Prof. dr Dušica Karić

BANKARSKI POSLOVI� Bankarski poslovi su poslovi predstavljaju skup poslova za

koje su banke ovlašćene obavljati u okviru svoje delatnosti.

� Bankarski poslovi ( bank business) su poslovi koji se obavljaju izmedju bankarskih organizacija i sa druge strane domaćih ili stranih pravnih ili fizičkih lica.

� Prema području na kome obavljaju poslove razlikuju se domaći i medjunarodni poslovi.

BANKARSKI POSLOVI� Proizvodi i usluge koje banka pruža mogu se grupisati na

osnovu više kriterijuma, a najčešće se dele na:

� pasivne,

� aktivne,

� neutralne i

� Vlastite bankarske poslove

� Kod pasivnih poslova banka je dužnik i na svoj dug plaćakamatu.

BANKARSKI POSLOVI� Aktivni poslovi su poslovi kod kojih se banka pojavljuje

kao poverilac i na pozajmljena sredstva naplaćuje kamatu.

� Neutralni poslovi su poslovi koje banka kao posrednikobavlja za račun klijenta a kao naknadu naplaćujeproviziju.

� Kod vlastitih poslova banka nije posrednik, već posluje zavlastiti račun.

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI� Banke obavljaju pasivne bankarske poslove vršeći funkciju

mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskihsredstava.

� Bilansno posmatrano, radi se o tuđim mobilisanim ikoncentrisanim sredstvima, koja su sa aspekta banke njen dug, zbog čega se i evidentiraju u njenoj pasivi.

� Pasivni bankarski poslovi se mogu podeliti po osnovu višerazličitih kriterijuma, i to:

� Po poreklu novčanih sredstava;� Po imovinsko-pravnim obeležjima;� Po ročnosti. (kratkoročne i dugoročne)

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI� Po poreklu novčanih sredstava, pasivni bankarski poslovi se dele na:

� Pasivne bankarske poslove koji potiču od uloga u banku novca koji se većnalazi u prometu;

� Pasivne bankarske poslove koji nastaju uplatom na račun kod banke (novitransakcioni novac);

� Pasivni bankarski poslovi inicirani prodajom deviza, zlata i kratkoročnihHOV

� Po imovinsko pravnim obeležjima, pasivni bankarski poslovi se dele na:

� Pasivne bankarske poslove koji su inicirani prilivom depozita kojipredstavljaju slobodna novčana sredstva preduzeća i drugih transaktora(obrtna sredstva koja opslužuju proizvodni ciklus)

� Pasivne bankarske poslove koji su vezani poslovnim odnosima sastanovništvom (kad banka prima novac na štednju)

POSLOVI ŠTEDNJE� Štednja predstavlja jedan od ključnih preduslova za stvaranje sredstava

u bankama i za odobravanje novih investicionih kredita.

� Pojavljuje se u više modaliteta kao što su:

� dečija namenska štednja,� đačka namenska štednja,� studentska namenska štednja,� namenska štednja zaposlenih radnika,� penzionerska namenska štednja,� stambena namenska štednja,� potrošačka namenska štednja,� proizvodna namenska štednja.

POSLOVI ŠTEDNJE� Da bi se namenska štednja realizovala ona zavisi od

postojanja relacija između klijenata, banke i trgovaca. � Takođe, zavisi i od stimulativnosti kamata. � Premijska štednja predstavlja štednju u ratama, sa ciljem

da se posle roka koji je ugovoren prikupe određena sredstvakoja bi upotrebili u određene svrhe.

� Rentna štednja je namenjena srednjoj generaciji štediša ispada u oblik dugoročne štednje.

� Renta predstavlja jednokratni novčani iznos kojiobuhvata glavnicu i obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim periodima.

POSLOVI ŠTEDNJE� Za rentnu štednju se kaže da ona predstavlja:

� štednju do punoletstva,� štednju za školovanje,� štednju za penzije,� štednju za lečenje,� osiguranje života

� Zlatni štedni račun je prisutan u zemljama gde je visokainflacija zbog nedovoljne ponude novčanih sredstava odstrane građanja na oročenu štednju, kao i nedovoljnostimulativnih kamata.

POSLOVI ŠTEDNJE� Prestavlja specifičan oblik a-vista štednje iskazane u

određenoj težini zlata.

� Kamata se obračunava redovno i pripisuje osnovnomulogu, a otkup se vrši kada ulog dostigne najmanjujedinicu mere zlata.

� Klijent može ugasiti svoj račun u koliko je to najavio u roku od 15 dana.

POSLOVI ŠTEDNJE� Vlasnik zlatnog štednog računa ima pravo na popust od

30% pri čuvanju zlata u trezoru i popust od 10% prilikomzakupa sefa.

� Razvijanjem ovog modela banka na taj način jača svojkreditni potencijal, kao i poverenje kod štediša

� Emisija novca (primarna i sekundarna) je kratkoročnipasivni bankarski posao putem kojeg banke snabdijevajuprivredu novcem. Emisija novca se najčešće javlja kaoposledica odobravanja kratkoročnog bankarskog kredita.

DEPOZITNI POSLOVI� Depozitni poslovi, (poslovi prikupljanja slobodnih

novčanih sredstava) predstavljaju najvažniji i najrazvijenijioblik kratkoročnih pasivnih bankarskih poslova. To suposlovi od kojih najviše (još uvek) zavisi poslovanje bankeodnosno kreditni potencijal.

� Reč depozit potiče od latinske reči „depozitum“ što znači nešto što je dato na čuvanje.

� Ugovor o novčanom depozitu predstavlja bankarski posao kojim se deponent obavezuje da kod poslovne banke položi određen novčani iznos, uz obavezu da ga vrati prema uslovima ugovora.

� Deponent ima obavezu prema banci da ugovoreni iznos uloži u ugovoreno vreme.

DEPOZITNI POSLOVI� Banka otvara račun deponovanih sredstava, i ima obavezu da za isnos

deponovanih novčanih sredstava plaća deponentu ugovorenu kamatu,da u granicama raspoloživih sredstava vrši isplate sa računa depozita ponalogu svog deponenta ili nekog drugog ovlašćenog lica, da u korist ina teret otvorenog depozitnog računa evidentira sva potraživanja idugovanja koja proizilaze iz poslovnih odnosa sa deponentom.

� Prema vrsti depoziti mogu biti:� dinarski i devizni,� po viđenju i oročeni,� namenski i nenamenski,� dati i uzeti,� sudski, garantni i drugi,� kamatni, beskamatni idr.

DEPOZITNI POSLOVI� Prema ročnosti depoziti mogu biti kratkoročni i

dugoročni.

� U kratkoročne spadaju:

� depozitni novac,� depozit po viđenju u devizama,� ostali depoziti po viđenju,� ograničeni depoziti,� oročeni depoziti u dinarima i devizama do 1 godine,� oročeni depoziti u dinarima i devizama preko 1 godine

DEPOZITNI POSLOVI� U dugoročne spadaju:

� dugoročni depoziti u dinarima,� dugoročni depoziti u devizama,� depoziti za stambeno- komunalnu izgradnju.

� Banke bi trebalo dnevno da prate stanje depozita svojih deponenata, jer sa većim saldom depozita se otvara prostor i za veću kreditnu aktivnost banke.

� Zato je za svaku banku od posebne važnosti stanje depozita njenih klijenata nebitno o kojoj vrsti depozita se radi, jer svaki depozit predstavlja značajan izvor sredstava.

DEPOZITNI POSLOVI� Depozitni novac po viđenju ili tzv. a-vista depozit se

nalazi na žiro i tekućim računima. Oni mogu da se podignu bez nekog ograničenja i u svako vreme. Za njega se kaže da predstavlja jednu od najznačajnijih pozicija u strukturi novčane mase.

� To su depoziti koji ne donose kamatu i nemaju rok dospeća.

� On je u funkciji bezgotovinskog plaćanja i zato se nazivaju žiralnim novcem, konjigovodstvenim novcem, dnevnim novcem ili „novcem po pozivu“.

DEPOZITNI POSLOVI� Transakcije depozita po viđenju se evidentiraju na

žiro-računima i tekućim-računima.

� Za banku oni predstavljaju najjeftiniji izvor sredstava.

� S obzirom na činjenicu da se mogu podizati bez ograničenja i bez najave, on istovremeno predstavlja najnestabilniji izvor sredstava banke.

DEPOZITNI POSLOVI� Devizni depozit po viđenju obuhvata novčana sredstva

preduzeća koja se privremeno nalaze u deviznom obliku, jer se transformiše u dinare. Nalazi se na deviznim i štednim računima građana.

� Ograničeni depoziti se odnose na depozite čija je upotreba odložena na određeno vreme ili određeni vremenski period. Predstavnici tih depozita su sredstva rezervi, sredstva za investicije, depoziti iz poslova sa inostranstvom.

� Oročeni depoziti do 1 godine obuhvataju dinarske i devizne depozite deponovane kod banke, sa ili bez otkaznog roka, koji se mogu koristiti istekom vremenskog perioda koji nije duži od jedne godine.

DEPOZITNI POSLOVI� Oročeni depozit preko 1 godine predstavlja dinarski i

devizni depozit sa ili bez otkaznog roka, na raspolaganju istekom vremenskog perioda dužeg od jedne godine.

� Ugovor o bankarskom novčanom depozitu je ugovor preko koga deponent stavlja načuvanje određene pokretne stvari i plaća određenu naknadu, a banka je dužna da ih čuva, i da će ih staviti na raspolaganje deponentu saglasno uslovima ugovora. Kao novčani depozit se pojavljuju umetnički predmeti, dragocenosti, hartije od vrednosti i sl.

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI� Aktivni bankarski poslovi ili kreditni poslovi su svi oni

bankarski poslovi u kojima se banka pojavljuje kaokreditor, tj. gdje banka pozajmljuje novac, dajekredit, ili preuzima neku pravnu obavezu za svogaklijenta odnosno banka istupa kao poverilac.

� Kratko jednostavno rečeno ovi poslovi se nazivajuposlovi plasmana.

� U suštini radi se o ulaganju sopstvenih i tuđihsredstava u odgovarajuće plasmane koji su ujednonajvažniji izvori prihoda svake banke kao privrednogsubjekta.

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI� Banka bez aktivnih poslova uopšte se ne bi mogla

nazvati tim imenom.

� Kod aktivnih poslova banka zaradjuje na razlici koja postoji u kamatama.

� -Na pasivnoj-koje banke plaćaju poveriocima za mobilisana sredstva

� - Aktivnoj- koju banka naplaćuje svojim dužnicima

� Pri tome aktivne kamate su više

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI� Sa stanovišta poštovanja načela bankarskog poslovanja i

ročnosti izvora sredstava iz kojih banke odobravaju kredit, bankarsko kreditiranje se deli na dve osnovne grupekreditiranja:

� kratkoročno kreditiranje i� dugoročno kreditiranje.

� Iz prikupljenih depozita po viđenju i kratkoročnihbankarskih kredita banke mogu odobravatikratkoročne kredite i time kreiraju novu kupovnu snagu– povećavaju postojeću novčanu masu.

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI� Dok dugoročne kredite mogu odobravati iz sredstava

stvorene novčane akumulacije (štednje) čime se vrši samopreraspodela koja ne utiče na visinu postojeće novčane mase.

� Kod aktivnih bankarskih poslova, banke zarađuju na razlicikoja postoji u kamatama : na pasivnoj kamati - koju bankeplaćaju svojim poveriocima za mobilisana sredstva, i naaktivnoj kamati - koju banka naplaćuje svojim dužnicima.

� Pri tome, aktivne kamatne stope su više i tako se obezbeđujebankarska zarada.

� Aktivni bankarski poslovi predstavljaju najveći izvor bankarskihprihoda i oni ujedno čine najvažniji činilac za određivanje mestabanke u privredi, kao i njihove likvidnosti i solventnosti.

KREDITNI POSLOVI� Nastanak i razvoj kredita je vezan za razvoj i nastanak

novca i novčanih funkcija.

� Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategorijupod kojom se podrazumeva određeni dužničko-poverilačkiodnos u kojem poverilac ustupa dužniku pravoraspolaganja određenom količinom novca, ili nekimdrugim pravom, na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima(rok, kamata, pokriće, način vraćanja ).

� Kredit nije priozvod kapitalističkog sistema, on je postojaoi u pretkapitalističkim formacijama, ali se znatnorazlikovao od savremenog kredita.

KREDITNI POSLOVI� Kredit u pretkapitalističkim formacijama obično je bio

robni, naturalni kredit.

� Razvojem robno-novčanih odnosa, kredit se počinjesve više odobravati u novcu.

� U feudalnom društvu se znatno razvio novčani kredit, ali je dobio sve karakteristike zelenaškog kredita.

� Kamata dostiže visinu 100% i više od iznosa kredita.

� Tek razvojem kapitalizma kredit se izvanredno razvio iomogućio nagli uspon kapitalizma.

KREDITNI POSLOVI� U kapitalizmu zelenaše potiskuju bankari, pa

bankarski kredit postepeno zamenjuje zelenaški, jer je ovaj visokom kamatom ograničavao razvoj industrije.

� Bankarski kredit služi pre svega razvoju industrije, proizvodnje, dok njegova potrošna uloga imasekundarni karakter.

� Bankarski kredit nema više individualni karakter kaonekada, jer banke koncentrišu ogromna finansijskasredstva iz svih društveno-ekonomskih slojeva, stvarajući koncentrisanu društvenu snagu- novčanikapital.

KREDITNI POSLOVI� Ako posmatramo vremenski, struktura bankarskih kredita i

sama kreditna politika je zavisila od mnogo različitih faktora.

� Tako su banke do 30-tih godina ovog veka uglavnom odobravale kratkoročne kredite, koji su kao osnovu obezbeđenja imali menicu koja je proizilazila iz konkretnih dužničko-poverilačkih odnosa i uglavnom se okončavao u periodu od tri meseca.

� Posle tridesetih godina privredni rast postaje sve dinamičniji, razvijaju se sve više međunarodni ekonomski odnosi, što dovodi do kompleksnije kreditne politike i složenije strukture bankarskih kredita.

KREDITNI POSLOVI� Krediti su postajali sve češće srednjoročni i dugoročni.

� Od 60-ih do 80-tih godina na kreditnu politiku banaka utiču privredni procesi od kojih najpre pojava značajnih inflacionih stopa.

� Razvojem konkurencije na finansijskim tržištima, globalizacijom finansijskih odnosa, i sve veća primena informacione tehnologije, povećale su efikasnost banaka a samim tim došlo je i do povećanja rizika.

� Kamatne stope su bile sve nestabilnije, tako da su banke morale da prilagođavaju i inoviraju svoju kreditnu politiku.

KREDITNI POSLOVI� Kredit predstavlja oblik finansijskog ulaganja, koji se vezuje

za poverenje, kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.

� Inače, pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči „credo“, odnosno „credure“, što u prevodu znači verovanje.

� Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između dva lica, odnosno između poverioca i dužnika.

� Poverilac je ono lice koje daje- ustupa svoju imovinu (novac) drugom licu- dužniku na određeno vreme i po određenim uslovima.

VRSTE BANKARSKIH KREDITA� Krediti se najčešće dele po sledećim

karakteristikama:

� Po rokovima:� kratkorični; (do 1 godine)

� srednjeročni;( na rok od 5 godina)

� dugoročni (na rok od 5-20 godina)

� Po obliku osiguranja kredita:

� neosigurani

� osigurani

VRSTE BANKARSKIH KREDITA� Po vrstama kredita:

� bankarski kredit

� državni kredit

� komercijalni kredit

� kredit osiguravajućih društava

� kredit privatnih lica

� meta kredit-konzorcijalni

� Po vrstama zajmotražioca:

� poljoprivredni;

� industrijski; stambeni, lični

VRSTE BANKARSKIH KREDITA� Po vrstama korišćenja:� potrošački;� industrijski;� investicioni;� sezonski;� uvozni;� izvozni;� za formiranje početnih sredstava kompanije� za otklanjanje sezonskih teškoća� za operacije vrednosnim papirima

BANKARSKI KREDITI� Kratkoročni bankarski krediti obično se odobravaju za

sledeće namene:� Za promet robe u međufaznoj realizaciji (banke

odobravaju ovakve kredite privrednim organizacijama zaprodatu, a neplaćenu robu, a trgovinskim organizacijamaza kupljenu, a ne plaćenu robu. Ove kredite ne mogukoristiti krajnji potrošači.

� Za sezonske zalihe gotove robe i repromaterijala� Za zalihe robe pripremljene za izvoz� Za izvanredne zalihe (kredite za izvanredne zalihe, robe

pripremljene za izvoz i kredite za sezonske zalihe irepromterijal, banke mogu odobriti u svim slučajevimakako to odredi Narodna banka.

BANKARSKI KREDITI� Za određene poslove (banke mogu odobravati i

kratkoročne kredite i za određene i posebne poslove u svrhu aktiviranja određenih proizvodnih kapaciteta ( proizvodnja brodova na kredit, proizvodnja i izvoz opremena kredit i dr.) i postizanja određenih razvojnih ciljeva. Ovikrediti se odobravaju posebnom odlukom NB Srbije iSkupštine RS.

� Investicioni krediti obuhvataju sve kredite, odobrene naosnovu sredstava kod banaka kaja potiču iz raspodelenacionalnog dohotka.

� Što se tiče dužine vremena na koje se odobravaju, ovaj oblikkredita ima dugoročni karakter.

BANKARSKI KREDITI� Investicione kredite banke mogu odobravati privrednim i

drugim radnim organizacijama i društveno-političkimzajednicama za finansiranje osnovnih i trajnih obrtnihsredstava, i to kako za privredne tako i za neprivradneinvesticije.

� Potrošački krediti se odobravaju uglavnom na osnovuformiranih štednih uloga kod banaka.

� Ovde spadaju sledeća sredstva: slobodni i oročeni štedniulozi, sredstva fondova banaka, oročeni depoziti i sredstvaprikupljena izdavanjem obveznica.

� Bez obzira iz kojih se sredstava odobravaju ovi krediti, banke se moraju pridržavati određenih propisa, donesenihod strane Narodne banke.

BANKARSKI KREDITI� Potrošački kredit je konzumni kredit, pojam koji

obuhvata raznovrsno i rašireno potrošačko kreditiranjegrađana ili domaćinstava.

� Glavna svrha ovakvog kredita je ta što omogućavapotrošnju iznad trenutno raspoloživih sredstava građana, što s druge strane omogućava bržu i veću prodaju robe ioživljava – podržava privrednu aktivnost.

� Bankarski potrošački krediti odobravaju se u novcu- keškrediti, ali s druge strane postoje i namenski krediti kojise koristite za kupovinu tačno određene robe.

BANKARSKI KREDITI� Trgovačke radne organizacije ili proizvođači odobravaju ih

prodajom robe na otplatu u mesečnim anuitetima. � Rokovi ovih kredita su od jedne do šest godina.

� Bankarski kredit u sferi robnog prometa

� U procesu prometa robe (kupovine i prodaje robe) u odredjenom procesu reprodukcije, prodavac prodaje kupcuodredjenu robu koji će je dalje upotrebiti u svom procesureprodukcije.

� Medjutim kupac ne raspolaže novčanim sredstvima, s obziromna to da nije završio predhodni ciklus reprodukcije, nijeoslibodio svoja angažovana novčana sredstva, tako da nije u stanju da prodavcu plati nabavljenu robu.

BANKARSKI KREDITI� Umesto novca on mu izdaje menicu, kao garanciju

da će platiti u odredjenom periodu svoju novčanuobavezu.

� Prodavac može (eventualno) da vrši dalje plaćanjedobijenom menicom, kao predstavnikomkomercijalnog novca, a može je, što je obično slučaj, dati poslovnoj banci-od koje odmah, pre roka dospećadobija novčani kredit.

� Ovaj kredit je poznat kao eskontni kredit.

BANKARSKI KREDITI� Postoje određene vrste bankarskih kredita koji se odobravaju uz

prethodno realno obezbeđenje, koje je korisnik dužan daprezentira banci, kako bi banka ako se ukaže takva potreba, mogla da naplati ukupnu vrednost kredita.

� Ovoj grupi kredita pripadaju:� eskontni kredit,� hipotekarni kredit,� lombardni kredit,� rambusni kredit,� krediti po tekućem računu,� krediti po osnovi datog akcepta, avala i garancija.

BANKARSKI KREDITI� Eskontni kredit se odobrava na osnovu meničnog jemstva pa je

to usvari menični kredit.� Banka otkupljuje menicu od imaoce te menice pre roka dospeća

tako da banka umanjuje meničnu sumu za iznos kamate iprovizije banke, računajući od dana otkupa menice do dananjenog dospeća na naplatu.

� Hipotekarni kredit je po svom karakteru oblik dugoročnogkredita koji banka odobrava korisniku uz uslov zaloge njenenepokretne imovine.

� Založno pravo banke na određene nekretnine upisuje se u zemljišne knjige ili hipotekarne (intabulacione ) kjnige, što značida banka kao poverilac ima pravo preče prodaje imovine koja je založena, kako bi na taj način naplatila svoje potraživanje poosnovi datog kredita.

BANKARSKI KREDITI� Lombardni kredit je kratkoročni vid kreditiranja, kod koga

zalogu za kredit predstavljaju pokretne stvari veće vrednosti, kaohartije od vrednosti, drgocenosti i stokovi robe. Vrednostodobrenog kredita je 60-70% procenjene vrednosti pokretnestvari. Banka u slučaju ne vraćanja kredita putem javne prodajemože da naplati potraživanje.

� Rambusni kredit predstavlja specifičnu vrstu kredita koji se najčešće javlja u spoljno-trgovinskoj razmeni robe i usluga. Rambusni kredit nastaje kada konfirmirajuća bankaposredstvom svoje filijalske mreže, a prema nalogu svojeinostrane korespodentske banke, isplaćuje robna dokumenta izadržava ih u svojini sve dok ih ta korespodentska banka od njene otkupi, odnosno rambusira.

BANKARSKI KREDITI� Kredit po tekućem računu - Sredstva koja komintenti banke

drže na svojim žiro-računima i tekućim računima pojavljuju se u finansijskom potencijalu banke kao depozitna sredstva.

� To znači da korisnik tekućeg računa može da ima dugovni saldona svom računu do visine odobrenog kredita.

� Kredit po osnovi akcepta,avala i garancija banke - Ovikrediti su uslovljeni prinudnom finansijskom situacijomkorisnika ako nije na vreme izvršeno plaćanje po osnovipreuzetih obaveza. U tom slučaju banka kao garant izmirujeobaveze po osnovi jemstva uz istovremeno odobravanje kreditakorisniku za čiji račun je izvršila plaćanje.

PROCEDURE U POSTUPKU KREDITIRANJA� Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske

radnje koje vrše sama banka i tržilac odnosno korisnikkredita, kako bi se kredit odobrio, koristio i na kraju vratio. Taj postupak se sastoji iz sledećih faza:

� podnošenje zahteva za kredit,� razmatranje i obrada kreditnog zahteva,� rešenje banke o zahtevu za kredit,� zaključivanje kreditnog ugovora,� korišćenje kredita,� vraćanje kredita,� monitoring kredita.

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI� Neutralnim (uslužnim) bankarskim poslovima bave se

uglavnom velike banke koje raspolažu razgranatommrežom filijala banaka i ispostava, kako u zemlji tako iu inostranstvu.

� Za obavljanje ovih poslova banke naplaćuju naknadu u vidu provizije.

� Neutralni (uslužni) bankarski poslovi se dele u dve osnovne grupe :

� Neutralni kratkoročni bankarski poslovi, i

� Neutralni dugoročni bankarski poslovi.

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI� Neutralni kratkoročni bankarski poslovi su

značajni za banku jer obavljanjem ovih poslova bankaostvaruje prihode (naplatom provizije), a takođe daje ipotpuniji servis svojim komitentima (klijentima).

� U savremenim tržišnim privredama postoji rastućitrend neutralnih bankarskih poslova

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI� Najvažniji neutralni kratkoročni bankarski poslovi

su sledeći:� Posredovanje u platnom prometu� Depo poslovi� Izdavanje kreditnih pisama� Kupovina i prodaja v.p.� Otvaranje akreditiva� Participacija u poslovima komitenata� Inkaso poslovi� Ostali neutralni kratkoročni poslovi

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI� Neutralni dugoročni bankarski poslovi se u ovim poslovima banke

pojavljuju u ulozi posrednika, pružajući svojim klijentima stručne usluge.

� Ove poslove banke obavljaju u svoje ime, ali za tuđi račun tj. ne pojavljuju se niti u ulozi dužnika niti u ulozi poverioca.

� Najvažniji neutralni dugoročni bankarski poslovi su sledeći :� Emisija i plasman v.p.� Garancijski poslovi� Upravljanje imovinom komitenata� Komisioni kreditni poslovi� Lizing poslovi� Participacija u kapitalu drugih firmi� Osnivanje sopstvenog preduzeća� Ostali neutralni dugoročni poslovi

SOPSTVENI(VLASTITI) POSLOVI BANKE� Sopstvene bankarske poslove banke obavljaju u svoje

ime i za svoj račun.

� Za razliku od poslova koncetracije i plasmana sredstava (gde banke postižu zaradu na razlici između aktivne i pasivne kamate) i neutralnih poslova (gde naplaćuju pro-viziju), kod sopstvenih poslova banke su usmerene ka optimizaciji profita.

� S obzirom na vremensku dimenziju ovih poslova, razlikuju se:

� kratkoročni i � dugoročni sopstveni bankarski poslovi.

SOPSTVENI(VLASTITI) POSLOVI BANKE� Sopstveni kratkoročni bankarski poslovi- imaju čisto

špekulativni karakter gde je isključivi cilj optimizacija zarade(profita) banke. U tu svrhu, banke se najčešće direktno uključujuu proizvodni, robni ili uslužni promet.

� Takođe, banke se uključuju i u berzanske transakcije (direktno iliposredno).

� Najvažniji sopstveni kratkoročni bankarski poslovi su sledeći� Arbitražni poslovi (banke zarađuju na razlici u kursevima,na

različitim berzama);� Berzanski poslovi (kupovina i prodaja na berzama);� Špekulativni poslovi� Trgovanje i participacija u poslovima komitenata

SOPSTVENI(VLASTITI) POSLOVI BANKE� Swich je robni posao sa inostranstvom koji omogućuje

nekoj zemlji da, u režimu kliringa, dođe do konvertibilnih valuta, a njeni izvoznici do zarada na osnovu kursne razlike između deviza i robnih cena (koje postoje između zemlje porekla robe i zemlje stvarne uvoznice robe). Razlika se naziva swich premija.

� Swap poslove banke obavljaju na berzama ili deviznim tržištima, gde se u isto vreme i sa istim partnerom zaključuje posao kupovine određenog iznosa deviza s određenim rokom dospeća i prodaje istog iznosa s drugim rokom dospeća. Tu postoji terminska kupoprodaja deviza, pri čemu je cilj zarada ili na kursu ili na kamatama (može i jedno i drugo).

SOPSTVENI(VLASTITI) POSLOVI BANKE� U dugoročne sopstvene bankarske poslove

spadaju:

� osnivanje sopstvenih preduzeća i akcionarskih društava u cilju maksimiranja profita i

� učestvovanje u kapitalu drugih preduzeća, kupovinom njihovih akcija

TREZORSKO POSLOVANJE� Trezorsko poslovanje obuhvata stalno čuvanje i

obezbedjenje novca i drugih vrednosti, promet vrednostiunutar poslovne jedinice kao i eksterni promet.

� Pod trezorom se podrazumeva specijalno uredjen iobezbedjen prostor u kome su smeštene odredjenevrednosti (gotov novac, hartije od vrednosti, dragocenosti islično).

� Zbog svoje važnosti smatra se “bankom u banci” � Trezor je u banci smešten u podrumskom (podzemnom)

prostoru koji treba da je dobro obezbedjen od različitihopasnosti kao što su kradje, požari i dr.

TREZORSKO POSLOVANJE� Pošto je trezor od izuzetne važnosti u bankama, veoma

su i rigorozni propisi koji regulišu način rukovanja ipostupanja vrednostima u njemu.

� Kao prvo kod trezora mora da postoje najmanje dvebrave i dva različita ključa za zatvaranje. Takodje morada postoje dva rukovaoca ključeva ili suključara kojimasu poverena svaki od ova dva ključa.

� Po pravilu to treba da budu iskusni bankarski radnicikoji su visoko stručni.

� Suključari ne mogu biti dva lica koja su u bližemsrodstvu ili bračni par.

TREZORSKO POSLOVANJE� Prilikom ulaska u trezor postoji posebna evidencija gde se

registruje tačno vreme boravka u trezoru drugih službenihlica koji nisu suključari. Trezor je otvoren samo onda kadase radi u trezoru (unose ili iznose vrednosti koje su u trezoru), i po pravilu se zatvara posle svake trezorskeoperacije.

� Preko trezora se obezbedjuje operativna likvidnost banke ion obavlja poslove na finansijskom tržištu za račun banke, kao i za račun velikih komitenata banke. Transfer sredstavaizmedju pojedinih organizacionih delova banke takodje se obavlja preko trezora.

TREZORSKO POSLOVANJE� U trezoru se nalaze raznovrsne vrednosti medju kojima se

najčešće susrećemo sa:� ispravne novčanice u svežnjevima i paketima i kovani

novac u vrećicama� kasete sa gotovinom blagajne (do odredjenog blagajničkog

maksimuma)� strana valuta u svežnjevima, paketima i eventualno

vrećicama� zamenjene oštećene novčanice i kovani novac� plemeniti metali koji se nalaze u posebnim kasetama� hartije od vrednosti (menice, čekovi, obveznice i slično)

TREZORSKO POSLOVANJE� Slanje i prijem trezorskih vrednosti može da se vrši na

dva načina:

� preporučenom (amanetnom) pošiljkom

� po kuriru

� Prilikom slanja trezorskih vrednosti preporučenompošiljkom, rukovodilac trezora izdaje nalog da se odredjena vrednost zapakuje i odnese iz trezora.

� Ona mora da se upiše u knjigu amanetnih pošiljki.

TREZORSKO POSLOVANJE� Odgovarajuće lice koje je za to zaduženo u banci može da šalje

poštom ili da je onome kome je namenjena direktno uruči. � Pošiljku mora da dostavi uz pratnju bar još jednog lica

(obezbedjenje) i mora koristiti propisano prevozno sredstvo. � Prilikom predaje službenik koji preuzima pošiljku mora da

evidentira u knjizi amanentnih pošiljki da je preuzeo trezorskupošiljku.

� Prijem trezorskih vrednosti od strane poslovne bankepreporučenom pošiljkom je isti postupku slanj, s tim da imaobrnut redosled.

� Slanje prijem trezorske pošte po kuriru vrši se kada pošiljka imaveću vrednost.

TREZORSKO POSLOVANJE� Zato se ovi poslovi smatraju vrlo poverljivim, i nalog

koji se izdaje za ovu vrstu posla je po pravilu šifriran, a osoba odnosno kurir po kome se šalje ovakva pošiljkamora imati oružanu pratnju.

� Suključare imenuje Izvršni direktor sektora.

� Lica koja su odredjena za poslove suključarapreuzimaju novac i odredjene vrednosti i time preuzimaju zajedničku solidarnu odgovornost.

� Opis i sadržaj šifre koja je zapečaćena u omotu i pod ključem poseduje Izvršni direktor.

DEPO POSLOVI� Depo poslovi su ona vrsta poslova koji spadaju u

neutralne ili uslužne bankarske poslove, tačnijekomisione poslove koje banka obavlja u svoje ime a zatudji račun (račun svojih komitenata-deponenata). Deponenti svoje vredne predmete mogu da deponujutj. da ostavljaju u posebnom prostoru koji je za to predvidjen u banci u tzv. depou, a poslovna banka(depozitar) im garantuje da će im te vrednosti čuvatina bezbednom i sigurnom mestu i da će im kada oni to zatraže vratiti u nepromenjenom stanju.

DEPO POSLOVI� Komitenti mogu kod poslovne banked a ostavljaju

u depou na čuvanje razne vredne stvari, kao što su:� hartije od vrednosti HOV� plemeniti predmeti� stranu valutu itd.

� U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati na čuvanje poslovnoj banci kaošto su lako zapaljivi predmeti, predmeti podložnikvarenju itd

DEPO POSLOVI� Zavisno od načina na koji se predaju i čuvaju

odredjene vrednosti deponenta u banci, depoi se mogu podeliti na:

� otvorene

� zatvorene

� Otvoreni depoi Kod njih deponent predmete predajeposlovnoj banci na čuvanje u otvorenom vidu, odnosno predmet predaje nije zapečaćen. Takodje, predaje i banci spisak predmeta koji su deponovani u dva primerka sa tačno definisanim opisom.

DEPO POSLOVI� Zatvoreni depoi Kod njih komitent banke može

poslovnoj banci predate na čuvanje vrednosnepredmete koji su zaključani u kasetu, upakovani u platno, koverat ili kutiju koji su zapečaćeni pečatomdeponenta. U ovom slučaju banka ima odgovornostsamo za omot ostave koji ne sme biti oštećen, a ne i zaunutrašnju sadržinu i vrednost stvari koje sudeponovane. Prilikom predaje deponent ne saopštavasadržinu i vrednost koja se nalazi u zatvorenom depouposlovne banke, ali joj daje izjavu das u to stvari kojesu ugovorom dozvoljene da se deponuju.

DEPO POSLOVI� Poseban vid depo poslova je izdavanje sefova.

� Reč sef potiče od engleske reči safe sto znači siguran, dobro čuvan zaštićen.

� Pod pojmom sefa se smatra poseban boks, odnosno kutija, pregrada ili keseta, koja je smrštena u obezbeđenimprostorijama banaka, a njegova namena je za čuvanjenovca, stvari od vrednosti, hartije od vrednosti i drugihdragocenosti.

� Ugovor o sefu je vrsta ugovora koji se odnosi na bankarskuuslugu, odnosno Izdavanje sefa korisniku na određenovreme, a korisnik je u obavezi da plati odrđenu naknadubanci za izdavanje sefa.

DEPO POSLOVI� U banci se sef nalazi na posebno obezbedjenom najčešće

podzemnom prostoru i izradjeni su u nekoliko veličinazavisno od potreba klijenta.

� To je u suštini metalni ormarić u kome se nalazi jednalimena kaseta sa ključićem.

� Taj ključić kao i ključ od sefa kod sebe drži korisnik sefa. � Sef ima dva ključa od kojih jedan koji se naziva nulti ključ

poseduje službenik banke i on je isti za sve sefove, a drugiključ od sefa poseduje korisnik sefa koji je različit za svakisef.

� Sef se ne može otvoriti samo sa jednim ključem nego je potrebno bravu istovremeno otvoriti sa oba navedenaključa.

DEPO POSLOVI� Službenik banke sa ova dva ključa u prisustvu korisnika

otvara sef, a posle toga korisnik sam (bez prisustvaslužbenika banke) ključićem otvara kasetu koja se nalazi u sefu.

� Da bi neko mogao da bude zakupac sefa on mora podnetibanci zahtev i u slučaju da mu banka pozitivno reši zahtevsa bankom mora potpisati ugovor o zakupu sefa koji je tačno definisan.

� Ugovorom se obavezuje da za vreme za koje koristi uslugesefa plaća banci nadoknadu koja je za sve sefove jednakabez obzira na veličinu ili koliko se sef često koristi ili premavisini deponovane vrednosti.

BLAGAJNIČKO POSLOVANJE� Blagajničko poslovanje obuhvata poslove primanja,

čuvanja i izdavanja gotovine, sastavnjanje i čuvanje blagajničkih dokumenata, vođenje i čuvanje blagajničke evidencije.

� Ovi poslovi ne spadaju u gotovinska plaćanja i naplate.

� Najčešće se kaže da je blagajničko poslovanje bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni.

� U širem smislu može da obuhvata i poslove koji su vezani za zamenu pohabanih i oštećenih novčanica i suzbijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca.

BLAGAJNIČKO POSLOVANJE� Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domaći novac

koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekuće potrebe blagajničkog poslovanja, pre svega, za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu.

� U toku radnog vremena u blagajni poslovne banke izvrši se veliki broj uplata i isplata, odnosno obave se novčane transakcije sa gotovinom velike vrednosti.

� Zbog toga se poslovi blagajne obavljaju u posebnom prostoru „ šalterskom boksu“ koji je odvojen najčešće staklenim pregradama od ostalih šalterskih radnih prostorija i od strane posebno proverenih lica- blagajnika.

BLAGAJNIČKO POSLOVANJE� Blagajnik jedino ima pristup „ šalterskom boksu“ dok je on svim

ostalim licima uključujući i ostale službenike banke zabranjen. � Blagajnik u toku radnog vremena ne treba da napušta blagajnu,

sem u opravdanim slučajevima. � I tada on mora preduzeti sve mere (zaključati gotovinu u

blagajni kao i „ šalterski boks“) kako u njgovom odsustvu ne bi došlo do otudjenja gotovine.

� Na kraju radnog vremena obaveza je da se izvrši popis blagajne, što znači da se popisuje sav novac koji se nalazi u tom momentu u blagajni.

� Blagajnik razdvaja novac koji je zatečen na deo do blagajničkog maksimuma i deo novca koji čini višak iznad blagajničkog maksimuma i on se predaje trezoru uz odgovarajuću potvrdu.

BLAGAJNIČKO POSLOVANJE� Odvojeni novac do blagajničkog maksimuma ostaje u

kaseti blagajne i koristi se kao početni saldo za naredni dan.

� Blagajnički maksimum je iznos gotovine koji je dozvoljeno držati u blagajni.

� Kad u blagajni nestane gotovina ona se nadoknadjuje iz trezora uz potvrdu o prijemu odredjene sume novca.

� Zadatak blagajnika je da vrši prebrojavanje i pakovanje novčanica na propisan način.

� Po završetku popisa blagajnik poziva kontrolora i oni sastavljaju obračun blagajne u dva primerka.

BLAGAJNIČKO POSLOVANJE� Ukupan dnevni ulaz u blagajnu dobija se sabiranjem

početnog stanja salda blagajne na početku radnog dana, iznosa novca preuzetog iz trezora (kao dotacija) i svih uplata u blagajnu u toku radnog vremena prema blagajničkom dnevniku.

� Ukupan dnevni izlaz iz blagajne je zbir novca predatog trezoru u toku dana i ukupnih dnevnih isplata iz blagajne prema blagajničkom dnevniku.

� Razlika izmedju ova dva zbira predstavlja saldo gotovine na kraju radnog vremena, što ujedno i predstavlja i početni saldo gotovine u blagajni za sledeći radni dan.

INOVATIVNI BANKARSKI POSLOVI� Elektronsko bankarstvo

� Internet i Web

� Platne kartice

� Kobrending kartica (Cobranding Card) - platnakartica čiji je izdavalac, uz banku, neka trgovačkakuća, sportski klub ili finansijska institucija. Ova vrstakartice pruža brojne popuste na tačno određenimtrgovačkim pozicijama. Cilj je privlačenje korisnika saspecifičnim potrošačkim navikama (npr. navijačiodređenog kluba).

INOVATIVNI BANKARSKI POSLOVI� Kartica lojalnosti (Loyality Card) - bliska kobrending

kartici, ova kartica omogućava brojne popuste naodređenim mestima, nakon tačno utvrđenog brojakupovina na datom prodajnom mestu, ali npr. i nakon višeletova jednom istom avio-kompanijom i sl.

� Online kartica (Net Card) - platna kartica koja se koristiisključivo za online plaćanja putem Interneta i koju je nemoguće koristiti na bankomatima i POS-terminalima, jer ne poseduje ni magnetni zapis ni mikro čip.

� Bankomat (ATM)� Internet bankarstvo