SPECIJALNO IZDANJE4

privredni.rs

INVESTICIJE

oktobar 2018

Gold Gondola okosnica turizma na zlatiboru

z aoštril a se borba z a srpsko tržište vetra

zrenJanin Jedan od lideraU privL aČeNJU iNvestiCiJa

k ako strateško partNerst vo U rtB Bor-u viDi kiNeski iNvestitor

Najvažnije privredne informacije na jednom mestu• Specijalizovani ekonomski portal ; • Tačne, pouzdane i objektivne informacije iz svih oblasti privrede i finansija; • Posebni tematski prilozi i specijalna izdanja;• Podrška u promovisanju vaših poslovnih ideja i aktivnostiVaš privredni.rs e-mail: redakcija@privredni.rs, Tel: +381 11 3282-005

https://privredni.rs

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje INVESTICIJE Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005,

E-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rsGlavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić,

Novinar: Ljiljana Kostadinović , Dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

z aoštril a se borba

z a srpsko tržište

vetra

Srbija ušla u krug vodećih zemalja po izgradnji vetroparkova

Investicije u vetroparkove se trenutno procenjuju na 600 do 700 miliona evra, što Srbiju svrstava na 10. mesto u Evropi po ulaganji-ma u energiju vetra. Vetroparkove gradi nekoliko stranih kompa-nija, MK Fintel Vind trenutno jedini domaći investitor, a uskoro će mu se pridružiti i EPS. Investitori očekuju novi pravilnik o „zelenoj energiji“ i povećanje l imita za energiju vetra.

Srbija do 2020. godine treba da is-puni svoje obaveze u okviru ugovo-ra o osnivanju Energetske zajednice, a to je da 27 odsto ukupne energije dolazi iz obnovljivih izvora. Taj cilj će se očigledno ispuniti zahvaljujući ubrzanoj izgradnji vetroparkova u Južnom Banatu i centralnoj Bačkoj. Već tri godine traje velika borba in-vestitora za srpsko tržište vetra, a može se sa sigurnošću reći da ona trenutno ima najveći intezitet. Ko gradi srpske vetroparkove? Investi-tori iz SAD, UAE, Belgije, Italije i naš

“MK Fintel Vind” (MK Fintel Wind) trenutno grade nekoliko vetropar-kova na lokacijama koje imaju najvi-še vetrovitih dana u godini. U početnoj fazi projekata i pripremnih radnji nalaze se još EPS i NISNajbolje područje za energiju vetra je južni Banat, gde vetrovi duvaju skoro cele godine, u proseku više od dve trećine dana u godini i uteruju novac u kasu investitora. Ako neki predeo ima dve trećine vetrovitih

dana u godini ili više, ocenjuje se kao Bogom danim za izgradnju ve-troparkova, odnosno korišćenje energije vetra. Vlada je predvidela da se u cilju dostizanja pomenutog udela, iz obnovljivih izvora energije vetra obezbedi 500 megavata. Tre-nutno se iz vetra proizvodi manje od 150 megavata energije, a do kra-ja godine je najavljen završetak i pu-štanje na mrežu još oko 200 megavata. To je u više navrata izja-vio ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Investitori među-tim, izražavaju spremnost za nova veća ulaganja, koja bi znatno pre-mašila ovaj planirani cilj, a da li će se to i desiti zavisi od Vladine politike u toj oblasti i niza drugih faktora.Predviđeno je da se u naredne dve godine izgradi preko 180 vetrogene-ratora iz kojih će se strujom snabde-vati oko 200.000 stanovnika. Najsveržija je investicija belgijske kompanija “Elisio” (Elicio) koja je 11.

septembra otvorila vetropark Ali-bunar snage 42 megavata, sa 21 tur-binom, koji će energijom vetra snabdevati 38.000 domaćinstava. Otvarajući vetropark ministar Alek-sandar Antić je istakao da je to „sli-ka nove i energetski odgovorne Srbije“, kao i da je vetropark Alibu-nar pojedinačno najveći obnovljivi objekat u Srbiji, od 1991. godine i završetka hidroelektrane Pirot.

„Ovo je samo početak izuzetnog in-vesticionog ciklusa i završetak pro-jekata koji su u toku. Mi ćemo do kraja godine samo ovde u Banatu pustiti na mrežu još više od 200 megavata iz energije vetra i to je sa-mo prvi korak. Takođe 2019. pušta-mo još 200 megavata čime ćemo zaokružiti cilj od 500 megavata iz energije vetra“, najavio Antić.On je podsetio da su do pre šest go-dina vetroparkovi za nas bili „nauč-na fantastika“, a već sada beležimo brz rast.

3

VE Kula, foto: www.energogreen.com

3

NAŠA TEMA

Direktor firme „Elisio“ Ludo Van-dervelen je tada rekao da su oni spremni da ulože novih 150 miliona evra čim ministarstvo otvori nove mogućnosti za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i da već rade na istraživanju terena. Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić istakao je da je Srbija trenut-no 10. u Evropi na listi investicija u vetroparkove, sa nekih 600 ili 700 miliona evra, a to mesto deli sa Norveškom. Dodao je da je oko 90 odsto investicija u vetropar-kove na teritoriji Vojvodine.Osim 21 turbine, kompleks ve-troparka „Alibunar“ čine i trafo stanica i priključni dalekovod, čija izgradnja je takođe završe-na, a prvi kilovati na mrežu tre-ba da poteknu tokom oktobra.Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, u proje-kat vredan 80 miliona evra bel-gijska kompanija “Elisio” investirala je 20 miliona evra, dok je kreditom IFC grupacije Svetske banke i banaka UniCre-dit, FMO i GGF obezbeđeno 60 miliona evra. Vetropark Alibu-nar će značajno smanjiti emisi-ju ugljen dioksida, za 88.000 tona na godišnjem nivou. Vetrogeneratori u Alibunaru iz-građeni su na poljoprivrednom zemljištu sa leve strane držav-nog puta Beograd - Vršac, dok se sa desne strane puta nalaze trafo stanica i priključni daleko-vod. Pored projekata u Srbiji, Elisio je do sada izgradio i 30 ve-troparkova u Belgiji, Francuskoj i Keniji. Sa prethodnim vetropar-kom Malibunar iz ovog vetroparka snabdevaće se preko 45.000 doma-ćinstava energijom vetra, a emito-vaće se 105 hiljada tona manje ugljen dioksida.Ivan Stanisavljević iz MK Fintel Vin-da kaže za „Investicije“ da je ova kompanija postavila dva vetrogene-ratora u Vršcu snage 6,5 megavata i tri u Kuli snage 9,9 MW. Ovi u Kuli bili su prvi u Srbiji i postavljeni su krajem 2015, a kod Vršca u oktobru 2016.godine. U prvi je uloženo 15, a u drugi 10 miliona evra. Ovaj doma-ći investitor međutim najviše oče-

kuje od vetroparka „Košava“ kod Vršca koji je u prvoj fazi gradnje. Ta prva faza podrazumeva izgradnju 20 vetrogeneratora, snage oko 70 megavata i trebala bi da bude goto-va do sredine iduće godine, kada se očekuje puštanje u pogon. Za reali-zaciju ove investicije investitor je nedavno obezbedio kreditne linije od 81 milion evra. U drugoj fazi „Ko-šava“ će dobiti još 19 vetrogenera-tora snage 78 MW a kada sve bude završeno emisija ugljen dioksida

smanjiće se za 170.000 tona na go-dišnjem nivou.Stanisavljević ističe da se uskoro očekuje novi Pravilnik Ministarstva o tarifama za „zelenu energiju“, koji bi mogao doneti neke novitete u odnosu na postojeći po kome je fi-din tarifa 9,2 evrocenta po kilovat-času. To je inače skoro duplo skuplje od običnog kilovata. Kako će se to odraziti na krajnje potrošače, firme i građane ostaje da se vidi. Trenutno građani kroz račun za električnu energiju plaćaju stavku „obnovljivi izvori energije“, ali ona ima zane-marljiv trošak od svega nekoliko di-

nara po računu. Stanisavljević očekuje da taj trošak ne bi trebalo da bude veći i da novi pravilnik ne bi trebalo bitnije da promeni uslove u ovoj oblasti jer bi to naškodilo in-vestitorima koji uveliko grade ve-troparkove.Sudeći po trenutnim pokazateljima od vetroparkova korist imaju svi. In-vestitori već imaju svoju kalkulaciju čim ulažu tako veliki novac, država dobija čistu energiju i čistiju životnu

sredinu, kroz smnje-nu emisiju štetnih gasova, i ispunjava svoje međunarodne obaveze, lokalne za-jednice i vlasnici ze-mljišta ubiraju razne prihode kroz otkup ili zakup zemljišta, obnovu atarskih pu-teva, lokalne takse, posao za male firme na održavanju i slič-no. Prema rečima našeg sagovornika MK Fintel je direk-tno ili indirektno već obezbedio 30 novih radnih mesta od običnih radnika do programera i ener-getskih inžinjera, a sa završetkom „Ko-šave 2“ taj broj će se uvećati.Američka kompanija

“Kontinental Vinds” (Continental Winds) među prvima je ušla na naše tržište i po-čela da gradi vetro-

park u Kovinu i Alibunaru. Posle nesporazuma sa Elektromerežom Srbije (EMS) kompanija je imala problem sa dobijanjem dozvola, ka-snije je preko firme “Tesla Vind” (Tesla Wind) ušla u partnerstvo sa firmom Masdar iz Ujedinjenih arap-skih Emirata i jednom firmom sa Ki-pra, koje sada grade vetropark

„Čibuk“. Na istoj lokaciji. Kako je sa-opšteno više puta, taj vetropark bi trebalo da bude najveći u Srbiji.Kapacitet ovog vetroparka je 158 MW sa blizu 60 vetroturbina, a pro-stire se na više od 30 kvadratnih ki-lometara.

Drago Delić

Otvoriti tržište za male investitore

Stručnjaci smatraju da su naši potencija-li u energiji vetra ogromni, ali nedovolj-no iskorišćeni. Mišljenja su da još uvek postoji mogućnost da se tržište otvori za male investitore koji bi gradili vetroge-neratore do jednog megavata. Oni bi tako imali energiju za svoj mali biznis, a deo bi išao na mrežu. To bi, ističu oni, moglo da se reguliše novim pravilnikom, a predno-sti bi bile višestruke. Kako objašnjavaju eksperti, prednost tih malih investitora je u tome što bi se tako smanjilo optere-ćenje mreže u krajevima gde se nalaze, i što bi se prednost dala našim poslovnim ljudima, budući da veliki investitori nisu zaintersovani za tako male kapacitete. Kada je reč o potencijalnim lokacijama, stručnjaci smatraju da bi manji vetroge-neratori moglo da se postave u mnogim mestima, recimo planina Ozren, Stara Planina, Vlasina, desna obala Dunava od Velikog Gradišita ka Đerdapu i sl ično.

4

vetroeLektraNa kostol ac strateški

proJek at eps-aIzgradnja vetroelektrane će početi krajem iduće godine a na mreži će biti 2021. s kapacitetom od 66 megavata iz 20 vetrogeneratora.

“Izgradnja vetroelektrane u Kostol-cu predstavlja važan korak ka ostva-rivanju ciljeva koji se odnose na održivi razvoj Srbije, kroz uvođenje novih obnovljivih izvora energije u energetski bilans države. To je stra-teška investicija JP EPS u cilju većeg korišćenja obnovljivih izvora energi-je i posvećenosti očuvanju životne sredine”, zvaničan je odgovor EPS-a na naše pitanje kakvi su planovi EPS-a u najavljenoj izgradnji vetro-parka u Kostolcu. Izgradnja vetroelektrane u Kostolcu predstavlja pionirski poduhvat u okviru JP EPS, jer će to biti prva ve-troelektrana kojom će ova kompa-

nija upravljati i prvi put proizvoditi električnu energiju koristeći snagu vetra.Vetroelektrana će se nalaziti u istoč-nom delu Srbije na prostoru kosto-lačkog ugljenog basena, 90 kilometara od Beograda. Lokaliteti za izgradnju vetroelektrane su spo-ljašnje odlagalište „Drmno“, spoljaš-nje odlagalište „Mlava - Mogila“, severni deo spoljašnjeg odlagališta

„Petka“ i zatvoreni površinski kop „Klenovik“, kažu u EPS-u. S obzirom na ukupnu instalisanu snagu od 66 MW predviđeno je da se izgradi vetropark od 20 vetroge-

neratora. Početak izgradnje je pla-niran krajem 2019. godine, a završetak radova i probno puštanje u rad je planirano 2021. godine. Za realizaciju ovog projekta sklopljen je ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom u vrednosti 80 miliona evra. JP EPS je obezbedio i jedan milion evra bespovratnih sredstava od ne-mačkog partnera, koji će biti iskori-šćen za angažovanje eksperata za planiranje i upravljanje kapaciteti-ma, dodatni monitoring ptica i do-punu procene uticaja na životnu sredinu.

Drago Delić

„U Srbiji je u proteklih nekoliko godi-na pušteno na mrežu oko 150 mega-vata iz obnovljivih izvora energije, a do kraja ove godine biće pušteno još 200 megavata iz energije vetra, izjavio je ministar rudarstva i ener-getike Aleksandar Antić. On je na konferenciji „Energetika i ekologija 2018“ (Energy and ecology industry EEI 2018“) održanoj 11. oktobra u Beogradu rekao da će iduća godina biti veoma značajna jer se očekuje proizvodnja novih 200-250 mega-vata iz energije vetra, a 2020. ćemo dostići cilj da proizvodnja bude iz-među 500 i 600 megavata iz obnov-ljivih izvora energije.Kada je reč o obnovljiviim izvorima energije, Antić kaže da Srbija sustiže zapadnoevropske zemlje koje su u

to krenule znatno pre nas, još deve-desetih godina prošlog veka.Antić je prethodno istakao da nam je potreban partnerski donos sa EU u oblasti energetike i da su u toku investicije za izgradnju novih obje-kata snage 1.000 megavata, od čega su dve trećine u oblasti obnovljivih izvora, naglašavajući da je poslednji veći energetski objekat izgrađen još 1991.godine. On je najavio da je mi-nistarstvo u ozbiljnoj fazi analiza u vezi sa obnovljivim izvorima energi-je za prelazak sa „fid-in“ tarifa na aukcijski model, koji će nam doneti nove investicije.Kako saopštava Ministarstvo rudar-stva i energetike, planirano je i veće korišćenje naših hidropotencijala. Predviđena je izgradnja moravskih

hidroelektrana sa 150 megavata, zatim ibarskih i drinskih hidroelek-trana. To je još 400 do 500 megava-ta energije, ne računajući reverzi bilnu hidrocentralu Bistrica od 600 megavata. U tom cilju ministarstvo planira i formiranje snažnog Fonda za energetsku efikasnost.Srbija planira i izradnju gasovoda koji bi bio nastavak Turskog toka, ali taj gasovod mora prvo da prođe kroz Bugarsku i zatim da se posle Sr-bije nastavi u Mađarskoj. Srbija mo-ra da razmišlja o novim rutama za snabdevanje gasom, jer za sada do-bijamo gas samo preko Ukrajine i Mađarske. Srbija u svojoj energet-skoj stragegiji, prema rečima mini-stra Antića, “ima pozicije za izgradnju nekoliko gasnih elektrana”.

NareDNe Dve goDiNe presUDNe z a “zeLeNe kiLovate”

Antić: Ozbiljno se razmatra prelazak sa „fid-in“ tarifa na aukcijski model, koji će nam doneti nove investicije.

5

„Malo koji grad u Srbiji može da ponudi investitorima veliko, infrastrukturno potpuno opre-mljeno zemljište u svom vlasništvu, i to je naša velika prednost. Uskoro se Industrijska zona proširuje na još 550 hektara. Siguran sam da je Zrenjanin na najboljem putu da vrati nekadaš-nji imidž velikog industrijskog centra. Posebno me raduje to što se od 33 ugovora koje smo potpisali za zemljište u Industrijskim zonama, polovina odnosi na domaće kompanije“, kaže Čedomir Janjić

6

„Investicija Šandonga Linglonga vredna skoro milijardu dolara je velika vest ne samo za Zre-njanin nego i za celu Srbiju“, kaže Čedomir Ja-njić, gradonačelnik Zranjanina za časopis Inve-sticije i ekonomski portal Privredni.rs U čemu se ogleda značaj te investicije?

Ako je ukupan budžet Grada Zrenjanina nešto ispod 40 miliona evra na godišnjem nivou, ova investicija je najmanje 20 puta veća, znači kao 20 godišnjih budžeta. Samo to dovoljno govori o značaju te investicije, Kada uzmemo u obzir i druge prateće investitore i kooperan-te, odnosno kompanije koje će doći sa „Šandongom Linglongom“, onda će efekti biti još veći.

Ako se planira da hale pokrivaju preko 60 hektara ze-mljišta, može se zamisliti kako će to izgledati. Sve će to doneti brojne benefite i za grad Zrenjanin i za Srbiju.

Kada će početi radovi na izgradnji fabrike?

Najbitnije je da se počne kada je i planirano, a to je

mart iduće godine. Radiće se u tri faze. Dobio sam in-formaciju da su Kinezi već dogovorili isporuku iz Zrenja-nina za 2021. godinu, oni se strogo pridržavaju pravila i poslova koje dogovore. Fabrika će uglavnom raditi za zapadnoevropsko tržište, ali i za ceo svet. Ali, još je rano govoriti o nekim detaljnijim planovima.

Zrenjanin je sigurno jedan od lidera u privlačenju stranih investicija?

Sigurno smo među vodećima u Srbiji. Uspeli smo da promovišemo Grad Zrenjanin kao odlično mesto za in-vestiranje, više od 30 ugovora smo potpisali u zadnje tri godine, samo prošle godine otvorili smo više od 3.000 novih radnih mesta, a do kraja ove godine ćemo otvo-riti 1.500 do 1.600 novih radnih mesta. To je pokazatelj koji sve govori.

Želim da istaknem da se našem gradu smeše nove inve-sticije, kako u privredi, tako i u infrastrukturi. Zrenjanin je dobro mesto za život i grad sa perspektivom. Siguran sam da je Zrenjanin na najboljem putu da vrati neka-dašnji imidž velikog industrijskog centra.

zrenJanin Je dobro mesto za život i Grad sa perspektivom

Čedomir Janjićgradonačelnik Zrenjanina

ZRENJANIN

Koliko je sve to uticalo na smanjenje nezaposlenosti?

Mi smo jedan od gradova koji je najviše smanjio sto-pu nezaposlenosti. Na Birou za zapošljavanje nalazi se manje od 5.000 osoba. Kada smo 2012.godine preu-zeli upravljanje Gradom, na Birou je bilo čak 12.000 nezaposlenih. Do kraja godine očeujemo otvaranje još radnih mesta, a onda idu ova sa kinezima i drugim sa kojima pregovaramo, tako da očekujemo punu zaposle-nost kada sve to završimo, odnosno u naredne dve.tri godine. To je naš cilj.

Zrenjanin je prepoznatljiv po grinfild investicijama?

Imamo pre svega dobru industrijsku zonu, koju stalno

proširujemo. Uskoro za još 550 hektara. Malo koji grad u Srbiji može da ponudi investitorima toliko zemljište, dobro infrastrukturno opremljeno i u svom vlasništvu tako da je to naša velika prednost.

Ko su najveći investitori?

Najveći investitor i poslodavac u Zrenjaninu je nemački „Drekslmajer“ proizvođač automobilskih delova i kom-ponenti, koji sada zapošljava oko 6.300 radnika. Iamo više drugih renomiranih investitora. Sve firme koje su od 2005 godine otvorile svoje pogone u Zrenjaninu, ili su povećale proizvodne kapacitete i broj radnika ili rade u poečtnim kapacitetima i nema niti jedne koja je sma-njila ili ne daj Bože, zatvorila svoj biznis u našem gradu.

7

„Uspeli smo da promovišemo Grad Zrenjanin kao odlično mesto za investiranje, više od 30 ugovora smo potpisali u zadnje tri godine, samo prošle godine otvorili smo više od 3.000 no-vih radnih mesta, a do kraja ove godine ćemo otvoriti 1.500 do 1.600 novih radnih mesta. To je pokazatelj koji sve govori“, kaže Janjić.

Foto: Zona Bagljas Drekslmajer

Foto: Obilazak gradilišta

Sajam privrede šansa za ugovaranje novih poslovaGrad Zrenjanin tradicionalno svake godine početkom jeseni organizuje privrednu manifestaciju na kojoj učestvuju brojni privrednici. Ove gogone sajam ZR - BizNet održan je od 20. do 22 sep-tembra, a manifestaciju je otvorila pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović. Sajam je okupio više od 150 kompanija iz svih sektora.Obradović Jovanović je na otvaranju manifestacije čiji je ovogodišnji moto „Pokreni se“, istakla da je osnovni zadatak Ministarstva privrede da podstakne privredni razvoj Srbije, na čemu se u prethodnom periodu puno radilo.„Pažnja nam je usmerena i na privlačenje investicija i unapređenje poslovnog okruženja. Uve-rena sam da će Zrenjanin vrlo brzo osetiti nove pozitivne rezultate dolaska velikih kompanija“, istakla je pomoćnica ministra privrede.Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić je ocenio da sve što se radi na promociji Zrenjanina kao investicione destinacije daje dobre rezultate i da je ova manifestacija veoma dobra prilika za ugovaranje poslova i povezivanje domaćih privrednika.

Imate li uspešne primere domaćih investicija?

U Zrenjaninu ima dobrih primera domaćih kom-panija. Od ovih 33 ugovora koje smo potpisali za zemljište u i oko Industrijskih zona, polovina su domaće kompanije, što me posebno raduje. Lju-di koji posluju u Zrenjaninu veruju u naš grad i to je ono što mi budi optimizam.

Kako podstičete poljoprivrednu proizvodnju?

Mnogo naših žitelja živi od poljoprivredne pro-izvodnje, imamo podsticaje u raznim granam agrara. Pored državnih podsticaja, i naš grada podstiče poljoprivrednu proizvodnju i pomaže na razne načine, od sređivanja atarskih puteva, kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, do direktnih podsti-caja za stočare i pčelare, od sledeće godine nadam se i za voćare.

Zrenjanin nije turistički grad, ali beleži dobre rezultate i u turizmu?

Turizam je neiskorišćena grana privrede, ne samo u Zrenjaninu nego u celoj Srbiji. Mi nenamo more, ni planinu, nemamo čak ni brdo. Ali koristimo svoje potencijale i pravimo dobre manifestacije. Ove go-dine su Dani piva okupili skoro pola miliona pose-tilaca. Time bi se ponosila i neka manja turistički zemlja, a ne samo jedan grad.

Kada će biti otvorena fabrika vode?

Uskoro. Uz sve administrativne probleme, vrlo brzo očekujemo da fabrika vode počne da radi. Rešiće-mo i taj problem i zrenjaninci ce dobiti dobru vodu.

Drago Delić

8

Foto: Zona Jugoistok Essex

Foto: Zona Geze, Fulga

9

srBiJa kLJUČNi partNer Na Novom pUtU sviLe

Ministarski samit 16 plus 1 u Beogradu,15 i 16.oktobar.

„Naša zemlja će sa Kinom realizovati ukupno oko devet milijardi evra in-vesticija u različitim oblastima“, izja-vila je nakon Trećeg samita ministara transporta Kine i 16 zemalja central-ne i istočne Evrope u Beogradu, pot-predsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture Zorana Mihajlović.Ona je istakla da je ovaj skup poka-zao da je Srbija prepoznata kao je-dan od lidera u saradnji sa Kinom u oblasti infrastrukture i kao zemlja koja radi na povezivanju sa regio-nom. Posebna vrednost je u tome što je Srbija zemlja u kojoj je sedište

Transportne zajednice Zapadnog Balkana, sedište Asocijacije za infra-strukturu i saobraćaj u okviru meha-nizma 16+1. Kako je saopštila Vlada Srbije, na ministarskom samitu raz-menjena su iskustva svih zemalja u mehanizmu 16+1, mogućnosti pove-zivanja i smanjena nefizičkih barije-ra u cilju bržeg protoka robe i ljudi. Posebna pažnja posvećena je pripre-mi projekata, od studija izvodljivosti do izrade projektno-tehničke doku-mentacije i integrisanih graničnih prelaza sa što manjim brojem zau-stavljanja na granici. Mihajlovićeva je istakla da će ove go-

dine biti završene deonice Koridora 11, na kojima je angažovana kineska strana, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga.Ministar transporta Kine Li Sjaopeng rekao je da vrednost robne razmene Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope iznosi 68 milijardi dolara, a povećana je sa 9,3 na 11 odsto od 2014. godine. On je podvukao da je namera da se ojača mehanizam sa-radnje 16+1, posebno u vodnom sa-obraćaju, kao i saradnja u oblasti logistike, ali i da se poveća kadrovski kapacitet, između ostalog i kroz sti-pendiranje za usavršavanje u Kini.

Francuska kompanija „Novares“ ko-ja se bavi proizvodnjom komponenti za autoindustriju otvorila je 16. okto-bra novi pogon u Zrenjaninu, koji će raditi delove za luksuzne automobi-le, kao što su “jaguar”, “pežo”, “ben-tli”. Investicija je vredna 5,2 miliona evra i kako je istaknuto na otvaranju, predstavlja nastavak aktivnosti za-početih 2012.godine.Novi pogon je svečano otvoren u pri-sustvu ministra finansija Siniše Ma-log, ministra privrede Gorana Kneževića, Pjera Bulea predsednika Novaresa, predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, gradonačelni-ka Zrenjanina Čedomira Janjića i

ambasadora Francuske Frederika Mondolonija.Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da je u Srednjoba-natskom okrugu zabeležen najveći rast broja zaposlenih u našoj zemlji i dodao da je to rezultat zajedničkog rada republičkih, pokrajinskih i grad-skih institucija u stvaranju stabilnog poslovnog ambijenta.Ambasador Frederiko Mondoloni je naglasio da oko 100 francuskih firmi u Srbiji zapošljava 10.000 ljudi i da naša zemlja predstavlja dobro pod-ručje za dolazak novih investora.Generalni direktor kompanije „No-

vares“ Pjer Bule rekao je da će u fa-brici u Zrenjaninu u 2019. godini broj zaposlenih biti povećan sa 190 na 240. On je podsetio da je pogon ne-kadašnjeg „Mekaplasta“, sada „No-varesa“ u Zrenjaninu počeo sa radom u proleće 2012. godine i da je stalno širio proizvodnju.Emanuel Mer iz “Novaresa” istakao je da kompanija proizvodi najmo-dernije delove za automobilsku in-dustriju i da je specijalizivana za tehniku brizgane plastike, koja je sve prisutnija u savremenim automobili-ma. Kompanija je prisutna u 21 zem-lji, upravlja proizvodnjom u 42 fabrike.

DeLovi z a “JagUar”, “BeNtLi i “pežo” raDiće se U zreNJaNiNU

Foto: mgsi.gov.rs

Visinska razlika između početne i krajnje stanice je 531 metar

Gold Gondola okosnica turizma

na zlatiboru

SrBIJa DOBIJa NOVU TUrISTIČKU aTraKcIJU

Savremeni turista kada boravi na plani-ni, u bilo koje doba godine, želi da uživa i u lepotama predela, što je nemoguće bez panoramske gondole. Otud i ideja čelnika Opštine Čajetina da se na ovoj planini sagradi panoramska gondola, a turistima omogući da, dok putujući njome brzinom od oko 6m/s od centra Zlatibora do vrha Tornika 25 minuta uži-vaju posmatrajući prirodne lepote ove planine.Rečeno – učinjeno. Formirano je JP „Gold gondola Zlatibor“, a direktor Bo-jana Božanić sa saradnicima latila se nimalo lakog posla – izgradnje gondole čija vazdušna trasa prolazi iznad najlep-ših i najuređenijih mesta sa ski stazama i zimskim rekreativnim i sportskim sadr-žajima. Slične gondole postoje u smu-čarskim centrima na Alpima, u Rio de Žaneiru, Kanadi i Novom Zelandu, a zla-tiborska će svojom dužinom da nadmaši najdužu na svetu – TianmenShan Cable Car gondolu dugu 7,4 km koja se nalazi u sklopu Nacionalnog parka Zhangjiasie u Kini.

Posao poveren najboljimaKada bude završena, „Gold gondola Zla-ribor“ biće najduža panoramska gondola na svetu. Trasa gondole duga 8.950 me-tara, počinje u srcu turističkog centra, ide preko Ribničkog jezera gde se nalazi međustanica, do vrha Tornika, na visini od 1496 metara. Visinska razlika između početne i krajnje stanice je 531 metar.

Sadašnji kapacitet gondole je 600 putnika po satu u 55 zasebnih kabina sa po 10 mesta. Njen maksimalan kapacitet je 90 kabina i 1000 putnika na sat.

Zlatiborska gondola biće jednoužna, vi-seća, razdvojiva žičara, sa kružnim (jed-nosmernim) tokom, sa zatvorenim ka-binama za 10 osoba, a prečnik čeličnog užeta je 50mm. Imaće 36 stubova i jednu međustanicu, kabine marke „Sigma“ ši-rine i visine dva metra teške su po 600 kilograma. Izrađene su po najvišim teh-ničkim standardima, poseduju držače za skije i bordove i imaju osvetljenje koje se napaja preko solarnih panela.

Čitav projekat koji svojim sredstvima fi-nansira Opština Čajetina košta 13 miliona evra, od čega 3 miliona gradnja, a 10 mi-

liona oprema, koja je kupljena od francu-ske kompanije „Pomagalski“, čiji stručnja-ci nadziru radove.

Francuzi nisu slučajno izabrani za partne-re. POMA je već 80 godina svetski lider u prevozu robe i ljudi žičarama, a u njenim produžnicama na pet kontinenata zapo-sleno je oko 900 inženjera i montera, od kojih dve trećine u Francuskoj.

Za ovih osam decenija POMA je izgradila više od 8000 instalacija u oko 80 zema-lja. Ova kompanija na svim kontinentima gradi gondolske liftove i žičare. Tokom godina, kompanija se razvijala i osnivala specijalizovane firme.

Danas je COMAG specijalizovana za in-stalacije i održavanje žičara, SACMI radi mehaničko zavarivanje komponenti žiča-re i montažu. Osim toga, SACMI radi i ele-mente za montiranje žičara. Širom sveta poznata je i SEMER koja je specijalizova-na za elektrotehniku i proizvodnju indu-strijskih automatizovanih sistema. SIGMA dizajnira i proizvodi kabine.

Zajedno sa Francuzima, radove na gon-doli izvodi konzorcijum odabran na ten-deru koji čine „Jedinstvo“ iz Užica,

10

Panoramska gondola koja će da poveže centar Zlatibora sa Rib-ničkim jezerom i Tornikom duga 8.950 metara biće najduža žičara

te vrste na svetu, a u 55 kabina prevoziće 600 putnika po satu koji će tokom 25 minuta vožnje da uživaju u lepotama ove planine.

11

„Amiga“ iz Kraljeva, „Hidromontaža“ i „Elkoms“ iz Beograda.

Zanimljiva za turiste i investitore

Iako nije završena, „Gold gondola Zlati-bor“ je već privukla pažnju brojnih turi-sta širom sveta. Njeno predstavljanje na prošlogodišnjem Sajmu građevinarstva i na 40. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, kao i na Sarajevskom festi-valu turizma 2017, ovogodišnjem Saj-mu turizma u Moskvi i na Privrednom sajmu u Celju. Posetioce sajma privukla je gondola, a poseban utisak ostavilo je dvoipominutno putovanje virtuelnom turom, gde su uz pomoć VR naočara mogli u realnom vremenu da uživaju u „vožnji i pogledu iz kabine“ trasom od centra Zlatibora, kroz prelepe zlatibor-ske predele, pa sve do vrha Tornika.

Ovaj projekat privlači veliku pažnju gostiju Zlatibora koji kažu da će im se njome olakšati odlazak na Tornik, oda-kle imaju predivan pogled na delove Zapadne Srbije i Republike Srpske, s re-kom Drinom i njenim obalama. Milica Radošević iz Bora, sestre Nevena i Ivana Miljanić iz Banjaluke, Slavica Trifunović i Ivana Petrović iz Obrenovca samo su neki od četvrt miliona turista koji su bo-ravili na Zlatiboru.

Izgradnji gondole raduju se i meštani, jer očekuju da će da privuče još više turista iz zemlje i sveta. Novi sadržaji poput gondole svima će doneti dobit, smatraju Dragan Lazović, Nikola Grbić, Mirko Jelisijević, Violeta Stanić i drugi

meštani. Oni imaju svoju računicu: više turista – više noćenja, ali i prodatih ru-kotvorina, su-venira, proi-zvoda od mesa i mleka karak-terističnih za ovu planinu. Mnogima od njih olakšaće put od kuće do posla, jer će je meštani sela Ribnica kori-stiti kao javni prevoz. Do-neće gondola profit svima. Očekivani go-dišnji prihod je 800.000 evra. Po predviđe-noj ceni od pet evra koristi-će je turisti, koji ovde ostvare oko 1,2 miliona noćenja. Očekuje se da ova kapitalna investicija privuče još više turista iz regiona, ali i čitavog sveta, s obzirom da je najduža panoramska gondola na planeti.

Gold gondola Zlatibor postala je atrak-cija i pre no što je završena. Vožnja gon-dolom biće i deo ekskurzijskih progra-

ma, a Bojana Božanić, direktor JP „Gold gondola Zlatibor“ ističe da su mnoge firme i hoteli zainteresovani za sarad-nju sa ovim JP, kao i da imaju podršku od Dino parka i Avantura parka.

Značajna za srpski turizam

O značaju gondole za zlatiborski i srpski turizam možda najbolje govori podatak da je njena trasa već privukla brojne

investicije koji najavlju-ju ulaganja u dodatne sadržaje i komunalno i turističko uređenje.

U planu je uređenje Ribničkog jezera koje će se koristiti u turističke svrhe. Projekat „Novi Zlatibor“ prostiraće se na više od 200 hektara, na kojima će se izgraditi hoteli visoke kategorije i luksuzna apartman-ska naselja uz sportske sadržaje. Na Zlatiboru, uz početnu stanicu gra-dimo poslovnu zgradu, sa sadržajima zanimlji-vim za turiste. Biće tu i dodatni komercijalni i ugostiteljski sadržaji. Na vrhu Tornika, kod poslednje stanice, na-laziće se vidikovac i sa-držaji zanimljivi za ove koji ne skijaju.

Bojana Božanić, direktorka JP „Gold Gondola

Održana međunarodna konferencija povodom jubileja Beogradske konvencije

i Dunavske komisije

12

„Smatramo da će to da donese koristi ne samo lokalnoj upravi

kao investitoru već i svima onima koji na Torniku imaju objekte i zemlji-šte. Naš cilj je da se stvori dobar ambi-jent i za davaoce i za korisnike usluga i da gondola dovede i nove investitore”, ističe Bojana Božanić, direktor JP „Gold gondola Zlatibor“. Ona naglašava da će gondola da donese prihod ne samo Turističkom centru Zlatibor i Opštini Ča-jetina već i državi Srbiji, direktno kroz zapošljavanje i poreze i indirektno kroz nova radna mesta i nova ulaganja. Kako s gondolom počinje nova faza razvoja turizma na Zlatiboru, biće još više para i u državnoj kasi.

Do sada je završeno 95 odsto planiranih poslova na izgradnji gondole, a Zlatibor-ci se u ovom projektu oslanjaju na same sebe. Brojna spoticanja i administrativ-ne procedure usporavali su radove, pa je 21. septembra 2017. godine gradnja

počela od pete faze, odnosno kraj-nje stanice, za koju je u julu dobi-jena dozvola.

U septembru 2018. dobijena je dozvola za sledeću fazu izgradnje „Gold gondole Zlatibor“ koja podrazumeva podizanje 19 stubova od početne stanice u centru Zlatibora do međustanice na polovini trase. Time je konačno rešen deo pro-blema koji je usporio radove na ovom kapitalnom projektu. Vrednost radova na ovoj fazi je oko 45 miliona dinara. Umeđuvremenu završena je i početna stanica u centru turističkog naselja.

Inače, Opština je kao investitor rešila imovinsko pravne odnose na komplet-noj trasi gondole, ali administrativne procedure upisa prava ulaska u posed radi privođenja nameni i izgradnje gon-dole u Službi za katastar nepokretnosti značajno su usporile proceduru izdava-nja ove dozvole, a slična situacija po-navlja se i sa preostale dve faze gde se administrativni problemi u Republičkom geodetskom zavodu prepliću sa tužba-ma i žalbama koje se ulažu samo zbog formalnih razloga.

“U suštini, borba sa vetrenjačama koje predstavljaju pojedini nosioci prava ko-

rišćenja na parcelama na trasi traje i dalje. Iako je opstrukcija i dalje vidljiva, stvari polako dolaze na svoje mesto. Ministarstvo građevi-ne, nakon početnog nepoverenja, pru-žilo je podršku pri rešavanju pojedinih problema na koje smo nailazili”, kaže Božanićeva i ističe saradnju sa njihovim nadležnim sluzbama, kao i dostupnost stručnih lica za svaku vrstu konsultacija i pomoći.

Ministarstvo je izdalo nove lokacijske uslove za gondolu, na osnovu izmenje-nih vodnih uslova, čime je usaglašena dokumentacija.

Stvari polako dolaze na svoje mesto, dozvole stižu, radovi se nastavljaju iako postoje namerna odugovlačenja. Sa sa-dašnjom dinamikom, gondola koja će da bude kičma novih investicija na Zla-tiboru, provozaće prve turiste već idu-će godine. I privućiće nove. Očekuje se da za deset godina na Zlatiboru godiš-nje boravi milion turista koji će da ostvare 10 miliona noćenja.

Kako s gondolom počinje nova faza razvoja turizma na Zlatiboru, biće još više para i u državnoj kasi.

šta će Biti s petrohemiJom?

Za ovu našu kompaniju interesuju se i partneri iz Kazahstana. Iako je prethodnih godina bila gubitaš, prema podacima aPr-a, Petrohemija je u prošloj godini bila najuspešnija srpska firma, ispred NIS-a, Srbijagasa, Telekoma...

Tokom posete Kazahstanu, pred-sednik Srbije Aleksandar Vučić se odgovarajući na pitanja novinara do-takao i srpskog energetkog giganta - Petrohemije. Mnoge zanima ko će biti kupac te pančevačke kompanije. Neki mediji su pre posete objavili da je Vučić Petrohemiju odabrao kao jednu od važnih tema prilikom raz-govora sa predsednikom te zemlje Nursultanom Nazarbajevim. Ta cen-tralnoazijska država inače beleži sna-žan ekonomski razvoj i ima veoma jak energetski sektor.

Posle razgovora sa predsednikom Nazarbajevim Vučić je izjavio.“Sa-mo oni koji imaju naftu i koji mogu da računaju da nemaju nesigurnost po pitanju cena nafte mogu da kupe Petrohemiju. To znači da to mogu da urade Rusi, Kazahstan, Azerbejdžan“, ističući da smo trebali ranije da raz-govaramo sa nekim od ovih zemalja. Predsednik ukazuje na to da se „niko ne zaleće“ da kupi ovu firmu, ali da će država gledati da se bori za nju i da prodaja bude uspešna.

Petrohemiji su potrebne velike in-vesticije da bi uspela da se razvija. Pre dve-tri decenije ona je bila jedna od najvećih i najuspešnijih doma-ćih kompanija. Poslednjih par godi-na obavljeni su brojni razgovori sa potencijalnim investitorima, ali bez rezultata. Inače, zanimljivo je da je

Petrohemija u 2017.godini prema zvaničnim podacima Agencije za pri-vredne registre (APR) bila najuspeš-nija srpska firma... Ona je zauzela prvo mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u 2017. godini , a prethodnih godi-na je bila među vodećim gubitašima. Podaci su dobijeni na osnovu analize i rangiranja finansijskih izveštaja za za više od 102.000 privrednih dru-štava.

Neto dobitak Petrohemije u 2017.iskazan je u iznosu od 40.456 miliona dinara (u 2016. neto gubitak 5.262 miliona dinara) i čini 6,1 odsto neto dobitka cele privrede. Međutim, prilikom sagledavanja rezultata, kao i ukupnih finansijskih performansi treba imati u vidu da je, od 2015. go-dine, prema Odluci Vlade ovo predu-zeće svrstano u grupu od 17 subjek-tata od značaja za domaću privredu, te da je od oktobra 2017. počelo sa primenom Unapred pripremljenog plana reorganizacije prema kome je otpisan deo obaveza (47,7 odsto ili 36.937 miliona dinara), a preostali deo je konvertovan u kapital izdava-njem novih akcija.

Budući da je sprovedeni otpis imao tretman ostalih prihoda, oni su dra-stično uvećani, te je društvo iskazalo znatno veći dobitak iz ostalih aktiv-nosti od onog u prethodnoj godini

(36.961 milion dinara naspram 16 miliona dinara). Iz primarne delat-nosti, ovo preduzeće ostvarilo je po-slovne prihode veće za 6,1 odsto u iznosu od 37.883 miliona dinara, pri čemu je poslovni dobitak smanjen za 22,5 odsto i iznosi 5.139 miliona di-nara, dok je u delu finansiranja iska-zan gubitak od 1.834 miliona dinara (11.911 miliona dinara u 2016.). Za razliku od prethodne godine kada je gubitak nadmašio vrednost ka-pitala za 56.867 miliona dinara, na kraju 2017. godine kapital je iskazan u iznosu od 24.141 milion dinara, a ukupan gubitak je skoro prepolovljen i iznosi 39.748 miliona dinara (12. mesto na listi društava sa najvećim ukupnim gubitkom). Poslovna imovi-na je porasla za 24,7 odsto i iskazana je u vrednosti od 27.807 miliona di-nara. Petrohemija je na kraju prošle godine zapošljavala 1.441 radnika.

Ove podatke APR je objavio na kon-ferenciji za novinare početkom sep-tembra, a iz njih se vidi da je Petro-hemija sada zaista postala znatno interesantnija za potencijalne inve-stitore, strane ili domaće. Najveći uspeh Petrohemija je ostvarila kao državna kompanija kada je imala profesionalan i stručan menadžment i kada je država pomagala razvoj strateških domaćih kompanija.

Mediji/Privredni.rs

foto: www.hip-petrohemija.com

Po uplati prve tranše, u izno-su ne manjem od 100 milio-na dolara, kineski „ciđin“ će i zvanično preuzeti upravljanje rTB-om Bor i formirati skup-štinu akcionara i ostale orga-ne upravljanja. U prelaznom periodu Kinezi će u rTB Bor poslati „razuman broj po-smatrača, koji imaju pravo da traže sve informacije o po-slovanju rTB-a“. Kada završe uplatu iznosa za dokapitaliza-ciju, odnosno svih 350 milio-na dolara, „ciđin“ će postati vlasnik 63 odsto rTB-a Bor, a predviđenio je da će se uplata obaviti “u roku od tri uzasto-pne godine nakon datuma za-tvaranja u gotovini”.

Komisija za zaštitu konkurencije odo-brila je 1. oktobra je strateško par-tnerstvo „Zijin“ u RTB Bor. Podseti-mo, u javnom pozivu Vlada je tražila investitora koji će dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postati vlasnik udela u RTB-u, a kineska kompanija ponudila je milijardu i 260 miliona dolara, plus dvesta miliona dolara za pokrivanje tekućih dugova RTB-a. Time je kineska kompanija obezbedi-la 63 odsto vlasničkog udela u RTB-u, koje će biti operativno po uplati 350 miliona dolara dokapitalizacije.

Podsetimo, Ugovor je potpisan sre-dinom septembra, prilikom posete Kini predsednika Srbije Aleksandra Vučića. S naše strane ugovor je pot-pisao ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić.

Pomenuti iznos investicije od 1,260 milijardu dolara, kineski partner tre-ba da uloži u narednih šest godina, kao i još 200 miliona dolara za pokri-vanje tekućeg duga.

Srbija je od 2006. pokušavala da pro-da RTB Bor i posle četiri neuspešna pokušaja u kojima je u ponudi uvek bila znatno manja suma od ove kine-ske, tako da je očito reč o dosad naj-boljoj ponudi, odnosno najboljem strateškom partneru. Kada se sagle-da stanje na svetskom tržištu metala, ovo partnerstvo ima posebnu težinu. Kineska kompanija u devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine je u svetu bila na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija čije su akcije na berzi. Ostali veliki igrači nisu želeli da učestvuju u nadmeta-nju za RTB Bor.

„ciĐin“ preuzima rtb bor po UpLati prvih 100

miliona dolara

14

KaKO STraTEŠKO ParTNErSTVO I PrEUZIMaNJE rTB BOra VIDI kINESkI INVESTITOR?

15

Ekskluzivni izveštaj “ciđin“-aZanimljivo je kako ovo strateško partnerstvo i investiciju u Srbiji vidi kineska kompanija. Časopis Investi-cije, zahvaljujući Gorici Tončev Va-silić, šefu informativne službe RTB-a Bor, prenosi delove izveštaja kineske kompanije, koji dosta govori o daljim planovima u borskom rudniku. Saop-štenje je objavljeno u vidu izveštaja o transakciji sačinjenog na hongkoš-koj berzi, gde je, inače, registrovano poslovanje kineske kompanije.

U izvešteju „Ciđina“ tim povodom, objavljenom na Hongkoškoj berzi ističe se da je Srbija prijateljska ze-mlja koja je lako dostupna vodenim i kopnenim transportom. Ističe se da je Bor aktivni rudarski grad i regio-nalni administrativni centar koji po-seduje neophodne objekte i resurse, čiji su “troškovi korišćenja relativno mali“, a „visokokvalitetni radnici po-seduju relevantne veštine“. Takođe ističu da „postoji veliki potencijal u povećanju proizvodnih kapaciteta ukoliko se tehnologije unaprede“.Na dan sklapanja ugovora o strateš-kom partnerstvu sa Srbijom i RTB-om Bor, 17. septembra, na sajtu kineske kompanije „Ciđin Majning“ objavljeno je „Saopštenje o investici-jama ‘Ciđin Majning Grupe’ u srpski RTB Bor putem uvećanja kapitala“,

sa nadnaslovom „Transakcija koja se može obelodaniti“.Detaljna dijagnostika pozitivnaIz dokumenta saznajemo da je na sastanku Upravnog odbora kineskog „Ciđin“-a razmatran i jednoglasno (sa 11 glasova „za“ i bez ijednog uzdržanog ili glasa protiv) odobren predlog ulaganja u srpski RTB Bor, u vidu uvećanja kapitala.U detaljnom i opširnom saopštenju sa berze u Hong Kongu, u osnovnim

informacijama o ciljnoj akviziciji, na-vedeno je da je „Bor aktivni rudar-ski grad i regionalni administrativni centar koji poseduje neophodne objekte. Putni, železnički i vodeni transport su dobro razvijeni, posto-je bogati vodni resursi i snabdevanje električnom energijom, a troškovi korišćenja ovih resursa su relativno mali. U industriji su visokokvalitetni radnici koji poseduju relevantne ve-štine“.Objašnjavajući svojim klijentima gde je i šta je Srbija, u objavi sa hongkoš-ke berze može se pročitati da je Sr-bija zabeležila brz ekonomski rast u poslednjih nekoliko godina, sa sta-bilnim političkim okruženjem, te da održava prijateljski odnos sa Kinom dugo vremena.

RTB Bor je opisan kao državna kom-panija za proizvodnju bakra, koja po-seduje jedine rudnike bakra i jedinu topionicu u Srbiji. „Njeni projekti imaju veliki obim rezervi resursa i postoji veliki potencijal u povećanju proizvodnih kapaciteta ukoliko se tehnologije unaprede“.U saopštenju se navodi da je „Ciđin Majning“ sproveo detaljnu dijagno-stiku (due dilligance) tehnologije, finansija, poštovanja zakona i zaštite životne sredine u RTB-u Bor i, nakon

toga, pažljivo procenio vrednost srp-ske kompanije.Dokapitalizacija u naredne tri godineO načinu, iznosu i planu za uveća-nje kapitala, odnosno dokapitaliza-ciju RTB-a Bor može se pročitati da će „Ciđin“ u RTB uložiti 350 miliona dolara u gotovini. Na dan zatvaranja će, kako piše u saopštenju, na ban-kovni račun RTB-a Bor uplatiti prvu tranšu ulaganja (od najmanje 100 miliona dolara). Preostale rate, do obaveznih 350 miliona dolara, mogu da se izmire u naredne tri godine od datuma zatvaranja transakcije. Tek nakon završetka uvećanja kapitala i uplate svih 350 miliona dolara, „Ci-đin“ će imati 63 odsto vlasničkog udela u RTB-u Bor, a ostali akcionari 37 procenata.

foto: rtb.rs

16

Po uplati prve tranše, kineski „Ciđin“ će preuzeti i korporativno upravljanje RTB-om Bor i to tako što će usposta-viti skupštinu akcionara, nadzorni odbor i viši menadžment tim, koji se sastoji od generalnog i drugih direk-tora. U prelaznom periodu „Ciđin“ će u RTB Bor poslati „razuman broj po-smatrača, koji imaju pravo da traže sve razumne informacije o poslovanju RTB-a“, piše u ovoj objavi. Biznis plan vredan 1,26 milijardi dolara Biznis-plan i iznos obaveznih investi-cija u narednih šest godina, uključu-jući i iznos od 350 miliona dolara, u totalu iznosi 1,26 milijardi dolara. U skladu sa planom razvoja koji je „Zi-jin“ podneo na nadmetanju za RTB Bor, ovaj obavezni investicioni iznos namenjen je tehnološkoj nadograd-nji, proširenju i izgradnji rudnika i metalurškog postrojenja, mada će, kako je navedeno u saopštenju, stariji dugovi borske kompanije imati pri-oritet u otplati. „Izvori sredstava za finansiranje obaveznih investicija su uglavnom od uvećanja kapitala, neto novčanog toka u operativnim aktiv-nostima RTB-a, bankarske pozajmice ‘Ciđina’ itd.“

U saopštenju su, pored ostalog, na-vedeni i brojni investicioni rizici na koje je „Ciđin“ upozorila berza u Hong Kongu, a razvrstani su u: rizike od odobrenja, političke i pravne rizike, rizike od projekta, tržišne i devizne rizike. „Uspeh transakcije je podlo-žan neizvesnosti i investitori treba da budu svesni investicionih rizika“, na-vodi se na kraju ove objave. Izvoz za osam meseci 143 mliona dolara U Međuvremenu Kinezi nastavljaju da kupuju bakar iz Bora i nakon pr-vih probnih količina u julu mesecu, do sredine septembra kupili su preko hiljadu tona borskog bakra i za kratko vreme ušli u krug najvećih kupaca.Prema zvaničnim podacima od po-četka godine Rudarsko-topioničarski basen Bor prodao je na stranom trži-štu robu u iznosu 143 miliona dolara. Izvoz je u ovom periodu, u odnosu na isti prošle godine, vredeo 30 miliona dolara više zbog bolje proizvodnje, ali i jačih cena. Za osam meseci prodato je 20.634 tone bakra, 2,6 tona srebra, 3,5 kilograma platine, 37 kilograma paladijuma, 19 tona selena, 588 tona plavog kamena i 13 hiljada tona sum-

porne kiseline.Srebro, platinu i paladijum otkupili BritanciBorski bakar su ove godine kupova-le standardne mušterije iz Hrvatske, Turske, Italije i Nemačke, a prvi put se kao veliki kupci, pojavljuju i Kinezi. Ce-lokupnu osmomesečnu proizvodnju srebra, platine i paladijuma otkupili su Britanci, dok je selen delom zavr-šio takođe u Engleskoj, a delom u Ho-landiji. Plavi kamen je iz Bora odlazio u Poljsku, Mađarsku, Tursku i Bosnu i Hercegovinu, a sumpornu kiselinu ku-povali su Grci, Bugari i Rumuni.Samo u avgustu, izvoz RTB-a Bor vre-deo je 18,6 miliona dolara, odnosno četiri i po miliona dolara više nego u istom mesecu prošle godine. Kada je reč o bezbednosti i zaštiti životne sredine u ovom izveštaju se kaže da je svest o zaštiti životne sredine u RTB Boru relativno slaba I dase mora podići na viši nivo. Shodno tome, predviđena je izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode i kontrolu ispu-štanja toksičnog gasa, uz istovremeno poboljšanje ekologije rudnika.

Drago Delić

Prema rečima ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, investi-cija „Ciđin“-a stavlja na noge RTB Bor dugoročno, i veoma je značajna za čitavu srpsku ekonomiju. On ističe da su se Kinezi obavezali na otvaranje no-vih rudnika, u prve tri godine uložiće 320 miliona dolara za otvaranje rud-nika Cerovo, kao i na modernizaciju Majdanpeka, Krivelja i ostalih kopova. Takođe ulagaće u tehnologiju Topioni-ce i povećanje njenog kapaciteta, naj-pre na 80.000 tona, duplo više nego sada, a za šest godina na 120-150.000 tona.„Ciđin“ je u Kini prvi po proizvodnji zla-ta, a drugi po proizvodnji bakra – lane su proizveli 213.765 kilograma zlata i

više od 636.000 tona bakra. I po pro-izvodnji cinka i olova je takođe u vrhu. To mu je prošle godine obezbedilo 22. poziciju među najuspešnijim svetskim rudarskim kompanijama. „Ciđin“ radi u Australiji, Kanadi, Kongu, Kirgista-nu, Papua Novoj Gvineji, Peruu, Rusiji, Tadžikistanu,Južnoj Africi. RTB Bor je prva investicija „Ciđin“-a u Evropi.Posle vesti o strateškom paretnerstvu „Ciđin“-a u Boru, kanadska kompanija „Nevsun risorsiz“ je saopštila da je sa ovom kineskom kompanijom sklopila konačni sporazum prema kom će “Ci-đin” izvršiti preuzimanje svih emito-vanih i sveukupnih deonica u opticaju kompanije Nevsun za šest kanadskih dolara po deonici. Ponuda je vredna

1,88 milijardi kanadskih dolara (1,41 milijardi američkih dolara). Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je u izjavi za N1 da bi dogovor o tome bio dobra vest i za RTB Bor. Podsećanja radi, „Nevsun“u Srbiji po-sluje posredstvom kompanije „Rakita eksplorejšn“ d.o.o. i sprovodi projekat Čukaru Peki u Boru, nalazište bakra i zlata koje je od izuzetne vrednosti i po-tencijala za Srbiju. Ove dve kompanije, kineska i kanadska, razgovarale su i pre nego što je „Ciđin“ dao ponudu za RTB Bor, što znači da Kinezi nisu ništa pre-puštali slučaju u da žele da objedine sva istraživanja i eksploataciju ruda u Istočnoj Srbiji.

„CiđiN“ će kUpoviNom NevsUNa koNtroLisati rUDarstvo U istoČNoJ srBiJi

Za nalazište Čukaru Peki Kinezi plaćaju više nego za rTB Bor - 1,4 milijarde dolara

17

Ne pamti se da se dolazak nekog stranog trgovinskog lanca u našu ze-mlju toliko dugo i željno čekao kao dolazak nemačkog “Lidla”. Ljudi koji su godinama, pa i decenijama una-zad imali prilike da pazare u njihovim radnjama po “belom svetu” zavoleli su taj koncept trgovine, odnos cena i kvaliteta i pitali se kada će to doći i kod nas.Nakon dugog najavljivanja taj dan je osvanuo 11. oktobra ove godine u osam sati ujutru kada je u 12 gradova Srbije istovremeno otvoreno 16. objekata. Od tog oktobarskog če-tvrtka žitelji beogradskih naselja Ko-njarnik, Vidikovac, Trošarina, Borča i opština Novi Beograd i Zvezdara imaju prilike da kupuju u ovom mar-ketu. Kada je reč o Srbiji, to su slede-ći gradovi: Bor, Kragujevac, Nišu, Leskovac, Smederevo, Subotica, Sombor, Užice, Šabac, Novi Sad i Zre-njanin.Prilikom presecanja vrpce objekta u beogradskom naselju „Konjarnik“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je cela investicija do otvranja vredna 205 miliona evra, kao i da je zaposleno 1.553 radnika. Kako je preneo RTS, nakon preseca-nja vrpce, predsedniik kompanije

“Lidl Srbija” Tomislav Šapina je rekao okupljenim građanima da je ovo tek početak i da „Lidl“ namerava u Srbiji da ostane i da se, kako je rekao, „za-jedno razvijamo“. On potrošačima

poručuje da će ih „Lidl“ slušati kako bi bio bolji iz dana u dan.Inače, “Lidl” je deo „Švarc grupe“, prvi u Evropi i među pet vodećih u svetu. Od njega se očekuje da će do-neti velike promene, poboljšati po-nudu, povećati konkurenciju i sniziti cene.Kako za RTS navodi Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača, srpsko tržište je bilo dosta zatvoreno u ovoj oblasti i beleži se veliki broj slučajeva kršenja prava potrošača. “Dolaže-njem ovako velikog brenda na srp-sko tržište očekujem veću konkurenciju, poboljšan asortiman proizvoda, niže cene, veći kvalitet i bolju zaštićenost potrošača“, ističe Perinčić.Ono što potrošače najviše privlači je činjenica da ovaj market u svojoj po-slovnoj politici ima strateški niže ce-ne. Na nedeljnim akcijama cene proizvoda budu i 20 odsto pa i više

niže nego u drugim prodavni-cama. Često to budu one “osnovne” životne namirnice poput mleka pa ne čudi što iz marketa izlaze sa pake-tima istih. Dešava se da ljudi dolaze sa kraja na kraj Beograda da bi paza-rili. Autobuska stajališta u blizini

“Lidlovih” objekata su upadljivo puni-ja. Utisci koji se mogu čuti na licu mesta da su ljudi zadovoljni povolj-nim cenama, kvalitetnim robnim markama, brzim kasirima...Rezon ovog savremenog diskontnog lanca je ovakav: niske cene, manji broj artikala, veliki obrt. Zato se i

“šuška” o tome da su domaće trgovi-ne u strahu od ovog konkurenta. Ka-ko će se nakon ulaska ovog popularnog Nemca na teren nadalje odvijati ovdašnja tržišna utakmica – ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – na našu nisku kupovnu moć povoljne cene su uvek dobrodošle.

M. Božanić/RTS

lidl stiGao u srbiJu iNvestiraNo

205 miLioNa evraJedanaestog oktobra otvoreno je 16 objekata u 12 gradova u Srbiji , a do kraja godine biće ih još sedam.

Do kraja godine još nekoliko marketaIz kompanije “Lidl” su nam rekli da su zahvalni potrošačima što su im ukazali poverenje. “Za Srbiju imamo dugoročne planove i želimo da nastavimo sa razvojem na tržištu, kako bi potrošači u velikom broju gradova imali priliku da se lično uvere u prednosti Lidl koncepta – da nudimo najbolji odnos cene i kvaliteta”, poručuju iz ove firme. Što se tiče daljih planova, najavljuju da nas od novembra do kraja godine očekuje otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jago-dini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu.

Objekat u Bloku 64 na Novom BeograduFoto: M.Božanić

18

Američki Bahtel gradi Moravski koridor

Autoput dug 110 kilometara od Pojata do Čačka povezaće Koridore 10 i 11, a vrednost radova iznosi oko 800 miliona dolara. Kako je najavljeno radovi bi mogli da počnu iduće godie, a da se završe za dve i po godine.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je Memorandum o razumevanju i saradnji na projektu izgradnje Moravskog koridora, auto-puta od Pojata i Kruševca do Čačka, s američkom kompanijom “Behtel“. Kako je istaknuto, to je prvi konkretan čin posle dve godine rada ana ovom projektu, a radovi bi mogli da počnu u idućoj godini.

Auto-put dužine 110 kilometara prolazićei kroz deo centralne Srbije u kojem živi blizu 500.000 ljudi i povezaće drumski Koridor 10 sa Koridorom 11. Vrednost ove investicije, je približno 800 miliona evra, što uključuje i telekomunikaciono opremanje i regulaciju reka, naroročito Velike Morave, ističe se u saopštenju Vlade.

Potpredsednica Vlade je istakla da su naredni koraci u realizaciji projekta izrada akcionog plana, kompletiranje projektno-tehničke dokumentacije i zajednički rad na pronalaženju

modela finansiranja.

Prema njenom mišljenju, Srbija kroz ovaj projekat ne dobija samo auto-put, dobija i znanje, jer je “Behtel” jedna od najboljih kompanija u svetu u ovoj oblasti, koja zna kako se upravlja projektima i kako se izvode radovi na ovako velikim projektima. Kako objašnjava, osnov za potpisivanje memoranduma je sporazum između Vlada Srbije i SAD u oblasti infrastrukture, potpisan u septembru.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot kaže da potpisani memorandum predstavlja prvi plod sporazuma koji je potpisan u oblasti infrastrukture između Vlade Srbije i SAD. "Želeo bih da vidim više američkih kompanija na srpskom tržištu, a sa 'Behtelom' u Srbiju dolazi jedna od naših najboljih kompanija, poznata po kvalitetu projektovanja i izvođenja radova", istakao je Skot.

Potpredsednik kompanije “Behtel” Šon Keni, koji je u ime američke strane potpisao memorand izneo je procenu da će za izgradnju auto-puta biti potrebno oko dve i po godine.

Realizacija ovog projekta najavljena je kada je Vlada na sednici početkom oktobra usvojila Zaključak koji će omogućiti potpisivanje Memoranduma o razumevanju o saradnji na izgradnji auto-puta E-761 Pojate-Kruševac-Kraljevo-Čačak (Preljina). Kako je tada saopšteno, usvojeni Zaključak Vlade omogućiće potpisivanje Memoranduma o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje auto-puta E-761 sa kompanijom Behtel, što se i desilo posle samo dve nedelje.

Leoni počeo gradnju fabrike u Kraljevu

U Kraljevu je početkom oktobra svečano obeležen početak gradnje fabrike kablova za auto-industriju nemačke firme „Leoni“. Kako navodi RTS, u izgradnju i opremanje fabrika u Srbiji biće investirano 60 miliona evra, a do kraja godine biće završeno prvih 6.500 metara kvadratnih proizvodnog prostora gde će raditi 150 radnika. Kada je reč o proizvodnji, ona bi po planovima trebalo probno da počne do kraja januara naredne godine.

Kompletna fabrika sa 60.000 metara kvadratnih proizvodnog i poslovnog prostora biće završena 2020. godina, a svih 5.000 radnika biće zaposleno do kraja 2023. godine. To je četvrta fabrika koju Leoni pravi u Srbiji. Saks je istakao da „Leoni“ nije zahtevao nikakve subvencije od Srbije za izgradnju fabrike i zapošljavanje radnika, već da poboljšamo saobraćajnu infrastrukturu kako bi se ubrzao

transport gotovih proizvoda.

Paraf na Moravski koridor, foto:mgsi.gov.rs

VESTI

VESTI

Vrednost trenutnih projekata sa Svetskom bankom 1,8 milijardi dolara

Kako je saopštilo Ministarstvo finansija u toku je realizacija 12 projekata sa Svetskom bankom, a čija je vrednost 1,8 milijardi dolara.

U razgovoru sa regionalnim direktorom Svetske banke za Zapadni Balkan i centralnu Aziju Lindom Van Geler, ministar finansija Siniša Mali je rekao da će početkom sledeće godi-ne biti oformljena Komisija za kapitalne investicije koja će se baviti najvećim projektima koji se rade u zemlji, i koja će po posebnoj metodologiji utvrđivati koji od njih su prioritetni.

Linda Van Gelder je istakla da je u toku izrada „Plana eko-nomskog razvoja za Srbiju“, koji će sadržati smernice za bu-

dući razvoj.

al Dahra iz Iriga kupila PKBPoljoprivredni kombinat Beograd početkom oktobra dobio je novog vlasnika. Ugovor o prodaji potpisali su Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede i predstavnik kompanije Al Dahra iz Iriga Kadaim Abdulah Al Darej. Ova firma preuzela je PKB za 105 miliona evra, uz obavezu da kupi i stočni fond po tržišnoj ceni na dan kupovine, što bi moglo da iznosi oko 17 miliona evra.

Kako je izjavio Stevanović, svim radnicima PKB-a, kojih je 1.706, biće ponuđen posao u novoj firmi, ali su procene da je optimalno da taj kombinat u naredne tri godine ima 1.000 radnika pa će onima koji budu višak biti ponuđena otpremnina u iznosu od 450 evra po godini staža. Na tenderu je početna cena za ponuđenu imovinu PKB-a bila određena u iznosu od 50 odsto procenjene vrednosti i iznosila je oko 104,055 miliona evra.

Al Dahra će, prema ugovoru, investirati 30 miliona evra u tehnologiju, mehanizaciju i obnovu stada.

EU preuzima finansiranjeNT parka u Beogradu

Prilikom posete premijerke Ane Brnabić i Marije Gabrijel, evrop-ske komesarke za digitalno društvo Naučno tehnološkom parku u Beogradu najvaljeno je da će EU od sledeće godine preuzeti finansiranje tog parka u iznosu od 1,5 miliona evra.Gabrijel je istakla da je impresionirana radom ovog naučno-tehnološkog parka, mladim ljudima i njihovim idejama, ocenivši da je Srbi-ja na pravi način iskoristila sredstva iz bespovratnih fondova EU. Ona je kao neke od konkretnih rezultata postignutih u tom parku navela da je 17 kompanija ostvarilo dobit prodajom pro-izvoda i usluga, devet kompanija je uspostavilo međunarodnu saradnju, a dve su obezbedile distributere za američko tržište,

pri čemu u tom naučnom parku danas radi 1.000 ljudi.

Premijerka je istakla da je u toku javna rasprava o Zakonu o fondu za nauku, i da očekuje da će on proći parlament do kraja godine i da će Srbija od 1. januara dobiti poseban fond za nauku.“Tako ćemo, pored Inovacionog fonda, imati još jedan fond za finansiranje nauke i tehnologije“, rekla je ona, dodavši da je cilj države da tehnološki centri i startap kompanije postoje u svakom većem gradu u Srbiji.

Ona je najavila da će povoljnim kreditom Evropske investicione banke od dodatnih 60 miliona evra Naučno-tehnološki park biti proširen, kao i izgrađena nova zgrada u okviru Instituta za fiziku, nova zgrada FON-a, laboratorija za ETF. U Novom Sadu se gradi naučno-tehnološki park od 29.000 kvadratnih metara, a očeku-je se i početak izgradnje tehnološkog parka u Nišu.

Ikea na proleće gradi novi objekt„Plan nam je da na proleće naredne godine započnemo iz-gradnju novog ritejl parka i da on bude otvoren na proleće 2020. godine. Predlažem da sa Ministarstvom građevinar-stva, saobraćaja i infrastrukture potpišemo memorandum o razumevanju, kako bismo projekat realizovali efikasno, kao i sve do sada“, izjavio je Stefan Vanoverbeke, direktor IKEE za Jugoistočnu Evropu. Posle razgovora sa Zoranom Mihajlović, ministarskom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, on je rekao da će IKEA u izgradnju ovog objekta uložiti 50 mili-ona evra, pa će tako ukupne investicije u Srbiji dostići 120 miliona evra. U novoj robnoj kuću očekuje se posao za 400

novih radnika.

Filipinski IMI otvorio fabriku u NišuFilipinski „IMI“ otvorio je krajem septembra fabriku u industrijskoj zoni „Lozni kalem“ u Niškoj Banji. Fabrika će proizvoditi elek-tronske auto-komponente, a kako je najavljeno zaposliće 1.250 radnika, od čega će značajan broj činiti inženjeri sa većim me-sečnim primanjima. Na otvaranju fabrike predsednik Aleksandar Vučić je istakao da su neophodno prilagođavanje obrazovnog kadra u srednjim školama kako bi lakše i brže odgovorili novim zahtevima i potrebama za stručnim kadrovima. Fabrika se prostire na 14.000 kvadratnih metara i raspolaže najnovijom tehnologijom u pomenutoj grani. Filipinska kompanija radi u Aziji, Severnoj Americi i Evropi, a njen izvršni direktor Artur Tan naveo je da su bili veoma pažljivi pri odabiru lokacije za novu fabriku pa je tako

Niš izabran u konkurenciji od oko 80 lokacija u Evropi, a jedan od ključnih faktora bila je dobra radna snaga.

Počela da radi fabrika Cumtobela u NišuU niškom naselju Suvi Do na 40.000 kvadrata krajem septembra zvanično je otvorena fabrika led rasvete, austrijske kompanije “Cumtobel”, koja je proizvodnju započela u julu sa 250 radnika. Kako je istaknuto, u narednih tri do pet godina biće zaposleno ukupno 1.100 radnika. Direktor kompanije Alfred Felder rekao je da će „Cumtobel“ nastojati da se poveže sa Univerzitetom u Nišu i srednjim školama, kako bi lakše došao do potrebnih kadrova,a gradonačelnik Niša, Darko Bulatović istakao je da je nezaposlenost

u Nišu smanjena na 25.000 ljudi.

19

Svetska atrakcija na srpskoj planini!

Panoramska gondola će sa dužinom od gotovo 9.000 metara biti najduža na svetu i povezivaće centar Zlati-bora sa ribničkim jezerom i vrhom Tornika. S gondolom počinje nova faza u razvoju turizma na Zlatiboru.

www.goldgondola.rs