Profesija na raskršću pragu informacionog društvacentarzamedije.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/... · 2020. 3. 3. · Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu

1

Profesijanaraskršću‐

novinarstvonapraguinformacionogdruštvaCentarzamedijeimedijskaistraživanjaFakultetapolitičkihnauka

Prof.drSnježanaMilivojević,rukovoditeljkaprojekta

Prof.drMiroljubRadojkovićMrAnaMilojevićMrAleksandraUgrinićMrMajaRakovićMrMarijanaMatović

PreparedintheframeworkoftheRegionalResearchPromotionProgrammeintheWesternBalkans(RRPP),which is run by the University of Fribourg upon a mandate of the Swiss Agency for Development andCooperation,SDC,FederalDepartmentofForeignAffairs.TheviewsexpressedinthisreportarethoseoftheauthorsanddonotnecessarilyrepresentopinionsoftheSDCandtheUniversityofFribourg.

Beograd,jun2011.

Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva

2

Ova publikacija je nastala na osnovu istraživanja Profesija na raskršću – novinarstvo na

pragu informacionog društva koje je sproveo istraživački tim Centra za medije i medijskaistraživanja Fakuleta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog programapodrške istraživanjimanaZapadnomBalkanu(RRPP)kojivodiUniverzitetuFriburu,uzpodrškuŠvajcarskeagencijazarazvojisaradnju.Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna2011.godine.

Publikacijasemožepreuzetisavebstranice:http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs©2011Centarzamedijeimedijskaistraživanja(CMMI)Fakultetpolitičkihnauka,JoveIlića165,11000BeogradSrbija

Dizajn

CMMI


3

SadržajSAŽETAK…………………………………………………………………………………………………..4UVODTeorijskiokvir………………………………………………………………………………………….11Metodološkipristup..........………………………………………………………………………….15GLAVNIREZULTATIISTRAŽIVANJA…………………………………………………………20NOVINARSTVOUSRBIJINAPRAGUINFORMACIONOGDRUŠTVA………………41Socijalno‐ekonomskipokazatelji………………………………..…………………….………...42Autonomijamedijainovinara……………………………………………………………………..50Obazovanjenovinara…………………………………………………………………………….…..57Tehnološkiizazovi……………………………………………………………………………………..63ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………...............70

BIBLIOGRAFIJA…………………………………………………………………………………………74

PRILOZI Rezultatianketnogistraživanja‐novinari………………………………………..79 Rezultatianketnogistraživanja‐vlasniciimenadžeri……………………..115

Rezultatifokusgrupnihintervjua…………………………………………………..140


4

Sažetak

1. Istraživanje „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionogdruštva“ sproveo je istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanjaFakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnogprograma podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodiUniverzitet u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna2011.godine.

2. Istraživanje „Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionogdruštva“ polazi od pretpostavke da je novinarstvo možda na najznačajnijojprekretniciu svojoj istoriji.Ona seu savremenoj literaturi čestodefinišekaokriza, povremeno, čak i kao smrt profesije. Razlog za ovako radikalno viđenjebudućnostijeutomeštosuizazovipredprofesijom,ovogaputa, istovremenoitehnološke i ekonomske i duboko socijalne (kulturne) promene unutarsavremenihdruštava.Ovepromenenastupaju„napraguinformacionogdruštva“i u oštroj su suprotnosti sa sve većim značajem informacija i medija zasvakodnevniživot.

3. Medijski sistem Srbije transformiše se, kao i sistemi Zapadnog Balkana uuslovima društvene tranzicije, u okviru koje mediji još uvek nisu postigli punpotencijal „psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini i medije i novinaremnogo ranjivijim na globalnu krizu novinarstva, u poređenju sa razvijenimdemokratskim sistemima liberalnog tipa. U medijskom sistemu „nedozrele”demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomske baze i mediji i novinarstvosuočavajusesanovimmedijskimproblemimauuslovimaukojimanimnogistarijosnisurešeni.

4. Ciljprojektajezatobiodaistražidruštvene,ekonomskeitehnološkeodlikenovinarskezajedniceuSrbiji, kao injenekapacitetedaodgovorina izazovesa


5

kojimaseprofesijasuočavauuslovimaglobalnihmedijskihpromenaidomaćihtranzicionihprocesa.

5. Istraživanjejeobavljenokombinacijomkvalitativnih(anketnoistraživanje)ikvantitativnih(fokusgrupniintervju)metoda.Anketnoistraživanjeobavljenojesadveodvojenegrupeispitanika,jednonauzorkuod260novinaraiurednikaidrugo, na uzorku od 51 vlasnika i direktoramedija. U drugoj fazi obavljeni sufokusgrupniintervjuisa30novinaraizabranihpoistimkriterijumimapokojimasustratifikovaniuzorcizaanketnoistrazivanje(teritorija,vrstamedija,pol).

6. Učesniciufokusgrupamakažudaje„TipičannovinaruSrbiji…osobakojaimavelikuodgovornost ivelikipotencijal,alikoja jepotcenjenaudruštvu,nijeadekvatno plaćena i ne živi dostojanstveno…“ I fokus grupe i anketnaistraživanja se slažu u nalazu da novinari mnogo rade, nemaju radno vreme,malo zarađuju ili imaju neredovna primanja, nerešenog su statusa, bezzdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, pod stresom, zabrinuti za svojubudućnostiizloženipritiscima.

7. U anketnom istraživanju je učestvovalo 51,54 % novinarki, 43,46 %novinara,bezodgovoranaovopitanjebiloje5%upitnika.

8. Po godinama novinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripadagrupikojaradiunovinarstvuod10do20godina.

9. Formalnoobrazovanjenovinaraispitanikajeunajvećojmerifakultetsko,odtoga za novinarstvo (31,92%), za druge društvene nauke (35%), tehničke iprirodne nauke (6,15%). Gimnaziju je završilo 16,15% ispitanika, a srednjuškoluprirodnogilidruštvenogusmerenja8,47%.

10. Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)iliviše od 50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između20.000 i 30.000dinara.Do40.000dinara zarađuje petina ispitanika (20,38), a3,85%primanovčanunadoknadumanjuod15.000din.


6

11. Dve trećine ispitanikanisu članovisindikata (65,77%), jedna trećina jeste(33,08%).

12. Najveći problemi medija u Srbiji u ovom trenutku su: nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva(22,13%),jakpolitički pritisak i odsustvo medijske autonomije (20,59%) a samo mali deoispitanikasmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).

13. Najveći pritisak na radmedija u Srbiji vrše: političke stranke koje činevladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%), predstavnicilokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnicimedija (12,94%), zakupci reklamnogprostora(11,62%),PR(4.56%).

14. Najzastupljenijioblicipritiskanamedije suuticajnakadrovskupolitikumedija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu “naručenetekstove” (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora (13,45%),uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).

15. NajvećiprobleminovinarskeprofesijeuSrbijisu: slabeplate (20,36%),nizak stepen profesionalizma, a pre svega nedovoljno poštovanje novinarskeetike (16.78%), nizak društveni ugled i status profesije (16.09%), tehničkazastarelost opreme za rad (3,16%), nepripremljenost za novinarski posao nadigitalnimplatformama(1,79%).

16. Osvomobrazovanjuiprofesionalnomradunovinariističusledeće:DajenovinarimauSrbijipotrebnoznačajnododatnoobrazovanje(66,54%);Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća profesionalna znanja ali ne itehnološka(12,69%);Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja ali ne iprofesionalna(12,69%).

17. Samo 1,92% novinara smatra da novinari u Srbiji veoma dobro poznajuetičkeprincipeprofesije i da ih se pridržavaju. Većina smatra da novinari u


7

Srbijineprimenjujuprincipenovinarskeetike:Daihunajvećojmeripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),Daihnepoznajunitiihsepridržavaju(29,23%)iliDaihpoznajualiihskorouopšteneprimenjuju(23,46%).

18. Na pitanje da li su i gde pohađali obuku iz novihmedija, najveći brojnovinara je odgovorio da jeste: na seminarima i kursevima (41,23%), naodgovarajućemfakultetu(12,01%) iliodlaskomnaodgovarajućespecijalizacijeu inostranstvo (6,82%); samostalno ili učenjem od kolega za rad u novimmedijimaobučavano je21,75%ispitanika,anije(12,01%) ilineplanira5,52%novinara.

19. Na pitanje da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebamamedijauSrbiji najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinarapotrebno značajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,aline i tehnološka(12,69%) ilidanovinariuglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja, ali ne i profesionalna(12,69%). Da većina novinara u Srbiji ima odgovarajuće obrazovanje smatrasamo6,92%ispitanika.

20. Napitanjekakoočekujudaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnost novinarske profesije, ispitanici su odgovorili raznoliko. Većinasmatradaćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislidanovinari koji dugo rade u tradicionalnim medijima neće biti sposobni da seadaptirajunapromene(19,19%),zatimdaćezbogbrzineinedovoljnovremenadaseinformacijeproverepastikredibilitetnovinarskihsadržaja(17,08%).Malibroj ispitanika misli da će publika u obimnoj ponudi sadržaja imati višepoverenjauproverenenovinarskesadržaje (5,46%).Kadsuupitanju troškoviposlovanja, veći broj ispitanika smatra da će oni biti smanjeni (13,38%), dok2,99%mislidaćesepovećatizbogporastainvesticijautehnologiju.DaćenovetehnologijepomoćidaseprivučenovapublikavanSrbijeističe4,58%ispitanihnovinara.


8

21. Na pitanje da li smatraju da su dovoljno osposobljeni da se nose satehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskoroj

budućnosti,višeodjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanjakojaimmogupomoćidarazumejunovemedijeidaseuosnovinovinarstvonećeznačajno promeniti (39,62%) ili da imaju dovoljno iskustva u medijima samnogimranijimpromenama(34,23%).Pozitivanstavpremanovim izazovima,ali sa izraženompotrebomzadodatnimobrazovanjem ima18,46%učesnikaunovinarskoj anketi. Dok 4,23% novinara smatra da će promene u medijimazahtevati sasvim nova profesionalna znanja, ili da im dosadašnja iskustva umedijimanećebitiodvelikekoristiunovommedijskomambijentu(0,77%).


9

Uvod

Savremeni razvoj unutar „polja novinarstva“ otvara niz pitanja o budućnostiprofesije, profesije na istorijskoj prekretnici koju teoretičari u oblastimedijskih studija inovinarstva nazivaju „globalnom krizom“. Veliki broj naučnih studija i istraživanjaposlednjih nekoliko godina sadrži u naslovu jezičku sintagmu „budućnost novinarstva“(http://futureofjournalism.net/,http://www.bbc.co.uk/blogs/theeditors/future_of_journalism.pdf) brojne se naučne konferencije i profesionalni skupovi organizuju pod ovomkrovnom temom (http://www.cardiff.ac.uk/jomec/conference/futureofjournalism/).Izuzetnoplodnanaučnaliteraturauglavnomnedovodiupitanjesamopstanakprofesije,ali svedoči o dubokim „strukturnim i vokacionim“ promenama ove značajne medijskeprofesije. (http://flipthemedia.com/index.php/2010/01/re‐imagining‐the‐future‐of‐journalism/)

Transformacija novinarstva u osnovi je tehnološki uslovljena. Razvoj novihtehnologija komuniciranja i sve brža penetracija interneta omogućava učešće svihkompjuterskipismenihpojedinacaujavnojdebati.Novinariimedijskeinstitucijenisuvišejedini društveni akteri koji imaju prvenstvo pristupa javnoj sferi. Njihova nekadaekskluzivna društvena pozicija „čuvara kapija“ je sve više ugrožena razgranatomneposrednom,javnomkomunikacijomkojaseodvijaputemWeb2.0.Građanisuslobodnida kreiraju, objavljuju i razmenjuju poruke bez posredništva „profesionalnih“komunikatoraiinstitucija.Blogovi,forumiisocijalnemrežepredstavljajuvirtuelniprostoru kojem se ubrzano razvija javna komunikacija, koja često uzima formu „novinarstva“.Ovakavvidparticipacijeujavnojsferinekarakterišutradicionalnenovinarskekonvencijeipraksa, ali ona zadovoljava društvenu funkciju medija, svojstvenu institucionalizovanimmedijskim kućama. Publika nije više pasivni konzument već akter, ne predstavlja samoprimajućustrukturuvećaktivnogčiniocauprocesuproizvodnjevestiimedijskihsadržaja.Moć publike ne iscrpljuje se samo umogućnosti izboramedija kao izvora informacija ilislobodi da tumači poruke, ona stiče značajnu semiotičku moć (Jakubowicz 2009) daredefiniše,reinterpretiraikomentarimadajenovoznačenjemedijskimporukama.


10

Savremenamedijskaekologijapodrazumevaparalelnopostojanjedva tipamedija:tradicionalnih i takozvanih novih medija; dve vrste publike: pasivne heterogene,astrukturalne, mase primalaca, naspram aktivno angažovanih građana i ko‐kreatoramedijski posredovanih sadržaja; zatim i dve vrste participativnih kultura: medijskihimigranata i digitalnih domorodaca. Ovi oblici publika, kultura i medija međusobno seprožimaju,stvarajućinovikontekstiokvirzarazmatranjenovinarstvakaoprofesije.

Gledajućiubudućnost,novinarisebevidekaomogući„tehnološkivišak“,jernjihovuulogu profesionalnih komunikatora preuzimaju drugi, neprofesionalni pojedinci i grupe.Opsežnadostupnostinformacija,ubacujenovinareudosadanajbržutrkuzaekskluzivnimiverodostojnimsadržajima, sanekadašnjimkonzumentimamedijakojipostajunjihoviko‐kreatori. Tehnološki aspekt ulazi u središte transformacije medijske komunikacije,oblikujućinovedruštveneodnoseidajućinoviistorijskitoknovinarstvu.(Zelizer2011:12)Stvaranje novog oblika novinarstva poznatog kao „brže je bolje“(Gillmor 2006; Shirky2009) dovodi u rivalski odnos stare i nove medije, a na percepciji njihovog odnosazasnivajusepredviđanjaosmrtinovinarstva.No,netrebazaboravitidaserazličitinačiniradaiplasiranjainformacijaunutarstarihinovihmedija,susrećuisintetišuudanašnjemmultiplatformskom informacijskom okruženju. Kako tvrdi Carolyn Marvin (1988), novetehnologije imaju tendenciju da koegzistiraju s onim starijim, a ne da ih ukidaju.Istraživanja u oblasti vesti pokazuju uporedno postojanje mnoštva odnosa prematehnologiji. (Atton, 2002; Boczkowski, 2010; Deuze, 2007). Čak i u SAD, većinaAmerikanaca (59%) još uvek kombinuje vesti iz online i offline izvora, a više od trećine(38%) ostaje verno isključivo tradicionalnim izvorima vesti i informacija. (State of themedia 2010). Iako je tehnološki aspekt u profesiji značajno doprineo promenama iomogućio da u procesu globalizacije pojedinci mogu biti bolje povezani, samo stanjetehnološkog razvoja drugačije je na različitim podnebljima i uslovljeno je specifičnimpolitičkim,kulturnimimedijskimokruženjem.


11

Teorijskiokvir

Posmatrano kao set institucionalizovanih praksi smeštenih unutar medija,novinarstvo evoluira zajedno sa transformacijom društva, kulture i medijskih institucijakojudonosirazvojnovihtehnologijaiubrzanoprodiranjeInternetausvesferedruštvenogživota.(Dahlgren2010)Dodatniizazovporedovog„spoljnog,tehnološkogilistrukturnog“zanovinarstvopredstavljaičinjenicadasedodanasnijeutemeljilokaoprofesijaustrogomsmislu. Novinari se često definišu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija u punomsmislutereči.(Radojković,Stojković2009:138)Profesijapodrazumevapostojanjestrogihkriterijuma koje pojedinac mora zadovoljiti da bi dobio zvanje profesionalca:specijalizovano obrazovanje, nekada uz stručni ispit kojim se verifikuje stečeno znanje ipoznavanjeetičkogkodeksa.Zarazlikuodzanimanjakojeseobavljaradizarade,profesijaosimekonomskeosnovesadržiusebi ietičkudimenziju,štoznačidaseneobavljasamoradi novca nego da bi se ostvarile neke druge vrednosti ili opšte dobro. (Radojković,Stojković 2003:243) Posmatrano po ovim kriterijumima novinarstvo se definiše kao„otvorena“ profesija, jer ulazak u nju nije uslovljen nužno prethodnim formalnimobrazovanjem.Novinar nemora imati odgovarajuću diplomu, većmože steći neophodnaznanja obukom u redakciji, uz preduslov, koji često naglašavaju bardovi u profesiji„posedovanja talenta, novinarske žice ili njuha“. Međutim, uprkos različitim putevimaulaskauprofesiju,normativnaosnovanovinarskogposlajeuvekraduinteresuzajednice,štojenužnikvalitetjedneprofesije.Ovedvesuprotstavljenedimenzijemogusepomiritiuokviru koncepta habitusa (Burdije 2000), kao socijalnog okruženja novinara kojeobjedinjuje dve celine: praktično‐zanatsku koju čine tehnike, umeća i znanja ivrednosno‐etičku, koja podrazumeva objektivan odnos prema javnosti, opštem dobru,vlasnicimamedijaikolegamauredakciji.SličnanpristuppredlažeiBarbieZelizertvrdećidanovinarstvone trebadefinisati kaoprofesiju, industriju, instituciju ili zanat, većda senovinarstvomorashvatatikaosvojevrsna„kultura“.(Bainbridge,Goc,Tynan2009:17)

Bez obzira na shvatanje novinarstva kao profesije ili zanata, funkcija novinarapodrazumeva istinito i pravovremeno obaveštavanje javnosti o događajima, pojavama iličnostimaodopštegznačajazadruštvo.Uloganovinaratemeljisenaljudskimpravimana


12

slobodnoizražavanjemišljenja,primanjaisaopštavanjainformacija.Ali,upravonaodbraniovih prava temelji se i argument protiv strogeprofesionalizacije novinarstva.Novinari ukalupu institucija, podležu eksplicitnim i implicitnim uticajima urednika, vlasnika ioglašivačapanemogupotpunoslobodnobranitiigarantovatiovaosnovnaljudskaprava.Dakle,nasuprottežnjamadasenovinarstvoprofesionalizujenekiteoretičarismatrajudajeprofesionalizacija nepoželjna, jer novinarstvo u sebi obuhvata pravo na izražavanjemišljenjakojemožebitimonopolizovano institucijama.Strogaprofesionalizacijamoglabizapretitikritičkojulozinovinaraudruštvuipretvoritijeučuvarapostojećegporetka.

Budućnostnovinarstva,ugroženabrzimisveobuhvatnimnapretkominformaciono‐komunikacionih tehnologija, problematizuje se unutar svih ovih dimenzija. Ukoliko ihsistematizujemo izdvajaju se tri ključne dimenzije: profesionalna (novinarska praksa,normativni okvir, organizacija redakcija, proces proizvodnje novinarskih sadržaja, odnosprema publici), sociološka (percepcija uloge novinara u društvu) i ekonomskadimenzija,odnosno ekonomske osnovemedija kao profitnih preduzeća. Dakle,možemogovoritiotrividailiaspektapreobražajanovinarstvausavremenomdruštvu:

1. Profesionalniaspekt:transformacijaprofesijeogledaseurazlikovanjukriterijumaizmeđu tradicionalnog i modernog shvatanja novinara. Tradicionalni pristupkarakterišu čvrsti, formalni kriterijumi, koji podrazumevaju postojanje određeneinfrastrukture za širenje sadržaja, poznavanje tehnika svojstvenih različitimtipovimamedija,punoradnovremeivertikalnuorganizacijuunutarmedijskekuće.Moderni pristup obeležavaju meki kriterijumi, Web 2.0. kao sveprisutneinfrastrukturnepodloge, digitalne tehnologije koje objedinjuju sve tipovemedija ihorizontalne medijske organizacije. Sukob unutar same profesije oko kognitivnebaze novinarstva koja postaje sve eluzivnija, dodatno se zaoštrava. Postojanjesintagme„građanskognovinarstva“samopotvrđujedazvanjeizanimanjenovinaranisusemantičkistrogopovezanisaosobamazaposlenimumedijskiminstitucijama.Dakle, profesiju ne ugrožava razvoj građanskog novinarstva, nego nepostojanjestrogihnačela,pravila i obrazacakoje pojedinac trebadazadovolji kakobidobiozvanje novinara. Pored redefinisanja profesije, dolazi i do promene novinarskeprakseizanatskihalata.Redakcijenisuvišehijerarhijskiustrojene,funkcijeunutarmedijskihinstitucijaneustrojavajusepiramidalnovećsehorizontalnoraspodeljuju.


13

Objedinjuje se više medijskih poslova i novinarski poziv postaje oneman show.Napredniprocesprodukcijenijevišesukcesivan,većgaobavljasamojedanmedijskiradnik,najčešćenovinar.Montažeri,snimatelji,tonci,realizatoripostajudinosaurusimedijskog preduzeća. Digitalni alati za proizvodnju sadržaja su opšte dostupni, anjihova upotreba je jednostavna, pa ne postoji potreba za specijalizovanimradnicima koji su činili veliki deo medijskih vokacija. Softveri za obradu idiseminaciju su dostupni podjednako novinarima i svim korisnicima interneta, paprofesijipretiigubitakzanatskeosnove.

2. Strukturni aspekt: ako se pođe od definicije uloge novinara u društvu: daizveštavajuoaktuelnimdogađajima,pojavama ili ličnostimaod javnogznačaja,naosnovu istinitih informacija (McQuail 2008) onda ono što se podrazumeva podnovinarstvom ne mora biti rezultat plaćenog rada, unutar institucionalizovanemedijske kuće. Shvatanje novinara kao „javnog zanimanja“ pre Internet revolucijebilojeuskoutemeljenoukonceptmasovnihmedija.Danaskonceptmedijakojiradiuinteresujavnostievoluiraukonceptmedijakojijeistovremenoproizvodjavnostiiuslužbi javnosti.Posmatrajućinovinarskuprofesijukao javnozanimanje,možesezaključiti da tradicionalni novinari nemaju monopol nad događajima kojepromatrajuiokojimaizveštavaju.Danasjeovopozivotvorenzasvegrađane,anovatehnološka dostignuća omogućavaju gotovo svakom očevicu zbivanja da obavestijavnostoaktuelnomdogađaju.Poredtoga,temeljnosvojstvodemokratskogdruštvajesuslobodnimediji,odnosnonovinarskiintegritetunutarnjih.Utomsmislumožesedovestiupitanjeuloga„služenjajavnominteresu“tradicionalnihnovinara,jersepretpostavlja da u okvirima institucionalnog angažmana pojedinci moraju da sepovinuju različitim redakcijskim, političkim, ekonomskim pa čak i društvenimpritiscima.Nasuprottome,novi„građaninovinari“nepoznajuovajvid“stege”inetrpe pritisak referentnih okvira kojima su izloženi „profesionalci“. Normativnizahtevizaobjektivnim,izbalansiranimpristupomrelevantnimdrušvenimpitanjimai događajima,postojekao ideal kojemse teži, ali praksapokazujeda jenemogućebiti i profesionalno angažovan i izolovan od pritisaka. Dodatno, iako postojesamoregulatorni okviri, poznavanje etičkih principa nije preduslov za bavljenjenovinarstvom. Osim kredibiliteta, odnos novinarske etike i odgovornosti prema


14

društvu je veoma krhk. Poznavanje samoregulatornih pravila nije nužno upravolinijskom odnosu sa službom u javnom interesu. Pojam javnog dobra jesteotvorenzarazličiteinterpretacijeinovinaripraktikujupravoiobavezudaodlučujuo„javnominteresu“usvakompojedinačnomslučaju.

3. Ekonomskiaspekt:novi trendoviekonomijemedijapokazujudanovacmigrirakaagregatorima, a ne, kao u prethodnommasmedijskom sistemu, ka proizvođačimasadržaja. Novi biznismodel ukazuje da informacije postaju “bezvredne”, odnosnoopštedostupneidaihvišenijepotrebnoplatiti.Političkiakteri,pripadnicicelebritykulture i druge ličnosti od javnog značaja, sve više se direktno obraćaju javnosti,oduzimajući masmedijima profitnu osnovu – informacije na kojima su gradilipublikuigenerisaliprofit.Krilatica„postojišsamoakosepojavišnateleviziji“višenevaži.Youtubeidrugeotvoreneplatformezapostavljanjeaudiovizuelnihsadržaja,privlačemasovnupubliku(brojposetilaca)iproizvodepublicitet,potpunojednakokao i nekadašnje najgledanije televizije. Funkcije koje su prevashodno pripadalemedijimamasovnogkomuniciranja–informisanje,zabavaiedukacija–činilesuihmasovnim.Masovnostkaoosnovazagenerisanjenovčanevrednostidanaspripadapodjednakonovim,kolikoitradicionalnimmedijima.Istraživanje „Profesijanaraskršću–Novinarstvonapragu informacionogdruštva“

imazaciljdaskiciranetehnološke,socijalneiekonomskepromeneuoblastikomunikacija,injihovuticajnatradicionalnemedijskeprakseinovinarstvoširomsveta,kontekstualizujeuspecifičnomokviruSrbije.Medijski sistemSrbije transformišese,kao i sistemiZapadnogBalkana u uslovima društvene tranzicije, u okviru kojemediji još uvek nisu postigli punpotencijal “psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini medije mnogo ranjivijim naglobalnukrizunovinarstva,upoređenjusarazvijenimdemokratskimsistemimaliberalnogtipa. U medijskom sistemu „nedozrele” demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomskebaze i mediji i novinarstvo suočavaju se sa novimmedijskim problemima u uslovima ukojimanimnogistarijošnisurešeni.

Dakle,ciljistraživanjanijesamoispitivanjetrenutnesocio‐ekonomskeitehnološkebaze, tačnije njihove posledice na budućnost novinarstva u Srbiji. Važno je razumetisposobnosti novinarstva u Srbiji da odgovori na izazove oba kretanja: globalnog socio‐tehnološkog i lokalnog socio‐ekonomskog unutar šireg konteksta ‐ kvaliteta javnog


15

komuniciranja koje treba da doprinese demokratizaciji društva i uspostavljanjudemokratskihvrednostiunutardruštvakojeseisamotransformiše.

Na razmere ovih promena ukazao je Peter Dahlgren upozorenjem o nestajanju„klasične paradigme“ novinarstva, utemeljne u tradicionalnim liberalnim idejamademokratije i građanskog društva. U ovom teorijskom okviru uloga novinara je daobaveštavajuodogađajimaipojavama,definišujavnuagenduiobezbeđujugrađanimakojidele istu kulturnu sredinu, osnovne resurse za participaciju u političkoj i kulturnoj sferidruštva. Ovako shvaćeno novinarstvo predstavlja integrativnu snagu društva i otvorenuarenuzajavnudebatu,kojajepreduslovzanastanak,unapredjenjeijačanjedemokratskedruštvene klime. U zavisnosti od tipa kulture i društva, njegovog istorijskog i kulturnograzvoja,vrsterežimaipolitičkogsistema,različitadruštvasumanje ilivišedosezalaovajparadigmatski normativni model novinarstva. Međutim on ostaje validan osnov zapromišljanje savremene uloge novinara u društvu, budućnosti profesije i valorizacijeizazovapredkojimaseonanalazikakourazvijenim,takoiuzemljamamladedemokratije.

Metodološkipristup Akademska i profesionalna zajednica u Srbiji još uvek ne sprovode istraživanjamedija u digitalnom dobu, niti postoje sistemske pripreme za promene koje nosisavremeno informaciono društvo. Ovo istraživanje je jedno od prvih koje se bavikompleksnim izazovima sakojimase suočava novinarskaprofesijauSrbiji i samim timnužno je eksplorativne (preliminarne) prirode. To pre svega znači da je istraživanjesprovedeno na osnovu generalno formulisanih hipoteza koje je bilo moguće postavitiuvidom u komparativnu literaturu i skromnu empirijsku građu iz ranijih domaćihistraživanja. Hipoteze su postavljene u skladu i sa jasno formulisanim istraživačkimpitanjima koja se već prepoznaju kao odeređujuća za temeljno promišljanje budućnostinovinarstva.

Glavna hipoteza: Novinarstvo u Srbiji ne raspolaže adekvatnim resursima daodgovori na aktuelne tehnološke, ekonomske i socijalne izazove koji radikalno menjaju

novinarskuprofesiju.


16

Posebnehipoteze:

(H1)Novinari smatrajuda su ekonomski problemi ključnaprepreka zadalji razvoj

profesijeidaseoniispoljavajuunjihovomtrenutnomsocijalno‐ekonomskompoložaju,kaoiopštemstanjumedijskeindustrije.

(H2)Novinarismatrajudasupolitičkipritisci jošuveknajčešćapretnjazamedijsku

autonomijuinovinarskunezavisnost.

(H3) Novinari ne smatraju da velike tehnološke promene u oblasti medija

predstavljajuključniizazovzabudućnostnovinarskeprofesije.

Metodološki posmatrano, svrha ovakvih istraživanja jeste i da prikupe ilisistematizuju početna saznanja o određenoj pojavi i da se pokažu dimenzijeidentifikovanihproblema.Uovomslučaju,osnovniciljprojektabiojedaistražisocijalno‐ekonomske, tehnološke i obrazovne odlike novinarske zajednice u Srbiji, kao i njenekapacitetedaodgovorinaizazovesakojimasenovinarstvosuočavauuslovimaglobalnihmedijskih promena.Mapiranje stanja umedijskoj zajednici Srbije nije značajno samo zaakademsku zajednicu i profesionalnu samospoznaju novinara. Analiza tehnoloških,ekonomskih, obrazovnih i profesionalnih resursa novinarske profesije može pomoći uformulisanjujasnijihjavnihpolitikaučitavomnizuoblastikaoštosumediji,informacionodruštvo,medijskoiprofesionalnoobraziovanjeilie‐demokratija.

S obzirom na prekograničnu prirodu interneta i lingvistički i kulturni kontekstzapadnogBalkana,ovajprojekatmožeimatiznačajanregionalniuticajnadaljaistraživanjaisaradnjuizmeđuakademskihzajednica,medijskihstručnjakaikreatoramedijskihpolitikaizrazličitihzemalja.

UzorakS obzirom na to da u Srbiji ne postoji pouzdana statistička baza o populaciji

novinaranitivlasnikamedija,ovoistraživanjenijebilomogućeizvestinareprezentativnomslučajnom uzorku, pa se uzorak ovog istraživanjamože smatrati prigodnim i dostupnim.Poslednji popis stanovništva je bio 2002. godine, kada jeRepublika Srbija bila u sastavudržavnezajedniceSrbije iCrneGore.Naosnovuovihpodatakakojisustari8godinanijebilo moguće napraviti relevantan slučajni uzorak. U Srbiji postoji nekoliko novinarskih


17

udruženja (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, NezavisnodruštvonovinaraVojvodine)čijebazeseneažurirajuredovnoičlanstvomsuobuhvaćeniInovinari koji su neaktivni ili penzionisani. Najpotpunija i javno dostupna baza jenovinari.rs, u kojoj su se novinari dobrovoljno registrovali, u cilju lakšeg pronalaženjaposla.Bazajekreiranakaoalternativnotržišteponudeipotražnjenovinarskihimedijskihposlovaisadržipodatke:ospecijalizacijamaindividualnihmedijskihprofesionalaca,gradu(regionu) u kojem žive, profesionalnom iskustvu, njihovompolu, broju godina i stručnojspremikojuposeduju.Uvremesprovođenjaistraživanjaubazijebiloregistrovanoukupno3987 medijskih radnika, od čega je bilo 2323 samo‐identifikovanih novinara u“informativnim” medijima (news media) i još oko 900 koji rade u različitimspecijalizovanim medijima. Ostali se bave srodnim medijskim zanimanjima (montažeri,kamermani, tonci, lektori, organizatori, radnici na rasveti i dr.). Iz navedenih, i jedinodostupnihinformacija,nijebilomogućenapravitislučajniuzorak,jerkrozbazunisuvidljivikontakt podaci članova. Jedini način pristupa članstvu jeste mogućnost slanja mejlaposredstvom administratora. Stoga je ova baza poslužila za formiranje stratifikovanog,kvotnoguzorka.

Uzorak je sačinjen na osnovu dva kriterijuma koje smo smatrali validnim, zareprezentativnu sliku profesije u Srbiji: kvote se odnose na tip medija, a stratumi naregionalnuzastupljenost.UAgencijizaprivredneregistreRepublikeSrbije1,evidentiranoje937javnihglasila,odtogaje496štampanih,184radiostanica,96televizijskihstanica,56internetizdanjai19agencijskihservisa.Naosnovuovihpodatakakvotniuzorakobuhvatauproporcionalnomodnosunovinarezaposleneuelektronskimištampanimizdanjima.Odukupnog broja ispitanika, anketirano je dve trećine novinara zaposlenih u elektronskimmedijima, dok preostala trećina pripada štampanim glasilima. Prema teritorijalnojrasprostanjenostivišeodpolovineregistrovanihmedijasenalaziuBeogradu,četvrtinauVojvodini,apreostalisusituiraniucentralnojijužnojSrbiji.Ovajparametarjebiokorišćenzastratifikacijuuzorka.Imajućiuvidudaje,zbogprirodeiciljevaistraživanja,biloneophodnoobuhvatitidvevrsteispitanika: novinare/urednike, kao i vlasnike/menadžere u medijima, istraživanje je

1 Podaci sa APR-a preuzeti 31. Oktobra 2010. godine


18

sprovedeno sa dva različita upitnika (ankete) i na dva različita uzorka. U sektorunovinari/uredniciispitanoje260profesionalaca.Izborovihispitanikauuzorkuosimštoje usklađen sa regionalnom zastupljenošću i vrstommedija u kojima su angažovani (TV,štampa, radio, agencije, Internet), vođeno je računa i o proporcionalnom odnosuzastupljenostipolova.Usektoruvlasnici/menadžeriobuhvaćeno je51 ispitanika. Izborovih ispitanikauuzorkuvršen jenaosnovudostupnih informacijaovlasnicimamedijauSrbiji,i njihove spremnosti za saradnju. U uzorak su uključeni ne samo vlasnici, koji sučestonepoznati i samimnovinarimakoji zanjihrade,nego idirektori/menadžerikoji sučesto jedini transparentni predstavnici medijskih preduzeća ili u slučaju javnih medijanajodgovornijizanjihovuposlovnupolitiku.Izborispitanikajevršen,kaoikodnovinara,uskladusaregionalnomzastupljenošću(nacionalni,regionalni,lokalni),vrstommedija,aliitipomvlasništva.Uzorkom jeuspostavljenaravnoteža izmeđumedija tipa javnogservisa,medijskih korporacija sa sedištem u inostranstvu i medijskih korporacija sa sedištem uSrbiji,kaoimanjihsamostalnihmedijskihpreduzeća.

Ukupanbrojanketiranihnovinara ivlasnika je315što iznosioko10%relevantneprofesionalne zajednice (oko 3200) evidentirane u bazi novinari.rs. Iako uzorci za obasektora, u metodološkom smislu, nisu dovoljno reprezentativni da bi se rezultati mogliprojektovatinacelinunovinarskezajedniceonisuomogućilivalidnozaključivanjeosvakojodanketiranihgrupaiosnovnudeskripcijuširegpoljaipredmetaistraživanja,kojejebilopreliminarnogkaraktera.

TehnikeispitivanjaZbog prirode istraživanja, njegovih ciljeva i vrste uzorka, prva tehnika za

prikupljanje podataka bazira se na upitnicima, anketnog tipa. Kao što je već rečeno,formulisana su dva različita tipa upitnika, ali sa izvesnim podudaranjem u pojedinimsegmentima. Upitnici su obuhvatili socio‐demografska obeležja, pitanja o dosadašnjojkarijeriiiskustvuispitanikaumedijima,ovrstimedijaisl.Zatim,postojeibaterijepitanjakojeseodnosenasocio‐ekonomskipoložaj,kaoionakojaseodnosenatehnološkiaspektuprofesiji. Takođe, u upitniku je testiran i stepen medijskog obrazovanja, učestalostprofesionalnogusavršavanja,kaoipotrebeovrstamaobukezanovemedije.Neizostavnoje


19

ispitan i uticaj politike i vlasničkih struktura na stanje u domaćim medijima, odnosnoskaliranajeautopercepcijaodominantnimnivoimapritisaka.

Dakle, bez obzira o kom je sektoru ispitanika reč, upitnikom su obuhvaćene triključne grupe istraživačkih pitanja: socio‐ekonomska klima, tehnološka baza i obrazovnipotencijalizanovinarskuprofesiju.

Sviispitanicisusamostalnoodgovaralinapitanjaizupitnika.Oko32odstonovinaraje upitnik popunilo na određenim profesionalnim seminarima, dok su ostali popunilielektronskiupitnik.

Osimkvanitativnihtehnikaprikupljanjapodataka,anketaiwebanketa,zadobijanjekvalitativnih podataka korišćene su fokus grupe, uz pomoć kojih su dubinski testiranipreliminarni rezultati dobijeni iz upitnika. Ispitanici za fokus grupe odabrani su iz svihinteresnihgrupadefinisanihprojektomistraživanja.Vodiloseračunadasvakafokusgrupasadrži predstavnike vlasničkih, novinarskih i uredničkih stuktura. Zbog dominantnekoncentracijemedijauglavnomgradu,kaoibrojazaposlenihumedijima,organizovanesudve fokus grupe u Beogradu. Preostale dve fokus grupe su održane u Novom Sadu iKragujevcu.NovosadskagrupajeobuhvatilaučesnikesateritorijeVojvodine,aispitivanjejeobavljenouprostorijamaNezavisnogdruštvanovinaraVojvodine.Ukragujevačkojfokusgrupi uključeni su ispitanici iz Centralne i Južnje Srbije, a ispitivanje je obavljeno uprostorijamaLocalpress‐a.

U svakoj grupi je bilo po osamučesnika.Nanjihovo formiranje uticala su sledećasvojstva:proporcionalniodnospremavrstimedija,rodnaravnopravnostibalansiranizborzasnovannafunkcijikojupojediniispitaniciimajuuodređenojmedijskojkući.

Ovakav metodološki pristup je omogućio istraživačima da steknu uvid u stanjeprofesijeizsvihrelevantnihuglova.Originalniempirijskidokazionovinarstvuprikupljenikvantitativnim i kvalitativnim tehnikama istraživanja omogućavaju adekvatnuinterpretaciju bitnih aspekata, odnosno činioca koji dominantno utiču na redifinisanjeprofesijeuSrbiji.


20

TokispitivanjaProjekat „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionog društva“

počeo je u junu 2010. godine. U prvom trimestru napravljene su ankete za dve vrsteispitanika. Oba tipa upitnika sadržala su zajedničke baterije pitanja, sa ciljem vršenjauporedne analize percepcije novinara i vlasnikamedija na aktuelno stanje novinarstva imedijauzemlji.

Sve ankete suprikupljeneuperioduod15.novembra2010.do15. januara2011.godine.Nakonuvidauupitnike,odnosnodešifrovanjapitanjaotvorenog tipa, izvršeno jekodiranje podataka. Zbog različitih tipova upitnika, napravljene su dve zasebne baze.Obrada jeuključila izradu tabela igrafikonakoje ilustrujudobijenerezultateuzavršnomizveštaju.

Terensko ispitivanje učesnika fokus grupa obavljeno je do 15. februara 2011.godine. Terenskih rad omogućio je, članicama istraživačkog tima, testiranje svihpreliminarnihrezultatadobijenihanketnimispitivanjem.

GlavnirezultatiistraživanjaProfilnovinara:Demografskeiprofesionalneodlike(N=260)

Novinarke:51.54%,novinari:43.46%,bezodgovora:5% Po godinamanovinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripada grupi

kojaradiunovinarstvuod10do20godina. Formalnoobrazovanjenovinara ispitanika jeunajvećojmeri fakultetsko, od

togazanovinarstvo(31,92%),zadrugedruštvenenauke(35%),tehničkeiprirodnenauke(6,15%).Gimnaziju jezavršilo16,15%ispitanika,asrednjuškoluprirodnogilidruštvenogusmerenja8,47%.

Najveći broj ispitanika radi u dnevnim novinama (18,10%) i javnim televizijama(13,97%)auinternetmedijimaradisamo6,67%.

Ukojojvrstimedijaradite? Brojzbirnihodgovora ProcenatTelevizijatipajavnogservisa 44 13.97%


21

Radiotipajavnogservisa 17 5.40%Televizijasanacionalnomlicencom 18 5.71%Radiosanacionalnomlicencom 14 4.44%RegionalnaTV 23 7.30%Regionalniradio 8 2.54%LokalnaTV 24 7.62%Lokalniradio 27 8.57%Nezavisnaprodukcija 10 3.17%Dnevnanovina 57 18.10%Nedeljnanovina 15 4.76%Lokalnanovina 15 4.76%Novinskaagencija 4 1.27%Internetmedij 21 6.67%Slobodninovinar 11 3.49%Bezodgovora 7 2.22%Ukupno 315 100.00%

Tabela17.Ukojojvrstimedijaradite?

Većinaispitanikajeustalnomradnomodnosu(76.54%),honorarnozaposlenihje16.15%,asamo3.85%je‘slobodnihnovinara’.

Radnovreme:višeodpolovineispitanikaradido40sati(57,31%),najvećibrojod30‐40sati,avišeod12%radivišeod50satinedeljno.

Najveći broj ispitanih novinara radi umediju koji je registrovan kao samostalnopreduzeće(57,69%),ostaliodgovorisujednakoraspoređeninamedijekojisudeomedijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu(19,62%)iliuSrbiji(18,85%).

Platu dobijauredno, svakogmeseca60,38% ispitanika, sa zakašnjenjemčetvrtinanovinara koji su odgovorili na ovo pitanje (25,38%), platu nije dobilo unazadnekolikomeseci6,54%novinaraiistotolikoispitanihnovinaraumestoplatedobijahonorarpoprilogu,1,15%ispitanikajereklodaradekaovolonteriumedijskojkući.

Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)ilivišeod50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između 20.000 i30.000dinara.Do40.000dinarazarađujepetinaispitanika(20,38),a3,85%prima


22

novčanunadoknadumanjuod15.000dinara.Kolikoiznosivašamesečnazarada? Brojispitanika ProcentiDo15000dinara 10 3.85%do20000dinara 21 8.08%do25000dinara 29 11.15%do30000dinara 33 12.69%do40000dinara 53 20.38%do50000dinara 43 16.54%preko50000dinara 62 23.85%bezodgovora 9 3.46%Ukupno 260 100.00%

Tabela7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

Da im poslodavac plaća socijalno‐penziono osiguranje odgovorilo je 78,08%ispitanih novinara, negativno je na ovo pitanje odgovorilo 12,31% (ne plaća) i4,23%(poslodavacdugujedoprinosenekolikomeseciunazad).

Dve trećine ispitanika nisu članovi sindikata (65,77%), jedna trećina jeste(33,08%).

Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora podržava 89,23% ispitanika, nepodržava5,38%.

Fokusgrupe:TipičannovinaruSrbiji je…Osoba koja ima velikuodgovornost iveliki potencijal, ali koja je potcenjena u društvu, nije adekvatno plaćena i ne žividostojanstveno,imaniskosamopouzdanjezboguslovaukojimaživi.“Potcenjenisuiunutaresnafaiudruštvuukomerade.”Nemaporodicu,živikaopodstanarilikodroditelja,samacje, ima prosečnu platu u Srbiji i živi u strahu od gubitka posla: “Frustriranmaksimalnosvojim primanjima.” Mnogo radi, nema radno vreme, malo zarađuje ili ima neredovnaprimanja, nerešenog statusa, bez zdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, podstresom, zabrinut za svoju budućnost, izložen pritiscima, nema vremena za porodicu.“Nezadovoljan svojim društvenim statusom, ali to ne sme da iskaže, jer živi u strahu. Ima

mnogo tezgi,kojenisunužnovezanezanovinarstvo.”Nevidiperspektivuunapredovanju.Većina učesnika u fokus grupama smatra da je tipičan novinar u Srbiji žena srednjih(tridesetih) godina i da je novinarstvo “tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni


23

poslovi.”Autonomija:Štanovinarividekaonajvećeproblemezanovinarsku

profesiju?

Najvećim problemima medija u Srbiji u ovom trenutku ispitanici smatraju:

nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog novinarstva(22,13%), jak politički pritisak i odsustvomedijske autonomije (20,59%) a samomalideonjihsmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).

ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Brojodgovora Procenat

Nepovoljanekonomskipolozajpojačansvetskomekonomskomkrizom 123 17.23%Nedovršenatranzicijainedogovarajućizakonskiokvirzaradmedija 97 13.59%Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinumedija 106 14.85%Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije 147 20.59%Tehnološkazaostalost 31 4.34%Veomaloškvalitetmedijskeponude 39 5.46%Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva 158 22.13%

Nestodrugo,sta: 11 1.54%Bezodgovora 2 0.28%Ukupno 714 100.00%

Tabela12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku? Kao najveće probleme novinarske profesije u ovom trenutku u Srbiji učesnici

ankete navode: slabe plate (20,36%), nizak stepen profesionalizma, a pre sveganedovoljno poštovanje novinarske etike (16.78%), nizak društveni ugled i statusprofesije (16.09%), tehničkuzastarelostopremeza rad (3,16%),nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnimplatformama(1,79%).


24

Štasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovom

trenutkuuSrbiji?Broj

odgovora ProcenatSlabeplate 148 20.36%Nizakdruštveniugledistatusprofesije 117 16.09%Samovoljavlasnikapremaradnimuslovimaipravima 94 12.93%Prikrivanjeinformacijaunadleznimizvorima 73 10.04%Pretnjeiuceneosobaiinstitucijaokojimasepise 53 7.29%Misljenjejavnostidasunovinarikorumpirani 6 0.83%Tehnickazastarelostopremazarad 23 3.16%Visokeksploatacijesobziromnatezinuposla 49 6.74%Sticanjeneadekvatnogznanjatokomskolovanja 26 3.58%Nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnimplatformama 13 1.79%Nizakstepenprofesionalizma,apresveganedovoljnopostovanjenovinarskeetike 122 16.78%

Nestodrugo,sta: 3 0.41%Ukupno 727 100.00%

Tabela13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?

NovinarismatrajudanajvećipritisaknaradmedijauSrbijivrše:političkestrankekoje čine vladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%),predstavnici lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnici medija (12,94%), zakupcireklamnogprostora(11,62%),PR(4.56%),VladaSrbije(4,26%),strankeopozicije(3,68%),policijaiBIA(1,03%).

KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji? Brojodgovora ProcenatVladaSrbije 29 4.26%Politickestrankekojecinevladajucukoaliciju 174 25.59%Strankeopozicije 25 3.68%Predstavnicilokalnevlasti 89 13.09%Privatnivlasnicimedija 88 12.94%Vlasnicikrupnogkapitala 120 17.65%


25

Zakupcireklamnogprostora 79 11.62%Nevladineorganizacije 10 1.47%SPC 4 0.59%MedjunarodneorganizacijeuSrbiji 5 0.74%PR 31 4.56%Sindikati 1 0.15%Policija 1 0.15%BIA 6 0.88%Niko 4 0.59%Nekodrugi,ko: 12 1.76%bezodgovora 2 0.29%Ukupno 680 100.00%

Tabela14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?

Kao najzastupljeniji oblik pritiska namedije novinari u Srbiji vide: uticaj nakadrovsku politiku medija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu"naručene tekstove" (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora(13,45%),uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskana

medije?


Uskracivanjefinansiranjaizbudzeta 75 10.73%Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizdrzavnihfondova 70 10.01%Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizstranihfondova 17 2.43%Uskracivanjekupovinereklamnogprostora 94 13.45%Uticajnakadrovskupolitikumedija 139 19.89%Korumpiranjenovinarailiurednikadapisu"narucenetekstove" 121 17.31%Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 73 10.44%Inspekcijeikontroledrzavnihorgana 11 1.57%Ometanjedistribucijemedijskogsadrzaja 8 1.14%Uskracivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 87 12.45%Nestodrugo,sta: 2 0.29%bezodgovora 2 0.29%


26

Ukupno 699 100.00%Tabela15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?

Višeodjednečetvrtineodgovoraispitanikapokazujedanovinarikaoglavnenačinedamediji poprave svoj položaj vide u pomoći od strane države (29,49%) i udavanju povoljnih kredita i subvencija (22,37%), dok 25,08% pomoć vidi uinostranimdonacijama.

PrincipenovinarskeetikenovinariuSrbiji,premarezultatimaankete,unajvećojmeripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),poznajualiihskorouopšteneprimenjuju (23,46%) ili ne poznaju niti ih se pridržavaju (29,23%). Samo 1,92%ispitanikasmatradanovinariveomadobropoznajuetičkeprincipeprofesijeidaihsepridržavaju.

Fokus grupe: Sprega između politike i medija, autocenzura i

neprofesionalnostnovinara“Novinarski život je nekada bio boemski, sada je korporativan i robovski.”…

“Ponižavanje počinje u zakonodavstvu.Kada se napravimedijski zakon ovakav kakav je ‐nakaradan, odmah počinje ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak, jer

postoje 2 firme u Srbiji kojemogu da plasiraju nekakve reklame umedije i ukoliko niste

podobni, ekonomski ste potpuno propali.Treće, nameštaju se urednici po političkoj volji. I

ondaidenovinarodkogneštozavisikojitrebaneštodaproguraitunastajeapatijajeronne

možedaseborisaove3stvari.”

Sagovornici u fokus grupama u velikoj meri ističu i spregumedija i politike ismatraju da stvari stoje lošije u lokalnimmedijima: “Politika i položajmedija su usprezi,naročitokadsu lokalnimedijiupitanju.Lokalnipolitičariutičudostanauređivačku

politikumedija, a direktori javnihmedija se smenjuju zajedno sa smenama političara na

vlasti. Privatni mediji ukoliko su distancirani od lokalnih političara onda su „prokazani”mediji, i zbog toga su pod konstantnim finansijskim pritiscima. Novac se “pumpa” u

konkurentskemedije, kako bi se ugrozio uticaj i opstanak nezavisnog privatnogmedija.”

Smatraju i da je previše kompromisa i kupoprodaje u profesiji, da su vlasnici medija


27

uglavnom izdrugestruke idane razumejusuštinuposla, a “mediji imvrlo često služedaoperunovacisličneposlove,anezastvaranjemedijskihsadržaja.”Ispitanicinisuuvereniusposobnost ljudi koji donose odluke. “U najmanju ruku ako nisu aktivno učestvovali saidejomdasestvorihaos,nisuučiniliništadasepočneneštosređivati,ovakavamedijskascena

tojpolitičkojklasiodgovara.”

Novinari iz fokus grupa smatraju da danas postoji političko opredeljivanjenovinara i da se njihova orijentacija prepoznaje. “Uredjivačka politika gubi balans, i nepostojiuređivačkapolitikakojajasnoštitikrajnjiproizvoddasenakrivinabilokojustranu,

daostaneuosiobjektivnosti.Nemaprofesionalizma...Tonijepritisakod stranevlasnika,

većmanjakprofesionalizma,apre svegaautocenzura.”Učesnici kažu da i u regionalnimtelevizijama novinari u velikojmeri podležu autozenzuri i “neobjavljujuništa štobibiloprotivnointeresimalokalnevlasti”zbogčegaemitujusamozabavanprogram.

Novimediji:Kakonovinarividebudućnostprofesije?

Napitanjedalisuigdepohađaliobukuiznovihmedija,najvećibrojnovinarajeodgovriodajeste:naseminarimaikursevima(41,23%),naodgovarajućemfakultetu(12,01%) ili odlaskom na odgovarajuće specijalizacije u inostranstvo (6,82%).Samostalnoiliučenjemodkolegaradunovimmedijimaučiloje21,75%ispitanika,anije(12,01%)ilineplanira5,52%novinara.

Napitanjeda lisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji, najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinara potrebnoznačajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imaju odgovarajućaprofesionalna znanja ali ne i tehnološka (12,69%) ili da novinari uglavnom imajuodgovarajućatehnološkaznanjaalineiprofesionalna(12,69%).DavećinanovinarauSrbijiimaodgovarajućeobrazovanjesmatrasamo6,92%ispitanika.

Na pitanje kako očekuju da će se primena novih tehnologija odraziti nabudućnostnovinarskeprofesije, ispitanicisuodgovoriliraznoliko.Većinasmatradaćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislidanovinarikojidugoradeutradicionalnimmedijimanećebitisposobnidaseadaptirajunapromene


28

(19,19%),zatimdaćezbogbrzine inedovoljnovremenadase informacijeproverepasti kredibilitet novinarskih sadržaja (17,08%). Mali broj ispitanika misli da ćepublika u obimnoj ponudi sadržaja imati više poverenja u proverene novinarskesadržaje(5,46%).Kadsuupitanjutroškoviposlovanja,većibrojispitanikasmatradaće oni biti smanjeni (13,38%), dok 2,99% misli da će se povećati zbog porastainvesticijautehnologiju.DaćenovetehnologijepomoćidaseprivučenovapublikavanSrbijevidi4,58%ispitanihnovinara.

Napitanjedalismatrajudasudovoljnoosposobljenidasenosesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskorojbudućnosti,višeodjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanjakojaimmogupomoćida razumeju nove medije i da se u osnovi novinarstvo neće značajno promeniti(39,62%)ilidaimajudovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama(34,23%). Pozitivan stav prema novim izazovima, ali sa izraženom potrebom zadodatnim obrazovanjem ima 18,46% učesnika u novinarskoj anketi. Dok 4,23%novinara smatra da će promene u medijima zahtevati sasvim nova profesionalnaznanjailidaimdosadašnjaiskustvaumedijimanećebitiodvelikekoristiunovommedijskomambijentu(0,77%).

Anketirani novinari u najvećojmeridopotrebnih informacijadolaze: traženjeminformacija na Internetu (20,28%), intervjuima sa osobama bitnim za temu(17,93%), konsultovanjem sa stručnjacima za temu kojom se bave (15,03%).Samostalnim istraživanjem do informacija dolazi 12,55% novinara koji suučestvovaliuistraživanju.

Nakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacija

zaVašrad?Brojzbirnikodgovora Procenat

Nakonferencijamazaštampu 50 6.90%Intervjuimasaosobamabitnimzatemu 130 17.93%Odnovinskihagencija 49 6.76%IzdostavljenihmaterijalaPRagencija 6 0.83%Pregledompisanjadrugeštampe 41 5.66%TraženjeminformacijanaInternetu 147 20.28%


29

Konsultovanjemsakolegamaizredakcije 28 3.86%Konsultovanjemsastručnjacimazatemukojomsebavim 109 15.03%Razgovorimasapoverljivimizvorimakojisuobavešteniotemi 52 7.17%Dobijanjemtraženihinformacijaoddržavnihorgana 11 1.52%PozivanjemnaZakonoslobodnompristupuinformacijama 6 0.83%Samostalnimistraživanjem(istraživačkimnovinarstvom) 91 12.55%Bezodgovora 5 0.69%Ukupno 725 100.00%

Tabela28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Kada prikupljaju informacije putem Interneta novinari najčešće

koriste:zvanične izvore (26,32%), vesti globalnihmedijskih kuća (21,51%) i sajtGooglenews (16,13%); 9.27% ispitanikakao izvor informacijakoristi društvenemreže,7.89%audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici,7.55%blogove,a6.52%agregatoresadržaja.

KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite:

Brojzbirnihodgovora Procenat

Zvaničneizvore(naprimer,sajtVlade,sajtnekekompanije,ustanoveisl.) 230 26.32%

Vestiglobalnemedijskihkuća(Reuters,BBC,CNN,itd.) 188 21.51%Googlenews 141 16.13%Audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici 69 7.89%Blogove 66 7.55%Twitter 16 1.83%Informacijesadruštvenihmreža(Facebook,Myspace,Linked‐in) 81 9.27%Agregatoresadržaja 57 6.52%Neštodrugo,šta: 22 2.52%Bezodgovora 4 0.46%Ukupno 874 100.00%

Tabela29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta

UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanovinarimaunajvećojmerismetatežina odabira (pravilnog izbora) pouzdanih informacija (24,78%). Tehničke


30

smetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja)jenavelo22,74%učesnikauanketi,anedovoljnopoznavanje jezika15,45%ispitanika.Nikakvihsmetnjinemamanjeodpetineispitanika(18,95%).

U traženju i obradi informacija sa Interneta najviše Vam

smeta:


Nedovoljnopoznavanjestranihjezika 53 15.45%Nedovoljnopoznavanjekompjutersketehnologije 19 5.54%Tehničkesmetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja) 78 22.74%Nedovoljnopoznavanjemetodapretraživanjainačinanakojifunkcionišupretraživačiidruštvenimediji 12 3.50%

Strahodnadgledanjaputemmreže 6 1.75%Strahodzakonskihsankcijaipovredepravadrugihkorisnika 23 6.71%Težinaodabira(pravilnogizbora)pouzdanihinformacija 85 24.78%Nemamnikakvesmetnje 65 18.95%Bezodgovora 2 0.58%Ukupno 343 100.00%

Tabela30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta Kadajeupitanjuprofesionalnabudućnostispitanika,višeodtrećinekažedaće

se truditi da prihvati promene i prilagodi se potrebama (36,92%), oko petinaispitanikaćeostatiuprofesijijersmatradaćepromeneumedijimadonetiimnogonovihmogućnosti za napredovanje dok će četvrtina napustiti profesiju čim im seukažeprilikazaboljiposao(25%).

Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost:

Brojispitanika Procenat

bezodgovora 5 1.92%Ostaćuunovinarstvujerćepromeneumedijimadonetimnogonovihmogućnostizanapredovanje 58 22.31%

Trudićusedaprihvatimpromeneiprilagodimsepotrebamamultimedijalnognovinarstva 96 36.92%

Bavićusenovinarstvomdokbudemmogaodaradimkaodosada 29 11.15%


31

Napustićuprofesijučimmiseukažeprilikazaboljiposao 65 25.00%Nemamvizijusvojekarijere 7 2.69%Ukupno 260 100.00%

Tabela27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?

Fokus grupe: Tehnološki aspekt najmanje presudan za budućnost

novinarskeprofesijeUčesnici fokus grupe smatraju da najveći uticaj na novinarsku profesiju ima

kombinacijavlasničkihodnosa, socio‐ekonomskihprilika ipolitičkihpritisaka.Velikibrojispitanikajeistakaoiobrazovanje,zamerajućisvojimkolegamadanemajudovoljnoopštegobrazovanja. Zanimljivo je da je tehnološki aspekt ocenjen kao najmanje presudan zabudućnostnovinarstvauSrbiji. „Istraživačkonovinarstvonajvišesputavapolitičkipritisak,ekonomskipritisakinovinarskineporfesionalizamilineznanje,odnosno„3u1“

Kosuvlasniciimenadžerimedija?(N=51)

Polispitanika:33,33%žena,58,82%muškaraca,bezodgovora7,84% Godinaosnivanjamedija: najveći brojmedija osnovan je u perioduod1991. do

2000. godine (52.94%), od 2001‐2010. osnovano je 15.69% medija, malo manje(13,73%) u periodu 1961‐1970. godine isto koliko i u periodu od 1971. do 1990. godine(13,72%).


32

Grafikon1.Godinaosnivanjamedija

Radnistažumedijima:Najvećibrojispitanihvlasnikaimenadžeraumedijimaradiizmeđu10i20godina(43,14%),odnosnoizmeđu20i30godina(33,33%).Od1‐10godinaumedijimaradi13,72%ispitanika,od30‐40godina7,84%ispitanika,od40do50godina1,96%.

Ukupanbrojzaposlenihiukupanbrojzaposlenihnovinara:

Ukupanbroj

zaposlenih:

Brojispitanika Procenat

od1do10 12 23.53%od10do20 9 17.65%od20do50 12 23.53%od50do100 7 13.73%od100do500 10 19.61%preko500 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašem

mediju

Brojzaposlenih

novinara:

Brojmedija Procenat

1‐10 25 49.02%10‐20 7 13.73%20‐50 8 15.69%50‐100 6 11.76%100‐500 4 7.84%bezodgovora 1 1.96%Ukupno 51 100.00%

Tabela3.2.Brojzaposlenihnovinara


33

Procenatnovinarauodnosunazaposlene Brojmedijskihkuća Procenat:Do30%zaposlenihsunovinari 13 25.49%Od31do50%zaposlenihsunovinari 25 49.02%Preko51%zaposlenihsunovinari 12 23.53%Bezodgovora 1 1.96%Ukupno: 51 100.00%

Tabela3.Odnosukupnogbrojazaposlenihibrojazaposlenihnovinaraumediju

Funkcijekoje obavljajuumediju: trećina ispitanika je navelo da su vlasnici ilisuvlasnicimedija(33,33%),po27,45%sudirektoriiliglavniiodgovorniurednici,aoko8%sumenadžeri.

Funkcijakojuobavljateumediju: Brojodgovora ProcenatVlasnik–Suvlasnik 17 33.33%Direktor 14 27.45%Menadžer 4 7.84%Glavniurednik 14 27.45%Neštodrugo,šta: 2 3.92%Ukupno: 51 100.00%

Tabela5.Funkcijakojuobavljateumediju

Kadajeupitanjuvrstamedijaukomerade,većinaispitanikajedalavišeodjednog

odgovora:Kojajevrstavašegmedija(jedanilivišeodgovora): 1.odg. 2.odg. 3.odg. 4.odg. ukupno:JavniTVservis 7 7Javniradioservis 1 3 4Televizijasanacionalnomlicencom 2 2Radiosanacionalnomlicencom 1 2 3RegionalnaTV 4 4Regionalniradio 2 3 1 6LokalniTV 6 4 1 1 12Lokalniradio 10 3 1 14Nezavisnaprodukcija 2 2


34

Dnevnanovina 7 7Nedeljnanovina 5 2 7Lokalnanovina 2 3 5Novinskaagencija 0Internetmedij 2 4 6Bezodgovora: 2 1 3Ukupno: 51 22 7 2 82

Tabela6.Vrstamedija Tipvlasništvamedija: ispitanicisunavelidasumedijiukojimaradeunajvećem

procentu samostalna preduzeća (72,55%), a u malom procentu su deo medijskekorporacijesasedištemuSrbiji(5,88%)iliuinostranstvu(3,92%).

Dalijevašmedij: Brojispitanika ProcenatDeomedijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu 2 3.92%DeomedijskekorporaciječijejesedišteuSrbiji 3 5.88%Samostalnopreduzeće 37 72.55%Neštodrugo,šta: 9 17.65%Ukupno 51 100.00%

Tabela7.Tipvlasništva

U najvećoj meri vlasnička struktura medija je privatna (62,75%), 27,45%učesnikauanketi jeodgovoriloda jemedijukomerade javni,odnosnodržavni,a3,92%daimamešovituvlasničkustrukturuilidajeuprocesuprivatizacije(1,96%).

Kakvajevlasničkastrukturavašegmedija: Brojmedija ProcenatPrivatna 32 62.75%Državna/javna 14 27.45%Mešovita(domaće/stranovlasništvo) 2 3.92%Uprocesuprivatizacije: 1 1.96%Neštodrugo,šta: 2 3.92%Ukupno 51 100.00%

Tabela8:Vlasničkastrukturavašegmedija


35

Medijiuglavnomimajusamostalne izvore finansiranja (30,30%) ili se finansirajuodprihodaodoglašavanja(32,32%).Jednapetinaučesnikauanketijeodgovoriladaubiraprihodeizbudžeta(19,19%)odnosnooddonacija(18,18%).

Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija? Brojzbirnihodgovora ProcenatSamostalniprihod 30 30.30%Prihododoglašavanja 32 32.32%Prihodiizbudžeta 19 19.19%Prihodioddonacija 18 18.18%Ukupno 99 100.00%

Tabela9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija? Malo više od polovine ispitanika je odgovorilo da u njihovom mediju postoji

sindikalnaorganizacija(52,94%),dokje47,06%odgovorilodaonanepostoji. Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora za medijske radnike podržava

90,20%vlasnikaimenadžera,dokje7,84%njihreklodanepodržava.Fokusgrupe:KakonovinarividetipičnogvlasnikamedijauSrbiji‐od

prosečnogmenadžera,prekofeudalca,doeksponentatuđegnovca

Vlasnik kao prosečan srpskimenadžer: „Kao svaki prosečan srpskimenadžer kojinekadmožda imapotencijaldauradinekestvari,ali je,povlačećipogrešnepoteze,tošto je

moglodabudedobroupropastio ili čaknijebio spremandapriznagreškuda jenešto loše

uradio.Daklenespremanupotpunostidapriznagrešku....kojenekadneštodobrouradio,ali

kako je došla kriza ne ume u tim stvarima da se snalazi.“...U velikoj meri dominantno jemišljenje da je vlasnik je neko ko nije kvalifikovan da se bavimenadžerskim delom. Neplanira, nije taktičan, ne pozicionira medij na tržištu. Vlasnik nije nužno obrazovan,odnosno to nije njegova osnovna referenca, jer može da kupi diplomu. Može da bude ipolupismentajkun,alojalanjeisključivoprofitu,bezobziranastepenobrazovanja.Nikoodvlasnika (bezobzirada li je reč o onomeko ga je osnovao ili kupio)nije tu zbog ljubaviprema medijima nego poseduje medije zbog nekog drugog interesa. “Često je to lokalnikriminalacililokalnitajkun...Aonikojisukupovalimedije,abavilisusesečomšumaisličnim


36

poslovima...oni ne osnivaju medije, nego ih kupuju.”… Veoma je rašireno mišljenje davlasnicimanije stalodonovinarskeprofesijenego isključivodoprofita i brze zarade i topredstavljavelikiproblemzaprofesiju.„Nepostojimehanizamkontroleijavnomnjenjekojebikontrolisalovlasnikemedijainateraloihdamedijinebuduisključivosredstvozarade,veći

dabudupravenovinarskekuće.Mislimda se tokodnas velikombrzinomnapušta ida svi

medijizatoličejedninadruge.“Vlasnikkaofeudalac:ProsečanvlasnikmedijauSrbijiseponašakaoneki feudalacna

svom feudalnom posedu i vlada novinarima sa svog velikog konja, ima neke tamo svoje

najamneradnike,nemožebašda ihubije,alimožeda imdaotkaz iosudinagladovanje.”Jedan sagovornik iz Vojvodine smatra da u Srbiji postoje “tri vrste pogrešnih vlasnikamedija: jedan je država (lokalne samouprave i više instance vlasti, sve što se finansira iz

budžeta), drugi su ti takvi kakve je kolega pomenuo tipaMitrović i treći su korporativni

vlasnicikao što suWaz,Ringijer. I imamoove raštrkanekao što suVremegde sunovinari

vlasnici, to su više izuzeci nego pravila. Ove tri vrste vlasnika su tri najpogrešnije vrste

vlasnika.Podjednako izrabljuju ljude.Ringijerpravineke integrisane redakcije, ljudi ćeda

spadnusnogupišućizapet listovakojekakvih.Uprivatnimmedijima,uPinku,viditeštase

događa, oni semeđusobno prisluškuju, isteruju, pregledaju itd. U feudalne vrste vlasnika

spadajuitimalivlasnicilokalnihradiostanica.Vlasnikbrineonovinarimanatajnačindaih

ima štomanje i da ih što jeftinije plati.Novinari su za vlasnike anonimni robovi, bezlična

masa, zvezdice koje nose na reveru i oni legitimišu njegovmedij.”…“Novinari su potrošna

roba, puki robovi, nemaju pravo namišljenje ili im semišljenje propiše. Vlasnik ima liste

prijatelja,sveštonesmedasedira,ilinemože.”Vlasniknepoznat?: Dominantno gledište je da je „vlasnikmedija u Srbiji nepoznat“.

Jednanovinarka izBeogradakaže„Jasamradilaanalizu imožda imadvemedijskekućeuSrbiji koji imaju fizička lica za vlasnike da znate da su to Pera,Mika i Žika, a sve ostalo

su....70%medijaimajuuokviruoffshorekompanijamavlasnike.Kakomiznamokakavjetaj

vlasnik... Jedino ako izuzmemo državu kao vlasnika, ona jemislimmožda inajveći vlasnik

medija u Srbiji i dalje. Ako nju izuzmemo, ona nam je poznata.“ Ovom stanovištu sepridružujeistanovištesagovornikaizVojvodinekojismatrada“nominalnivlasnicikojemividimokaovlasnike,nisupravivlasnicimedijavećsamoeksponentinečijegnovcaipojavljuju

sekaovlasnici.”Zarazlikuodnacionalnihvlasnika,vlasnicilokalnimedijasu„vidljivi“.


37

Autonomija:Štavlasnicimedijaimenadžerividekaonajvećeproblemeza

medijeinovinarskuprofesiju?

Kao najveći problem u ovom trenutku za medije, vlasnici i menadžeri vide

nepovoljan ekonomski položaj praćen svetskom ekonomskom krizom (25,90%),zatim nedovršenu tranziciju i neodgovarajući zanonski okvir za rad medija(20,14%).Odmahzatimnavodelošumedijskupolitikuinezainteresovanostdržavezasudbinumedija(15,11%)inekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmai tabloidnog novinarstva (14,39%). Jak politički pritisak i odsustvo medijskeautonomije se nalazi na petommestu, a tehnološka zaostalost medija odmah iza(8,63%).

Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?Brojzbirnihodgovora Procenat

Nepovoljanekonomskipoložajpojačansvetskomekonomskomkriziom 36 25.90%Nedovršenatranzicijaineodgovarajućizanonskiokvirzaradmedija 28 20.14%Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinumedija 21 15.11%Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije 14 10.07%Tehnološkazaostalost 12 8.63%Veomaloškvalitetmedijskogsadržaja 7 5.04%Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva 20 14.39%Neštodrugo,šta: 1 0.72%Ukupno 139 100.00%

Tabela12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?

PremamišljenjuanketiranihvlasnikaimenadžeramedijauSrbiji,najvećiuticajnamedije vrše političke stranke koje čine vladajuću koaliciju (22,73%), vlasnici


38

krupnog kapitala (18,18%), predstavnici lokalne vlasti (17,42%) i zakupcireklamnogprostora(15,15%).

KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?(najvišetri

odgovora)


VladaSrbije 3 2.27%Političkestranakekoječinevladajućukoaliciju 30 22.73%Strankeopozicije 11 8.33%Predstavnicilokalnevlasti 23 17.42%Privatnivlasnicimedija 7 5.30%Vlasnicikrupnogkapitala 24 18.18%Zakupcireklamnogprostora 20 15.15%Srpskapravoslavnacrkva 1 0.76%Svetradicionalneverskezajednice 1 0.76%Agencijezaodnosesajavnošću(PR) 7 5.30%Sindikati 2 1.52%Bezbedonosnainformativnaagencija(BIA) 1 0.76%Niko 1 0.76%Nekodrugi,ko: 1 0.76%Ukupno 132 100.00%

Tabela14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji? Kao najčešće oblike pritiska namedije vlasnici i menadžeri vide uskraćivanje

finansiranja iz budžeta (18,12%) i nedefinisane kriterijume za pomoć medijima(18,12%), zatim navode uskraćivanje informacija na koje mediji imaju pravo(16,67%)iuskraćivanjekupovinereklamnogprostora(15,94%).

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiska

namedije?(Izaberitenajvišetriogovora)


Uskraćivanjefinansiranjaizbudžeta 25 18.12%Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizdržavnihfondova 25 18.12%

Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizstranihfondova 4 2.90%


39

Uskraćivanjekupovinereklamnogprostora 22 15.94%Uticajnakadrovskupolitikumedija 10 7.25%Korumpiranjenovinarailiurednikadapišu«naručenetekstove» 10 7.25%

Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 6 4.35%Inspekcijeikontroledržavnihorgana 10 7.25%Ometanjedistribucijemedijskogsadržaja 3 2.17%Uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 23 16.67%Ukupno 138 100.00%

Tabela15.Oblicipritiskanamedije

Kaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložajvidesepovoljnikrediti i subvencije (41,54%),zatimpomoćodstranedržave(26,15%) i inostranedonacije(16,92%).

Novimediji:Kakovlasniciimenadžerimedijavidebudućnostprofesije?

Na pitanje kako će se primena novih tehnologija odraziti na budućnostnjihovih medija, ispitanici su uglavnom odgovorili da će se smanjiti ukupnitroškovi poslovanja (25,42%) i da će se povećati produktivnost (22,88%). Onitakođe smatraju da će se time privući novi oglašivači i omogućiti pristuo novimizvorimafinansiranja(16,10%).

Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologija

odrazitinabudućnostvašegmedija?(najvišetri

odgovora)


Povećaćeproduktivnost 27 22.88%Smanjićeukupnetroškoveposlovanja 30 25.42%Privućićenoveoglašivačeiomogućitipristupnovimizvorimafinansiranja

19 16.10%

Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije 10 8.47%Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporastainvesticijautehnologiju

11 9.32%


40

PrivućićenovupublikuizvanSrbije 9 7.63%Oglašivačićesepovućiiztradicionalnihmedija 9 7.63%Građanskonovinarstvoćeugrozitinovinarskuprofesiju 3 2.54%Ukupno 118 100.00%

Tabela18.Kakoočekujeteda će seprimenanovih tehnologijaodrazitinabudućnost vašeg

medija? Trećina vlasnika i menadžera smatra da obrazovna struktura zaposlenih

odgovara potrebama njihovog medija, odnosno da novinari i administrativnoosoblje imaju odgovarajuće obrazovanje i redovno se usavršavaju (29,41% ) usličnomprocentumisledanovinariimajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,alinei tehnološka (27,45%) i da je novinarima i administrativnom osoblju potrebno jeznačajno dodatno obrazovanje (27,45%). Da njihovi mediji imaju nepovoljnurazmeru novinarskog i administrativnog osoblja smatra 11,76% ispitanika, dok3,92% misli da novinari imaju odgovarajuća tehnološka, ali ne i profesionalnaznanja.

Oko trećina medija nema zaposlene osposobljene da rade na novimplatformama(31,37%),četvrtinaimavišeodjednog(25,49%),35,29%imavišeodpet,dokusamo7,84%medijavećinazaposlenihjeosposobljenazaovuvrstuposla.

Napitanje da li planiraju ili obezbeđuju permanentnoprofesionalno usavršavanjenovinarakojiradeunjihovommediju,vlasniciimenadžerisuodgovoriliuglavnompozitivno. Više od polovine medija organizuje ili šalje novinare na usavršavanje uzobezbedjenufinansijskupodršku(54,90%),jednačetvrtinaneorganizujeusvommedijualipostiče zaposlene da se usavršavaju (25,49%), dok 15,69%medija nije umogućnosti dazaposlenimaobezbediodlaskenaredovnousavršavanje.

Kada je u pitanju osposobljenost vlasnika i menadžera da se nose satehnološkimiprofesionalnimizazovimakojeočekujunjihovimedijiuskorijoj

budućnosti,ispitanicisuoptimisti.Onikažudaimajudovoljnoiskustvaumedijimasamnogim ranijim promenama (31,37%) ili da imaju dovoljno znanja koja će imomogućitidarazumejunovemedije(27,45%).Oko30%ispitanikasmatradaimjepotrebno dodatno obrazovanje (29,41%), dok desetinamisli da će promene kojedolazezahtevatisasvimnovamenadžerskaznanja(9,80%).


41

NovinarstvouSrbiji

napraguinformacionogdruštva

Nanivouopšteguverenja,odnosnozdravorazumskogznanja,javnostuSrbijismatranovinarsku profesiju jednomod onih koje ne donosemoć, ni novac niti ugled. Dakle, naosnovu toga se može pretpostaviti da je novinarstvo posao koji ne obezbeđuje visokdruštveni status. Uverenje o kome je reč, i koje je empirijski proveravano u ovomistraživanju, zasnovano je na činjenicama poznatim građanima iz medija. Veliki brojnovinaraizloženjeverbalnimifizičkimnapadima,takodasuradiboljezaštiteproglašeniza „lica na službenoj dužnosti“. Svake godine pred pravosudne organe izlaze desetinenovinaraoptuženihzaširenjeuvredaikleveta,nanošenjepovredaugledu,častiipsihičkogbolaitd.Srećom,zatadelaKrivičnizakonikvišenepredviđakaznezatvorom,alisuionenovčaneveomateškezamedije injihoveposlenikekojigrcajuusiromaštvu.Opritiscimananovinareučesnici fokusgrupekažu: „….ukoleguuperenpištolj, fizičkepretnje,batine,premlaćivanje. Promil šanse da ćete dobiti zaštitu na sudu ‐ što u velikoj meri utiče naautocenzuru.«(FG‐4).Predtoga,trinovinarauSrbiji2010/11.suzbogozbiljnihpretnjipoživot pod stalnom policijskom zaštitom, a troje je u poslednje dve decenije ubijeno.Počiniocinisuotkriveni.

Ougledunovinarskeprofesije govori i autopercepcija/autorefleksijameđunjenimposlenicimakojapotvrđuje iznetesumorneiskaze, ikojačestopoprimaoblikautoironije.Takojeujednojfokusgrupiunašemistraživanju,poznatanovinarkaizjavila:„Novinarskiživotjenekadabioboemski,asadajekorporativanirobovski.“(FG‐1)Uduskusijisafokusgrupomutzv.provinciji(Kragujevac)sastavljenje„fotorobot“novinaraulokalnojsredinikojije:siromašan,bezradnogvremena,neredovnihprimanja,bezzdravstvenogosiguranja,zabrinut za svoju budućnost, pod stresom, izložen pritiscima, šarenolikog formalnogobrazovanja.(FG‐3) Dakle, budući da je prikupljanje stavova u fokus grupama validannaučnimetod,možemozaključitidajavnostuSrbijisasvimdobroprocenjujenovinarstvo.


42

Ovomeuprilogiznosimoirezultatejednogodprvihistraživanjanaistutemuodprejednedecenije koje su sproveliNUNS i Stratedžikmarketing– „Položaj novinarau Srbiji 2002.godine“. Ono je obuhvatilo oko 700 novinara iz 160 TV, 600 radio stanica, 14 dnevnihnovina i160glasila izoblastiperiodičneštampe.Rezultatisupokazalida59%ispitanikaponekad strahuje od gubitka posla, 39% bi promenilo sadašnji posao, 24% bi napustiloprofesiju a više od 50%ne bi volelo da im dete bude novinar! ( vidi: Kujundžić i Kožul,2007:5)Daovustatistikukonkretizujemoasocijacijomnapitanještaje„prosečannovinar“izjedneodfokusgrupa:„Tojeuvenulaosobakojanijeadekvatnoplaćena,nijeadekvatnocenjena, koja ima potencijal, ima obrazovanje, ima veliku odgovornost ali to se neprepoznajeuovomtrenutkuuovomdruštvu“.(FG‐2)

Socio‐ekonomskipokazatelji

Uprethodnimdecenijamanovinarstvojebilopretežnomuškozanimanje.ZbogtogasukrajemXXvekapodsticaneafirmativneakcijekakobisepovećaoudeoženauprofesiji.UprvojdecenijiXXIvekamožeserećidajesituacijaobrnuta.Nastudijamanovinarstvaiuredakcijama sada preovladava ženski pol. U našem istraživanju broj ispitanika ženskogpola bio je veći za približno jednudesetinu (51,54%prema43,46%, ostatak je prevideopitanje).Ovajpodatakjeznačajanzarazmatranjesocijalno‐ekonomskogpoložajanovinara,jer potencijalno ukazuje na nove probleme. Žene su više izložene mobingu, a ako suzaposlenepougovoru ili honorarno,popravilu gubeposao zbog trudnoće i porodiljskogodsustva.Tako su često suočene sa surovim izborom ‐ karijera ilimaterinstvo.Ako je zautehu, ovakve teškoće postoje i u drugim profesijama od kada su privatni poslodavci uvećini. No, ohrabrenje nalazimo u podatku da je dve trećine naših ispitanika (76,54%)stalnozaposleno,takodauslučajumaterinstva,bolestiitd.nebismelidaizgubeposao.Štaviše,uispitivanomuzorkunajveći jebrojvećiskusnihnovinara(36,15%)kojiradeod10do20godinauprofesiji.Onispadajuumlađe,aliiskusnenovinare,kojihseposlodavcitežeodriču. Rizik gubitka posla najveći je kod početnika (do 5 godina staža), jer ih pritiskavelika „rezervnaarmijaaspiranatanaposaonovinara“kojičekajusvojušansubezobziranauslove.„Novinarnemaugovororadu,možedaradikolikohoće,mislidaćedobitinešto,paakonedobije,doćićenekodrugi…“(FG‐4)Rizikjevelikizanovinaresapreko20godina


43

staža,koji sunajmanje spremnida seodreknu rutine i (na)učenovemetode i veštine zaopsluživanjenovih,multimedijskihplatformi.

Grafikon1.Kolikogodinaraditekaonovinar?

Novinarstvojeoduvekbiloprofesijabezfiksiranogradnogvremena.Stalnaborbadase pobedi konkurencija i bude ekskluzivan navodi novinare da se čitavog dana krećuizmeđu redakcija i izvora informacija.Medjutim, u anketi koju smo sproveli, rezultati naprvi pogled odstupaju od pretpostavke da je broj sati provedenih na poslu veoma velik.Naime,ubedljivavećinaispitanika(43,85%)odgovorilajedanedeljnoradido40sati.Akosenjimadodajuonikojisuprocenilidužinuradnenedeljedo50sati(24,23%)moglobiserećidajedo50satinedeljnoradnovremedvetrećinenašihispitanika.Interesantnojedaima novinarskih zanimanja koja se svode na rad ispod 20 sati nedeljno (7,31%) kao ipojedinacakojiverovatnoradenavišemestapa imnedeljni radniangažman trajedo60(9,62%)ivišeod60satinedeljno(2,69%).Izuglasocijalno‐ekonomskogpoložajanovinaraovipodacizaslužujudodatnekomentare.Prvo,izdobijenihodgovorasenemoževidetidalinovinariupražnjavajuinekidopunskiradvanprofesije.Dajetomogućepotvrđujeizjavajednenovinarkeizfokusgrupe:„NajvećiproblemnovinarauSrbijiještonemogudaradesamojedanposao,većmorajudatezgaresastrane.Itakodođudo16satidnevno.“(FG‐2)Drugo,zaposleninalokalnimmedijimaimajunajmanjeplatetakodaprihvatajuraduvišemedija, dopisništvo, itd. To navodi novinarka iz fokus grupe van Beograda. „U malim


44

redakcijamasepokrivavišeposlova...anovinariuunutrašnjostiradeza2‐3redakcijedabimoglidapreživeiradetrostrukoiličetvorostrukovišenegoštobibilonormalno.“(FG‐3)Itreće,sobziromdanovinarirade ivikendomipraznicima,obimnjihovihradnihobavezasvakakojevećinegoudrugimprofesijama.Ištojejošnepovoljnije,takavradniangažmanseneplaćadodatno.

Nije uočljiva značajna korelacija između broja radnih sati nedeljno i urednosti ivisineisplaćenihzarada.Moglobisesamopretpostavitidajegrupacijakojaimapristojnoradnoopterećenjedo50sati(vidiranije),verovatnoonakojaiplatedobijauredno,svakogmeseca (60,38%odgovora). Trećina ispitanika (31,92%) izjavila je da nadoknadu za radprimasavećimilimanjimzakašnjenjem.To„većezakašnjenje“možedabudeivišeod12meseci. U vreme pisanja ovog izveštaja, novinari lokalnih medija u Nišu, Kragujevcu,Kraljevu...bili suu štrajku jernisudobili plate za godinudana.Uglavnom, to sedešavaumedijimakodkojihjeizvedenaprivatizacija(prodaja),jerjetimčinompresahnuosiguranizvorprihodakojijedolazioizopštinskihbudžeta.Novivlasnicinisunikupilimedijeradinjihoverevitalizacije,većizmnogobanalnijihrazloga.Zbogtoganemajunamerudaposleakvizicije svojim novcem pokrivaju gubitke u poslovanju medija, pa su prve na udarunovinarskeplate.To ječestodovodilodorevolta,podelauredakcijama,osnivanjanovog,konkurentskogmedijainaravno,dodaljeekonomskepropastiistaroginovog.

U celini posmatrano, podela po urednosti primanja zarade (i njene visine) jasnopostojiizmeđuzaposlenihumedijimaujavnojionihuprivatnojsvojini.NaprvugrupuseprimenjujeZakonoradutakodasunovinarizaštićeniji.TojeistaknutoiudiskusijiufokusgrupiuKragujevcu. „Javni(državni)medijisunakačeninabudžet...Privatni–ukojimasusvisiromašni‐novinarisuizrabljivanisaduplomanjimplatamanegoujavnimmedijima,ukojima imamnogo zaposlenih i svi primaju plate...“Mlada novinarka u istoj fokus grupikazalajedaunjenommedijusvi(paivlasnik)primajuminimalniličnidohodakkojičestonemogudazarade.Platesuzatoneredovne,aonasamajezbogtogaprimoranadanapustiposaojerplatunijeprimila6meseci.(FG‐3)Unajtežempoložajusuhonorarninovinari,jernjih ne štiti Zakon o radu pa mogu biti otpušteni u svakom trenutku; ne dobijajuotpremnine, troškove prevoza, i druge beneficije. Njih je u istraživačkom uzorku bilonajmanje (6,54%), ako se izuzmu volonteri (1,15%) čiji je rad u medijima besplatan.


45

Potvrđuje seocenaMeđunarodneorganizacije rada (ILO)daposlodavcinepomišljajudapodeledobit od eventualnogpovećanjaproduktivnosti sanovinarima.Korporacija „Blic“,koja je u stranom vlasništvu (Ringier i Springer), prva je u Srbiji oformila integrisanuredakciju.Dakle, „Blic“ očekujedanovinari iz jedne redakcijeopskrbljuju sadržajima svenjihoveoff‐lineinoveon‐linemedije.Ali,zbogtogajekonstatovanvišaknovinara.Danebidavali otkaze, menadžeri su ponudili „tehnološkom višku“ riplijevsko rešenje. Sviprekobrojni mogu da ostanu na poslu u zvanju „pomoćnik novinara“ ali da ubudućeprimaju prepolovljenu platu! Mnogi novinari su zbog toga napustili ovaj medij saindignacijom.Međutim,čininamseda jetotekpočetaktrendakojićeuskorouslediti iuostalimmedijima,saposledicamapoprofesijukojesusevećvidelenaprvomprimeru.

Sviiznetiaspektipokazujudajeekonomskipoložajnovinarskeprofesijederogiran,ida iz njega mogu da proisteknu samo novi socijalni problemi. U skladu sa opisanimekonomskimpoložajemmedija,logičnojedasuplatenovinaramale:unašemuzorkusmopredvideliskaluod15dopreko50hiljadadinara.Najvećibroj ispitanika(23,85%), imaplatupreko50.000dinaramesečno.Međutim,ovajnalazodstupaodniskogprosekazaradazato što je u uzorku anketiranih 84 učesnika bilo na mestima glavnih i odgovornihurednika,iurednika.NadrugommestujegrupacijakojadomašujeprosečnuplatuuSrbiji(kojaiznosi37.000dinaraili370evra).Posmatranoucelini,polovinasvihispitanikaimaplateispodidorepubličkogproseka,odnosnood150do400evra.


46

Grafikon2.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

U oblik skrivene eksploatacije spada odbijanje vlasnika da uz platu zaposlenimauplaćujusocijalnoipenzionoosiguranje.Dvetrećinenovinaraunašemuzorku(78,08%),odnosno gotovo isto onoliko koliko je izjavilo da ima stalno zaposlenje, ima i plaćenedoprinose.Trećinanovinarauuzorkuilineznadaliimseuplaćujudoprinosizasocijalnoipenzionoosiguranje,ilijesamostalnomproveromotkrilodatoposlodavacnečini.Periodzakinutosti doprinosa varira (to može biti i više godina) i u svakom slučaju je„egzistencialna bomba sa odloženim dejstvom“ po novinara kada bude trebalo da ode u(neuplaćivanu) penziju. Istine radi, krivci za ovakve mahinacije su i sami novinari, kojipristajudaimposlodavac(naravnoprivatnik)zvaničnoisplaćujesamodeozarade(nakojiće platiti manje poreze) a ostatak u gotovini, na ruke. U fokus grupi je ova praksapotvrđena. „Visina plate se određuje na osnovu ličnog dogovora i nekog prethodnogiskustva...Postoji neka kao zvanična plata, a novinar dobije ili više ili manje odtoga...Naravnoučetiriokasagazdom.“(FG‐1)Oovojpojavinismopostavilipitanjeunašemupitniku.Ali, to je izgledadugotrajnapraksanaštaukazuje i „Izveštajoradnimpravimamedijskih profesionalaca u Srbiji“ rađen na uzorku od 200 ispitanika. U njemu sekonstatuje:„Takođezabrinjavačinjenicadase31%izjasnilodadeoplateprima„naruke“,itakodozvoljavajuposlodavcudaneplatiporeze.Najčešće(54%) je tood10do30odstoplate,madajevelikibroj(32%)ionihkojičak60do80%primajunacrno.“(NUNS,2009:3)

Nakon što su objašnjeni i empirijski potvrđeni mnogobrojni načini izrabljivanjamedijskihradnikaodstraneposlodavaca,neminovnosenamećepitanje:zaštosezaposleniumedijimanisuokrenulinekomobliku(samo)organizovanjaradizaštitesvojih interesa?Naravno,pomisaoprvopadanasindikalnuorganizaciju.Jer,kadabiuSrbijipostojaojedansindikatsavišehiljadačlanovaizmedija,njihovdruštvenoekonomskipoložajbisemogaopopraviti.““Sindikatjemnogojačioblikorganizovanja.Kadabismomoglidauspostavimojedan sindikat na nivou države, to bi u dobroj meri doprinelo. Jedino što smo mi malosujetni…”kažejedanučesnikfokusgrupeuNovomSadu(FG‐4)Jakacehovskaorganizacijamogla bi da preduzme: zakonodavnu inicijativu; da se izbori za tipske radne ugovore ukojimabiseutvrdilaminimalnacenazasvenovinarskeproizvode;dasezakonskiutvrderadnaidrugapravazasvevrstemedijskihposlenikaiusvimradnimstatusima.Rečju,da


47

sepopraviugled,ekonomskistatusimoćprofesije.Kaoiudrugimoblastimaprivrede,iumedijskojindustrijibitrebaloizdejstvovatikolektivnigranskiugovorzamedijskeradnikekojibipostaviočvrstapravilaigre.Okooveidejenemaspora.Jer,devetdesetina(89,23%)učesnikaunašemistraživanjupodržavapotrebudasepotpišekolektivnigranskiugovorsaposlodavcima.Nedoumicase javljakadasepogledajuodgovoriotomeko ikakotomožepraktično da učini. Jer, svega trećina ispitanika (33,08%) učlanjena je u neki sindikat.Dakle,ostajesasvimnejasnoinerazumljivokobi,osimstrukovnihorganizacija,mogaodase izbori za boljitak profesije u kojoj vlada veliko nezadovoljstvo socijalno‐ekonomskimpoložajem.

Grafikon3.Dalistečlannekogsindikata

Za ovaj paradoks postoji objašnjenje. Ono se, najkraće rečeno, svodi na potpunoodsustvopoverenjanovinarausindikalnuorganizaciju.Jednimdelom,onojenasleđenoizdevedesetih godina, kada je sindikat bio instrumentalizovan za ciljeve autoritarnogpolitičkogrežima.Potomsusesindikalneorganizacijeumnožileipodržalebilopozicijubiloopoziciju, zapostavljajući borbu za egzistencijalne interese okupljenog i potencijalnogčlanstva. Medijski radnici nisu imali želju da se pojavljuju kao etaloni, i ešaloni,politizovanih sindikata. U Srbiji, kao i među političkim strankama, postoji mnoštvosindikatanapapiru,čiječlanstvo(reprezentativnost)jeteškoutvrditi.Sauspostavljanjemdualnemedijske svojine, vlasnici privatnihmedija uzeli su sebi za pravo i da zabranjujusindikalnoorganizovanjeusvojimmedijima.Ili,damomentalnootpuštajuaktivistekojibi


48

pokušavali da organizuju bilo kakav kolektivni otpor. Konačno, postoje i takvi lokalni iliinternetmedijikodkojihbrojzaposlenihjedvadabinamiriosamofunkcionerskamestausindikalnomogranku.

Nepoverenje u ulogu sindikata potvrdili su i učesnici fokus grupa. „Postoje dvasindikata ali oni ne privlače članstvo, a novinari nisu zainteresovani za sindikalnoorganizovanje, prosto tip zanimanja nije takav da se uklapa u sindikalizam (!). Sindikati,bez obzira da li su novinarski ili neki drugi, u Srbiji se izjednačavaju sa pilićima ismrznutomribom.“(FG‐3).Urednicadnevnihnovinaimasvojeobjašnjenjezbogčeganijeusindikatu: „Iz principa, zato što u mediju u kome ja radim postoje 4 sindikata (!), kojiuglavnom, izvinjavam se na iskrenosti, služe za zaštitu neradnika.“ (FG‐2) Nakon ovihsubjektivnih ocena, potrebno je ponoviti da se „pluralizam“ razjedinjenih i posvađanihsindikata u Srbiji preslikao i namedijsku industriju. Predsednik „Samostalnog sindikatazaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji“ objašnjavazaštojeteškodoćidotolikokorisnogiželjenogkolektivnoggranskogugovoraoradu.„Mismokaogranskisindikatpripremili jedantakavugovor,koji jenaišaonaotpormedijskihpreduzeća,jertamopraktičnoinepostojereprezentativnesindikalneorganizacijekojesuovlašćene da ugovor potpišu.“ („Danas“, 2011) A ogranaka nema jer sindikat ne uživapoverenje,itakoukrug.

Nakrajuistraživanjaekonomskepozicijemedija inovinarapostavilismopitanjeotomeštanovinarismatrajunajvećimproblemommedijauovomtrenutku.Bilojeponuđeno8 odgovora, a ispitanici su mogli da izaberu i rangiraju tri najvažnija. O njihovojsamokritičnostidobrogovoripodatakdajenajvećibroj(22,13%)ukazaonanekvalitetnonovinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva. Međutim, kao što jepoznato, to je način na kojimediji sa oskudnim prihodima pokušavaju da postignu većitiražilirejting,tojestzaradu.Kadanemadovoljnonovcaumedijimalogičnojedanemaniistraživačkognovinarstva, retko se odlazi na teren, izjave seuzimaju telefonom, često sekoriste vesti novinskih agencija i određeni internet portali. Zbog toga je sadržina svihinformativnih medija u Srbiji veoma slična, osim kod šampiona „žute štampe“, koji neprezajuniodobjavljivanj

Profesija na raskršću pragu informacionog društvacentarzamedije.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/... · 2020. 3. 3. · Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu

Text of Profesija na raskršću pragu informacionog...

Šporer - Sociologija profesija

Mana nākamā profesija

VLADA REPUBLIKE HRVATSKE POPIS REGULIRANIH PROFESIJA …

Virėjo profesija

RAČUNOVODSTVENA PROFESIJA

KĻŪT KĀ PAR bŪvnieKU? KĻŪT PAR bŪvnieKU? AizRAUjošA PRofesijA … · 2019. 10. 22. · PRofesijA Tā ir izaugsmes iespēju profesija, taču prasa zināšanas un pacietību,

Računovodstvena i revizorska profesija budućnosti ... · Kongres se boduje sa 18 poena kontinuirane profesionalne edukacije (Pravilnik o KPE) Računovodstvena i revizorska profesija

Branko Relić-Pčelarenje kao Profesija i Hobi

Revizijska Profesija u Republici Hrvatskoj

DMC PRAGU E - uploads-ssl.webflow.com

Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog ...centarzamedije.fpn.bg.ac.rs/.../2020/03/novinarstvo...Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva

ZLATNA DOLINA NA PRAGU EUROPE

Na Pragu BesedilaAS

FIZIOTERAPIJA - PROFESIJA BUDUĆNOSTI · 2016. 5. 24. · FIZIOTERAPIJA - PROFESIJA BUDUĆNOSTI 14. KONGRES FIZIOTERAPEUTA HRVATSKE S MEĐUNARODNIM SUDJELOVANJEM Vodice, 20.- 23

Andragoška profesija i kompetencije stručnjaka u ... zbornik final.pdf · Andragoška profesija i kompetencije stručnjaka u obrazovanju odraslih improving it by the means of divergent

Buklets «Aizraujošā profesija būvnieks»

BABY BOOM GENERACIJE NA PRAGU PENZIONISANJA Jelena … · 2011-01-13 · Baby boom generacije na pragu penzionisanja 77 dobili pravo na penziju, invalidski penzioneri – koji dobijaju

Na pragu škole života

Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva

HARTA E RREZIKUT RRUGOR NË REGJIONIN E PRISHTINËSamrks.org/repository/docs/Visar_Baxhuku-Instituti... · Niveli Pragu i vlerave Niveli i rrezikut 2020 Niveli Pragu i vlerave •

III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

P-21-B Profesija 1

Popis reguliranih profesija u RH

Željka Šporer - Sociologija Profesija

Odnosi s Javnoscu Kao Profesija

Profesija profesionalni identitet i karijera

Svijet na pragu trećeg tisućljeća

KNJIGA NA VAŠEM PRAGU

Profesija «Florists»

Mano svajonių profesija arba mano pirmieji žingsniai į sceną

Documents

Profesija na raskršću pragu informacionog društvacentarzamedije.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/... · 2020. 3. 3. · Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu

Text of Profesija na raskršću pragu informacionog...