PROIZVODNJA I UPOTREBA ZAPALJIVIH TENOSTI

Zapaljive tenosti se upotrebljavaju kao goriva, u proizvodnji kao rastvarai, kao sastavni delovi premaza, kao ekstrakciono sredstvo, kao polazna sirovina u hemijskoj simtezi.

Stepen opasnosti koju nosi sa sobom zapaljiva tenost zavisi pre svega od osobine tenosti kao i od uslova i naina upotrebe.

Osobine tenosti koje su bitne za odreivanje stepena opasnosti su taka zapaljivosti i taka samopaljenja, stepen isparljivosti, zatim interval zapaljivosti (eksplozivnosti).

Standardom je definisano da su zapaljive tenosti, tenosti ili smee tenosti bez ili sa suspendovanim ili rastvorenim vrstim materijama koje na temperaturi od 50oC imaju pritisak pare nii od 3 bara (3kPa), a ije se pare pale u pogodnom odnosu sa vazduhom u prisustvu izvora paljenja (plamen, varnica).

Prema temperaturi paljenja i temperaturi kljuanja, a prema standardu SRPS Z.CO.007, zapaljive tenosti se dele na lakozapaljive tenosti i zapaljive tenosti.

Lako zapaljive tenosti su one tenosti koje imaju temperaturu paljenja ispod 38oC i iji napon pare ne prelazi 3 bara. Lako zapaljive tenosti obrazuju I grupu zapaljivih tenosti ija je temperatura paljenja ispod 38 oC dele se u tri podgrupe:

IA- tenosti ija je temperatura paljenja ispod 23oC, a temperatura kljuanja ispod 38oC

IB- tenosti ija je temperatura paljenja ispod 23oC, a temperatura kljuanja iznad 38oC

IC- tenosti ija je temperatura paljenja od 23oC do 38oC

Zapaljive tenosti su one tenosti koje imaju temperaturu paljenja 38oC i vie.Zapaljive tenosti obrazuju II i III grupu zapaljivih tenosti i to:

II grupu tenosti ija je temperatura paljenja od 38oC do 60oCIII grupu tenosti ija je temperatura paljenja od 60oC i vie i dele se u dve

grupe:IIIA - tenosti ija je temperatura paljenja od 60oC do 93oC IIIB - tenosti ija je temperatura paljenja 93oC ili vie.

SKLADITA ZA ZAPALJIVE TENOSTI

Uskladitavanjem zapaljivih tenosti podrazumeva se svako trajno i privremeno dranje i smetaj ovih tenosti u objektima, na slobodnom prostoru, u posudama, bez obzira na veliinu i vrstu posuda u kojima se dre.

Zapaljive tenosti moraju se drati u posudama ili rezervoarima koji odgovaraju propisanim tehnikim uslovima i standardima u koliini i na nain odreen propisanima standardima za odreenu vrstu zapaljivih tenosti.

Osim rezervoara za skladitenje se koriste i kante, limenke i burad. Osnovni zahtev za izbor materijala za izradu posuda je da su rezistentni na tenost koja se u njima uva.

1

Osnovna opasnost kod skladitenja zapaljivih tenosti je mogunost da se u zoni skladita moe u svakom momentu pojaviti smea para zapaljivih tenosti i vazduha u granicama zapaljivosti i ako se nae izvor paljenja dolazi do poara ili eksplozije.

Preventivne mere koje se preduzimaju su onda u smeru spreavanja izlaska tenosti ili njihovih para iz posuda u kojima se nalaze kao i

eliminisanje svih potencijalnih izvora paljenja iz opasne zone.Uzronici paljenja mogu biti:

otvoreni plamen- razliiti gorionici za zagrevanje, zavarivanje, plamen ibice, upalja, upaljene cigarete, varnienje (varnice u elektrinom ureaju, mehanike varnice), vrue povrine (zagrejani vodovi, sijalice, kalorifer, TA pei), atmosfersko pranjenje, statiki elektricitet.Veliina i poloaj zona opasnosti zavisi od vrste skladita i vrste rezervoara.

REZERVOARIRezervoari za uvanje zapaljivih tenosti se grade kao nadzemni i podzemni.

Osnovni problem koji se postavlja kod konstrukcije, postavljanja i eksploatacije rezervoara

je da se sprei rasipanje tenosti i izlaz pare tenosti u zone gde je mogue stvaranje zapaljive smee.

Posebno se treba reiti pitanje ograniavanja rasipanja velikih koliina tenosti u sluaju havarija. Do havarija veih razmera moe doi prilikom zemljotresa, poplava, klizanja terena, u poarima i u ratnim uslovima. Do eksplozija rezervoara moe doi usled poveanja pritiska, do ega moe doi u letnjim mesecima kod viih temperatura, ako je rezervoar napunjen do vrha. Manja oteenja mogu nastati usled korozije, mehanikog udara, poputanja varova, oteenja na zaptivcima spojnica za armaturu i ostalu opremu. Oteenja kod nadzemnih rezervoara mogu se otkloniti lako to nije sluaj kod podzemnih rezervoara.

Rezervoari se izgrauju od elinog lima, a spajanje vri zavarivanjem, zakivanjem i zavrtnjima. Rezervoari i svi prikljuci se moraju ispitati na popustljivost. Moraju se zatititi i od korozije (premazivanjem, zatitnim trakama, katodnom zatitom) i statikog elektriciteta.

Nadzemni rezervoari se grade sa vrstim i plivajuim krovom. Kod vrstog krova postavlja se zbog mogueg poveanja pritiska ventil sigurnosti. Zbog mogue eksplozije i zbog usmeravanja eksplozivnog sagorevanja spoj izmeu krovnog lima i plata je oslabljen.

2

Obavezna oprema kod nadzemnih rezervoara je

oduak normalni (zbog spreavanja nadpritiska ili podpritiska kod punjenja ili pranjenja rezervoara)

oduak sigurnosni koji se moe izvesti kao pokretni krov na rezervoarima ili to moe biti oslabljeno mesto izmeu krova i plata, ili se moe izraditi u obliku ventila (kapacitet oduke-dimenzije moraju biti odgovarajui)

zadra plamena - zbog spreavanja ulaska plamena postavljaju se na otvore rezervoara (zadravaju plamen direktno u toku 10 min)

pokaziva nivoa tenosti ureaji za punjenje i pranjenje rezervoara moraju se izvesti tako da omoguuju siguran

prikljuak za cevovode ureaj za obezbeenje od prepunjavanja otvori za pregled i ienje

Kod podzemnih rezervoara oprema je u sutini indentina sa onom kod nadzemnih, Kod postavljanja oduke mora se obezbediti da sve zavrava na udaljenosti od najmanje 1 m od zida bilo kojeg objekta, a visina izlaznog kraja mora da zavrava na 30 cm iznad okolnog terena.

3

Slika Karakteristini vertikalni rezervoar (vrh popunjeno)

Slika: Tipini horizontalni rezervoar pri pranjenju

Slika tipinog podzemnog rezervoara

Obim zona zavisi od: ventilacije oblika rezervoara

4

izvora isputanja temperature paljenja gustine pare

Slika : vertikalnog rezervoara - karakteristina klasifikacija zona opasnosti

Tabela: Definicija zona

ZONA DEFINICIJA

ZONA 0Prostor u kome su stalno prisutne eksplozivne

supstance, ili su prisutne u duim periodima u koncentracijama izmeu maksimalne i minimalne

ZONA 1Prostor u kome se mogu pri normalnom radu

pojaviti eksplozivne supstance ija koncentracija moe verovatno biti uzrok eksplozije

ZONA 2Prostor u kome se samo u poremeenim

uslovima moe pojaviti koncentracija eksplozivnih supstanci, ali samo kratko

5

LOKACIJA I POSTAVLJANJE REZERVOARARezervoari se moraju udaljiti od javnih puteva i susednih objekata koji nisu u sastavu

skladita kao i od saobraajnica unutar skladita. Udaljenost od objekata zavisi od vrste tenosti koja se skladiti, konstrukcije rezervoara i stepena zatite od poara.

Oko svakog nadzemnog rezervoara se mora izgraditi zatitni bazen, koji ima zadatak da uhvati eventualno razlivenu tenost iz rezervoara. Zapremina zatitnog bazena mora da bude jednaka najmanje zapremini rezervoara. Zatitni bazen moe da slui i za vie rezervoara kao zajedniki bazen, ali se deli na segmente drenanim sistemom, pregradnim zidovima u koje se smetaju pojedini rezervoari.

Zidovi i unutranje povrine zatitnog bazena se izgrauju tako da ne proputaju tenost, bez otvora, a dno se izgrauje sa nagibom zbog odvoenja atmosferskog taloga. Talog se odvodi kanalima u sigurnosne talonike separatore.

Nadzemni rezervoari se postavljaju najvie u dva reda. Temelji rezervoara moraju se izvesti tako da se onemogui neravnomerno sleganje rezervoara.

Moraju se zatititi od svih izvora toplote, hidrantskom mreom i sistemom za stvaranje vodene zavese radi hlaenja i zatite od drugih rezervoara u sluaju poara. Sistem za hlaenje mora imati svaki rezervoar.

6

Sistem za gaenje poara moe biti automatski, poluautomatski ili stabilna instalacija. (Isto kod nadzemnih i podzemnih).

Kod postavljanja podzemnog rezervoara, rezervoar mora da bude ispod sloja zemlje najmanje 60 cm ili 30 cm i ploe od armiranog betona debljine 10 cm. Izmeu rezervoara i okolnog zemljita, postavlja se sloj peska ili ljunka kako bi se obezbedila drenaa. Ukoliko je potrebno izbei zagaivanje okolnog terena, rezervoar se postavlja u zatitno korito od lima ili betona, pri emu zapremina korita mora da bude najmanje jednaka zapremini rezervoara. Rezervoari se uvruju za temelje da bi se spreilo izbacivanje-npr. usled prisustva podzemnih voda.

SKLADITENJE POSUDA SA ZAPALJIVIM TENOSTIMA

Posude sa zapaljivim tenostima mogu se smetati na otvorenom prostoru i u graevinskim objektima. Veliina posude i materijal od kojeg su izgraene zavisi od vrste zapaljivog materijala koji se skladiti. Kod skladitenja na otvorenom prostoru postoji ogranienje u pogledu koliine koja se sme skladititi na jednom mestu, a moraju se grupisati u zavisnosti od vrste zapaljive tenosti i grupe meusobno udaljiti to je tano dato propisima. Mesto skladitenja mora biti na bezbednom rastojanju od javnih puteva, saobraajnica unutar skladita objekta.

Povrine na kojima se skladite posude sa zapaljivim tenostima ija koliina prelazi 1000 litara moraju se ograditi nepropusnim zidom najmanje visine 15 cm i mora se obezbediti odvoenje tenosti iz ovog prostora. Prostor se mora redovno istiti od svih gorivih materija i posude se moraju zatititi od direktnog delovanja sunevih zraka.

Za skladitenje posuda sa lako zapaljivim tenostima u graevinski objekat, on mora da je izgraen tako da ima vatrootpornost najmanje 2 asa (zidovi, podovi, tavanice) lak krov, sa efikasnom prirodnom ventilacijom,

elektrine instalacije u eksplozivnoj zatiti vrata i prozori da se otvaraju u pravcu izlaenja indirektno zagrevanje spreiti pojavu statikog elektriciteta pod da ne varnii obezbediti prolaze najmanje irine 2 m (a sporedni od 1 m)

7

kanale za odvoenje eventualno prosute tenosti u tehnoloku kanalizaciju limenke da budu hermetiki zatvorene mogu se slagati jedno na drugo ili na regale

U radionicama, pogonima, laboratorijama, i apotekama mogu se drati hermetiki zatvorene posude do 20 litara, a i kupna koliina ne sme da pree 200 litara. dre se u posebnim ormariima od metala.

U prodavnicama i robnim kuama se mogu drati zapaljive tenosti a koliina e zavisiti od grupe zapaljivosti. Lako zapaljive se mogu drati u koliini od 1000 do 6000 litara ali samo na prizemlju i spratovima objekta (ali ne i u podrumima).

Skladite posuda se mora obezbediti hidrantskom mreom i vatrogasnom opremom (moe biti i stabilna), postavljaju se i i runi aparati i prenosni za gaenje poara.

8

PRETAKALITA ZA ZAPALJIVE TENOSTI

Pretakalita za zapaljive tenosti su mesta gde se vri pretakanje tenosti iz rezervoara u vozilo, obratno ili pretakanje iz posude u posudu.

Pretakalite se sastoji od pristupne platforme za vozila, prikljunih cevovoda sa ugraenom armaturom, savitljivih cevovoda, meraa protoka i pumpi.

Opasnosti: mogunost izlaska tenosti iz sistema stvaranje zapaljive smee, koja se moe od izvora paljenja zapaliti. Zbog ovoga vozila koja se kreu u zonama opasnosti moraju imati ugraen hvata varnica na izduvnoj cevi. Motor pri pretakanju na vozilu mora biti iskljuen, a cisterna da bude zakoena.Pretakanje treba vriti danju, a ukoliko se izvodi nou obezbediti osvetljenje ali u sigurnosnoj izvedbi.

Povrina na kojoj se vri pretakanje je betonirana i vidljivo oznaena. Mora biti izgraen sistem za odvoenje eventualno rasute tenosti u tehnoloku kanalizaciju.

Ureaji za pretakanje moraju se izraditi iznad nivoa terena najmanje 15 cm, a od ivinjaka se udaljuju najmanje 60 cm.

LEGENDA: Tipine vrednosti za ovaj primer su: a = 1,5 m horizontalno od izvora isputanjab = horizontalno do ostrva (pokretnog postolja) granicec = 1,5 m horizontalno iznad izvor isputanjad = 1 m iznad nivoa tlae = 4,5 m horizontalno iz kanala za odvodnjavanjef = 1,5 m horizontalno iz zone 1g = 1,0 m iznad zone 1

Slika : Punjenje cisterne instalacija za visoko zapaljive tenosti klasifikacija tipinih zona opasnosti

9

proizvodnja i upotreba zapaljivih tenostiskladitenje posuda sa zapaljivim tenostimapretakalita za zapaljive tenosti