PRIVATNA ROBNA MARKA Teška ali uspešnaList proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o. 02/03 BR. 32 GODINA 7 2014. Transportno hlađenje Stacionarno hlađenjeUtovarne rampe konsalting

Teška ali uspešna2013. godina

Kako izabrati pravog saradnikaMENADŽMENT

Dobrodošli u DOBROPRIVATNA ROBNA MARKA

DIS KARAVAN Buvljaci leglo „šverc komerca”

TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA

List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.

02/0

3BR

. 32

GODI

NA 7

2014

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs, www.dismarket.rs

46.

25.

10. 20.

34.

48.

6.4. UVODNIK

NA PUTU DO REZULTATA NEMA PRESKAKANJA STEPENIKA Zoran Tirnanić

6. TEMA BROJA TEŠKA ALI USPEŠNA 2013. GODINA Darko Aćimović

10. ANALIZA NA IME POREZA U 2013. PLAĆENO 569,5 MILIONA DINARA

13. PRIZNANJE POSLOVNI ČOVEK GODINE - ZORAN TIRNANIĆ

14. PRIVATNA ROBNA MARKA DOBRODOŠLI U DOBRO

17. AKCIJA NOVOGODIŠNJI DANI U DIS-u

18. VESTI IZ DIS-A I REGIONA20. INTERVJU - Dušan Knežević - Zlatiborac

KVALITET JE NAŠ PRIORITET22. EKONOMIJA

MESNA INDUSTRIJA U VELIKIM PROBLEMIMA

25. IZ STRUČNOG UGLA ONO ŠTO VIDIMO I ONO ŠTO NE VIDIMO Profesor Dušan Pavlović

26. KUĆNI BUDŽET NAJVEĆI TROŠKOVI ZA HRANU

28. SAVETI VELIKIH MAJSTORA KONSTANTNO UČENJE USLOV USPEHA

30. MAKROEKONOMIJA NOVA PRAVILA GLOBALIZACIJE

32. MENADŽMENT KAKO IZABRATI PRAVOG SARADNIKA

34. NAUKA U SLUŽBI BIZNISA VELIKI POTPIS - LOŠE ODLUKE

37. MENADŽMENT ZAMKE STRATEGIJSKOG PLANIRANJA

38. VESTI IZ SVETA40. BIZNIS

LJUDI KOJI ZARAĐUJU MILION NA SAT42. DIS KARAVAN

BUVLJACI LEGLO „ŠVERC KOMERCA”46. MENADŽMENT

KAKO JE PROPAO „LEMAN BRADERS”48. ZABAVA

EVOLUCIJA ILI PIVOLUCIJA?50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

Uvodnik

Prethodna godina je bila najuspešnija u dosadašnjoj istoriji naše kompanije. Taj rezultat je potvrđen priznanjem „Poslovni čovek godine“ koje dodeljuje Klub privrednih novinara.

To je potvrda za mene ali i za moju porodicu i sve zaposlene. Od samog početka, pa do ove nagrade bilo je puno iskušenja. Svakodnevna borba između želja i mogućnosti. Naravno, na početku, nije bilo teško opredeliti se za mogućnosti. Iz godine u godinu, imali smo dobre rezultate što nas je uveravalo da treba ostati na tom kursu. Kako smo rasli i postajali ozbiljnija kompanija, počeli smo da dobijamo pohvale ali i kritike. Kritike, da smo konzervativni, da je razvojna politika previše oprezna, da ne koristimo potencijal.

Dakle, nova iskušenja. Kada vidite mogućnost bržeg razvoja, boljeg pozicioniranja na tržištu, povećavanje kapitala, teško je odoleti. Ali, već je bila izgrađena ogromna želja, da data reč mora da se poštuje, jer to upravo definiše mogućnosti, od obećanja do realizacije. To se odnosi na sve segmente poslovanja, od dnevno operativnih poslova pa do strategije razvoja. Takvo razmišljanje je iznedrilo još jedno pravilo, a to je: na putu do rezultata, nema preskakanja stepenika.

To su osnove poslovanja kompanije DIS i danas. I zato mi u DIS-u: radimo vredno, verujemo u sebe i poštujemo druge. Tako ćemo raditi i ubuduće.

S poštovanjem,

Zoran TirnanićPredsednik kompanije

Na putu do rezultata nema preskakanja stepenikaOvo je potvrda za mene ali i za moju porodicu i sve zaposlene. Od samog početka, pa do ove nagrade bilo je puno iskušenja. Svakodnevna borba između želja i mogućnosti

Iz godine u godinu, imali smo dobre rezultate što nas je

uveravalo da treba ostati na tom kursu. Kako smo rasli i

postajali ozbiljnija kompanija, počeli smo da dobijamo

pohvale ali i kritike

Nije bilo lako da se napravi dobar poslovni rezultat u 2013. godini. Ako niste bili svesni svojih slabosti i niste znali da iskoristite svoje prednosti u poslu koji radite, a sve to u teškom ekonomskom okruženju, uspeh je bio daleko. Međutim, ako imate privilegiju da

budete deo jedne zdrave uspešne kompanije koja ima jasno definisanu viziju i strategiju šansa da sa ponosom ponesete epitet uspešnog neuporedivo je veća. Market u Velikoj Plani teritorijalno je najbliži centrali. Na zadovoljstvo kompanije DIS i vernih potrošača radi od 2007. godine. Građani Velike Plane i okolnih mesta prepoznali su naše vrednosti, ukazuju nam svoje poverenje, mi im uzvraćamo kvalitetnom uslugom, niskim cenama, raznim akcijskim popustima, promotivnim aktivnostima. Makroekonomska politika negativno utiče na naše poslovanje. Bez obzira, cilj je uvek isti - manji troškovi veća dobit. Borimo se za svakog potrošača, svesni smo da živimo u vremenu kada profit pravi usluga a ne priozvod i u skladu sa tim gradimo dobar odnos sa našim kupcima. Marketom rukovodim od septembra 2011. godine. Kada dođete u novu sredinu koja funkcioniše na određen način i želite da u cilju postizanja

dobrog rezultata unesete izvesne promene, potrebna vam je dobra procena i vreme da sprovedete ono što ste naumili. Kvalitetan odabir saradnika, timski rad, motivacija, dobro raspoloženje, pozitivno okruženje, učenje, međusobno poštovanje, podrška sistema, kontinuitet, neki su od ključnih faktora dobrog rezultata koji smo postigli u 2012. i 2013. godini ali i znak da smo na dobrom putu. Naša obaveza je da znanje i iskustvo koje smo stekli iskoristimo da u ovoj godini napravimo korak napred u svim segmentima poslovanja. To je imperativ i obaveza kako bi DIS postao još veći, snažniji, spremniji za konkurenciju koja je tu i za onu koja dolazi. Kao kolektiv imali smo uspona i padova i kroz njih smo gradili sebe, učili na greškama ali smo u svakom trenutku znali šta hoćemo i kuda idemo. Mi smo jedan od tri manja objekta u sistemu, međutim naše ambicije da u što većoj meri doprinesemo napretku kompanije i energija koju smo spremni da uložimo da to i ostvarimo, nisu mali. Čeka nas mnogo izazova i stalna borba za svakog potrošača. Srpsko tržište nije veliko ali postaje sve zahtevnije zato naši standardi moraju u skladu sa ciljevima da budu konstantno visoki, bez kompromisa. Zaposleni u kompaniji znaju i mogu da odgovore svim zahtevima. Tu leži naša snaga. Odluka vlasnika da i ove godine deo dobiti podele sa zaposlenima u vidu 13. plate još jedan je pokazatelj koliko se u kompaniji vodi računa o ljudskim resursima. To treba i mora da bude veliki stimulans za sve nas, kako bi dobre poslovne rezultate multiplicirali i progresivno rasli kvantitativno i kvаlitativno.

Teška ali uspešna 2013. godina

Piše:Darko Aćimović

Tema broja Prošla godina je za našu kompaniju bila izuzetno teška. Možda i najteža u našem dosadašnjem poslovanju. Efekti pada prometa su kompenzovani organskim rastom. U 2013. godini smo otvorili 4 nova marketa ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, čime smo ušli u finalizaciju našeg plana o otvaranju 20 objekata. Otvorili smo oko 100 novih radnih mesta na šta smo posebno ponosni, svake godine se vidi trend povećanja broja zaposlenih i jačanja kompanije i u tom parametru. Ono po čemu smo bili prepoznatljivi od početka rada naše kompanije se nije promenilo ni u 2013. godini – odnos prema dobavljačima, državnim organima, zaposlenima - a to je poštovanje date reči i ugovorenog.

Pad kupovne moći stanovništva, narastajuća nelegalna konkurencija jesu veliki problemi sa kojima smo se borili tokom 2013, ali verujemo da fokusom na kupce, brigom o njihovim zahtevima i potrebama, možemo očuvati poslovne rezultate. Samo tako je zagarantovana budućnost svih nas u našoj kompaniji.

U narednoj godini DIS nastavlja u pravcu ispunjenja svojih ciljeva. Razvoj maloprodajne mreže uz niz projekata podrške i poboljšanja svih performansi našeg poslovanja ostaju primarni ciljevi naše kompanije. Svi naši ljudski i materijalni resursi biće fokusirani na očuvanje i razvoj do sada postignutog.

Iako je 2013. godina bila teška i puna iskušenja kompanija je još jednom pronašla snagu da nagradi one koji su doprineli rezultatima

Zoran Šinik (Velika Plana) - proglašen za najboljeg direktora ogranka

U ovoj godini DIS nastavlja u pravcu ispunjenja svojih ciljeva, razvoja maloprodajne mreže i niza projekata podrške i poboljšanja

u prošloj godini. Vodili smo se idejom da i nagrađivanje mora biti pravično i objektivno. Tako da smo i ove godine postavili kriterijume vrednovanja svih zaposlenih.

Osnovni kriterijumi od prošle godine - prisustvo na poslu tokom cele godine, bolovanja koja nisu duža od 21 radnog dana i povrede radne discipline, su ove godine obogaćeni vrednovanjem konkretnih parametara rada i rezultata u radu, kao i ocenom neposrednog rukovodioca sektora. Svaki rukovodilac sektora je imao mogućnost ocenjivanja i davanja konkretnog predloga vezano za motivisanje svojih saradnika.

Zaposleni koji su svojim odnosom prema poslu, svojim kolegama, kupcima, robi i osnovnim sredstvima kršili radnu disciplinu ne mogu participirati u rezultatima. Nadamo se da će i takva poruka biti jasna. Takođe, nismo stali na nivou organizacione jedinice već smo analizu vršili po dubini do nivoa odeljenja. Konkretan primer je market u Velikoj Plani, čiji su ukupni rezultati dobri, ali rezultati odeljenja mesare i pijace nisu na nivou ukupnih rezultata, tako da smo različito vrednovali njihov doprinos.

Verujemo da će svi koji su motivisani, bez obzira o kom nivou je reč, pronaći način da svoj anagažman na poslu podignu za još jedan stepenik više, kao i da će oni čiji rezultati nisu bili na nivou očekivanih pronaći unutrašnje resurse da za sve nas 2014. godina bude bolja nego prošla.

7

Moj dolazak u kompaniju DIS, u sektor finansija i računovodstva vezan je za kraj 2008. godine. Pozicija na kojoj sam bio je referent za evidentiranje i plaćanje troškova. Rast kompanije i moj profesionalni put išli su paralelno. Pored troškova moj referat biva proširen na deo osnovnih sredstava investicija i ostalih ulaganja. Veliki trud i zalaganje se svakako isplatilo.

Sa pozicije referenta napredujem na poziciju menadžera kontrolinga. Preciznost, tačnost i brzina su odlike pozicije posla koji obavljam. Međusektorska saradnja je takođe jako bitna, jer se oblasti međusobno prožimaju, a procesi su uslovljeni jedni drugima. Komunikacija sa eksternim dobavljačima mora uvek da bude na profesionalnom nivou jer na taj način i sami prezentujemo kompaniju u kojoj radimo. Timski rad je nešto što se smatra bazičnim i osnov je funkcionisanja celog sektora kao i sistema. Samim tim što sam unapređen i postavljen na poziciju menadžera kontrolinga, shvatio sam da svojim trudom i zalaganjem moram da opravdam ukazano poverenje.

Kompanija mi pomaže u sticanju novih znanja i veština, pa su seminari i radionice nezaobilazni deo što u stvari predstavlja još jedan vid ulaganja u zaposlene.

Trinaesta plata je velika stimulacija i motivacija i dobar vetar u leđa za povećanje produktivnosti, efikasnosti, lojalnosti i za postizanje još boljih rezultata. Naši dobri rezultati su i rezultati kompanije, pa tako i ja svojim trudom i zalaganjem želim da naša kompanija uvek bude na zavidnom nivou i uspešno posluje kako juče i danas, tako i u budućnosti.

Nenad Veličković (menadžer kontrolinga) - proglašen za najboljeg radnika u knjigovodstvu

Svaki trud i zalaganje trebalo bi da budu na neki način priznati, međutim, danas se to retko dešava, pogotovo u branši u kojoj mi radimo. DIS se u mnogim aspektima, pa i u ovom, razlikuje od ostalih velikih sistema. Biti izabran pored tolikog broja kvalitetnih i vrednih ljudi je samo po sebi veliko priznanje i čast. Za mene to znači podsticaj za dalje unapređivanje i dodatna zalaganja. Rad u kompaniji sa takvom percepcijom i dinamikom razvoja koja definitivno prepoznaje vrednosti svojih zaposlenih, i nastoji da na njih prenese najsavremenija iskustva, direktno utiče na njihov razvoj, što opet ima ulogu u podizanju kvaliteta pružanja usluga.

Ova nagrada ne odslikava samo moj rad i zalaganje, već je veliko priznanje za čitav tim ljudi sa kojima radim. Iznad svih, to su ljudi koji su na mesari, bez kojih ovih rezultata ne bi ni bilo. Naravno tu su i ostale kolege, koje su svojim idejama i nesebičnom pomoći doprineli da rezultati budu ovakvi kakvi su. Iako funkcionišemo jedan relativno kratak period, doprinos koji smo pružili nije ostao nezapažen. Trudićemo se da opravdamo ukazano poverenje i da i dalje unapređujemo svoj rad i kvalitet.

Tema broja

Od samog otvaranja marketa u mom gradu, počela sam sa radom kao prodavac na odeljenju voća i povrća. Moj osnovni cilj i zadatak je bio uspostavljanje ljubaznog i korektnog odnosa sa potrošačima i kolektivom. Kvalitetna pružena usluga potrošaču je za mene na prvom mestu, jedan od mojih osnovnih zadataka jer od potrošača zavisi kako moj opstanak, tako i opstanak kompanije. Trudimo se da rafovi uvek budu popunjeni raznovrsnom, svežom i uredno spakovanom robom. Svakodnevno se vrši prebiranje i dopunjavanje robe. Uvek je najbolji kvalitet robe u ponudi potrošaču.

Dugogodišnji rad u kompaniji mi je dao iskustvo u proceni potrebnih količina u trebovanjima. Za uspeh odeljenja voća, pored nas zaposlenih na odeljenju, zaslužni su i komercijalisti i saradnici za voće i povrće, koji se trude da nam obezbede raznovrstan asortiman, najbolji kvalitet i najnižu cenu. Pravovremene marketinški propraćene akcije mnogo doprinose povećanju prometa na odeljenju voća i povrća, tako da svoj lični doprinos ne smatram presudnim za ostvarene rezultate. Na odeljenju koje vodim vlada timski rad, međusobno uvažavanje i kolegijalnost, a pre svega dobro razumevanje oko svih aktivnosti. Dobra radna atmosfera, svakodnevna komunikacija sa rukovodstvom marketa, razmenjivanje informacija,

čine da svoje radne zadatke obavljam motivisano i sa lakoćom. Dobro poznavanje robe, njenog kvaliteta i karakteristika su osnov dobre komunikacije sa potrošačima, u kojima im pomažemo u donošenju odluke o kupovini. Imenovanje za najboljeg šefa odeljenja i ujedno najbolje odeljenje voća i povrća u našem sistemu, je velika nagrada i priznanje za moj dosadašnji rad. Sama pohvala je veliko priznanje, podstrek i motivacija za mene da se i dalje trudim i unapređujem rezultate na odeljenju. Veliko je zadovoljstvo i divan osećaj kada znam da je neko sve vreme pratio moj rad.

Ranka Janićijević (Kragujevac) - proglašena za najboljeg šefa na voću i povrću u DIS maloprodajnom sistemu

Ivana Radosavljević (Kruševac)

- proglašena za najboljeg šefa na odeljenju delikatesa

Odgovornim radom, kroz podršku koju mi pruža kompanija, uspela sam da napredujem na poziciji šefa delikatesa i ostvarim visoke rezultate u svom radu. Savesnim odnosom prema poslu kao i postavljanjem zajedničkih ciljeva na odeljenju delikatesa doveli smo rad ovog odeljenja na najviši nivo. Stremiti ka visokim ciljevima, a potkrepljivati svoj trud samo upornošću i realnim mogućnostima, rezultira isključivo uspehom. Priznanje koje mi dodeljuje kompanija je rezultat rada, ali i laskava titula koja mi nalaže da ni u jednom momentu ne pokleknem, već da je svakog momenta opravdam. Ovakvim svojim položajem kao i zvaničnim priznanjem dobijam podstrek da se hvatam u koštac sa novim izazovima, da proširujem svoje mogućnosti i želje, radom i besprekornim odnosom ka sistemu i matičnom ogranku.

Đorđe Dedić (Novi Sad) - proglašen za najboljeg šefa mesare u DIS sistemu

Morate da volite ono što radite. Čovek treba da ima ciljeve koji ga pokreću, inspirišu. Da biste bili dobri u poslu koji radite potrebna je posvećenost, usredsređenost, osećaj ispunjenosti. Moraš da veruješ u sebe i kolektiv, da pozitivno razmišljaš. Ta vera podiže motivaciju i postaje pokretačka snaga. U protivnom, sve gubi smisao. Bez nekog prethodnog radnog iskustva, provodeći dane na obuci shvatila sam da postajem deo jedne uspešne kompanije koja ima neverovatan potencijal u kojoj možeš da napreduješ, budeš primećen. Moje prvo radno mesto u marketu bilo je u restoranu. Nakon zatvaranja restorana trebalo je smoći snage i usredsrediti se na nove radne zadatke. Nisam se obeshrabrila. Motiv da naučim nešto novo, da budem koristan član tima dao mi je snagu da se suočim sa nekim drugim izazovima. Pozicija na kojoj se trenutno nalazim iziskuje visok stepen odgovornosti, disciplinu, maksimalno poštovanje svih procedura i radnih uputstava. Rad sa ljudima zna da bude lep, zanimljiv, sa druge strane težak i stresan. Kolektiv mi pruža maksimalnu podršku koja mi puno znači. Radeći u marketu u neposrednom smo kontaktu sa kupcima. Velika Plana je mali grad, sredina u kojoj se manje više svi poznaju i zato mi imamo možda specifičan odnos sa potrošačima. Trudimo se da im izađemo u susret, da kvalitet naše usluge bude na visokom nivou. Naši rezultati bili su sve bolji. Ponosna sam što sam deo tima koji tako uspešno posluje. Suočeni smo sa mnogim izazovima. Posao je dinamičan, iziskuje maksimalnu koncentraciju međutim, moje kolege i ja imamo motiv i želju da napredujemo u svakom

pogledu. Trudimo se da jedni drugima budemo podrška. Zadaci su nam različiti ali je cilj isti. Ključ našeg uspeha je dobar timski rad, poverenje, želja da uvek bude bolje, više. Imamo dobru radnu atmosferu. Pokušavamo da sve probleme sa kojima se susrećemo u radu rešimo što brže i kvalitetnije. DIS je velika kompanijа. Takvi treba da budu i naši motivi.

Ubeđena sam da će nam stečeno iskustvo omogućiti da i u ovoj godini napravimo dobar poslovni rezultat. To se od nas očekuje. Jedan motiv više. Tako i treba. Moramo uvek da stremimo ka boljem, većem. Kada čovek nema cilj on ne zna kuda ide. Kompanija DIS sa svojim zaposlenima ima cilj, moje poštovane kolege i ja učinićemo sve da do tog cilja dođemo. Ova pohvala je za mene nešto zaista značajno, veliki stimulans da pružim svoj maksimum u svakom pogledu. Ovo je još jedan pokazatelj da kompanija zna da motiviše svoje zaposlene na pravi način. Ponosna sam što sam deo jedne velike i uspešne porodice, što svojim angažovanjem mogu da doprinesem uspehu marketa u Velikoj Plani kao i upehu DIS-a.

9

Godina iza nas je obeležila još jedan uspeh kompanije DIS u ostvarenju svojih ciljeva i poslovnih rezultata. S obzirom na to da radim na održavanju, širenju i unapređenju informacionog sistema, smatram da sam jedna od mnogih karika u nizu koja je doprinela postizanju dobrih rezultata.

Samo u protekloj godini uspeli smo da otvorimo četiri nova marketa, pokrenuli smo rezervnu serversku lokaciju, pokrenuli interni portal kompanije. Puno posla, puno kratkih rokova i teških zadataka učinili su da dam sve od sebe. Trud, upornost i zalaganje su bili neophodni i isplatili su se.

Moram priznati da su mnogi projekti u kojima sam učestvovao, bili velika novina za mene i veliki izazov. Sve to sam savladao uz veliku upornost, timski rad i međusektorsku saradnju.

Bio sam primoran da mnogo učim, napredujem i sagledam neke stvari iz drugačijeg ugla. Samim tim što mi je omogućeno da učim i stičem nova znanja i da učestvujem u izradi nekog projekta, to je velika satisfakcija i stimulacija koju mi kompanija pruža.

Nagrada u vidu trinaeste plate predstavlja dodatnu motivaciju za mene. Trudiću se da dam još veći doprinos u svom radu da, kao pojedinac i deo svog tima, dokažem da zaslužujem poverenje koje mi je ukazano i da opravdam poziciju na kojoj se nalazim.

Aleksandar Žarkov - proglašen za najboljeg u IT sektoru

Snežana Glišić (Velika Plana) - proglašena za najbolju kasirku u DIS maloprodajnom sistemu

Kompanija DIS od 2007. godine spada u grupu velikih pravnih lica i kao takva pripada Centru za velike poreske obveznike pri Poreskoj upravi. Od 2007. godine pa do danas uspostavili smo sa poreskim upravama i organima odnos koji se zasniva na poverenju, toleranciji i poštovanju, apsolutno svesni toga koliko redovno izmirivanje poreskih obaveza preduzeća kao što je DIS, ima značaj za čitav finansijski sistem države.

Trebalo bi naglasiti da je Centar za velike poreske obveznike doneo našoj kompaniji mnoge olakšice u poslovanju, koje se prvenstveno ogledaju u slanju svih poreskih prijava elektronskim putem, i na ovaj način smo dobili značajnu uštedu u vremenu. Takođe, na sajtu Poreske uprave možemo u svakom trenutku da vidimo stanje na našim poreskim računima, što nam takođe veoma znači u svakodnevnom radu. Njihovi bilteni i sve novine vezane za propise i zakone dostupni su nam u svakom trenutku.

Moramo, međutim, da istaknemo i da je DIS jedna od retkih kompanija koja svoje obaveze, kako prema svojim dobavljačima tako i prema državnim organima i lokalnim samoupravama, izmiruje redovno i na vreme. Svakog trenutka imamo na umu da je uspešnost kompanije kao što je naša od velikog značaja za srpsku

Na ime poreza DIS u 2013. platio 569,5 miliona dinara

Analiza

Samo na obaveze po osnovu zarada (porezi i doprinosi)

uplaćeno je 288 miliona dinara, za PDV 197 miliona.

Sa svim ostalim porezima ukupna uplaćena suma je

569,5 miliona dinara

Piše: Suzana Cvetković

Odnos kompanije DIS sa državom, odnosno Poreskom upravom, zasniva se na poverenju i poštovanju. Svakog trenutka imamo na umu da je uspešnost kompanije kao što je naša od velikog značaja za srpsku privredu i ekonomski razvoj zemlje, u čemu važnu ulogu predstavlja naše redovno izmirivanje svih obaveza

Velike razlike u naknadama po opštinamaPostoji velika razlika u cenovnicima poreskih obaveza lokalnih samouprava.

Najveća odstupanja i razlike u cenovnicima odnose se na naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, jer se njena visina višestruko razlikuje od opštine do opštine.

Nadamo se da će izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu koji je stupio na snagu početkom ove godine, doći do usklađivanja na nivou lokalnih samouprava.

Suzana Cvetković

privredu i ekonomski razvoj. Mi smo pre svega srpska firma i znamo koliko je važan naš uticaj na domaću privredu i celokupno stanje u državi.

Kompanija DIS trenutno ima 1.300 zaposlenih radnika, a otvaranjem novih objekata širom Srbije otvaramo i nova radna mesta i na ovaj način podstičemo zapošljavanje i utičemo na smanjenje stepena nezaposlenosti u Srbiji. Takođe učestvujemo i ostvarujemo značajan procenat ukupnog prometa na nivou Republike.

Poslovanje naše kompanije zasniva se na kvalitetu, brzini, uslužnosti, inovacijama, fleksibilnosti i poverenju. DIS u svom poslovanju i u obavljanju svojih aktivnosti ostvaruje intenzivnu interakciju sa svojim klijentima, dobavljačima, kao i sa javnim i poreskim institucijama. Naša kompanija podstiče uvoz i izvoz, i predstavlja zdravu konkurenciju na srpskom tržištu.

Koliko smo značajni za domaću privredu potvrđuju i brojne nagrade koje smo primili tokom proteklih godina od Privredne komore Srbije. A to se veoma jasno može zaključiti i na osnovu konkretnih brojki. Kompanija DIS godišnje izdvaja veliku sumu novca, uredno plaćajući sve svoje poreske obaveze počev od obaveza za zarade i lična primanja (porezi i doprinosi), preko poreza na dobit, poreza na imovinu, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, komunalnih taksi, taksi za isticanje firme, naknada za korišćenje voda, finansiranje zarada osoba sa invaliditetom, naknada za korišćenje šuma i ostalih obaveza.

U 2013. godini naša kompanija je izdvojila i platila sledeće obaveze prema državnim institucijama: obaveze po osnovu zarada (porezi i doprinosi) – 288 miliona dinara, porez na dobit – 36 miliona dinara, naknada za gradsko građevinsko zemljište – 17 miliona

dinara, porez na imovinu – 16 miliona, finansiranje zarada osoba sa invaliditetom – 7 miliona, naknada za korišćenje šuma - 6 miliona i takse za isticanje firme – 2,5 miliona. Sve ovo ukupno je iznosilo 372,5 miliona dinara.

Posebno smo u 2013. godini izdvojili za porez na dodatu vrednosti (PDV) 197 miliona dinara. Ukupna suma svih dažbina koje su plaćene državi iznosi 569,5 miliona dinara. Posebno želimo da naglasimo da su sve obaveze redovno izmirene u 2013. godini, bez dana kašnjenja.

Cilj kompanije DIS je da i kroz svoje dalje poslovanje nastavi uspešnu saradnju sa poreskim organima i lokalnim samoupravama kako bi udruženim snagama doprineli razvoju domaće privrede.

Domaće firme duguju milijarde za porezPrema poslednjim podacima Poreske uprave koji su objavljeni 20. decembra 2013. godine, od oko 378,8 milijardi duga naplativo je samo 12 odsto ili 44,5 milijardi. Prema procenama, dugove može da plati tek svaki peti dužnik.

Redovna i prinudna naplata može se sprovesti kod 312 dužnika. Deset najvećih poreskih dužnika među privatnim firmama duguje čak 11 milijardi dinara.

Kamata zauzima visok nivo u strukturi tog duga, jer dugovanja potiču iz ranijih godina.

11

Predsednik kompanije DIS Zoran Tirnanić dobitnik je ovogodišnje nagrade Poslovni čovek godine, koju tradicionalno uručuje Klub privrednih novinara. Priznanja su u Privrednoj komori Srbije uručena 28. januara i to u 15 kategorija, od kojih je glavna nagrada pripala prvom čoveku kompanije DIS.

Na svečanoj dodeli, kojoj je prisustvovao veliki broj visokih zvanica iz domaćeg biznisa i politike, među njima i ministarka energetike Zorana Mihajlović i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, rečeno je da porodična kompanija DIS ima 16 marketa, a u prošloj godini ostvarila je prihod od 230 miliona evra. Jednoglasnu odluku žirija, sastavljenog od najeminentnijih novinarskih imena iz oblasti ekonomije, obrazložio je predsednik žirija Kluba privrednih novinara Slobodan Kostić. On je izjavio je da laureati nisu obični ljudi.

„Bavljenje biznisom, izvozom i zapošljavanjem ljudi, uz opstanak na politički i ekonomski sumornom prostoru Srbije, krvav je posao u kojem uspeju samo probrani”, rekao je Kostić.

U obrazloženju Kluba privrednih novinara navedeno je da u godini velikih ekonomskih izazova i ograničenja koju su obeležili nizak nivo likvidnosti i opreznost kad je reč o novim investicijama, privrednicima nije bilo lako da izmiruju sve obaveze prema državi i zaposlenima i da uz to zabeleže pozitivan poslovni rezultat. „Bilo je, međutim, i onih preduzeća i preduzetnika koji su odlučili da hrabro zaplove burnim vodama srpskog biznisa dokazujući tako da se i u ne baš podsticajnom poslovnom ambijentu može opstati”, stoji u saopštenju.

U svom govoru prilikom primanja nagrade Zoran Tirnanić je posebno istakao sledeće: „Data reč mora da se poštuje. Na putu do rezultata, nema preskakanja stepenika. To su osnove poslovanja kompanije DIS. I zato mi u DIS-u radimo vredno, verujemo u sebe i poštujemo druge. Tako ćemo raditi i ubuduće.”

Plakete i priznanja u ostalim kategorijama dobili su i kompanija Siemens Srbija, Elektrovojvodina, direktor LAD grupe Miloš Marković, a kompanija Tetra Pak dobila je nagradu za 50 godina uspešnog poslovanja u Srbiji.

13

Priznanje

Zoran Tirnanić -Poslovni čovek godine

Piše: M. Garić

Klub privrednih novinara jednoglasno dodelio prestižno priznanje predsedniku kompanije DIS. U Privrednoj komori Srbije Tirnaniću nagradu uručila ministarka energetike Zorana Mihajlović

„Bavljenje biznisom, izvozom i zapošljavanjem ljudi, uz

opstanak na politički i ekonomski sumornom prostoru Srbije, krvav je posao u kojem uspeju samo

probrani”, rekao predsednik žirija Slobodan Kostić

Visoke zvanice u prostorijama PKS

Zorana Mihajlović i Zoran Tirnanić

Dobrodošli u DOBRO

Otkako je 2008. godine kompanija DIS u svoje trgovine uvela proizvode sa oznakom privatne robne marke DOBRO, ona je u veoma kratkom roku dobila poverenje potrošača i postala sinonim za kvalitet i pristupačnost. Na samom početku oznaku DOBRO ponelo je desetak artikala, da bi u sledećih nekoliko godina broj proizvoda ove robne marke brzo rastao do sadašnje cifre od 524.

Nenad Jelić, direktor komercijalnog sektora kompanije DIS, objašnjava kako se razvijala i realizovala ideja o PL DOBRO.

- Sve je počelo sad već davne 2008. godine, spontano i stidljivo, ali sa velikom energijom da se i na ovom polju dokažemo i da sve bude DOBRO. Od donošenja odluke, preko odabira imena i registracije žiga, pa do pojavljivanja proizvoda u to vreme, nije prošlo više od dva meseca, u čemu veliku ulogu imaju i svi partneri sa kojima smo ušli u realizaciju projekta, јer su očigledno i oni prepoznali početak jednog uspešnog projekta i sa ne manjom željom od nas ušli u partnerstvo. Ne mogu a da ne spomenem, da je u svemu veliki doprinos dao i kreativni tim mladih ljudi iz agencije koja nas od prvog pa do današnjeg dana prati u izradi svih rešenja i vizuelnog identiteta kompletnog projekta. Bilo je to sa današnje tačke gledišta skromnih 11 artikala koji u odnosu na ukupan broj artikala robne marke kojim danas raspolažemo predstavlja manje od 2 odsto, ali su to artikli čije učešće u ukupnom prometu i danas čini preko petine ukupnog prometa robne marke i od čije prodaje puno zavisi i ukupno učešće robne marke u ukupnom prometu.

Kakve su na početku bile reakcije dobavljača?

- Kao što rekoh, i u to vreme je postojao deo proizvođača koji je verovao u nas, a očigledno i bio dovoljno vizionarski okrenut ka budućnosti i na vreme počeo da razvija

partnerski odnos sa jednom domaćom trgovinom, znajući da će se već u bliskoj budućnosti jedino na taj način održati korak sa vremenom i zadržati tržište. Takođe, i posle pet godina postoji deo dobavljača koji ima negativan stav prema robnim markama, neshvatajući da su one tu i da neminovno čine, bar u našem slučaju, iz godinu u godinu sve veći deo sve manjeg tržišnog kolača. Možda bi se ovo moglo nazvati i oklevanjem istih, jer jedan veliki deo njih i danas proizvodi proizvode robne marke ali nekih stranih lanaca i stranih tržišta dok za domaće ili nemaju interesa ili im je pristup trgovcima neprihvatljiv.

Broj DOBRO artikala danas?

- Broj artikala je tokom godina rastao i tako došao do broja od preko 500, što naravno nije onaj na kome ćemo se zaustaviti. Isto tako ni konačan broj artikala robne marke nije daleko od trenutnog.

Koliki je udeo robne marke u asortimanu i u ukupnom prometu tokom godina (rast od 2008. do danas)?

Kako je rastao broj artikala tako je raslo i učešće u prometu i sve tako do 2013. godine kada se taj rast prometa disproporcionalno okreće na stranu rasta prometa kroz stare artikle, a ne toliko kroz nove koji su se uglavnom pojavili na policima manjim delom u trećem kvartalu, a najveći deo tek pred kraj godine. Imajući u vidu da kompanija ima dva svoja kanala prodaje – maloprodajni i distributivni kanal, najreprezentativniji način posmatranja učešća robne marke u prometu je upravo ovaj prvi kanal, gde to učešće od početnih ispod 1 odsto u ukupnom prometu, tokom svog petogodišnjeg razvoja, robna marka nameće kao neizostavni deo svake potrošačke korpe i dostiže u 2013. godini učešće od 20 procenata u ukupnom prometu.

Privatna robna marka

Piše: Miloš Garić

U prošloj, teškoj godini za trgovinu, gde je kompanija DIS i pored toga uspela da zabeleži rast ukupnih prihoda, najveći generator rasta je bila upravo naša robna marka čiji je promet uvećan za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu

0.70% 0.78% 1.20% 1.10% 1.37% 1.54% 2.36%

7.90%

14.60% 15.90%

17.20% 19.90%

22.00%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Udeo broja artikala i neto prihoda- DOBRO

Udeo broja DOBRO a kala Udeo vrednos neto izlaza DOBRO

0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

700,000,000.00

800,000,000.00

900,000,000.00

1,000,000,000.00

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Vrednost neto prihoda po klasama - DOBRO

ALKOHOLNA PIĆA

BEZALKOHOLNA PIĆA

DEČIJI I BABY PROGRAM

DOMAĆINSTVO I KUHINJA

HLEB I PECIVA

KAFA I OSTALI NAPITCI

KONDITORI

KUĆNA HEMIJA

LIČNA HIGIJENA

MESNE I RIBLJE KONZERVE

MESNE PRERAĐEVINE

MLEKO, MLEČNI PROIZVODI I JAJA

0.00

1,000,000,000.00

2,000,000,000.00

3,000,000,000.00

4,000,000,000.00

5,000,000,000.00

6,000,000,000.00

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

VREDNOST NETO PRIHODA - DOBRO

20

163 140

94

46 49

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Broj otvorenih a kala po godinama - DOBRO

20

183

323

417 463

512 524

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Broj a kala DOBRO

Total 3 7 24 43 41 39 34 19 10 8 18 34 29 24 43 52 92

3 7

24

43 41 39 34

19 10 8

18

34 29

24

43 52

92

Broj a kala po klasama - DOBRO

33.53% 36.69% 38.98%

49.00% 45.90% 47.50%

41.52%

51.18% 51.46%

64.07%

Udeo vrednos neto prihoda po klasama TOP 10 - DOBRO

Brašno Zrnas proizvodi Testenine Suncokretovo ulje K onzervirane prerađevine od

voća

Sitan pakeraj P olu rt ajne mes ne prerađevine

K onzervirane prerađevine od

povrća

Zamrznuto povrće T rajne mes ne prerađe vine

HLEB I PECIVA

ALKOHOLNA PIĆA


SMRZNUTI PROGRAM

OSNOVNE ŽIVOTNE

NAMIRNICE

LIČNA HIGIJENA

BEZALKOHOLNA

PIĆA DOMAĆINSTVO

I KUHINJA

DEČIJI I BABY

PROGRAM

NAMAZI I PRILOZI

MLEKO, MLEČNI

PROIZVODI I JAJA

MESNE PRERAĐEVINE

KUĆNA HEMIJA

MESNE I RIBLJE

KONZERVE

PRERADA OD VOĆA, POVRĆA I

MED

ZAČINI I DRUGI

PRAŠKASTI PROIZVODI

KONDITORI

2008. godina

Jelić ističe značaj i korist za proizvođače u saradnji sa DIS-om na razvoju robne marke DOBRO.

- U prošloj, teškoj godini za trgovinu, gde je kompanija DIS i pored toga uspela da zabeleži rast ukupnih prihoda, najveći generator rasta je bila upravo robna marka čiji je promet uvećan za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Samim tim se nameće i logičan zaključak, da je tu robu neko morao i da proizvede, te su upravo oni proizvođači koji su za kompaniju DIS proizvodili robnu marku i generisali najveći rast prometa. Jedan deo povećanja prometa robne marke je generisan i kroz otvaranje partnerskih odnosa sa kupcima iz regiona gde se robna marka danas može naći i na policama maloprodajnih objekata u Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj. Pošto i ovo nije kraj širenja tržišta na kojima se može naći robna marka DOBRO, u budućnosti će DIS prerasti u značajnog izvoznika robe iz Srbije, što do pre samo godinu dana nije bio slučaj. Naravno, u tom izvozu najveći deo predstavljaju upravo proizvodi proizvedeni u Srbiji što sve nas čini jačim i stabilnijim.

Strategija pozicioniranja na početku razvoja robne marke. Da li je došlo do promene tokom godina?

- Danas ovog teksta verovatno ne bi bilo da nije bilo i dobre strategije u razvoju robne marke. Osnovu strategije je predstavljala činjenica da kvalitetom robe ne smemo razočarati potrošača kako bi se on vratio ponovo. Toga se i danas držimo jer samo tako, koliko god bila mala kupovna moć, proizvod može dugoročno da zadrži poverenje potrošača. Drugi deo strategije, ali ne manje bitan od prvog, bilo je cenovno pozicioniranje tih artikala koje je u to vreme podrazumevalo minimalno 10% nižu cenu od najniže na

našim policama, što se i danas trudimo da zadržimo. S tom razlikom što su se u ovih pet godina mnogi proizvođači, da bi uopšte opstali na policama, na svojim brendovima odrekli dela zarade pa je danas mnogo teže zadržati toliku cenovnu razliku. U sve ovo se možete uveriti i sami ako pogledate da pojedine kategorije proizvoda imaju i značajno učešće u prometu koje se kreće čak i preko polovine ukupnog prometa te kategorije.

Planovi za budućnost?

- Planovi za budućnost su da se pokriju sve kategorije proizvoda, a nepokrivenih ih je ostalo jako malo s obzirom na to da smo u prošloj godini uspeli da zaokružimo i paletu mlečnih proizvoda, koja je sve ove godine predstavljala nedostižnu želju. U međuvremenu i neke artikle koji nisu ispunili očekivanja ćemo isključiti, a paralelno s tim radićemo na optimizaciji transportnih pakovanja koja bi se cenovno uklapala u trenutne troškove, a pri tom bi pružala veću fleksibilnost kod punjenja polica i značajnije smanjivala troškove. Nezaobilazan je i kontinuirani rad na obezbeđivanju što jeftinijih inputa za proizvodnju kako bi i

15

Sve je počelo spontano i stidljivo, ali sa velikom energijom da se i

na ovom polju dokažemo i da sve bude DOBRO

0.70% 0.78% 1.20% 1.10% 1.37% 1.54% 2.36%

7.90%

14.60% 15.90%

17.20% 19.90%

22.00%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.



0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

700,000,000.00

800,000,000.00

900,000,000.00

1,000,000,000.00

2008 2009 2010 2011 2012 2013


ALKOHOLNA PIĆA

BEZALKOHOLNA PIĆA



HLEB I PECIVA


KONDITORI

KUĆNA HEMIJA

LIČNA HIGIJENA


MESNE PRERAĐEVINE


0.00

1,000,000,000.00

2,000,000,000.00

3,000,000,000.00

4,000,000,000.00

5,000,000,000.00

6,000,000,000.00

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.


20

163 140

94

46 49

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.


20

183

323

417 463

512 524

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Broj a kala DOBRO

Total 3 7 24 43 41 39 34 19 10 8 18 34 29 24 43 52 92

3 7

24

43 41 39 34

19 10 8

18

34 29

24

43 52

92


33.53% 36.69% 38.98%

49.00% 45.90% 47.50%

41.52%

51.18% 51.46%

64.07%



voća



povrća


HLEB I PECIVA

ALKOHOLNA PIĆA


SMRZNUTI PROGRAM

OSNOVNE ŽIVOTNE

NAMIRNICE

LIČNA HIGIJENA

BEZALKOHOLNA

PIĆA DOMAĆINSTVO

I KUHINJA

DEČIJI I BABY

PROGRAM

NAMAZI I PRILOZI

MLEKO, MLEČNI

PROIZVODI I JAJA

MESNE PRERAĐEVINE

KUĆNA HEMIJA

MESNE I RIBLJE

KONZERVE


MED

ZAČINI I DRUGI


KONDITORI

2014. godina

cene gotovih proizvoda na polici bile što jeftinije i kako bismo time potrošaču omogućili da lakše preživi ovu kriznu godinu.

Šta biste poručili dobavljačima koji bi trebalo da se priključe projektu?

- Pokušaću da u jednoj rečenici kažem ono što sam prethodno već rekao. Krenuo je poslednji voz za sve one koji žele da u budućnost putuju sa DIS-om, čija je lokomotiva robna marka DOBRO i čija je brzina do sada bila optimalna ali će u narednih pet godina morati dodatno da se ubrza. I ukoliko se u njene vagone ne ukrcaju domaći putnici rasterećeni svih nepotrebnih stvari, ona će svoju kompoziciju popuniti putnicima iz inostranstva koji su to odavno učinili.

Robna marka

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Vlade Zarić kaže da u moderno doba trgovinske ili robne marke predstavljaju osnov strategije, kao sredstvo borbe i pozicioniranja trgovinskih preduzeća u odnosu na konkurente.

- U ukupnom prometu prehrambenim proizvodima trgovinske marke zauzimaju sve veći značaj pa tako, primera radi, u Velikoj Britaniji učestvuju sa čak 50 odsto, a u Nemačkoj sa oko 40 procenata. Stvaranjem sopstvenih marki, trgovci kontrolišu marketinške kanale, ne samo prodaje već i nabavke. Ovi proizvodi se po kvalitetu ne razlikuju od poznatih brendova, a cena je niža od 15 do čak 40 odsto - kaze Zarić.

On dodaje da su iskustva iz sveta preuzeli i srpski trgovački lanci i da gotovo svi imaju svoje robne marke.

- Najveći proizvođač hrane na svetu je trgovinski lanac. Naime, trgovački lanac „Walmart” preuzeo je prvo mesto od „Nestle-a”, zahvaljujući privatnim robnim markama. Prodajom svojih privatnih robnih marki u vrednosti od 150 milijardi dolara „Walmart” je za 50 milijardi pretekao „Nestle”. DIS ima slogan „Kupujmo domaće” i svoju robnu marku DOBRO. Koliko je meni poznato ovaj lanac ima i najveći procenat učešća privatne robne marke u prometu na teritoriji Srbije od preko 20 odsto - kaže Zarić.

I ekonomista Ivan Nikolić ima sličan stav.

- Najveća zastupljenost robnih marki na srpskom tržištu je među proizvodima kao što su ulje, mlečni proizvodi, mesne prerađevine, konzervirani proizvodi, slatkiši, sokovi, kućna hemija. Trgovci brinu o transportu, plasmanu i marketingu, što snižava troškove proizvodnje i osetno

smanjuje maloprodajne cene. Ova praksa je dobra jer se na taj način naši trgovinski lanci približavaju svetskim i spremno dočekuju dolazak nemačkog „Lidla” u Srbiju, koji će u velikoj meri zaoštriti konkurenciju oko robnih marki - kaže Nikolić.

On dodaje da i pored ekspanzije robnih marki poslednjih godina, Srbija u toj oblasti ipak kaska za Evropom ali i susedima.

- U ukupnoj prodaji u Srbiji proizvodi privatne robne marke učestvuju sa 3,6 odsto. U Bugarskoj ih ima tri puta više, u Hrvatskoj pet, a u Mađarskoj čak sedam i po puta više nego u Srbiji. Narednih godina učešće privatnih robnih marki u trgovinama sve više će rasti i taj segment prodaje biće sve zanimljiviji - kaže Nikolić.

Privatne robne marke u Britaniji i Nemačkoj čine i do 50 odsto tržišta

0.70% 0.78% 1.20% 1.10% 1.37% 1.54% 2.36%

7.90%

14.60% 15.90%

17.20% 19.90%

22.00%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.



0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

700,000,000.00

800,000,000.00

900,000,000.00

1,000,000,000.00

2008 2009 2010 2011 2012 2013


ALKOHOLNA PIĆA

BEZALKOHOLNA PIĆA



HLEB I PECIVA


KONDITORI

KUĆNA HEMIJA

LIČNA HIGIJENA


MESNE PRERAĐEVINE


0.00

1,000,000,000.00

2,000,000,000.00

3,000,000,000.00

4,000,000,000.00

5,000,000,000.00

6,000,000,000.00

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.


20

163 140

94

46 49

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.


20

183

323

417 463

512 524

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Broj a kala DOBRO

Total 3 7 24 43 41 39 34 19 10 8 18 34 29 24 43 52 92

3 7

24

43 41 39 34

19 10 8

18

34 29

24

43 52

92


33.53% 36.69% 38.98%

49.00% 45.90% 47.50%

41.52%

51.18% 51.46%

64.07%



voća



povrća


HLEB I PECIVA

ALKOHOLNA PIĆA


SMRZNUTI PROGRAM

OSNOVNE ŽIVOTNE

NAMIRNICE

LIČNA HIGIJENA

BEZALKOHOLNA

PIĆA DOMAĆINSTVO

I KUHINJA

DEČIJI I BABY

PROGRAM

NAMAZI I PRILOZI

MLEKO, MLEČNI

PROIZVODI I JAJA

MESNE PRERAĐEVINE

KUĆNA HEMIJA

MESNE I RIBLJE

KONZERVE


MED

ZAČINI I DRUGI


KONDITORI

0.70% 0.78% 1.20% 1.10% 1.37% 1.54% 2.36%

7.90%

14.60% 15.90%

17.20% 19.90%

22.00%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.



0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

700,000,000.00

800,000,000.00

900,000,000.00

1,000,000,000.00

2008 2009 2010 2011 2012 2013


ALKOHOLNA PIĆA

BEZALKOHOLNA PIĆA



HLEB I PECIVA


KONDITORI

KUĆNA HEMIJA

LIČNA HIGIJENA


MESNE PRERAĐEVINE


0.00

1,000,000,000.00

2,000,000,000.00

3,000,000,000.00

4,000,000,000.00

5,000,000,000.00

6,000,000,000.00

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.


20

163 140

94

46 49

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.


20

183

323

417 463

512 524

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Broj a kala DOBRO

Total 3 7 24 43 41 39 34 19 10 8 18 34 29 24 43 52 92

3 7

24

43 41 39 34

19 10 8

18

34 29

24

43 52

92


33.53% 36.69% 38.98%

49.00% 45.90% 47.50%

41.52%

51.18% 51.46%

64.07%



voća



povrća


HLEB I PECIVA

ALKOHOLNA PIĆA


SMRZNUTI PROGRAM

OSNOVNE ŽIVOTNE

NAMIRNICE

LIČNA HIGIJENA

BEZALKOHOLNA

PIĆA DOMAĆINSTVO

I KUHINJA

DEČIJI I BABY

PROGRAM

NAMAZI I PRILOZI

MLEKO, MLEČNI

PROIZVODI I JAJA

MESNE PRERAĐEVINE

KUĆNA HEMIJA

MESNE I RIBLJE

KONZERVE


MED

ZAČINI I DRUGI


KONDITORI

17

Akcija DIS-a

Novogodišnji dani u DIS-uPiše:

Velibor Lj. Toković

Za kraj godine rešili smo da potrošačima priredimo još jedno lepo iznenađenje. Ispred svih DIS-ovih marketa širom Srbije, od 20.12. do 31.12. organizovali smo veseli novogodišnji vašar

Završetak godine je lepa prilika da se opustimo i provedemo u društvu najbližih, porodice, rođaka, prijatelja. Naravno druženje uvek bude lepše uz bogatu trpezu i propratnu novogodišnju dekoraciju. DIS kao najveći domaći trgovinski lanac pomno prati potrebe svojih kupaca. Trudimo se da veselje uveličamo širokom ponudom i našim čuvenim niskim cenama. Tokom cele prošle godine priređivali smo različite akcije namenjene potrošačima. Tako smo dobili pobednike u brzom ispijanju piva, kuvanju kafe, pečenju palačinki i brzom jedenju viršli. Izabrali smo i najlepšu bebu u Srbiji. Sve u svemu proveli smo mnogo prijatnih zajedničkih trenutaka, pobednike smo nagradili, a svi smo se lepo zabavili.

Za kraj godine rešili smo da potrošačima priredimo još jedno lepo iznenađenje. Ispred svih DIS-ovih marketa širom Srbije, od 20.12. do 31.12. organizovali smo veseli novogodišnji vašar. Pod sloganom „Od prskalica do pljeskavica, zabavi se kupujući, uštedi zabavljajući se” na mnogobrojnim šarenim tezgama ispred DIS marketa ponudili smo veliki izbor novogodišnjih artikala. Lampioni, ukrasi za jelku, sijaset malih lepih stvari koje praznike čine još veselijim. Sve po niskim cenama, prilagođeno najširoj potrošačkoj populaciji. Bilo je pravo zadovoljstvo posmatrati porodice kako po obavljenoj prazničnoj nabavci u DIS-u biraju ukrase. Lagano i bez žurbe, uz neizbežno uplitanje najmlađih članova u donošenje konačne odluke o boji i veličini šarenih kugli. Što sjajnije, to lepše. Da bi doživljaj pravog novogodišnjeg vašara bio potpun, prisutne su bile i đakonije sa roštilja. Omamljujućem mirisu sveže ispečenih pljeskavica je teško odoleti, što je za posledicu imalo stalne gužve kraj roštilja. Uz lep miris ovaj deo ponude imao je i daleko praktičniji

značaj. Mnoge mame su nam direktno zahvalile na tome što smo ih bar tog dana, kada su svi zajedno došli u kupovinu, oslobodili obaveze spremanja ručka. Spoj lepog i korisnog je uvek dobitna formula.

Najmlađima smo posvetili posebnu pažnju. Od 26.12. do 29.12.2013, svakoga dana od 11h do 19.30h imali smo dežurnu ekipu animatora i klovnova. Za vreme akcije Novogodišnji veseli dani u DIS-u, oni su mališanima pravili razne fantastične oblike od balona, uz pomoć šminke su ih pretvarali u glavne junake omiljenih bajki. Neretko je pala i poneka suza u trenutku kada su deca morala da krenu kući. Ipak, kupljeni pokloni su brzo brisali tragove tih suza iz sećanja. Posebnu poslasticu za decu predstavljalo je slikanje sa Deda Mrazom. Za uspomenu su dobijali kalendar za 2014. sa svojom slikom.

Trudićemo se da i u ovoj godini našim kupcima ponudimo veliki broj raznovrsnih akcija. Veliki odziv na koji su naišle sve prošlogodišnje manifestacije predstavlja nam siguran znak da smo na dobrom putu.

Subvencije iz budžeta Čačka u 2013. godini u iznosu od 38,9 miliona dinara dobilo je 308 poljoprivrednika, navedeno je u godišnjem izveštaju gradske Komisije. Ta pomoć je dodeljena na tri konkursa, u iznosu od 50 odsto od vrednosti njihovih investicija za koje su konkurisali, naveli su iz Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi. Komisija je tužila sedam korisnika tih sredstava zbog nenamenskog korišćenja.

Prvi konkurs je raspisan za nabavku semenskog krompira sorti namenjenih za preradu u čips i subvencije su dobila 72 proizvođača, dok je drugi i treći konkurs obuhvatao sve poljoprivredne grane, a pomoć je dobilo 236 proizvođača. Najviše subvencija dobili su voćari, 38 odsto, za povrtarstvo je dodeljeno 33,1 odsto, ratarstvo 14,9 odsto, stočarstvo 12 odsto, a za prerađivačke kapacitete i mini hladnjače 1,9 odsto.

Izveštaj Komisije za dodelu podsticajnih sredstava podeljen je odbornicima Gradske skupštine koji će o njemu raspravljati na sledećem skupštinskom zasedanju. Ove godine gradskim budžetom je za poljoprivredu planirano 50 miliona dinara, od čega je 22 miliona namenjeno poljoprivredi, oko devet miliona razvojnim projektima i 6,2 miliona dinara za obnavljanje stočnog fonda.

Mineralna voda „Akva viva” kompanije „Knjaz Miloš” dospela je na listu mineralnih voda odobrenih na tržištima Evropske unije. Posle mineralne vode „Knjaz Miloš”, sada je i „Akva viva”, odlukom regulatornog tela EU - Odeljenja za životnu sredinu, hranu i ruralne poslove (DEFRA), zvanično priznata i prepoznata kao voda vrhunskog kvaliteta u državama Unije, saopšteno je u toj kompaniji.

„Kao jedna od najstarijih i najznačajnijih srpskih kompanija, „Knjaz Miloš” uspešno širi poslovanje na inostrana tržišta, težeći kontinuiranim inovacijama i postavljajući kvalitet proizvoda kao prioritet”, izjavio je menadžer korporativnih poslova, Bogdan Komlenac.

On je istakao da je u 2013. izvoz kompanije u zemlje regiona i širom sveta zabeležio dvocifren rast.

Svake godine Komisija Evropske unije objavljuje listu prirodnih mineralnih voda priznatih od strane država članica EU, a u skladu sa direktivom o eksploataciji i prodaji prirodnih mineralnih voda Evropskog parlamenta i Saveta.

Krajem 2013. godine, 27. decembra u Skupštini grada Beograda, održana je ceremonija proglašenja sportiste godine u organizaciji Paraolimpijskog komiteta Srbije. Ovaj događaj je uz pažnju medija obeležila i već tradicionalna podela novogodišnjih paketića najmlađima. Deca paraolimpijaca su prigodnu svečanost pratila sa velikim zanimanjem, a poklone koje su dobili dočekali su sa širokim osmesima. Kompanija DIS je i ovom prilikom učestvovala u donaciji paketića, što je u skladu sa našom opredeljenošću ka društveno odgovornom poslovanju. Mališanima i ovim putem želimo da porastu u vredne i odgovorne ljude, a našim paraolimpijcima želimo puno uspeha u budućim sportskim nadmetanjima.

Proces pregovora sa EU će Srbiji doneti korist, ali pre svega u oblastima koje nisu ekonomske, kaže Mlađan Dinkić. On je rekao da ne očekuje mnogo direktne pomoći od EU, a slobodnu trgovinu, bar s jedne strane imamo već godinama. Pregovori će Srbiji doneti napredak, kako kaže, pre svega u oblasti slobode medija, ljudskih prava i vladavine prava.

Štednja kroz zamrzavanje plata i penzija, ili ukidanje subvencija investitorima, što su glavni reformski potezi ove Vlade, prema mišljenju Mlađana Dinkića, lidera Ujedinjenih regiona Srbije, vode Srbiju u recesiju.

- Politika štednje i uvođenje novih poreza je pogrešna, jer smanjuje kupovnu moć građana, i lančano dovodi do pada proizvodnje i zaposlenosti - rekao je Dinkić.

Rešenje je, navodi on, da se podstakne privredni rast, a ključ za to je da se ponovo uvedu podsticaji za investitore.

- Da nije bilo podsticaja Fijat bi, umesto u Srbiju, otišao u Rumuniju, a ta kompanija je u 2013. imala izvoz od preko milijardu evra. Kad je vlada ukinula subvencije, japanska Takata je odlučila da ne investira kod nas, već su otišli u Mađarsku, gde takve podsticaje imaju – tvrdi Dinkić.

Da bi reforme imale smisla, on ukazuje da je potrebno da država prevremeno otplati najskuplje kredite.

- Imamo 2,5 milijardi evra najskupljih kredita i možete dovesti 10 Stros Kanova, neće biti bolje dok se to ne reši. U 2007. za kamate je bilo potrebno odvojiti 14 milijardi dinara, ove godine je to već 114 milijardi, a sledeće će biti 135 milijardi - kaže Dinkić.

VESTI • DIS • REGION

Dinkić: Treba podsticati potrošnju

DIS poklonio paketiće deci paraolimpijskih sportista

„Akva viva” odobrena za tržište EU

Subvencije za 308 poljoprivrednika iz Čačka

Tridesetak mališana sa nekim od oblika mentalne retardacije iz Sopota i okoline, uživalo je u novogodišnjoj predstavi koja je posebno zbog njih organizovana u sopotskom Domu kulture krajem decembra. Najviše su se obradovali onome što je usledilo po završetku predstave – podeli paketića. Mališani koji nisu mogli da dođu na predstavu nisu ostali uskraćeni za paketić. Oni su svoje novogodišnje iznenađenje dobili direktno na kućnu adresu u okviru obilaska domova najugroženijih. Kompanija DIS se sa donacijom paketića uključila u ovu humanitarnu akciju na poziv Rotaract kluba Beograd Centar. Sanja Živanović, predstavnik kluba izjavila je: „S obzirom na to da kao članovi Rotaracta, imamo dugogodišnje iskustvo u humanitarnom radu, ovo je za nas jedna od najemotivnijih akcija jer su ovo deca na koju su skoro svi, osim njihovih porodica, zaboravili.” Kompanija DIS je i ovoga puta na delu pokazala svoju opredeljenost ka aktivnom učešću u humanitarnom radu.

Preduzeća iz Slovenije su veoma zainteresovana da deo proizvodnje presele u slobodne zone Srbije. Kako se navodi, preduzeća koja već posluju u nekim od njih, veoma su zadovoljna ostvarenim poslovnim rezultatima, rečeno je na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu koji su organizovali Slovenački poslovni klub i PKS, savetnica za ekonomiju Ambasade Slovenije Ljiljana Tigar-Kužnar je rekla da je Srbija na prvom mestu po broju investicija koje Slovenija ima u inostranstvu, jer u njoj posluje 1.400 slovenačkih firmi, a po vrednosti ulaganja, od 100 miliona evra, je na drugom.

Ona je dodala da je Srbija jako poželjna destinacija za slovenačke investicije i tu su prisutne sve veće slovenačke firme, a Impol Seval i Gorenje su među 15 prvih izvoznika.

Srbija je do pre izvesnog vremena imala 11 slobodnih zona, ali su upravo dozvolu za rad dobile još dve, u Vranju i Apatinu, navela je sekretarka Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović. Ona je rekla da se te zone razlikuju od onih u drugim zemljama, ali da su značajan instrument za privlačenje stranih investicija.

U okviru osnovne škole „Vuk Karadžić” počeo je sa radom prvi vrtić u Krnjevu namenjen deci uzrasta od tri do pet godina. Ovaj vrtić pripada predškolskoj ustanovi „Dečije carstvo” iz Velike Plane i ima smeštajne kapacitete za trideset mališana. U okviru škole već postoji predškolski deo za mališane uzrasta od šest godina, koji trenutno pohađa ukupno osamnaestoro dece iz Krnjeva i okoline. Taj prostor je sada adaptiran i osposobljen u skladu sa potrebama vrtića.

Direktor škole Goran Živanović je u razgovoru za DIS Glasnik istakao veliku zahvalnost kompaniji DIS za donaciju u iznosu

od 60.000 dinara, uz pomoć koje je realizovan ovaj značajni korak za brigu o najmlađima u Krnjevu. On je podsetio da ovo nije prvi put da naša kompanija doprinosi poboljšanju uslova u kojima deca rastu i školuju se. Prethodne donacije uključuju opremanje dve učionice i izgradnju fiskulturne sale. Tom prilikom DIS je donirao tri miliona dinara.

Živanović ističe ogromnu važnost koju ima pomoć krnjevskom vrtiću jer sada mališani imaju odlične uslove za boravak.

Kompanija DIS će se i ubuduće aktivno angažovati na napretku svih aspekata života zajednice iz koje smo ponikli.

Ugrožena deca iz Sopota dobila paketiće od DIS-a

Slovenci sele proizvodnju u Srbiju

19VESTI • DIS • REGION

Uz pomoć kompanije DIS otvoren prvi vrtić u Krnjevu

Intervju

Kvalitet je naš prioritetPiše:

Miloš Garić

Dušan Kneževićgeneralni direktor

kompanije Zlatiborac

Na koliko prodajnih mesta u Srbiji se mogu kupiti proizvodi Zlatiborca?

Kada je reč o teritorijalnoj pokrivenosti tržišta Srbije slobodno mogu da kažem da je na visokom nivou i izražava se kroz više od 3.500 direktnih kupaca. Takođe, naši proizvodi su dostupni i posredstvom klasičnih veleprodaja kao i veleprodaja velikih trgovinskih sistema. Kada se ovi pokazatelji stave u odnos sa aktivnim prodajnim objektima na teritoriji Srbije iz oblasti prehrane, jasno je da svaka ozbiljnija trgovina u svojoj ponudi ima naše proizvode. Za potrebe domaćeg tržišta posedujemo sopstvenu dobro organizovanu distributivnu mrežu koja funkcioniše po principu svakodnevne i direktne isporuke do svake prodajne tačke pa čak i onih najudaljenijih. Naši napori su konstantni i usmereni u pravcu modernizacije i unapređenja svih logističkih i drugih poslova, kako bismo potrošačima naše proizvode učinili što dostupnijim.

Koliko Zlatiborac, kao najveći domaći proizvođač suvomesnatih proizvoda, oseća ekonomsku krizu?

Svaka ekonomska kriza neminovno pogađa ukupan privredni i ekonomski život jedne zemlje i direktan je uzročnik lošeg poslovnog ambijenta koji se direktno reflektuje na privredne subjekte kao njegove neposredne učesnike. Shodno tome i naša kompanija je jedan od

receptora posledica ekonomske krize u našoj zemlji, koju svi zajedno apsorbujemo već duži niz godina. Trpimo posledice makroekonomske politike i restriktivnih sistemskih mera, kao i posledice niskog životnog standarda građana kao naših potrošača. Svesni smo da zbog ukupnog privrednog ambijenta u kome poslujemo, u uslovima nedostatka raznih vidova podsticajnih državnih mera i finansijske podrške privredi, kao i uticaja negativne kreditne politike koju kreira bankarski sektor sa visokim kamatnim stopama, ne može se izgraditi dobra poslovna i investiciono razvojna klima. U ovim teškim vremenima trudimo se da sopstvenim snagama, unutrašnjim merama i aktivnim učešćem u privrednom životu zemlje, stvorimo povoljnije uslove i koliko je to moguće amortizujemo posledice ekonomske krize.

Koliko različitih proizvoda je u ponudi vaše firme i koji od njih beleže najbolju prodaju na domaćem tržištu?

U našem proizvodnom programu trajnih suvomesnatih proizvoda, za sada, ima ukupno 13 proizvoda od svinjskog i šest proizvoda od goveđeg mesa koji su potrošačima dostupni u tri vrste pakovanja: rinfuz, vakuum i zaštitna atmosfera. Kontinuiran i predan rad, primena svih važnijih standarda kvaliteta, kao i fokus na kvalitet proizvoda kao jedan od postulata naše poslovne politike, rezultirali su visokim procentom tržišnog učešća kao i apsolutnim liderstvom u određenim segmentima. Naše salame i kobasice su izuzetno dobro pozicionirane na domaćem tržištu, ali ništa manje značajne rezultate u prodaji ne postižu pršute i slanina. U poslednje vreme našu prepoznatljivost su značajno opredelili i istakli

U našem proizvodnom programu trajnih suvomesnatih proizvoda,

za sada, ima ukupno 13 proizvoda od svinjskog i šest

proizvoda od goveđeg mesa koji su potrošačima dostupni u tri

vrste pakovanja: rinfuz, vakuum i zaštitna atmosfera

Zlatiborac je kompanija koja se uvek trudila, bez obzira na ambijent u kome poslujemo i živimo, da održi korak sa savremenim tendencijama globalnog tržišta i na tom nivou pomno pratimo događanja u sektoru svoje delatnosti

Dušan Knežević

21

proizvodi u zaštitnoj atmosferi, koji svojom održivošću, karakterističnim i autentično dizajniranim pakovanjem ističu naš korporativni identitet.

Na koja strana tržišta ste plasirali vaše proizvode?

Naše izvozne poslove opredelili smo u dva pravca. Prvi pravac su izvozna tržišta zemalja u okruženju Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, gde već duže vreme aktivno i kontinuirano izvozimo. Drugi čine tržišta zemalja gde smo odnedavno prisutni i još uvek u fazi pozicioniranja, gde aktivno radimo na zauzimanju i širenju svoje pozicije na tržištu Ruske Federacije, Belorusije i Azerbejdžana. S druge strane, postoji zainteresovanost i drugih zemalja sa kojima vodimo aktivne razgovore, kao što su Ukrajina, Kina, Turkmenistan, Dubai, Izrael i druge. U izvozu postoji jedan neiscrpan tržišni potencijal, koji treba dobro segmentirati kako bi svoje opredeljenje usmerili na ona tržišta koja će pored najboljih efekata obezbediti i kontinuiran plasman na duži rok. Iskustvo nas uči da je ovo dosta složen i težak posao, posebno kada se uzmu u obzir različite navike i potrebe potrošača, svetska konkurencija, kao i sve specifičnosti tržišta drugih zemalja. U izvoznim poslovima vidimo tržišnu i razvojnu šansu za našu kompaniju i uprkos poteškoćama sa kojima se suočavamo na tom putu, dajemo sve od sebe da istrajemo.

Koji proizvodi se najviše traže na stranim tržištima?

Kada govorimo o zemljama u okruženju, naš vekovni suživot opredelio je i usmerio mnoštvo zajedničkih potrošačkih navika i običaja, pa se uz neznatne razlike njihova tražnja može posmatrati kroz prizmu domaćeg tržišta o kome sam već govorio. Na drugim tržištima smo odnedavno prisutni sa celokupnim asortimanom proizvoda. Naravno, već se naziru diferencijacije i favorizovanje u kupovini određenih proizvoda, ali mislim da je o nekom jasnom razgraničenju, dinamici i volumenu prodaje konkretnih proizvoda još uvek rano govoriti.

Kako se uklapate u sve veće zahteve tržišta, koji su planovi u skorijem periodu i hoće li biti nekih novih proizvoda u ponudi?

Zlatiborac je kompanija koja se uvek trudila, bez obzira na ambijent u kome poslujemo i živimo, da održi korak sa savremenim tendencijama globalnog tržišta i na tom nivou pomno pratimo događanja u sektoru svoje delatnosti. Takav pristup nam omogućava da kroz usvajanje i primenu svih važnih standarda kvaliteta, savremene tehnike i tehnologije i istrajavanju na autentičnosti i tradiciji, stvaramo vrhunske proizvode koji dobijaju visoke ocene za kvalitet od relevantnih stranih institucija. Ovim obezbeđujemo pristup mnogim tržištima ali i držimo korak sa svim važnijim domaćim i stranim proizvođačima. To su naša strateška opredeljenja, pa su između ostalog i naši budući kratkoročni i dugoročni planovi i projekti u

značajnoj meri usmereni u tom pravcu. Aktivno radimo i na polju istraživanja novih ukusa i novih proizvoda sa ciljem da obogatimo našu ponudu i potrošačima donesemo nešto novo i autentično. Domaće tržište za nas je primarno, a potrošač u centru pažnje. I u ovoj poslovnoj godini daćemo sve od sebe da naši proizvodi budu dostupni što većoj potrošačkoj populaciji.

Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji?

Zdrava i lojalna konkurencija je osnovni preduslov za jedno ozbiljno organizovano i uređeno tržište, jer se korektnim tržišnim nadmetanjem stvara pozitivna potrošačka klima. Domaću konkurenciju uvažavamo i sa poštovanjem se odnosimo prema svim proizvođačima. Naš fokus nije konkurencija, već borba za svakog kupca i ispunjenje njegovih potreba i zahteva. Današnjeg kupca ne možete prevariti, on je dobro edukovan i informisan pa se njegova lojalnost i poverenje moraju zaslužiti i opravdati. Upravo na ovim činjenicama zasnivamo svoju prodajnu filozofiju. Iskreno se trudimo da budemo ozbiljan i odgovoran učesnik tržišnog prostora. Takvim ponašanjem, kao lider u kategoriji trajnih suvomesnatih proizvoda, postigli smo uvažavanje kako konkurenata tako i ostalih učesnika na tržištu. Usvajanjem i primenom najzahtevnijih proizvođačkih standarda i odnosom prema tržištu, Zlatiborac je nametnuo određene okvire korporativnog ponašanja i time postavio ozbiljan zadatak većini učesnika tržišnog prostora. Ovakvim pristupom postižemo određenu konkurentsku prednost i svrstavamo se u red kompanija koje su pozitivni kreatori poslovnog ambijenta.

DIS razume značaj podrške domaćim proizvodimaKakvo je iskustvo vaše kompanije u saradnji sa DIS-om?Kompanija DIS je svojom dugogodišnjom, dobro osmišljenom strategijom na tržištu Srbije izgradila čvrst i zavidan odnos sa svojim potrošačima. Ponosno može poneti epitet moćne domaće trgovine sa respektabilnim razvojnim konceptom. Siguran sam da ćete pored već postignute snažne konkurentnosti sa aspekta trgovine, razvojem novih formata hipermarketa značajno ojačati tržišnu poziciju. Kompanija DIS je jedna od retkih koja je shvatila značaj podrške domaćim proizvodima, što se ogleda kroz naglašen pristup domaćem proizvodu kao i proizvođaču. Modernizacija tržišta i osavremenjavanje kupovnih navika potrošača upućuju na približavanje proizvođača i trgovaca, pa je ranija klasična kupoprodajna forma prerasla u ozbiljne partnerske odnose. Oni su najčešće zasnovani na modelima intenziteta prodaje, kroz osmišljen pristup potrebama i zahtevima savremenih potrošača. Sa posebnim zadovoljstvom želim da istaknem da današnja saradnja između kompanija DIS i Zlatiborac predstavlja model kako se dobrim i osmišljenim partnerskim odnosom proizvođača i trgovca daje pravi odgovor na sve veće tržišne izazove. Rezultati koje postižemo kroz razvoj međusobnih odnosa i najviši nivo saradnje su garant da smo u godinama koje dolaze jedni drugima stabilan oslonac na razvojnom putu naših kompanija.

Ekonomija

Mesna industrija u velikim problemimaŽitelji Srbije umesto nekadašnjih 65 sada prosečno godišnje pojedu oko 43 kilograma mesa, što je upola manje od stanovnika EU ili Amerike. Po potrošnji mesa iza nas je samo Albanija

Piše:Slađana Vukašinović

Srbija je nekada imala dovoljno stoke da mesom i prerađevinama snabde celu bivšu Jugoslaviju i da izvozi u Evropu i Aziju, dok danas u velikoj meri uvozi meso. Stručnjaci kažu da to ne treba da nas čudi jer situacija u srpskom stočarstvu nikad nije bila gora.

Da je to tako potvrđuje i podatak da je proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje dok je potrošnja po stanovniku od 65 kilograma spala na samo 43 kilograma. Sve to i još mnogo drugih stvari dovelo je srpsko stočarstvo danas na nivo iz 1910. godine.

Neadekvatna agrarna politika dovela je do nesigurnosti proizvođača mesa, koji masovno napuštaju ovu nekada perspektivnu granu poljoprivrede. Zbog teškog položaja srpskog seljaka ali i blizu 1.300 klanica, u trgovinama je sve više uvoznog mesa.

Dve krave po gazdinstvu

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić tvrdi da je stočarstvo u Srbiji na najnižim granama. U brojkama to izgleda ovako: srpski seljak u proseku po gazdinstvu gaji manje od dve krave, dok je taj prosek u Evropskoj uniji oko 50 grla.

- Sunovrat u domaćem stočarstvu traje od 1990. godine. Poslednjih decenija broj stoke opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto pa je proizvodnja mesa za dve decenije smanjena sa 650.000 na 440.000 tona. Tako smo sa 800.000 krmača smanjili stočni fond toliko da je u tovu ostalo samo 240.000 krmača za priplod. Situacija je još gora kod junadi gde je 2006. godine bilo registrovano 600.000 grla, a sada ih je samo 155.000. U ukupnom fondu imamo oko milion ovaca, ali sve to je nedovoljno da bi se moglo govoriti o potencijalu srpskog stočarstva - kaže profesor.

S njim se delimično slaže i Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije.

- Trend pada proizvodnje na godišnjem nivou je u skladu sa potrošnjom mesa. Takvu ocenu zasnivam na osnovu podataka PKS u poslednjih pet godina. Prema tim pokazateljima pre pet godinina proizvedeno je 90.000 tona junećeg, 266.000 svinjskog i oko 80.000 tona pilećeg mesa. U 2012. porasla je proizvodnja pilećeg mesa na 100.000 tona, dok je pad zabeležen kod junećeg na 85.000 tona i svinjskog na 256.000 tona. To naravno nije dobro ali u uslovima u kojima ne postoji dugoročna politika i gde seljak i proizvođač ne znaju šta ih čeka, još je i dobro - kaže Budimirović.

Ovakva situacija na srpskom tržištu mesa dodatno je otežana i sve većim padom standarda stanovništva koje se sve češće odriče ove namirnice. Tako žitelji Srbije umesto nekadašnjih 65 sada prosečno godišnje pojedu oko 43 kilograma mesa, što je upola manje od stanovnika EU ili Amerike. Po potrošnji mesa iza nas je samo Albanija. Vojislav Stanković iz PKS kaže da je to poražavajući podatak.

- Prosečna potrošnja mesa u EU je 86,7 kilograma sa tendencijom rasta. I u zemljama s kojima smo donedavno bili ravnopravni, potrošnja mesa je veća. Tako je u Sloveniji 90,2 kilograma, Bugarskoj 62,3, Slovačkoj 65,7, Poljskoj 73,3, a Češkoj 73,5 kilograma po stanovniku godišnje. Amerikanac u proseku godišnje pojede više od 90 kilograma mesa - kaže Stanković.

On dodaje da, dok je za kupce meso sve skuplje, za seljake je zbog visoke cene ishrane tovljenika, sve neisplativije.

- Zbog toga se mnoge farme postepeno gase. Pored toga njih guše i povoljnije cene uvoznog mesa, a poseban je problem što oni deluju pojedinačno, odnosno nemaju jaka strukovna udruženja, pa ih klaničari često uslovljavaju i snižavaju unapred dogovorenu cenu - kaže Stanković.

Država mora da reaguje

Da je to tako potvrđuje i Vladimir Nedimović iz Donjih Petrovaca koji je na poslednjem turnusu svinja izgubio 4.000 evra.

- Klaničar sa kojim sam imao dogovorenu isporuku mi je snizio cenu po kilogramu žive vage sa 190 na 170 dinara i to opravdao besparicom jer narod nema novac da ga kupuje. Pored toga naveo mi je da iz uvoza može i jeftinije da kupi meso pa ako mi se ne sviđa njegova ponuda da tražim drugu. Naravno da nisam imao izbora jer je po podacima iz Udruženja stočara za poslednjih pet godina uvoz svinjskog mesa iz EU porastao čak osam puta - tvrdi Nedimović.

Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je izvozila blizu 30 hiljada

tona mlade junetine, 2006. izvezla je 2.300, a ove godine

samo 500 tona

23

Slično iskustvo ima i Drago Zukić iz Vrbasa koji je uzgoj svinja počeo pre dvadeset godina.

- Izgradio sam objekat za 3.000 tovljenika ali sam nakon višegodišnjih gubitaka prošle godine farmu sveo na porodično gazdinstvo i otpustio 23 radnika. Bilo je nemoguće više izdržati nesigurnost i nebrigu države za nešto što i njoj i nama može da donese novac - tvrdi Zukić.

Ništa bolja situacija nije ni kod proizvodnje junećeg mesa, koja je gotovo ugašena. Da je to tako potvrđuju i zvanični podaci PKS.

- U zemlji danas ima oko 900.000 grla goveda, odnosno oko 300.000 manje nego 2000. godine. Osamdesetih godina Srbija je izvozila blizu 30 hiljada tona mlade junetine, 2006. izvezla je 2.300, a ove godine samo 500 tona. Ovakav drastičan pad je posledica neadekvatne cene na našem tržištu pa seljaci ne vide dobit u tom poslu. Stočna hrana je skupa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga, proizvođačima je potrebna stimulacija države - kaže Nenad Budimović i dodaje da su jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na inostrana tržišta ključni za unapređenje stanja.

- Mi to nemamo, a tržište EU godišnje potražuje 600.000 tona junećeg mesa i Ministarstvo poljoprivrede mora da se organizuje da nađemo način da proizvedemo dovoljne količine junetine, robe koju možemo da izvezemo i ispunimo kvotu od 8.700 tona. Tako bismo zaradili 30 miliona dolara, a ne samo milion kao što je bilo prošle godine. U zemlje CEFTA izvezli smo i svinjsko meso u vrednosti od oko dva miliona dolara. Međutim, podaci o uvozu pokazuju svu pogubnost nepostojanja strategije u stočarstvu u Srbiji. Naime, mi smo u 2013. godini uvezli goveđeg mesa u vrednosti od milion dolara, a za svinjsko je iz srpske kase izdvojeno čak 40 miliona dolara - tvrdi Budimović. Osim što novac dajemo za uvoz mesa, Srbija gubi novac i na rasprostranjenom izvozu žive stoke, tvrdi profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Cvijan Mekić.

- U 2012. iz Srbije je izvezeno živih goveda svih kategorija u vrednosti od 65 miliona dolara, a živih svinja oko tri miliona dolara. Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na Kosovo, što je loše jer je živa stoka najjeftinija. Da država ima strategiju situacija bi bila obrnuta pa bi izvoz mesa i prerađevina bio organizovan i unosan biznis. Ovako samo ostajemo na pojedinačnim slučajevima koji su prodor u svet zabeležili na osnovu sopstvene inicijative - naglašava Mekić.

Ilegalna trgovina stokom

Takav slučaj i unosan posao beleži „Neoplanta”, koja pored izvoza u zemlje regiona proizvode plasira i na tržišta Ruske Federacije, Kine i Afrike.

- Mi smo usaglasili naše veterinarske sertifikate i sa Južnoafričkom Republikom, Zambijom i Čileom. Nadamo se i širenju izvoznog portfolija u Kinu i od izvoza svojih gotovih proizvoda beležimo značajan profit - kažu u „Neoplanti”. Prema mišljenju direktora PKB ,,Imesa” Rajka Latinovića ne može se bez podsticaja države u stočarstvo napraviti prodor u svet.

- Država mora da zna šta hoće jer dok se naš stočni fond smanjuje, sve više se razvija ilegalna trgovina stoke, pa nam dobar deo grla tajno odlazi preko Drine. U Srbiji danas imamo čak 1.500 klanica. Kada se uvede red u ovoj oblasti, najveći deo njih će nestati i ostaće samo desetak, a i to nam je u odnosu na veličinu zemlje i proizvodnju stoke previše - kaže Latinović.

On dodaje da mora da se poveća i kontrola kvaliteta uvezenog mesa.

- Dešava se da se uvozi zamrznuto meso kome ističe rok po veoma niskim cenama što ide na štetu domaćih proizvođača. I tako dok država meso uvozi srpski seljak propada i što je još gore ulazi potpuno nespreman za liberalizaciju tržišta, pa je gotovo izvesno da će utakmicu sa proizvođačima iz EU, koji dobijaju podsticaje iz svojih zemalja, izgubiti - tvrdi Latinović.

I dok nam stočarstvo opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto godišnje, u Vladi Srbije tvrde da neće biti nestašica mesa i da će se sa liberalizacijom tržišta izboriti.

- Predloženom strategijom razvoja poljoprivrede do 2024. godine moraju se urediti odnosi i u stočarstvu. Jednostavno mora da dođe do udruživanja, to nije nikakva nova filozofija, ali to je neminovnost, pogotovo zbog pregovora sa Evropskom unijom. Jedino će tako biti prepoznati naši proizvođači, pojedinačne firme neće biti prepoznate i one će nestati. Mi ćemo pokušati da nađemo novac za podsticaje jer samo tako možemo da sačuvamo stočni fond ali i da budemo konkurentni sa zemljama EU - kaže ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Međutim, za profesora poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Vladu Zarića problem je isuviše veliki da bi se olako i brzo rešio.

- Srbija je izgubila tržišta za izvoz ,,bebi bifa”, a to su bili Italija i Grčka, a sada ih je teško vratiti. Stanje je alarmantno jer nam se broj stoke svake godine smanjuje, a uvoz raste. Zato će liberalizacija tržišta srpske stočare dovesti u još gori položaj jer ulaze u utakmicu nepripremljeni, odnosno sa igračima koji su mnogo konkurentniji. Zato država što pre mora da odreši kesu i uloži sredstva u ovu granu - kaže Zarić.

U DIS-u visokkvalitet mesaU službi kategori menadžmenta kompanije DIS kažu da poslovanje na tržištu svežeg mesa u Srbiji nije nimalo lako u uslovima konstantnog pada stočarske proizvodnje, a posebno proizvodnje svinja.

- Morate konstantno biti prisutni na tržištu i predviđati trendove kako vas stalne, a često i nagle promene ne bi iznenadile. Takođe je neophodno predvideti potražnju jer sveže meso kao najzahtevnija kategorija ne trpi greške. Otvaranjem prvog maloprodajnog objekta 2006. godine formirana je kategorija svežeg mesa u kompaniji DIS. Od tada pa sve do danas beleži kontinuirani rast. U prošloj godini kompanija DIS je svojim kupcima konstantno pružala kako visok kvalitet mesa tako i najpovoljnije cene na tržištu. Kategorija svežeg mesa obuhvata sveže svinjsko, pileće, ćureće, teleće i sveže juneće meso. Naravno, od svih navedenih poseban akcenat je na svinjskom mesu koje je za našeg potrošača posebno važno pa je zato u prošloj godini prodato skoro dve hiljade tona. Naši najveći dobavljači svežeg mesa su Mesopromet, Mačvanka, Adimes, Agro Mil, Marso Prom i Perutnina Ptuj. Svi oni su doprineli da ova kategorija ostvari promet u prošloj godini od preko milijardu dinara.

Predloženom strategijom razvoja poljoprivrede do 2024. godine moraju se urediti odnosi i u

stočarstvu.

Davne 1850. godine, Frederik Bastija, francuski politički ekonomista, objavio je esej pod nazivom „Ce qu’on voit et ce qu’on ne voit pas” (Ono što se vidi i ono što se ne vidi). Esej je postao sastavno štivo svakog ekonomiste zbog čuvene parabole o slomljenom prozoru.

Zamislite, piše Bastija, da vam sin razbije prozor na kući. Možete da izgrdite sina, a možete da kažete da to i nije tako loše za privredu, jer sada kada vam je razbijen prozor, možete da uposlite staklara da vam napravi novi. Da vam sin nije razbio prozor, staklar nikada ne bi imao posla, i možda bi propao. Razbijen prozor podržava staklarsku industriju. To je ono što se vidi.

Ali ima i ono što se ne vidi. Novac kojim ste platili staklara ima alternativnu upotrebu. Da ga niste potrošili na prozor, mogli ste da ga iskoristite na drugi način. Sada možda nećete moći da sebi kupite nove cipele ili novu knjigu. Možda ste podržali staklarsku industriju, ali ste oštetili obućarsku industriju ili neku drugu. Podsticaj staklarskoj industriji se vidi; šteta za obućarsku industriju se ne vidi.

Ili, zamislite da ste mali preduzetnik, recimo pekar, koji je taj novac nameravao da uloži u kupovinu testa za hleb koji će da mesi naredne nedelje. Kupovinom prozora podržavate staklarsku industriju, ali podrivate sopstveni biznis. Podsticaj staklarskoj industriji se vidi; šteta za sopstveni biznis se ne vidi.

Ovaj poslednji uvid je značajan za politiku subvencija koju vodi država. Zagovornici subvencija često prelaze preko činjenice da novac za subvencije ne pada s neba. Da biste nekom dali novac za subvenciju, morate najpre nekome taj novac da uzmete. U velikom broju slučajeva,

vi ne možete znati sasvim precizno da li će za ukupan privredni rast više doprineti staklar, obućar ili pekar.

Ponekad, međutim, to možete precizno da znate. Država novac za subvencije dobija kroz poreze. A porezi se uvek uzimaju od onih koji znaju da privređuju (da ne znaju, država ne bi imala odakle da im naplati porez). Zamislite da ste sav novac koji ste uzeli od poreza usmerili u državni fond koji daje jeftine kredite za privredni razvoj ili subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Neki krediti i subvencije su uspešni (omogućuju privredni rast), neki su neuspešni. Vidljiv je, dakle, polovičan uspeh. Ali se ne vidi šteta koju trpe oni kojima ste novac uzeli da biste finansirali polovičan uspeh na drugoj strani. Dobra ekonomska politika vodi računa o neto efektu policy mera, a ne samo o onome što se vidi.

U drugom paragrafu pomenutog eseja Bastija kaže: „Postoji samo jedna razlika između dobrog i lošeg ekonomiste: loš ekonomista se ograničava na vidljive efekte; dobar ekonomista uzima u obzir efekte koji ne mogu da se vide i one efekte koji moraju da se predvide”.

U Srbiji se više od decenije vodi ekonomska politika u kojoj se odlučioci ne pitaju kakav je neto efekat po privredni rast koji nastaje kada uspešnim privrednicima uzimate novac da biste ga dali polu-uspešnim ili neuspešnim privrednicima. Ukupan nivo sredstava koji je u Srbiji u 2013. godini izdvojen za subvencije iznosi 89 milijardi dinara (oko 2,6% BDP-a iz 2012. godine). Da bi subvencije bile opravdane, privredni rast u 2013. godini bi trebalo da bude nekoliko puta veći od 89 milijardi dinara. A po optimističnijim procenama, on neće biti veći od 68 milijardi dinara (oko 2% BDP-a). Drugim rečima, na jednoj strani ste nekom uzeli 89 milijardi dinara da biste na drugoj strani stvorili 68 milijardi nove vrednosti. Neto efekat politike subvencija je minus od 21 milijarde dinara. Mogu li sa ekonomskog stanovišta takve subvencije biti opravdane?

Iz stručnog ugla

Ono što vidimo i ono što ne vidimo Piše:

prof. Dušan Pavlović

U Srbiji se više od decenije vodi ekonomska politika u kojoj se odlučioci ne pitaju kakav je neto efekat po privredni rast koji nastaje kada uspešnim privrednicima uzimate novac da biste ga dali polu-uspešnim ili neuspešnim privrednicima

prof. Dušan Pavlović

Ukupan nivo sredstava koji je u Srbiji u

2013. godini izdvojen za subvencije

iznosi 89 milijardi dinara - oko 2,6% BDP-a iz 2012. godine

25

Porodice u Srbiji u proseku mesečno raspolažu sa 59.779 dinara, a na ličnu potrošnju ode im čak 53.282 dinara. Najveći deo tog novca potroši se na hranu, a potom slede računi za komunalije.

Izdaci za hranu učestvuju u ličnoj potrošnji sa čak 40,5 odsto, po čemu smo među najgorima u Evropi, dok na stanovanje odlazi 15,1 odsto prosečnog srpskog kućnog budžeta.

Za obuću 2.796 dinara

A od tog budžeta za prevoz se daje 8,2 odsto, rekreaciju i kulturu 5,6 odsto, a odeću i obuću 5,2 odsto, što znači da se stanovništvo odriče garderobe i kulture zbog hrane. U poslednjem kvartalu 2013. samo za hranu je izdvajano u proseku 21.650 dinara mesečno, a na stanovanje minimum 8.000 dinara.

Prema rezultatima najnovijih istraživanja, prosečna porodica u Srbiji ima tri člana. To znači da su oni zajedno svaki dan imali na raspolaganju 720

dinara za hranu, odnosno svaki član po 240 dinara. Iz Pokreta potrošača Beograd nedavno su izneli podatak da je realna kupovna moć potrošača smanjena za 30 odsto u odnosu na period od pre tri do četiri godine. Prema njihovoj oceni nedopustivo je da su poskupljenja u Srbiji toliko veća nego u državama u regionu.

U Privrednoj komori Srbije su izračunali da je potrošnja hrane u Srbiji u padu. Tako je potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva manje, 4,7 odsto mleka i 4,5 odsto šećera, a smanjena je i potrošnja voća i povrća.

Za razliku od nas, građani EU, na hranu troše između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava, pa im sasvim dovoljno ostaje za garderobu, razonodu i putovanja. Koliko je teška situacija dobro odslikava podatak da je za odeću i obuću mesečno moglo da se potroši svega 2.796 dinara, što je opet manje nego za rekreaciju i kulturu zajedno, na koje je trošeno 2.960 dinara, dok je na obrazovanje odlazilo svega 423 dinara.

Kućni budžet

Najveći troškovi za hranu Prema rezultatima najnovijih istraživanja, prosečna porodica u Srbiji ima tri člana. Oni su u 2013. zajedno svaki dan imali na raspolaganju 720 dinara za hranu, odnosno svaki član po 240 dinara

Piše:Natalija Sekulić

Izdaci za hranu čak 40,5% kućnog budžeta

Ekonomista Miroslav Zdravković navodi da je ovakvo stanje odraz siromaštva, koje se ogleda upravo u velikom učešću izdataka za hranu. Kupujemo osnovne životne namirnice – hleb, mleko, jogurt i jeftine mesne prerađevine, dok za skuplje proizvode i delikatese nemamo. Slovenci, na primer, troše dosta na hranu, ali do 10 ili 15 puta više na putovanja, automobile, što je običnom građaninu u Srbiji nezamisliv trošak - kaže Zdravković za DIS Glasnik.

A kad smo već kod Slovenije, prosečno domaćinstvo u toj zemlji godišnje na hranu da 2.750 evra, odnosno 230 evra svakog meseca.

- Međutim, prosečna slovenačka kuća sa tri člana ima godišnje na raspolaganju budžet od oko 17.000 evra za ličnu potrošnju, za razliku od Srbije, gde on iznosi oko 5.300 evra. Najveće odstupanje Slovenija ima kod transporta, gde troši 1.144 evra po članu domaćinstva i u rekreaciji i kulturi, gde troši 732 evra - dodaje Zdravković.

Komšije iz Hrvatske mogu da se pohvale kućnom kasom od 10.000 evra godišnje, a Crnogorci sa 6.700 evra. Pošto imamo samo za ono najpotrebnije, potrošnja mesa u Srbiji je u konstantnom padu. Tako se svinjsko meso troši 15,4 kilograma godišnje, dok je prosek u EU 32 kilograma. Veliki raskorak je i kod junećeg mesa. Potrošnja junetine kod nas je 4,4 kilograma, a u EU 15. Opala je i potrošnja mleka jer se u Srbiji po stanovniku popije godišnje 56 litara, a u EU 100 litara.

Beograđani najviše troše

Najviše novca na raspolaganju imaju stanovnici Beogradskog regiona, ravno 69.362 dinara i Vojvodine – 62.650. Međutim, upravo su Beograđani i najviše izdvajali za hranu - 26.814 dinara, dok je u Vojvodini ta cifra bila nešto niža – 20.941 dinar. Istovremeno, najmanje novca imaju stanovnici južne i istočne Srbije – 51.642, od čega im je na ličnu potrošnju odlazilo 39.531 dinar. Oni su na hranu mesečno izdvajali 19.315 dinara, za stanovanje 5.383, odeću i obuću 1.797 dinara, a na obrazovanje mizernih 66 dinara.

Podaci Eurostata pokazuju da za komunalije najviše izdvajaju Danci (29,8 odsto), dok se na hranu najviše troši u Litvaniji (26,4 odsto), Malti (15,5), Portugalu (16,9) i Rumuniji (29,1 odsto). Izdaci za hranu u Velikoj Britaniji iznose 12 odsto, a u Luksemburgu i Nemačkoj 13 procenata.

Na usluge restorana i hotela najmanje su potrošili Litvanci i Poljaci - manje od tri odsto potrošnje, a najviše Španci - 17 odsto budžeta domaćinstava.

Ekonomista Saša Đogović kaže da nizak životni standard na našem tržištu povlači i manju potrošnju.

- Pad tražnje uslovljava i manji priliv porudžbina domaće privrede, koja posluje sa značajno smanjenim kapacitetima. Podaci su pokazali da je do septembra 2013. proizvodnja prehrambenih proizvoda opala za čak 9,9 odsto. Upravo je to najviše i uticalo na pad kupovne moći građana - kaže Đogović.

Prodavci se žale da se kupuje uglavnom ono osnovno i da mnogobrojne akcije i popusti više ne daju očekivani efekat, jer stanovništvo jednostavno nema para. Tome ide u prilog i ocena ministra trgovine Rasima Ljajića da je prosečan dnevni račun u maloprodaji sa 500 dinara u 2011. pao na svega 365 dinara u 2013. godini.

Nikola Pavičić, direktor „Sintelona” kaže da je očigledno da je kupovna moć potrošača sve manja i manja, i da je to ogledalo domaće ekonomske situacije.

- Tako će i biti sve dok se privreda ne oporavi i stvore uslovi za veći izvoz. Problem je što sa nerealnim kursom nema izvoza, nema rasta, nema ni priliva deviza... Bojim se da se kurs dinara ponovo održava na veštačkom nivou. Sve to ne ide u prilog ni privrednicima, ni građanima zato što podstiče samo uvoz – kaže Pavičić.

SRBIJA EU

56L

100L

Za razliku od nas, građani EU, na hranu troše između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava,

pa im sasvim dovoljno ostaje za garderobu, razonodu i putovanja

27

Nekoliko ključnih namirnicaIako neki od privrednika imaju običaj da kažu da je lako proizvođačima hrane jer nju građani svakako moraju da kupuju, ispostavilo se da ni to nije sasvim tačno. Jer, upravo statistički podaci pokazuju da se zapravo kupuje nekoliko ključnih namirnica, a da mnoge čame na policama.

Skupi sirevi, kvalitetna pršuta, egzotično voće, ekskluzivna vina za sada nemaju dovoljno kupaca, a onima koji su ih nekada pazarili preostaje da sačekaju neka bolja vremena.

Odnos konzumiranja mleka na godišnjem nivou

Onog dana kada sam dobio doktorat od Univerziteta Kolumbija, pucao sam od ushićenja. Jedva sam se suzdržavao šetajući hodnicima na Kolumbiji, sa svojom diplomom u ruci - kao da sam hodao po oblacima, da budem iskren, prilično pun sebe. U tom momentu su se otvorila vrata učionice. Studenti su popunili hodnik, njihovi glasovi bili su puni naboja. Upravo su polagali kvalifikacione ispite za doktorski program - ako prođu taj ispit, dozvoljeno im je da počnu da pišu svoje disertacije. Oni su bili oko dve godine iza mene u svojim studijama.

Sa doktorskom diplomom u ruci bio sam arogantan! „Mogu li da vidim taj ispit? Dajte da vidim”, rekao sam im. Student se zaustavio i predao mi ispitna pitanja. Gledajući pitanja, počeo sam da se znojim. Shvatio sam da bih pao taj ispit. Dan kada sam zvanično dobio zvanje doktora, moje znanje je već zastarelo!

Mislim da je iskustvo u hodnicima Univerziteta Kolumbija tajna mog uspeha danas. To je otkrovenje: shvatio sam da nisam imao izbora. Bilo je od suštinskog značaja da stalno učim i učim. To nije bio kraj mom obrazovanju. Samo početak. Što sam više naučio, više sam shvatao koliko nisam znao. I tako danas, gotovo kao mantru, što više učim češće kažem: „O Bože, koliko još toga ima da se nauči”.

Dakle, vrlo je važno da mi, lideri promena, ne ostanemo fiksirani na jednom mestu. Moramo stalno da učimo. To je posao za ceo život. Ovo učenje ne mora da potiče iz

knjiga. Vi, u stvari, do znanja možete doći na razne načine. Previše je naše obrazovanje zasnovano na proučavanju knjiga. Učenje je takođe iskustveno. U stvari, mnogo toga treba i mora da bude iskustveno.

Na primer, deo moje teorije životnog ciklusa preduzeća proizašao je iz gledanja kamenja. Bio sam na raftingu rekom Kolorado sa sinom. Vodič nam je govorio o kamenju duž reke: „Ovo kamenje je od pre 2.000 godina, ovo je od pre 200.000 godina”, itd. Svaki sloj je iz drugog doba.

I pomislio sam, kamenje, takođe, ima životni ciklus. Koja je razlika između životnog ciklusa ljudi i kamenja?

Pitanje je retoričko, jer je odgovor izgledao očigledan. Razlika je u tome što su ljudi svesni. Kamenje nije. Kamenje, drveće, automobili - oni nisu u stanju da kontrolišu svoje životne cikluse. Oni imaju hronološki životni ciklus, a mi, koji smo svesni, možemo da vršimo kontrolu nad njim. Možemo bihejvioralno da biramo koliko da budemo stari. Postoje ljudi koji su još uvek mladi u sedamdesetoj godini, a postoje ljudi koji su već u sedamnaestoj stari.

Šta čini razliku? Da li smo spremni da učimo. Sve dok stalno učimo, mi ćemo ostati mladi. Pošto se razvijamo. Onoga dana kada prestanemo da učimo, počinjemo da umiremo. Naša bihejvioralna starost zavisi od naše volje za promenom.

Saveti velikih majstora

Konstantno učenje uslov uspeha Piše:

Isak Adižes

Šta čini razliku? Da li smo spremni da učimo? Sve dok stalno učimo, mi ćemo ostati mladi. Pošto se razvijamo. Onoga dana kada prestanemo da učimo, počinjemo da umiremo

Do 2008. godine, globalizacija je imala smisla za skoro sve kompanije u svetu. Zapadna tržišta su bila izuzetno konkurentna, rast populacije se usporio i primanja su ostala na istom nivou, ali su troškovi korporativnog funkcionisanja rasli. Za razliku od toga, nacije koje su tek počele da se razvijaju, povećale su rast populacije i otvorile tržište za strane investicije. Razlika između tih tržišta se smanjila, zbog modernih transportnih i komunikacionih tehnologija, a jurnjava za globalnim rastom je postala univerzalno logična, što je dovelo do proširenja tržišta i rasta kapitala.

Danas, nakon globalne recesije, ušli smo u drugačiju fazu koja se naziva zaštićena globalizacija. Vlade zemalja u razvoju su postale opreznije kada su u pitanju strane investicije i počele revnosno da štite lokalne interese. Biraju zemlje i regione sa kojima žele da sarađuju, biraju sektore za koje će dozvoliti kapitalne investicije i lokalne, najčešće državne, kompanije koje žele da unaprede. Ovakav proces je mnogo drugačiji od globalizacije: spor, selektivan i obavijen crtom nacionalizma i regionalizma.

Bolje je lokalno

U poslednjih par godina farmaceutska kuća Pfizer se susrela sa novom fazom globalizacije. U februaru 2013. godine, pod pokroviteljstvom vlade, Indijska kancelarija za patente je, u pokušaju da medicinu učini dostupnom najvećem mogućem broju ljudi, povukla odobrenje patenta za Pfizerov lek protiv raka, „sutent”, i odobrila domaćem proizvođaču Cipli da proizvodi jeftiniju,

generičnu verziju istog leka. Apelacioni odbor za zaštitu prava na intelektualnu svojinu je naknadno poništio svoju odluku i naredio kancelariji za patente da preispita svoju odluku. U međuvremenu, u Kini, vlada je snizila cene lekova kako bi smanjila troškove lečenja. Peking je utvrdio koja je najviša cena osnovnih lekova u 2009. godini, ali je ta cena 2011. opala za oko 30%, uz obećanje vlade da će do 2014. godine proširiti listu najosnovnijih lekova na više od 500. Ovakvi potezi predstavljaju veliki rizik za multinacionalne kompanije kao što je Pfizer: niže cene znače manju kontrolu kvaliteta, što dovodi i do toga da bolnice u Kini, koje zavise od prodaje lekova, kupuju jeftinije lokalne proizvode.

Nekoliko faktora je doprinelo ovakvom trendu. Prvo, mnoge vlade smatraju da je rizično da nastave da otvaraju industrije stranim ulaganjima, a lokalni biznisi i potrošači imaju tendenciju da blokiraju nove učesnike na tržištu. Drugo, neke zemlje su već izgradile velike devizne rezerve i povećale izvoz, tako da više ne pokušavaju da privuku velike količine stranih investicija. Treće, vlade danas šire definišu pitanje nacionalne bezbednosti. Onog trenutka kada su globalna pitanja postala finansijska nestabilnost, sajber špijunaže i povećanje cena hrane, politizovani su sektori hrane, finansijskih usluga, informacionih tehnologija i telekomunikacija. Četvrto, Kina koja će uskoro imati najveću svetsku ekonomiju, više ne prati internacionalna pravila i norme u poslovanju, već ih postavlja. Socijalizam sa kineskim karakteristikama baca senku na globalizaciju. Još jedan povezani faktor je činjenica da kreatori politike u zemljama u razvoju intervenišu kako bi stvorili nejednako igralište koje lokalnim igračima daje prednost. Država uviđa da sve više i više sektora mogu biti od strateškog značaja i odvraća strane kompanije od investiranja. Zaista, rast državnog kapitalizma na nekim od najvažnijih svetskih tržišta u razvoju je pomerio tektonske ploče. Globalizacija sada dolazi sa novim troškovima i rizicima.

Na vrhuncu globalizacije, bilo je lako razlikovati nestrategijske i strategijske sektore (u kojima vlade aktivno učestvuju). Multinacionalne kompanije su mogle lako da ulažu u pojedine industrije širom sveta, kao što su na primer industrije bezalkoholnih pića, dok su avionske industrije uvek bile van dometa. Zato se danas Koka-Kola prodaje u preko 200 zemalja, a avio-nautička kompanija Lokid Martin generiše 80% svojih prihoda od prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama i 95% radnika su iz te zemlje. U novoj eri zaštićene globalizacije, bilo koji sektor može da bude strategijski, u zavisnosti od stavova i politike vlade.

Makroekonomija

Nova pravila globalizacije

Šest industrija će biti od najvećeg značaja na tržištima u razvoju u

2014. godini. U Brazilu će na prvom mestu biti ulaganje u energetske i prirodne resurse, zatim u infrastrukturu,

komunikacione tehnologije, finansije, farmaceutsku industriju

i zdravstvenu zaštitu, dok će maloprodaja biti na poslednjem mestu

Nakon globalne recesije ušli smo u drugačiju fazu koja se naziva zaštićena globalizacija. Vlade zemalja u razvoju su postale opreznije kada su u pitanju strane investicije i počele revnosno da štite lokalne interese. Biraju zemlje i regione sa kojima žele da sarađuju, biraju sektore za koje će dozvoliti kapitalne investicije i lokalne, najčešće državne, kompanije koje žele da unaprede

Piše: Velibor Toković

Strateški resursi

Pitanje koje industrije će biti od značaja u 2014. godini se samo nameće. Nekada je bilo lako prepoznati koje industrije su državi od strateškog značaja: industrija proizvoda široke potrošnje, na primer, nije bila, ali proizvodnja oružja jeste. U novoj eri zaštićene globalizacije, međutim, svaki sektor bi mogao da bude strateški. Šest industrija će biti od najvećeg značaja na tržištima u razvoju u 2014. godini. U Brazilu će na prvom mestu biti ulaganje u energetske i prirodne resurse, zatim u infrastrukturu, komunikacione tehnologije,

finansije, farmaceutsku industriju i zdravstvenu zaštitu, dok će maloprodaja biti na poslednjem mestu. U Kini i Ujedinjenim Arapskim Emiratima se stanje ne razlikuje bitno od Brazila. Te dve zemlje umesto infrastrukturi prednost daju finansijama, dok se u Indiji stanje znatno razlikuje: na prvom mestu su finansije, zatim maloprodaja, farmaceutska industrija i zdravstvena zaštita, nakon čega tek slede energetski i prirodni resursi, i na kraju infrastruktura i komunikacione tehnologije.

Između ekstrema koje predstavljaju Koka-Kola i Lokid Martin, mnoge kompanije pronalaze nove nivoe zvaničnog nadzora, tako da domet države seže mnogo više od tradicionalnih ključnih sektora, kao što je do sada bilo oružje. Kompanije moraju da prihvate da će ovakve promene imati uticaj na njihove strategije, ali reagovanja na te promene neće da budu blaga.

31

Državni kapitalizamUspon državnog kapitalizma na tržištima zemalja u razvoju iskrivljuje delovanje slobodnih tržišta i na taj način znatno menja globalizaciju. Osim u Kini, državni kapitalizam je uzeo maha i na ostalim tržištima u razvoju, kao što su na primer Rusija, Indija i Brazil. Lideri u tim zemljama iz iskustva znaju da je tržište ključno za rast ekonomije i poboljšanja životnog standarda, što omogućava autokratskim ili korumpiranim vladama da ostanu na vlasti. Ali oni takođe shvataju da ukoliko dozvole da tržište odluči koja kompanija će da pobedi, rizikuju da izgube političku moć, jer više neće kontrolisati stvaranje radnih mesta i životnog standarda svojih građana. Oni takođe mogu nenamerno da obogate one građane koji bi mogli da ospore njihovu moć.

Kako izabrati pravog saradnika

Piše:Natalija Sekulić

Ljudi (porodica, prijatelji, kolege...) koji su oko nas sastavni su deo našeg identiteta i imaju značajan uticaj na našu sreću i zdravlje. Da li ćemo izabrati saradnika koji će pozitivno uticati na pomenute faktore ili ćemo pogrešiti, jeste odluka čija ispravnost zavisi od kriterijuma na osnovu kojih je donosimo.

Poslodavci često koriste sledeće kriterijume za izbor novog saradnika: odgovarajuća stručnost, stabilna ličnost, visok nivo inteligencije, vedar duh, mladalačka energija, izrazito prijatan izgled, rodbinske veze, članstva u raznim udruženjima, stranačko opredeljenje... Razmotrićemo neke od pomenutih kriterijuma u daljem tekstu da bismo ukazali koliko preterano insistiranje na nekom od tih kriterijuma, bez uvažavanja specifičnosti radnog mesta, može da dovede do pogrešne odluke.

Referentne činjenice

Prijem zaposlenih isključivo prema referentnim činjenicama, tipa „znam ga od malena”, „iz fine je familije,” ili „preporuka druga iz vojske”, uz zanemarivanje ostalih kriterijuma neophodnih za proces selekcije kandidata može dovesti do neprijatnih iznenađenja.

Rezime ove priče često je neugodan za poslodavca - „kad je bio mali možda je bio đavolak, ali kod mene u firmi je pravi đavo”, ili „fina porodica, a uvališe mi crnu ovcu.”

Takođe, ovom kriterijumu pripadaju i činjenice o nečijoj inteligenciji: imao/la je sve petice, završio/la je dva fakulteta, govori pet jezika, itd. Sve navedeno opet jesu činjenice koje nam govore da je neko samo inteligentan, a da li će zadovoljiti zahteve radnog mesta to mu samo inteligencija sigurno ne može garantovati. Česta greška u selekciji kandidata je korišćenje IQ testova kao glavnog alata, pogotovo za pozicije koje su niže rangirane u organizacionoj hijerarhiji. U ovim slučajevima, inteligentne osobe brzo budu nezadovoljne svojim poslom, a poslodavci nezadovoljni njihovim rezultatima.

Energičnost i ambicioznost

Takođe, pogrešno je uzimati energične i preambiciozne saradnike za niže pozicije u organizacijama. Ukoliko radno mesto ima minimalne zahteve (poput rutinskog obavljanja administrativnih poslova sa što manje grešaka uz striktno poštovanje radnog vremena) vredne, energične i ambiciozne osobe koje bi dale 200% sebe i izgarale na poslu, usled nemogućnosti napredovanja na toj poziciji brzo

postaju nezadovoljne. Zaključak ovog dela sigurno nije da treba birati neradne i neenergične kandidate, ali ono što je suština selekcije je izbor najboljih saradnika spram pozicije na kojoj bi trebalo da rade. Polazna osnova su zahtevi radnog mesta, a svi ostali kriterijumi i stepen važnosti svakog pojedinačnog kriterijuma se definišu na osnovu opisa radnog mesta.

Komunikativnost

Često se dešava da kandidati ostave odličan utisak tokom intervjua i budu primljeni, a kad počnu da rade pokaže se da su daleko ispod očekivanja. Intervju jeste važan deo selekcije, za neke pozicije i najvažniji, ali on sam nije dovoljan. Selekcija kandidata je proces u kojem su pored intervjua važna i testiranja (provere stručnosti i određivanje profila ličnosti), grupne diskusije i ostali instrumenti. Na osnovu dobijenih rezultata se utvrđuje sadržaj intervjua. Ako intervju baziramo na standardnim pitanjima: „Koje su vam mane i slabosti? Da li možete da radite pod pritiskom? Recite nam nešto o sebi, ...” elokventni, komunikativni i ekstrovertni kandidati su u prednosti. Zbog toga je važno posvetiti veću pažnju sastavljanju pitanja na koja će potencijalni kandidati odgovarati tokom intervjua. Na kvalitetna pitanja ćemo dobijati kvalitetne i manje kvalitetne odgovore na osnovu kojih ćemo stvoriti pravu sliku o kandidatu. Komunikativnost i energičnost su bitne osobine za neke pozicije, ali za neke nisu toliko važne. U oba slučaja se može zaključiti da nisu dovoljan razlog za prijem kandidata u radni odnos.

Kompatibilnost

Ono što je znatno kompleksnije je razotkriti koliko je potencijalni kandidat kompatibilan sa organizacijom u kojoj želi da se zaposli. Svaka organizacija ima određen sistem vrednosti, a osnovni zadatak u selekciji kandidata je pronaći osobu čiji se sistem vrednosti podudara sa vrednostima organizacije.

Često čujemo poslodavce kako kažu za nekoga ko ih je napustio: „On je odličan stručnjak, stabilna osoba, posvećena poslu, ali jednostavno nije se uklopio kod nas”. To ukazuje da mentalni sklop, odnosno ono što vrednuje kandidat, nije u skladu sa vrednostima organizacije. Čije su vrednosti ispravnije nije ni bitno. Kada želimo nekoga da uvedemo u našu organizaciju bitno je da ta osoba ima sistem vrednosti sličan našem.

Menadžment

Odgovarajuća stručnost, stabilna ličnost, visok nivo inteligencije, vedar duh, mladalačka energija, prijatan izgled, rodbinske veze, članstva u raznim udruženjima, stranačko opredeljenje... Mnogo je kriterijuma za izbor ljudi s kojima ćemo raditi ali nijedan od njih pojedinačno ne garantuje da ćete napraviti pravi izbor

a) Slučaj kada se ne traži iskustvo od kandidata - mladost ludost

Poslodavci uglavnom smatraju da se mladi ljudi najlakše prilagođavaju organizaciji u koju dolaze. Za ovo pravilo se može reći da ima logike, pošto način rada mladih još nije kompletno izgrađen, s obzirom na to da im je radno okruženje u potpunosti promenjeno od školskog ka poslovnom. U novoj sredini oni će vremenom uočavati šta organizacija vrednuje i prilagođavati se tome. Međutim, da li je to uvek tačno?

Ako je još nedovršeni sistem vrednosti mladih dijametralno suprotan organizacijskom, kada poslodavci krenu da ih prilagođavaju i „oblikuju”, obično izvuku deblji kraj. Odustaju od potrage za mladim i ambicioznim i obično se vraćaju na kriterijum - referentne činjenice. Bolje đavolak kojeg poznaješ nego nepoznati đavolak.

b) Slučaj kada se traži iskustvo od kandidata - stručnost vs ličnost

Rukovodeće pozicije zahtevaju iskustvo i stručnost. U ovom slučaju poletni entuzijazam mladih nije dovoljan za uspešnost poslovanja. I ovde je presudan faktor kompatibilnost vrednosti kandidata sa vrednostima organizacije. Pod pojmom stručnjak možemo shvatiti nekoga ko postiže zapažene rezultate, a ne samo nekoga ko je u tehničkom smislu stručnjak.

Mnogi poslodavci su bili iznenađeni kasnijim ponašanjem svojih stručnjaka koji su ozbiljno narušili klimu u organizaciji. Nisu ozbiljno shvatali opasnost prisustva ovakvih pojedinaca. Smatrali su ih nužnim zlom. Stručnjaci su postizali odlične rezultate, ali to je samo jedna od karakteristika koje se traže od menadžera. Ukoliko nisu sposobni da rade sa ljudima, njihovi profesionalni rezultati gube smisao. Rastanak, uobičajeni epilog ovakvih situacija, je opet bolniji za poslodavca, jer stručnjak je rasterao ostale zaposlene ili ih je poveo u novu neizvesnu budućnost koja će biti pravednija od one u kojoj se sada nalaze.

Dobar kandidat treba da poseduje i stručnost i ličnost. Ako bi od ova dva kriterijuma jedan morao ići na uštrb drugog, jasno je da ličnost ima primat. Biti ličnost mnogo je teže nego samo odlično raditi svoj posao.

Koga tražimo - stabilnu osobu, kompatibilnu sa našom organizacijom, posvećenu poslu.

I na kraju...

(Ne)posvećenost poslu

Ono što svaka organizacija očekuje od novozaposlenog jeste velika posvećenost poslu. Pojedini kandidati tokom intervjua prenaglašeno ističu svoju posvećenost poslu. Pominju da su svi njihovi zadaci urađeni perfektno, da su radili minimum 12 sati dnevno, neki čak izjavljuju „ako treba i svoju krv bi dali za firmu u kojoj rade”, ali ubrzo po zapošljavanju primetimo da je njihov učinak ostao na nivou fraza.

Koliko je ko posvećen poslu može se osetiti u selekciji kandidata na više načina. Postoje kandidati koji su apsolutno posvećeni slobodnom vremenu i imaju mnogo toga da kažu o svojim aktivnostima u slobodno vreme, a malo o tome šta rade na poslu. Nivo njihove energije na intervjuu raste kada ih pitate o hobijima, pošto ih imaju obično više, dok deo razgovora koji se odnosi na radne obaveze i iskustvo jednostavno otaljavaju.

„Neposvećenu” osobu ćete lako prepoznati kada se pojavi na testiranju ili na razgovoru. Ove osobe ne znaju ni za koju poziciju konkurišu, ni čime se bavi firma, ali zato često pitaju koliko dana godišnjeg odmora imaju po ugovoru i kolika je pauza za doručak.

Koliko ćemo biti uspešni u izboru svojih budućih saradnika srazmerno je pažnji i vremenu koje posvećujemo tom procesu. Samo razumevanje potrebe za selekcijom kandidata na adekvatan i profesionalan način kao i njeno obavljanje nije dovoljno, ako smo pogrešno definisali kriterijume za izbor kandidata. Kao svi procesi u kojima ljudi o nečemu odlučuju selekcija kandidata nije nepogrešiv proces. Ono čemu treba da težimo je da u tom procesu što manje grešimo.

Što više zadatakaKolika će biti posvećenost novozaposlenog poslu može se utvrditi tako što ćete kandidatima dati što više zadataka u procesu selekcije (popunjavanje on-line testova, analiza konkurencije, pravljenje biznis plana za pojedine proizvode...) na osnovu kojih ćete prvo zaključiti koliko su kandidati profesionalni u obavljanju zadataka, da li su stručni i, naravno, koliko su posvećeni trenutnoj preokupaciji, a to je traženje posla.

33

Najnovija otkrića pokazuju da kompanije kojima upravljaju direktori sa velikim potpisom, što je pokazatelj narcisoidnosti, lošije funkcionišu od kompanija koje vode direktori sa malim potpisom.

Sa ciljem da procene uticaj koji narcisoidni lideri imaju na organizacije, psiholog Nik Sejbert i njegove kolege izmerili su potpise 605 generalnih direktora, na decenijama prikupljanim godišnjim izveštajima skoro 400 kompanija. Krupni potpisi, koji su dovedeni u vezu sa narcisoidnim crtama karaktera, kao što su dominacija i preveliki ego, bili su pozitivno povezani sa prekomernim trošenjem, nižim profitom od sredstava i, paradoksalno, višom platom generalnih direktora, u odnosu na one kod industrijskih rivala.

Može li tako mala stvar kao veliki autogram, predvideti učinak direktora?

Sejbert smatra da ne možemo reći da su svi sa krupnim potpisom narcisi i samim tim loši lideri. Ali studija koju je izveo sa Šonom Vangom sa Univerziteta Severne Karoline i kolegom Čarlsom Hemom iz Merilenda, zaista pokazuje da kada godišnji izveštaji imaju veliki potpis generalnog direktora, mereno na području prostora

iscrtanog oko krajnjih tačaka potpisa, i kontrolišući dužinu imena, firma će, u proseku, trošiti više na kapitalna dobra, istraživanje i razvoj, kao i nabavke, od njenih industrijskih konkurenata. Takođe, pokazuje lošiju prodaju i prodajni rast u narednih tri do šest godina. Nedavno je utvrđena i korelacija sa patentima: što je potpis veći, manje je patenata i nagrada za iste, sugerišući na nedostatak inovacija. Ova otkrića imaju smisla, zato što krupni potpisi ukazuju na narcisoidnost, a ponašanje narcisoidnih lidera, kao što je dominiranje u diskusijama, ignorisanje kritika ili omalovažavanje zaposlenih, često dovodi do loših rezultata. Takođe postoji veza između velikih potpisa i veće plate u odnosu na konkurente. Možda zato što su narcisi vešti u maskiranju i prebacivanju krivice za loš učinak.

Mali potpisi, bolji rezultati

Kao odbranu svoje pretpostavke, Sejbert objašnjava koji su validni pokazatelji i ističe da je visoka ocena popisa narcisoidnih karakteristika najbolji pokazatelj, ali da ne poznaje mnogo direktora koji bi se podvrgli takvoj vrsti ispitivanja. Tom prilikom sugeriše da bi bilo dobro kada bismo mogli da pogledamo i individualno ponašanje, ali smatra da to nije izvodljivo kod velike studije, zasnovane na stotinama lidera, čak i ukoliko zanemarimo to što su narcisi veoma efikasni u skrivanju svog pravog lica. Stoga su morali da pronađu drugu, lakše dostupnu, ali i dalje pouzdanu meru. Okrenuli su se seriji studija

Nauka u službi biznisa

Veliki potpis -loše odlukeProfesori sa Univerziteta Severna Karolina tvrde da njihova istraživanja pokazuju da kada godišnji izveštaji kompanija imaju veliki potpis generalnog direktora, ta firma troši više na kapitalna dobra i nabavke, ima lošiju prodaju i prodajni rast u narednih tri do šest godina

Piše: Branimir Mitrović

Krupni potpisi, koji su dovedeni u vezu sa narcisoidnim crtama

karaktera, kao što su dominacija i preveliki ego, povezani su sa prekomernim trošenjem,

nižim profitom od sredstava i, paradoksalno, višom platom

generalnih direktora, u odnosu na one kod rivala

koje je sproveo Ričard Cvajgenhaft sa Gilford koledža, koje pokazuju da ljudi sa većim samopouzdanjem i dominantnijom ličnošću imaju krupnije potpise. S obzirom na to da su obe od ovih karakternih crta povezane sa narcisoidnošću, smatrali su da je pošteno da naprave taj korak. I zaista, kada je Cvajgenhaft video njihov rad, obavio je svoje testiranje na malom uzorku, tražeći konkretno tu korelaciju i pronašao je dokaz koji sugeriše da ona postoji. Proučavajući vezu između narcizma kod generalnih direktora i korporativnog učinka, ostali su uzeli u obzir činioce kao što su plata ili istaknutost slike te osobe u godišnjem izveštaju. Mada, više ljudi od samog direktora utiče na te podatke. Nasuprot tome, potpis dolazi direktno od lidera, verovatno bez mnogo razmišljanja.

Zar ne može potpis da se poveća ili smanji u godišnjem izveštaju, baš kao i slika?

Tim naučnika okupljen oko Sejberta je uradio anketu u nekoliko kompanija o tome i ispostavlja se da je uobičajena praksa da se direktor potpiše na tabletu, tako da postoji digitalna kopija koja se može štampati na korporativnom dokumentu. Većina firmi tvrdi da je veličina kopije veoma blizu veličini originala i da se ne menja tokom godina. Merili su veličinu potpisa i po broju komponenata koje direktori uključuju u njegovo ili njeno ime. Da li koristi svoje puno ime ili nadimak? Postoje li neki inicijali ili srednje ime u sredini? U bodovnom sistemu, neko ko se zove Vilijam Kristofer Lojd Ganderson mlađi, dobio bi nulu za potpisivanje sa Bil,

jedan poen za Bil Ganderson, tri za Vilijam K. Ganderson i pet za pisanje celog imena. Zaključak je isti: direktori sa više komponenata u svom potpisu, u proseku su bili odgovorni za lošiji učinak.

S obzirom na to da mnogo ljudi želi da lideri budu strogi, dominantni i sigurni, postavlja se pitanje da li postoji određena korist od narcisoidnosti. Sejbert smatra da svakako može postojati. Kao primer navodi Stiva Džobsa, čiji potpis nažalost, nisu pronašli na Eplovim godišnjim izveštajima, a koji je, u skladu sa svim pričama o njemu, imao neke narcisoidne karakterne crte. Nije hteo da sluša. Grdio je ljude. Uvek je moralo da bude kako je on zamislio: od odbijanja da prihvati zahteve klijenata u vezi Adobe Fleš Plejera, do insistiranja na staklenom ekranu za iPhone. On je takođe bio genije, vizionar sa izuzetnim ukusom. Nije svaki narcis te sreće. Većina ljudi koja ima grandioznu zamisao svojih sposobnosti i odbija savete drugih, donosi lošije odluke. Čak i najuspešniji narcisi, kao Džobs, ostavljaju kolateralnu štetu, frustrirane zaposlene, neiskorišćene talente, narušene industrijske odnose, koji mogu nauditi njihovim kompanijama iako je finansijski uspeh izvestan. Svako ko razmatra poziciju generalnog direktora, imaće zdravu dozu samopouzdanja. Ovde je reč o ljudima koji u samopouzdanju idu predaleko.

Kako onda napraviti razliku između njih? Da li bi ljudi koji zapošljavaju i otpuštaju direktore trebalo da počnu da mere njihove potpise?

Osnovna poruka ovog istraživanja je da korporativni odbori i investitori moraju da paze na narcise, jer oni mogu imati štetan uticaj na učinak, naročito kada su u pitanju mlađe firme, okrenute intenzivnom istraživanju i razvoju, gde jedna odluka direktora može imati veliki uticaj. Kada postoje znaci upozorenja, kao što je ponašanje koje je Sejbert opisao, odbori moraju pažljivo da prate donošenje korporativnih odluka, povraćaj ulaganja i šemu nadoknada. Što se potpisa tiče, njih je lako proveriti i oni mogu biti podsvesni indikatori karaktera.

35

Murdokov ego najvećiRupert Merdok, vlasnik medijske korporacije, je primer generalnog direktora koji ima najveće potpise i samim tim, najveći ego. Svi smo čuli priče o njegovom autokratskom stilu. Mnogo ljudi misli da je Merdok prebacio krivicu i delovao neskromno za vreme skorašnjeg skandala o hakovanju telefona. I više nego sigurno, njegov potpis je veliki.

Svi rukovodioci znaju da je strategija važna. Ali gotovo svi je smatraju zastrašujućom, jer ih prisiljava da se suoče sa budućnošću koju mogu samo da nagađaju. Još gore, stvarno izabrati strategiju podrazumeva donošenje odluka koje eksplicitno isključuju mogućnosti i opcije. Menadžer se može pribojavati i da će donošenje pogrešnih odluka uništiti njegovu karijeru.

Meseci pripremanja

Prirodna reakcija je učiniti izazov manje obeshrabrujućim, pretvarajući ga u problem koji se može rešiti isprobanim i testiranim sredstvima. To gotovo uvek podrazumeva nedelje i mesece provedene u pripremanju sveobuhvatnog plana, kako će kompanija ulagati u postojeća ili nova sredstva i mogućnosti, radi postizanja cilja - povećan udeo na tržištu, pravo odlučivanja ili udeo u nekom novom tržištu. Plan je po pravilu podržan detaljnim proračunima koji predviđaju troškove i prihode prilično daleko u budućnost. Na kraju ovog procesa, svi se osećaju daleko manje uplašeno.

Ovo nije dobar način pravljenja strategije. Može biti odličan način nošenja sa strahom od nepoznatog, ali strah i nelagodnost su suštinski deo strategijskog planiranja. Zapravo, ukoliko ste potpuno opušteni u pogledu svoje strategije, velike su šanse da ona nije baš dobra. Treba da se osećate nelagodno i sumnjičavo: prava strategija je postavljanje opklada

i donošenje teških odluka. Cilj nije da se eliminiše rizik, već da se uvećaju šanse za uspeh.

Ovako gledano, menadžeri prihvataju da dobra strategija nije proizvod višesatnog pažljivog istraživanja i modelovanja koje vodi neizbežnom i gotovo savršenom zaključku. Umesto toga, strategija je rezultat jednostavnog i prilično grubog procesa promišljanja šta je potrebno da biste postigli ono što želite, a onda proceniti da li je realno pokušati. Ukoliko rukovodioci usvoje ovu definiciju, onda možda mogu da zadrže strategiju tamo gde treba da bude: van sigurne zone.

Svi planovi isti

Praktično svaki put kada se reč „strategija” upotrebi, uparena je sa nekim oblikom reči „plan” - strategijsko planiranje ili strateški plan. Suptilno pomeranje od strategije do planiranja javlja se zato što je planiranje potpuno izvodljiva i prijatna vežba.

Svi strategijski planovi imaju tendenciju da izgledaju isto. Obično imaju tri glavna dela. Prvi je vizija ili izjava misije koja postavlja relativno uzvišene i željene ciljeve. Drugi je lista inicijativa, kao što su lansiranje proizvoda, geografska ekspanzija i projekti izgradnje, koje će organizacija sprovesti radi postizanja cilja. Ovaj deo strategijskog plana obično je veoma organizovan, ali takođe veoma dug. Dužina spiska, uglavnom je ograničena jedino dostupnošću sredstava. Treći element je konverzija inicijative u finansijske podatke. Na ovaj način, plan se lepo uklapa sa godišnjim budžetom.

Strategijski plan postaje deskriptivni budžetski prednji kraj, često projektujući petogodišnje finansijske podatke kako bi bio „strategijski”. Ali menadžment se najčešće posvećuje samo prvoj godini; u kontekstu druge do pete godine, strategijski zapravo znači impresionistički.

Ova vežba nesumnjivo omogućava više promišljenih i temeljnih budžeta. Kako bilo, ne sme se pomešati sa strategijom. Planiranje najčešće nije eksplicitno oko toga šta organizacija bira da ne uradi i zašto i ne ispituje pretpostavke. Njegova dominantna logika je dostupnost sredstava (priuštivost); plan se sastoji od bilo kojih inicijativa koje se uklapaju u sredstva kompanije.

Menadžment

37

Zamke strategijskog planiranjaUkoliko ste potpuno opušteni u pogledu svoje strategije, velike su šanse da ona nije baš dobra. Treba da se osećate nelagodno i sumnjičavo: prava strategija je postavljanje opklada i donošenje teških odluka. Cilj nije da se eliminiše rizik, već da se uvećaju šanse za uspeh

Piše:Branimir Mitrović

Kockarski tajkun iz Makaa, Lui Che-Woo, uvećao je svoje bogatstvo za 3,5 milijardi dolara na ukupno 29,6 milijardi. On je tako pretekao hongkonškog multimilijardera Li Ka-shinga i postao najbogatiji čovek Azije.

Prema listi milijardera Bloomberga, Lui Che-Woo, koji je predsednik kazino operatera Galaxy Entertainment, za oko 100 miliona dolara pretekao je Lija i njegovo bogatstvo od 29,5 milijardi dolara. Luijeva porodica je 1934. godine pobegla iz ratom razorene Kine za Hong Kong, gde je Lui navodno sa 13 godina počeo da zarađuje novac od prodaje hrane na ulici.

Najveći deo bogatstva, Lui je stekao posle Drugog svetskog rata, kada je u grad uvezao građevinsku opremu koju su američke snage ostavile na Okinavi. Lui, koji je sada 84-godišnjak, ušao je 2002. godine na kockarsko tržište Makaa, nad kojim je tokom četrdeset godina monopol držao hongkonški mogul Stanley Ho. Luijeva kompanija Galaxy, čija je vrednost akcija prošle godine skočila za preko 100 odsto, jedna je od šest kompanija koje imaju dozvole za upravljanje kazinima u Makau, najvećem svetskom kockarskom centru i jedinom kineskom gradu gde je kockanje dozvoljeno.

Izvoz konjaka iz Francuske količinski je opao za četiri odsto u 2013, kada je izvezeno 161,4 miliona boca, ali je vrednosno povećan za 0,2 odsto, na 2,4 milijarde evra. Kako je saopštilo francusko Nacionalno udruženje proizvođača konjaka, prošla godina je već druga godina zaredom kako je konjak lider u izvozu sektora vina i žestokih alkoholnih pića.

Ovi rezultati su još značajniji ako se ima u vidu da je u prošloj godini izvoz konjaka prema Dalekom Istoku opao u obimu od čak 9,8 odsto (56,5 miliona boca), a vrednosno 3,8 odsto, na 1,1 milijardu evra, posle rasta od 50 odsto za prethodnih pet godina, i 120 odsto u protekloj deceniji.

Glavni razlog pada prodaje u ovom regionu jeste manja tražnja iz Kine, usled mera koje je vlada preuzela protiv korupcije i mita.

Stope rasta izvoza zabeležene su u SAD, Kanadi i Meksiku, gde je izvezeno 53,4 miliona boca (+2,1 odsto), uz prihode od 650,9 miliona evra (+5,3 odsto).

Eropsko tržište beleži pad, kako u obimu (-5,3 odsto, 43 miliona boca), tako i u vrednosti, od 0,7 odsto, na 491,7 miliona evra. Izvoz francuskog konjaka zabeležio je snažni rast prema afričkom kontinentu, od 26,7 odsto, na 3,2 miliona boca, uglavnom zahvaljujući novim potrošačima kao što su Nigerija i Južna Afrika.

Vodeći poslovni lideri i ekonomisti upozorili su globalnu elitu okupljenu u Davosu da se ne zanose previše postepenim ekonomskim oporavkom Evrope. Iako je pesimizam koji je okruživao evrozonu na vrhuncu krize popustio, zabrinjavajuće visoka stopa nezaposlenosti među mladima i spor privredni rast i dalje potresaju Evropu, navode stručnjaci, a prenosi agencija Frans pres.

„Nemojte to da shvatite kao provokaciju, ali mislim da Evropu treba posmatrati kao zemlju u razvoju”, rekao je izvršni direktor francuskog energetskog giganta „Total” Kristof de Maržeri, dodajući da Stari kontinent treba iz korena da izmeni ekonomsku politiku da bi se izborio sa „zlim

blizancima”: visokom nezaposlenošću i privrednom stagnacijom.

Predsednik švajcarske bankarske grupacije UBS i bivši šef moćne nemačke Bundesbanke Aksel Veber takođe navodi da oporavak evrozone nije razlog za radost.

„Ako proučite taj oporavak, videćete da je on anemičan i neujednačen u zemljama EU. To nije dovoljno da se pokrene privreda, niti da se kreiraju radna mesta”, rekao je on.

Ekonomista univerziteta Harvard Ken Rogof navodi da je nezaposlenost među mladima u Evropi zastrašujuća. Uz više od jednog od dva mlada Španca bez posla, gubi se deo cele jedne generacije, upozorio je on.

VESTI • DIS • SVET

Francuska izvozi konjak za 2,4 milijarde evra

Uzima milijarde na kocki

Pesimizam na ekonomskom samitu u Davosu

Lidl je u Nemačkoj sa polica svojih supermarketa izbacio Koka-Kolu i nekoliko drugih proizvoda poznatog svetskog brenda. Lidl je drugi po veličini prehrambeni lanac u Nemačkoj, a u oko 3.300 njihovih objekata u toj zemlji, nema najpopularnijeg bezalkoholnog pića.

Ovaj radikalan potez posledica je rata cenama Lidla i njegovog najžešćeg konkurenta Aldija, koji ima najveći udeo među trgovinskim lancima s prehrambenim proizvodima na nemačkom tržištu.

Lidl je, pre povlačenja popularnog pića, spustio cenu pakovanja od 1,25 litre Koka-Kole za 10 centi. Koka-Kola, međutim, nije popustila pritisku pomenutog nemačkog trgovinskog lanca i odbila je da snizi veleprodajnu cenu.

Budući da nisu uspeli da se izbore za bolju cenu, u Lidlu su odlučili da sa svojih polica „proteraju” ne samo Koka-Kolu, nego i druga gazirana pića američke kompanije, poput Fante i Sprajta.

Plavi dijamant od 29,6 karata vredan više miliona dolara pronađen je prošle nedelje u rudniku Cullinan blizu Pretorije, objavila je kompanija Petra Diamonds.

Kompanija je ocenila taj kamen izvanrednim. „Dragulj je tako žive plave boje, uz izvanrednu zasićenost, ton i prozirnost i ima potencijal za izradu brušenog kamena velike vrednosti”, stoji u saopštenju britanske kompanije koja eksploatiše taj rudnik od 2008. godine.

Preduzeće je bilo neodređeno u pogledu tačne cene dragulja i podsetilo da su plavi dijamanti najpoželjniji. Portparolka kompanije je rekla da je plavi dijamant od 25,5 karata prošle godine prodat za 16, 9 miliona dolara. Upravo u rudniku Cullinnan je 1905. pronađen najveći dijamant na svetu, od 3.106 karata, koji je kasnije prerezan a dva velika komada se nalaze u britanskoj kruni.

Globalna tražnja nafte će ove godine porasti više od očekivanog, navodi se u najnovijoj prognozi Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

IEA dodaje da je potrošnja nafte znatno povećana na kraju 2013. godine, zahvaljujući oporavku razvijenih ekonomija, pre svega SAD. Međutim, kako navodi IEA, tempo rasta tražnje nafte u Kini usporio je u drugoj polovini 2013. godine, prenosi Frans pres.

Ukazujući na velike izazove koji su, uprkos stabilnim cenama, prisutni na tržištu nafte, IEA navodi da zemlje u razvoju sada predvode trend rasta potražnje nafte. U 34 zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i prvi put od 2010. godine, „potražnja nafte se prošle godine vratila na staze rasta”, na šta je, prema ocenama agencije, uticao ekonomski oporavak u razvijenim zemljama.

Dok većina Srba muku muči sa sve većim cenama komunalija, stanovinici ove srednjoazijske zemlje nemaju sa tim baš nikakvih problema. Naime, u Turkmenistanu, tzv. raju na zemlji, računi za gas, struju i vodu - ne postoje.

Na čelu ove države sa pet miliona stanovnika, uglavnom muslimana, nalazi se predsednik Gurbankuli Berdimuhamedov, koji je na vlast došao 2012. godine.

Smatra se da Turkmenistan ima četvrte po veličini rezerve prirodnog gasa u svetu, pa stanovnici ove bogate zemlje uživaju u besplatnom gasu, struji i vodi još od 1993. godine.

Međutim, očigledno da će se na tom polju ipak dogoditi male promene. Bar je tako najavio sam predsednik, kada je rekao da će ipak započeti sa ugradnjom merača za potrošnju gasa kako bi podstakli građane da energiju troše racionalnije i efikasnije. Naime, njegova vlada je još u oktobru objavila da ih besplatan gas košta pet milijardi dolara godišnje, pa je logično da će pokušati da bar delimično smanje taj ogroman trošak.

Pronađen plavi dijamant od 29,6 karata

Zemlja u kojoj ne postoje režije

Raste potražnja nafte

Ljuti čili sos umesto 13. plate

39

Jedna vijetnamska kompanija koja se bavi trgovinom isplatila je trinaestu platu u obliku ljutog čili sosa, koji ta kompanija distribuira. Za uspehe i dostignuća tokom godine, obični radnici dobili su po kutiju tog ekstra ljutog začina, a članovima uprave pripale su po dve. Šta učiniti sa toliko ljutine, radnici ne znaju.

Osim čilija, firma prodaje i druge proizvode kao što su instant rezanci, keks, mleko i pića. Radnici kažu kako bi bilo dobro da su za trinaestu platu dobili i te proizvode.

VESTI • DIS • SVET

„Lidl” izbacio Koka-Kolu

Istraživanje koje je sproveo Velt-X, a prenosi Blumberg, pokazuje da su i ostali milijarderi ove godine zarađivali više od milion dolara na sat.

Biznis

Ljudi koji zarađujumilion na satNajbogatiji ljudi sveta zarađuju više od milion dolara na sat, a rekorder je američki investitor Voren Bafet, koji je ove godine svoje bogatstvo uvećao za 12,7 milijardi, što znači da je prosečno zarađivao 37 miliona dolara dnevno, odnosno 1,54 miliona na sat ili 25.694 dolara svakog minuta

Piše:Miodrag Radanović

1. Voren Bafet (američki investitor, industrijalac i filantrop) - zaradio je 12,7 milijardi dolara prošle godine, 37 miliona na dan, 1,54 miliona na sat, 25.694 dolara u minutu.

9. Lui Če Vu (kockarski tajkun) - 8,3 milijardi dolara ove godine, 24 miliona na dan, 1 milion na sat, 16.706 u minutu.

5. Mark Zakerberg (osnivač Fejsbuka) - 10,5 milijardi dolara ove godine, 30,4 miliona na dan, 1,27 miliona na sat, 21.135 u minutu.

4. Džef Bezos (vlasnik Amazona) - 11,3 milijardi dolara ove godine, 32,7 miliona na dan, 1,36 miliona na sat, 22.745 u minutu.

8. Lari Pejdž (osnivač Gugla) - 9,3 milijardi dolara ove godine, 26,9 miliona na dan, 1,12 milion na sat, 18.719 u minutu.

3. Šeldon Adelson (američki kazino magnat) - 11,4 milijardi dolara ove godine, 33 miliona na dan, 1,38 miliona na sat, 22.946 u minutu.

7. Sergej Brin (osnivač Gugla) - 9,3 milijardi dolara ove godine, 26,9 miliona na dan, 1,12 miliona na sat, 18.719 u minutu.

2. Bil Gejts (osnivač kompanije Majkrosoft) - zaradio je 11,5 milijardi dolara, 33,3 miliona na dan, 1,38 miliona na sat, 23.148 u minutu.

10. Karl Ikan (suvlasnik Epla) - 7,2 milijardi dolara ove godine, 20,87 miliona na dan, 869.565 na sat, 14.492 u minutu.

6. Masajoši Son (generalni direktor Softbank) - 10,3 milijardi dolara ove godine, 29,86 miliona na dan, 1,24 miliona na sat, 20.732 u minutu.

Prema procenama stručnjaka, oko milion ljudi u Srbiji radi u sivoj zoni, a veliki deo njih bavi se nelegalnom trgovinom na nekim od brojnih buvljih pijaca širom zemlje. Šverceri trljaju ruke dok država i trgovinski objekti trpe gubitke

Buvljaci leglo „šverc komerca”

DIS karavan

Piše:Miodrag Radanović

Dnevno se u Srbiju prošvercuje hrana vredna oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje. Sitni šverc iz susednih zemalja ili, kako ga carinici zovu, mravlji šverc, jedan je od efikasnih načina da se nezaposleni koji žive u pograničnim pojasevima prema okolnim zemljama izbore sa aktuelnom krizom. Prema procenama stručnjaka, oko milion ljudi radi u sivoj zoni, a veliki deo njih bavi se nelegalnom trgovinom.

Najviše se švercuje iz Mađarske, BiH, Rumunije i Bugarske, a razlika u ceni ide i do 50 odsto. Iz Rumunije roba stiže na pančevački, beogradski, kraljevački i ostale buvljake širom zemlje, i tu najviše ima garderobe, plastike, alata, elektromaterijala i posuđa. Kod Bugara je i dalje najjeftinija odeća, a u Mađarskoj je najisplativije kupiti sireve i suhomesnate proizvode.

U Kraljevu je buvljak središte trgovine čitavog kraja. Prespora tranzicija i promašene privatizacije koje su opustošile nekadašnje privredne gigante

kao što je „Magnohrom” i mnoge druge manje firme, ostavljajući pri tom bez posla više od 20.000 radnika, pretvorili su pijacu u najprofitabilnije preduzeće u Kraljevu.

Na tezgama meso, duvan, Eurokrem i čarape

Na površini od pet hektara, sa bezmalo 1.500 tezgi na mlečnoj, robnoj, zelenoj i kvantaškoj pijaci,

Roba se ne prijavljuje na carini u Srbiji, već kroz ilegalne

kanale ulazi u zemlju, čime se izbegava plaćanje poreza, carine, obavljanje neophodnih analiza

uzoraka osnovnih životnih namirnica

43

kao i stočnoj i auto-pijaci u okviru JP „Pijaca” maltene u centru grada, hiljade trgovaca, kupaca i nakupaca mesečno „obrne” i po nekoliko stotina miliona dinara. Samo na robnoj pijaci, popularnom buvljaku, na oko hiljadu pijačnih i ko zna koliko još improvizovanih tezgi, na kojima skoro dve hiljade trgovaca prodaje sve i svašta, dnevni promet kreće se i do milion dinara, a pazarnim danom i vikendom i dvostruko više!

„Jeste kriza, ali nama posao ovde ide. Dolaze ljudi i kupuju, jer mi smo mnogo povoljniji od velikih trgovina. Otkako ne radim u firmi posvetio sam se prodaji na pijaci ”, kaže nam omaleni brka, koji nije hteo da otkrije svoje ime.

Slično je i u Subotici i u drugim gradovima i mestima gde postoje otvorene pijace. Prodaju

se ogromne količine neocarinjene robe, na koju nije plaćen PDV, niti su prodavci registrovani za obavljanje trgovinske delatnosti.

Skoro pola miliona kupaca na godišnjem nivou poseti neki od oko 2.000 prodajnih objekata na subotičkom buvljaku. Tačnije njih oko 40.000 mesečno, svak iz svog razloga, obavi neku kupovinu na popularnom buvljaku. Osim buvljaka, po kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji Subotice, Sombora, Kikinde, Apatina i Horgoša, na primer, postoji i više stotina ilegalnih trgovinskih radnji, prepunih robe iz Mađarske. Među robom koja se prodaje dominiraju meso i mesne prerađevine, konditorski proizvodi, kućna hemija, kozmetika, mleko i mlečni proizvodi, duvan, alkoholna i bezalkoholna pića i ostale kućne potrepštine.

„U cene ove robe nije zaračunat PDV, na akciznu robu nisu obračunate akcize, a prodavci ove robe istu prijavljuju na carini pri izlasku iz Mađarske, da bi dobili povraćaj od 27 odsto, koliko iznosi stopa PDV u Mađarskoj“, rečeno je na skupštini Udruženja trgovaca Subotice i Severne Bačke održanoj u Subotici, na kojoj je prisustvovalo više od 200 vlasnika malih i srednjih trgovinskih formata.

„Imam sve, salame prva klasa, krem sir… Hoćeš domaći Eurokrem, evo original, cena sigurno jeftinija nego da ideš u prodavnicu”, u hodu nas ubeđuje jedna od prodavačica.

Šverc iz Mađarske 550 miliona evra godišnjeSvetska trgovinska organizacija (STO), navodi da je u Srbiju iz Mađarske izvezeno robe, uglavnom hrane, u vrednosti od milijardu i 350 miliona evra. Od toga je u zemlju legalno ušlo 800 miliona. Razliku u vrednosti od 550 miliona evra čini švercovana roba.

ArtikalSir trapistDimljena kobasicaČajna kobasicaKulenViršle 1 kgČokoladaMargarin 500 gDezodoransToalet papir 10/1Ženska majicaFarmerkeMuška košulja

500500800900250

7090

200180600

1.8001.600

800900

1.2001.500

300-400110130

280-350280

1.0002.5002.500

Cena u nelegalnoj

prodaji

Cena u prodavnici

Toalet papir 10/1Ženska majicaFarmerkeMuška košulja

180600

1.8001.600

ŠTA SE ODAKLE ŠVERCUJE

BiH Konditorski proizvodi, šećer, automobilske gume

BUGARSKAGarderoba, slatkiši, konzerve, posteljina, zavese

RUMUNIJAAlat, posuđe, plastika, garderoba

MAĐARSKASveže meso, suhomesnati proizvodi, sirevi, konditorski proizvodi, garderoba, nameštaj, pokućstvo

TURSKATekstil, tašne, slatkiši

1.2001.500

300-400110130

280-350280

1.0002.5002.500

ArtikalSir trapistDimljena kobasica

500500

Cena u nelegalnoj

prodaji

ŠTA SE ODAKLE ŠVERCUJE

BiH BiH Konditorski proizvodi, šećer, automobilske gume

BUGARSKA

800900

Cena u prodavnici

Ta ista roba se ne prijavljuje na carini u Srbiji, već kroz ilegalne kanale ulazi u Srbiju, čime se izbegava plaćanje poreza, carine, obavljanje neophodnih analiza uzoraka osnovnih životnih namernica, itd.

„Ona se zatim pojavljuje na buvljacima i u ilegalnim radnjama, u proseku za 20 do 45 odsto jeftinija od robe u legalnim radnjama, usled čega građani sve više kupuju ovu robu, dok u legalne radnje ulaze, uglavnom, samo da bi pazarili hleb, štampu i ostale sitnice”, ukazano je na skupštini Udruženja.

Država na gubitku

Trgovci i drugi privredni subjekti traže hitnu reakciju Republičke tržišne inspekcije, Komunalne policije u gradovima i opštinama u Subotici, Kikindi, Apatinu, Somboru, Horgošu i koordinisanu akciju MUP-a i Uprave carina na presecanju krijumčarskih kanala za ulaz robe iz Mađarske u Srbiju.

Kako u Uniji poslodavaca tvrde, nadležne inspekcije i policija ne rade dovoljno na suzbijanju bujanja šverca koji nanosi ogromnu štetu legalnim trgovcima, ali i republičkom budžetu koji ostaje bez PDV-a, carina, akciza, poreza na zarade...

„Istovremeno, u legalnim trgovinskim objektima inspekcijske kontrole su pojačane i vrši se poseban pritisak i izriču visoke kazne ako neka od radnji nema ugovor za deratizaciju, plan protivpožarne zaštite, akt o proceni rizika, dokumentaciju za HACCP, a najavljuje se i da će svaka radnja morati da ima savetnika za hemikalije koji će je koštati minimum 30.000 dinara mesečno”, ističe Dragoljub Rajić, predsednik Unije.

U cene ove robe nije uračunat PDV, na akciznu robu nisu obračunate akcize, a prodavci ove robe istu

prijavljuju na carini pri izlasku iz Mađarske, da bi dobili povraćaj od

27 odsto, koliko iznosi stopa PDV u Mađarskoj

Na policama ima svega od Neskvika do domaćeg Eurokrema

Još od 1780. familija Farchioni bavi se uzgojem i pripremom hrane u Italiji. Svaka generacija je prošla usavšavanje u odabiru maslina i pravljenju ulja i sa ponosom predstavlja svaku bocu koja izađe iz

fabrike, jer ne proizvode ulje koje i sami ne bi koristili u kuhinji.

Više od 2 veka iskustva i 13 serti�kata garantuju kvalitet proizvoda i čine Farchioni jednim od najvećih proizvođača maslinovog ulja u Italiji.

Asortiman obuhvata �ltrirana i ne�ltrirana ekstradevičanska maslinova ulja, prelive na bazi maslinovog ulja sa različitim prirodnim dodacima ukusa (crni tartu�, bosiljak, luk, mediteransko bilje), kao i ulja sa geografskim poreklom (Umbria, Toscano, Terre di Bari). Tu su takođe i ulje od komine masline i maslinovo ulje organskog porekla.

Još od 1780. familija Farchioni bavi se uzgojem i pripremom hrane u Italiji. Svaka generacija je prošla usavšavanje u odabiru maslina i pravljenju ulja i sa ponosom predstavlja svaku bocu koja izađe iz

Tokom još aktuelne finansijske krize posrnuli su mnogi simboli američke ekonomije. Propast kompanije „Leman Braders” predstavlja verovatno najznačajniji i najdramatičniji primer. Nakon bankrota Lemana, J.P. Morgan je s osiguravanjem 138 milijardi dolara brokerskom odeljenju ovog investicionog fonda zatvorio preostale poslove i „Bradersi” od toga dana ne postoje ni u jednom obliku.

Samo nedelju dana kasnije, velika osiguravajuća kuća AIG (American International Group) pretrpela je zbog svoje povezanosti s kreditnim tržištem veliki pad likvidnosti, što je dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga. Nakon bezuspešne potrage za kreditorima koji bi ih spasili od insolventnosti okrenuli su se centralnoj banci koja im je ponudila kredit u visini od 85 milijardi dolara u zamenu za 79,9 odsto udela u kapitalu.

Produbljenje krize

Kriza se tim više produbila jer američka vlada više nije bila spremna da garantuje za imovinu „lošeg kvaliteta” kako je to rado činila prilikom preuzimanja

„Ber Sternsa” od J.P.Morgana. Sva ova propadanja, preuzimanja ispod cene, problemi s likvidnošću, sporni „papiri” kao i nepoznat stepen izloženosti finansijskih institucija lošim kreditima, u smislu da ih osiguravaju, doveli su do naglog pada berzanskih indeksa u Americi i ostatku sveta.

U takvom konfuznom okruženju sasvim sigurno su najbolje, a možda i jedini, zarađivali „short selleri”. Više zbog zajedljivosti ostalih investitora, a manje zbog njihovog stvarnog uticaja na pad cena deonica, privremeno je zabranjeno trgovanje „short sellingom”. U to vreme Buš je pred Kongres gurao slavni plan od 700 milijardi dolara koji je trebalo da pomogne ekonomiji, a danas se već ispostavilo da je to bila tek mrvica potrebna za sređivanje trenutnog nereda.

Takav potez ipak je donekle vratio optimizam na tržište. Krajem septembra dve preostale investicione banke „Goldman Saks” i „Morgan Stenli” promenile su organizaciju i postale „bank holding companies”, što ih je učinilo više podložnim regulativi, ali im

Menadžment

Kako je propao „Leman Braders”

Veliki gubici ove kompanije napravili su dramatične promene u globalnom finansijskom sektoru. Objavom bankrota, 15. septembra 2008. godine, deonice „Leman Bradersa” urušile su se za gotovo 95%, što je izazvalo veliku nevericu na celokupnom svetskom finansijskom tržištu

Piše:Branimir Mitrović

je olakšalo pristup svežem kapitalu. U isto vreme „Wachovia banku”, četvrtu najveću u Americi, najavila je da će preuzeti „Sitigrupa” i na taj način je izbaviti iz bezizlazne situacije. Kao žrtva krize pala je i najveća američka štedionica „Washington Mutual”.

Propast američkog diva

„Leman Braders” je američka investiciona banka koja je postojala između 1850. i 2008. godine i čiji bankrot se često smatra početkom najduže svetske recesije modernog doba. Veliki gubici ove kompanije napravili su dramatične promene u globalnom finansijskom sektoru. Objavom bankrota, 15. septembra 2008. godine, deonice „Leman Bradersa” urušile su se za gotovo 95%, što je izazvalo veliku nevericu na celokupnom svetskom finansijskom tržištu i uzrokovalo je najveću krizu od velike ekonomske krize 1929. godine. Količina loše imovine koju je posedovala banka jednostavno je bila prevelika da bi intervencija bila moguća.

Visoko rizični poslovi kao i brojni drugi postupci vođstva kompanije doveli su je do teškog neuspeha. U „trejding floru”, odnosno u odeljenju za trgovinu papirima, već je 2006. godine primećeno da nešto nije u redu. Ali, osoba koja je o tome pokušala da obavesti šefove i nagovori ih na prodaju problematičnih papira otpuštena je samo nekoliko nedelja kasnije. Ričard Fuld (CEO, Lehman Brothers) nikoga nije želeo da sluša.

Prema tvrdnjama zaposlenih, ta ugledna banka propala je zbog arogancije i neznanja njenih šefova. U razdoblju pre stečaja na svaki zarađeni dolar gubili su sedam do

osam dolara. U vođstvu je bilo više onih koji su se bavili razgranatošću ulaganja nego što je bilo menadžera za rizike. Ustvari je to trebalo da bude težište jednog „hedž fonda” teškog 750 milijardi dolara – jer to je tada „Leman” zapravo bio. I tadašnji američki ministar finansija Henri Paulson, koji je prethodno godinama bio šef konkurentske investicione banke „Goldman Saks”, pokušao je na jednoj zajedničkoj večeri u leto 2008. godine da upozori Ričarda Fulda.

Krivi su oni odozgo

„Za večerom je Paulson našem glavnom šefu rekao da se mora rešiti rizičnih papira. Ričard Fuld je ljutito bacio komad mesa na tanjir i rekao: Ja svoj posao radim daleko duže nego što si ga ti radio kod „Goldman Saksa”. Nemoj mi govoriti šta bih ja trebalo da činim. U tom je trenutku verovatno bila zapečaćena sudbina Leman Bradersa”, izjavio je Piter Galager, jedan od zaposlenih koji su bili prisutni na večeri.

Skoro sve velike investicione banke trgovale su istim proizvodima. Ali, veruje se da je jedna banka morala da bude žrtvovana i da propadne da bi se u Senatu dobila većina za planirani program spasavanja banaka. Na žalost „Leman Bradersa”, to je bila upravo njihova kompanija.

Bilo kako bilo, veruje se da je za propast investicionog diva „Leman Bradersa” kriv upravo njegov menadžment.

Prema tvrdnjama zaposlenih, ta ugledna banka propala je zbog

arogancije i neznanja njenih šefova. U razdoblju pre stečaja na svaki

zarađeni dolar gubili su sedam do osam dolara

Udžbenici koje smo u školi čitali, pažljivo ili manje pažljivo, učili su nas da su prvobitne ljudske zajednice lovaca sakupljača svoj nomadski način života napustile kada su ovladale gajenjem žitarica. Nije više bilo potrebe za konstantnim kretanjem, obrađivana zemlja nije pokazivala tendenciju da odluta svojim putem, kao što su to recimo činili prvi primerci pripitomljenih životinja. Od tih stalnih naseobina polako su se razvijala naselja, i mic po mic dođosmo do današnjeg, skoro pa savršenog, sveta.

E sad, nauka nas je do nedavno uporno ubeđivala da se sve to odigralo zbog hleba. Međutim u poslednje vreme pojavljuju se učeni ljudi koji vele da nije glad, već žeđ ta koja je odredila pravac razvoja ljudske vrste. Da budemo precizniji: žeđ za pivom. U stvari još od pedesetih godina prošlog veka postoje hipoteze koje govore u prilog gore navedenom. Robert Brajdvud, stručnjak za praistoriju Bliskog istoka sa Univerziteta u Čikagu, bio je pionir ovakvog načina razmišljanja. Njegov primer sledili su mnogi predstavnici naučno istraživačkog korpusa ljubitelja piva. Jednostavnim jezikom rečeno oni na osnovu arheoloških nalaza, antropoloških ispitivanja i verovatno svojih ličnih afiniteta ka hladnom penušavom sadržaju pivskih čaša, tvrde da prvobitna znanja ljudske zajednice o uzgoju žitarica nisu bila dovoljna za proizvodnju dovoljne količine sirovine za hleb. Ali je zato proizvodnja bila sasvim dovoljna za proces fermentacije čiji je krajnji

rezultat pivo. Pivo je imalo veliki značaj u društvenom životu. Oni koji su poznavali proces proizvodnje imali su visok položaj u zajednici. Korišćeno je u magijske, ceremonijalne i lekovite svrhe, a prisutni alkohol je eliminisao štetne mikroorganizme, pa je pivo bilo bezbednije za piće od vode. Interesantno je da su za samu proizvodnju piva bile zadužene žene. Ukus tog piva se razlikovao od onoga što današnji čovek prepoznaje pod imenom pivo. Za to je poprilično odgovoran hmelj. Cvetovi hmelja daju karakterističnu gorčinu, a koriste se tek od VIII veka naovamo. Što je u poređenju sa preko 10.000 godina od nastanka prvog piva vremensko razdoblje ekvivalentno količini vremena koje je mom kumu potrebno da eliminiše dva hladna točena po letnjem danu. Ostali sastojci većine današnjih recepata, pored hmelja, uključuju ječmeni slad, pivarski kvasac i vodu. Svaki od navedenih elemenata doprinosi finim razlikama u ukusu između varijacija napitka, čiju popularnost na planeti ugrožavaju samo voda i čaj.

Na našim prostorima pivo ima bogatiju tradiciju nego što mnogi znaju, ili misle da znaju. Pančevci mogu biti ponosni na činjenicu da je prva pivara na Balkanu otvorena baš u njihovom gradu 1722. godine. Sredinom XIX veka tu pivaru kupuje porodica Vajfert. Nažalost, zgrada pivare, koja je bila pod zaštitom države, nestala je u vatrenoj stihiji pre par godina. Knjeginja Ljubica ulazi u pivarski posao 1841. U Beogradu je dve godine ranije već bila otvorena jedna pivara. Knjazu Milošu nije uspelo da pred Državnim senatom obezbedi monopol za ženin poduhvat, ali je konkurencija ipak učinila svoje pa je prva pivara propala. Tridesetak godina kasnije osnovano je Prvo srpsko pivarsko akcionarsko društvo. Imena poput Ilije Milosavljevića Kolarca i Ignjata Bajlonija su bila među osnivačima. Bajloni uvodi parnu mašinu u proizvodnju 1872. mada se početkom industrijske proizvodnje piva kod nas smatra početak rada Vajfertove pivare izgrađene na brdu zvanom Smutekovac. Lokacija nove pivare danas je u Beogradu poznata kao Mostar. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. proizvodi Vajfertove i Bajlonijeve pivare dobijaju zlatnu i srebrnu medalju. Toliko o evoluciji piva kod nas.

Inače kada već pominjemo evoluciju, pivo je jedna od retkih tema oko koje pobornici Darvinove teorije i kreacionisti mogu da se slože. Rečima koje se pripisuju Bendžaminu Frenklinu: „Pivo je dokaz da nas Bog voli“, pravi ljubitelji piva, ma koliko verovali u evoluciju, ne mogu da zamere. Dok kreacionisti opet ne mogu a da ne potvrde zapanjujuću kontraevolutivnu sliku koju višak popijenog piva može da proizvede. Znate ono kada pristojan čovek izlazi iz kafane a bezobzirni ljudi ga gaze po rukama.

Zabava

Evolucija ili pivolucija?Piše: Velibor Lj. Toković

Kratki osvrt na istoriju, gledano kroz pivsku kriglu

Domaći hleb sa semenom suncokreta i bundeve

Tortilje sa piletinom i povrćem

Sastojci:

400 g integralnog pšeničnog brašna

50 g očišćenih semenki suncokreta

200 g ražanog brašna

50 g semenki bundeve golice

200 g belog pšeničnog brašna

svež kvasac, so, šećer

Sastojci:

1 pakovanje tortilja 5 kašika pavlake300 g pilećeg belog mesa 1 kašičica senfa1 glavica crnog luka 1 paradajz1 crvena paprika list svežeg celera1 tikvica2 kašike majoneza so, biber, začinska

paprika DOBRO

Priprema:Belo meso iseći na dugačke trake. Meso blago posoliti i propržiti na maslinovom ulju. Gotove komade izvaditi i ocediti na papirnom ubrusu. Luk iseckati na rebarca i propržiti ga u masnoći u kojoj je spremana piletina. Dodati sitno seckanu papriku i tikvicu. Začiniti i prodinstati dok povrće ne omekša. Izmešati majonez, senf i pavlaku. Povrće rasporediti po toplim tortiljama, staviti piletinu, preliti sosom i dodati kriške svežeg paradajza i svež list celera. Umotati tortilju i služiti uz dobro ohlađeno pivo.

Recepti

Priprema:1/5 pakovanja svežeg kvasca razmutiti u šolji mlake vode sa kašičicom šećera. U vangli pomešati sve tri vrste brašna sa semenkama bundeve i suncokreta i posoliti po želji. Napraviti udubljenje u sredini brašna i u njega usuti razmućeni kvasac. Polako mešati testo uz dodavanje vode. Slobodno zamesiti malo ređe testo. Ostaviti pokriveno na toplom mestu da nadođe. Premesiti i opet ostaviti da naraste. Premesiti i prebaciti u pleh postavljen papirom za pečenje. Kada opet naraste ubaciti u rernu prethodno zagrejanu na 250°C. Kada hleb uhvati koricu smanjiti temperaturu na 180°C i peći dok ne porumeni.

Čorba od kestena

Sastojci:

8 kiselih jabuka 2 kašike meda200 g oraha 2 kašike žutog šećera50 g prženih lešnika 1 kašika ruma50 g suvog grožđa svež list nane50 g suvih brusnica cimet, muskatno

orašče

Priprema:Jabuke oprati i nožem im odseći vrh. Odsečeni deo sačuvati i iskoristiti kao „poklopac”. Izdubiti sredinu pazeći da se ne ošteti ostatak jabuke. Lešnike iseckati na krupno, izmešati sa orasima, suvim voćem, šećerom i medom. Dodati rum, cimet i rendano muskatno orašče. Dobro izmešati i tom smesom puniti jabuke. Poklopiti ih odsečenim delom i peći 30 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C. Servirati sa listovima sveže nane.

Sastojci:

400 g kuvanog kestenja 1 kašika maslinovog ulja1 krompir 1 celer1 dl pilećeg bujona ½ glavice crnog luka2 šargarepe 2 čena belog luka

so, biber, origano

Priprema:Luk sitno iseckati i propržiti na ulju. Dodati rendanu šargarepu, rendani celer i krompir sečen na kockice. Prodinstati na tihoj vatri uz nalivanje bujonom. Kada povrće omekša dodati kestenje i ostatak bujona. Pustiti da ključa 5 minuta. Skinuti sa vatre i procediti. Sadržaj cediljke prebaciti u blender i samleti u pire. Vratiti u tečni deo, dodati začine i sve dobro izmešati. Po želji začiniti pavlakom.

Sastojci:

400 g špageta 1 dl belog vina

500 g plodova mora 4 kašike paradajz pirea1 glavica crnog luka 3 dl kuvanog paradajza3 čena belog luka so, biber, origano

Priprema:Luk sitno iseckati i propržiti na ulju, dodati beli luk i plodove mora. Malo propržiti uz dodavanje vode po potrebi. Dodati paradajz pire, belo vino i začine. Krčkati na tihoj vatri 20 minuta uz dodavanje paradajz soka do željene gustine sosa. Sos preliti preko špageta kuvanih al dente. Po želji posuti rendanim ovčijim sirom.

Punjene jabuke

Špageti sa plodovima mora

51

Sudoku galerijaEnigmatika

U svako prazno polje upišite po jednu cifru od 1 do 9. U svakom vodoravnom redu, uspravnoj koloni i u svakom od devetkvadrata 3x3 treba da budu sve različite cifre.

DRŽAVNIPLAN (SKR.)

ZLAŽENA

UČENIK,PITOMAC

SLOGANNAŠE KUĆE

NASTAVAKSLOGANA

POZIV ZAPOMOĆ

NASTAVAKSLOGANA

UČESNIKU RATU

POSEBAN IZRAZ

NEKOG KRAJA

ŽENA INDIJANCA

MESTOU SREMU

INICIJALIKRILOVA

POLITIČKIODBORI

SIMBOLSUMPORA

DVOSTRUK,DVOJAN

ŽMARCI,TRNCI

NEPRO-FESIONALCI

BOD U DŽUDOU

GRAD U IZRAELU

NASTAVAKSLOGANA

OZNAKAZA ENERGIJU

PRIBORZA RAD

OZNAKANEMAČKE

26. I 20.SLOVO

AUTOMATILJUDSKOG LIKA

GRAD UFRANCUSKOJ

POLUOSTRVOU MEKSIKU

GRADU ITALIJI

ŽENSKOIME

SIMBOL ZA RADIJUM

ISTOKSEVERO - ISTOK

(SKR.)

NARODNI MUZIČKI

INSTRUMENT

STARIJI(SKR.)

ZA POLUSTEPENPOVIŠEN TON “E”

HEKTOMETAR(SKR.)

GRADIĆU HRVATSKOJ

OZNAKAZA

ALT

7

7

7

5

5

5

6

6

6

6

8

8

2

2

2

23

3

3

3

4

4

4

4

1

1

1

1

1

1

9

9

9

9

9

9

9

9

7

7

7

7

7

7

6

6

6

6

5

5

5

8

8

2

2

2 3

3

3

3

4

1

1

1

1

1

GRAD U DRŽAVI ARIZONA U SAD

PLITKAPOSUDA

ZEMLJO-RADNJA

PAKAO(MIT.)

UJEDNAČENOSTKRETANJA

OZNAKA ZA RAZRED

PRESOVANJEMUČINITI

DA SE OSUŠI

VRSTADRVETA

ITALIJANSKI PISAC,

UMBERTO

OZNAKA ZA ELEKTRON

Sudoku galerijaEnigmatika

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka

oglas

Savršena čistoća sa svežinom lavande

NOVO

Documents

PRIVATNA ROBNA MARKA Teška ali uspešnaList proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o. 02/03 BR. 32 GODINA 7 2014. Transportno hlađenje Stacionarno hlađenjeUtovarne rampe konsalting