PROIZVODNJA I UPOTREBA ZAPALJIVIH TEČNOSTI

Zapaljive tečnosti se upotrebljavaju kao goriva, u proizvodnji kao rastvarači, kao sastavni delovi premaza, kao ekstrakciono sredstvo, kao polazna sirovina u hemijskoj simtezi.

Stepen opasnosti koju nosi sa sobom zapaljiva tečnost zavisi pre svega od osobine tečnosti kao i od uslova i načina upotrebe.

Osobine tečnosti koje su bitne za određivanje stepena opasnosti su tačka zapaljivosti i tačka samopaljenja, stepen isparljivosti, zatim interval zapaljivosti (eksplozivnosti).

Standardom je definisano da su zapaljive tečnosti, tečnosti ili smeše tečnosti bez ili sa suspendovanim ili rastvorenim čvrstim materijama koje na temperaturi od 50oC imaju pritisak pare niži od 3 bara (3kPa), a čije se pare pale u pogodnom odnosu sa vazduhom u prisustvu izvora paljenja (plamen, varnica).

Prema temperaturi paljenja i temperaturi ključanja, a prema standardu SRPS Z.CO.007, zapaljive tečnosti se dele na lakozapaljive tečnosti i zapaljive tečnosti.

Lako zapaljive tečnosti su one tečnosti koje imaju temperaturu paljenja ispod 38oC i čiji napon pare ne prelazi 3 bara. Lako zapaljive tečnosti obrazuju I grupu zapaljivih tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 38 oC dele se u tri podgrupe:

IA- tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 23oC, a temperatura ključanja ispod 38oC

IB- tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 23oC, a temperatura ključanja iznad 38oC

IC- tečnosti čija je temperatura paljenja od 23oC do 38oC

Zapaljive tečnosti su one tečnosti koje imaju temperaturu paljenja 38oC i više.Zapaljive tečnosti obrazuju II i III grupu zapaljivih tečnosti i to:

II grupu tečnosti čija je temperatura paljenja od 38oC do 60oCIII grupu tečnosti čija je temperatura paljenja od 60oC i više i dele se u dve

grupe:IIIA - tečnosti čija je temperatura paljenja od 60oC do 93oC IIIB - tečnosti čija je temperatura paljenja 93oC ili više.

SKLADIŠTA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI

Uskladištavanjem zapaljivih tečnosti podrazumeva se svako trajno i privremeno držanje i smeštaj ovih tečnosti u objektima, na slobodnom prostoru, u posudama, bez obzira na veličinu i vrstu posuda u kojima se drže.

Zapaljive tečnosti moraju se držati u posudama ili rezervoarima koji odgovaraju propisanim tehničkim uslovima i standardima u količini i na način određen propisanima standardima za određenu vrstu zapaljivih tečnosti.

Osim rezervoara za skladištenje se koriste i kante, limenke i burad. Osnovni zahtev za izbor materijala za izradu posuda je da su rezistentni na tečnost koja se u njima čuva.

1

Osnovna opasnost kod skladištenja zapaljivih tečnosti je mogućnost da se u zoni skladišta može u svakom momentu pojaviti smeša para zapaljivih tečnosti i vazduha u granicama zapaljivosti i ako se nađe izvor paljenja dolazi do požara ili eksplozije.

Preventivne mere koje se preduzimaju su onda u smeru− sprečavanja izlaska tečnosti ili njihovih para iz posuda u kojima se nalaze kao i

eliminisanje svih potencijalnih izvora paljenja iz opasne zone.Uzročnici paljenja mogu biti:

− otvoreni plamen- različiti gorionici za zagrevanje, zavarivanje, plamen šibice, upaljač, upaljene cigarete, varničenje (varnice u električnom uređaju, mehaničke varnice), vruće površine (zagrejani vodovi, sijalice, kalorifer, TA peći), atmosfersko pražnjenje, statički elektricitet.Veličina i položaj zona opasnosti zavisi od vrste skladišta i vrste rezervoara.

REZERVOARIRezervoari za čuvanje zapaljivih tečnosti se grade kao nadzemni i podzemni.

Osnovni problem koji se postavlja kod konstrukcije, postavljanja i eksploatacije rezervoara

je da se spreči rasipanje tečnosti i izlaz pare tečnosti u zone gde je moguće stvaranje zapaljive smeše.

Posebno se treba rešiti pitanje ograničavanja rasipanja velikih količina tečnosti u slučaju havarija. Do havarija većih razmera može doći prilikom zemljotresa, poplava, klizanja terena, u požarima i u ratnim uslovima. Do eksplozija rezervoara može doći usled povećanja pritiska, do čega može doći u letnjim mesecima kod viših temperatura, ako je rezervoar napunjen do vrha. Manja oštećenja mogu nastati usled korozije, mehaničkog udara, popuštanja varova, oštećenja na zaptivcima spojnica za armaturu i ostalu opremu. Oštećenja kod nadzemnih rezervoara mogu se otkloniti lako što nije slučaj kod podzemnih rezervoara.

Rezervoari se izgrađuju od čeličnog lima, a spajanje vrši zavarivanjem, zakivanjem i zavrtnjima. Rezervoari i svi priključci se moraju ispitati na popustljivost. Moraju se zaštititi i od korozije (premazivanjem, zaštitnim trakama, katodnom zaštitom) i statičkog elektriciteta.

Nadzemni rezervoari se grade sa čvrstim i plivajućim krovom. Kod čvrstog krova postavlja se zbog mogućeg povećanja pritiska ventil sigurnosti. Zbog moguće eksplozije i zbog usmeravanja eksplozivnog sagorevanja spoj između krovnog lima i plašta je oslabljen.

2

Obavezna oprema kod nadzemnih rezervoara je

− odušak normalni (zbog sprečavanja nadpritiska ili podpritiska kod punjenja ili pražnjenja rezervoara)

− odušak sigurnosni koji se može izvesti kao pokretni krov na rezervoarima ili to može biti oslabljeno mesto između krova i plašta, ili se može izraditi u obliku ventila (kapacitet oduške-dimenzije moraju biti odgovarajući)

− zadržač plamena - zbog sprečavanja ulaska plamena postavljaju se na otvore rezervoara (zadržavaju plamen direktno u toku 10 min)

− pokazivač nivoa tečnosti− uređaji za punjenje i pražnjenje rezervoara – moraju se izvesti tako da omogućuju siguran

priključak za cevovode− uređaj za obezbeđenje od prepunjavanja− otvori za pregled i čišćenje

Kod podzemnih rezervoara oprema je u suštini indentična sa onom kod nadzemnih, Kod postavljanja oduške mora se obezbediti da sve završava na udaljenosti od najmanje 1 m od zida bilo kojeg objekta, a visina izlaznog kraja mora da završava na 30 cm iznad okolnog terena.

3

Slika Karakteristični vertikalni rezervoar (vrh popunjeno)

Slika: Tipični horizontalni rezervoar pri pražnjenju

Slika tipičnog podzemnog rezervoara

Obim zona zavisi od:− ventilacije− oblika rezervoara

4

− izvora ispuštanja− temperature paljenja− gustine pare

Slika : vertikalnog rezervoara - karakteristična klasifikacija zona opasnosti

Tabela: Definicija zona

ZONA DEFINICIJA

ZONA 0Prostor u kome su stalno prisutne eksplozivne

supstance, ili su prisutne u dužim periodima u koncentracijama između maksimalne i minimalne

ZONA 1Prostor u kome se mogu pri normalnom radu

pojaviti eksplozivne supstance čija koncentracija može verovatno biti uzrok eksplozije

ZONA 2Prostor u kome se samo u poremećenim

uslovima može pojaviti koncentracija eksplozivnih supstanci, ali samo kratko

5

LOKACIJA I POSTAVLJANJE REZERVOARARezervoari se moraju udaljiti od javnih puteva i susednih objekata koji nisu u sastavu

skladišta kao i od saobraćajnica unutar skladišta. Udaljenost od objekata zavisi od vrste tečnosti koja se skladišti, konstrukcije rezervoara i stepena zaštite od požara.

Oko svakog nadzemnog rezervoara se mora izgraditi zaštitni bazen, koji ima zadatak da „uhvati“ eventualno razlivenu tečnost iz rezervoara. Zapremina zaštitnog bazena mora da bude jednaka najmanje zapremini rezervoara. Zaštitni bazen može da služi i za više rezervoara kao zajednički bazen, ali se deli na segmente drenažnim sistemom, pregradnim zidovima u koje se smeštaju pojedini rezervoari.

Zidovi i unutrašnje površine zaštitnog bazena se izgrađuju tako da ne propuštaju tečnost, bez otvora, a dno se izgrađuje sa nagibom zbog odvođenja atmosferskog taloga. Talog se odvodi kanalima u sigurnosne taložnike – separatore.

Nadzemni rezervoari se postavljaju najviše u dva reda. Temelji rezervoara moraju se izvesti tako da se onemogući neravnomerno sleganje rezervoara.

Moraju se zaštititi od svih izvora toplote, hidrantskom mrežom i sistemom za stvaranje vodene zavese radi hlađenja i zaštite od drugih rezervoara u slučaju požara. Sistem za hlađenje mora imati svaki rezervoar.

6

Sistem za gašenje požara može biti automatski, poluautomatski ili stabilna instalacija. (Isto kod nadzemnih i podzemnih).

Kod postavljanja podzemnog rezervoara, rezervoar mora da bude ispod sloja zemlje najmanje 60 cm ili 30 cm i ploče od armiranog betona debljine 10 cm. Između rezervoara i okolnog zemljišta, postavlja se sloj peska ili šljunka kako bi se obezbedila drenaža. Ukoliko je potrebno izbeći zagađivanje okolnog terena, rezervoar se postavlja u zaštitno korito od lima ili betona, pri čemu zapremina korita mora da bude najmanje jednaka zapremini rezervoara. Rezervoari se učvršćuju za temelje da bi se sprečilo izbacivanje-npr. usled prisustva podzemnih voda.

SKLADIŠTENJE POSUDA SA ZAPALJIVIM TEČNOSTIMA

Posude sa zapaljivim tečnostima mogu se smeštati na otvorenom prostoru i u građevinskim objektima. Veličina posude i materijal od kojeg su izgrađene zavisi od vrste zapaljivog materijala koji se skladišti. Kod skladištenja na otvorenom prostoru postoji ograničenje u pogledu količine koja se sme skladištiti na jednom mestu, a moraju se grupisati u zavisnosti od vrste zapaljive tečnosti i grupe međusobno udaljiti što je tačno dato propisima. Mesto skladištenja mora biti na bezbednom rastojanju od javnih puteva, saobraćajnica unutar skladišta objekta.

Površine na kojima se skladište posude sa zapaljivim tečnostima čija količina prelazi 1000 litara moraju se ograditi nepropusnim zidom najmanje visine 15 cm i mora se obezbediti odvođenje tečnosti iz ovog prostora. Prostor se mora redovno čistiti od svih gorivih materija i posude se moraju zaštititi od direktnog delovanja sunčevih zraka.

Za skladištenje posuda sa lako zapaljivim tečnostima u građevinski objekat, on mora da je izgrađen tako da ima vatrootpornost najmanje 2 časa (zidovi, podovi, tavanice) lak krov, sa efikasnom prirodnom ventilacijom,

− električne instalacije u eksplozivnoj zaštiti− vrata i prozori da se otvaraju u pravcu izlaženja− indirektno zagrevanje− sprečiti pojavu statičkog elektriciteta – pod da ne varniči− obezbediti prolaze najmanje širine 2 m (a sporedni od 1 m)

7

− kanale za odvođenje eventualno prosute tečnosti u tehnološku kanalizaciju− limenke da budu hermetički zatvorene mogu se slagati jedno na drugo ili na regale

U radionicama, pogonima, laboratorijama, i apotekama mogu se držati hermetički zatvorene posude do 20 litara, a i kupna količina ne sme da pređe 200 litara. drže se u posebnim ormarićima od metala.

U prodavnicama i robnim kućama se mogu držati zapaljive tečnosti a količina će zavisiti od grupe zapaljivosti. Lako zapaljive se mogu držati u količini od 1000 do 6000 litara ali samo na prizemlju i spratovima objekta (ali ne i u podrumima).

Skladište posuda se mora obezbediti hidrantskom mrežom i vatrogasnom opremom (može biti i stabilna), postavljaju se i i ručni aparati i prenosni za gašenje požara.

8

PRETAKALIŠTA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI

Pretakališta za zapaljive tečnosti su mesta gde se vrši pretakanje tečnosti iz rezervoara u vozilo, obratno ili pretakanje iz posude u posudu.

Pretakalište se sastoji od pristupne platforme za vozila, priključnih cevovoda sa ugrađenom armaturom, savitljivih cevovoda, merača protoka i pumpi.

Opasnosti: mogućnost izlaska tečnosti iz sistema stvaranje zapaljive smeše, koja se može od izvora paljenja zapaliti. Zbog ovoga vozila koja se kreću u zonama opasnosti moraju imati ugrađen hvatač varnica na izduvnoj cevi. Motor pri pretakanju na vozilu mora biti isključen, a cisterna da bude zakočena.Pretakanje treba vršiti danju, a ukoliko se izvodi noću obezbediti osvetljenje ali u sigurnosnoj izvedbi.

Površina na kojoj se vrši pretakanje je betonirana i vidljivo označena. Mora biti izgrađen sistem za odvođenje eventualno rasute tečnosti u tehnološku kanalizaciju.

Uređaji za pretakanje moraju se izraditi iznad nivoa terena najmanje 15 cm, a od ivičnjaka se udaljuju najmanje 60 cm.

LEGENDA: Tipične vrednosti za ovaj primer su: a = 1,5 m horizontalno od izvora ispuštanjab = horizontalno do ostrva (pokretnog postolja) granicec = 1,5 m horizontalno iznad izvor ispuštanjad = 1 m iznad nivoa tlae = 4,5 m horizontalno iz kanala za odvodnjavanjef = 1,5 m horizontalno iz zone 1g = 1,0 m iznad zone 1

Slika : Punjenje cisterne instalacija za visoko zapaljive tečnosti – klasifikacija tipičnih zona opasnosti

9