Proizvodnja Organizacija

8/9/2019 Proizvodnja Organizacija

1/343

Prof. dr Zajim Smaji

Organizacija proizvodnje

Visoka tehnika kola strukovnih studija

Novi Beograd


2/343

Prof. dr Zajim SmajiOrganizacija proizvodnje

Izdava:Visoka tehnika kola strukovnih studijaNovi BeogradBulevar dr Zorana inia 152a

Za izdavaa:Prof. dr Duan otra

Recenzija:

Tira:200

tampa:Visoka tehnika kola strukovnih studija Novi Beograd

Copyright Autor. Delimino ili potpuno umnoavanje ove knjige nije dozvoljenobez pisanog odobrenja od strane autora.

Nastavno vee Visoke tehnike kole strukovnih studija odobrilo je korienje

ove knjige u nastavi.


3/343

Indocti discant et ament meminisse periti.Oni koji ne znaju neka ue, a oni koji znaju neka se podseaju.


4/343


5/343

Predgovor

Teiti ka originalnosti u oblasti koja postoji od pamtiveka i gde je napisanomnotvo knjiga i naunih radova, nezahvalan je posao. Ono to moe uiniti da se

jedno delo razlikuje od drugog je ugao gledanja na problem, jezik i stil pisanja,

struktura rada, meutim injenice i dalje ostaju injenice. elja da se obuhvati tovie materije na itaocima prihvatljiv i jasan nain uinila je da ova knjiga budeizdeljena na celine, od kojih svaka ne negira prethodnu, ve se sve nadovezuju jednana drugu.

U uvodnom delu razrauju se i tumae pojmovi organizacije i proizvodnje.Brojnost definicija organizacije je proistekla iz razliitih gledanja na taj fenomen, aujedno ta raznolikost perspektiva je i uzrok postojanju razliitih teorija organizacije,definisanih kao skup razmiljanja i napisa o tome kako organizovati. Fabrike sukompleksni, dinamiki, sociotehniki sistemi, koji nisu ni jednostavni niti

predvidljivi. Razumevanje ovakvih sistema zahteva iskustvo i znanje iz viedisciplina. Shodno ovome, date su definicije proizvodnje, poev od standardnih kojese mogu nai u svakom tivu o organizaciji proizvodnje, pa do neuobiajenih usledposebnog ugla sagledavanja problema.

Deo posveen klasinim elementima organizacije proizvodnje odnosi se naiskustva, ili bolje rei konstituente, bez kojih se ne moe ni zamisliti organizacija bilokoje proizvodnje. Najvie rei odvojeno je za pripremu proizvodnje, sa svim njenimsastavnim iniocima, poev od dispozicije opreme pa do metode oznaavanjamaterijala u skladitu. Prostor je odvojen i za one segmente organizacije proizvodnje

koji se ne vide, kao to su redovi ekanja, mreno planiranje ili izraunavanje ceneradnog sata mainske opreme.

U delu vezanom za elemente moderne organizacije proizvodnje izneta jematerija vezana za lean proizvodnju, kao paradigmu savremenog nainaorganizovanja proizvodnje. Opisane su osnovne karakteristike tog vida proizvodnje, ito ostvarivanje stabilnosti procesa, realizacija pravovremene proizvodnje, briga okvalitetu na izvoru i standardizacija rada. Dat je i kritiki osvrt na lean proizvodnju,u kome se iznosi da ovaj oblik organizovanja proizvodnje predstavlja eklektikipristup poduprt obiljem zdravog razuma.


6/343

U prilogu je dat realan primer organizovanja proizvodnje jednog mainskogdela u jednoj naoj fabrici.

Svaka knjiga podlona je kritici, pa i ova. Dobronamerne kritike, usmerene

na poboljanje knjige, autor sa zahvalnou prihvata. Kritiarima sa zlim namerama,to bi J.Skerli rekao, kao preki lek preporuujem svuda ta mu se god ne dopada,perom nekoliko puta prevui i time ud svoju zadovoljiti ... tim vie to je pomooevidna, a za recept se nita ne plaa.

U Zemunu, prolea 2014. godine Autor


7/343

Sadraj

Uvodna razmatranja 1

O organizaciji 1Aspekt organizacije proizvodnje 8O proizvodnji 11

Klasini elementi organizacije proizvodnje 20Osnovni pojmovi o proizvodnim sistemima 22Raspored opreme u proizvodnim pogonima (Layout) 33

Metode projektovanja dispozicije opreme 37Priprema proizvodnje 46

Tehnika priprema 48Tehnika priprema materijala 48Tehnika priprema alata 52Priprema radnog mesta 55

Tehnoloka priprema proizvodnje 58Operativna priprema 61

Izrada i lansiranje radne dokumentacije 67Praenje i upravljanje proizvodnjom 67

Terminiranje proizvodnje 68

Proizvodni kapaciteti 76Metode utvrivanja korienja proizvodnih kapaciteta 80Problemi u planiranju kapaciteta 82Cena radnog sata opreme 86

Redovi ekanja 88Jednokanalni sistem s ekanjem i neogranienom

duinom reda ekanja ( M / M / 1 / ) 96Primena redova ekanja pri optimizaciji kapaciteta 96

Gantogram i mreno planiranje 104

Optimizacija puta 119Prouavanje i merenje rada (studija rada) 123

Studija i analiza vremena 123Tehnika kontrola proizvodnje 129Rukovanje materijalom 135

Principi unutranjeg transporta 139Planiranje, projektovanje i upravljanje unutranjim transportom 140Sredstva unutranjeg transporta 147Ostali ureaji unutranjeg transporta 157

Paletizacija 163


8/343

Zalihe i skladita 167Modeli upravljanja zalihama 174Planiranje i nabavka zaliha 186

Skladita 190Odravanje proizvodne opreme 197

Elementi moderne organizacije proizvodnje 205Savremena ( lean) proizvodnja 205Grupna tehnologija elijska proizvodnja 209FMEA (Failure Modes Effects Analysis) 227Stabilnost procesa 230

5S 230

Vizuelni menadment 2327 gubitaka 239Totalno produktivno odravanje (TPM) 242

Pravovremena proizvodnja 247Just in Time (JIT) 247Pull sistem snabdevanja radnih mesta 250SMED (Single Minute Exchange of Die) 263Mapa toka vrednosti 271Kanban 275

Kvalitet na izvoru 279Jidoka i Heijunka 279Poka-yoke koncept 281

Standardizovani rad 285Kaizen 285Standardizacija 294

Kritiki osvrt na lean proizvodnju i njenu organizaciju 301

Pogled u budunost 304

Aspekt budue organizacije proizvodnje 310Fraktalna organizacija proizvodnje 312Holonska organizacija proizvodnje 313Modularna mrena organizacija 319

Prilog 322Organizacija proizvodnje dela motora automobila 322

Literatura 331


9/343

[1]

Uvodna razmatranja

O organizacijiRe organizacija ima grko poreklo i izvedena je od starogrke rei

organon koja je znaila orue, alat, sprave, muziki instrument, ali i pravljenje,stvaranje organizacije. U Aristotelovoj logici, meutim, reorganonoznaavala je

unutranju povezanost. Danas organizacija ima viestruko znaenje, na primer, podtim imenom se podrazumeva skup osoba poev od manjih udruenja pa sve do UN;organizacijom se oznaava i aktivnost (organizovanje) ili stanje koje je postignutoorganizovanjem (poredak, sistem); u pojedinim naunim granama organizacijom seoznaava sistemska i planska interakcija ljudi i predmeta radi ostvarenja cilja; itd.

Sadraj pojma organizacije se moe definisati u irem smislu na nain da seorganizacija protee na itav iskustveni svet i obuhvata podruje prirodnih pojavakoje nije stvorio ovek, kao i kulturni svet koji je rezultat ljudske delatnosti; zatim, uuem smislu organizacije se odnosi samo na onaj deo realnog sveta koji se odnosi na

oveka i njegovu kulturu, sa dvema osnovnim karakteristikama: redom i svesnimusmeravanjem ka cilju; na kraju, jo ue podruje organizacije vezano je zaekonomski ivot, sa svojim atributima kao to su red, usmeravanje ka cilju i tenja zaoptimumom.

Tumaenje pojma organizacije mogue je svesti na etiri osnovne pojmovnekategorije, i to na univerzalni pojam organizacije, institucionalni pojam organizacije,strukturalni pojam organizacije, i konano, na funkcionalni pojam organizacije. Poprvom poimanju, organizacije je jedinstvo sreenih meusobno povezanih delova.Drugo shvatanje govori da je organizacija jedinstveno obuhvaena veza volje ljudi za

ostvarivanjem jedinstvene vodee svrhe, odnosno, to je sistem svesno kordiniranihaktivnosti dve ili vie osoba. Na osnovu ovakvog tumaenja proistie da je preduzeeorganizacija. Ukoliko se pojam organizacije poistoveti sa strukturom socijalnogsistema, a budui da svaka takva struktura ima deklarisana pravila ponaanja, moe serei da je organizacija sistem formalnih pravila za upravljanje delatnostimapreduzea, to jest, preduzee ima organizaciju. Iz instrumentalnog nainaposmatranja organizacije proizilazi i njen funkcionalni pojam. Meutim, bez obzirana to da li pojedini sociotehniki sistemi (preduzee, na primer) pokazujuorganizaciona svojstva, nije moguno jednostavno odrediti jesu li oni zato organi-


10/343

[2]

zacije ili imaju organizaciju. Po svemu sudei, upotreba pojma organizacije zavisi odprihvaenih konvencija i od take gledita autora.

Za ovu svrhu, organizacija se moe posmatrati sa dve take gledita koje se

analitiki razlikuju, ali koje su ujedinjenje u kontekstu recipronih konsekvenci. Sjedne strane, svaki konkretni organizacioni sistem jeste ekonomija, a u isto vreme toje i adaptivna socijalna struktura [80]. Drugaije reeno, definisanju pojmaorganizacije moe se prii sa dva aspekta:

- sa aspekta procesa, i- sa aspekta ljudske kreacije.

Posmatrano sa prvog stanovita, organizacija se moe smatrati kao procesusaglaavanja i usklaivanja delova i aktivnosti u svrhu postizanja eljenog cilja uzpotovanje principa ekonomije energije i vremena [87]. Organizacija, dakle, ima

svojstvo kreativnog i promiljenog rada. Brojne su i druge definicije koje jasnoopisuju organizaciju kao proces:- organizacija je racionalna koordinacija aktivnosti odreenog broja ljudi radi

postizanja neke zajednike eksplicitne svrhe ili cilja putem podele rada ifunkcija i putem hijerarhije autoriteta i odgovornosti. [78]

- organizacija je skup metoda i postupaka za izvravanje zadataka. [15]- organizacija je skup odnosa izmeu ljudi u obavljanju zajednikih poslova da

bi se postigao cilj. [16]- organizacija je grupa ljudi sa zajednikim ciljem. [16]

- organizacije je vaan ljudski alat za ostvarenje zadatka. [28]- organizacija je grupa elemenata (delovi kompanija, delovi maina ili ljudi udrutvenoj grupi) koji su na neki nain povezani meusobnimkomunikacijama. [23]

- organizacija se moe smatrati sistemom predvienog ponaanja njenihlanova, pri emu conditio sine qua non optimalnog funkcionisanjaorganizacije jeste jasno definisanje eljenog ponaanja i minimizacija razlikeizmeu njega i realnog (izvravanog) ponaanja. [87]

- organizacija se moe sagledavati kao sloeni sistem prikupljanja i obrade

informacija. [87]Sa stanovita ljudskih tvorevina, moe se govoriti o socijalnim i formalnimorganizacijama. Socijalne organizacije predstavljaju velike drutvene grupe, kao tosu klase, slojevi, nacije, drutva u celini ili drave. Njihova karakteristika je da nisustvorene prema nekom unapred datom planu, kao i da su im ciljevi brojniji i optiji.Prema [78], pod formalnom organizacijom podrazumevaju se prema unapredpostavljenom planu integrisani sistemi vie manjih grupa koji koordiniranim i for-malno fiksiranim aktivnostima ostvaruju neki zajedniki cilj. Formalne organizacijekarakterie sloenost, podela rada i funkcija (ili organizovanost) i fiksirane norme

ponaanja (ili formalizovanost). Potrebno je dodati da ovakve organizacije moraju da


11/343

[3]

imaju definisanu funkciju i cilj i pozitivne ekonomske pokazatelje uspenosti. Naime,uvreeno je shvatanje da je najbolja organizacija ona koja donosi najvei profit, to jepodlono kritici sa vie strana. U njima treba da se uspeno ostvaruje meusobna

saradnja povezanih sistema, grupa i pojedinaca, vidljiva kroz visok radni moral idobre meuljudske odnose, pri emu koordinacijom treba da se postigne da grupezasnovane prema cilju funkcioniu rame uz rame, a grupe bazirane na principuprocesa sarauju ruku pod ruku.

Brojnost definicija organizacije je proistekla iz razliitih gledanja na tajfenomen, a ujedno ta raznolikost perspektiva je i uzrok postojanju razliitih teorijaorganizacije. Teorija organizacije je skup razmiljanja i napisa o tome kakoorganizovati [74]. Detaljnije, teorija organizacije se moe odrediti kao prouavanjestrukture, funkcionisanja i performansi organizacije, i ponaanja grupa i pojedinaca u

okviru nje. Ova materija ima dugu istoriju, jo od vremena Starog Zaveta, u kome jeopisana decentralizacija sa ciljem smanjenja optereenja odgovornog lica. Uanglosaksonskoj literaturi prvi tekstovi su se pojavili jo u 13.veku [38]. Meutim,tek je proteklo stolee donelo da su upravljaki aspekti organizacije, a ne politiki,izbili u prvi plan. Uprkos rastuem uticaju socijalnih nauka, teorija organizacije je jouvek heterogena nauka sastavljena od sistematskih analiza od strane sociologa,psihologa i ekonomista, pomeanih sa praktinim iskustvima menadera,administratora i konsultanata. Svi stvaraoci teorije imali su nameru da izvukuinformacije i destiluju saznanja o tome kako organizacije funkcioniu i kako njima

treba upravljati, odnosno, njihova teoretska zapaanja trebala su da dovedu dogeneralizacija primenljivih na sve organizacije.Svaki in bilo kog menadera oslanja se na pretpostavku ta se desilo i

projekcije ta e se desiti, u stvari, zasniva se na teoriji. Teorija i praksa sunerazdvojivi, to je dobro poznata injenica, skoro aksiom. Cinici su davno rekli dakada neko tvrdi da je ovek prakse, on zapravo primenjuje stare teorije. Posledica jeda autori iz ove oblasti, od kojih su mnogi izvrni rukovodioci velikih firmi, veruju upotrebu kontinualnog preispitivanja, kritikovanja i osavremenjivanja teorije o tomekako organizacija funkcionie, ukoliko se eli njen razvoj, a ne propadanje.

Organizaciju je mogue definisati i sa aspekta zadatka menadera koji se moeopisati kao organizacija ponaanja pojedinaca u odnosu prema fizikim sredstvima iresursima u svrhu dostizanja eljenog cilja. Osnovni problem posmatranja organiza-cije na ovaj nain jeste iznalaenje odgovora na pitanje koliko organizovanja ikontrole je potrebno za efikasno funkcionisanje. Ako se bolje pogleda, iz samogpitanja implicitno se mogu nazreti dva odgovora koji mogu biti uzrok kontinualnedebate meu onima koji izuavaju organizaciju. S jedne strane se nalaze oni koji semogu nazvati organizatorima, odnosno to su osobe koje smatraju da je poveana ibolja kontrola neophodna radi postizanja efikasnosti. Oni naglaavaju prednosti

specijalizacije i detaljno definisanih opisa poslova, standardnih postupaka i jasnih


12/343

[4]

linija autoriteta. S druge strane postoje osobe ije je stanovite da je kontinualnonastojanje poveanja kontrole nad ponaanjem stvar koja samu sebe unitava, jer se

javlja neizbena krutost u funkcionisanju, apatija po pitanju performansi, jaanje

neformalne organizacije, to samo govori o tome da poveanje efikasnosti nijeobavezan rezultat poveane kontrole. ak i ako se to desi, to je na kratak rok i pocenu poveanja broja internih konflikata i smanjenja sposobnosti organizacije da senosi sa promenama u okruenju na dui rok. Koja od dve pomenute strane je upravu? Obe! Nije moguno ekskluzivno primenjivati samo jedan nain, te je stoga i

jedan od osnovnih zadataka menadmenta da utvrdi optimalni stepen kontroleneophodan za efikasno funkcionisanje. Ni ovde ne postoji neka formula poto oduticaja mogu biti mnogi faktori, poevi od veliine organizacije, preko obuenosti iiskustva njenih lanova, pa do tehnika primenjenih u proizvodnji dobara ili usluga.

Samo kroz iscrpno izuavanje odnosa ogranienja i ciljeva moguno je ustanovitinajefikasniji sistem kontrole u organizaciji.Glavni izazov sa kojime se suoavaju istraivai iz polja organizacije jeste

iznalaenje teorije ili skupa teorija koje bi objasnile zato organizacije imaju oblikkakav imaju i zato se ponaaju na nain kako se ponaaju. Posao im oteavajuinjenice da ljudi ne rade ba uvek ono to im je reeno ili sa ime su se sloili, kojepostaju manje znaajne u visokomehanizovanim procesima, kao i to to nauka samapo sebi ima uticaj na svet: kako se poboljava nauno razumevanje sveta, poboljavase i ljudska sposobnost povezivanja odreenih akcija sa eljenim ishodima. Kao

rezultat finih interakcija kontinualnih tenji nauno radoznalih pojedinaca i svojstavaprirodne selekcije okruenja, mogu se pojaviti ekstremno komplikovane isofisticirane institucije, ali i prakse. Meutim, veina fenomena koji sainjavajuljudsku kulturu (trite, obiaji, na primer) nikada nisu svesno izumljeni od straneoveka (naravno, jo uvek veliki deo ljudske kulture nije dovoljno dobro razumljen).

Za mnoge aktivnosti unutar organizacije i dan-danas ne postoje odgovarajuateorijska pokria. Na primer, uprkos trudu teoretiara, jo uvek ne postojizadovoljavajua teorija koja bi potkrepila odluku ili predvidela kada aktivnosti uorganizaciji trebaju biti organizovane kao profit centri ili kao centri trokova,

iako ova odluka esto predstavlja osnovu podele organizacije. Organizacije sukompleksni sistemi, te ako se eli napredak u razumevanju organizacije, mora seuvesti red u tu kompleksnost, to jest neophodno je iznai i artikulisati setorganizacionih karakteristika koje objanjavaju zato razliite organizacijefunkcioniu na nain kako funkcioniu. Trodelna taksonomija karakterieorganizaciju: sistem merenja i evaluacije performansi, sistem nagraivanja (ikanjavanja), i sistem delegiranja odluivanja na uesnike u organizaciji.

Teko je ne sloiti se sa stavom da organizaciona teorija obuhvata viestrukeperspektive iz razloga to je organizacija sama po sebi kompleksna da bi mogla biti

opisana jednom teorijom. Ta raznolika teorijska osnova organizacione teorije nudi


13/343

[5]

iroko objanjenje organizacionog ivota, koje obuhvata nauna objanjenja,razumevanje ljudi i stvara vei spektar mogunosti za efektivno projektovanje iupravljanje organizacijama [51].

Slika 1

. Izvori inspiracije za organizacione teorije

Gornji deo slike 1 prikazuje akademske discipline koje su doprinele razvojuorganizacione teorije, dok u donjem delu su navedeni najznaajniji mislioci iz ovih

disciplina ije ideje su obikovale ovo polje nauke (u zagradama pored prezimenanavedene godine predstavljaju godine izdanja referentnih dela). U delu slike koji seodnosi na preistoriju navedeni su autori koji su snabdeli teoriju o organizacijiformativnim konceptima i njihova dela slue kao stoerna taka razvoja kasnijihorganizacionih teorija. I dan danas, eho njihovog rada moe se uti u konceptima iteorijama koje se odnose na organizaciju. To samo znai da bi bila velika grekasmatrati da su nove perspektive zamenile stare; one se akumuliraju u organizacionojteoriji i tokom vremena utiu jedna na drugu.

Razliiti naini gledanja na svet proizvode razliito znanje i time razliite

perspektive bivaju povezane sa sopstvenim konceptima i teorijama (viestruke


14/343

[6]

perspektive: modernistika, simboliko-interpretativna, postmodernistika).Koncepti i teorije partikularnih perspektiva nude jedinstvene alate za razmiljanjepomou kojih se mogu stvarati ideje o organizaciji i organizovanju. U zavisnosti od

namera istraivaa, neke perspektive mogu izgledati privlanije no druge, meutim,to se vie znanja stekne o viestrukim perspektivama, konceptima i teorijama, lakee biti donoenje odluke o izboru pristupa za suoavanje sa situacijama kroz kojeprolazi organizacija.

Slika 2.

Tri perspektive organizacione teorije

Potenciranje viestuke perspektive ima svoje razloge: prvo, malo ljudi se neesloiti sa injenicom da danas organizacije funkcioniu u kompleksnim, neodreenimi esto kontradiktornim situacijama; drugo, od menadera i radnika se trai da uine

vie sa manjim i da maksimiziraju koristi na kratak rok i investicije na dugi rok;tree, od ljudi se zahteva da budu to vie efikasni, ali i humani i etini.

Konfrontiranje varijeteta kontradiktornih sila namee potrebu za irokim setom


15/343

[7]

Slika 3.

Model koncepta organizacije

koncepata i teorija, odnosno,obuhvatanje kompleksnosti,neodreenosti i kontradiktornih zah-teva organizacije moguno je samoukoliko se ona sagledava iz viestrukeperspektive.

U nameri da se uporedemodernizam, simbolika interpretacija ipostmodernizam, najpre je neophodno

je ispitati pretpostavke na kojima poivaju ove perspektive. Za poetak, korisno jerazmisliti o ontologiji i epistemologiji, jer njihovi filozofski izbori objanjavajuosnovne razlike meu perspektivama organizacione teorije; ontologija se odnosi nato kako ljudi biraju da definiu ta je realno, a epistemologija se bavi nainimaformiranja znanja i utvrivanja kriterijuma za njegovu evaluaciju.

U literaturi se moe nai veliki broj konceptualnih modela organizacije i svioni vizuelno reprezentuju odgovarajue teorije (kao setove koncepata i njihoveodnose). Te modele teoretiari koriste kako bi apstrakcije uinili opipljivijim.Model prikazan na slici 3 je vizuelni nain prikazivanja definicije organizacije kao

tehnologije, socijalne strukture, kulture i fizike strukture koja postoji u okviru i uinterakciji je sa okruenjem. Siva boja preko celog modela ukazuje da su svi ovielementi organizovanja povezani odnosima moi (broj elemenata organizacije = 4 +1).

Odnos pojedinca u organizaciji i organizacije je detaljno analiziran upsiholokim doprinosima teoriji organizacije. Preveliki nivo formalizovanostiorganizacije dovodi do krutosti organizacije, do smanjene sposobnosti adaptacijepromenama i do pojave oseanja nedostatka slobode kod zaposlenih. Samim inomstupanja u organizaciju, ovek se odrie dela svoje prirodne slobode i prenosi je na

organizaciju, koja mu, zauzvrat, nudi oseanje sigurnosti i mogunost zadovoljenjapotreba. Problem stava da je organizacija prepreka slobodi ili uzronik oseanjaumanjenja slobode, proistie iz preorganizovanosti i naina rukovoenja.Organizacija, sama po sebi, ima tendenciju da bude rigidna i da ograniava slobodu.Kao dodatak sigurnosti i energiji u delovanju, rizik i promene su sastojci slobodekakvu ovek eli. Raznovrsnost je vie nego zain ivotu, to je u dobrom delu njegovaosnova, koja stvara razliku izmeu oseaja slobode i neslobode. Pod slobodom ljudipodrazumevaju mogunost izbora i odluivanja u uslovima neizvesnosti ilineodreenosti. Propisivanje svega i svaega umanjuje ili ukida inicijativu i deluje

demotiviue na ljude, a povezano sa autoritarnim sistemom rukovoenja stvara kod


16/343

[8]

ljudi oseaj da idu na robiju, a ne na posao. Logino, pitanje je postoje li i koliki suefekti rada pod tim uslovima?

Aspekt organizacije proizvodnje

Ukoliko se firme grupiu prema slinosti ciljeva i tehnika proizvodnje, apotom klasifikuju prema tehnikoj kompleksnosti svojih proizvodnih sistema, dolazise do saznanja da je svaki proizvodni sistem povezan sa karakteristinim oblikomorganizacije [106]. Prostie da su tehnike metode najuticajniji inilac pri definisanjuorganizacione strukture i davanju tona meuljudskim odnosima unutar firme. irokoprihvaena pretpostavka da postoje principi menadmenta validni za sve tipoveproizvodnih sistema ovime se dovodi u ozbiljnu sumnju.

Jako je teko proceniti uzroke uspeha neke firme ili razloge njene efikasnosti.Tu je problem izbei argument da neki aranman uspeno radi samo zato topostoji. Uoptena podela na prosene, ispodprosene i iznadprosene firme ni izblizane odslikava razloge neijeg uspeha, nepomeranja iz iste situacije godinama ilineuspeha. Mnogo jasniji kriterijumi su profitabilnost, trini udeo, stepen razvoja iplanovi za budunost. Subjektivniji kriterijumi mogu biti reputacija firme, kako uokviru industrije tako i meu lokalnim firmama, kvalitet i stavovi upravljakog slojafirme, stepen fluktuacije zaposlenih, ali i mogunosti za kompletno i zadovoljavajuenapredovanje u karijeri svakog lana organizacije. Interesantno je da se prema poda-

cima iz literature [107] u svega oko polovine uspenih firmi primenjeni principi ikoncepti teorije menadmenta imaju znaajan uticaj na organizacioni razvoj. Razlikeu organizacionim strukturama firmi nemaju uzroke u veliini firme ili vrsti industrije.

Takoe, striktna primena teorijskih postavki ne mora obavezno voditikomercijalnom uspehu, i obrnuto, neprimenjivanje teorije ne znai neuspeh ilipropast firme. Prema [107], svega oko 9% firmi ima jasno definisane organizacioneobrasce, i to na ortodoksan nain. Da li postoji neka zajednika stvar meu razlikamaizmeu firmi po pitanju organizacije? Jedno mogue objanjenje je da su razlikerefleksija razliitih linosti glavnih rukovodilaca, drugo da su one iznikle iz

istorijskog razvoja samih firmi. Iako ove injenice nesumnjivo imaj uticaj, one neobjanjavaju situaciju na adekvatan nain, poto se ne mogu uvek povezati sarazlikama u organizacionim oblicima ili sa kvalitetom meuljudskih odnosa.Verovatno je najbolje prihvatiti injenicu da se firme ne razlikuju samo po veliini,

vrsti industrije ili organizacionoj strukturi, nego i prema svojim ciljevima. Ukoliko jere o firmama koje proizvode materijalna dobra radi prodaje, njihovi detaljni ciljevizavise od prirode njihovog proizvoda i tipa kupaca. Neke firme se nalaze ukonkurentnijoj industriji nego druge, neke proizvode dobra koja se ne mogulagerovati, neke proizvode za lager, a druge direktno prema porudbini, itd. Ove

razlike u ciljevima kontroliu i ograniavaju proizvodne tehnike koje se mogu prime-


17/343

[9]

niti. Firma koja ima za cilj proizvodnju prototipova elektronske opreme, na primer,ne moe primeniti tehnike metode inenjerstva masovne proizvodnje. Dakle,kriterijum za podobnost organizacione strukture mora biti iznos do koga ona

unapreuje ciljeve firme, a ne, kao to ponekad sugerie literatura bez oslonca upraksi organizacija, stepen usaglaenosti sa nekim propisanim oblicima; ne postojineki jedini najbolji nain za obavljanje poslovanja. Kako su mnogi teoretiarinastojali da razviju nauku o organizaciji relevantnu za sve tipove proizvodnje, dolo

je do toga da se nove tehnike, na primer delovi japanske proizvodne filozofije,tretiraju kao pomo menadmentu u dostizanju industrijske efikasnosti, a ne kaorazvojne stvari koje mogu promeniti samu prirodu upravljanja procesima iorganizacijom.

Slika 4. Razvoj organizacije u preduzeu

Tehnoloke promene su esto svezane sa komeanjem u sistemu upravljanjafirmom. Nove tehnike i novi alati menjaju radne zadatke, a novi zadaci zapoinjupromene organizacije i zahtevaju nove kompetencije za obavljanje rada (poslovoa umontai ima sasvim druge kompetencije u poreenju sa poslovoom proizvodnje satransfer linijama). Dobar rukovodilac u jednoj situaciji ne mora biti dobarrukovodilac u drugoj. Sada se nameu dva pitanja: da li su organizacija upravljanja ikvaliteti rukovodstva u firmama koje prolaze kroz proces radikalnih tehnikihpromena ili reinenjeringa drugaiji od onih u stabilnim firmama, i drugo, da li seoblik organizacije menja sa tehnikom kompleksnou proizvodnih metoda?

Tehnika kompleksnost (komplikovanost nije isto to i kompleksnost) predstavljaiznos do kojega je proizvodni proces podoban kontroli i do kojega su rezultatipredvidljivi. Na primer, neke firme primenjuju tehnike operacionih istraivanja u


18/343

[10]

cilju kontrole ogranienja proizvodnje, meutim, te tehnike mogu biti efektivnesamo u okviru ogranienja nametnutih tehnikim metodama koje su oduvek bileglavni faktor pri odluivanju o visini kontrole nad proizvodnjom. Procenjivanje firmi

samo na osnovu njihove tehnike kompleksnosti ne znai ni implicitno ni eksplicitnoprocenjivanje njihove progresivnosti ili zastarelosti, niti, pak, daje indikacije o stavo-vima menadmenta prema tehnikim inovacijama. Svaki proizvodni sistem ima svojuspecifinu primenu i ogranienja. Sve dok postoje trini zahtevi za pozlaenimlimuzinama ili odelima ivenim po meri, sve dok se moraju proizvoditi deloviopreme velikih dimenzija, ili sve dok progres u industrijama kao to je elektronikanapreduje toliko brzo da nije mogue blagovremeno primeniti standardizaciju, svedotle postojae prostor za pojedinanu proizvodnju uprkos tome to je ona skorouvek manje tehniki napredna nego drugi sistemi proizvodnje. Kako god bilo,

tehniki razvoj moe s vremena na vreme omoguiti firmi da dostigne svoje ciljevemnogo efikasnije preko promena u proizvodnom sistemu i, po svemu sudei, velikideo proizvodnih firmi u budunosti e biti organizovano oko svojih procesa (slinofirmama u procesnoj industriji). Jedan od razloga je i taj to firme koje se baveserijskom ili masovnom proizvodnjom predstavljaju jedva jednu treinu svihproizvodnih firmi [107]. Automatizacija, robotika i druge napredne tehnike nisuograniene samo na jednu vrstu proizvodnog sistema: one mogu biti uvedene nemenjajui pritom proizvodni sistem, dok s druge strane, promene proizvodnogsistema mogu biti obavljene bez uvoenja tih tehnika [77].

Na kraju treba ponoviti i istai da firme koje primenjuju sline tehnike me-tode u proizvodnji imaju sline organizacione strukture. Razliite tehnologijenameu razliite zahteve pojedincima i organizacijama, i ovim zahtevima trebaudovoljiti kroz odgovarajui oblik organizacije. Takoe, proizvodni sistem ima veiuticaj na kvalitet meuljudskih odnosa, nego to ima broj zaposlenih u organizaciji:sistemi koji omoguuju veu fleksibilnost organizacije imaju kao posledicu primenemanje rigidne opise poslova i daju veu slobodu radnicima, smanjuju obim pisanekomunikacije, itd.

Ne treba se uditi to postoje firme, naroito u serijskoj i masovnoj

proizvodnji, koje radei strikno po knjizi u pitanjima organizacije proizvodnjepostiu poslovni uspeh. To je sasvim razumljivo, jer treba se podsetiti samo ko suautori tih knjiga i teorije iznete u njima: praktiari sa velikim iskustvom, mnogi userijskoj ili masovnoj proizvodnji. Izvan tih sistema, po svemu sudei, nova pravilasu potrebna i treba prihvatiti da alternativni oblici organizacione strukture iorganizacije proizvodnje mogu vie odgovarati nego tradicionalni.


19/343

[11]

O proizvodnji

Fabrike su kompleksni, dinamiki, sociotehniki sistemi, koji nisu ni

jednostavni niti predvidljivi. Razumevanje ovakvih sistema zahteva iskustvo i znanjeiz vie disciplina. Neke od ovih disciplina se moda i preklapaju, ali su sve uinterakciji sa sistemom fabrike. Kakvo je znanje potrebno da bi se razumela iobjasnila proizvodnja? Odgovor nudi slika 5.

Proizvodnja se moe definisati i kao konverzija sirovog matrijala u korisneproizvode primenom fizikog rada ili upotrebom maina. U preistorijska vremenapeinski ljudi su otkrili da ako komad kamena udaraju drugim kamenom, on se moenaotriti i upotrebiti kao vrh koplja. Dakle, oni su uzeli kamen kao sirovi materijal ifizikim radom pretvorili ga u neto korisno oni su proizvodili. Od tog doba

proizvodnja je prela dug put. U dananje vreme, iako ima bezbroj vetih zanatlijakoji stvaraju proizvode svojom rukom, proizvoaka industrija je od velikogekonomskog znaaja na nacionalnom nivou i uglavnom je sastavljena od preduzeakoja zapoljavaju stotine i hiljade ljudi, koja zahtevaju velike zgrade, kompleksnumaineriju i velika kapitalna ulaganja.

Slika 5.

Nauka u proizvodnji

Proizvodnja u obliku kako se danas sagledava zapoela je u periodu

industrijske revolucije. Osnove industrijske revolucije poloene su u 17. veku


20/343

[12]

ekspanzijom trgovine, akumulacijom kapitala i socijalnim i politikim promenama.Sledei vek je bio period velikih otkria u oblasti materijala, transporta, dobijanjaenergije i mehanizacije proizvodnje. Zamajac promenama predstavljala je

mehanizacija u tekstilnoj industriji, koja je rezultovala promenom zanatskeproizvodnje u fabriku proizvodnju. Mainska industrija je nastala iz zahteva zamainama i izvorima snage veih kapaciteta i kompleksnosti. Transport industrijskihproizvoda je potpuno transformisan razvojem eleznice i parobroda, te je timemainska industrija postala nezavisna od vremenskih uslova i ogranienja kojanamee konjska zaprega. Mehanizacija i pouzdani izvori energije omoguili suproizvodnju u veem obimu nego to je potrebno za lokalno trite, te je dolo dointernacionalizacije kako trgovine tako i proizvodnje onih dobara kakve poznajedananji svet.

U primeru sa slike 6 kona obua se dizajnira i razvija skupa sa marketinkimaktivnostima u zapadnoj Evropi. U istonoj Evropi se nabavlja koa, koja se potomtavi, kroji i oblikuje u gornje delove obue u Indoneziji. Nakon toga se alje u

Tajland na sklapanje sa donjim delom obue i zavrnu obradu. Zavrena obua sealje u distributivni centar u Velikoj Britaniji, gde se pojedinano pakuje i alje ulance maloprodaje irom sveta [99 ].

Slika 6

. Globalna proizvodnja


21/343

[13]

Proizvodnja je komercijalna aktivnost koja postoji radi ispunjenja dve svrhe:- stvaranje bogatstva: bezrazlono je investiranje sopstvenog ili tueg

novca u proizvodnju i proizvodne pogone ukoliko povrat investicije

nije vei od kamate na oroenu tednju u nekoj od najboljih banaka,- zadovoljenje potranje: nema nikakvog razloga za proizvodnjuproizvoda za koji ne postoji trite. ak i u sluajevima kada postojitranja, besmisleno je proizvoditi samo radi zadovoljenja tranjeukoliko se proizvod ne moe prodati sa zaradom.

Sasvim je logina pojava da gotovi proizvodi jedne industrije predstavljaju ulaznimaterijal proizvodnje druge industrije. Isto se deava i sa otpadom: to je nepotrebnou jednom domenu moe predstavljati sirovinu u drugom domenu industrije. Na ovajnain su mnoge sasvim razliite industrije vrsto vezane zajedno i, ponekad, je zaista

teko odrediti jasno gde poinje i gde se zavrava proizvodni sistem.

Slika 7.

Strategija proizvodnje


22/343

[14]

Slika 8. Faze proizvodnje

Priprema materijala se odnosi na proveru i pripremu ulaznog materijala, i odvelikog je znaaja za postizanje i odravanje kvaliteta gotovih proizvoda. Neki odprimera pripreme materijala su:

- pranje i sortiranje voa u isdustriji vonih sokova,

- meanje, suenje i seckanje lista duvana u duvanskoj industriji,- odmaivanje i povrinska zatita od korozije metalnih limova pre

oblikovanja u proizvodnji, itd.Proizvodnja se odnosi na konverziju materijala iz jednog oblika u drugi. Primeri su:

- konverzija brana, vode i kvasca u hleb,- livenje metala u korisne oblike u livnici,- konverzija granula plastike u gotove proizvode brizganjem u industriji

plastike, itd.Montaa je spajanje razliitih delova u kompletan proizvod. Ponekada je to spajanje

permanentno (delovi karoserije automobila), a nekada je privremeno (tokovi naautomobilu). Primeri montae su:

- zakivanje i spajanje struktura kao to su mostovi, brodovi i drugi velikiobjekti,

- lepljenje furnira na ploasti drveni nametaj,- lemljenje elektronskih komponenti na tampanu plou raunara ili

televizora, itd.Zavrnu obradu predstavlja svaki tretman primenjen na proizvedene predmeta da biim se ili poboljao izgled ili/i zatitili. Na primer:

- bojenje nametaja,- zatita metalnih delova od korozije galvanizacijom,- anodna zatita aluminijuma, itd.

Pakovanje gotovih proizvoda je vaan deo procesa marketinga u preduzeu. esto jepakovanje na prvoj liniji komunikacije sa korisnicima/kupcima i zahtevi koji sepostavljaju pred pakovanje su:

- zatita proizvoda od oteenja u transportu,- zatita proizvoda od kontaminacije,- zatita proizvoda od klimatskih promena,


23/343

[15]

- omoguavanje jednostavnog skladitenja,- omoguavanje jednostavne identifikacije proizvoda bez potrebe za

raspakivanjem,-

informativnost i atraktivnost za kupce,- usaglaenost sa zakonskim propisima, itd.

Ne primenjuju se sve faze proizvodnje kod svih industrija (nije potrebna montaavekne hleba), niti se primenjuju istim redosledom.

Popularne marke automobila se masovno proizvode u velikim koliinamauveliko automatizovanim procesima usled velike potranje za tim proizvodima. Sdruge strane, velike strukture, kao to su mostovi, se obino prave jedna po jedna i touglavnom runo. Ipak, neke komponente tih struktura koriene pri gradnji semasovno proizvode na automatskim mainama usled velike zahtevane koliine

(zavrtnjevi, na primer). Vrhunski restorani zapoljavaju vrhunske kuvare kojispremaju jela za klijentelu koja eli i moe da plati tako radno intenzivnu uslugu.Suprotan primer su restorani brze hrane koji koriste unapred obraene namirnicekoje zahtevaju minimalno vreme spremanja, tako da se moe pripremiti veliki brojobroka i smanjiti potrebno vreme i trokovi pripreme. Dakle, obim proizvodnjezavisi od tipa proizvoda i potranje za njime. Gruba i dosta iroka podelaproizvodnje bi stoga izgledala kao:

- kontinualna i linijska proizvodnja,- serijska proizvodnja,

- pojedinana i zanatska proizvodnja (ukljuujui izradu prototipova).U kontinualnoj proizvodnji ceo pogon ili fabrika predstavljaju jednu velikumainu, gde materijal ulazi na jednoj strani, a na drugoj strani kontinualno izlazegotovi proizvodi. Ovakva proizvodnja radi 24 asa i nikada se ne zaustavlja. Primerkontinualne proizvodnje je proizvodnja plastike i proizvodnja stakla.

U linijskoj ili masovnoj proizvodnji proizvodni pogon je prilagoenproizvodnji familije proizvoda sa mimimalnom manipulacijom delovima priproizvodnji. Proizvod se kree od jednog radnog mesta (ili radne stanice) do drugogna kontinualan, unapred odreen nain u unapred odreenoj sekvenci (kretanje je

najee izvedeno sistemom konvejera). Pojedinane operacije su estoautomatizovane. Ovu proizvodnju karakteriu velika kapitalna ulaganja, relativnanefleksibilnost i tekoe u reagovanju na izmene u specifikacijama proizvoda, i tozaustavljanje jednog dela opreme moe zaustaviti kompletnu proizvodnju.

Kao to samo ime kae, serijska proizvodnja predstavlja proizvodnju serijajednog ili slinog proizvoda u koliinama, na primer, od stotina komada do nekolikohiljada komada. To se moe desiti prema specifinoj porudbini ili prema anticipacijibuduih narudbi. U sluajevima kada se s vremena na vreme prave iste komponente,onda se moe govoriti o repetitivnoj serijskoj proizvodnji. U proizvodnji su

primenjene univerzalne maine umesto specijalnih, i one su najee grupisane


24/343

[16]

prema procesu, dok je u sadanje vreme oprema najee aranirana tako da formirafleksibilne proizvodne elije sastavljene od CNC maina i robota koji ih opsluuje.

Slika 9. Lejaut fleksibilne proizvodne elije u serijskoj proizvodnji

Karakteristike serijske proizvodnje mogu biti sumirane kao:- fleksibilnost (proizvodnja veeg broja slinih proizvoda u istom

pogonu),- razliita veliina serija,

- proizvodnja je relativno spora, jer se obino zavri jedan set operacijapa onda zapoinje drugi,- nedovrena proizvodnja se odlae izmeu operacija, to vezuje prostor

i kapital, i mora se transportovati od jedne grupe maina do druge,- univerzalne maine su manje produktivne od specijalnih,- mala je verovatnoa da su sve maine u pogonu potrebne za svaku

seriju, stoga je radno optereenje neravnomerno i pojava uskih grla jeesta,

- vei jedinini trokovi proizvodnje u poreenju sa linijskom

proizvodnjom,


25/343

[17]

-manja efikasnost procesa jerpostoje varijacije izmeustepena proizvodnje i

potroakih zahteva.Slika 10. Lejaut radionice zapojedinanu proizvodnju

Pojedinana proizvodnjaodnosi se na proizvodnju malekoliine ili samo jednogkomada nekog proizvoda.

Tehnike primenjene uproizvodnji zavise od veliine itipa proizvoda koji se radi.Za

vrlo velike proizvode, kao tosu brodovi, naftne platforme,mostovi ili elinekonstrukcije zgrada, radnici ioprema se donose na posao.Nasuprot tome, izrada sitnih

delova se obavlja tako to seposao donosi do radnika iopreme (na primer, poseban stezni pribor se u delovima izrauje u alatnici narazliitim mainama i onda donosi u proizvodnju, sklapa i montira na potrebnuopremu). Na pojedinaan nain se izrauju i prototipovi novih proizvoda u masovnojproizvodnji, koji slue za proveru dizajna i konstrukcije proizvoda pre nego to onue u proizvodnju. U literaturi [99] se moe nai da se radionice za izraduprototipova, pojedinanih pribora i alata nazivaju jobbing shops, jer one postojeradi izrade specifinih poslova (jobs) prema narudbini, a ne proizvodnje na

spekulativnoj osnovi. U osnovne osobine pojedinane proizvodnje mogu se svrstati:- rad se obavlja posao po posao (komad po komad) i nita se ne pravi za

odlaganje u skladite,- potreban je pirok spektar univerzalnih maina, prateeg pribora i

alata,- neophodni su dobro obueni radnici irokog spektra znanja i vetina,

jer osim rada na opremi ponekada oni obavljaju i konstruktorsko-inenjerske poslove (posao dobijen kao maglovit opis umestodetaljnih radionikih crtea koje oni onda rade).


26/343

[18]

Slika 11.

Tipian proizvodni sistem

Na kraju, treba se podsetiti da svi proizvodni sistemi imaju jedan cilj, a to jepretvaranje dizajnerskih informacija korienjem materijala, energije, ljudi iproizvodne tehnologije u gotove proizvode koji mogu biti prodati sa zaradom.Meutim, nije dovoljno samo samo proizvoditi i prodavati sa profitom ukoliko

kvalitet i pouzdanost proizvoda ne ostavljaju utisak kupcu/korisniku da je dobiovrednost za svoje pare. To je razlog to na slici kontrola kvaliteta obuhvata svakisegment proizvodnog sistema.

Svaka firma eli da optimizira svoju proizvodnju. Meutim, optimizacijazahteva kriterijume. Mnoge firme uzimaju kao kriterijume samo trokove, naroito

trokove direktnog rada i trokove kapitala. U stvarnosti, postoji mnogo faktora kojise mogu optimizirati, kao na primer:- sposobnost za brzu isporuku proizvoda,- sposobnost za pouzdanu isporuku proizvoda,- sposobnost za proizvodnju visokog kvaliteta,- sposobnost za proizvodnju irokog spektra,- sposobnost brzog uvoenja novih proizvoda,- sposobnost isporuke na odreenu lokaciju,- sposobnost za reagovanje na fluktuacije obima proizvodnje ostajui

pri tome uvek profitabilan, itd.


27/343

[19]

Ove razliite dimenzije performansi proizvodnje su esto u konfliktu. Na primer,niski trokovi i irok spektar esto zahtevaju razliite tipove opreme i razliiti lejautproizvodnje. ta vie, proizvodni sistem ne moe optimizirati sve dimenzije

jednovremeno, tako da se pitanje vanosti dimenzije konstantno menja: pred krajmeseca isporuka postaje najvanija; na poetku meseca trokovi rada dobijaju primat;kada se vaan kupac ali kvalitet je najvanija stvar.

Sve u svemu, ne treba zaboraviti staru mantru rukovodilaca proizvodnje: nijeproblem napraviti ukoliko se moe prodati.


28/343

[20]

Klasini elementi organizacije

proizvodnje

U cilju zadovoljenja osnovnih ekonomskih naela, tj. to vee proizvodnosti,ekonominosti i rentabilnosti, proizvodnja treba da bude optimalno organizovana.Neophodno je istai da optimum kao konano (a pogotovo trajno) stanje u kontekstuorganizacije proizvodnje ne postoji. Prisutna je samo tenja ka njemu, jerproizvodnja moe biti samo u jednom trenutku optimalna, u sledeem ve nije, usledstohastine prirode brojnih sadrajnih inilaca. To samo znai da ne postoji jedan vidorganizovanja, najbolji u svim uslovima i svim situacijama, nego da se proizvodnjamoe organizovati na vie naina.

Predmet prouavanja organizacije proizvodnje nije tehnologija ili proizvodnja

u smislu transformacije (prerade), nego je re o organizaciji faktora (inilaca)proizvodnje. Dakle, moe se rei da je organizacija proizvodnje aktivnost kojaprethodi neposrednoj proizvodnji, odnosno koja se odvija posle same proizvodnje.Sa sistemskog aspekta organizacija proizvodnje se moe definisati kao podsistempreduzea, a sa strukturom sainjenom od sledeih elemenata: ovek, sredstva za rad,predmeti rada, informacije, energija i prostor, te funkcionalne zavisnosti i interakcijemeu elementima. Ovde nije re o strukturi sui generis, jer pojedini elementi ifunkcionalne zavisnosti istovremeno pripadaju i drugim podsistemima. Ova jeinjenica znaajna za odreivanje granica, odnosno okoline posmatranog podsistema.

Kvalitet organizovanosti proizvodne funkcije razmatra se i vrednuje u poreenju sakvalitetom rezultata proizvodne funkcije. U normalnim okolnostima dobraorganizovanost predstavlja preduslov za ostvarivanje uspenih poslovnih rezultata.

Organizacija proizvodnje moe se definisati i kao nauka, odnosno naunopodruje u oblasti tehnikih nauka koje se bavi istraivanjem, projektovanjem iusavravanjem proizvodnog sistema (statiki deo proizvodnje), te istraivanjem,projektovanjem, usavravanjem, pripremanjem, koordiniranjem i praenjemodvijanja tehnolokog i proizvodnog procesa (dinamiki deo proizvodnje), da bi seuz optimalne trokove dobio proizvod u utvrenom roku, u traenoj koliini i sa

zahtevanim kvalitetom [95]. Pri tome se uzimaju u obzir ovek i njegove


29/343

[21]

mogunosti, raspoloivi materijal, sredstva rada, te njihovo uzajamno delovanje.Shodno iznetom, organizacija proizvodnje obuhvata sledece discipline:

- projektovanje proizvodnog sistema: ono ima zadatak da istrauje, projektuje i

usavrava proizvodni sistem, nastojei da se uvek postignu optimalnirezultati,- projektovanje tehnolokog i proizvodnog procesa: zadatak ove discipline je da

optimalno s tehniko-ekonomskog i organizacijskog gledita oblikujetehnoloki i proizvodni proces, i to prema najnovijim spoznajama nauke zaodreeno tehniko podruje, uzimajui u obzir interakciju sistema ovek-radno mjesto-okolina u normalnim okolnostima,

- prouavanje (studija rada): ono ima zadatak da naunim metodama, to jestloginim i celovitim analizama nekog rada doe do optimalno oblikovanog

naina rada prilagoavanjem radnog mesta, metoda i uslova ljudskog rada, tedo realno potrebnog vremena izrade i ispravno izraunate norme, to morabiti organizacijsko merilo humano oblikovanoga rada,

- planiranje i praenje proizvodnje: ova disciplina ima zadatak da predvidi iplanira sve potrebne delatnosti koje osiguravaju nesmetano odvijanjetehnolokog i proizvodnog procesa te da prati odvijanje proizvodnje.Ponegde se moe nai da se umesto ovog naziva discipline primenjuje terminplaniranje i upravljanje proizvodnjom,

- kontrola kvaliteta: njen delokrug rada je osiguravanje da u proizvodnju ue

materijal koji odgovara traenom kvalitetu, zatim da se proizvodnja odvija uzto manje onih delova koji ne odgovaraju predvienom kvalitetu, te na krajuda proizvod bude isporuen u takvom kvalitetu koji obezbeuje nesmetanueksploataciju,

- rukovanje materijalom: ova disciplina se bavi optimalnim rukovanjem iprenoenjem sirovina, materijala ili proizvoda prilikom ulaza u skladite, usamom skladitu, u toku proizvodnog procesa kao i na izlazu iz skladita,

- odravanje: ono ima zadatak da odrava sredstva za rad u ispravnom stanju dabi bila pouzdana, ekonomina i kvalitetna u svom predvienom veku trajanja.

Pri prouavanju organizacije proizvodnje neophodno je uoiti i biti svestanrazlike izmeu nje i organizacije rada, koja je mnogo iri pojam. Svaka od njih imasvoju odreenu fizionomiju i sadraj, ali se one meusobno jako prepliu iuslovljavaju. Mere za usavravanje organizacije rada imaju pozitivan uinak napoboljanje proizvodnje, nivo tehnike i tehnologije, te organizacijsku strukturupreduzea.


30/343

[22]

Osnovni pojmovi o proizvodnim sistemima

Termin proizvodni sistem prvi je upotrebio utopijski socijalista Robert Ov-en (Owen, 1771.-1858.) jo 1815. godine u svom eseju Observations on the Effectof Manufacturing System [27]. U to vreme termin se odnosio na fabriki sistem ili

na niz pronalazaka vezanih za poetke industrijske proizvodnje. Logino je da danasproizvodni sistem ima drugo znaenje, meutim i dalje je lake opisati ta proizvodnisistem jeste i nije, nego ga kratko i egzaktno definisati.

Proizvodni sistem moe znaiti razne stvari, zavisno od ugla posmatranja.Slika 12 prikazuje jedan pogled i jedno shvatanje.

Slika 12. Proizvodni sistem

Proizvodnja smetena u sredite preduzea preklapa se i u interakciji je saadministracijom i menadmentom, aktivnostima inenjerstva procesa i proizvoda,


31/343

[23]

primenjenom naukom, te aktivnostima marketinga, prodaje i servisiranja. S drugestrane, sa svim ovim delatnostima preklapaju se i u interakciji su kupci proizvoda,snabdevai preduzea materijalom, komponentama i uslugama neophodnim za

proizvodnju, zatim okruenje u kome preduzee posluje, i na kraju, drava sa svojimzakonima, propisima i normama koje stvaraju mogunosti za uspeno voenjeposlovanja. Dakle, slika 12 ilustruje interrelacije koje postoje u jednom proizvodnomsistemu. Na slici nisu naznaene tehnologije koje postoje u sistemu, ali se morapodrazumevati da one ili stvaraju ili omoguavaju razliite i ponekad specifinekarakteristike brojnih funkcija koje sistem sadri. Na primer, primenjena naukaobezbeuje tehniku osnovu za mnoga podruja. U podruju konverzije materijala ukomponente, podsisteme i gotov proizvod, inenjerstvo pomognuto raunarimapredstavlja alat za sve sastavne delove proizvodnje i svi oni imaju koristi od

sposobnosti inenjerstva da opie performanse sistema.

Slika 13.

Proizvodni sistem drugo vienje


32/343

[24]

Preklapanje aktivnosti u proizvodnom sistemu, kako je prikazano slikom 12,navodi na pomisao da ne moe ni jedna funkcija unutar sistema postojati izolovanood ostalih. Takoe, ako se uzme u obzir i slika 13, moe se izvesti zakljuak da je

proizvodni sistem kompleksan organizam [41], koji prima inpute iz okruenja(koncepti proizvoda i usluga, narudbe, materijal i energija), koristi set resursa kaoodgovor na inpute, transformie materijal ili komponente u formu eljenu ilizahtevanu od strane kupca, i funkcionie u okviru fizikih, finansijskih, ljudskih ipolitikih ogranienja. Kako je okruenje dinamikog karaktera, i proizvodni sistemmora biti dinamian i integrisan u pogledu svojih podsistema transformacija:podsistem transformacija materijala, podsistem transformacija potreba kupaca,znanje, uenje, i na kraju, podsistem poboljanja i obnove organizacije. Dakle,usmerenje na integrisani sistem kao celinu, kao kontrast fokusu na individualne

funkcionalne delove koji sainjavaju sistem, od kritine je vanosti za razumevanjeodnosa i interakcija u ukupnim performansama proizvodnog sistema.Definisanju proizvodnog sistema moe se prii i sa tri razliita aspekta, i to:

- strukturalni aspekt, zasnovan na statikom vienju sistema, i prema kome jeproizvodni sistem jedinstveni spoj hardvera (ukljuujui tu i ljude),proizvodne opreme (skupa sa alatima i priborima), opreme za unutranjitransport i dodatne opreme. Dakle, strukturalni aspekt proizvodnog sistemaformira statiku prostornu strukturu proizvodnog pogona, to jest layout.

- transformacioni aspekt, utemeljen na funkcionalnom vienju sistema, i po

njemu proizvodni sistem jeste proces konverzije faktora proizvodnje, naroitosirovog materijala, u korisne proizvode, usmeren ka maksimalnojproduktivnosti.

Proizvodni proces koji se odvija u proizvodnom sistemu, odnosno proizvodnafunkcija, moe se definisati u realnom vremenu kao funkcija inilaca proizvodnje(inputa):

1 2( , ,..., )nQ f x x x

gde jeQ ostvareni (realizovani) proizvodi,x1x2,xn inioci proizvodnje,

Iskorienje proizvodnog sistema izraava se promenom realizovanih proizvoda uodnosnom vremenu, to jest

1 2 1 21 2

1 2

( , ) ( , )q

f x x f x xd dx dx

x x


33/343

[25]

Kako se u nekim proizvodnim procesima istovremeno realizuje vie proizvoda, tadaproizvodna funkcija poprima sledei analitiki izraz

1 1 2( , ) ( , , , ,..., )nF q x f q q x x x

gde jeq, q1 gotov proizvod,

x1, x2, xn inioci proizvodnje.

- proceduralni aspekt, baziran na proceduralnoj definiciji sistema, i proizvodnisistem prema tom vienju predstavlja operativne procedure proizvodnje. Oveprocedure utiu na stvaranje tzv. kruga menadmenta u proizvodnji, odnosnona planiranje, implementaciju i kontrolu: u proizvodnom sistemu planiraju se

i implementiraju proizvodne aktivnosti konverzije materijala u proizvode ikontrolie proces u cilju smanjenja ili elliminacije devijacija u odnosu naplanirane performanse. Takoe, ovime se konstituie i tok informacija, koji jeod izuzetnog znaaja za efektivnu i ekonominu proizvodnju.

Znaaj tokova materijala i informacija je shvaen jo u vreme F.W.Tejlora i njegovihsaradnika (prvi pisani trag je iz 1913. godine [27]). U modernoj fabrici opremljenojfleksibilnim proizvodnim sistemima (FMS) ili sa kompjuterski integrisanomproizvodnjom (CIM), tok informacija ima, moe se slobodno rei, glavnu ulogu imora biti sinhronizovan sa tokom materijala.

Na slici 14 dat je prikaz tokova u proizvodnom sistemu klasinog tipa.Uoljivo je da nije prikazan tok energije koju proizvodni sistem prima iz okruenja ilije sam proizvodi (elektrina energija, toplotna energija, pregrejana para, vazduh podpritiskom, itd.), nego je dat u okviru toka trokova (na primer, pri projektovanjuproizvodnog sistema energetski vodovi i rad na njihovom postavljanju do radnogmesta predstavljaju trokove dovoenja energije na specifino radno mesto).

Slika 14.Tokovi u proizvodnom sistemu


34/343

[26]

Sada bi se proizvodni sistem mogao odrediti kao kombinacija ljudi, maina i opreme,meusobno uvezanih tokovima materijala i informacija.

U optem sluaju, prostor koji zauzima proizvodni sistem mogao bi se izdeliti udva podruja, i to u- podruje u kome se vri obrada i proizvode individualni delovi ili

komponente, i- podruje u kome se, shodno potrebama, delovi i komponente sklapaju

zajedno u podsklopove ili finalne proizvode.U industrijskoj praksi u primeni se nalaze sledei pristupi strukturisanju podruja ukome se vri obrada:

- radioniki nain,

- projektni nain,- elijski sistem,- linijski nain, i- kontinualni sistem.

Kod radionikog naina sve maine koje imaju iste ili sline mogunosti obradegrupisane su zajedno: strugovi formiraju strugarsko odelenje (radionicu), glodalicefrezako, itd. Maine su najee univerzalnog tipa, sa ciljem lakeg prilagoavanjairokom dijapazonu tipa delova. Materijal koji se obrauje kree se kroz sistem ododelenja do odelenja, shodno tehnolokom planu izrade. Rukovanje materijalom

mora biti paljivo i fleksibilno, i najee se obavlja nekom varijantom prekidnogtransporta (viljukar, transportna kolica, itd.). U okviru svakog odelenja nekolikomaina moe biti korieno za izvoenje partikularne operacije, to donosi nizprednosti, izmeu ostalog:

- svaka operacija moe biti dodeljena maini koja ili daje najbolji kvalitet iliima najveu proizvodnost,

- maine mogu biti ravnomerno optereene,- lako prilagoavanje sistema otkazima maina.

Ove prednosti su posebno evidentne kada radno opreenje ukljuuje veliki broj

razliitih delova sa razliitim sekvencama obrade. Meutim, puno iskorienjefleksibilnosti radionikog (ili, drugim reima, procesnog) rasporeda iziskujeimplementaciju kompleksnih odluka u realnom vremenu. Na primer, kada mainazavri jednu operaciju pitanje je koju e sledeu operaciju iz potencijalnog mnotvaona obavljati. Takoe, nedostatak koordinacije izmeu odelenja moe ugrozitiravnomeran tok delova iz odelenja u odelenje, usled ega materijal provodi mnogo

vremena u odelenju (usko grlo) i bespotrebno se stvaraju velike zalihe.Kod projektnog naina pozicija proizvoda ostaje fiksna tokom izrade,

zahvaljujui ili veliini ili teini proizvoda. Materijal, maine i ljudi se dovode do


35/343

[27]

proizvoda prema potrebama. Fabrike organizovane na ovakav nain mogu se nai uavionskoj i brodograevinskoj industriji.

Slika 15. Procesni (gore) i linijski (dole) raspored i relevantni tokovi materijala

(prema [112]).


36/343


37/343

[29]

Primer sistema ija struktura je kombinacija ranije pomenutih naina jefleksibilni proizvodni sistem (FMS). FMS je hibrid radionikog i elijskog nainaproizvodnje. On omoguava veliku fleksibilnost po pitanju tipova delova i sekvenci

primenjenih operacija, to je posledica velikog stepena automatizacije: tokinformacija i materijala je potpuno automatizovan, tako da su intervencije od straneljudi svedene na minimum.

Drugi supstancijalni deo proizvodnog sistema je sistem montae. Sistemmontae mogue je kategorizovati prema kretanju materijala i kretanju radnih mesta.Nain sa stacionarnim delovima najee se primenjuje kada je re o velikim poobimu montanim poslovima, kao na primer sklapanje aviona, kada je teko ilinemogue pomerati proizvod u skladu sa postupkom montae. Sistem sa pokretnim

delovima moe se izdeliti na sisteme sa stacionarnim radnim mestima (kada se delovidovode do stacionarnih radnih mesta) i sisteme sa pokretnim radnim mestima (gdese radna mesta kreu zajedno sa delovima). Montani sistemi sa stacionarnimdelovima zahtevaju veu radnu povrinu od drugih sistema. U poreenju sapokretnim delovima, sistem sa stacionarnim delovima iziskuje vie rada, prvenstvenozato to su u pitanju najee veliki delovi. S druge strane, sistemi sa pokretnimdelovima su skuplji od drugih usled komplikovane opreme za rukovanje materijalomneophodne za brzo pomeranje materijala od jednog radnog mesta do drugog.

Slika 16. Sistemi montae


38/343

[30]

Slika 17. Karakteristike sistema montae

Montane operacije na svakom radnom mestu u sistemu pokretni delovi-stacionarnoradno mestu su najee kratke po vremenskom trajanju i veoma repetitivne. S drugestrane, kod sistema pokretni delovi-pokretno radno mesto radniku je omoguennoda due radi na montanoj liniji, inei time posao manje repetitivnim.

Postoje razliiti pristupi projektovanju proizvodnih sistema. U akademskojliteraturi, sveukupni problem se raslanjuje na podprobleme ijom kompleksnou semoe upravljati, i koji se potom tretiraju ponaosob. Ovi problemi se uproavaju iapstrahuju uz pomo pretpostavki, tako da mnogi akademski pristupi teeiznalaenju optimalnih reenja za tako uproene probleme. Meutim, ovakvimnainom rada previa se realnost da vreme potrebno za dobijanje optimalnog reenjaraste eksponencijalno sa linearnim porastom veliine problema.

Jedan od podproblema je problem zahteva za resursima. Reenje problemapredstavlja odreivanje tane koliine svakog resursa u proizvodnji, poev od maina

pa do drvenih paleta. Ogranienja koja su nametnuta pri reavanju su maksimizacijaefikasnosti investicije i maksimizacija stepena proizvodnje.

Problem dispozicije resursa (layout), u stvari, jeste problem alokacije resursau ogranienom proizvodnom prostoru, uz prisutne zahteve za minimiziranjemkombinacije trokova rukovanja materijalom i transporte udaljenosti.Pri reavanju problema tokova materijala cilj je odreivanje konfiguracije sistema zarukovanje materijalom tako da se maksimizira kombinacija trokova, proizvodnosti,fleksibilnosti i pouzdanosti proizvodnog sistema.

Problem meufaznih skladita je problem alokacije rada i skladinog kapaciteta u

proizvodnom sistemu. Adekvatne koliine nedovrene proizvodnje mogu doprineti


39/343

[31]

poveanju iskorienosti maina i stepenu proizvodnje, ali zauzvrat iziskujudragoceni prostor i uveavaju trokove zaliha. Reenje problema predstavljakompromis izmeu ovih suprotstavljenih stvari.

U industrijskoj praksi pokuaj i greka (trial and error, eng.) predstavljanajee primenjivan pristup projektovanju proizvodnih sistema. Uproenogovorei, postupak se obavlja na sledei nain:

- pretpostaviti pogodan dizajn proizvodnog sistema (pretpostaviti vrednosti zarelevantnu kolekciju varijabli odluivanja),

- vrednovati indikatore performansi sistema: ukoliko zadovoljavaju zahteve zaperformansama, zaustaviti proces projektovanja, u protivnom, vratiti se naprethodnu fazu.

Sasvim je prirodno da pri projektovanju velikih proizvodnih sistema postoji potreba

za velikim brojem iteracija. Isto tako, sasvim je logino da uspeh zavisi od iskustva iintuicije projektanata sistema.Postoje, ipak, neka generalna pravila za projektovanje proizvodnih sistema. Prva

smernica jeste definisanje ciljeva sistema. Ciljevi se mogu razlikovati od firme dofirme, meutim, gotovo uvek su to ciljevi ekonomske prirode i to na prvom mestupovraaj investicije, potom efikasnost upotrebe resursa i na kraju fleksibilnost. Drugikorak u razvoju je detaljno definisanje zahteva i ogranienja sistema. U ovoj faziodreuju se tipovi maina koje mogu obavljati procesese proizvodnje potrebnihdelova, zatim odreuje se da li postojei raspoloivi prostor i oprema mogu biti

inkorporirani u novi sistem, itd. Na temelju zahteva i ogranienja sada se razvijaizvestan broj alternativnih proizvodnih sistema, koji podleu evaluaciji na osnovunekog predefinisanog scenarija. Baza za scenario (ili vie njih) jeste dokument, naprimer dugoroni poslovni plan, koji sadri predvianja tranje za proizvodom kojitreba proizvoditi u novom proizvodnom sistemu.

U praksi se, meutim, deava da retko koji projektovani proizvodni sistem buderealizovan u svojoj celokupnosti. Ovo se dogaa stoga to izvestan broj scenarijamoe drastino promeniti zahteve proizvodnog sistema od momenta kada je projekatgotov i odobren, pa do trenutka isporuke prvog proizvoda. Na primer:

- razvoj proizvoda najavljuje novu liniju proizvoda i nove opcije za postojeu,- sluba marketinga reaguje na novu liniju i pravi velika prilagoavanjapredvianja proizvodnje,

- proizvodni inenjeri prave specifikacije procesa i opreme koja e omoguitiveu produktivnost,

- odelenje koje se bavi planiranjem proizvodnje otkriva da namerava daprimeni u proizvodnji novi materijal: posledica je da se moraju menjatiproizvodni procesi, ali nije jo uvek siiguran nain njihove promene,

- odelenje za pakovanje proizvoda utvruje da dosadanje prakse snose krivicu

za oteivanje proizvoda i najavljuju nove metode.


40/343


41/343

[33]

Raspored opreme u proizvodnim pogonima (Layout)

Raspored opreme predstavlja fiziku dispoziciju maina i ureaja u

industrijskim pogonima. Ovaj razmetaj, bilo da su u pitanju instalirani ili planiraniureaji, obuhvata prostor potreban za tokove materijala, za skladitenje, za pomonedelatnosti i slube, kao i za proizvodnu opremu i radnike [56].

Izrada plana rasporeda opreme ne predstavlja nikada krajnje reenje, jer jeuvek predmet preispitivanja u praksi i dorade. Svrha plana sutinski jeste poboljanjeefikasnosti radnih procesa i operacija, koja se manifestuje poveanom proizvodnjom,smanjenjem trokova, veim kvalitetom proizvoda, bezbednijim radom, itd. Ovutvrdnju potkrepljuje primer koji sledi.

Primer: Tokom januara 1940. godine Amerika se ukljuila u II svetski rat.Administracija tadanjeg predsednika Ruzvelta je zamolila firmu Ford da preuzmena sebe organizaciju proizvodnje etvoromotornog bombardera B24 Liberator. Utom trenutku, produktivnost u fabrikama aviona je bila jedan avion na dan. Glavniinenjer je, tokom noi, na komadima obinog papira nacrtao layoutnove fabrike(poznate kao Willow Run), vodei se osnovnim principima organizacije masovneproizvodnje: rasklopiti proizvod, za svaki deo nacrtati potreban layoutproizvodnje, ujedinjavanjem individualnih dispozicija doi do generalnog layoutafabrike. Na osnovu tih papira i uz podrku vlasnika Forda, amerika administracija je

odobrila dve stotine miliona dolara investicija u fabriku aviona. Nakon dvogodinjeizgradnje i uhodavanja, rezultati proizvodnje su bili impresivni:- 24 glavna podsklopa aviona- 30000 komponenti- 488193 dela u jednom avionu- 25 aviona na dan (prosena produktivnost 18 aviona na dan)- 34533 zaposlena- deset glavnih promena za est godina- hiljade izmena u hodu,

a sve zahvaljujui layoutu nacrtanom na komadima obinog papira tokom jednenoi u hotelskoj sobi [54].Planiranje je, takoe, radnja zasnovana na kompromisu raznih pojedinanih

prednosti i ogranienja, koje mogu biti korigovane vremenom, relativnim znaajemza proizvodnju ili, ak, stavom menadmenta preduzea. Kako bilo, pri izradi planamora se uvek voditi rauna da se zadovolje odreene stvari, meu kojima su:

- objedinjavanje svih inilaca koji utiu nalayoutopreme,- efikasno korienje maina i opreme, osoblja i prostora,- mogunost za eventualno proirenje kapaciteta,

- mogunost jednostavnog preureenja ili reorganizacije,


42/343

[34]

- mogunost lakog prilagoavanja promenama konstrukcije proizvoda,trinim zahtevima ili poboljanjima procesa rada,

- pravilna podela prostora na relativno jednake povrine, naroito kada su

odvojene zidovima ili spratovima,- to manje rastojanje za prenos materijala,- uzastopnost logikog toka rada i istih povrina radnog prostora sa

odgovarajuom opremom za otpad ili odbaeni materijal,- udobnost za sve zaposlene na svakodnevnim ili povremenim poslovima,- zadovoljstvo i bezbednost na radu.

U optem sluaju postoje etiri naina rasporeda opreme:- razmetaj kod koga je radno mesto ili mesto odreeno za materijal fiksirano,

odnosno, materijal ili osnovni delovi proizvoda ostaju na mestu i ne prenose

se. Potreban alat i oprema donose se do tih mesta, a i radnici dolaze do njih.Radnici ili grupa radnika obavljaju posao donosei sve to je neophodno namesto rada, i mogu se kretati od jednog radnog mesta do drugog. Ovakavraspored ima svoji dobrih strana, kao to je izostanak potrebe za velikomorganizacijom ili skupim planiranjem layouta, prilagoenost raznovrsnostiproizvoda i drugim zahtevima iji se intenzitet menja, omoguavanje estihpromena na samom proizvodu ili u redosledu obavljanja radnih operacija,prenoenje glavnog elementa konstrukcije je svedeno na najmanju moguumeru, visokoobueni radnici mogu da obave sav posao na jednom mestu, itd.

- raspored opreme preme proizvodnom procesu ili po funkciji. Ovim nainomgrupisane su sve operacije proizvodnog procesa (sva buenja na jednommestu, sva zavarivanja na jednom mestu, itd.). Prednosti ovakvog rasporedasu, izmeu ostalog, smanjenje ulaganja u maine usled boljeg iskorienjaistih, prilagodljivost raznim proizvodima i proizvodnim programima ipromenama u redosledu izvoenja radnih operacija, lake odravanjekontinuiteta proizvodnje u sluajevima kvarova i nedostatka materijala iliradnika.

- trea vrsta je raspored opreme prema proizvodu (linijska proizvodnja), gde se

na jednom mestu proizvodi odreeni proizvod ili vrsta proizvoda. Ovde sematerijal kree, pa postoji zahtev da se radne operacije smenjuju jedna zadrugom, odnosno, da se menjaju mesta na kojima se one obavljaju. To samoznai da se sva oprema za proizvodnju rasporeuje prema redosledu operacija,bez obzira na proces koji se na njoj obavlja. U dobre strane ovakvog rasporedaspadaju minimalna manipulacija materijalom, smanjenje vremenaproizvodnje omogueno je smanjenom koliinom materijala u proizvodnomprocesu, vea specijalizacija posla i shodno tome laka obuka radnika, itd.

- etvrta vrsta je elijski raspored, po kome su oprema i radne stanice

aranirane po redosledu koji podrava glatki tok materijala i komponenti


43/343

[35]

kroz proces, sa minimalnim transportom ili kanjenjem. Ovaj metod grupieodreene korake procesa u eliju, a sve unutar elije je rasporeeno na nainkoji omoguuje lagodan rad operatera maina i opreme. Slino prethodnom, i

ova vrsta rasporeda je usmerena na tok materijala.Prva tri naina razmetaja spadaju u takozvane klasine naine, dok etvrti,poslednji, predstavlja moderniji vid rasporeda, koji je punu afirmaciju doiveo u leanproizvodnji [65].

Slika 18.

Osnovni principi planiranja rasporeda opreme

Pitanje izbora rasporeda se samo po

sebi namee. Prvi nabrojani vidrasporeivanja je pogodan kada su zaoblikovanje materijala ili obradu potrebnisamo runi alati ili jednostavne maine, akose proizvodi samo jedan ili nekolikoproizvoda, kada su trokovi prenoenjaosnovnog materijala visoki, kada strunostizrade zavisi od sposobnosti radnika ili kadase eli da za kvalitet proizvoda postoji

individualna odgovornost. Raspored premaprocesu se najee primenjuje kada sumaine ili druga opreme veoma skupi i tekose premetaju, pri proizvodnji razliitihproizvoda, kada je velika razlika u vremenupotrebnom za razliite operacije, i usluajevima kada je potranja zaproizvodima mala ili periodinog karaktera.

Trea vrsta, prema proizvodu, je pogodna

ako treba proizvoditi vei broj komada ili proizvoda, kada je oblik proizvoda vie ilimanje standardizovan, ako je potranja ravnomerna, i posebno, ako se ujednaenostproizvodnih operacija i kontinuitet protoka materijala mogu odravati bez velikihtekoa.

U praksi, kao to je i oekivano, radi iskorienja dobrih strana svake vrsterasporeda, najee se primenjuje kombinovani nain razmetaja opreme.

Svaki raspored opreme, u svojoj sutini, sastavljen je od tri inioca: odreenepovezanosti izmeu raznih aktivnosti ili funkcionalnih podruja (meusobni odnos),prostora (u odnosu na veliinu, vrstu i oblik, za svaku delatnost ili funkciju) i

prilagoenosti pojedinih delatnosti preko rasporeda. Takoe, svako reenje


44/343

[36]

razmetaja je kompromis raznih postavki i metoda za reavanje problema optimalnoglayouta. Povezanost svih elemenata proizvodnje utie na nain rada planerarasporeda, tako da se esto sve svodi na, uslovno nazvan, princip zakuske: malo od

ovog, malo od onog. Meutim, takav nain rada dovodi do zaboravljanja ilizanemarivanja onih elemenata iji je efekat veoma vaan. Paljivom primenomosnovnih principa u planiranju rasporeda opreme ti se propusti mogu izbei, a tiprincipi su:

- prvo planirati celinu, a potom detalje: poeti sa ureenjem lokacije ili fabrikekao celine, a zatim razraivati detalje. Najpre odrediti opte potrebe u odnosuna predvieni obim proizvodnje, pa onda, na osnovu toga, razraditi opticelokupan (grubi) raspored opreme. Tek poto je odobren grubi raspored,pristupa se detaljnomlayoutusvake prostorije.

- planirati idealan raspored, pa od njega napraviti praktian: poetnakoncepcija rasporeda zasniva se na teorijski idealnom razmetaju, bezosvrtanja na postojee uslove ili trokove. Nakon toga se obavlja adaptacijaprema stvarnoj situaciji u odnosu na objekte i druge uticajne faktore, ine seod dobrog rasporeda nita ne gubi (iako se stie utisak da su neke vane stvarirtvovane).

- pratiti faze rada na rasporedu opreme i obezbediti njihovu povezanost: rad naizradi rasporeda, uobiajeno, odvija se u etiri faze, i to

odreivanje prostora na kome treba rasporediti opremu,

planiranje opteg rasporeda opreme u novoizgraenimobjektima, izrada detaljnog plana rasporeda maina, montaa maina i opreme

U praksi bi trebalo da se ove faze nadovezuju, to jest da se iz jedne faze prelazi usledeu.

- planirati proizvodni postupak i maine prema materijalnim potrebama:konstrukcija proizvoda i tehniki uslovi proizvodnje u velikoj meri odreujukoji e se postupak primeniti. To iziskuje znanje koliina ili obima

proizvodnje da bi se proraunali potrebni postupci, a time i odredile potrebnemaine i oprema.

- planirati raspored opreme prema tehnolokom postupku i mainama:razmatranje zahteva koji se odnose na samu opremu je imperativ (teina,

veliina, oblik, dopremanje, premetanje i slino),- projektovati objekat prema rasporedu opreme: poto neizbeno dolazi do

izmena na objektu, isti treba projektovati da bude vienamenski, odnosno dase moe prilagoditi izmenama u rasporedu opreme koje se mogu desiti za

vreme njegovog korisnog veka. Drugo, ako e maine i njihov raspored biti

trajniji od objekta, onda je korisno objekat projektovati prema rasporedu


45/343

[37]

opreme. U suprotnom sluaju, ako e objekat biti trajniji od opreme u njemu,prethodno pomenuti nain je i dalje primenljiv, samo to se umesto terminaraspored upotrebljava mnoina rasporedi.

- planirati na osnovu jasnih vizuelnih predstava: dobar industrijski inenjerposeduje prostornu inteligenciju i vrlo dobro zna da je jasna vizuelnapredstava osnova za njegov rad, to jest bez tih kvaliteta teko je raspravljati oplanovima sa menadmentom pogona i sa buduim operaterima maina, apogotovo je teko pokazati radnicima kakva e biti praktina funkcijazamiljenog razmetaja opreme.

- planirati uz pomo drugih: raspored opreme je rezultat kolektivnog rada svihzainteresovanih lica. Probleme je mogue prevazii i doi do prihvatljivihreenja pomou brainstorming sesija, meutim, uvek treba biti svestan da je

dobar layoutvie rezultat evolucije tokom vremena, nego neke briljantnepojedinane ideje [58].- proveriti raspored opreme: ovo je mera predostronosti, naime, im se zavri

prva faza izrade projekta treba je podneti na odobrenje, pre nego to se odedaleko u planiranju druge faze (svaka faza mora se proveriti pre nego to sepodnese na odobrenje).

- objasniti plan rasporeda opreme: u mnogim sljuajevima pri izradi plananajtee je pridobiti ostale ljude da ga prihvate. Iako je plan dobar, on se moepretvoriti u kompromis, jer zahteva promenu navika ljudi vezanih za njega.

Od izuzetne je vanosti objanjenje plana onima koji e uloiti novac unjegovu realizaciju.

Metode projektovanja dispozicije opreme

Najee se primenjuje pet metoda i to:- metoda instikta i intuicije: ovo je najbri i najneposredniji nain koji ne

zahteva mnogo vremena, ali koji je primenljiv uglavnom u jednostavnimsituacijama ili prekoj potrebi.


46/343

[38]

Slika 19. Pregled sistematskog planiranja rasporeda opreme (prema [62])

- metod primene gotovih reenja: razgovori sa kolegama- iz drugih firmi, posete drugim fabrikama, lanci u strunim asopisima, itd.,

mogu dati svoj doprinos iznalaenju gotovih reenja (ovo kao da je stvorenoza nas), meutim, nikako se ne sme smesti s uma da ono to je dobro zadruge ne mora biti dobro za sve i u svakoj situaciji.

- metoda ukljuivanja svih faktora u razradu plana opreme: ovo je demokratskiprincip, to znai da treba razmotriti svaiju ideju i stvoriti vizuelnu predstavu

o njoj. Problem je to se ova metoda oslanja na ranija iskustva, to zahtevadosta vremena, to ne koristi prednosti analitikih metoda i to daje prednostrazmatranju i stvaranju predstave u mati umesto konkretnoj analiziproblema.

- sistematska metodologija planiranja rasporeda opreme [62]: ova metodakoristi dobre strane drugih metoda i itav proces planiranja pretvara u jedaracionalan sistem, te je stoga najrealistinija. Izvesna mana je to treba

vremena da se savlada njeno korienje, meutim, kada se naui onaautomatski namee analizu i kreativnu sintezu kao osnovu za reavanje

problema umesto mehanikog reavanja stvari.


47/343

[39]

Slika 20.

Principijelna ema sve etiri faze kompletnog sistematskog plana (prema[62])


48/343

[40]

Planiranje po sistematskoj metodologiji odvija se u fazama (ranije pomenutim), alipre nego to se pree na detaljnije posmatranje druge i tree faze, treba videti koji suto osnovni podaci ili faktori koje treba poznavati, odnosno o kojima je potrebno

sakupiti injenice. Neophodni podaci su:- P: proizvod ili materijal, ukljuujui sve stavke i njihove atribute,- Q: koliina ili obim svake stavke,- R: tok ili postupak radnih operacija, njihov redosled, maine i ureaji

potrebni za postupak,- S: pomone operacije ili slube neophodne za operacije izvedenog procesa,- T: vreme ili podeavanje vremena preme redosledu PQRST (kada, koliko

dugo, kako brzo i kako esto) [62].

Kao i uvek, najbolje se neto objanjava primerom. Stoga,Primer: Preduzee XY bavi se proizvodnjom metalnih ormana koji slue za smetajbrojila utroene elektrine energije, sklopki i osiguraa. Predviena godinja koliinaproizvoda je 300 komada. Potrebno je projektovati raspored opreme za proizvodno-montani pogon.

Trouglasta kvalitativna matrica meuzavisnosti aktivnosti predstavlja osnovu zaprojektovanjelayouta.

Slika 21.Trouglasta matrica meuzavisnosti aktivnosti


49/343

[41]

Kvalitativni odnosi izmeu maina, prikazani trouglastom matricom definiuzavisnosti izmeu svake pojedinane aktivnosti i ostalih aktivnosti. Svako polje ukome je naznaena jaina veze dve aktivnosti podeljeno je horizontalnom

isprekidanom linijom: gornji deo se koristi za unoenje jaine pojedinih veza, a donjideo za unoenje razloga za odreivanje date aktivnosti. Kvalitet veze oznaen jeintenzitetom veze: A = 3, I = 2, O = 1, U = 0, X = -2, XX = -10.Kriterijum za rasporeivanje maina i radnih mesta je pre svega zasnovan natokovima materijala, to moe ishodovati kasnije minimiziranjem transportnihputeva unutar pogona.

Karta toka procesa, u optem sluaju, izgleda kao na slici koja sledi, meutim,za ovaj specifian primer nije raena nego samo karta toka materijala (koji ujednoodreuje tok procesa).

Slika 22.

Karta toka procesa opti sluaj


50/343

[42]

Slika 23.

Karta toka materijala

Slika 24.Layoutproizvodno-montanog pogona


51/343

[43]

Sa slike se moe uoiti da su maine kljune za obradu elinog lima (M1,M2, M3 i M4) postavljene prema linijskom rasporedu. Poto se manjeupotrebljavaju, u poseban deo prostora su izdvojene maine M5, M6 i M7. Otrilica

alata M8 smetena je uz mainu M2 jer se najvie koristi za otrenje njenih alata.Linija za obradu delova od bakra (M9) je potpuno dislocirana (donji levi deolayouta sa slike). Skladini prostor (15 meuskladite, 21 skladite gotovihdelova od lima (poluproizvoda), 22 skladite vijane robe i komponenata zamontau, 23 skladite gotovih delova od bakra, 25-31 skladite gotovihproizvoda, 32 ulazno skladite polufabrikata) organizovan je prema tokovimamaterijala i raspoloivom prostoru.

Za svaku mainu korisno je dati poziciju unutarlayoutai detaljno prikazatisve mere, a koje moraju biti usklaene sa propisanim normativima. Usklaivanjem s

normativima omoguuje da se nesmetano obavlja opsluivanje svake maine,odlaganje obraenih delova i unutranji transport (u ovom sluaju viljukar nosivosti2,5t i paletni viljukar nosivosti 1,5t). Radi jasnoe pregleda crtea, pokazalo sekorisnim bojenje radnih mesta lako uoljivom bojom.

Projektovano radno mesto za runu montau sklopa razvodnog ormana improstor za standardnu europaletu (800 x 1200mm) na kojoj se obavljaju radovimontae, prostor (radnu povrinu) za pripremu montae (Pr), i prostor neophodanza kretanje radnika (Pk) (oznake sa odgovarajue slike).

Slika 25. Dispozicija makaza za seenje


52/343

[44]

Slika 26. Dispozicija CNC maine za prosecanje i probijanje

Slika 27.

Dispozicija maine za savijanje lima


53/343

[45]

Slika 28. Runa montaa sklopa


54/343

[46]

Priprema proizvodnje

Razvoj proizvodnje teio je tome da se izvrioci proizvodnih operacijaoslobode pomonih radova i potpuno posvete svom poslu, tako da se osiguraispunjenje zadataka prema unapred smiljenom planu. Ovu ulogu preuzela je na sebe

priprema proizvodnje.Prvi zadaci pripreme bili su da skupi i stavi na papir podatke i propise onainu proizvodnje koji egzistiraju. Tako je nastala pisana dokumentacijaproizvodnje. Pomou nje mogli su se porediti postojei naini proizvodnje izmeu

vie preduzea. Na osnovu pisane dokumentacije lake su se otkrivali nedostaci uproizvodnji, a povrh svega bilo je omogueno postizanje boljih uinaka pojedinaca jerse steeno iskustvo moglo preneti na sve zaposlene.

U proizvodnji priprema preuzima na sebe brigu:- o optimalnom korienju kapaciteta,

- o to boljem posluivanju i odravanju maina i opreme,- o to boljim idejno-konstruktivnim i tehnolokim reenjima proizvoda,- o dopremanju materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda s radnog mesta

na radno mesto, odnosno u skladite,- o broju i kvalitetu zaposlenih u proizvodnji,- o radnom procesu,- o kontroli radnih uinaka, i dr.

Rad u pripremi proizvodnje usmeren je na uklanjanje gubitaka u toku proizvodnje namaterijalu, energiji, radu i vremenu, a u svrhu to ekonominije proizvodnje. Ovo

ima poseban znaaj zbog velikih fiksnih trokova koji su posledica sve veemehanizacije, automatizacije, robotizacije i kompjuterizacije.Svrha pripreme proizvodnje moe se definisati kao realizacija planirane

proizvodnje na ekonomian nain. Priprema treba da omogui racionalno korienjesvih faktora proizvodnje i doprinese snienju trokova proizvodnje. Ciljeva ima vie.

Tri najvanija cilja pripreme proizvodnje su proizvoditi u roku, proizvoditi kvalitetnoi proizvoditi jeftino. Osim ovih siljeva postoje i drugi, kao na primer pravilnokorienje maina i opreme, pravilno korienje vremena rada zaposlenih i sl.

Zadaci pripreme sastoje se u obezbeenju svega onoga to je potrebno da

proizvodnja tee normalno i s predvienim uspehom. Priprema proizvodnje treba


55/343

[47]

svako radno mesto snabdeti svime to je potrebno za rad, i to u dovoljnimkoliinama i u pravo vreme. U teoriji i praksi susreu se razne oblici podela pripremeproizvodnje, zavisno od vrste i tipa proizvodnje, autora i dr. Ukoliko se poe od

zadataka pripreme proizvodnje, moe se uoiti da se oni razlikuju kod proizvodnjepotpuno novog proizvoda i kod proizvodnje jednom ve osvojenog proizvoda. Tizadaci su prikazani hronolokim redom na slici koja sledi.

Slika 29. Zadaci pripreme proizvodnje kod potpuno novog proizvoda i jednom veosvojenog proizvoda

Na osnovu analize trita, odnosno narudbi koje trite alje preduzecu,stvara se program proizvodnje. Budui da se u mnogim sluajevima, specijalno kod

uslunih preduzea i kod pojedinane proizvodnje, radi o novim proizvodima,


56/343

[48]

pristupa se najpre oblikovanju proizvoda. Poto su razradeni dizajn i nacrtiproizvoda, sledea faza je elaboracija celog niza podataka koji su znaajni zaodreivanje trokova proizvodnje, a samim tim su osnova za dobijanje cene

proizvoda (linija 1). Svakako da se ni u jednoj fazi ne ulazi u velike detalje: na osnovuodredenih pokazatelja trebalo je definisati cenu kako bi se mogle pruiti informacijeanalizi trita da li cena odgovara. Ako to pokazuje zadovoljavajue rezultate,pristupa se detaljnoj razradi svih pokazatelja (linija 2). Nakon toga linija 2 vodi udesnu stranu sheme, i to preko celog niza radova (od 11 dalje) pomou kojih e seodrediti rokovi i nakon toga konano proizvesti i proizvod. Kada se proizvodnjaponavlja u drugoj seriji, sve radove prema liniji 1 i 2 vie nije potrebno obavljati, jerse koristi dokumentacija iz prethodne razrade (ako nema nekih izmena iliunapreenja), vec se ponavljaju samo radovi od 11 dalje (linija 3).

S obzirom na sve ovo, mogue je funkciju pripreme proizvodnje podeliti na:- oblikovanje i definisanje proizvoda,- odreivanje naina i toka izrade u proizvodnji,- planiranje i praenje izvrenja, i kontrola proizvodnje.

Radovi pod takama 3-10 izvode se samo jedanput, a radovi pod takama 11-20 ponavljaju se za svaku seriju (vidi sliku ). Budui da se obraun proizvodnjeobavlja u raunovodstvu, ostaje pripremi da reava probleme pod takom 3-10, 11-15, te 19, a katkada i delove zadataka pod 16.

Sa dosta lakoe se moe uoiti bliskost 1. i 2. faze pripreme, dok trea faza

ima svoje posebnosti. Prva faza naziva se konstrukcijska priprema, druga tehnoloka,a trea faza (tanije radovi 11-15, te 19 i ponekad delovi 16) operativna priprema.Prve dve faze ponekad su obuhvaene jednim imenom - tehnika pripremaproizvodnje. Treba napomenuti da se ovakva podela pripreme ne nalazi uvek upraksi: esto se pojedini delovi pripreme izdvajaju i veu uz neke druge slube iodelenja (npr. konstrukcijska priprema, studija rada ukoliko nije samostalna,priprema alata i dr.).

Tehnika priprema

Tehnika priprema materijalaVeliki uticaj na ekonominost proizvodnje ima pravilno poslovanje s

materijalom i sirovinama koje se koriste u proizvodnji. S obzirom na granuproizvodnje, materijal uestvuje u trokovima poslovanja od 20-85%. Generalno,materijal se moe podeliti u dve grupe, i to na direktni materijal i indirektnimaterijal. Direktni materijal deli se potom na osnovni i pomoni. Ove podeleprikazane su slikom koja sledi.


57/343

[49]

Slika 30.

Podela materijala

Direktni materijal je onaj koji ulazi u proizvod u tano odreenim koliinama

i tim koliinama moe se direktno teretiti nosilac trokova, to jest proizvod. On jedirektno proporcionalan opsegu proizvodnje. Indirektni materijal ne sudelujeneposredno u proizvodnji tako da mu se ne moe odrediti koliina koja ulazi upojedini proizvod, odnosno radni nalog. Ti materijali su obino mali i po broju i potroku. Ipak, indirektni materijal je vaan za rad proizvodnog preduzeca. U ovajmaterijal mogu se ubrojati pisae potreptine (papir, olovke) i ostali kancelarijskimaterijal, sredstva za hlaenje, krpe i sredstva za cienje, podmazivanje, alati zaopravke, itd.

Osnovni materijal ini supstancu proizvoda i tu spadaju sirovine i

poluproizvodi. Sirovina je osnovni materijal uzet iz prirode za industrijskoobraivanje i preraivanje. Kompanije koje proizvode elik moraju imati eleznurudu i koks za proizvodnju elika, koji se zatim prodaje proizvoaima automobila.Za njih je elik poluproizvod. Poluproizvod je deo koji e se ugraditi u gotovproizvod, a dobijen je obradom ili preradom sirovog materijala (na primer, zasanitetske zavoje to su papir, gaza i lepljiva traka). Pomoni materijal nadopunjujeosnovni da bi proizvodu dao odreena svojstva.

Sa aspekta proizvodnje i stepena obrade materijal se moe grupisati:- na sirovi materijal (to je nabavljena sirovina, odnosno materijal koji e se u

preduzeu obraditi ili preraditi u neki proizvod),- na poluproizvod (ve je objanjeno znaenje, ali treba napomenuti da sepoluproizvodi mogu nabaviti i od drugih firmi),

- na materijal u proizvodnji (materijal u proizvodnji je onaj koji se nalazi uprocesu proizvodnje, ali jo nije poprimio oblik poluproizvoda, odnosnoproizvoda), i

- na gotov proizvod (gotov proizvod je onaj na kome su zavrene radneoperacije te je spreman za prodaju).Nomenklatura materijala je sistematizovan pregled vrsta materijala koji je

potreban za proizvodnju. Njom se u velikim preduzeima slue sluba nabavke,


58/343

[50]

analitiko-planska sluba, priprema proizvodnje, finansijska sluba i drugi relevantnidelovi organizacije. Nomenklatura materijala najee sadri naziv materijala,podatke o kvalitetu, podatke o obliku, podatke o dimenzijama i oznaku ili ifru koja

simboliki obeleava odnosni materijal i sve njegove karakteristike. ifre materijalatreba odabrati tako da omoguavaju lako raspoznavanje materijala i, to je neobino,ali jako vano, da se daju lako izgovoriti. Kao ifre koje se primenjuju uz oznakumaterijala koriste se cifre, slova i njihova kombinacija. Brojane (numerike,sastavljene samo od cifara) ifre se mogu podeliti na:

- redne, tj. po redu od jedan dalje. Taj sistem se moe primeniti samo u malimpreduzeima, sa malim asortimanom materijala,

- serijske, tj. koristi se serija brojeva od-do. U tom sistemu ifri svakoj g

Documents

Proizvodnja Organizacija