Programsko budžetiranje - EU Exchange 4 - Naslovna3-5 god) max 5 2. specifičan društveni ili ekonomski efekat –ishod 3. na osnovu strategija maximalno 3 ključna indikatora ishoda

Programsko budžetiranjeCiklus 2016. godine

Novi Sad, 15. oktobar 2015. godine

Uloga SKGO u procesu programskog budžetiranja na lokalnom nivou i podrška SKGO lokalnoj

samoupravi u pripremi programskog budžeta u budžetskom ciklusu za 2016. godinu.

Aleksandar Marinković, SKGO/EU Exchange 4 tim

Programsko budžetiranje

• Unapređenje budžetskog procesa kao deo reforme upravljanja javnim finansijama

• Zakonska obaveza od 2015. godine za JLS (član 112. Zakona o budžetskom sistemu)

„Odredbe ovog zakona, koje se odnose na programski deobudžeta, primenjivaće se postupnim uvođenjem za pojedinekorisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini oddonošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka obudžetima lokalne vlasti za 2015. godinu.“

Programski vs. linijski budžet

• Prelazak na programski budžet ima značajne implikacije napripremu i donošenje budžeta

• Linijski budžet je usredsređen na rashode na osnovu ekonomskeklasifikacije, a nadležnosti se prepoznaju (naziru) prekofunkcionalne

• Programski budžet prikazuje:

– svrhe rashoda

– povezanost potrošnje sa srednjoročnim ciljevima

– kakvi se rezultati ostvaruju

Uputstvo za izradu programskog budžeta- struktura programskog budžeta

PROGRAM

PROGRAMSKA AKTIVNOST PROJEKAT

SEKTOR

Pristup programskom budžetiranju

www.exchange.org.rs

Uputstvo za izradu programskog budžeta- struktura programskog budžeta -

PROGRAM

PROGRAMSKA AKTIVNOST

PROJEKAT

SVRHA/CILJ

SVRHA/CILJ

SVRHA/CILJ

INDIKATORI

INDIKATORI

INDIKATORI


NADLEŽNOST CILJ INDIKATOR VREME KORISNIK

PROGRAM ključna

1. srednjoročni (3-5 god) max 5

2. specifičan društveni ili ekonomski efekat – ishod

3. na osnovu strategija

maximalno3 ključnaindikatoraishoda

nije vremenski ograničen

jedan ili više


NADLEŽNOST

CILJ INDIKATOR VREMEKORISNI

K

PROGRAMSKA AKTIVNOST

užedefinisana nadležnost - ostale nadležnosti

srednjoročni (specifičan društveni ili ekonomski efekat – ishod)1-3 cilja

1-3 indikatora po ciljuindikator ishoda/izlaznih rezultata kvalitet – ažurnost i zadovoljstvo korisnika

nije vremenski ograničena

jedan

PROJEKATtekuće delatnosti

kratkoročni izlazni rezultati1-3 cilja

1. 1-3 indikatora po cilju

2. Indikatoriishoda/izlaznihrezultata

kvantitet – obim uslugaefikasnost –jedinična cena usluge

vremenskiograničen

jedan


• Svrha je opis opštih društvenih i/ili ekonomskih efekata koji trebada se postignu na duži rok

• Osnov programa – informacija o pravnom osnovu, planu ilistrategiji na osnovu kojih je utrđen cilj

• Opis – obrazloženje ključnih aktivnosti i usluga

• Cilj programa – specifičan društveni ili ekonomski efekatkvantitativno izražen koji treba da se ostvari u roku od 3-5 godina

• Cilj programske aktivnosti ili projekta – odnosi se na ishod ilirezultate u roku od 1-2 ali i 3-5 godina (proizvodi i uslugebudžetskih korisnika)

INDIKATOR UČINKA

INDIKATOR ISHODA

INDIKATOR IZLAZNOG REZULTATA

- Informacije o ostvarenoj društvenoj iliekonomskoj promeni

- Značaj za strateško planiranje, usmeravanje budžetskih sredstava iupravljanje javnim politikama

- Rezultati interesantni za javnost

- Informacije o neposrednimproizvodima i uslugama

- Najčešće mere kvantitet iliefikasnost pružanja javne usluge

- Informacije o efektivnostii efikasnosti programa, pr. aktivnosti i projekata

- Meri se da li se cilj postiže

JASNOĆA I DOSTUPNOST



• Monitoring – praćenje napretka. Proces kojim se prikupljaju ipružaju informacije o sprovođenju programa, programskihaktivnosti i projekata u odnosu na očekivane rezultate (indikatore).Uključuje izveštavanje i obrazloženje odstupanja od cilja

• Evaluacija – analiza izmerenih vrednosti izmerenih na osnovuindikatora kao i relevantnost mera koje se sprovode. Evaluacijusprovodi sam korisnik, ali i spoljni nezavisni subjekt (sveobuhvatnacost-benefit analiza). Ocena efektivnosti i efikasnosti odnosnouspeha programa, programskih aktivnosti i projekata

Uputstvo za izradu programskog budžeta- Aneks 5 -

PROGRAM 1 • Lokalni razvoj i prostorno planiranje

PROGRAM 2 • Komunalna delatnost

PROGRAM 3 • Lokalni ekonomski razvoj

PROGRAM 4 • Razvoj turizma

PROGRAM 5 • Razvoj poljoprivrede

PROGRAM 6 • Zaštita životne sredine

PROGRAM 7 • Putna infrastruktura

PROGRAM 8 • Predškolsko vaspitanje

PROGRAM 9 • Osnovno obrazovanje

PROGRAM 10 • Srednje obrazovanje

PROGRAM 11 • Socijalna i dečja zaštita

PROGRAM 12 • Primarna zdravstvena zaštita

PROGRAM 13 • Razvoj kulture

PROGRAM 14 • Razvoj sporta i omladine

PROGRAM 15 • Lokalna samouprava

www.exchange.org.rs

PRIMER: TURISTIČKA ORGANIZACIJA –PRELAZ SA LINIJSKOG NA PROGRAMSKI BUDŽET

KON-TO

NAZIV IZNOS

411 Plate 5.000.000

412 Soc . doprinosi 900.000

421 Stalni troškovi 500.000

422 Troškovi putovanja 120.000

423 Usluge po ugovoru 4.000.000

424 Spec. usluge 100.000

426 Materijal 100.000

UKUPNO 10.720.000

KON-TO

NAZIV IZNOS

PROGRAM 5: RAZVOJ TURIZMA

PROG. AKTIVNOST 1: UPRAVLJANJE RAZVOJEM TURIZMA

411 Plate 5.000.000





Svega troškovi za Prog. Aktiv. 1. 6.550.000

PROG. AKTIVNOST 2: PROMOCIJA TURIZMA



Ukupno za Prog. Aktiv. 2 3.250.000

PROJEKAT 1: MEMORIJAL BAKIJE BAKIĆA

423 Usluge po ugovoru 920.000

Ukupno za projekat 1 920.000


UKUPNO ZA PROGRAM 5 10.720.000

PRVA FAZA PRELASKA

KON-TO

NAZIV IZNOS

PROGRAM 5: RAZVOJ TURIZMA

PROG. AKTIVNOST 1: UPRAVLJANJE RAZVOJEM TURIZMA

411 Plate 5.000.000





Ukupno za Prog. Aktiv. 1. 6.550.000




Ukupno za Prog. Aktiv. 2 3.250.000

PROJEKAT 1: MEMORIJAL BAKIJE BAKIĆA

423 Usluge po ugovoru 920.000

Ukupno za projekat 1 920.000

UKUPNO ZA PROGRAM 5 10.720.000

Ciljprograma

Ciljprogramskeaktivnosti

Cilj projekta

Odgovornolice – Gradski

vecnik zaturizam

Odgovornolice :

DirektorTuristicke

organizacije

Odgovornolice:

Koordinatorprojekta

Indikator

Indikator

Indikator

DRUGA FAZA PRELASKA : DEFINISANJE CILJEVA, INDIKATORA I ODGOVORNIH LICA ZA SPROVODJENJE PROGRAMA, PROG AKTIVNOSTI I PROJEKATA

Lista uniformnih ciljeva i indikatora

• SKGO je pripremila listu uniformnih ciljeva programa iprogramskih aktivnosti kao i indikatora učinka za sve JLS

• Često je potrebno utvrditi više od jednog indikatora da bi sena sveobuhvatan način izmerilo postizanje cilja. Da bi sesačuvao fokus, treba se usredsrediti na manji broj (1-3)ključnih indikatora

Pregled programskog budžetiranje u prvoj godine primene, rezultati i naučene lekcije

Programsko budžetiranje u prvoj godine primene- mapiranje odluka o budžetu JLS za 2015. godinu

Skoro sve JLS (164 od 169) prikazalo budžetske rashodekroz programsku strukturu

77 JLS (preko 45%) je prikazalo u posebnom delu odlukeo budžetu detaljnu rekapitulaciju PB

Korišćeni ciljevi i indikatori u Odlukama u najvećoj meripreuzeti iz Objedinjene liste (SKGO)

Odluke o budžetu JLS za 2015. po regionima

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/57/Statisti%C4%8Dki_regioni_Republike_Srbije.svg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/57/Statisti%C4%8Dki_regioni_Republike_Srbije.svg

Rekapitulacija sa ciljevima i indikatorimau odlukama o budžetima JLS za 2015. po regionima

Rekapitulacija sa ciljevima i indikatorimau odlukama o budžetu JLS za 2015. prema veličini JLS

Analiza (procena uticaja) strateškog planiranja iprogramskog budžetiranja na nivou lokalnih samouprava

Metodologija izrade

10 JLS direktno podržane prilikom uvođenja PB u okviru EUExchange 4

+ dodatnih 10 JLS da obezbede:

Regionalnu ravnomernost – JLS sa kompletne teritorijeRepublike Srbije

Ujednačenu zastupljenost velikih, srednjih i manjih JLS

Ujednačenu zastupljenost JLS različitog stepena razvijenosti

Dodatni kriterijum – da su odabarane JLS u okviru svojihOdluka o budžetu za 2015. godinu prikazale i rekapitulacijuprogramskog bužeta sa definisanim ciljevima i indikatorima

Analiza (procena uticaja) strateškog planiranja i programskog budžetiranja na nivou lokalnih samouprava

Metodologija izrade

Uzorak 20 gradova i opština

R.B JLS Okug Statistički regionStepenrazvijenosti

Broj stanovnika

1 Grad Zrenjanin Srednje banatski Vojvodina II 120709

2 Grad Novi Pazar RaškiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 103087

3 Grad Valjevo KolubarskiŠumadija i ZapadnaSrbija

I 88527

4 Opština Trstenik RasinskiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 41381

5 Opština Gornji Milanovac MoravičkiŠumadija i ZapadnaSrbija

II 43140

6 Opština Bačka Topola Severno bački Vojvodina II 32305

7 Opština Kovin Južno banatski Vojvodina III 32808

8 Opština Lučani MoravičkiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 20012

9 Opština Knić ŠumadijskiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 13675

10 Opština Trgovište Pčinjski Južna i Istočna Srbija IV 4806

Metodologija izrade

10 dodatno odabranih JLS

R.B JLS Okug Statistički regionStepenrazvijenosti

Broj stanovnika

1 Grad Novi Sad Južnobački Vojvodina I 348540

2 Grad Vranje Pčinjski Južna i Istočna Srbija II 82425

3 Grad Sremska Mitrovica Sremski Vojvodina II 78186

4 Opština Paraćin PomoravskiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 52860

5 Opština Aleksinac Nišavski Južna i Istočna Srbija IV 49928

6 Opština Kula Zapadno bački Vojvodina II 41587

7 Opština Knjaževac Zaječarski Južna i Istočna Srbija IV 29948

8 Opština Ada Severno banatski Vojvodina II 16555

9 Opština Koceljeva MačvanskiŠumadija i ZapadnaSrbija

III 12497

10 Opština Golubac Braničevski Južna i Istočna Srbija IV 7940

Proces izrade analize

1) Analiza (mapiranje) uključenosti strateških prioriteta/projekatadefinisanih u okviru planskih dokumenata JLS, u programskibudžet JLS za 2015. godinu

2) Analiza (mapiranje) usaglašenosti usvojenih PB JLS sa uputstvomMinistarstva za izradu programskog budžeta, kao i SKGO ciljevima iindikatorima

3) Sprovođenje intervjua sa predstavnicima odabranih JLS u ciljudodatne analize kapaciteta JLS za SP i PB

Proces izrade analize

4) Izrada prvog nacrta Analize na bazi prethodnih mapiranja irezultata obavljenih intervjua

5) Organizacija 5 sektorskih radionica u cilju unapređenja ciljeva i listeuniformnih indikatora

6) Finalizacija Analize u skladu sa rezultatima sektorskih radionica

Analiza procesa programskog budžetiranja u 2015. godini

U okviru ovog dela analizirani su:

• postojeći mehanizmi u procesu pripreme i sprovođenjaprogramskog budžetiranja

• rezultati ostvareni kroz implementaciju programskogbudžetiranja u prvoj godini

• programska stukture programskih budžeta JLS

• kao i veza programskog budžetiranja i strateškog planiranja

Analiza postojećih mehanizama u procesu pripremei sprovođenja programskog budžetiranja

• Većina JLS je formirala poseban tim

• JLS osoba zadužena za koordinaciju izrade programskog budžetaje bila rukovodilac zadužen za finansije

• Formalno definisan način komunikacije


• Samo 10% JLS su odgovorile da su bili dovoljno obučeni zaizradu programskog budžeta

• Za kvalitetnu pripremu PB, rezultati analize pokazuju da jepotrebno još vremena, kako za direktne tako još više indirektnebudžetske korisnike

• Većina JLS smatra da su raspoloživi kadrovi nedovoljni zaefikasnu izradu PB zbog nedostatka ljudi u odeljenju za finansijei nedostatka znanja


• Većina budžetskih korisnika sa zakašnjem je dostavljala materijal

• Mali broj funkcionera i zaposlenih u JLS je prepoznao programskibudžet kao alat za unapređenje kako budžetiranja tako isveukupnih performansi LS

• U ključnoj fazi rada sve se svodilo na pojedince u odeljenjimafinansija i LER kancelarijama


• Prepreke - nedostatak vremena za proces usled nepoštovanjabudžetskog kalendara od strane Ministarstva finansija i kasnodonete Fiskalne strategije

• Prepreke - nedostatak znanja/razumevanja procesa, kao i slabazainteresovanost od strane većine/dela aktera uključenih u proces


• Kašnjenje na republičkom nivou posledično dovodi do kašnjenjabudžetske procedure na nivou JLS - negativne posledice nakvalitet lokalnog budžetiranja

• Nedostavljanje Uputstva za pripremu budžeta lokalne vlastibudžetskim korisnicima do 1. avgusta podleže prekršajnojodgovornosti


• Većina budžetskih korisnika u JLS ne razume u potpunostipoziciju kolega koje prave budžet a ne poznaju dovoljno niprincipe projekt. menadžmenta

• Praktično iskustvo će omogućiti većem delu zaposlenih da steknuneophodna znanja za punu i smislenu primenu ovog vidabudžetiranja

• Budžetski proces treba da ima karakteristiku participativnosti -da omogući učešće građana LS u cilju prepoznavanja osnovnihpotreba lok. zajednice

Analiza ostvarenih rezultata i efekata ostvarenih kroz primenu programskog budžetiranja u prvoj godini

• Većina JLS je ocenilo proces izrade PB kao solidno uspešan

• Sve JLS su pozitivno ocenile uputstvo Ministarstva finansija

• Većina u potpunosti primenilo smernice SKGO prilikompripreme odluke o budžetu za 2015

Analiza ostvarenih rezultata i efekata ostvarenih kroz primenu programskog budžetiranja u prvoj godini

• JLS nemaju idealne odluke o budžetima i da treba da ihunapređuju

• Svaki budžet mora sadržati i odredbe za izvršavanje

• Programsko budžetiranje omogućava izradu budžeta koji jetransparentniji i razumljiviji za građane - građanski budžeti saPB strukturom

Pregled unapređenih ciljeva i indikatoraprograma i programskih aktivnosti;

Analiza programske stukture programskih budžeta JLS

• SKGO u skladu sa Uputstvom za izradu PB pripremila predlog ciljeva iindikatora za programsku strukturu (programe i programskeaktivnosti) LS utvrđenu Aneksom 5

• Znatno olakšan početak uvođenja programskog budžetiranja nalokalnom nivou – JLS birale ponuđene mogućnosti i shodno svojimlokalnim i situacionim specifičnostima utvrđivali ciljeve i indikatore


• Predlog ciljeva i indikatora programa i programskih aktivnostiocenjen je veoma korisnim od strane JLS

• Većina JLS se izjasnilo da je potrebno bolje definisati indikatore kojibi bolje povezali procese strateškog planiranja i izrade programskogbudžeta


• Znatno više ciljeva i indikatora nego što je predviđenometodologijom

• Potrebno unaprediti je dokument Ciljevi i uniformni indikatoriprograma i programskih aktivnosti uključujući broj ciljeva iindikatora u skladu sa uputstvom

Konsultacije za unapređenje ciljeva i indikatoraprograma i programskih aktivnosti

• 5 sektorskih radionica u periodu 8. – 16. jun

• 135 učesnika – predstavnici velikog broja LS iz raznih sektora,predstavnici sa nacionalnog nivoa i SKGO sekretari odbora

• Postignut značajan konsenzus oko redefinisanja dela ciljeva iindikatora u skladu sa uputstvom za izradu programskogbudžeta


Principi SKGO za grupisanje nadležnosti JLS u programe i programske aktivnosti

• Budžetska sredstva treba da budu uravnoteženo opredeljena po programima- ne preporučuje se vrednost manja od 5% njegovog ukupnog budžeta;

• Usaglašenost sa sektorima na nacionalnom nivou - oni su ishodište iusmeravaju grupisanje lokalnih nadležnosti u odgovarajuće programeodnosno programske aktivnosti;

• Nadležnost JLS mora da ima dovoljnu relevantnost i značaj da bi zaslužilanivo programske aktivnosti;


Principi SKGO za grupisanje nadležnosti JLS u programe i programske aktivnosti

• Programsku strukturu budžeta ne treba da čine poslovi i aktivnosti koji nisunadležnost JLS.

• Nadležnosti za koje se izdvajaju minimalna sredstva iz budžeta JLS neizdvajati kao posebnu programsku aktivnost;

• Nadležnost poverena javnom ili privatnom preduzeću i za koju se neizdvajaju sredstva iz budžeta, ne mora i ne treba biti programska aktivnost.


• Značajan broj programa za koje LS u proseku planiraju daizdvoje i znatno manje od 5% svojih rashoda

• Aktuelni programi 3, 4, 6 i 12 u proseku manji i od 3% planiranihrashoda

• Program komunalne delatnosti se ne poklapa sa sektorom 6 nanacionalnom nivou - opšte javne usluge - PA ovog programaobuhvataju 3 razlicita sektora na nacionalnom nivou-Urbanizam i prostorno planiranje, Zaštita životne sredine iSaobraćaj i saobraćajna infrastruktura


• Program 15 (lokalna samouprava) u sebi sadrži programskeaktivnosti koje po svojoj sadržini pokrivaju više nacionalnihsektora

• JLS se međusobno razlikuju - teško napraviti tako uravnoteženustrukturu da rashodi programa kod svih LS zadovoljavajukriterijum da se ne utvrđuje program čija je vrednost manja od 5% ukupnog budžeta

Unapređenja programske strukture

• Smanjenje broja programa?

• Uputstvo „ne preporučuje uspostavljanje programa čija jevrednost manja od 5 % budžeta“

• Uputstvo „ preporučuje da u jednom programu ne budeviše od 10 programskih aktivnosti“

• Veza sa sektorima na nacionalnom nivou (Aneks 1 Uputstvaza pripremu PB) i sa NAD sektorima tj. sektorima uplaniranju razvojne pomoći (Aneks 2)

Moguća poboljšanja programske strukture?

• Spojiti lokalni ekonomski razvoj i razvoj turizma

• Spojiti osnovno i srednje obrazovanje

• Programske aktivnosti iz programa komunalne delatnosti raspodelti u skladu sa nacionalnim i NAD sektorima u programe urbanizam, zaštita životne sredine i saobraćaj

• Spojiti programe socijalna zaštita i zdravstvena zaštita

• Određene programske aktivnosti prebaciti u programe u skladu sa nacionalnim/NAD sektorima ili ukinuti

Analiza programske stukture programskih budžeta JLSSimulacija uravnoteženja budžeta po programima u slučaju promene

programske strukture

Veza između strateškog planiranja i

pripreme programskog budžeta

Veza između strateškog planiranja ipripreme programskog budžeta

Strateški/akcioni planovi u gradovima i opštinama u Republici Srbiji

2015. godine identifikovano 874 strateških/akcionihplanova koje su LS u Srbiji izradile ili trenutno izrađuju

Mapiranje 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Plan nije usvojen 231 205 183 142 150 109 130 148 152

Plan je usvojen od strane Skupštine grada/opštine

157 278 334 476 526 599 673 726 745

Ukupno 396 483 537 618 676 718 803 874 897

Rezultati procesa mapiranja 2015. godine

Prosečan grad/ opština ima 5.3 strateška / akciona

plana, izrađena ili u izradi

2,1 planova je isteklo i od preostalih 3.2 plana, 2.9

su usvojeni od strane lokalnih skupština

0.3 planova su ili u procesu izrade ili izrađeni, ali

čekaju proces usvajanja

Veće JLS imaju u proseku više planova nego manje

JLS

Procesi izrade strateških planova po tipu

Tipovi strateških/akcionih planova

0

20

40

60

80

100

120

140

Overall

Economic development

Agriculture/RuralDevelopmentTourism

SMEs

LEAP

Energy

Waste management

Social policy

LPA for children

LAP for youth

LAP for Roma

LAP for refuguse and IDPs

Prosečan broj planova prema veličini JLS

2.3

2.7

3.7

2.9

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

Mala Srednja Velika Srbija

Prosečan broj

Prosečan broj planova prema regionima

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

Južna i Istočna Srbija Šumidija i Zapadna Srbija Vojvodina Beograd Srbija

Prosečan broj

Analiza postojećih mehanizama u procesu pripreme i sprovođenja strateškog planiranja

• Većina strategija je usvojena u periodu 2009. ili 2010. godine

• Svih 20 analizaranih JLS je primilo konsultantsku podršku zaizradu krovne strategije

• Većina stategija je radjena u skladu sa SLOR metodologijom

• Period koji strateška dokumenta pokrivaju - od 5 do 10 godina


• Formalno zadužen predsednik odnosno gradonačelnik ili KLER

• Skoro sve lokalne samouprave imale i formalno oformljenetimove za izradu strateškog dokumenta

• Velika većina strategija je urađena na participativan način

• Prioritetne oblasti ( od tri pa čak do dvanaest) a najčešće četiri


• Nedovoljno znanja za samostalno sprovođenje celokupnogprocesa izrade strategije

• Raspoloživi kadrovi (broj osoba) bili dovoljni

• Poštovani zadati vremenski rokovi

• Prilikom izrade akcionog plana većina JLS izvršila prioritetizacijuprojekata

Analiza postignutih rezultata i efekata ostvarenih kroz implementaciju strateških planova

• Kod većine JLS proces strateškog planiranja nije generisaonove institucionalne strukture

• Ne postoji odgovorna osoba ili telo za implementacijuakcionog plana na dnevnoj bazi

• Deo JLS nema ažuriranu listu do sada implementiranihprojekata, projekata u fazi implementacije, kao i projekatapredloženih za eksterno finansiranje


• Većina JLS je prilikom izrade strategije koristilo SLOR indikatore, ali stoji činjenica da oni najčešće nisu poslekorišćeni

• Veliki broj planiranih programa i projekata koji najčešće nisuusklađeni sa mogućnostima njihovog finansiranja

• Većina JLS ima određeni oblik prioritizacije projekata


• Većina JLS smatra da je proces strateškog planiranja bio uspešan

• Značajan broj LS uključio i značajan broj predstavnikazajednice tokom pripreme strateških dokumenata

• Nepostojanje uvida u zrelost svih projekata na listi


• Nedostatak izveštaja o stepenu realizacije strateških/akcionihplanova i planova kapitalnih investicija

• JLS još uvek dosta zavise od konsultantske asistencije u vođenju procesa i finalizaciji pripreme strateških dokumenata

• U pripremi opštinskog budžeta skromno se uzimaju u obzirpostojeće strategije i akcioni planovi


Iako su JLS u stanju da proizvedu dokument koji zadovoljavasve standarde i metodologiju ipak su razvijene strategijedobrim delom samo slovo na papiru i lista dokumenata kojazadovoljavaju formu dok je njihova značajnija upotrebnavrednost pod znakom pitanja

Veza programskog budžetiranja i strateškog planiranja

• Programsko budžetiranje nije celovito ukoliko nema polazište u strateškim dokumentima

• Programski budžet nudi alat kojim je moguće sagledati u kojojmeri su postavljeni ciljevi JLS ostvareni i koji obim sredstava je potreban za ostvarenje tih ciljeva u budućnosti

• Uvođenje programskog budžeta na lokalni nivo zatekao je skorosve JLS u Srbiji sa određenim strateškim dokumentom/ima.


• Strateški planovi i relevanti akcioni planovi imaju veliki brojplaniranih programa i projekata koji najčešće nisu usklađeni samogućnostima njihovog finansiranja

• Nerealni ciljevi u strateškim dokumentima stvaraju dodatnukonfuziju pri programskom budžetiranju

• Zaključak - JLS preambiciozno planirale u svojim strateškimdokumentima


• U proseku je svega 20% ukupnog budžeta JLS je usmereno nainvestiranje koje donesi boljitak lokalnoj zajednici izvan redovnihaktivnosti koje JLS obavljaju

• Precizno definisati pojmove kao - šta je to projekat, a šta je investicioni projekat, šta je investicija, a šta je kapitalna investicija

• Većina JLS nema dobro opisane projekte


• Procena je da je stepen uključenosti projekata iz akcionog planastrateškog dokumenta u programskim budžetima za 2015 u proseku 55%

• Izuzetno kompleksan proces i veliki izazov za postojeće kapaciteteJLS

• Poseban izazov će biti definisanje indikatora koja bi bili povezanisa implementacijom na nacionalnom nivou

Preporuke - unapređenje strateškog planiranja

• Potrebno je uspostavljanje zvanične jedinstvene metodologije zaizradu krovnih (sveobuhvatnih) strategija na lokalnom nivou

• Poseban značaj bi, pogotovo u smislu veze sa programskimbudžetiranjem, trebalo da ima i uvođenje srednjoročnog planiranja

• U slučaju uspostavljanja ovakvog Sistema strateškog planiranja nanivou lokalnih samouprava, potrebno je uraditi reviziju strategijarazvoja JLS

Preporuke - unapređenje strateškog planiranja

• Revizija dugoročnih strategija podrazumeva unapređenje ciljeva iindikatora koje teba unaprediti u skladu sa SMART principima

• Potrebno je izvršiti reviziju i planova kapitalnih investicija radiusaglašavanja sa metodologijom programskog budžetiranja

• Definisati minimum pripremljene projektne dokumentacije kaouslov da se projekat može naći u akcionom planu, PKI iprogramskom budžetu

Preporuke i instrukcije za pripremuprogramskog budžeta za 2016. godinu

(koordinacija procesa, izrada Odluke o budžetu, tehničkauputstva, analiza najčešće postavljenih pitanja, itd.)

• Bolje priprema Odluka o budžetu za 2016. godinu

• Unapređenje procesa programskog budžetiranja

• Unapređenja (definisanja) monitoringa i evaluacije

• Jačanje administrativnih i ljudskih kapaciteta

Preporuke za unapređenje procesa pripreme isprovođenja programskog budžetiranja za 2016.

Preporuke za centralni nivo

• Programska klasifikacija treba postupno da dobije primarnuulogu u odnosu na ostale budžetske klasifikacije

• Objava Uputstva u Službenom glasniku

• Dopuna Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru

• Dopuna Pravilnika o načinu i postupku obavljanja platnogprometa u okviru konsolidovanog računa trezora

Preporuke za pripremu budžeta za 2016. godinu

• Neophodno je dosledno poštovati Zakon o budžetskom sistemu iostale propise

• Precizno određivati mesto nastanka svakog rashoda i izdatka injegovo lociranje na odgovarajuće programe, programske aktivnostii projekte

• JLS da formiraju radnu grupu za izradu PB koja će, uz podrškuodeljenja za budžet i KLER-a utvrđivati ciljeve programa,programskih aktivnosti i projekata, kao i njima pripadajućeindikatore


• Rukovodioca i članove radne grupe treba da imenuje predsednik/gradonačelnik, a u njoj da budu zastupljeni predstavnici svihnajvažnijih organizacionih jedinica, kao i zaposleni iz finansijskeslužbe koji su zaduženi za pripremu budžeta

• U cilju unapređenja kvaliteta i transparentnosti procesa budžetiranjaorganizovati javne rasprave i druge vidove uključenja javnosti

• Nastaviti primenu svih budžetskih klasifikacija


• Primenu programskog budžetiranja treba iskoristiti za preispitivanjenačina obavljanja opštinskih nadležnosti i načina organizovanja

• JLS bi trebalo da pripreme Pravilnik o lokalnom budžetskom procesu

• Programska metodologija obuhvata ciljeve i indikatore i bez njihovogobuhvatanja budžetom nema potpunog i sveobuhvatnogprogramskog budžetiranja


• Određivanje ciljeva i indikatora nije dužnost službe finansijaodnosno budžeta u JLS već je nadležnost budžetskih korisnikaFormulari za programske aktivnosti i projekte koje je izradila SKGOsu alat i treba da se popune u potpunosti, a ne samo lista indikatora

• Za budžetske korisnike veoma je važno da ciljeve odrede realno, aciljane vrednosti indikatora prikazati za period od tri godine, kao inavesti i odgovorno lice

• Prilikom prikaza ciljeva i indikatora voditi računa da ciljane vrednostipredstavljaju kvalitativne i kvantitativne vrednosti, a ne iznoseplanirane potrošnje


• Programska struktura JLS obuhvata projekte kao relevantnuprogramsku kategoriju koja uz programsku aktivnost čini programJLS su imale relativno malo projekata svojim PB

• Indikatori ciljeva projekata treba da su u skladu sa SMARTkriterijumima

• Subvencije za javna preduzeća stavljati kao projekte ako sujednokratni a ako nisu uključiti u PA

Preporuke za pripremu Odluke o budžetu za 2016

• Odluke o budžetima raznih JLS za 2016. godinu treba da liče jedna nadrugu jer se rade na osnovu istog sistemskog zakona

• U odluci o budžetu, u opštem delu, iskazati zbirni pregled programskeklasfikacije: programa, programskih aktivnosti i projekata

• Odluke o budžetu JLS u posebnom delu treba da sadrže rekapitulacijuprograma, programskih aktivnosti i projekata sa navedenim ciljevima iindikatorima

• Prikazati ciljane vrednosti indikatora za period od tri godine kada su upitanju programi i programske aktivnosti, a korisno je navesti iodgovorno lice

Preporuke za pripremu Odluke o budžetu za 2016.

• U opštem delu budžeta navesti procenu ukupnog iznosa novogzaduženja, odnosno razduženja i stalnu i tekuću budžetskurezervu

• U Odluci o budžetu treba prikazati trogodišnje kapitalneinvesticije

• Pripremiti detaljnije obrazloženje za odluku o budžetu za 2016.godinu po ugledu na Zakon o budžetu

• Građanski budžet ažurirati i dopuniti pojednostavljenimprogramskim prikazom budžeta;

Praćenje i ocenjivanje

• Progrаmski budžet prvi put uvodi M&E kаo bitаn elemenаtbudžetskog procesа (većina JLS nema definisan ovakav sistem)

• Uprave za finansije obavezne da redovno prate izvršenje budžeta inajmanje dva puta godišnje informiše nadležni i organ lokalne vlasti

• Indikatori za merenje ostvarenja ciljeva javnim sredstvima i njihovopraćenje i korišćenje u odlučivanju da li će se nastaviti sa određenimprogramom su od krucijalne važnosti za primenu PB

• Odluka o završnom računu za 2015. godinu pored finansijskihpokazatelja mora uključivati informacije o ostvarenju ciljevaprograma, PA i projekata

Praćenje i ocenjivanje – izazovi i preporuke

• Potreban priručnik koji bi jasnije pomogao JLS da sprovedu M&E proces pri izradi odluke o završnom računu

• Razvoj softverske aplikacije bi omogućio automatsko preuzimanjeizveštaja o ostvarenju ciljeva programa, programskih aktivnosti iprojekata

• Evaluaciju uspešnosti realizacije programskih budžeta i ocenu njihoverelevantnosti treba raditi uporedo sa evaluacijom strateških planova

• Izgradnja funkcionalnog sistema za monitoring i evaluaciju nijemoguće bez unapređenja eksterne evaluacije koju sprovoderevizorske kuće

Preporuke za jačanje administrativnihi ljudskih kapaciteta

• Potebna je funkcionalna reorganizacija JLS u cilju implementacijeprojekata, saradnje izmedju svih delova uprave, i jačanjaodgovornost u sprovodjenju velikih investicija i adekvatnoupravljanje

• Obezbediti obuku za zaposlene i za rukovodstvo

• Sistematska podrška daljem unapređenju kapaciteta (razumevanjaprocesa planiranja, prikupljanja podataka, izgradnje indikatora isocioekonomske analize, metoda i alata implementacije, praćenja iocene,itd)

Preporuke za jačanje administrativnih i ljudskihkapaciteta

• Obezbediti aktivno učešće u procesima strateškog planiranja iprogramskog budžetiranja onih predstavnika budžetskihkorisnika koji imaju veći kapacitet

• Povećanje znanja je važno kako bi se zaposleni osposobili dasamostalno utvrđuju ciljeve i indikatore projekata

• Sticanje neophodna znanja i veštine će ojačati kapacitete JLS zasprovođenje javnih politika i time ih učiniti konkurentijim zaaplicirinje i dobijanje projekata

Dodatna podrška SKGO za JLS

• Programski budžet – smernice za izradu i prateći modeli

• Pitanja i odgovori

www.skgo.org

http://www.skgo.org/

Documents

Programsko budžetiranje - EU Exchange 4 - Naslovna3-5 god) max 5 2. specifičan društveni ili ekonomski efekat –ishod 3. na osnovu strategija maximalno 3 ključna indikatora ishoda