PRIRUČNIK O SUDSKOJ PRAKSI - airewb.org · stematično objašnjava pojmove i suštinu suđenja u razumnom roku, utemeljeno na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. Ipak,

PRIRUČNIK O SUDSKOJ PRAKSI

Evropskog suda za ljudska prava

Član 6 Evropske konvencije o

ljudskim pravima

Građanska prava i obaveze i suđenje u razumnom roku

2

Priredili AIRE centre i

Pravosudna akademija

Priručnik o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava,

Član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima,

Građanska prava i obaveze i suđenje u razumnom roku

Izdavač:

Pravosudna akademija

Za izdavača:

Nenad Vujić

Izdanje

PRVO

Urednici izdanja

Biljana Braithwaite

Nenad Vujić

Autori izdanja

Catharina Harby

Nuala Mole

Vladan Joksimović

Prevod teksta

Alpha Team

Dizajn i štampa:

Kuća štampe

www.stampanje.com

Tiraž:

3

SADRŽAJ

UVOD .........................................................................................................................................................5VODič za član 6 staV 1 EVrOpskE kOnVEncijE za zaštitU ljUDskih praVa ........................................................................................................6

zNAčeNJe gRAđANsKiH PRAVA i OBAVezAprEsUDa U slUčajU pEllEgrin prOtiV FrancUskE .....................................................................................................18prEsUDa U slUčajU FryDlEnDEr prOtiV FrancUskE ................................................................................................20prEsUDa VElikOg VEĆa U slUčajU jUssila prOtiV FinskE .....................................................................................................................22prEsUDa VElikOg VEĆa U slUčajU EskElinEn prOtiV FinskE ..............................................................................................................24prEsUDa VElikOg VEĆa U slUčajU rOchE prOtiV UjEDinjEnOg kraljEVstVa ..........................................................................27

VReMeNsKi PeRiOd zA POsTuPAK prEsUDa U slUčajU rajak prOtiV hrVatskE ..................................................................................................................30prEsUDa U slUčajU piBErnik prOtiV hrVatskE ............................................................................................................31prEsUDa U slUčajU DEBEliĆ prOtiV hrVatskE ..............................................................................................................33prEsUDa U slUčajU čEh prOtiV srBijE ..............................................................................................................................35prEsUDa U slUčajU jankOViĆ prOtiV hrVatskE ..........................................................................................................37

slOŽeNOsT slučAJAprEsUDa U slUčajU nUUtinEn prOtiV FinskE ...............................................................................................................39prEsUDa U slUčajU DiamantiDEs prOtiV grčkE.........................................................................................................42

dRŽANJe sTRANAKAprEsUDa U slUčajU Ekin prOtiV FrancUskE .......................................................................................................................................44

4

dRŽANJe VlAsTiprEsUDa U slUčajU thlimmEnOs prOtiV grčkE ..........................................................................................................47prEsUDa U slUčajU iliĆ prOtiV srBijE ...............................................................................................................................49prEsUDa U slUčajU DODOV prOtiV BUgarskE ..............................................................................................................51prEsUDa U slUčajU VErska zajEDnica jEhOVini sVEDOci i Ostali prOtiV aUstrijE..............................54

RiziK zA POdNOsiOCAprEsUDa U slUčajU mikUliĆ prOtiV hrVatskE .............................................................................................................57prEsUDa U slUčajU napijalO prOtiV hrVatskE...........................................................................................................60prEsUDa U slUčajU h.n. prOtiV pOljskE ..........................................................................................................................62prEsUDa U slUčajU V.a.m. prOtiV srBijE ..........................................................................................................................64prEsUDa U slUčajU DamnjanOViĆ prOtiV srBijE .......................................................................................................67prEsUDa U slUčajU OlUjiĆ prOtiV hrVatskE ................................................................................................................69prEsUDa VElikOg VEĆa U slUčajU OršUš i DrUgi prOtiV hrVatskE ................................................................................................71

PRAVNi leKOViprEsUDa U slUčajU apicElla prOtiV italijE i DEVEt DrUgih slUčajEVa prOtiV italijE.......................74prEsUDE VElikOg VEĆa U slUčajEVima scOrDinO, apicElla i sEDam DrUgih prOtiV italijE .....................................................76prEsUDE VElikOg VEĆa U slUčajEVima arVanitaki-rOBOti i Ostali prOtiV grčkE i kakamUkas i Ostali prOtiV grčkE .......................................................................................78prEsUDa U slUčajU simalDOnE prOtiV italijE ............................................................................................................80prEsUDa U slUčajU manUšaĆE pUtO prOtiV alBanijE ............................................................................................82

5

UVOD

Publikacija koja je pred nama bavi se članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa po-

sebnim osvrtom na građanska prava i obaveze, kao i pitanjem suđenja u razumnom roku. Reč je o

jednom od osnovnih građanskih prava. Pravo na pravično suđenje često se navodi kao jedan od

ključnih elemenata vladavine prava, te da predstavlja osnovni zahtev tzv. poceduralne pravičnosti.

Srpsko pravosuđe se ne može pohvaliti efikasnim sprovođenjem pravde, naročito kada je reč o

postupcima u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama. Ova publikacija, detaljno i si-

stematično objašnjava pojmove i suštinu suđenja u razumnom roku, utemeljeno na sudskoj praksi

Evropskog suda za ljudska prava.

Ipak, suđenje u razumnom roku nije samo sebi cilj. Bez zadovoljenja ostalih elemenata prava na

pravično suđenje, ostaje nedovoljan uslov za poštovanje navedenog prava. Da se poslužimo sport-

skim rečnikom i paralelama, odlazak u teretanu i vežbe snage su sportistima samo sredstvo da bi po-

stigli bolje rezultate, a ne cilj. Dakle, efikasni postupci, suđenje u razumnom roku, jesu sredstvo ili je-

dan od elemenata prava na pravično suđenje. Ubrzanje postupaka koji se vode pred nacionalnim su-

dovima, opšte i posebne nadležnosti, je svakako jedan od prioriteta reforme pravosuđa. Ipak, samo

ubrzanje postupaka, bez ili sa delimičnim zadovoljenjem drugih garantija obuhvaćenih pravom na

pravično suđenje, ne bi smo mogli nazvati pravičnim postupkom, kojim bi građani i javnost bili du-

goročno zadovoljni. To nije cilj kome treba težiti.

S druge strane, postupak koji zadovoljava sve garantije iz člana 6 Evropske konvencije, a traje be-

skonačno dugo ili van svakog razumnog roka, propisanog zakonom ili koji proizilazi iz prakse Evrop-

skog suda za ljudska prava, ne možemo smatrati pravičnim, a u krajnjoj tački možemo ga nazvati i

besmislenim. Moto da je „pravda spora ali dostižna“ nema mnogo smisla i utemeljenja u realnom i

svakodnevnom životu, ukoliko je potrebno da se značajan deo ljudskog života potroši na ispravljanje

nepravde ili kršenja zakona u pitanju. Sudovi su institucije koje u razumnom roku treba da reše spor-

no pravno pitanje zbog kojeg su im se građani i obratili, a ne predmet.

Nadamo se da će ova publikacija u mnogome doprineti da sudije, ali i drugi učesnici u postup-

ku, bolje razumeju važnost garantija koje proizilaze iz člana 6 Evropske konvencije, te da će u prak-

si pomoći da se postupci vode celishodnije i da traju kraće, a da se pritom poštuju i druge garantije

koje pomenuto pravo donosi.

6

VODIČ zA ČlAN 6 STAV 1 EVROPSkE kONVENcIJE zA zAšTITU lJUDSkIh PRAVA

U centru pažnje ovog priručnika nalazi se član 6 stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih pra-va i osnovnih sloboda. Poseban naglasak stavljen je na zahtev da se o „građanskim pravima i obave-zama” svakog pojedinca odlučuje „u razumnom roku”.

Pravo

član 6 stav 1 glasi kako sledi: Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi

protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristra-snim sudom, obrazovanim na osnovu zakona (podvlačenja naša).

Racionalna potka

Od presudnog je značaja da visoke strane ugovornice ispunjavaju obavezu utvrđenu članom 6 stav 1 da bi obezbedile da se odlučivanje o građanskim pravima i obavezama odvija u razumnom roku. Evropski sud je saopštio da, „kada nalaže da se slučajevi rešavaju u ’razumnom roku’, konvenci-ja naglašava važnost sprovođenja pravde bez odlaganja koja mogu ugroziti njegovu delotvornost i verodostojnost”.1

Evropski sud odlučno zastupa stanovište da ta prava moraju biti poštovana. Jasno je da prava o kojima se odlučuje u postupcima pred domaćim sudovima mogu zbog velikih kašnjenja u odlučiva-nju u postupcima pred domaćim sudovima da budu u funkcionalnom smislu obesmišljena. kašnje-nja sudskih postupaka uzrok su znatnih troškova i stvaraju veliku nesigurnost stranaka. To može od-vratiti sadržajno ostvarenje prava i pogubno uticati na poverenje u pravni sistem. Međutim, isto je tako važno ukazati na to da postupci ne mogu biti ubrzavani na uštrb drugih prava – drugačije re-čeno, učesnici u postupku i dalje moraju imati pristup svim jemstvima koja pruža konvencija, na pri-mer, nezavisnom i nepristrasnom sudu, a u krivičnim slučajevima moraju imati na raspolaganju do-voljno vremena i resursa za pripremu odbrane.

Koji postupci su obuhvaćeni članom 6 stav 1?

kao što se može videti iz gore navedenog, jemstva člana 6 primenjuju se samo kod odlučivanja o „građanskim pravima i obavezama” ili o „krivičnoj optužbi”. Mi ćemo se u ovom vodiču usredsrediti na građanska prava i obaveze. Evropski sud tu sintagmu tumači krajnje široko, pa bi nacionalni sudo-vi stoga trebalo dobro da razmisle pre no što odluče da isključe neki slučaj iz polja dejstva tog izraza.

Prva stvar na koju treba ukazati jeste to da se standardi člana 6 u pogledu obezbeđivanja pravič-nog suđenja u građanskom postupku primenjuju samo na slučajeve koji se odnose na neko zakon-sko pravo koje već postoji u unutrašnjem zakonodavstvu – tim članom se ne stvaraju (nova) supstan-cijalna zakonska prava u unutrašnjem pravnom poretku.2

1 Vernillo v France, 20 Feb. 1991, paragraph 38. (Vernio protiv Francuske, 20. februara 1991, stav 38).2 Roche v the United kingdom, Grand chamber, 19 October 2005. (Roš protiv Ujedinjenog kraljevstva, Veliko veće, 19. oktobra

2005).

7

U većini slučajeva, pokazaće se da je jasno kako pravo već postoji, pa nacionalni sudovi onda mo-raju da obezbede da se tumačenje koje konvencija daje „građanskim pravima i obavezama” prime-njuje kad god se odlučuje da li neki slučaj podleže primeni zahteva za razuman rok. Evropski sud je izričito uvrstio izvestan broj slučajeva koji obuhvataju sve aspekte onoga što se obično smatra pri-vatnim pravom u visokim stranama ugovornicama. Pouzdano opšte pravilo za nacionalne sudove ovde glasi da sve slučajeve materijalne prirode treba svrstati u kategoriju onih koji spadaju u „gra-đanska prava i obaveze”.

Primeri i oblasti koje Evropski sud smatra oblastima koje obuhvataju „građanska prava i obaveze” obuhvataju, ali bez ograničenja, sledeće:

•• status pojedinca;3 •• porodično pravo;4 •• privatnu imovinu;5 •• socijalno osiguranje;6 •• socijalnu zaštitu;7 •• naknadu za pretrpljenu telesnu povredu;8 •• klevetu;9 •• prava iz oblasti zapošljavanja;10

•• disciplinski postupak protiv advokata i sudija;11 •• slučajeve u kojima se radi o potencijalnom kršenju drugih prava po konvenciji, kao što je pravo

na slobodno kretanje.12 Ograničen broj oblasti isključen je iz polja dejstva „građanskih prava i obaveza”. To su one obla-

sti u kojima visoke strane ugovornice već po tradiciji imaju političke obaveze ili znatna diskreciona prava.

Primeri oblasti za koje je Evropski sud zaključio da ne spadaju u domen „građanskih prava i oba-veza” jesu sledeći:

•• poreski sporovi;13 •• mere za kontrolu imigracije;14 •• zakoni iz oblasti izbornog zakonodavstva;15 •• neki sporovi koji se tiču državnih službenika (međutim, vidi dole za više detalja).16

Ipak, nacionalni sudovi bi trebalo da oklevaju kada požele da isključe neka područja iz polja dej-stva člana 6 stav 1, s obzirom na široko tumačenje koje toj oblasti daje Evropski sud i činjenicu da se njegova sudska praksa neprestano razvija.

3 Mikulic v croatia, 07 February 2002. (Mikulić protiv hrvatske, 7. februara 2002).4 Nuutinen v Finland, 27 June 2000; V.A.M. v Serbia, 13 March 2007. (Nutinen protiv Finske, 27. juna 2000; V. A. M. protiv Srbije, 13.

marta 2007).5 Pibernik v croatia, 04 March 2004. (Pibernik protiv hrvatske, 4. marta 2004).6 Feldbrugge v Netherlands, 25 May 1986, §§26–40. (Feldbruge protiv holandije, 25. maja 1986, st. 26–40).7 Salesi v Italy, 26 Feb 1993, §19. (Salezi protiv Italije, 26. februara 1993, stav 19).8 Guincho v Portugal, 10 July 1984, §28. (Ginšo protiv Portugala, 10. jula 1984, stav 28).9 Diamantides v Greece, 19 May 2005. (Dijamantides protiv Grčke, 19. maja 2005).10 Frydlender v France, 27 June 2000; Olujic v croatia, 05 February 2009. (Fridlender protiv Francuske, 27. juna 2000; Olujić protiv

hrvatske, 5. februara 2009).11 Olujic v croatia, 05 February 2009. (Olujić protiv hrvatske, 5. februara 2009).12 Napijalo v croatia, 13 November 2003. (Napijalo protiv hrvatske, 13. novembra 2003.).13 Ferrazzini v Italy, 12 July 2001, §29; (Feratini protiv Italije, 12. jula 2001, stav 29); međutim, kada je delo zbog koga se sudi

krivično, tada slučaj poreskog spora može spadati u domen člana 6; vidi Jussila v Finland, 23 November 2006, Application no. 73053/01. (Jusila protiv Finske, 23. novembra 2006, predstavka br. 73053/01).

14 Maaouia v France, 5 Oct. 2000, §§35–38. (Mauja protiv Francuske, 5. oktobra 2000, st. 35–38).15 Pierre-Bloch v France, 21 Oct. 1997, §§49–52. (Pjer-Bloh protiv Francuske, 21. oktobra 1997, st. 49–52).16 Pellegrin v France, 8 December 1999. (Pelegren protiv Francuske, 8. decembra 1999).

8

Primer te teze može se naći u odnosu na isključenje nekih sporova koji su se odnosili na javne službenike. Mada je u početku sudska praksa isključivala većinu takvih sporova, Evropski sud je 2007. dalje razvio svoj pristup. Da bi visoka strana ugovornica mogla da se pozove na to da podnosilac predstavke ima status državnog službenika, ne bi li na taj način isključila predstavku po članu 6, tre-ba da budu ispunjena dva uslova. Prvo, unutrašnje pravo mora izričito isključiti mogućnost pristu-pa sudu za tip državnog službenika o kome je reč. Drugo, to isključenje mora biti objektivno oprav-dano kao nešto što je u interesu visoke strane ugovornice. U praksi to znači da će veoma retko iskr-snuti situacije u kojima se na sporove koji se tiču prava zapošljavanja državnih službenika neće od-nositi član 6.17

Izračunavanje relevantnog roka

Sledeći zadatak nacionalnog suda jeste da utvrdi rok u kome se postupak vodi. Saglasno članu 6 stav 1, podnosioci predstavke se mogu žaliti zbog kašnjenja, odnosno produžetka ukupne dužine postupka ili nekog određenog dela postupka.

Neophodno je da nacionalni sudovi budu u stanju da utvrde kada postupci počinju da teku i kada prestaju u smislu člana 6 konvencije. Vreme početka i kraja imaju autonomno značenje po Evropskoj konvenciji.

Početak postupaka

Evropski sud je stao na stanovište da „u građanskim postupcima, ’razuman rok’ iz člana 6 stav 1 normalno počinje da teče od trenutka kada je pokrenut postupak pred sudom”.18

Ako je konvencija u visokoj strani ugovornici ratifikovana posle početka postupka, da bi se utvr-dilo razumno vreme roka, moraće da se utvrdi u kojoj je fazi taj slučaj bio u trenutku ratifikacije kon-vencije.19

Kraj postupka

Evropski sud je stao na stanovište da vreme prestaje da teče u smislu zahteva koji se postavlja u pogledu razumnog roka kada je postupak zaključen pred najvišom mogućom sudskom instancom, kada sudska odluka postane pravosnažna i kada je presuda izvršena.20

Sud koji može da donese konačnu odluku kojom se okončava postupak može da bude prvoste-peni sud, apelacioni ili ustavni sud.

Datum izvršenja sudske odluke od ključnog je značaja za procenu ukupne dužine postupka. kao što je ovde već naglašeno, Evropski sud je ustanovio da izvršenje sudske odluke predstavlja sastav-ni deo suđenja u smislu člana 6 i da će prava po članu 6 postati iluzorna ako unutrašnji pravni sistem jedne države dopusti da konačna, obavezujuća sudska odluka ostane neoperativna.21 kada se stvar-no izvršenje presude dogodi posle donošenja te konačne odluke, onda se istekom relevantnog pe-rioda smatra datum izvršenja. Jasno je da će, ako izvršenje usledi posle dugog odlaganja, ili čak ako ga uopšte ne bude, biti ustanovljeno kršenje člana 6 stav 1.22 Domaći sudovi bi morali da budu sve-sni činjenice da odugovlačenje sa izvršenjem može negativno uticati na druga prava po konvenciji, sem prava iz člana 6: ako je doneta konačna, pravosnažna odluka kojom je naložena isplata naknade ili duga, neizvršenje može podrazumevati kršenje prava na poštovanje imovine iz člana 1 Protokola

17 Vilho Eskelinen v Finland, 19 April 2007. (Vilo Eskelinen protiv Finske, 19. aprila 2007).18 Erkner and hofauer v Austria, 23 April 1987. (Erkner i hofauer protiv Austrije, 23. aprila 1987).19 cEh v Serbia, 01 July 2008; (c E h protiv Srbije, 1. jula 2008.); Mikulic v croatia, 07 February 2002. (Mikulić protiv hrvatske, 7.

februara 2002).20 E.g. Scopelliti v. Italy, 23 November 1993. (E. g. Skopeliti protiv Italije, 23. novembra 1993.).21 hornsby v Greece, 19 March 1997. (Mornsbi protiv Grčke, 19. marta 1997).22 Pibernik v croatia, 04 March 2004 (Pibernik protiv hrvatske, 4. marta 2004); Jankovic v croatia, 05 March 2009. (Janković protiv

hrvatske, 5. marta 2009).

9

br. 1. Dodatni, i to veoma važan primer predstavljaju sporovi oko starateljstva u porodičnom pravu, budući da tu sam protok vremena ima nepopravljive posledice za odnose između deteta i roditelja s kojim dete ne živi ili s kojim nije u kontaktu. To može prouzrokovati i dodatno kršenje člana 8, prava na poštovanja privatnog i porodičnog života.

Odluka koja označava kraj roka obično podrazumeva odluku nacionalnog suda ili tribunala o me-ritumu spora. To, međutim, nije jedini tip odluke koji može označiti kraj postupka. Ima drugih prime-ra koji se odnose na prekid postupka:

•• posle odbijanja žalbe;•• posle poravnanja;•• po isteku zastarevanja;•• po isteku roka amnestije.

Nacionalni sudovi treba da budu svesni da može doći do kršenja zahteva za razuman rok iz člana 6 stav 1 ako se kasni u donošenju odluka iz navedenih oblasti.

Podnosioci predstavke mogu pokrenuti postupak pred Evropskim sudom čak i dok traju postup-ci pred domaćim sudovima. Podnosioci predstavki su dužni da svoje pritužbe zbog kršenja člana 6 stav 1 prvo podnesu domaćim sudovima, pre nego što se obrate Evropskom sudu. Međutim, ako i odlučivanje o toj pritužbi domaćem sudu traje prekomerno dugo, Evropski sud će razmotriti pred-stavku.

Značenje pojma „razuman” rok

Da bi se utvrdilo da li je trajanje postupka bilo „razumno” i da li je nastupilo neko kršenje člana 6 stav 1, Evropski sud će izvršiti procenu:

„u svetlosti okolnosti datog slučaja i oslanjajući se na sledeće kriterijume: složenost slučaja, pona-šanja podnosioca predstavke i relevantnih vlasti i to koliko je podnosiocu predstavke važno ono oko čega se vodi spor”.23

Izuzetak od ove analize predstavlja situacija u kojoj Evropski sud utvrdi da u odnosu na određe-nu državu postoje stalna kršenja (konvencije) koja ukazuju na organizacioni propust ili grešku u pra-vosudnom sistemu. Ako u državi postoji takav organizacioni propust ili greška, Evropski sud će manje oklevati da presudi kako je na delu kršenje konvencije na osnovu činjenice da je dotična visoka stra-na ugovornica već imala izvestan broj ranijih slučajeva u kojima je ustanovljeno da je prekršen zah-tev za razuman vremenski rok, a da se aktuelni slučaj u tom pogledu ne razlikuje.24

Sada ćemo u ovom priručniku preći na razmatranje svakog ponaosob među gore navedenim kriterijumima.

Procena razumnog roka: složenost slučaja

Prvi kriterijum na osnovu koga će Evropski sud ocenjivati razuman rok jeste složenost slučaja. Na-cionalni sudovi i tribunali, kada procenjuju da li je postupak prema njima odvija isuviše dug, takođe bi trebalo da koriste iste razloge za razmatranje koje koristi Evropski sud.

Primeri činilaca koji mogu povećati složenost postupka, a možda i opravdati duži rok odvijanja tih postupaka, obuhvataju:

•• broj stranaka učesnica;•• broj optuženih i svedoka;•• teškoće u pronalaženju važnih svedoka;•• teška dokazna pitanja;

23 cEh v Serbia, 01 July 2008. (cEh protiv Srbije, 1. jula 2008).24 Scordino v Italy (No 1), 29 March 2006, §176. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006, stav 176). Sud je ustanovio da kašnjenja u

italijanskom sudskom sistemu predstavljaju upravnu praksu.

10

•• potreba za mišljenjem veštaka;•• pribavljanje dokumentacije o stranim postupcima; •• vođenje paralelnih postupaka.

Primeri pravnih pitanja za koja je utvrđeno da povećavaju složenost postupka, opravdavajući izvesno kašnjenje, obuhvataju i sledeće:

•• primena novog, dvosmisleno formulisanog zakona;•• teška pitanja nadležnosti;•• tumačenje međunarodnih ugovora i sporazuma;•• pitanja koja se tiču ravnopravnosti učesnika u postupku.

kada se u slučaju otvori neko od tih pitanja, nacionalni sudovi i tribunali bi trebalo da budu sve-sni da su to pitanja koja Evropski sud priznaje kao pitanja za čije je rešavanje potrebno više vremena. Ako se u takvim okolnostima na silu ubrzava postupak, to može krajnje štetno da se odrazi na stvar-no ostvarivanje prava podnosilaca predstavke.

Međutim, nacionalni sudovi i tribunali ne smeju u takvim slučajevima da budu suviše popustlji-vi i ravnodušni i da dopuste da se postupci nepotrebno odugovlače. Uprkos važnosti svih gore na-vedenih pitanja za jedan slučaj, u svetlosti svih okolnosti jednog slučaja i dalje se može utvrditi da je prekršen zahtev za razuman rok.25

Sem toga, ako složenost pravnih pitanja ili postupka proističe iz organizacionog propusta države, verovatno će ipak biti presuđeno da je prekršen član 6 stav 1 (na primer, ako pravila postupka nalažu nekoliko faza primene pred različitim sudovima).26

Procena razumnog roka: važnost onoga što je predmet spora za podnosioca predstavke

Evropski sud procenjuje značaj onoga što je predmet spora za podnosioca predstavke kada utvr-đuje da li je postupak okončan u razumnom roku. Pitanje „šta je na kocki” ili pitanje prirode interesa podnosioca predstavke može biti u vezi s mnoštvom drugih pitanja i može biti i materijalno i nema-terijalno po svojoj prirodi.27

Evropski sud primenjuje dve vrste analize kada utvrđuje što je predmet spora za podnosioca pred-stavke, zavisno od toga da li razmatrani predmet zahteva:

a) posebnu ili naročitu pažnju;

b) izuzetnu pažnju.

Nacionalni sudovi uvek treba pažljivo da se staraju da ne dopuste nepotrebno odugovlačenje procesa onda kada obezbeđuju da slučajevi koji zahtevaju posebnu pažnju i budnost budu rešavani pravično, a ne po kratkom postupku.

posebna ili naročita pažnjaSlučajevi u kojima je Evropski sud zahtevao i zahteva posebnu ili naročitu pažnju često obuhvata-

ju one slučajeve u kojima bi odugovlačenje postupka moglo negativno da se odrazi na prava iz čla-na 8 konvencije, koja se tiču prava na privatni i porodični život.

Evropski sud će podjednako razmotriti da li će prava po konvenciji biti narušena usled kašnje-nja i prihvatiće zdravorazumsko stanovište kada je reč o tome koliki će biti uticaj određenih postu-paka na pojedinca.

Sledeća pitanja mogu se smatrati pitanjima u kojima se otvara rasprava po članu 8 konvencije, a tu su i primeri kada je bila potrebna posebna ili naročita pažnja da bi se obezbedilo napredova-nje postupka: 25 Nuutinen v Finland, 27 June 2000. (Nutinen protiv Finske, 27. juna 2000).26 Guillemin v France, 21 February 2001, §42. (Gijemen protiv Francuske, 21. februara 2001, stav 42).27 Vallee v France, 26 April 1994, §49; (Vaje protiv Francuske, 26. aprila 1994, stav 49); karakaya v France, 26 August 1994, §45.

(karakaja protiv Francuske, 26. avgusta 1994, stav. 45).

11

•• građanski status i svojstvo lica;28 •• slučajevi koji utiču na obrazovanje dece;29 •• postupci za utvrđivanje očinstva;30 •• postupci za razvod braka.31

I u sledećim slučajevima tražena je posebna ili naročita pažnja:

•• žrtve saobraćajnih nesreća;32 •• radnopravni sporovi.33

Na osnovu tih primera, možemo videti da Evropski sud na pitanja koja se tiču ličnog zdravlja, za-poslenja i porodičnog života gleda kao na pitanja od izuzetne važnosti za lica koja su podnela pred-stavku.

Čini se da je potpuno jasno da kašnjenja kod dobijanja naknade za telesnu povredu, kašnjenja u rešavanju sporova koji utiču na sposobnost nekog pojedinca da izdržava sebe i svoju porodicu pla-ćenim zaposlenjem i nesigurnost u odlučivanju o pitanjima koja podrazumevaju odgovornost za decu mogu imati ogroman svakodnevni uticaj na stranke ako se ta pitanja ne reše. Uticaj može biti nepovratan i nepopravljiv, što može delovati pogubno na budućnost zbog toga što za posledicu ima odlaganje mogućnosti da se potraži lek za pretrpljene povrede, kašnjenje u traganju za alterna-tivnim zaposlenjem ili obnovi radnih odnosa, ili kašnjenje u razvoju odnosa s decom.

izuzetna pažnja i budnostOsnovni primeri u kojima je Evropski sud ustanovio potrebu za izuzetnom pažnjom i budnošću

mogu se naći u sledećim vrstama slučajeva:

•• slučajevi koji se odnose na starateljstvo nad decom;34 •• izvršenje naloga za usvajanje;35 •• kada su lica kraćeg očekivanog životnog veka, odnosno boluju od neizlečivih bolesti.36

Po oceni Evropskog suda, opravdanje potrebe za posebnom budnošću i pažnjom u slučajevima koji se tiču starateljstva nad decom, naročito ako je društvo preuzelo decu na staranje, proističe iz či-njenice da je:

„priroda interesa koji su predmet spora za podnosioca predstavke u takvim slučajevima takva da je reč o teškim i nepovratnim posledicama koje preuzimanje starateljstva nad decom može ima-ti po njihovo uživanje prava na poštovanje porodičnog života, što od vlasti zahteva da ispolje izu-zetnu pažnju i budnost starajući se da se obezbedi napredovanje postupka”.37

kada je reč o reč o potrebi za ispoljavanjem posebne budnosti i pažnje u slučajevima lica kod ko-jih se zbog bolesti očekuje kraći životni vek, Evropski sud je ocenio da:

•• „ svako kašnjenje može dovesti do toga da pitanje koje sud treba da rešava bude obesmišljeno”.38 28 V. A. M. v Serbia, 13 March 2007; (V. A. M. protiv Srbije, 13. marta 2007); Mikulic v croatia, 07 February 2002. (Mikulić protiv

hrvatske, 7. februara, 2002).29 Orsus v croatia, 16 March 2010. (Orsus protiv hrvatske, 16. marta 2010).30 Ebru and Tayfun Engin colak, 30 May 2006; (Ebru i Tajfun Endžin Čolak, 30. maja 2006.); Mikulic v croatia, 07 February 2002.

(Mikulić protiv hrvatske, 7. februara 2002).31 Berlin v luxembourg, 15 July 2003. (Berlin protiv luksemburga, 15. jula 2003).32 Martins Moreira v Portugal, 26 October 1988, §59; (Martins Moreira protiv Portugala, 26. oktobra 1988, stav 59); Silva Pontes v

Portugal, 23 March 1994. (Silva Pontas protiv Portugala, 23. marta 1994).33 Frydlender v France, 27 June 2000, §45 (Fridlender protiv Francuske, 27. juna 2000, stav 45) [„sporovi oko zaposlenja po samoj

svojoj prirodi nalažu ekspeditivnu odluku, s obzirom na to koliko je važan predmet spora za lice o kome je reč, koje gubitkom posla biva lišen i sredstava za obezbeđivanje egzistencije”].

34 V. A. M. v Serbia, 13 March 2007. (V. A. M. protiv Srbije, 13. marta 2007).35 Pini and Bertani and Manera and Atripladi v Romania, 22 June 2004. (Pini i Bertani i Manera i Atripladi protiv Rumunije, 22. juna

2004).36 V. A. M. v Serbia, 13 March 2007. (V. A. M. protiv Srbije, 13. marta 2007).37 Paulsen-Medalen and Svensson v Sweden, 19 February 1998. (Polsen-Medalen i Svenson protiv švedske, 19. februara 1998).38 X v France, 31 March 1992. (X protiv Francuske, 31. marta 1992).

12

Najrelevantniji razlog koji se mora uzeti u obzir u slučajevima u kojima je ustanovljeno da po-stoji potreba za izuzetnom pažnjom i budnošću može se naći u onim slučajevima gde postoje „teš-ke i nepovratne posledice” i gde odlaganje dovodi do toga da ta pitanja mogu „postati obesmišlje-na” za sud.

Bilo bi dobro kada bi nacionalni sudovi što ranije doneli procenu o tome da li slučaj koji se pred njima nalazi može imati tako teške i nepovratne posledice i da li kašnjenjem može biti obesmišljen. Ako se ta procena donese dovoljno jako, a idealno bi bilo da se to dogodi u trenutku kada se slučaj prvi put nađe pred sudovima, to može biti od presudnog značaja da se izbegne povreda člana 6 stav 1 i da se obezbedi pravično rešenje celog slučaja.

Procena razumnog roka: ponašanje podnosioca predstavke

Član 6 stav 1 nameće obavezu državnim vlastima, uključujući pravosudne vlasti, da obezbede da se građanska prava i obaveze rešavaju u razumnom roku. Evropski sud neće ustanoviti da je taj zah-tev prekršen ako se kašnjenje u postupku pre može pripisati podnosiocima predstavke nego državi.

Primeri u kojima je Sud ustanovio da su stranke bile te koje su prouzrokovale kašnjenje obuhva-taju sledeće:

•• iznošenje slučaja pred sud koji nema odgovarajuću nadležnost;•• veliki broj branilaca na ročištima;•• stalne promene branioca;•• zahtevi za produženje rokova;•• zahtevi za odlaganje suđenja ;•• kašnjenja u pogledu stupanja u sledeću fazu postupka;•• kašnjenje u dostavljanju odgovora;•• primena svih raspoloživih pravnih lekova, bez ikakve razlike.

Ipak, nacionalni sudovi i tribunali ne mogu pasivno dopustiti da takve mere prouzrokuju odugo-vlačenje celog postupka, već su dužni da iskoriste ovlašćenja koja im stoje na raspolaganju kako bi obezbedili da postupci ne budu nepotrebno produžavani zbog takvih koraka.39

Nacionalnim sudovima se savetuje da neprestano imaju na umu sva ovlašćenja koja im stoje na raspolaganju u okviru nacionalnog pravosudnog sistema da bi sprečili kašnjenje. Primeri koraka koje može preduzeti nacionalni sud radi ublažavanja kašnjenja prouzrokovanih postupcima stranaka-par-ničara obuhvataju:

•• odbijanje zahteva za odlaganje kada to odlaganje nije neophodno; •• odbijanje zahteva za produžetak rokova kada taj produžetak nije neophodan.

Nacionalnim sudovima se priznaje da čine sve što se od njih traži kako bi omogućili izvršenje pre-sude onda kada je do nepovinovanja presudi došlo usled želje dece koja su predmet spora oko sta-rateljstva.40 U tom slučaju zaključeno je da je država preduzela sve korake koji su se razumno mogli očekivati od nje ne bi li obezbedila izvršenje presude, ali kršenje člana 6 nije nastupilo onda kada su vlasti konačno podlegle željama dece i nisu ih na silu odvojile od drugog roditelja. kada se doma-ći sudovi suoče sa sličnim situacijama, razume se da je od presudnog značaja da sagledaju sve okol-nosti konkretnog slučaja da bi se postarali i obezbedili da vlasti zaista preduzmu sve moguće kora-ke kako bi obezbedili izvršenje.

Dalji koraci koje bi nacionalni sudovi mogli preduzeti da ublaže kašnjenja prouzrokovana postup-cima stranaka mogli bi da obuhvate sledeće:

•• kažnjavanje stranaka zbog kašnjenja u dostavljanju odgovora;•• kažnjavanje stranaka zbog kašnjenja u preduzimanju sledećeg koraka koji postupak nalaže;

39 Thlimmenos v Greece, 06 April 2000; (Tlimenos protiv Grčke, 6. aprila 2000.); Ekin v France, 17 July 2001. (Eken protiv Francuske, 17. jula 2001).

40 Damnjanovic v Serbia, 18 November 2008. (Damnjanović protiv Srbije, 18. novembra 2008).

13

•• kažnjavanje stranaka zbog toga što traže primenu brojnih pravnih lekova koji se među sobom preklapaju;

•• obezbeđivanje saglasnosti stranaka za to da se sledeća ročišta održe što je pre moguće.Nacionalni sudovi takođe treba da budu svesni činjenice da sami podnosioci predstavke mogu

pokušati da ubrzaju postupak. Primeri načina na koji oni to mogu da učine obuhvataju sledeće:

•• osporavanje odluke o odlaganju rasprave;•• osporavanje odluke o produžetku rokova;•• zahtev da se postupak ponovo otvori; •• zahtev da se datumi ročišta pomere unapred.

U unutrašnjem pravu mogu postojati i druge mere koje su na raspolaganju za ubrzanje postup-ka. Nacionalni sudovi ne treba da traže od podnosilaca predstavke da koriste takve procedure ako nema dokaza da će one biti delotvorne41 ili adekvatne,42 i zaista se može dogoditi da mogu da budu i kontraproduktivne.43

Procena razumnog roka: ponašanje državnih vlasti

Ponašanje državnih vlasti uzima se u obzir prilikom odlučivanja o tome da li je bio prekršen član 6 stav 1. Ako je konstatovano kašnjenje koje se može pripisati državnim organima, onda će verovat-no biti ustanovljeno da je prekršena konvencija.

Termin „državne vlasti” Evropski sud tumači vrlo široko i on može obuhvatiti sve vrste sudova i tri-bunala, uključujući i sve one koji su zaposleni u tim sudovima, kao što su sudije, advokati, sudski či-novnici, službenici u sekretarijatu suda. Domaći sudovi treba da budu svesni načina na koje se može ustanoviti da oni svojim ponašanjem prouzrokuju kašnjenja i odugovlačenja postupka.

Evropski sud je ustanovio da su sudske vlasti same doprinele produženju postupka u mnogim okolnostima. Te okolnosti su, između ostalog, obuhvatile sledeće:

predstavke u vezi s pokretanjem postupka i zakazivanjem ročišta•• ponovljeno preispitivanje slučaja pošto je vraćen prethodnoj, nižoj instanci;•• kašnjenje u obnovi postupka;•• kašnjenje u dostavljanju formalne potvrde odluke neophodne za započinjanje kontradiktornog

postupka;•• kašnjenje u dostavljanju prethodne odluke;•• odobravanje zahteva u kojima se traži previše vremena za istragu;•• kašnjenje u pribavljanju dokumenata od drugih sudova;•• propust da se spoje predmeti koji su inače međusobno povezani;•• kašnjenje u određivanju datuma suđenja; •• prekomerno kašnjenje u donošenju odluke u prvom stepenu;•• upravljanje ponašanjem stranaka•• prihvatanje prekomernog broja podnesaka;•• dopuštanje ili traženje mnogobrojnih ročišta;•• dopuštanje ili traženje premalog broja ročišta;•• propust u pogledu korišćenja ovlašćenja kako bi se pribavili važni dokazi;•• neopravdano dopuštanje odlaganja;•• neopravdano dopuštanje ponovnog započinjanja postupka u skladu s drugačijom procedurom;

upravljanje svedocima•• pravno nevažeći pozivi svedocima;

41 Muti v Italy, 23 March 1994. (Muti protiv Italije, 23. marta 1994).42 Guincho v Portugal, 10 July 1984.(Ginšo protiv Portugala, 10. jula 1984).43 h v United kingdom (merits), 08 July 1987. [h. protiv Ujedinjenog kraljevstva (odluka o meritumu), 8. jula 1987].

14

•• kašnjenje u ispitivanju neophodnih svedoka;•• kašnjenje u naručivanju stručnog mišljenja veštaka po sopstvenom nahođenju; •• kašnjenje ili propust u pribavljanju stručnog mišljenja veštaka koje je zatražio apelacioni sud;

objavljivanje presuda•• kašnjenje između proglašenja predmeta spremnih za izricanje konačne presude i samog izricanja

te presude;•• kašnjenje u pisanju presude pošto je izrečena; •• kašnjenje u dostavljanju presude;

sporovi koji se odnose na žalbe•• kašnjenje u dostavljanju žalbe stranci•• dopuštanje kašnjenja u podnošenju prigovora ili žalbe.

Javne vlasti koje su uključene u postupak takođe su obuhvaćene, bez obzira na to da li su one tu-žene ili su na neki drugi način umešane. Evropski sud je saopštio da je „država odgovorna za sve or-gane svoje vlasti, a ne samo za pravosudne organe”.44

Tamo gde je došlo do kašnjenja zbog carinskih vlasti ili policijskih snaga, što je uticalo na dužinu postupka, Sud je ustanovio da je prekršen član 6 stav 1 onda kada razlozi za to kašnjenje nisu bili ja-sni ili kada su bili neopravdani.45

Bilo bi dobro kada bi nacionalni sudovi vodili računa o načinima na koje postupci javnih vlasti mogu prouzrokovati kašnjenja iako bi bili upoznati sa ovlašćenjima koja im stoje na raspolaganju ne bi li ubrzali postupke javnih vlasti.

Evropski sud ne ignoriše autentična politička pitanja i zabrinutosti u zemljama koji bi mogli da prouzrokuju kašnjenja, dokle god su ta kašnjenja privremena.

Primeri u kojima je ustanovljeno da postoje autentična pitanja koja su prouzrokovala kašnjenje obuhvataju sledeće:

•• lokalni politički nemiri;•• povećanje broja sporova oko zapošljavanja usled ekonomske recesije;•• rast privrednog kriminala u zemlji; •• štrajk advokatske komore.

Međutim, Evropski sud ipak očekuje da se preduzmu mere radi ublažavanja posledica tog pro-blema. Od presudnog je značaja da nacionalne vlasti smesta, bez odlaganja, stupe u akciju kako bi obezbedile pravne lekove za ubrzanje postupaka. Ukoliko to ne učine, pa posledica bude kašnjenje, lako se može dogoditi da sud presudi da je prekršen član 6 stav 1.

Primeri tipa mera koje treba preduzeti da bi se situacija popravila obuhvataju:

•• otvaranje novih radnih mesta za sudije;•• otvaranje novih radnih mesta za sekretare suda i sudske činovnike;•• formiranje novih veća;•• utvrđivanje liste prioriteta za slučajeve; •• pravosudna reforma, ako je to neophodno.

Ako se neki slučaj iznese pred Evropski sud, taj sud će, kada procenjuje da li je došlo do kršenja konvencije, razmotriti navodno političko pitanje i mere koje su preduzete da bi se otklonile njegove posledice. S tih razloga savetuje se nacionalnim sudovima i da sami procene da li postoje takva pita-nja koja prouzrokuju stvarno kašnjenje, da li je to samo privremena pojava i da li su preduzete mere

44 Religiongemeinschaft der zeugen Jehovas and others v Austria, 31 July 2008. (Verska zajednica Jehovinih svedoka i ostali protiv Austrije, 31. jula 2008).

45 Napijalo v croatia, 13 November 2003. (Napijelo protiv hrvatske, 13. novembra 2003).

15

za popravljanje situacije. Nacionalni sudovi nisu dužni da sugerišu koje sve mere treba preduzeti, ali snose odgovornost za ocenu delotvornosti tih mera.

kada se nacionalnim sudovima podnese prijava zbog navodnog kršenja člana 6 stav 1, od jed-nog takvog suda se može tražiti da utvrdi da li su vlasti postupile ili nisu postupile dovoljno brzo, da li su preduzele ili nisu preduzele dovoljno koraka kako bi izašle u susret zahtevima koji se odnose na to da se obezbedi da se postupci odvijaju u razumnom roku.

Od svake visoke strane ugovornice zahteva se da poštuje sve kriterijume ustanovljene konven-cijom i odgovarajućom sudskom praksom. Argumenti u kojima se pokušava da se odlaganja ili kaš-njenja opravdaju na osnovu poređenja sa uslovima u drugim državama, pa se pribegava tome da se kaže kako ta kašnjenja nisu tolika kolika su kašnjenja u nekim drugim zemljama ili kako druga država ima bolje uslove za rešavanje problema kašnjenja, neće poslužiti kao opravdanje za nešto što u sva-kom slučaju predstavlja kršenje člana 6 stav 1.46

Pravni lekovi

Zahtev da nacionalne vlasti obezbede delotvoran pravni lek u unutrašnjem pravu

Član 13 Evropske konvencije jemči pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima. Od nacionalnih sudova se traži da obezbede delotvoran pravni lek za kršenje konvencije, uključujući za-htev sadržan u članu 6 stav 1 da se slučajevi reše u razumnom roku.47

Ako nacionalni sudovi ne obezbede nacionalni pravni lek, to može imati za posledicu kršenje sa-mog člana 13, bilo bez presude po članu 6 stav 1, ili uz presudu državi zbog kršenja člana 6 stav 1.

Evropski sud je izrazio sklonost ka preventivnim merama koje nacionalni sudovi treba da preduz-mu ne bi li ubrzali postupke. Stoga prva stvar koju nacionalni sudovi treba da istraže jeste da utvrde da li takve mere postoje na raspolaganju. Te mere treba da budu mere koje će istinski ubrzati postu-pak, kao što je utvrđivanje preciznih rokova. Nije dovoljno da se samo preporuči kako treba preduze-ti određeni korak – taj korak mora biti obavezan.48

Ako je došlo do znatnih kašnjenja, biće potrebna finansijska naknada, budući da će isključivo ubr-zavanje postupka, ukoliko je već došlo do nerazumnog kašnjenja, biti nedovoljno kao pravni lek.49 U mnogim slučajevima stoga će biti primereno da se omogući kombinacija dva tipa pravnog leka – ubrzanja postupka u kombinaciji s naknadom za dotad pretrpljeno kašnjenje.

Nacionalni sudovi imaju široko polje slobodne procene kada odlučuju o tome kojom će vrstom mera ubrzati postupke ili koliki će iznos naknade biti dodeljen. Ono što se traži jeste da pravni lek bude delotvoran, primeren, dovoljan i dostupan u okviru privatne tužbe koju pokreće podnosilac predstavke.50

Ne sme se kasniti sa isplatom naknade. kada je doneta odluka o naknadi, Evropski sud precizira da ta naknada mora biti isplaćena u roku od šest meseci.51

Sem toga, naknada koja se isplaćuje mora biti razumna po svojoj veličini. kada se izračunava na-knada, nacionalni sudovi treba da osmotre iznose koje Evropski sud za ljudska prava uobičajeno do-deljuje u slučajevima iz njihove jurisdikcije – sažeci nekih među njima mogu se naći u ovom priručni-ku. Nacionalni sudovi takođe treba da pogledaju šta oni sami dodeljuju u sličnim slučajevima u sop-stvenoj jurisdikciji – Evropski sud je primetio da se svota koja otprilike iznosi između osam posto i 27 posto onoga što neki italijanski sud obično dodeljuje u sličnim italijanskim slučajevima predstavlja

46 Martins Moreira v Portugal, 26 October 1988, §54. (Martins Moreira protiv Portugala, 26. oktobra 1988, stav 54).47 kudla v Poland, 26 October 2000. (kudla protiv Poljske, 26. oktobra 2000).48 hartman v czech Republic, 10 July 2003. (hartman protiv Republike Češke, 10. jula 2003).49 Scordino v Italy, 29 March 2006. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006).50 Scordino v Italy, 29 March 2006. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006).51 Scordino v Italy, 29 March 2006. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006).

16

očigledno neracionalnu, a ne delotvornu naknadu.52 Međutim, ne postoji očekivanje da iznos nakna-de koja se dodeljuje bude jednoobrazan među različitim visokim stranama ugovornicama, a Evrop-ski sud priznaje da naknada može da se razlikuje zavisno od životnog standarda i pravne tradicije u svakoj visokoj strani ugovornici.

Važno je da nacionalni sudovi obezbede da se pravni lek koji ljudima stoji na raspolaganju sma-tra delotvornim, primerenim i dovoljnim prema standardima Evropskog suda. Rezultat nepovinova-nja presudi jeste to što podnosilac predstavke može uspešno da podnese predstavku Evropskom sudu zbog toga što su prekršena njegova prava po stavu 6 član 1 i po članu 13. U takvim okolnosti-ma, Evropski sud će naložiti visokoj strani ugovornici o kojoj je reč da isplati odštetu shodno članu 41 konvencije; više o tome vidi niže u tekstu.

Postoje primeri iz jurisdikcija širom Evrope da je Evropski sud ustanovio kako je uveden delotvo-ran unutrašnji pravni lek – slede dva takva primera.

U Austriji unutrašnje pravo utvrđuje da nadležni organ mora u roku od šest meseci doneti od-luku u upravnom postupku. Ako se taj rok prekorači, može se podneti predstavka upravnim sudovi-ma i može se zatražiti da se izda nalog za donošenje odluke u roku od tri meseca. Taj rok može samo jednom biti prekoračen.53

U hrvatskom slučaju Slaviček protiv Hrvatske,54 Evropski sud je ustanovio da je, posle izmene zako-na, hrvatsko pravo obezbedilo delotvoran unutrašnji pravni lek za postupke koji su nerazumno dugo trajali. Tim novim zakonom je utvrđeno da hrvatski Ustavni sud treba da ispita sve pritužbe u vezi s dužinom postupka. Ukoliko je došlo do nerazumnog kašnjenja ili odlaganja, sud mora utvrditi rok za odvijanje postupka. Ako taj rok bude prekoračen, mora se isplatiti nadoknada.

Važan je i način na koji je formulisan zakon kojim se obezbeđuje pravni lek. kao što je navedeno u slučaju Slaviček, jezik zakona za koji je ustanovljeno da pruža delotvoran pravni lek izmenjen je u odno-su na prethodne formulacije koje su takođe korišćene kako bi se stekla slika o tome da se pruža delo-tvoran pravni lek, ali je za sam taj lek ustanovljeno da je nedovoljan, u slučaju Horvat protiv Hrvatske.55 Starim zakonom Ustavnom sudu je, u suštini, bilo omogućeno da dozvoli ili da ne dozvoli formalno za-počinjanje postupka, što znači da pojedinac zapravo nije imao na raspolaganju delotvoran pravni lek.

Pravni lek koji obezbeđuje Evropski sud

Evropski sud obezbeđuje pravni lek ukoliko ustanovi da je prekršen član 6 stav 1. Budući da to podrazumeva situaciju u kojoj postupak nije bio sproveden u razumnom roku, jedini odgovarajući pravni lek je nadoknada. U takvim okolnostima nije mogućna restitucija.

Shodno članu 41 konvencije, Evropski sud može dosuditi nadoknadu za materijalnu i nemateri-jalnu štetu. Međutim, odšteta za materijalnu štetu je retka u slučajevima koji se odnose na dužinu postupka. kako bi se uspešno rešio zahtev za isplatu takve odštete, podnosilac predstavke dužan je da dokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu između dužine postupka i štete koju je pretrpeo, a to je teško dokazati. Pozitivno rešeni odštetni zahtevi za naknadu materijalne štete obično se sreću kod gubitaka koji su proistekli iz dokazanog gubitka mogućnosti.

Stoga su kod te vrste slučajeva naknade nematerijalne štete postale norma. Evropski sud je stao na stanovište da postoji „snažna, ali osporiva pretpostavka da prekomerna dužina postupka uzrokuje nematerijalnu štetu”.56 Nematerijalna šteta može biti prouzrokovana zebnjom, nelagodom i neizve-snošću koje su posledica postupka koji nije rešen u razumnom roku.

52 Scordino v Italy, 29 March 2006. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006).53 Basic v Austria, 30 January 2001, §38. (Bašić protiv Austrije 30. januara 2001, stav 38).54 Slavicek v croatia, admissibility, 4 July 2002. (Slaviček protiv hrvatske, odluka o prihvatljivosti, 4. jula 2002).55 horvat v croatia, 26 July 2001. (horvat protiv hrvatske, 26. jula 2001).56 Apicella v Italy, 29 March 2006, §93. (Apicela protiv Italije, 29. marta 2006, stav 93).

17

Izračunavajući iznos odštete na ime nematerijalne štete, Evropski sud je, kada je odlučivao u Veću u slučaju Apicela protiv Italije saopštio da je „iznos u rasponu između 1.000 i 1.500 evra po godini du-žine postupka uzet kao osnovna svota” primeren, kao i da je „ishod postupka pred domaćim sudovi-ma ... bez značaja za nematerijalnu štetu koja je pretrpljena usled dužine postupka”.57

Veće je saopštilo da osnovnu stopu treba uvećati za 2.000 evra ako se za podnosioca predstavke u tom predmetu radilo o nečemu što je od presudnog značaja, što se događa u slučajevima u koji-ma su predmet spora suštinski važna pitanja života ili zdravlja podnosioca predstavke, zapošljavanja, penzije, ličnog statusa ili svojstva. Osnovna stopa se smanjuje zavisno od broja sudova koji se bave datim slučajem u postupku, od ponašanja podnosioca predstavke i od životnog standarda u visokoj strani ugovornici o kojoj je reč. Ta stopa se takođe smanjuje ako je sam podnosilac predstavke bio samo na kratko uključen u postupak. Pored toga, osnovna stopa se smanjuje ako je utvrđeno da je neki domaći organ povredio pravo.

Taj slučaj je potom iznet pred Veliko veće, koje nije izričito ni prihvatilo ni odbacilo gore navedeni pristup. Veliko veće je saopštilo da „veće nije ni u kom smislu odstupilo od svoje dosledne prakse, ni u pogledu procene kašnjenja, ni u pogledu pravičnog zadovoljenja”, kao i da „postoji jasan obrazac kada je reč o iznosima koje veće dosuđuje u svojim presudama budući da se ti iznosi razlikuju samo u odnosu na određene činjenice i okolnosti svakog slučaja.58

Budući da nacionalni sudovi moraju, prilikom donošenja sopstvene procene, imati na umu i odšte-te koje dosuđuje Evropski sud, pomenuti primer iz sudske prakse može poslužiti kao pogodna smernica.

Dosuđivanje sudskih i ostalih troškova

Evropski sud takođe dosuđuje sudske i ostale troškove koje podnosilac predstavke snosi podno-seći predstavku i tokom postupka koji se vodi po konvenciji. Evropski sud takođe dosuđuje i nakna-du za troškove pred domaćim sudovima, u postupcima koji su vođeni kako bi kašnjenje bilo prekinu-to ili situacija ispravljena. Sudski i ostali troškovi moraju biti u neposrednoj vezi sa ustanovljenim kr-šenjem prava po konvenciji.59

Zaključak

kao što je već navedeno, Evropski sud je jasno izrazio da je skloniji preduzimanju preventivnih mera kada je reč o pravnim lekovima na nacionalnom nivou. Druga stvar koju nacionalni sudovi tre-ba da imaju na umu jeste to da sve stranke koje su umešane u neki slučaj imaju koristi od valjane primene prava po konvenciji na domaćem nivou. Sud u Strazburu ima veliki broj slučajeva kojima je preopterećen, a za predstavke podnete tom sudu ponekad je potrebno da prođu čitave godine da bi one bile rešene, što uzrokuje dodatna kašnjenja za pojedince koji su podneli predstavke, kao i povećane troškove za nacionalne vlasti jer one moraju da plate i sudske troškove i nadoknadu kada Evropski sud na kraju presudi u korist pojedinca.

Stoga su mere koje treba preduzeti da bi se postupci blagovremeno odvijali od presudnog zna-čaja za funkcionisanje kako domaćeg pravosudnog sistema, tako i Evropskog suda za ljudska prava.

57 Apicella v Italy [chamber], 10 November 2004. (Apicela protiv Italije [Veće], 10. novembra 2004).58 Apicella v Italy [Gc], 29 March 2006. (Apicela protiv Italije [VV], 29. marta 2006).59 Scordino v Italy, 29 March 2006. (Skordino protiv Italije, 29. marta 2006).

18

značenje građanskih prava i obaveza

PRESUDA U SlUČAJU PEllEGRIN PROTIV FRANcUSkE

(PREDSTAVkA BROJ 28541/95) 8. deCeMBAR 1999.

1. Činjenično stanje

Gilles Pellegrin je francuski državljanin. On je 1989. godine angažovan od strane francuske Vla-de kao tehnički savetnik Ministra za privredu i trgovinu Ekvatorijalne Gvineje. Bio je zadužen za na-crt budžeta državnih ulaganja za 1990. godinu i trebalo je da učestvuje u pripremanju trogodišnjeg plana i programa javnih ulaganja, u saradanji sa državnim službenicima Gvineje i međunarodnim or-ganizacijama. On je naknadno osporavao odluku francuskog Ministra za saradnju i razvoj o tome da mu ne ponudi novi ugovor za rad u inostranstvu u svojstvu tehničkog savetnika, zasnovanu na me-dicinskom izveštaju o tome da nije fizički spreman za rad u inostranstvu. Podnosilac predstavke je započeo sudski postupak 16. maja 1990. godine, koji je još uvek u toku pred drugostepenim sudom u Parizu.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom vremen-skom roku, zaštićeno članom 6 stav 1 konvencije.

član 6 stav 1 Ovaj slučaj se odnosio na pitanje primenljivosti člana 6 stav 1 na sporove između države i nje-

nih službenika, u ovom slučaju lica zaposlenog prema ugovoru na određeno vreme. Sud je smatrao, osvrnuvši se na svoju dosadašnju praksu po ovom pitanju, da je potrebno okončati nesigurnost u pogledu primenljivosti člana 6 stav 1. konvencije na sporove između javnih službenika i države koji se tiču uslova službe. Iz tog razloga Sud je odlučio da primeni novi, “funkcionalni” kriterijum, zasno-van na vrsti zaduženja i odgovornosti zaposlenog lica.

Sud je u skladu s tim odlučio da sporovi koji nisu obuhvaćeni članom 6 stav 1 konvencije oni koje su pokrenuli javni službenici, čija su zaduženja tipična za specifične aktivnosti javne službe, tako da oni delaju kao nosioci javnih ovlašćenja, odgovorni za zaštitu opštih državnih interesa ili interesa dru-gih javnih organa. Očigledan primer takvih aktivnosti predstavljaju aktivnosti vojske i policije. Stoga se od sada član 6 stav 1 konvencije neće primenjivati na sporove između državnih vlasti i službenika koji učestvuju u vršenju ovlašćenja poverenih javnim pravom. S druge strane, svi sporovi koji se tiču penzije, spadaju u okvir člana 6 stav 1, zbog toga što se nakon penzionisanja prekida posebna veza koja je postojala između ovih lica i državne vlasti.

Činjenice ovog slučaja ukazuju da su zadaci koje je podnosilac predstavke obavljao podrazume-vali široku odgovornost u oblasti državnih finansija, koja par excellence pripada sferi državne suvere-ne vlasti. Ovi zadaci su obuhvatali direktno učešće u vršenju ovlašćenja poverenih javnim pravom, i

19

obavljanje dužnosti zaštite opštih državnih interesa. U skladu sa tim u ovom slučaju ne može se pri-meniti član 6 stav 1.

3. komentarU decembru 1999. godine Sud je doneo tri presude u kojima je razmatrao da li je član 6 stav 1

konvencije primenjljiv na izvesne sporove u vezi sa zaposlenjem (vidi takođe presude u slučajevima W.R. protiv Austrije i G.S. protiv Austrije).

U mnogim slučajevima, koji se tiču člana 6 stav 1, Sud je morao da ustanovi da li se izvesni sporo-vi odnose na pitanja privatnog prava (ili se po analogiji mogu izjednačiti sa ovim sporovima) i stoga podrazumevaju utvrđivanje “građanskih prava” ili su to administrativni sporovi regulisani odredbama javnog prava, na koje se u načelu ne primenjuje član 6 stav 1. kao što je jasno na osnovu ove presu-de, praksa je postala naročito nejasna u vezi sporova javnih službenika, koji se tiču uslova zaposlenja. Ova presuda predstavlja redak primer spremnosti Suda da prizna da je dotadašnja sudska praksa u izvesnoj oblasti izuzetno nejasna i da ugrožava načelo pravne sigurnosti i da preduzme mere da po-pravi ovu situaciju. Sud nije samo ispitao specifičan slučaj o kome je reč, već je preduzeo važan korak da odredi opšta merila, koja se odnose na primenljivost člana 6 stav 1 na sporove koji se tiču zapo-slenih u javnom sektoru. Sud se, prilikom odlučivanja o tome koji sporovi zadovoljavaju ove kriteriju-me, oslonio na praksu jednog drugog pravnog poretka Evropske unije. Odredbe u poretku Evropske unije se ne tiču pitanja da li o ovakvim sporovima treba odlučivati pred domaćim sudovima, već se tiču nemogućnosti državljana drugih država članica da obavljaju određene poslove u javnoj službi kod kojih državljanstvo može predstavljati važan aspekt neophodnog odnosa poverenja i lojalnosti.

20

PRESUDA U SlUČAJU FRyDlENDER PROTIV FRANcUSkE

(PREDSTAVkA BROJ 30979/96) 7. JuN 2000.


Podnosilac predstavke, g. Frydlender, je jula 1972. godine zaposlen kao agent contractuel (pod in-dividualnim ugovorom) u Odeljenju za ekonomski razvoj Ministarstva za privredu. On je za Ministar-stvo radio u Rimu, Atini i, u vreme isticanja ugovora, u Njujorku.

Ministar za privredu je 27. decembra 1985. godine putem pisma obavestio g. Frydlender-a da, zbog nedostatka stručne kompetencije, njegov ugovor neće biti obnovljen kada 13. aprila 1986. go-dine bude istekao. Putem pisma, uručenog 21. januara 1986. Ministar ga je obavestio o svojoj konač-noj odluci da ne obnovi ugovor.

Podnosilac predstavke je uložio tri molbe za sudsko preispitivanje ove odluke pred Upravnim su-dom Pariza, žaleći se da je odluka doneta ultra vires. U presudi od 6. januara 1989. godine, Upravni sud je spojio postupak u vezi sve tri molbe i odbio ih. Podnosilac predstavke je 24. oktobra 1989. godine dao obaveštenje da će podneti žalbu Državnom Savetu u vezi povreda materijalnog prava. On je 23. februara 1990. dao izjavu o osnovima ove žalbe. U presudi od 10. maja 1995. godine, koja je podno-siocu predstavke uručena 26. oktobra 1995. godine, Državni savet je odbio žalbu, odlučivši da je ot-puštanje podnosioca predstavke od strane Ministra zbog nedostatka stručne kompetentnosti bilo u skladu sa zakonom.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio da njegov slučaj nije bio razmotren u okviru razumnog vremen-skog roka, protivno članu 6 stav 1 konvencije.

Primenljivost člana 6Nakon ispitivanja da li je, na osnovu prirode njegovih dužnosti i stepena odgovornosti, podno-

silac predstavke mogao da učestvuje u aktivnostima koje imaju za cilj obezbeđivanje opštih intere-sa države, Sud je primetio da su spisi slučaja pokazali da je podnosilac predstavke imao nameštenje u kancelariji za ekonomski razvoj u Njujorku kao šef nezavisnog odeljenja, sa dužnošću da promovi-še francuska vina, pivo i alkoholne napitke.

Imajući u vidu prirodu dužnosti koju je u ovom slučaju izvršavao podnosilac predstavke i relativ-no nizak stepen odgovornosti, Sud je smatrao da on nije izvršavao nikakve zadatke za koje bi se mo-glo reći da uključuju, bilo direktno, bilo indirektno, dužnosti koje imaju za cilj obezbeđivanje opštih interesa države.

Sud je dalje primetio da je presudom u slučaju Pellegrin protiv Francuske od 8. decembra 1999. go-dine nameravao da ograniči slučajeve u kojima bi javnim službenicima mogla biti uskraćena praktič-na i delotvorna zaštita, koja im je obezbeđena, kao bilo kom licu, konvencijom, konkretno članom 6 Sud je morao da usvoji usko tumačenje izuzetaka od obezbeđenja zajemčenih članom 6 stav 1, koje je u skladu sa ciljem i svrhom konvencije. Ali takvo usko tumačenje bi bilo isuviše oslabljeno, ako bi Sud utvrdio da aktivnosti osoblja kancelarija za ekonomski razvoj u celini, kakva god bila priroda nji-

21

hovih dužnosti i stepen njihove odgovornosti, uključuju upotrebu ovlašćenja obezbeđenih javnim pravom.

U svetlosti gornjih činjenica, Sud je smatrao da je član 6 konvencije primenljiv u ovom slučaju na građanskopravni spor između g. Frydlender-a i francuske države.

član 6Sud je primetio da je dužina postupka, koji je počeo 28. februara 1986. godine podnošenjem

prve molbe Upravnom sudu Pariza, a završio se 26. oktobra 1995. godine, kada je podnosiocu pred-stavke uručena presuda Državnog saveta, iznosila gotovo devet godina i osam meseci.

Sud je, kao i komisija, primetio da ni kompleksnost slučaja, niti ponašanje podnosioca predstav-ke ne mogu da objasne dužinu ovog postupka. U svetlosti kriterijuma utvrđenog u sudskoj praksi i imajući u vidu sve okolnosti slučaja, Sud je smatrao da je dužina postupka na koji se žalilo bila pre-komerna i da nije zadovoljila zahtev razumnog vremenskog roka. Prema tome je postojala povreda člana 6 stav 1 konvencije.

član 41 Sud je smatrao da u ovom slučaju produžetak postupka van razumnog vremenskog roka ne-

sumnjivo prouzrokovao podnosiocu predstavke značajne teškoće i dugačak period neizvesnosti, što opravdava dodeljivanje nadoknade. Imajući u vidu obavezu sudskih vlasti da o sporovima u vezi sa zaposlenjem odluče sa posebnom revnošću, i praveći procenu na pravičnoj osnovi, kako je zahteva-no članom 41. konvencije, Sud je podnosiocu predstavke dodelio sumu od 60 000 francuskih frana-ka (FRF) na ime nematerijalne štete. Sud je podnosiocu predstavke takođe dodelio sumu od 50 000 FRF na ime troškova postupka pred institucijama konvencije.

3. Komentar

U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ne postoji pravo na zaposlenje kao takvo, ali sporovi u vezi sa zaposlenjem jesu predmet jemstava člana 6 konvencije.

U slučaju Pellegrin protiv Francuske Sud se pozvao na sudsku praksu Suda pravde Evropske unije u nameri da utvrdi načela koja bi primenjivao pri odlučivanju da li se spor u vezi sa zaposlenjem, koji se odnosi na lice zaposleno u javnom sektoru, tiče “građanskog prava” i da li su stoga jemstva člana 6 konvencije primenljiva.

U ovom slučaju, prvom nakon slučaja Pellegrin protiv Francuske, Sud je još jednom naglasio da pri-znaje da mogu postojati određene situacije, u kojima priroda zaposlenja lica, kao predstavnika drža-ve, jeste takva da spor pada izvan pojma građanskog prava. U ovom slučaju on ponavlja da i pored svega toga mora usvojiti usko tumačenje izuzetaka od obezbeđenja zajemčenih članom 6 konven-cije Sud želi da osigura da oni koji su zaposleni u javnoj službi ne izgube zaštitu, koji ovaj član pruža protiv inače neopravdanog odlaganja (u ovom slučaju više od devet godina) u sporovima sa njiho-vim poslodavcem, državom.

Sud je ukazao na to da “očigledan primer” sporova u vezi sa zaposlenjem koji padaju van obima člana 6 konvencije jesu delatnosti oružanih snaga i policije. Ono što je zanimljivo je da je Evropski sud pravde u slučaju Johnston protiv šefa policije Kraljevske policije Ulster-a (slučaj 222784) 1986. EcR 1651., koji se odnosio na diskriminaciju u vezi sa zaposlenjem u policiji, utvrdio da član 6 Evropske konven-cije o ljudskim pravima jeste primenljiv (putem prava Evropske zajednice) u sporovima koji se odno-se na zaposlenje u policiji. Sud je u prethodnim prilikama utvrdio da član 6 Evropske konvencije jeste primenljiv na vojne disciplinske sudove koji su mogli imati za posledicu otpuštanje iz oružanih sna-ga, ali samo onda kada je predmet bio dovoljno ozbiljan da predstavlja krivičnu optužbu (slučaj Fin-dlay protiv Ujedninjenog Kraljevstva, 25. februar 1997.).

22

PRESUDA VElIkOG VEĆA U SlUČAJU JUSSIlA PROTIV FINSkE

(PREDSTAVkA BROJ 73053/01) 23. NOVeMBAR 2006.


Ovaj slučaj se odnosi na predstavku finskog državljanina, Esa Jussila, rođenog 1949. godine, koji živi u Finskoj.

Poreska uprava je u maju 1998. godine tražila od podnosioca predstavke da podnese izjavu u po-gledu izvesnih tvrdnji o manjkavostima njegovog izveštaja za porez na dodatu vrednost (PDV) za fi-skalne godine 1994. i 1995. Poreska uprava je 9. jula 1998. godine zaključila da je podnosilac obave-zan, između ostalog, da plati dodatni iznos od 10% ponovno procenjenih poreskih dugovanja. Do-datno dugovanje podnosioca predstavke iznosilo je oko 310 €. Dodatna poreska dugovanja su za-snovana na tome da su izveštaji za PDV podnosioca predstavke iz 1994-1995. godine smatrani ne-potpunim.

Podnosilac predstavke se žalio Upravnom sudu. On je tražio usmeno ročište na kome bili sasluša-ni poreska inspektorka i veštak koga bi on imenovao. Upravni sud je 1. februara 2000. godine doneo privremenu odluku i zahtevao pisane izjave poreskog inspektora i veštaka imenovanog od podnosi-oca predstavke. Poreska inspektorka je Upravnom sudu podnela svoju izjavu 13. februara 2000. godi-ne. Izjava je zatim prosleđena podnosiocu na izjašnjenje. Podnosilac je 25. aprila 2000. godine pod-neo svoje primedbe na izjavu poreske inspektorke, a izjava veštaka koga je izabrao datirana je i pre-data sudu istog dana.

Upravni sud je 13. juna 2000. godine zaključio da je usmeno ročište očigledno nepotrebno u predmetu, pošto su obe strane podnele sve neophodne podatke u pisanom obliku. On je takođe odbio tvrdnje podnosioca predstavke. Podnosilac predstavke je neuspešno tražio odobrenje za pod-nošenje žalbe.

2. Odluka Suda

Predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 21. juna 2001. godine. Veće nadležno za slučaj je 14. februara 2006. predalo nadležnost Velikom veću, u skladu sa članom 30 konvencije.

Podnosilac predstavke je tvrdio da nije imao pravično suđenje u postupku u kome su mu do-suđena dodatna poreska dugovanja, pošto nije bilo usmenog ročišta. On se pozvao na član 6 kon-vencije.

član 6 stav 1

Primenljivost

Evropski sud je bio mišljenja da su poreska dugovanja u slučaju, iako deo poreskog sistema, bila nametnuta pravilom čija je svrha bila kaznena i odvraćajuća. Delo je stoga bilo “krivično” u okviru značenja člana 6 konvencije, i Sud je zaključio da je taj član primenljiv u slučaju podnosioca pred-stavke.

23

Saglasnost

Evropski sud je primetio da je namera podnosioca predstavke u zahtevanju usmenog ročišta bila da ospori valjanost i tačnost izveštaja poreske istrage unakrsnim ispitivanjem poreske inspektorke i povoljnim svedočenjem veštaka pošto je, prema njegovom mišljenju, poreska inspektorka pogrešno protumačila zahteve postavljene relevantnom odredbom, i podnela netačan izveštaj o njegovoj ma-terijalnoj situaciji. Njegovi razlozi za zahtevanje ročišta su se stoga u velikoj meri odnosili na valjanost poreske procene, koja kao takva spada van obima člana 6 konvencije, iako je postavljeno i dodatno pitanje da li je knjigovođstvo podnosioca predstavke bilo toliko manjkavo da bi opravdalo dodatna dugovanja. Upravni sud, koji je zahtevao pisanu izjavu poreske inspektorke i nakon toga izjavu vešta-ka izabranog od strane podnosioca predstavke, zaključio je u tim okolnostima da je usmeno ročište očigledno nepotrebno, pošto su podaci koje je dao sam podnosilac predstavke činili dovoljnu činje-ničnu osnovu za razmatranje slučaja.

Evropski sud je dalje primetio da podnosiocu predstavke nije uskraćena mogućnost da zahteva usmeno ročište, iako je na sudu bilo da odluči da li je ročiše neophodno. Upravni sud je izneo svoje mišljenje sa obrazloženjem. Sud je takođe skrenuo pažnju na malu sumu u vezi koje je spor vođen. Pošto je podnosiocu predstavke data široka mogućnost da zastupa svoj slučaj u pisanom obliku i da iznese primedbe na podnesak poreskih vlasti, Sud je zaključio da su zahtevi pravičnosti bili pošto-vani i nisu, u konkretnim okolnostima slučaja, zahtevali usmeno ročište. Stoga nije došlo do povrede člana 6 stav 1 konvencije.

3. Komentar

U srži složenih pitanja u pogledu primene člana 6 konvencije je suštinski problem što, prema konvenciji, ne postoji zahtev da svi sudski postupci moraju biti pravični. Jemstva pravičnog suđe-nja u članu 6 primenjuju se samo na postupke - čak i ako su pred najvišim sudovima Evrope - koji se odnose na krivične optužbe ili građanske sporove. Sporovi u vezi sa mnogim pitanjima od ogro-mnog značaja za pojedinca, od kojih se većina takođe odnosi na uživanje prava iz konvencije (na pri-mer deportacija, zapošljavanje u javnim službama, odgovornost za odsluženje vojnog roka, pravo na kandidovanje za javnu funkciju, odbijanje izdavanja pasoša, pravo na državno obrazovanje), ne po-vlače jemstva člana 6 konvencije. Oporezivanje je oduvek bilo jedno od tih pitanja, ali je Sud ranije utvrdio da su neki poreski postupci, budući kazneni, krivični po prirodi i da je stoga član 6 konven-cije primenljiv.

U ovoj značajnoj presudi Velikog veća većina je zaključila da je član 6 konvencije primenljiv na poreski postupak u pitanju, ali da taj član nije povređen. Četiri sudije su i dalje zastupale tradicional-ni stav da član 6 nije primenljiv, dok su tri zaključile da ne samo da je primenljiv, već i da je bio povre-đen. Većina je poslala dve jasne poruke: prva je da je za primenu člana 6 odlučujuća kaznena priro-da postupka, a ne strogost kazne; druga je da pravo na prisustvovanje suđenju nije suštinsko za sve krivične postupke, kako je ranije smatrano (vidi, npr. presudu Velikog veća u slučaju Hermi protiv Ita-lije, 18. oktobar 2006.). Ova presuda sadrži neuobičajeno detaljnu i jasnu analizu prethodne sudske prakse Evropskog suda, i svako ko je može pročitati u celini na engleskom ili francuskom jeziku naći će je veoma informativnom.

24

PRESUDA VElIkOG VEĆA U SlUČAJU ESkElINEN PROTIV FINSkE

(PREDSTAVkA BROJ 63235/00) 19. APRil 2007.


Ovu predstavku je podnelo šest finskih državljana, koji žive u Finskoj.

Svi podnosioci predstavke su radili za Okružnu policiju. Oni su, prema kolektivnom ugovoru iz 1986. godine, imali pravo na poseban dodatak uz platu za rad u udaljenom području. kada je 1988. godine dodatak ukinut, dodeljeni su im pojedinačni dodaci da bi se nadoknadila razlika.

Nakon što su 1. novembra 1990. godine premešteni u drugu policijsku stanicu, koja je još udalje-nija od njihovih domova, podnosioci predstavke su izgubili dodatke uz platu. Oni, međutim, tvrde da im je oblasna komanda policije obećala nadoknadu.

Ministarstvo finansija je 3. jula 1991. godine odbilo zahtev za odobrenje isplate mesečnog pojedi-načnog dodatka uz platu svakom podnosiocu u iznosu od oko 100 €. Podnosioci su zatim uložili za-htev za nadoknadu, koji je odbijen.

Podnosioci predstavke su se žalili nadležnom domaćem sudu, zahtevajući usmeno ročište da bi dokazali, između ostalog, da im je obećana nadoknada. Njihova žalba je odbijena jer je, u relevan-tno vreme, samo Ministarstvo finansija (a ne oblasna komanda policije) moglo da odobri nadoknadu. Sud je takođe naglasio da u drugim sličnim slučajevima nije dodeljena nadoknada.

Podnosioci su se ponovo žalili, zahtevajući usmeno ročište i naglašavajući da su nadoknade bile dodeljene drugim policijskim službenicima u sličnim okolnostima. Vrhovni upravni sud je 27. aprila 2000. godine zaključio da podnosioci predstavke nemaju zakonsko pravo na pojedinačne dodatke uz platu, i da nije neophodno održati ročište, imajući u vidu da navodna obećanja koja je dala obla-sna komanda policije nemaju uticaja na slučaj.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se žalili prema članu 6 stav 1 konvencije na prekomernu dužinu po-stupka i nedostatak usmenog ročišta. Oni su se dalje žalili prema članu 1 Protokola 1 da su izgubili pravo na posebni dodatak, a da nisu primili nikakvu nadoknadu. Prema članu 14 konvencije su tvrdi-li da je prema njima drugačije postupano od drugog policijskog osoblja. Oni su se takođe žalili i pre-ma članu 13 Evropske konvencije.

Predstavka je 19. oktobra 2000. podneta Evropskom sudu za ljudska prava i 29. novembra 2005. godine proglašena prihvatljivom. Veće suda nadležno za ovaj slučaj je 21. marta 2006. godine od-lučilo da, shodno članu 30 Evropske konvencije, predstavku prosledi na razmatranje Velikom veću.

član 6 stav 1

Primenljivost člana 6. Konvencije

Prema članu 6 konvencije svako lice ima pravo na pravično suđenje radi utvrđivanja njegovih ili njenih građanskih prava. Vlada je tvrdila da član 6 konvencije u ovom slučaju nije primenljiv, pošto su prema sudskoj praksi Evropskog suda radni sporovi državnih službenika van njegovog obuhvata.

25

Nakon preispitivanja svoje prethodne sudske prakse zasnovane na slučaju Pellegrin protiv Francu-ske (presuda od 19. decembra 1999.), Evropski sud je odlučio da usvoji novi pristup u ovoj oblasti, pre-ma kome, da bi tužena država mogla da se pozove na status podnosioca predstavke kao državnog službenika da bi isključila primenu člana 6 konvencije, moraju biti ispunjena dva uslova. kao prvo, dr-žava u domaćem zakonu mora izričito isključiti pristup sudu za mesto ili kategoriju osoblja u pitanju. Drugo, isključenje mora biti opravdano objektivnim razlozima u interesu države. Shodno tome, ne može u načelu postojati opravdanje za isključenje iz jemstava člana 6 konvencije običnih radnih spo-rova državnih službenika, kao što su oni koji se odnose na plate, dodatke i slično, na osnovu poseb-nog odnosa između konkretnog državnog službenika i države u pitanju. znači, postoji pretpostav-ka primenljivosti člana 6 konvencije. Na tuženoj vladi je da dokaže, kao prvo, da podnosilac - državni službenik - nema pravo na pristup sudu prema domaćem zakonu, i kao drugo, da je isključenje pra-va državnog službenika prema članu 6 konvencije opravdano.

U slučaju koji se ispituje nije sporno da su podnosioci predstavke prema domaćem zakonu svi imali pristup sudu. Shodno tome, član 6 stav 1 konvencije je primenljiv.

Saglasnost sa članom 6 - Razumni vremenski rok

Vremenski period uzet u razmatranje radi utvrđivanja da li je ispunjen zahtev razumnog vremen-skog roka je preko sedam godina. Imajući u vidu konkretne okolnosti slučaja, Sud je zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 konvencije u pogledu dužine postupka.

- Nedostatak usmenog ročišta

U pogledu žalbe podnosilaca predstavke da im je uskraćeno usmeno ročište, Sud je primetio da nisu sprečeni da ga zahtevaju, iako je na sudovima bilo da odluče da li je to neophodno. Pošto je podnosiocima predstavke data široka mogućnost da zastupaju svoje tvrdnje putem pismenih pod-nesaka i da komentarišu podneske druge strane, zahtevi pravičnosti su bili poštovani i nije došlo do povrede člana 6 stav 1 konvencije zbog nedostatka usmenog ročišta.

član 13Evropski sud je utvrdio povredu člana 13 konvencije pošto podnosioci nisu imali na raspolaganju

domaći pravni lek radi sprovođenja svojeg prava na suđenje u razumnom vremenskom roku, kako se jemči članom 6 stav 1 konvencije.

član 1 Protokola 1 samostalno ili u sprezi sa članom 14Evropski sud je podsetio da zahtev, da bi bio smatran za “imovinu” koja uživa zaštitu člana 1 Pro-

tokola 1, mora imati odgovarajuću osnovu u domaćem zakonu. U slučaju koji se razmatra podnosi-oci predstavke nisu imali opravdano očekivanje u pogledu dobijanja pojedinačnog dodatka uz pla-tu, pošto je zbog izmene u mestu službe pravo na dodatak uz platu ukinuto. U tim okolnostima Sud je zaključio da nije došlo do povrede člana 1 Protokola 1 uz konvenciju, uzetog samostalno ili u spre-zi sa članom 14 konvencije.

član 41Evropski sud za ljudska prava je svakom podnosiocu predstavke dodelio po 2 500 € na ime ne-

materijalne štete i 9 622,11 € zajedno na ime troškova postupka.

3. Komentar

Najznačajniji aspekt ovog slučaja je usvajanje novih uslova koji moraju biti zadovoljeni da bi se državni službenici isključili iz obuhvata člana 6 stav 1 konvencije. Tužena država koja želi da isključi za-štitu državnih službenika sada mora da: (a) dokaže da domaći zakon izričito isključuje pristup sudu za

26

nameštenje ili osoblje u pitanju i (b) objektivnim razlozima dokaže da je isključenje u državnom inte-resu. Usvajanje ovog novog testa ukazuje na odstupanje od prethodnog pristupa usvojenog u slu-čaju Pellegrin protiv Francuske (19. decembar 1999.), iako Sud izražava mišljenje da je Pellegrin deo lan-ca u razvoju sudske prakse.

U slučaju Pellegrin, Sud je zaključio da član 6 konvencije nije primenljiv na radne sporove u pogle-du javnih službenika čije nameštenje uključuje vršenje ovlašćenja poverenih javnim pravom, i dužno-sti namenjenih obezbeđenju opštih interesa države. Primeri ovoga, prema Sudu u to vreme, su oru-žane snage ili policija. Obrazloženje te odluke Suda je bilo da osoblje čije zaposlenje uključuje odgo-vornosti u opštem interesu, ili učešće u vršenju ovlašćenja poverenih javnim pravom, povlači deo su-verene vlasti države. Država stoga ima opravdani interes da od tih službenika zahteva posebno po-verenje i odanost.

Dokazujući činjenicu da je konvencija živ instrument koji mora da se vremenom menja, Sud je u sadašnjem slučaju izjavio da moraju postojati ubedljivi razlozi da bi se kategorija lica (kao što su dr-žavni službenici) isključila iz jemstava člana 6 stav 1. konvencije u svetlosti činjenica da član 1 i 14 uze-ti zajedno jemče pravo za sve “u okviru nadležnosti” država ugovornica “bez ikakve diskriminacije”.

27

PRESUDA VElIkOG VEĆA U SlUČAJU ROchE PROTIV UJEDINJENOG kRAlJEVSTVA

(PREDSTAVkA BROJ 32555/96) 19. OKTOBAR 2005.


Slučaj se odnosi na predstavku koju je podneo državljanin Ujedinjenog kraljevstva, Thomas Michael Roche, rođen 1938. godine i nastanjen u Ujedinjenom kraljevstvu.

Podnosilac predstavke je 1953. godine stupio u Britansku vojsku, a otpušten je iz službe 1968. go-dine iz razloga nepovezanih sa slučajem pred Evropskim sudom za ljudska prava.

On je 1987. godine oboleo od visokog krvnog pritiska i sada pati od hipertenzije, bronhitisa i bronhijalne astme. Nije radio od 1988. godine i registrovan je kao invalid. On tvrdi da su njegovi zdravstveni problemi posledica učešća u testiranjima gasa iperita i nervnog gasa sprovedenih pod okriljem Britanskih oružanih snaga u kasarni Porton Down (Engleska) 1962. i 1963. godine.

Od 1987. godine podnosilac predstavke je aktivno tražio pristup svom vojnom dosijeu putem medicinskih i političkih kanala, sa ograničenim uspehom. On je 1991. godine podneo zahtev za voj-nu penziju, ali ga je nadležno ministarstvo odbilo jer nije dokazana uzročna veza između testiranja i njegovog zdravstvenog stanja.

Podnosilac predstavke je 1994. godine zapretio da će pokrenuti sudski postupak za preispitiva-nje žaleći se, između ostalog, na nemar Ministarstva odbrane. Ministarstvo je 3. avgusta 1995. godine izdalo uverenje shodno odeljku 10 zakona o postupcima iz 1947. godine, kojim se delotvorno spre-čava svaki takav postupak u pogledu događaja pre 1987. godine, dok se licu u pitanju dozvoljava da podnese zahtev za vojnu penziju. U novembru 1998. godine podnosilac se žalio Penzionom apela-cionom sudu (PAS). zahtevao je otkrivanje zvaničnih podataka shodno pravilima PAS-a da bi se PAS-u omogućilo da odluči da li je njegova bolest uzrokovana ili pogoršana testiranjem u Porton Downu. U februaru 2001. godine PAS je Ministarstvu odbrane naložio da dostavi određene kategorije poda-taka, i 2001. i 2002. godine su dostavljeni određeni dokumenti.

PAS je 14. januara 2004. godine zaključio, oslanjajući se na nalaz stručnjaka, da “nema dokaza za povezanost izlaganja (podnosioca predstavke) ijednom gasu sa njegovim sadašnjim stanjem”. Me-đutim, PAS je takođe bio mišljenja da su “teškoće” na koje je podnosilac naišao pri dobavljanju poda-taka dostavljenih PAS-u “uznemiravajuće”.

Podnosilac predstavke je 11. maja 2004. godine podneo zahtev za dozvolu podnošenja žalbe Vi-šem sudu. Viši sud je 8. oktobra 2004. godine prihvatio žalbu i uputio predmet PAS-u na ponovno razmatranje, i postupak je još uvek u toku. Vlada je u aprilu 2005. godine iznela u javnost još 11 doku-menata, od kojih osam podnosilac predstavke nikad ranije nije video.

Od 1998. godine je postojao sistem koji je učesnicima testiranja u Porton Downu omogućavao dobavljanje rezultata njihovih testova i uvid u originalne dokumente u Porton Downu. Uz to je 2001. godine ustanovljen medicinski program ispitivanja Porton Down dobrovoljaca radi ispitivanja zdrav-stvenih briga učesnika. U izveštaju, objavljenom aprila 2004. godine, zaključuje se da: “na kliničkoj os-novi, nema dokaza za pretpostavku da je učešće u probama u Porton Downu uzrokovalo bilo kakve

28

dugotrajne negativne zdravstvene posledice, ili neuobičajene oblike oboljenja, u poređenju sa op-štim stanovništvom iste starosne dobi”. Osim toga, pilot-studija mortaliteta i pojave malignih obolje-nja među Porton Down učesnicima još je u toku.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio da mu je uskraćen odgovarajući pristup podacima u pogledu te-stiranja kojima se podvrgao u Porton Downu, protivno članu 8 konvencije. Takođe se žalio da je uve-renje, koje je ministarstvo izdalo shodno odeljku 10 zakona iz 1947. godine, predstavljalo povredu prava na sud, garantovanog članom 6 stav 1 konvencije. On se dalje pozvao na član 13 Evropske konvencije.

Predstavka je 23. maja 2002. godine proglašena delimično prihvatljivom, i 25. marta 2004. godi-ne Veće nadležno za slučaj je nadležnost ustupilo Velikom veću.

član 6 stav 1Sud je prihvatio obrazloženje iz sudske prakse Apelacionog suda Ujedinjenog kraljevstva i Doma

lordova u pogledu dejstva odeljka 10 zakona iz 1947. godine u domaćem pravu. Odeljak 10 ne do-vodi do prisvajanja sudske nadležnosti od strane službenika, nego se odnosi na odluku Parlamenta iz 1947. godine da, ako vojno osoblje pretrpi povrede pripisive vojsci, ne može postojati pravo na po-stupak, već se primenjuje bezuslovni penzijski sistem, pri čemu uverenje ministarstva služi samo da potvrdi da su povrede pripisive vojsci i time omogući pristup tom sistemu.

Shodno tome, Evropski sud je zaključio da podnosilac predstavke nije imao (građansko) “pravo” priznato u domaćem zakonu koje može dovesti do primene člana 6 stav 1 konvencije. Sud je zaklju-čio da član 6 konvencije nije primenljiv.

član 13Evropski sud je ponovio da član 13 konvencije ne jemči pravni lek koji omogućava da se pred do-

maćim vlastima ospori određeni zakon države koja je ratifikovala konvenciju na osnovu toga da je protivan konvenciji. Stoga nije došlo do povrede člana 13 Evropske konvencije.

član 8Stav Evropskog suda je da se može razumno prihvatiti da je podnosiocu predstavke nesigurnost

u pogledu mogućeg rizika zbog testiranja izvedenog u Porton Downu prouzrokovala značajan stres i patnju. Sud je smatrao da država ima pozitivnu obavezu da obezbedi “delotvoran i dostupan postu-pak” koji podnosiocu omogućava pristup “svim relevantnim i odgovarajućim podacima”, radi omo-gućavanja procene svakog rizika kojem je bio izložen tokom učešća u testiranju. Međutim, različita “medicinska” i “politička” sredstva dostupna u slučaju podnosioca predstavke rezultirala su delimič-nim otkrivanjem ovih podataka.

što se tiče sistema iz 1998. godine, Sud je podsetio na teškoće na koje su vlasti naišle, čak u i sud-skom kontekstu pred PAS-om, pri dobavljanju dosijea shodno nalogu predsednika PAS-a. Te očigled-ne smetnje u opsežnom i organizovanom otkrivanju podataka do danas, podrivaju svaku tvrdnju da prisustvo lica u Porton Downu radi uvida u tamo pohranjena dokumenta može dovesti do obezbe-đivanja svih relevantnih i odgovarajućih podataka o tom licu.

konačno, medicinski program ispitivanja Porton Down dobrovoljaca uključuje samo 111 učesnika i nema kontrolnu grupu, pri čemu je u testiranju nervnog gasa učestvovalo 3000 vojnih lica, a 6000 u testiranju gasa iperita, pri čemu su neka učestvovala u obe vrste testiranja. Sveobuhvatno epide-miološko ispitivanje nije počelo do 2003. godine i još nije završeno. U tim okolnostima, Evropski sud je zauzeo stav da Ujedinjeno kraljevstvo nije ispunilo svoju pozitivnu obavezu da obezbedi delotvo-ran i dostupan postupak, koji podnosiocu predstavke omogućava pristup svim relevantnim i odgo-

29

varajućim podacima radi procene opasnosti kojoj je bio izložen tokom testiranja. Stoga je došlo do povrede člana 8 Evropske konvencije.

član 41Evropski sud za ljudska prava je podnosiocu predstavke dodelio 8 000 € na ime nematerijalne

štete i 47 000 € na ime troškova postupka.

3. Komentar

Uloga Velikog veća je da pojasni ozbiljna pitanja od uticaja na tumačenje konvencije. Stoga je u izvesnoj meri nezadovoljavajuće kada se, kao u ovom slučaju, odluka postigne sa devet glasova pro-tiv osam. Većina je zaključila da član 6 konvencije nije primenljiv, jer kada je izdato uverenje shodno odeljku 10, ne postoji pravo u engleskom pravu koje engleski sudovi mogu da razmatraju. Osam su-dija se nije složilo sa zaključkom većine. Oni su bili mišljenja da u engleskom pravu postoji opšte pra-vo da se država tuži zbog nemara i da odeljak 10 stvara izuzetak od tog pravila.

Postoji značajna strazburška sudska praksa u pogledu definicije građanskog prava. I pored mi-šljenja velike protivne manjine, Veliko veće je sada odlučilo da, ako nema prava u domaćem zakonu, član 6 konvencije nije primenljiv. Međutim, Sud je usvojio potpuno drugačiji pristup nacionalnoj kla-sifikaciji priznatih prava. Pravo koje se ne smatra građanskim u domaćem zakonu - pošto je postu-pak u kojem se utvrđuje upravni - može i pored toga biti prema konvenciji ocenjeno kao “građan-sko” pravo. U prethodnim sličnim slučajevima (Z. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 10. maj 2001., T.P. i K.M. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 10 maj 2001.) Sud je takođe zaključio da ne postoji pravo koje uživa za-štitu člana 6 konvencije, ali je utvrdio povredu člana 13, pošto se odbijena žalba odnosila na pravo iz konvencije. U ovom slučaju primena odeljka 10 se izričito odnosila na dodelu bezuslovne penzije.

30

vremenski period za postupak

PRESUDA U SlUČAJU RAJAk PROTIV hRVATSkE


1. Sažetak činjeničnog stanja i odluka SudaRajko Rajak, hrvatski državljanin, žalio se na dužinu građanskog postupka koji je pokrenuo, zahte-

vajući isplatu za tehnička i druga poboljšanja u preduzeću u javnom vlasništvu. Postupak je trajao 25 godina, od čega je Sud trebalo da ispituje period od tri godine i sedam meseci.

Sud nije smatrao da je dokazano da je podnosilac predstavke ulagao podneske koji bi mogli opravdati dužinu postupka. Sud je primetio da je podnosilac predstavke dva puta menjao traženi iznos, što je u toj fazi moglo produžiti postupak, ali da inače držanje podnosioca predstavke nije samo po sebi opravdavalo trajanje postupka. Po pitanju držanja vlasti, Sud je primetio da je u periodu koji treba uzeti u obzir slučaj “mirovao” od 5. novembra 1997. do 18. maja 1998. godine i onda ponovo od 18. maja 1998. do 22. jula 1999. godine, što je predstavljalo šest meseci i 13 dana, odnosno jednu go-dinu, dva meseca i četiri dana. Iako je sud prve instance doneo presudu 12. maja 2000. godine, ona je poništena od strane apelacionog suda, i slučaj opet čeka na suđenje pred sudom prve instance.

Sud je podsetio da je na državama ugovornicama da organizuju pravne sisteme na takav način da njihovi sudovi mogu da garantuju svakom pravo da dobije konačnu odluku u vezi sa građanskim sporovima u okviru razumnog vremenskog roka. Sud je smatrao da postupak koji je u pitanju, i još nije okončan, nije zadovoljio uslov razumnog vremenskog roka. Stoga je došlo do povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije. Po članu 41 konvencije Sud je odbio zahtev podnosilaca predstavke za nadoknadu materijalne štete; on je podnosiocu predstavke dodelio 30 000 hrvatskih kuna (hRk) na ime nematerijalne štete i 5800 hRk na ime troškova postupka.

2. KomentarBitno je obratiti pažnju na posledice ove presude u pogledu vremenskog perioda koji Evropski

sud može uzeti u razmatranje pri donošenju odluke.

Iako je postupak u ovom slučaju pokrenut 1975. godine, Evropski sud je u stvari ispitao samo pe-riod nakon datuma kada je konvencija stupila na snagu u hrvatskoj, 5. novembra 1997. godine. što se tiče vremenskog perioda pre 5. novembra 1997. godine, Evropski sud ga je imao u vidu, ali svoju od-luku nije zasnovao na tom periodu, većina toku postupka posle novembra 1997. godine.

Ovaj pristup, da se ima u vidu period pre stupanja konvencije na snagu unekoliko je karakteristi-čan za slučajeve u vezi dužine postupka utoliko što je nemoguće da Evropski sud proceni razumnost dužine postupka bez uzimanja u obzir toka postupka pre stupanja konvencije na snagu i faze dosti-gnute do tog vremena. U drugim slučajevima je jasno da činjenica da su se događaji odigrali pre stu-panja konvencije na snagu ne isključuje mogućnost da Evropski sud ispita žalbu u vezi sa njima, pod uslovom da se stvarna povreda konvencije dogodila nakon stupanja konvencije na snagu. kada po-stoji više povreda konvencije, samo one koje su se dogodile posle stupanja konvencije na snagu biće otvorene za ispitivanje od strane Evropskog suda.

31

PRESUDA U SlUČAJU PIBERNIk PROTIV hRVATSkE

(PREDSTAVkA BROJ 75139/01) 4. MART 2004.

1. Sažetak činjeničnog stanja i odluka Suda

Podnosilac predstavke, Zdenka Pibernik, hrvatski je državljanin, rođena 1965. godine i živi u za-grebu.

S.Ž. je 25. septembra 1995. godine provalio u njen stan u Splitu i zauzeo ga. Opštinski sud u za-grebu je 3. februara 2000. godine izdao nalog za iseljenje. Međutim, podnosilac predstavke do 21. marta 2003. godine nije povratila posed nad svojim stanom.

Gđa Pibernik se žalila na svoju produženu nemogućnost da povrati posed nad svojim stanom i na dužinu postupka iseljenja, koji je trajao sedam godina, pet meseci i 17 dana, od čega je Sud uzeo u razmatranje pet godina, četiri meseca i 15 dana (vremenski period od 6. novembra 1997. godine, kada je Evropska konvencija o ljudskim pravima stupila na snagu u hrvatskoj). Ona se pozvala na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u okviru razumnog vremenskog roka) i član 8 (pravo na poštova-nje porodičnog i privatnog života) konvencije pošto nije bila u mogućnosti da živi u svom stanu to-kom više od sedam godina.

Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 konvencije, ima-jući u vidu dužinu postupka i propust da se sprovede nalog za iseljenje u periodu od oko tri godine.

U pogledu člana 8 konvencije, Sud je primetio da je stan u pitanju bio dom podnosioca pred-stavke, u kome je živela, a da je S.Ž. provalio u njen stan i živeo u njemu nezakonito. Iako je Opštinski sud u zagrebu priznao pravo podnosioca predstavke da živi u svom domu i naložio iseljenje S.Ž., nje-gova presuda veoma dugo nije sprovedena, iz razloga koji su u potpunosti pripisivi domaćim vlasti-ma. Jedini način na koji je podnosilac predstavke mogla da povrati posed nad svojim stanom bio je putem sudskog postupka pred građanskim sudom, pošto je lice koje je nezakonito živelo u njenom stanu odbilo da se povinuje sudskoj presudi.

Odlaganje u sprovođenju naloga za iseljenje doveo je do toga da je podnosilac predstavke bila sprečena da živi u svom domu u periodu dužem od tri godine, nakon što je konvencija stupila na snagu u hrvatskoj.

Očigledno je da hrvatska nije pokazala da je organizovala svoj pravni sistem na takav način da spreči ometanje izvršenja pravosnažnih presuda svojih sudova. Takav propust je stvorio ili barem omogućio situaciju u kojoj je podnosilac predstavke bila sprečena da koristi svoj dom u veoma du-gom vremenskom periodu. zaključivši da hrvatska nije ispunila svoje pozitivne obaveze da zašti-ti pravo podnosioca predstavke na poštovanje doma, Sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 8 Evropske konvencije. Podnosiocu predstavke je dodeljeno 11 250 € na ime materijalne štete i 5 000 € na ime nematerijalne štete.

32

2. Komentar

U ovom slučaju Sud je utvrdio povredu člana 6 konvencije, pošto vlasti nisu sprovele nalog za iseljenje u nerazumno dugom vremenskom periodu. Sud je više puta izražavao stav da je izvršenje odluke sastavni deo postupka za potrebe člana 6 konvencije. U slučaju Hornsby protiv Grčke, 19. mart 1997. godine, Sud je izjavio da je pravo na sud, definisano članom 6 konvencije, iluzorno, ako domaći pravni sistem države dozvoljava da pravosnažna, obavezujuća presuda ostane nedelotvorna na šte-tu jedne stranke u sporu.

U pogledu pitanja da li je došlo do povrede člana 8 konvencije, očigledno je da je stan bio dom podnosioca predstavke, u kome je živela dok S.Ž. nije silom provalio u njega. zanimljivo je primetiti, međutim, da je definicija “doma” prema konvenciji dosta široka. Ona uključuje bilo kakve prostorije ili sklonište, koje lica koriste kao svoj dom i nad kojima imaju zakonska prava. Ona takođe obuhvata pro-storije koje su nezakonito zauzete sve dok postoji pravni interes bilo nad prostorijama bilo nad zemlji-štem na kojem se one nalaze. Evropski sud je čak bio mišljenja da pojam “doma” u određenim okol-nostima može biti tumačen tako da uključuje sedište, kancelarije ogranka preduzeća ili druga radna mesta preduzeća (vidi slučaj Stés Colas Est protiv Francuske, 16. april 2002.).

Razlozi Suda za utvrđivanje povrede člana 8 konvencije slede iz povrede člana 6 konvencije. Ja-sno je da se država nije aktivno mešala u pravo na poštovanje doma podnosioca predstavke. Pita-nje je stoga da li je hrvatska ispunila svoju pozitivnu obavezu da obezbedi delotvornu zaštitu nje-nih prava. Propust države da sprovede nalog za iseljenje sprečio je podnosioca predstavke da kori-sti svoj dom u dugom vremenskom periodu. Ovaj propust je doveo do povrede člana 8 Evropske konvencije.

33

PRESUDA U SlUČAJU DEBElIĆ PROTIV hRVATSkE

(PREDSTAVkA BROJ 2448/03) 26. MAJ 2005.


Podnosilac predstavke, Ivan Debelić, hrvatski je državljanin rođen 1939. godine i živi na Rabu u hr-vatskoj.

Preduzeće je 10. juna 1996. godine pokrenulo parnicu protiv podnosioca predstavke zahtevaju-ći povraćaj poslovnih prostorija u posedu podnosioca i isplatu zakupnine. Podnosilac predstavke je 7. avgusta 1996. takođe uložio zahtev tražeći nadoknadu za sredstva uložena u poslovne prostorije.

Privredni sud u Rijeci je 2. oktobra 1996. godine odlučio u korist preduzeća i odbio zahtev podno-sioca predstavke. On se žalio i Vrhovni sud je odbio žalbu 11. decembra 2001. godine. Ta odluka pod-nosiocu predstavke nije uručena do 6. maja 2002. godine.

Novi odeljak 59 (a), koji je kasnije postao odeljak 63 zakona o ustavnom sudu stupio je na snagu 22. marta 2002. godine, čime je uveden domaći pravni lek zbog predugog trajanja postupka u obli-ku ustavne žalbe. Podnosilac predstavke je 11. aprila 2002. podneo takvu ustavnu žalbu. Ona je, me-đutim, odbačena 2. oktobra 2002. godine, na osnovu toga da je Vrhovni sud u međuvremenu doneo presudu u njegovom slučaju.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio na dužinu postupka i da mogućnost podnošenja ustavne žalbe prema odeljku 63 nije delotvoran pravni lek, pošto Ustavni sud nije odlučivao o meritumu. On se po-zvao na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom vremenskom roku) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije.

član 6 stav 1Postupak u pitanju trajao je gotovo šest godina, od čega četiri godine i šest meseci nakon stupa-

nja na snagu konvencije u hrvatskoj, 5. novembra 1997. godine. Imajući u vidu svoju sudsku praksu po tom pitanju i u svetlu dugačkog perioda neaktivnosti pred Vrhovnim sudom, Evropski sud je za-ključio da postupak nije ispunio uslov “razumnog roka” i da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Evrop-ske konvencije.

član 13U pogledu člana 13 Evropske konvencije, Sud je smatrao da, iako je podnosilac predstavke mo-

gao da očekuje da Ustavni sud razmotri suštinu njegove ustavne žalbe, on to nije učinio. Iako je pod-nosilac uložio žalbu dok je postupak još trajao, nakon njegovog okončanja Ustavni sud je odbacio žalbu kao neprihvatljivu, ne ispitujući dužinu postupka sve do tada.

Evropski sud je zaključio da je praksa Ustavnog suda u okolnostima slučaja podnosioca predstav-ke učinila inače delotvoran pravni lek nedelotvornim. Taj zaključak nije, međutim, doveo u pitanje delotvornost leka kao takvog, ili obaveze da se uloži ustavna žalba prema odeljku 63 zakona o Ustav-

34

nom sudu da bi se iscrpeli domaći pravni lekovi u pogledu žalbi na dužinu postupka. Evropski sud je stoga zaključio da je došlo do povrede člana 13 Evropske konvencije.


štete.

3. Komentar

U ovom slučaju Sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 6 konvencije i nastavio sa ispitiva-njem da li je podnosilac predstavke imao delotvoran pravni lek prema članu 13 konvencije. Osnov-no je načelo konvencije da njena prava moraju biti praktična i delotvorna, a ne teoretska i iluzorna. Uz to, Sud je uvek donosio svoje odluke imajući u vidu posebne okolnosti svakog pojedinačnog slu-čaja. Podnosilac predstavke je uložio žalbu prema odeljku 63 zakona o Ustavnom sudu dok je postu-pak još bio u toku. Obično bi ova žalba bila smatrana delotvornom. Međutim, u ovom konkretnom slučaju Ustavni sud žalbu nije razmatrao dok postupak u kome je podnosilac učestvovao nije okon-čan, a zatim ju je odbacio kao neprihvatljivu. Inače delotvoran pravni lek je time učinjen nedelotvor-nim i Sud je utvrdio povredu člana 13 Evropske konvencije.

35

PRESUDA U SlUČAJU ČEh PROTIV SRBIJE

(PREDSTAVkA BROJ 9906/04) 1. Jul 2008.

1. Osnovne činjenice

Podnositeljka predstavke rođena je 1949. godine i živi u Beogradu.

U oktobru 1990. vlasnik stana u kome podnositeljka živi pokrenuo je građansku parnicu pred Pr-vim opštinskim sudom u Beogradu, tražeći da ona bude iseljena iz stana. U svojoj tužbi privatni tu-žitelj je naveo da je podnositeljka predstavke izgubila “status zaštićenog stanara”, u skladu sa odgo-varajućim domaćim zakonima. Od aprila 1994. do aprila 2003. godine Prvi opštinski sud je u četiri za-sebne prilike doneo presudu u korist podnositeljke predstavke, ali bi svaki put ta presuda bila obo-rena u žalbenom postupku bilo pred okružnim sudom, bilo pred Vrhovnim sudom, i vraćena na po-novno odlučivanje.

U januaru 2004. godine podnositeljka predstavke se obratila predsedniku Prvog opštinskog suda, žaleći se zbog toga što predsedavajući sudija u njenom predmetu, uprkos tome što neprestano presuđuje u njenu korist, stalno pravi neku procesnu grešku zbog koje viši sudovi onda uvek imaju osnov da narede obnovu procesa. Predsednik Prvog opštinskog suda je prihvatio zahtev podnositelj-ke predstavke i njen predmet poverio drugom sudiji.

Od aprila 2004. do jula 2006. godine Prvi opštinski sud je zakazao još 12 ročišta. Održana su samo tri od tih 12 ročišta, dok su ostala, kako izgleda, odložena po različitim osnovama. U oktobru 2006. go-dine Prvi opštinski sud je ponovo presudio u korist podnositeljke predstavke, i u maju 2007. godine Okružni sud je potvrdio tu presudu.

U julu 2007. godine privatni tužitelj je uložio žalbu iz formalnih razloga obraćajući se Vrhovnom sudu. U avgustu 2007. godine podnositeljka predstavke je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti istom tom sudu.

Podnositeljka predstavke sve vreme trajanja postupaka živi u stanu o kome je reč.

2. Odluka Suda

Podnositeljka predstavke obratila se Sudu zbog dužine trajanja parničnog postupka, kao i zbog opšteg pitanja pravičnosti i nepristrasnosti postupka za iseljenje o kome je ovde reč, i pritom se po-zvala na član 6 konvencije.

član 6Sud je još jednom naglasio da se razumnost dužine postupka mora procenjivati u svetlosti okol-

nosti datog slučaja i imajući na umu kriterijume postavljene u sudskoj praksi, pre svega složenost slu-čaja, ponašanje stranaka i nadležnih vlasti, kao i važnost spornog pitanja za podnosioca predstavke.

Sud je primetio da se u vreme presude postupak u ovom slučaju očigledno još uvek vodio u tre-ćem stepenu. Budući da je Srbija ratifikovala konvenciju 3. marta 2004. godine, to znači da je ovaj slu-čaj u nadležnosti suda ratione temporis već više od četiri godine i tri meseca. kako bi se utvrdio ste-pen razumnosti spornog trajanja postupka, mora se takođe voditi računa o stanju u kome je taj slu-

36

čaj bio u trenutku ratifikacije - 3. marta 2004. godine postupak u tom predmetu se već vodio više od 13 godina.

S obzirom na kriterijume utvrđene praksom Suda u Strazburu i s obzirom na relevantne činjenice ovog slučaja, uključujući tu i ponašanje podnositeljke predstavke, Sud je zauzeo stav da ukupna du-žina trajanja postupka zbog koga se ona obratila Sudu ne zadovoljava zahtev koji se postavlja u vezi sa razumnim rokom. Prema tome, u ovom slučaju bio je prekršen član 6 stav 1 konvencije.

3. Komentar

Sud je u ovom slučaju, bez ikakvog dugog razmatranja, zaključio da postupak koji je ukupno trajao više od 17 godina, od čega su četiri godine istekle od trenutka kada je Srbija ratifikovala kon-venciju, predstavlja kršenje zahteva za razumni vremenski rok iz člana 6 konvencije. Sud se pozvao na prethodne zaključke o tome da ponavljano preispitivanje jednog jedinog predmeta posle vraća-nja instanci koja je donela presudu može, samo po sebi, ukazati na ozbiljnu manjkavost u pravosud-nom sistemu tužene države. U slučaju gđe Čeh to se dogodilo četiri puta, u postupku koji je za nju bio od ogromnog značaja (njen status zaštićenog stanara) a u sva ta četiri navrata presuda je bila do-neta u njenu korist.

Država je iznela čitav niz argumenata u vezi sa pitanjem prihvatljivosti ovog slučaja. Država je tako prvo tvrdila da je predstavka podneta 30. januara 2004. godine, znači više od mesec dana pre no što je Srbija (u to vreme Državna zajednica Srbija i crna Gora) ratifikovala konvenciju, te da stoga treba da bude proglašena neprihvatljivom. Sud se, međutim, s tim nije složio, već je zauzeo stav da stalno reafirmisanje pritužbi koje je iznosila podnositeljka predstavke i činjenica da je postupak pred domaćim sudovima još uvek u toku znače da se ovaj slučaj može razmotriti.

Vredi ukazati na to da se Sud pozabavio i tvrdnjom države da je podnositeljka predstavke treba-lo da uloži žalbu Ustavnom sudu. Evropski sud je utvrdio da taj sud (Ustavni) nije profunkcionisao bar do 24. novembra 2007. godine, kada su imenovane ili izabrane dve trećine sudija. To je bilo skoro če-tiri godine pošto je upućena predstavka Strazburu, te se stoga od podnositeljke predstavke nije mo-glo očekivati da iskoristi navedeni pravni lek. zato u predmetima koji su pokrenuti pred Evropskim sudom pre tog datuma, a slični su ovome, podnosioci predstavki neće morati da se obraćaju Ustav-nom sudu da bi iscrpeli domaća pravna sredstva. Tek treba da se odluči da li se to može smatrati de-lotvornim pravnim lekom za slučajeve koji iz toga proisteknu posle navedenog datuma.

37

PRESUDA U SlUČAJU JANkOVIĆ PROTIV hRVATSkE

PREDSTAVkA BROJ 38478/05) 5. MART 2009.


Podnositeljka predstavke, Sandra Janković, hrvatska je državljanka koja je rođena 1964. i živi u Splitu, u hrvatskoj.

U oktobru 1996. godine ona je iznajmila sobu u stanu koji je delila sa drugim stanarima. U avgu-stu 1999. godine ustanovila je da je brava na ulaznim vratima stana promenjena, a da su njene stva-ri iznete iz stana. Pokrenula je parnicu pred Građanskim sudom i taj sud je u maju 2002. godine pre-sudio u njenu korist, naloživši da ona ponovo koristi svoju sobu u tom stanu. Odluka suda je izvršena oko deset meseci kasnije, na osnovu naloga za izvršenje.

Međutim, ovaj novi pristup gđe Janković stanu trajao je samo jedan dan. Sutradan po izvršenju odluke suda, napale su je dve žene i jedan muškarac i izbacili je iz stana. za napadače je prvobitno ustanovljeno da su krivi zbog toga što su uvredili gđu Janković i osuđeni su da plate novčanu kaznu u prekršajnom postupku koji je policija povela protiv njih; međutim, taj postupak je konačno preki-nut budući da su dela koja su im stavljena na teret zastarela dok se gđa Janković bezuspešno žalila.

U međuvremenu, gđa. Janković je zatražila od suda da obnovi postupak izvršenja kako bi ona ponovo mogla da koristi svoju sobu u stanu. Taj njen zahtev odbačen je 8. januara 2008. godine kao neprihvatljiv.

U oktobru 2003. godine gđa Janković je povela krivični postupak protiv sedmoro pojedinaca, tvr-deći da su je oni fizički napali, zlostavljali je i pretili joj, uključujući tu i pretnje smrću. Vlasti su odlučile da tim povodom ne otvaraju zvaničnu istragu budući da su ustanovili da dela zbog kojih im se gđa Janković obratila mogu biti samo predmet privatne tužbe koju ulaže žrtva. Gđa Janković je podnela privatnu tužbu ali je ta tužba ignorisana, a domaći sudovi su kao neprihvatljiv odbacili njen zahtev za pokretanje istrage. Ona se žalila Ustavnom sudu zbog prekomerne dužine ovog krivičnog postup-ka; njena žalba još čeka odgovor.

Gđa Janković se žalila Ustavnom sudu 2002. godine, a sudu opšte nadležnosti 2007. godine, zbog prekomerne dužine postupka izvršenja koji je pokrenula. Ustavni sud je tu njenu žalbu odbacio, ali je sud opšte nadležnosti, u martu 2008. godine, presudio u njenu korist, dosudivši joj iznos od 5.000 hr-vatskih kuna (oko 678 evra) na ime naknade.

2. Odluka Suda

Pozivajući se na članove 3 i 8, gđa Janković je u tužbi navela da, uprkos njenim pokušajima da se istraže navodi koje je iznela o tome da je napadnuta i da su joj sustanari pretili, vlasti joj nisu obezbe-dile adekvatnu zaštitu. Takođe se pozvala na član 6 stav 1 u vezi sa prekomernom dužinom parnič-nog postupka i postupka izvršenja zajedno uzev - ona je ta koja je povela parnični postupak.

član 8Sud je prvo uzeo u obzir navode gđe Janković o tome da ju je troje pojedinaca vređalo i upući-

valo joj pogrdne izraze pred njenim stanom, da ju je jedno od tih lica nekoliko puta šutnulo, da ju je

38

povuklo za odeću i kosu i gurnulo je niz stepenice, a pregledao je i medicinsku dokumentaciju iz koje se videlo da je pretrpela udarac u lakat i trtičnu kost. Sud je pridao poseban značaj činjenici da je na-pad izvršen kada je gđa Janković pokušala da uđe u stan za koji je imala odluku suda iz koje se jasno vidi da ona ima pravo boravka u njemu.

Sud je potom primetio da su nadležni državni organi odlučili da ne gone lica za koja je ona na-vela da su je napala i nije dopustio gđi Janković da ih privatno tuži. Pored toga, prekršajni postupak koji je protiv njih poveden prekinut je zbog zastarelosti, bez donošenja konačne odluke o krivici na-padača. Sud je zaključio da nacionalne vlasti nisu obezbedile odgovarajuću zaštitu gđi Janković od napada na njen fizički integritet i da način na koji su primenjeni krivičnopravni mehanizmi predstav-lja kršenje člana 8 konvencije.

član 6 stav 1Sud je napomenuo da parnični postupak i postupak izvršenja moraju biti sagledani kao jedin-

stvena celina, zato što je izvršenje sudske odluke u korist gđe Janković predstavljalo integralni deo tog suđenja. Budući da su oba ta postupka ukupno trajala osam godina, pet meseci i šest dana, Sud je zaključio da je taj period bio prekomerno dug čime je prekršen član 6 stav 1 konvencije.

član 3S obzirom na zaključak koji je već doneo po osnovu člana 8, Sud je smatrao da nema potrebe da

zasebno razmatra neko pitanje sa stanovišta člana 3.

član 41Sud je gđi Janković dosudio iznos od 3.000 evra na ime nematerijalne štete i 2.820 evra (od ko-

jih treba oduzeti 850 evra koliko je već dobila od Saveta Evrope na ime pravne pomoći) za sudske i ostale troškove.

3. Komentar

U ovom slučaju je Evropski sud ponovo naglasio da postupak za sprovođenje presude čini neraz-dvojivi deo vremenskog perioda koji se razmatra za potrebe dužine postupka shodno članu 6. Dru-gi deo žalbe podnosioca predstavke je razmatran prema članu 8 konvencije.

Ponašanje za koje se smatra da ne zadovoljava uslove praga težine odnosno ozbiljnosti neop-hodnog da bi mogao da se primeni član 3 obuhvaćena je rubrikom o privatnom životu sadržanom u članu 8; to je onaj deo koji se odnosi na poštovanje privatnog života, što obuhvata i poštovanje mo-ralnog i fizičkog integriteta. Ovo pravo ima i pozitivne i negativne obaveze. Ova unekoliko uznemi-rujuća odluka ukazuje na to da država nema pozitivnu obavezu da po službenoj dužnosti goni one koji počine akte nasilja i prete novim nasiljem, pa čak i smrću ranjivoj ženi koja samo nastoji da budu izvršeni sudski nalozi iz kojih sledi da ona ima pravo na ponovni ulazak u svoj stan.

U mnogim državama-članicama Saveta Evrope smatra se da su u takvim okolnostima pozitivne obaveze države takve da je neophodno da država obezbedi pojedincu policijsku zaštitu kada poku-šavaju da ponovo uđu u svoj posed. Iako se u ovom slučaju Sud uzgredno pozvao i na spisak drugih slučajeva gde je navedena i odluka u predmetu M. C. protiv Bugarske (4. decembar 2003.) on nije dalje razvijao zaključak donet u tom slučaju u vezi sa obavezom sprovođenja istrage i gonjenja u situaci-jama u kojima je reč o ozbiljnim aktima nasilja koje treba razmatrati sa stanovišta člana 8 a ne sa sta-novišta člana 3. Odluku da je privatna tužba dovoljna oštro je kritikovao sudija špilman (Spielmann) u svom izdvojenom saglasnom mišljenju u ovom slučaju. On je naime izneo stav da je država bila duž-na da istraži i goni ovakve teške delikte nasilja, kao i da nije dovoljno to što je žrtva mogla da pokre-ne privatnu tužbu, odnosno posegne za tom vrstom pravnog leka.

39

složenost slučaja

PRESUDA U SlUČAJU NUUTINEN PROTIV FINSkE



Podnosilac predstavke, Pekka Nuutinen, državljanin Finske, rođen je 1965. godine.

Septembra 1993. godine on je zahtevao potvdu o očinstvu devojčice I., rođene 1992. godine, a zatim zajedničko starateljstvo sa majkom deteta, H. i dozvolu kontakta sa detetom. Januara 1994. go-dine Gradski sud Kuopio-a odložio je ročište do septembra 1994., a zatim ga je dalje odložio do de-cembra 1994. godine da bi od službi socijalne zaštite Kuopio-a i helsinkija dobio mišljenje o pitanju kontakta oca sa detetom. Decembra 1994. godine rok dat službi helsinkija je produžen do maja 1995. godine, ali je potvrđeno očinstvo podnosioca predstavke i odobreni su kontakti sa detetom u me-đuvremenu.

Juna 1995. godine starateljstvo je dodeljeno isključivo H. i detetu je odobreno pravo da se susret-ne sa podnosiocem predstavke u trajanju od dva sata svakog drugog meseca. H. je konstantno od-bijala da se povinuje uslovima za kontakt, zbog navodnog straha za njenu bezbednost i bezbednost njenog deteta, pozivajući se na napad podnosioca predstavke na nju 1991. godine, kada je bila trud-na sa I. Februara 1996. godine Glavni izvršitelj je naredio majci da se povinuje nalogu za kontakt pod pretnjom novčane kazne. Oktobra 1996. godine ova kazna je potvrđena i dosuđena je dodatna ka-zna u pogledu bilo kakvog budućeg nepovinovanja nalogu.

Decembra 1996. godine podnosilac predstavke je poveo novi postupak pred Okružnim sudom helsinkija, ponovo tražeći da dobije zajedničko starateljstvo nad detetom i proširena prava na kon-takt. H. se žalila i tražila da se ukinu prava na kontakt oca sa detetom. Januara 1997. godine podnosi-lac predstavke je podneo zahtev da se dete prisilno dovede u svrhe sprovođenja naloga o kontaktu.

Aprila 1997. godine Okružni sud je utvrdio da prisilno sprovođenje odluke o kontaktu ne bi bilo protivno interesima deteta, imajući na umu ograničeni kontakt i neutralne prostorije predviđene za susret. I pored toga, on je odbio da naredi da se dete prisilno dovede na susrete. Imajući u vidu stav majke, Okružni sud je smatrao da je veoma verovatno da susret ne bi bio ostvaren uprkos bilo ka-kvim promenama u uslovima za kontakt. Činjenica da se dete nikad nije susrelo sa podnosiocem predstavke stoga je mogla biti smatrana za značajan razlog da se dete prisilno dovede. S druge stra-ne, takva mera nije mogla predstavljati ispravan način da I. upozna podnosioca predstavke. Umesto toga, njoj je trebalo dati mogućnost da ga postepeno upozna na dobrovoljnoj osnovi. Okružni sud je u velikoj meri promenio uslove kontakta u skladu sa željama majke. On je poništio prethodno do-suđenu kaznu, ali je dosudio novu, automatski izvršnu kaznu, za bilo kakvo buduće nepovinovanje odlukama suda. Marta 1998. godine Okružni sud je, dobivši nove dokaze, odbio dalji zahtev podno-

40

sioca predstavke da se dete prisilno dovodi na susrete. On je potvrdio raniju kaznu određenu maj-ci i dosudio novu.

U međuvremenu, u aprilu 1997., ročište drugog postupka u vezi sa starateljstvom i pravom na kontakt je odloženo do oktobra 1997. godine, pošto je Okružni sud helsinkija zahtevao da službe so-cijalne zaštite helsinkija i kupio-a ponovo daju svoje mišljenje. Službi helsinkija je odobren produ-žetak roka za dostavljanje mišljenja do kraja 1997. godine. U aprilu 1998. godine Okružni sud je od-bio zahtev podnosioca predstavke za zajedničko starateljstvo i poništio uslove za kontakt. Saslušavši majku u odsustvu podnosioca predstavke, on je stekao uverenje da njena strahovanja od postupa-nja podnosioca predstavke nisu prestala i da su neizbežno bila prenesena na dete. Bilo kakav susret u starosnoj dobi devojčice I. bi stoga proizveo uznemirenost i zbunjenost, što je moglo da dovede do njene trajne depresije i anksioznosti. štaviše, saslušanje podnosioca predstavke pred Okružni su-dom je osnažilo stav da on nije bio u stanju da razlikuje interese deteta od svojih sopstvenih i da je posmatrao pravo deteta na kontakt kao njenu obavezu.

Maja 1998. godine Apelacioni sud helsinkija je oslobodio H. od plaćanja kazne potvrđene mar-ta 1998. godine i odbio je da potvrdi sledeću kaznu dosuđenu u to vreme. Decembra 1998. godine Apelacioni sud je odbio molbu podnosioca predstavke u drugom od postupaka o suštini spora, pri-mećujući da je on odbio da obezbedi detaljne podatke o sopstvenoj situaciji u vreme novih ispitiva-nja službi socijalne zaštite 1997. godine. Vrhovni sud je februara 1999. godine odbio da mu da odo-brenje za podnošenje žalbe.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio da su prava iz članova 6 i 8 konvencije bila povređena zato što je sudski postupak za utvrđivanje očinstva, starateljstva i prava na kontakt sa njegovom ćerkom bio prekomerno dugačak. Osim toga, vlasti se nisu dovoljno potrudile da sprovedu naloge za kontakt, sa posledicom da se podnosilac predstavke i njegova ćerka nikad nisu sreli.

član 6Sud je utvrdio određena odlaganja u dva postupka o suštini spora za koja su bili odgovorni prvo-

stepeni sudovi, naročito u pogledu pisanog izveštaja o pravu na kontakt službi socijalne zaštite hel-sinkija. U prvom postupku ovoj službi je dato ukupno devet meseci da pripremi svoje mišljenje. U drugom postupku odobreno joj je osam meseci da da novo mišljenje po pitanju, koje bez sumnje je-ste kompleksno, ali sigurno nije bilo nepoznato toj službi. Ovakvi vremenski periodi u slučaju ove pri-rode moraju da budu smatrani upadljivo dugačkim, a odgovornost za obezbeđivanje povinovanja zahtevima člana 6 konvencije je na kraju na sudovima. U svetlosti kriterijuma ustanovljenih u sudskoj praksi i imajući u vidu konkretne okolnosti slučaja, Sud je zaključio da je ukupna dužina postupaka o suštini spora i izvršnih postupaka (pet godina i pet meseci) prekoračila “razumni vremenski rok”. Pre-ma tome, došlo je do povrede člana 6 stav 1 konvencije.

član 8Sud je primetio da su prava na kontakt bila na snazi preko tri godine pre nego što su ukinuta, a

da nisu sprovedena. zahtevi podnosioca predstavke da se ova prava sprovedu doveli su do dosuđi-vanja različitih kazni majci, iako su one, sa jednim izuzetkom, bile poništene nakon ukidanja prava na kontakt u aprilu 1998. godine. Dva zahteva podnosioca predstavke da njegova ćerka bude dovede-na na susrete bila su odbijena, čak iako je drugi zahtev podnet nakon što je majka odbila da se po-vinuje uslovima za kontakt, koji su u velikoj meri bili promenjeni u skladu sa njenim željama. Sud ne vidi nikakav razlog da dovede u pitanje odluku Okružnog suda helsinkija da takva drastična mera ne bi bila u interesu deteta. štaviše, podnosilac predstavke je i sam doprineo odlaganjima u fazi spro-

41

vođenja ne sarađujući u dovoljnoj meri sa službom socijalne zaštite, i više puta se ponašajući na ne-odgovarajući i čak agresivan način prema savetnicima i drugim službenicima, koji su ispitivali slučaj.

Sud je zaključio da je služba socijalne zaštite helsinkija mogla, stalno ponovo procenjujući inte-rese deteta, naročito u svetlosti kasnije nespremnosti podnosioca predstavke da sarađuje, razumno da preporuči da prava na kontakt treba da budu ukinuta dok dete ne dostigne zrelije starosno doba. Imajući u vidu polje slobodne procene dato državi, nacionalne vlasti su stoga preduzele sve neop-hodne korake u pogledu sprovođenja prava na kontakt, u meri koja je razumno mogla biti očekiva-na u veoma teškom konfliktu o kome se ovde radi. Prema tome, nije bilo povrede člana 8 konvenci-je po pitanju nesprovođenja prava na kontakt.

član 41

Sud je podnosiocu predstavke dodelio 20 000 finskih maraka (FIM) na ime nadoknade za nema-terijalnu štetu, i 10 000 FIM na ime troškova postupka pred komisijom i Sudom, što je umanjeno za sumu dodeljenu na ime pravne pomoći od Saveta Evrope.

3. Komentar

Važno je zapaziti tri aspekta ovog slučaja. Najpre, Sud je dugo smatrao da postoji odgovornost države u vezi člana 8 konvencije pravo na poštovanje porodičnog života u vezi rešavanja privat-nog spora između dva roditelja, i ne samo kada je dete pod javnim starateljstvom. Država ima pozi-tivnu obavezu da obezbedi da sud razreši privatne sporove u skladu sa standardima iz konvencije.

zatim, Sud je ponovio da je neophodno da se sporovi koji se tiču dece brzo okončaju, jer se ina-če može dogoditi da pitanje bude razrešeno samim protekom dugog vremenskog perioda.

Najzad, i najvažnije, ovaj slučaj se tiče tenzije koja postoji između potrebe da se održi vladavina prava, i situacije kada se radi o neprijateljski raspoloženom roditelju koji odbija da poštuje naloge o kontaktu sa detetom. U presudi je utvrđena povreda člana 6 konvencije zbog same dužine postup-ka. Iako je posledica ove situacije bila da otac nije nikada video dete, većina u Sudu ipak nije utvrdila povredu člana 8 konvencije. za razliku od brojnih presuda Suda koje se tiču specifičnosti pravnih si-stema pojedinih država, problem koji se pojavljuje u ovom slučaju je u porastu u svim državama čla-nicama Saveta Evrope. Veliko veće Suda je bez obzira na to odlučilo da o pitanjima koja se tiču vlada-vine prava treba da odluči veće od sedam sudija. Ovo veće je bilo podeljeno pri donošenju odluke (četiri sudije su glasale za, a tri protiv) tako da je ova važna odluka doneta od strane samo četiri sudije.

42

PRESUDA U SlUČAJU DIAMANTIDES PROTIV GRČkE

(PREDSTAVkA BROJ 71563/01) 19. MAJ 2005.


Spyros Diamantides je grčki homeopatski lekar rođen 1948. godine i živi u Atini u Grčkoj.

Nakon što su ga neke od kolega optužile da je duhovni vođa kvazi-verske organizacije, tužen je u više prilika za prevaru, krivotvorenje i iznošenje neistina. Neke od ovih optužbi su povučene pre po-četka sudskog postupka, a u pogledu drugih optužbi je sproveden postupak i nije utvrđena krivica.

U međuvremenu, podnosilac je podneo tužbu zbog klevete i uvrede protiv novinara i lica koja su učestvovala u televizijskoj emisiji pod naslovom “Očevidac”, emitovanoj tri puta tokom februara 1996. godine. U emisiji je novinar rekao da je podnosilac predstavke “regrutovao mlade naučnike i pretva-rao ih u slepo poslušne sluge, maltretirao decu, pretio određenim licima, naložio prebijanje i ubada-nje ljudi ... osnovao zajednice žena spremnih da ispune njegove seksualne želje i sprovodio obrede crne magije u cilju uništavanja onih koje je smatrao svojim neprijateljima”.

Odeljenje za optužnice krivičnog suda u Atini je 25. januara 2000. godine odlučilo da ne pokre-ne postupak protiv pomenutih lica, jer njihove izjave tokom emisije nisu bile neistinite i nisu ugrozi-le čast i ugled podnosioca predstavke. Podnosilac se neuspešno žalio na tu odluku. Žalba u pogledu primene materijalnog prava koju je uložio je takođe odbačena 9. januara 2001. godine.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio na dužinu krivičnog postupka koji je pokrenuo. On je dalje tvr-dio da su grčki sudovi povredili načelo pretpostavke nevinosti izjavom, dok krivični postupak pro-tiv njega još nije bio okončan, da neće pokrenuti postupak protiv novinara i lica koja su učestvova-la u televizijskoj emisiji, pošto njihove izjave nisu bile neistinite. On se pozvao na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom vremenskom roku) i član 6 stav 2 (pretpostavka nevinosti) Evrop-ske konvencije.

član 6 stav 1Evropski sud je primetio da je postupak trajao skoro četiri godine i devet meseci u tri stepena

nadležnosti. Imajući u vidu okolnosti slučaja, smatrao je da je tako dugačak vremenski period bio pre-komeran i nije ispunio zahtev razumnog roka. Stoga je zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije.

član 6 stav 2U pogledu pretpostavke nevinosti, nije na Sudu da kaže da li je trebalo da grčki sudovi nadležni

sa tužbu podnosioca predstavke odlože razmatranje tužbe protiv novinara i lica koja su učestvova-la u televizijskoj emisiji, dok se ne okonča krivični postupak protiv njega. Međutim, činjenica je da je propust da se odloži razmatranje obavezao Odeljenja za optužnice Apelacionog suda i kasacionog suda da usvoje stav po pitanju da li je podnosilac predstavke učinio ono za šta je optužen pre nego što je postupak protiv njega okončan.

43

Evropski sud je bio mišljenja da naročito kategorična i nejasna priroda izraza, koje je Odeljenje za optužnice Apelacionog suda upotrebilo, nije ostavila mesta sumnji da je podnosilac predstavke po-činio dela za koja je već bio oslobođen krivice ili u pogledu kojih je postupak još uvek bio u toku. Po-što je to tako, Evropski sud je smatrao da je načelo pretpostavke nevinosti bilo povređeno i da je doš-lo do povrede člana 6 stav 2 konvencije.


štete.

3. Komentar

Ovaj slučaj se bavi odnosom parnice i krivičnog postupka. U slučajevima u kojima je žalilac pred strazburškim sudom optuženi, povreda člana 6 stav 2 konvencije biće utvrđena kada je pretpostav-ka nevinosti povređena izjavama o krivici pre zaključenja krivičnog postupka.

Takođe može biti povređena, kao u ovom slučaju, u situacijama u kojima je žalilac pred strazbur-škim sudom građanska strana u krivičnom postupku pokrenutom protiv nekog drugog. kada se ovaj postupak sprovodi uporedo sa krivičnim postupkom protiv građanske strane, kao što je situacija podnosioca predstavke u ovom slučaju, pretpostavka nevinosti zabranjuje donošenje svake sudske odluke (ili odluke druge javne vlasti) u pogledu krivice ili nevinosti građanske strane dok krivični sud ne donese presudu u pogledu krivice ili nevinosti u postupku u kome je građanska strana optužena.

Član 6 stav 2 konvencije primenljiv je čak i ako krivični postupak protiv lica nije pokrenut ili je obustavljen (vidi slučajeve Allenet de Ribemont protiv Francuske, 10. februar 1995. i Deweer protiv Belgi-je, 27. februar 1980.). Načelo je jasno. Jedina sudska odluka u pogledu krivice ili nevinosti lica prihvat-ljiva prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima jeste presuda suda koji mu je sudio i presudio.

Jasno je da je član 6 stav 1 konvencije takođe primenljiv, i u ovom slučaju Evropski sud je utvrdio povredu zahteva dužine postupka.

44

DRŽANJE STRANAkA PRESUDA U SlUČAJU EkIN PROTIV FRANcUSkE



Ovaj slučaj se odnosi na udruženje Ekin, sa sedištem u gradu Bayonnei u Francuskoj, koje je osno-vano sa ciljem zaštite baskijske kulture i baskijskog načina života.

Udruženje podnosilac predstavke je 1987. godine objavilo knjigu naslovljenu “Euskadi u ratu”, na različitim jezicima i u više zemalja Evrope. knjiga je sadržavala podatke o istorijskim, kulturnim, lingvi-stičkim i socio-političkim aspektima baskijskog konflikta.

29. aprila 1988. godine je izdat Ministarski dekret u skladu sa odeljkom 14 zakona od 29. jula 1881. godine, izmenjenog dekretom od 6. maja 1939. godine, kojim se zabranjuje opticaj, širenje i proda-ja knjige u Francuskoj sa obrazloženjem da zagovara separatizam, opravdava pribegavanje nasilnom delovanju i stoga predstavlja opasnost za javni red. Udruženje podnosilac predstavke je uložio žalbu ministarstvu, ali je ona odbijena. Ono je zatim uložilo žalbu Upravnom sudu Pau-a, koji je zaključio nije nadležan za taj slučaj i uputio ga Državnom savetu (Conseil d’Etat). Državni savet je zauzvrat vra-tio slučaj Upravnom sudu Pau-a, koji je odbacio zahtev podnosioca predstavke sa obrazloženjem da je knjiga stranog porekla i predstavlja potencijalnu opasnost za javni red.

Udruženje Ekin se žalilo Državnom savetu, koji je poništio osporenu presudu i Ministarski dekret na osnovu toga da, u nedostatku ustavne odredbe koja određuje na osnovu čega se zabrana može naložiti prema odeljku 14 zakona od 29. jula 1881. godine i imajući u vidu interese za čiju je zaštitu Ministar bio odgovoran, naročito javnu bezbednost i javni red, sadržaj knjige nije pravno opravdao tako ozbiljno mešanje u slobodu štampe kao što je zabrana. Sa druge strane, Državni savet je sma-trao da odeljak 14 zakona iz 1881. godine, sa izmenama, nije protivan članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 14 konvencije.

2. Odluka Suda

Pozvavši se na član 10 konvencije, udruženje podnosilac predstavke se žalilo da je odeljak 14 iz zakona od 1881. godine, sa izmenama, suviše nejasan za zakonsko pravilo i ne ispunjava zahtev da bude pristupačan, a njegovo dejstvo predvidivo. Niti je mešanje, dozvoljeno prema tom pravilu, nuž-no u demokratskom društvu. štaviše, ta odredba je dovela do zakonske podele na jezičkoj ili naci-onalnoj osnovi u slučajevima u vezi sa slobodom izražavanja i zbog toga je bila protivna članu 14 u vezi sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Udruženje podnosilac predstavke se ta-kođe pozvalo na član 6 stav 1 (pravo na utvrđivanje građanskih prava u okviru razumnog vremen-skog roka) i član 13 Evropske konvencije.

član 10 samostalno i u vezi sa članom 14Odeljak 14 zakona iz 1881. godine, sa izmenama, široko je formulisan je i daje velika ovlašćenja

Ministru unutrašnjih poslova pri izdavanju zabrana širenja publikacija stranog porekla ili napisanih na stranom jeziku. Takva preventivna ograničenja nisu a priori u suprotnosti sa konvencijom. I pored

45

toga, zahteva se postojanje pravnog okvira kojim se obezbeđuje kako stroga kontrola obima zabrana tako i delotvorno sudsko preispitivanje da bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe ovlašćenja.

U pogledu obuhvata pravila primenjivih na strane publikacije, Sud je primetio da je odeljak 14 zakona iz 1881. godine, sa izmenama, napravio izuzetak od opšteg zakonodavstva dajući Ministru unutrašnjih poslova ovlašćenje da naloži opštu i apsolutnu zabranu, koja pokriva celokupnu francu-sku teritoriju, opticaja, širenja ili prodaje bilo kakvog dokumenta napisanog na stranom jeziku ili bilo kog dokumenta za koji se smatra da je stranog porekla, čak i ako je na francuskom jeziku. Sud je pri-metio da u odredbi nisu određene okolnosti u kojima ovlašćenja mogu biti upotrebljena. konkretno, ne postoji definicija pojma “strano poreklo” i nije ukazano na osnovu čega takva publikacija, za koju se smatra da je strana, može biti zabranjena. Istina je da se ovi nedostaci sve više ispravljaju sudskom praksom upravnih sudova. I pored toga, kako je podnosilac predstavke rekao, primena tih pravila je u određenim slučajevima proizvela rezultate koji su u najboljem slučaju iznenađujući, a u nekim slu-čajevima na ivici proizvoljnosti, u zavisnosti od jezika i porekla publikacije.

U pogledu načina na koji su naložene zabrane i stepena sudskog preispitivanja takvih zabra-na, Sud je primetio da se sudsko preispitivanje vrši tek ex post facto. Uz to, sudsko preispitivanje nije automatsko, pošto se ono sprovodi samo ako izdavač sudu podnese zahtev za njegovo sprovođe-nje. Po pitanju stepena i delotvornosti sudskog preispitivanja, Sud je primetio da su u ovom slučaju, sve do presude doneta Državni savet, upravni sudovi izvršili delimično preispitivanje odluka done-tih prema odeljku 14 zakona iz 1881. godine, sa izmenama. Državni savet do svoje presude od 9. jula 1997. godine u slučaju Ekin nije iskoristio svoja ovlašćenja da izvrši potpuno preispitivanje osnovano-sti zabrana. Pošto je to bilo tako, podnosilac predstavke je morao da čeka više od devet godina pre nego što je dobio konačnu sudsku odluku. Jasno je da je dužina postupka značajno umanjila delo-tvornost sudskog preispitivanja, sa obzirom na činjenicu da je slučaj zbog njegovog predmeta tre-balo da bude brzo razrešen. Otežavajući faktor, koji vlada nije osporila, je da se, po zakonskoj odred-bi primenljivoj na ovaj slučaj, odlaganje izvršenja presude odobravaju samo ako je strana, koja to za-hteva, u stanju da pokaže da bi zabrana prouzrokovala teško nadoknadivu štetu. Taj uslov je u najma-nju ruku bilo teško ispuniti. konačno, član 8 Dekreta od 28. novembra 1983. godine predviđa da, ako vlasti potvrde da je zabrana hitno potrebna, izdavač nema pravo da podnese usmene ili pisane pri-medbe pre usvajanja dekreta kojim se nalaže zabrana, što se u ovom slučaju i dogodilo. U zaključku, Sud je utvrdio da je postupak za sudsko preispitivanje, primenljiv u slučajevima koji se tiču zabrana publikacija, pružio nedovoljna obezbeđenja protiv zloupotrebe ovlašćenja.

Vlada je tvrdila da je postojanje pravnog akta koji posebno reguliše publikacije stranog porekla opravdano, između ostalog, i činjenicom da je nemoguće pokrenuti postupak protiv autora ili izda-vača krivih za zabranjeno delo kada su im sedišta u inostranstvu. Sud to nije smatrao za ubedljivo obrazloženje. On je takođe primetio da je sedište udruženja podnosioca predstavke, izdavača ove knjige, u Francuskoj.

U ovom slučaju Sud je, kao i Državni savet, utvrdio da sadržaj knjige nije opravdao, naročito u po-gledu pitanja javne sigurnosti i javnog reda, tako ozbiljno mešanje u slobodu izražavanja podnosi-oca predstavke kao što je bila zabrana koju je naložio Ministar unutrašnjih poslova. konačno, Sud je smatrao da zabrana nije naložena zbog hitne društvene potrebe i da nije bila srazmerna opravda-nom cilju kome se težilo.

U svetlosti tih zaključaka i analize spornog pravnog akta, Sud je zaključio da mešanje omogu-ćeno odeljkom 14 zakona iz 1881. godine, sa izmenama, ne može biti smatrano za “nužno u demo-kratskom društvu”. Stoga je došlo do povrede člana 10 Evropske konvencije. Imajući u vidu taj zaklju-čak, Sud je smatrao da nije neophodno da odvojeno ispituje žalbu po članu 10 u vezi sa članom 14 Evropske konvencije.

46

član 6 stav 1Evropski sud je primetio da je postupak trajao više od devet godina u dve sudske instance i da

podnosilac predstavke nije bio kriv za odugovlačenje.

Sud je ponovio da je obaveza država ugovornica da svoje pravne sisteme organizuju na takav na-čin da njihovi sudovi mogu svakom jemčiti pravo na donošenje konačne odluke u pogledu njegovih ili njenih građanskih prava i obaveza u okviru razumnog vremenskog roka. On je smatrao da ukupna dužina postupka, više od devet godina, ne može biti smatrana za “razumnu”, čak i ako je predmet spora od naročite važnosti. Prema tome, došlo je do povrede člana 6 stav 1 konvencije.

član 13Sud je smatrao za nepotrebno da odvojeno ispituje žalbu po članu 13 Evropske konvencije.

član 41Sud je podnosiocu predstavke dodelio 250 000 francuskih franaka (FRF) na ime materijalne štete,

50 000 FRF na ime nematerijalne štete i 58 500 FRF na ime troškova postupka.

3. Komentar

U ovom slučaju Evropski sud se usredsredio na član 10 konvencije, i njegova je dosledna prak-sa da bilo kakvi izuzeci u pogledu slobode izražavanja moraju biti usko tumačeni i da neophodnost bilo kakvih ograničenja mora biti ubedljivo dokazana (The Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kra-ljevstva, 26. novembar 1991. godine). Iako preventivna ograničenja publikacija ne moraju automat-ski biti protivna članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, potreban je veoma strog nadzor. U ovom slučaju, Sud je smatrao da su ovlašćenja Ministra unutrašnjih poslova da nalaže zabrane pu-blikacija “stranog porekla” bila veoma široka i široko iskazana, sa nedovoljnim obezbeđenjima ili sud-skom kontrolom njihove upotrebe.

U svom razmatranju shodno članu 6 stav 1 Evropski sud je bio mišljenja da je period od devet godina za dva nivoa sudova prekomeran, naročito imajući u vidu činjenicu da podnosilac predstav-ke nije doprineo dužini postupka.

47

držanje vlasti

PRESUDA U SlUČAJU ThlIMMENOS PROTIV GRČkE

(PREDSTAVkA BROJ 34369/97) 6. APRil 2000.


Podnosilac predstavke, grčki državljanin, rođen je 1955. godine i živi u Grčkoj. On je pripadnik sek-te “Jehovini svedoci”. Stalni vojni sud ga je 9. decembra 1983. godine proglasio krivim za neposluš-nost, zato što je iz verskih razloga odbio da stupi u vojsku. Februara 1989. godine Izvršni odbor grč-ke organizacije računovođa, koji su položili državni ispit (ovlašćenih računovođa) odbio je da ga ime-nuje kao ovlašćenog računovođu zato što je imao krivični dosije, iako je položio relevantni kvalifika-cioni ispit. G. Thlimmenos se žalio na ovu odluku, ali je njegova žalba 28. juna 1996. godine konač-no odbijena.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio na povrede prava na slobodu veroispovesti, prava da se ne bude podvrgnut diskriminaciji u ovom pogledu i prava na suđenje u okviru razumnog vremenskog roka u utvrđivanju njegovih građanskih prava i obaveza po članovima 9, 14 i 6 stav 1 konvencije, kao i pra-va na mirno uživanje imovine, kako se jemči članom 1 Protokola broj 1. Sud nije imao nadležnost da se bavi žalbom podnosioca predstavke po članu 1 Protokola broj 1, koju je komisija proglasila za ne-prihvatljivu.

član 14 uzet zajedno sa članom 9 Pravo da se ne bude podvrgnut diskriminaciji u uživanju prava garantovanih konvencijom je ta-

kođe povređeno onda kada države bez objektivnog i razumnog opravdanja propuste da različito postupaju prema licima čije se situacije značajno razlikuju. Države imaju opravdan interes da neke prekršioce isključe iz profesije ovlašćenog računovođe. Međutim, za razliku od drugih osuda za oz-biljna krivična dela, osuda zbog odbijanja da se nosi vojna uniforma na temelju verskih ili filozofskih osnova ne može da ukaže na bilo kakvo nepoštenje ili moralnu niskost, za koje je verovatno da će podriti sposobnost prekršioca da vrši ovu profesiju. Iskjučivanje podnosioca predstavke na temelju toga da nije sposoban za vršenje profesije stoga nije opravdano. Podnosilac predstavke je odslužio zatvorsku kaznu zbog odbijanja da nosi vojnu uniformu. Nametanje daljih kazni je nesrazmerno. Iz ovoga sledi da njegovo isključivanje iz profesije ovlašćenih računovođa nije težilo opravdanom cilju. Nije postojalo nikakvo objektivno i razumno opravdanje da se prema njemu ne postupa različito od drugih lica osuđenih zbog teškog krivičnog dela. Država je, da bi obezbedila poštovanje člana 1 uze-tog zajedno sa članom 9 konvencije, trebalo da uvede odgovarajuće izuzetke od pravila, koje licima osuđenim zbog teškog krivičnog dela zabranjuje vršenje profesije ovlašćenog računovođe.

član 9

48

Nije neophodno da se razmatra i da li je postojala povreda člana 9 konvencije samog za sebe.

član 6 stav 1Postupak je trajao sedam godina, jedan mesec i dvadeset dana. Podnosilac predstavke nije pro-

uzrokovao bilo kakva odlaganja. Imajući u vidu da je na državama ugovornicama obaveza da orga-nizuju svoje pravne sisteme na taj način da njihovi sudovi budu u stanju da jemče pravo svakoga da dobije pravosnažnu odluku u okviru razumnog vremenskog roka, kao i to da se postupak odnosio na profesionalnu budućnost podnosioca predstavke, takva dužina postupka nije ispunila zahtev “ra-zumnog vremenskog roka”.

član 41 Podnosiocu predstavke dodeljeno je 6 000 000 grčkih drahmi (GRD) na ime nematerijalne štete i

3 000 000 GRD na ime troškova postupka.

3. Komentar

U ovoj značajnoj presudi o zabrani diskriminacije i pravu na slobodu izražavanja, Evropski sud je utvrdio da je sudski postupak koji je trajao preko sedam godina, i u kom podnosilac nije doprineo odlaganju, povredio zahtev razumnog vremenskog roka shodno članu 6 stav 1 konvencije.

49

PRESUDA U SlUČAJU IlIĆ PROTIV SRBIJE

(PREDSTAVkA BROJ 30132/04) 9. OKTOBAR 2007.


Podnosilac predstavke, Aleksandar Ilić, srpski je državljanin rođen 1935. godine i živi u Beogradu.

G. Ilić je nasledio zakonito vlasništvo nad stanom, koji je pripadao njegovom ocu. Međutim, on nije mogao da koristi stan pošto je u njemu živelo lice koje je imalo status “zaštićenog stanara”. No-vim zakonom o stanovanju iz 1992. godine je vlasnicima takvih stanova omogućeno da povrate efektivnu državinu. Nakon upravnog postupka koji je podnosilac predstavke pokrenuo, Stambeno odeljenje opštine Palilula je 17. avgusta 1994. godine naložilo iseljenje “zaštićenog stanara” iz stana u pitanju do 31. decembra 1995. godine. Taj rok je zatim produžen do 31. decembra 2000. godine.

Pošto nije bio u stanju da povrati državinu nad stanom, podnosilac je pokrenuo odvojeni građan-ski postupak za nadoknadu protiv Opštine. konačno, u junu 2007. godine Prvi opštinski sud u Beo-gradu je doneo presudu delimično u korist podnosioca, i naložio da mu se isplati nadoknada za tržiš-nu vrednost zakupa, koji bi dobio da je bio u stanju da izda stan. Taj sud je takođe odlučio da opšti-na Palilula ima dovoljna sredstva i stanove na raspolaganju da bi zaštićenom stanaru obezbedila od-govarajući alternativni smeštaj, i da je zakonski obavezna da sprovede nalog za iseljenje. On je dalje primetio da podnosiocu predstavke nisu bila na raspolaganju nikakva pravna sredstva da bi primo-rao Opštinu da sprovede svoj nalog za iseljenje stanara.

2. Odluka Suda

Pozivajući se na član 1 Protokola 1, član 6 stav 1 i član 13 Evropske konvencije, g. Ilić se žalio na pro-pust vlasti da sprovedu nalog za iseljenje, i na nepravičnost i dužinu postupka.

član 1 Protokola 1Evropski sud za ljudska prava je primetio da je nalog za iseljenje stanara ostao neizvršen, u okviru

perioda nadležnosti Suda (nakon ratifikacije konvencije od strane Srbije), tokom tri godine i šest me-seci. On je bio mišljenja da je zahtev podnosioca za povraćaj efektivne državine bio “dovoljno usta-novljen” i da je, od 31. decembra 2000. godine kada je rok za iseljenje istekao, “mešanje” vlasti bilo očigledno protivno relevantnom domaćem zakonu, kako je i priznato u presudi Opštinskog suda od juna 2007. godine. On je stoga utvrdio povredu člana 1 Protokola 1.

član 6 stav 1U pogledu dužine postupka u ovom slučaju, Evropski sud je prvo naglasio opšta načela koja je

usvojio u svojoj sudskoj praksi. hronični zaostatak domaćih predmeta nije valjano obrazloženje za prekomerno odlaganje, a na državama ugovornicama je da organizuju svoje sudove na takav način da svima jemče pravo na utvrđivanje njihovih građanskih prava i obaveza “u okviru razumnog vre-menskog roka”.

50

Vrativši se na činjenice slučaja, Evropski sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 kon-vencije na osnovu dužine građanskog postupka koji je, u okviru perioda nadležnosti Suda, trajao tri godine i šest meseci i izgleda da još nije okončan.

član 13Evropski sud je zaključio da je došlo do povrede člana 13 uzetog u sprezi sa članom 6 stav 1 kon-

vencije, zbog nedostatka delotvornog pravnog leka u pogledu odlaganja u građanskom postupku.

član 41 i član 46Evropski sud je zaključio da Srbija treba da sprovede nalog za iseljenje od 17. avgusta 1994. godi-

ne, i dodelio g. Iliću 3 700 € na ime nematerijalne štete.

3. Komentar

Evropski sud nije imao teškoća da utvrdi povredu člana 1 Protokola 1 uz konvenciju u ovom slu-čaju, gde je domaća presuda predvidela povraćaj stana podnosiocu predstavke. Pozivajući se na či-njenicu da je vladavina zakona, jedno od temeljnih načela demokratskog društva, sadržana u svim članovima konvencije, i da podrazumeva dužnost države da se pridržava svih sudskih odluka done-senih protiv nje, Sud je zaključio da je nepostupanje Srbije bilo protivno domaćem zakonu i stoga utvrdio povredu prava podnosioca predstavke na poštovanje imovine.

Takođe je došlo do povrede prava podnosioca predstavke prema članu 6 konvencije, utoliko što je postupak prekoračio razuman vremenski rok. Sud je ovde istakao svoju jasnu sudsku praksu da hronični zaostatak slučajeva nije validno opravdanje za prekomerno odlaganje.

Presuda Evropskog suda se predaje komitetu ministara koji nadzire njeno sprovođenje prema članu 46 konvencije. Prema ovoj istoj odredbi države moraju poštovati presude Strazbura. Ova oba-veza povinovanja uključuje pojedinačne mere u pogledu podnosioca predstavke u pitanju, ali u nekim slučajevima i opšte mere kao što su promene zakona i prakse. U ovom konkretnom slučaju, Evropski sud je istakao da, kako još nema pravosnažne domaće presude u pogledu traženog zado-voljenja na ime materijalne štete, vlada mora da obezbedi sprovođenje prvobitnog naloga za iselje-nje u okviru tri meseca od presude Evropskog suda. Srpska vlada takođe mora biti svesna da je vero-vatno da će i druga lica u istom položaju kao g. Ilić, dobiti pozitivne presude od Evropskog suda, ako njihovi problemi ne budu rešeni u okviru domaćeg sistema.

51

PRESUDA U SlUČAJU DODOV PROTIV BUGARSkE

(PREDSTAVkA BROJ 59548/00) 17. JANuAR 2008.


Podnosilac predstavke Nikolai Ivanov Dodov, bugarski je državljanin rođen 1961. godine i živi u Sofiji.

U maju 1994. godine majka podnosioca predstavke, gđa Stoyanova, stara 63 godine u to vre-me, primljena je u starački dom u Sofiji, koji se nalazi na bulevaru sa jakim saobraćajem. Prema le-karskom nalazu, pamćenje i druge mentalne sposobnosti gđe Stoyanova su se sve više pogoršava-le usled Alchajmerove bolesti, i bio joj je potreban stalni nadzor. Osoblju staračkog doma je nalože-no da je ne ostavljaju samu.

G. Dodov je 4. decembra 1995. godine otišao da poseti majku, ali je obavešten da je nestala. Objašnjeno mu je da ju je medicinski tehničar odveo na dermatološki pregled van staračkog doma, i da je po povratku ostavio samu u dvorištu i, vrativši se po nju posle nekoliko minuta, utvrdio je da je nestala.

Policija, obaveštena istog dana o nestanku, ispitala je svedoke iz staračkog doma koji su rekli da su odmah pretražili okolinu staračkog doma, ali bez uspeha. Četiri dana kasnije, gđa Stoyanova je za-vedena kao lice koje traži policija, i sedam dana kasnije je izdato obaveštenje za štampu. Policija je ta-kođe kasnije proverila pacijente primljene u psihijatrijske klinike, kao i dojave od strane javnosti. Gđa Stoyanova više nije viđena.

G. Dodov je 5. jula 1996. godine podneo krivičnu prijavu protiv osoblja staračkog doma tvrdeći da su bili nemarni i odgovorni za nestanak njegove majke. Istraga koja je usledila je četiri puta obustav-ljana i ponovo pokretana. Tužilaštvo je 1998. i 2000. godine odlučilo da obustavi postupak jer je oso-blje delalo u skladu sa uobičajenom praksom ostavljanja stanara u dvorištu doma, koje je ograđeno i pod nadzorom čuvara. Tužioci su 2001. godine izjavili da je osoblje bilo nemarno, ali su obustavili postupak jer takav nemar nije kažnjiv prema bugarskom zakonu. konačno, 2003. godine postupak je okončan pošto je krivično gonjenje odgovornih zastarelo.

G. Dodov je u julu 1996. godine takođe uložio prijavu protiv policije u kojoj je tvrdio da nije pre-duzela neophodne korake u potrazi za njegovom majkom. Međutim, 1997. i 1999. godine je odluče-no da se ne pokrene krivični postupak.

Podnosilac predstavke je 10. jula 1996. godine pokrenuo građanski postupak protiv Ministarstva rada i socijalne brige, Ministarstva unutrašnjih poslova i Opštine Sofija zahtevajući nadoknadu ne-materijalne štete pretrprljene usled nestanka njegove majke. Ovaj postupak je više puta odlagan do 2002. godine, kada su sudovi zaključili da zakon o odgovornosti države za štetu nije ispravan prav-ni osnov za žalbu podnosioca predstavke. Preporučen je postupak prema opštem krivičnom zako-nu, koji je izgleda još uvek u toku.

2. Odluka Suda

Oslanjajući se na član 2 konvencije, g. Dodov je tvrdio da je život njegove majke stavljen u opa-snost usled nemara osoblja staračkog doma u Sofiji, da policija nije preduzela sve neophodne mere da bi našla njegovu majku odmah nakon njenog nestanka, i da istraga koja je usledila nije dovela do

52

krivičnih ili disciplinskih kazni. Dalje se pozivajući na član 6 stav 1 konvencije, žalio se na prekomer-nu dužinu građanskog postupka.

član 2Evropski sud je smatrao razumnom pretpostavku da je majka podnosioca predstavke preminula.

On je takođe zaključio da postoji direktna veza između propusta da se nadzire gđa Stoyanova, upr-kos uputstvima da se nikad ne ostavi bez nadzora, i njenog nestanka. Sud je dalje razmatrao da li je Bugarska odgovorna za neobezbeđivanje prava na život, utoliko što njenim pravnim sistemom nije utvrđena odgovornost za nemar koji je doveo do nestanka gđe Stoyanova.

U pogledu adekvatnosti sudskih lekova

Evropski sud je primetio da je u krivičnom postupku bilo dugih perioda neaktivnosti i da su osnovne istražne mere, kao što je ispitivanje osoblja staračkog doma, bile sprovedene nekoliko go-dina nakon što je gđa Stoyanova nestala, i to na insistiranje podnosioca predstavke. Dalje, odluke tu-žilaštva iz 1998., 2000., 2001. i 2003. godine su bile kontradiktorne: činjenice su menjane u svakoj od-luci, i pravni osnovi za obustavu postupka protiv osoblja staračkog doma su bili nejasni. Nikakve dis-ciplinske mere nisu preduzete protiv osoblja staračkog doma, uprkos tome što su tužioci zaključili da je osoblje bilo nemarno.

Građanski postupak je do sad trajao više od deset godina i još nije donesena ni prvostepena od-luka. To odlaganje je samo po sebi dovoljno za zaključak da u građanskom postupku nisu utvrđe-ne činjenice u pogledu nestanka i pretpostavljene smrti gđe Stoyanova, i da odgovorni nisu pozva-ni na odgovornost na delotvoran i pravovremen način. Sud je stoga zaključio da, uprkos tome što prema bugarskom zakonu postoje tri puta za obeštećenje – krivični, disciplinski i građanski – vlasti u praksi podnosiocu predstavke nisu pružile sredstva da utvrdi činjenice u pogledu nestanka svoje majke i pozove na odgovornost ona lica ili institucije koje su povredile svoje dužnosti, protivno čla-nu 2 konvencije.

U pogledu reakcije policije na nestanak gđe Stoyanova

Evropski sud, imajući u vidu okolnosti slučaja i praktične realnosti svakodnevnog policijskog po-sla, nije bio ubeđen da je reakcija policije na nestanak gđe Stoyanova bila neodgovarajuća. Stoga je zaključio da nije došlo do povrede člana 2 konvencije u tom pogledu.

član 6 stav 1Do odlaganja u građanskom postupku je došlo iz dva osnovna razloga: zbog odlaganja u ispiti-

vanju slučaja i zbog odluke iz 2002. godine da se postupak ponovo pokrene prema drugoj procedu-ri. Sud je zaključio da su odlaganja između 1996. i 2002. godine bile većinom odgovornost vlasti. Sud je dalje zaključio da je iznenađujuće da su sudovi tek 2002. godine ustanovili da je slučaj podnosio-ca predstavke pokrenut prema pogrešnoj zakonskoj proceduri, i da je odluka vlasti da ponovo poč-nu prikupljanje dokaza bila neopravdana i protivna njihovoj dužnosti da delaju sa posebnom marlji-vošću u slučaju koji se odnosi na pravo na život. Evropski sud je stoga smatrao da građanski postu-pak, koji je trajao deset godina, nije ispunio zahtev “razumnog vremenskog roka”, protivno članu 6 stav 1 Evropske konvencije.

član 41Evropski sud je podnosiocu predstavke dodelio 8 000 € na ime nematerijalne štete.

3. Komentar

Ovaj slučaj se većinom odnosi na pozitivne obaveze koje država duguje svakome u okviru svoje nadležnosti, shodno članu 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Deo ovih pozitivnih obaveza je

53

da države ustanove pravni okvir kojim se obezbeđuje da je postupanje državnih službenika u različi-tim oblastima javnog života regulisano tako da obezbedi saglasnost sa konvencijom, i da je obezbe-đena odgovornost za namerna i nemarna dela koja su dovela do povrede.

U ovom slučaju, vlasti to nisu učinile. Evropski sud je takođe razmatrao slučaj prema članu 6 stav 1, i ovo je značajna presuda u pogledu uloge vlasti u uzrokovanju nerazumnih odlaganja. Deset go-dina je u ovom slučaju očigledno prekoračilo razumni vremenski rok.

54

PRESUDA U SlUČAJU VERSkA zAJEDNIcA JEhOVINI SVEDOcI I OSTAlI PROTIV AUSTRIJE



Podnosioci predstavke su četvoro austrijskih državljana rođenih između 1927. i 1935. godine, koji žive u Beču, i verska zajednica Jehovinih svedoka, peta po veličini verska zajednica u Austriji.

U septembru 1978. godine prvih četvoro podnosilaca obratilo se saveznom ministru za obrazo-vanje i umetnost, na osnovu zakona o pravnom priznavanju verskih društava iz 1874. godine, zahte-vajući da Jehovini svedoci budu priznati kao versko društvo i da im se odobri status pravnog lica. Mi-nistarstvo je odbilo da ispuni taj zahtev uz obrazloženje da, na osnovu zakona iz 1874. godine, nema-ju pravo da dobiju takvu zvaničnu odluku.

Posle složenog pravnog postupka u kome su se domaći sudovi oglašavali nenadležnima, Ustav-ni sud Austrije je 4. oktobra 1995. utvrdio da podnosioci zahteva imaju pravo na odluku u vezi sa svo-jim zahtevom da budu priznati kao versko društvo, nezavisno od toga da li će ta odluka biti pozitiv-na ili negativna.

U julu 1997. godine ministar za obrazovanje i kulturna pitanja odbio je zahtev podnosilaca pred-stavke, zaključivši da Jehovini svedoci ne mogu biti priznati kao versko društvo zbog toga što njiho-va unutrašnja organizacija nije jasna i zbog toga što imaju negativan stav prema državi i njenim insti-tucijama, pre svega kada je reč o odbijanju služenja vojnog roka, učešća u životu lokalne zajednice i izborima, ili kada je reč o tome da odbijaju neke vidove lečenja, kao što je transfuzija krvi. Ustavni sud je posle toga poništio navedenu odluku uz obrazloženje da je bila arbitrarna i da je njome prekrše-no načelo jednakosti, da ministar nije sproveo propisno ispitivanje cele situacije, niti je dostavio spis predmeta na koji bi podnosioci predstavke mogli da izraze svoje primedbe.

Dana 20. jula 1998. godine, u skladu sa zakonom o pravnom statusu registrovanih verskih zajed-nica koji je usvojen u januaru 1998, Jehovinim svedocima je odobren status pravnog lica kao verskoj zajednici. Od tada verska zajednica Jehovinih svedoka uživa pravni status pred austrijskim sudovima i vlastima i dozvoljeno joj je da stiče imovinu i upravlja njome u sopstveno ime, da osniva bogomo-lje i da širi svoja verska uverenja.

Ipak, podnosioci predstavke su pokrenuli drugi niz pravnih postupaka, i dalje zahtevajući da budu priznati kao versko društvo. Njihov zahtev je odbijen 1. decembra 1998. godine pošto je save-zni ministar utvrdio da, shodno zakonu o verskim zajednicama iz 1998. godine, jedna verska zajed-nica može biti registrovana kao versko društvo samo ako već postoji najmanje 10 godina. Žalba koju su podnosioci predstavke uložili na tu odluku konačno je odbijena u oktobru 2004. godine uz obra-zloženje da je propisani rok od 10 godina u skladu sa Ustavom Austrije.

2. Odluka Suda

Pozivajući se na član 9 sagledan zasebno, i u vezi sa članom 14, podnosioci predstavke su se obra-tili sudu zbog odbijanja austrijskih vlasti da priznaju Jehovine svedoke kao versko društvo kao i zbog

55

toga što je, iako su konačno dobili status pravnog lica kao registrovana verska zajednica, taj status niži od statusa verskog društva i za njih važe veća ograničenja nego za druge verske zajednice. Pod-nosioci predstavke su se takođe žalili zbog prekomerne dužine postupka u rešavanju njihovog zah-teva za priznanje kao versko društvo, čime je prekršen član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

član 9Sud je primetio da je period između podnošenja zahteva podnosilaca predstavke za priznanje

kao verskog društva i dodele statusa pravnog lica bio zamašan, potrajao je oko 20 godina, kao i da tokom tog perioda Jehovini svedoci nisu imali status pravnog lica u Austriji. S tih razloga, Sud je za-ključio da je došlo do mešanja u pravo podnosilaca predstavke na slobodu veroispovesti. To meša-nje, zasnovano na zakonu o priznanju iz 1874. godine koji je nalagao da veroispovesti prizna nad-ležni savezni ministar, bilo je “propisano zakonom” i težilo je “legitimnom cilju” zaštite javnog reda i bezbednosti.

Sud je još jednom naglasio da je pravo jedne verske zajednice na autonomno postojanje neraski-divi deo pluralizma u svakom demokratskom društvu. Čak ni formiranje pomoćnih udruženja sa sta-tusom pravnog lica ne može nadoknaditi to što vlasti dugo ne dodeljuju status pravnog lica. Budući da država nije dostavila nijedan “relevantan” i “dovoljan” razlog kojim bi opravdala taj propust, Sud je zaključio da je mešanje prevazišlo okvire bilo kakvog “opravdanog” ograničenja slobode veroispove-sti podnosilaca predstavke. S tih razloga, utvrđeno je da se ovde radilo o kršenju člana 9.

član 14 protumačen u vezi sa članom 9Sud je konstatovao da shodno austrijskom pravu verska društva uživaju povlašćeni tretman u

mnogim oblastima, pre svega u oblasti oporezivanja. S obzirom na te povlastice, od vlasti se očekuje da ostanu neutralne i da svim verskim grupama pruže pravičnu mogućnost da zatraže da im se odo-bri konkretan status, primenjujući pritom utvrđene kriterijume bez ikakve diskriminacije.

Sud je prihvatio da zakonska odredba po kojoj jedna verska zajednica treba da čeka 10 godina da bi joj se odobrio status verskog društva može biti neophodna u izuzetnim okolnostima, kao što je slučaj kod novoosnovanih ili nepoznatih verskih grupa. Međutim, teško da takav uslov može biti opravdan kada je reč o verskim grupama koje su odavno etablirane i na nacionalnom i na međuna-rodnom planu, te su stoga poznate nadležnim organima, a upravo je to slučaj sa Jehovinim svedo-cima. kada je reč o jednoj takvoj verskoj grupi, trebalo je da vlasti u znatno kraćem periodu provere da li su ispunjeni zahtevi koji se postavljaju u odgovarajućim zakonima. zaista, Sud je kao primer na-veo koptsku pravoslavnu crkvu koja je, na šta su podnosioci predstavke ukazali u svojoj predstavci, 2003. godine priznata kao versko društvo iako je, pošto je u Austriji osnovana 1976. godine, kao ver-ska zajednica registrovana tek 1998.

S tih razloga, Sud je zaključio da razlika u postupanju nije bila zasnovana ni na kakvom “objektiv-nom i razumnom opravdanju”, čime je prekršen član 14 sagledan u vezi sa članom 9.

član 6kada je reč o prvom nizu sudskih postupaka, Sud je utvrdio da je period koji treba uzeti u razma-

tranje počeo da teče od 4. oktobra 1995., a okončan je 29. jula 1998. godine. Uzimajući u obzir slože-nost postupka, Sud nije zaključio da je dužina bila prekomerna, te je stoga utvrdio da nije bio prekr-šen član 6 stav 1.

Međutim, Sud je utvrdio da je drugi niz postupaka, onaj koji je trajao skoro 5 godina i 11 meseci, imao dva perioda neaktivnosti, od kojih Država jedan period nije objasnila. Drugi niz postupaka, s tih razloga, ne ispunjava zahtev razumnog vremenskog roka, čime je prekršen član 6 stav 1.

56

član 41Sud je podnosiocima predstavke dosudio iznos od 10.000 evra na ime nematerijalne štete i

42.000 evra na ime naknade sudskih i ostalih troškova.

3. Komentar

kao što je Sud istakao u ovom slučaju, član 9 konvencije sadrži i pravo na veroispovedanje, i pra-vo na ispoljavanje vere. Ovo potonje pravo obuhvata pravo da se to čini u zajednici sa drugima, a budući da verske zajednice tradicionalno postoje u obliku organizovanih struktura, član 9 se mora tumačiti u svetlosti člana 11, koji štiti slobodu udruživanja. Autonomno postojanje verskih zajedni-ca neophodan je uslov pluralizma u jednom demokratskom društvu i u samoj je osnovi zaštite za-jemčene članom 9.

U ovom slučaju Sud je zaključio da, s obzirom na važnost člana 9, svi državni organi imaju oba-vezu da vreme čekanja podnosioca predstavke na potvrdu statusa pravnog lica bude razumno krat-ko. To očigledno nije bilo tako u slučaju ovih podnosilaca predstavke, te je stoga utvrđeno da je pre-kršen član 9 konvencije.

Sud je takođe razmotrio da li je došlo do povrede zabrane diskriminacije po članu 14, sagleda-nom u vezi sa pravom na slobodu veroispovesti. Sud je pre svega razmotrio period čekanja od 10 godina koliko je potrebno da prođe da bi jedno versko udruženje kome je priznat status pravnog lica moglo da dobije konsolidovaniji status javno-pravnog lica. Sud je zauzeo stav da to nije opravdano kada je reč o verskim grupama koje su dugo pre toga postojale i na međunarodnom i na nacional-nom planu kakvi su Jehovini svedoci. Ovaj argument deluje unekoliko zbunjujuće i verovatno bi bio primereniji da je reč o razmatranju samo povrede člana 9, po sebi. Međutim, Sud takođe ukazuje na to da period čekanja nije striktno nametnut drugim verskim udruženjima, što pokazuje da je zaista došlo do razlike u postupanju, te je samim tim bio prekršen član 14 konvencije.

značajno je primetiti da je, razmatrajući član 6 stav 1, Evropski sud napravio razliku između dva postupka. Ispitujući ih odvojeno, Sud je utvrdio da drugi postupak nije zadovoljio zahtev razumnog vremenskog roka, naročito imajući u vidu činjenicu da vlada nije bila u stanju da iznese ikakve razlo-ge za period neaktivnosti.

57

rizik za podnosioca

PRESUDA U SlUČAJU MIkUlIĆ PROTIV hRVATSkE

(PREDSTAVkA BROJ 53176/99) 7. feBRuAR 2002.


Montana Mikulić je hrvatski državljanin rođena vanbračno 1996. godine. Ona i njena majka su 30. januara 1997. godine pred Opštinskim sudom u zagrebu pokrenule postupak za utvrđivanje očin-stva protiv H.P. Više ročišta, koja je sud zakazao, su odložena jer se H.P. nije pojavio. H.P. se takođe nije povinovao sudskim nalozima da se u određenim terminima podvrgne ispitivanju DNk radi utvrđiva-nja očinstva, koja su zakazivana šest puta. Nakon tri i po godine sud je zaključio da je H.P. otac pod-nosioca predstavke. On je svoj zaključak zasnovao na svedočenju majke podnosioca predstavke i či-njenici da je H.P. izbegavao ispitivanje DNk.

H.P. se žalio Okružnom sudu u zagrebu, koji je poništio prvostepenu presudu, zaključivši da se očinstvo H.P. ne može ustanoviti primarno na osnovu njegovog izbegavanja ispitivanja DNk. Ovaj slučaj je vraćen Opštinskom sudu, kome je naloženo da sasluša svedoke koji su, kako je tvrdio H.P., imali intimne odnose sa majkom podnosioca predstavke tokom relevantnog perioda. Opštinski sud je 19. novembra 2001. utvrdio očinstvo H.P. i dodelio izdržavanje podnosiocu predstavke. H.P. se ža-lio. Postupak još uvek teče pred Okružnim sudom.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalila po članu 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima da je zbog propusta domaćih sudova da donesu odluke bila u neizvesnosti po pitanju svog ličnog identiteta. Ona se takođe žalila po članu 6 stav 1 konvencije na dužinu postupka i po članu 13 da nije imala na raspolaganju sredstva za ubrzavanje postupka, te da hrvatski zakon ne obavezuje optužene u po-stupcima za utvrđivanje očinstva da se povinuju sudskom nalogu za ispitivanje DNk.

član 6 stav 1Sud je napomenuo da je postupak počeo 30. januara 1997. godine. Međutim, period koji spada u

okvir nadležnosti Suda nije počeo tog dana, već 6. novembra 1997. godine, nakon što je konvencija stupila na snagu u hrvatskoj. Ali da bi se utvrdila razumnost dužine vremenskog perioda o kome je reč, mora se imati u vidu stanje postupka 5. novembra 1997. godine, tj. činjenica da je u tom trenut-ku on trajao već devet meseci.

Sud je ponovio da se u slučajevima u vezi sa građanskim statusom zahteva posebna revnost. Imajući u vidu šta je bilo u pitanju za podnosioca predstavke u ovom slučaju, nadležne nacionalne vlasti su morale da delaju sa posebnom revnošću u osiguravanju napretka postupka.

Evropski sud je primetio da je Opštinski sud zakazao 15 ročišta, od kojih je 6 odloženo jer se H.P. nije pojavio, dok nijedno nije odloženo zbog odsustva podnosioca predstavke. U pogledu vladine

58

tvrdnje da je Opštinski sud bio onemogućen da nastavi sa postupkom, jer se optuženi nije povino-vao nalozima suda da prisustvuje ročištima i ispitivanju DNk, Sud je ponovio da je na državama da organizuju svoje pravne sisteme na taj način da njihovi sudovi mogu jemčiti pravo svakom da dobi-je konačnu odluku u sporovima u vezi sa građanskim pravima i obavezama u okviru razumnog vre-menskog roka. Imajući u vidu okolnosti slučaja, Sud je smatrao da dužina postupka koja je uzeta u razmatranje nije zadovoljila zahtev razumnog vremenskog roka. Stoga je došlo do povrede člana 6 stav 1 konvencije.

član 8U ovom slučaju je jedini način kojim je podnosilac predstavke mogla da utvrdi da li je H.P. njen bi-

ološki otac bio putem građanskog postupka pred sudom. Evropski sud je primetio da po hrvatskom zakonu ne postoje nikakve mere koje primoravaju H.P. da se povinuje sudskom nalogu da se izvrši is-pitivanje DNk. Niti postoji direktna odredba koja utvrđuje posledice takvog nepovinovanja. Istina je, međutim, da su sudovi u građanskim postupcima slobodni da dođu do zaključka uzimajući u obzir činjenicu da je strana u sporu ometala utvrđivanje određenih činjenica. Međutim, procesna odredba opšteg karaktera, koja bi dala sudovima neograničenu moć procene dokaza, nije sama po sebi do-voljno i odgovarajuće sredstvo za utvrđivanje očinstva u slučajevima u kojima pretpostavljeni otac izbegava sudski nalog da se podvrgne ispitivanju DNk. Uz to, prvostepeni sud nije razrešio pitanje očinstva putem procene drugih relevantnih dokaza.

Sud je smatrao da lica u položaju podnosioca predstavke imaju životni interes, zaštićen konven-cijom, da dobiju obaveštenje neophodno za otkrivanje istine o značajnom aspektu svog ličnog iden-titeta. Sa druge strane, mora se imati na umu da zaštita trećih lica može isključiti njihovo primorava-nje da se podvrgnu medicinskim ispitivanjima, uključujući i ispitivanje DNk.

Sistem kao hrvatski, koji nema sredstva da primora pretpostavljenog oca da se povinuje sud-skom nalogu za podvrgavanje ispitivanju DNk, može u načelu biti smatran za saglasan članu 8 kon-vencije. Sud je, međutim, smatrao da u takvom sistemu, kada očinstvo ne može biti utvrđeno putem ispitivanja DNk, moraju biti obezbeđeni interesi pojedinca koji traži utvrđivanje očinstva. Nedostatak procesne mere koja bi primorala pretpostavljenog oca da se povinuje sudskom nalogu bio bi u skla-du sa načelom srazmernosti samo ako bi bila predviđena odgovarajuća sredstva koja omogućavaju sudu ili drugom nezavisnom organu da brzo utvrdi očinstvo. Podnosilac predstavke u ovom slučaju nije imala na raspolaganju takav postupak.

Dalje, pri odlučivanju u pogledu zahteva za utvrđivanje očinstva, sudovi su dužni da imaju u vidu osnovno načelo zaštite interesa deteta. Sud je utvrdio da raspoloživ postupak nije uspostavio pravičnu ravnotežu između prava podnosioca predstavke da se njena neizvesnost po pitanju ličnog identiteta ukloni bez nepotrebnih odlaganja i prava njenog pretpostavljenog oca da se ne podvr-gne ispitivanju DNk. Prema toma, podnosilac predstavke je zbog nedelotvornosti sudova bila u sta-nju produžene neizvesnosti po pitanju ličnog identiteta. Stoga je došlo do povrede člana 8 Evrop-ske konvencije.

član 13Sud je zaključio da podnosilac predstavke nije imala delotvorni pravni lek u pogledu dužine po-

stupka i da je stoga došlo do povrede člana 13 posmatranog zajedno sa članom 6 stav 1 Evropske konvencije.

U pogledu njene žalbe da po domaćem zakonu nisu postojale nikakve mere koje bi osigurale pri-sustvo optuženog pred sudom u postupku za utvrđivanje očinstva, Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je već uzeo ovaj aspekt u obzir u svojim razmatranjima po članu 8 i da je stoga bilo ne-potrebno da ispituje isto pitanje po članu 13 konvencije.

59

član 41Sud je podnosiocu predstavke dodelio 7000 € na ime nematerijalne štete.

3. Komentar

Ova žalba se odnosila na dužinu postupka, što je pitanje koje se, naravno, obično razmatra po čla-nu 6 konvencije (pravo na pravično suđenje u okviru razumnog vremenskog roka).

Evropski sud za ljudska prava je, međutim, često u član 8 konvencije (pravo na poštovanje poro-dičnog i privatnog života) unosio veći broj elemenata koji nisu neposredno vidljivi u samom tekstu te odredbe. Prvi je da pravo na privatni život uključuje pravo da se uspostave lični odnosi sa drugi-ma, čak i ako oni nisu uključeni u definiciju porodice po konvenciji. Iako nevenčani očevi za potrebe člana 8 konvencije mogu biti smatrani za porodicu, da li će to biti slučaj zavisi od de facto okolnosti u datom slučaju. Ovaj član takođe uključuje pravo na obaveštenja svih vrsta koja mogu biti relevantna za prava iz ove odredbe, kao pravo na “moralni i fizički integritet” što je izraz koji Sud koristi da opiše pravo na fizičku i mentalnu dobrobit. To uključuje pravo da se od strane države dobije obaveštenje neophodno iz zdravstvenih razloga (vidi, na primer Guerra protiv Italije, 19. februar 1998., L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 9. jun 1998.). Evropski sud smatra da pravo na primanje i davanje obaveštenja sadržano u članu 10. konvencije pokriva samo obaveštenja koje lice ili institucija želi da otkrije. Član 8 konvencije uključuje pravo na utvrđivanje činjenica o ličnom identitetu, uključujući očinstvo. U ve-oma ranom slučaju, Gaskin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 7. jul 1989., Sud je odlučio da je pristup pod-nosioca predstavke državnim registrima o detinjstvu pod javnim starateljstvom bilo pravo zaštićeno članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud je takođe često odlučivao da član 8 konvencije ima “nerazdvojiva procesna obezbeđenja” koja moraju postojati i biti poštovana da bi delovanje ili propusti države bili u skladu sa konvencijom. Ovo je odvojena obaveza od dužnosti poštovanja suštine samog prava. Žalbe Strazburškom sudu su bile uspešne kada su ta procesna obezbeđenja bila odsutna, čak i onda kada delo ili propust nisu povredili suštinu prava. Ovo načelo je često primenjivano u slučajevima u kojima su deca uzimana pod javno starateljstvo, što bi bilo u skladu sa konvencijom da su poštovana odgovarajuća procesna obezbeđenja. Doktrina “slobode odlučivanja” znači da države ne moraju da usvoje nikakve određene propisane postupke da bi poštovale obaveze po konvenciji, već da ako takve procedure ne posto-je mora postojati neki drugi mehanizam za zaštitu prava pojedinca. U ovom slučaju ne samo da nije bilo sredstava za primoravanje pretpostavljenog oca da se podvrgne ispitivanju DNk, već nije po-stojala nikakva druga procedura koja bi omogućila podnosiocu predstavke da dozna svoj identitet.

60

PRESUDA U SlUČAJU NAPIJAlO PROTIV hRVATSkE



Podnosilac predstavke, Dragan Napijalo, hrvatski je državljanin rođen 1947. godine i živi u mestu Karlovac u hrvatskoj.

carinske vlasti su 6. februara 1999. godine kaznile podnosioca predstavke na graničnom prelazu jer pri ulasku u hrvatsku nije prijavio robu. On tvrdi da je carinik zaplenio njegov pasoš jer nije mo-gao da odmah plati kaznu. Prema hrvatskoj vladi, podnosilac predstavke je odbio da plati kaznu i de-monstrativno se odvezao, ostavljajući svoj pasoš. Ubrzo nakon toga, podnosilac predstavke je pisao carinskim vlastima zahtevajući povraćaj pasoša. Dobio je pismeni odgovor vlasti da je njegov pasoš bio zaplenjen u skladu sa zakonom.

Podnosilac predstavke je 2. marta 1999. godine pokrenuo parnicu pred Opštinskim sudom u za-grebu protiv Ministarstva finansija, zahtevajući povraćaj svog pasoša i nadoknadu štete jer usled toga nije bio u mogućnosti da napusti hrvatsku. On je takođe podneo zahtev za izdavanje privremene mere da bi obezbedio da mu se pasoš odmah vrati. Njegov zahtev je 10. septembra 2002. godine od-bijen. Uz ovaj postupak, podnosilac predstavke se obratio Okružnom sudu u zagrebu, ali bez uspe-ha. U međuvremenu mu je 4. aprila 2001. godine pasoš vraćen.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se prema članu 6 stav 1 Evropske konvencije (pravo na suđenje u razu-mnom vremenskom roku) žalio na dužinu građanskog postupka radi povraćaja pasoša. On je tako-đe tvrdio da je zaplena pasoša imala za posledicu povredu slobode kretanja jemčene članom 2 Pro-tokola broj 4 uz konvenciju.

član 6 stav 1Evropski sud je primetio da je postupak koji je pokrenuo podnosilac predstavke trajao tri godine,

šest meseci i osam dana i utvrdio da njegova dužina nije u skladu sa zahtevom “razumnog vremen-skog roka” iz člana 6 stav 1, zaključivši da je stoga došlo do povrede tog člana konvencije.

član 2 Protokola broj 4Sud je primetio da su carinske vlasti u svom pismu podnosiocu predstavke iznele da je zaplena

pasoša izvršena u skladu sa zakonom. Učinivši to, priznale su zaplenu pasoša i tvrdnja hrvatske vlade da do zaplene nije došlo mora biti odbačena.

carinske vlasti, koje su u svom posedu imale pasoš podnosioca predstavke nisu mu ga vratile, već su ga poslale u policijsko odeljenje Slunj, odakle je zatim poslan u policijsko odeljenje Zagreb, gde je ostao dve godine pre nego što je poslat u policijsko odeljenje Karlovac. Razlozi za nevraćanje paso-ša podnosiocu predstavke nisu jasni, pošto protiv njega nije pokrenut nikakav postupak zbog carin-skog prekršaja.

61

Pošto mu je uskraćeno korišćenje identifikacionog dokumenta, podnosilac predstavke nije bio u mogućnosti da napusti zemlju. Tako nametnuta ograničenja slobode kretanja predstavljaju meša-nje u pravo jemčeno članom 2 Protokola 4 uz konvenciju. Evropski sud nije mogao da utvrdi nikakvo opravdanje za odbijanje carinskih vlasti da vrate pasoš podnosiocu predstavke niti za odbijanje zah-teva za privremenu meru od strane Opštinskog suda u zagrebu, čime je produžena zaplena pasoša i mešanje u pravo na slobodu kretanja. Mešanje nije bilo srazmerno cilju kome se težilo i nije pred-stavljalo meru “neophodnu u demokratskom društvu”. Evropski sud je stoga zaključio da je došlo do povrede člana 2 Protokola broj 4.

član 41Evropski sud za ljudska prava je podnosiocu predstavke dodelio 2000 (€) na ime nema-

terijalne štete.

3. Komentar

Protokol broj 4 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, u kome se nalazi pravo na slobodu kretanja, ratifikovala je većina zemalja članica Saveta Evrope. Međutim, postoji relativno mala sudska praksa u pogledu ove odredbe.

Pravo na slobodu kretanja je uslovljeno pravo. Nakon što Sud utvrdi da je došlo do mešanja u pra-va prema članu 2 Protokola broj 4 uz konvenciju, nastaviće sa ispitivanjem da li je mešanje bilo oprav-dano. U ovom slučaju, Sud je zaključio da nije bilo opravdanja za odbijanje vlasti da vrate pasoš pod-nosioca predstavke tokom dugog vremenskog perioda i da to nije bilo neophodno u demokratskom društvu ni srazmerno opravdanim ciljevima kojima se težilo.

Sud je takođe utvrdio povredu člana 6 konvencije pošto je postupak koji je podnosilac predstav-ke pokrenuo bio nerazumno dug i tokom njega podnosilac nije mogao da napusti državu. Veoma veliki procenat slučajeva protiv hrvatske koji trenutno čekaju na suđenje pred Evropskim sudom od-nosi se dužinu postupka. Pri odlučivanju da li je dužina postupka u skladu sa zahtevima člana 6 kon-vencije, Evropski sud će uzeti u obzir držanje podnosioca predstavke i vlasti, složenost slučaja i ono što je u pitanju za podnosioca predstavke.

62

PRESUDA U SlUČAJU h.N. PROTIV POlJSkE

(PREDSTAVkA BROJ 77710/01) 6. sePTeMBAR 2005.


Podnosilac predstavke, H.N., norveški je državljanin rođen 1946. godine i živi u Norveškoj.

On se 1987. godine oženio poljskom državljankom, M.C. zajedno su dobili troje dece - ćerku A., ro-đenu 1989., sina B., rođenog 1992. i još jednu ćerku, C., rođenu 1994. godine.

U junu 1998. godine, nakon što su se razveli, Okružni sud u Norveškoj je podnosiocu predstavke dodelio starateljstvo nad troje dece. M.C. je imala prava posete, ali joj je zabranjeno da decu poseću-je u njihovim školama. Oboma su odobrena roditeljska prava.

U avgustu 1999. godine M.C. je otela troje dece i odvela ih u Poljsku. Dva dana kasnije podnosi-lac predstavke je podneo zahtev poljskom Ministarstvu pravde za pomoć u obezbeđivanju povratka dece. zahtev je kasnije podnesen Okružnom sudu u Varšavi. U novembru 1999. godine sud je odložio prvo u nizu ročišta. Decembra 1999. godine je zahtevao izveštaj veštaka, koji je podnesen u februaru 2000. Sledećeg meseca sud je naložio M.C. da podnosiocu predstavke vrati decu. znajući za nameru M.C. da se žali na ovu odluku, i plašeći se da će sakriti decu, pravni zastupnik podnosioca predstavke je tražio da se deca smeste u starateljsku ustanovu. zahtev je odbijen.

Postupak za izvršenje odluke je počeo u julu 2000. godine, a 8. januara 2001. godine Okružni sud u Varšavi je sudskom izvršitelju naložio da decu odvede od M.C., uz upotrebu sile ako je neophod-no. On je u aprilu iste godine, uz pomoć dva policajca i uz prisustvo socijalnog radnika, podnosioca predstavke i norveškog konzula pokušao da sprovede sudski nalog. Majka je, međutim, već nestala sa decom. Otmica je prijavljena policiji u Poljskoj i Norveškoj.

U avgustu 2001. godine norveška obaveštajna služba je svojim poljskim kolegama dostavila po-datke o bankovnom računu M.C. u Varšavi, gde je dobijala svoju norvešku penziju. Izgleda da ništa nije preduzeto u vezi sa tim podatkom.

Okružni sud u Varšavi je 28. februara 2003. obavešten da je M.C. pod optužbom zbog korišćenja lažnog identiteta za sebe i dvoje dece.

U to vreme je član porodice našao A. i vratio je u očevu kuću u Norveškoj u julu 2002. godine. Sta-ratelj je ocu drugo dvoje dece vratio u aprilu 2003. godine.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se žalio da je nesprovođenje pravosnažnog naloga za povraćaj prema haškoj konvenciji o građanskim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980. godine povredilo pra-va prema članu 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom vremenskom roku) Evropske konvencije.

član 8U pogledu žalbe podnosioca predstavke prema članu 8 konvencije da ga poljske vlasti nisu spo-

jile sa decom, Evropski sud za ljudska prava je primetio više odlaganja za koja nisu data zadovoljava-

63

juća objašnjenja. konkretno, Okružnom sudu je trebalo gotovo dva meseca da dobavi mišljenje ve-štaka od šest stranica, i postupak je mirovao između marta i maja 2000. godine. što se tiče postupka za izvršenje, vlasti su između aprila 2001. i jula 2002. godine donele samo jednu procesnu odluku, i postojali su drugi periodi neaktivnosti od osam do dvanaest nedelja, koje je Sud smatrao značajnim.

Vlasti nisu učinile mnogo da omoguće izvršenje naloga. konkretno, nisu preduzele ništa u po-gledu podatka koji im je dala norveška obaveštajna služba, niti su učinile išta da spreče M.C. da se sa-krije sa decom, iako su bile upozorene. Sudski izvršitelj takođe nije ubrzao sprovođenje sudskog na-loga da silom odvede decu.

Sud je zaključio da poljske vlasti nisu preduzele odgovarajuće i delotvorne korake da ostvare pra-vo podnosioca predstavke na povraćaj dece, i da su time povredile pravo na poštovanje porodičnog života protivno članu 8 konvencije.

član 6 stav 1U pogledu žalbe podnosioca predstavke na nerazumnu dužinu postupka koji je trajao tri godi-

ne, sedam meseci i 16 dana, Sud je primetio da odlaganja mogu u velikoj meri biti pripisana doma-ćim vlastima iz gore navedenih razloga. Imajući u vidu šta je bilo u pitanju za podnosioca predstav-ke i nepovratnu prirodu mera o kojima je reč, domaće vlasti su prema članu 6 stav . konvencije bile obavezne da delaju sa izuzetnom ažurnošću da bi osigurale napredovanje postupka, što nisu učinile.


štete i 12 000 € na ime troškova postupka.

3. Komentar

Evropski sud za ljudska prava je poslednjih godina razmatrao veći broj slučajeva u vezi sa propu-stom država da obezbede delotvornu primenu haške konvencije o građanskim aspektima među-narodne otmice dece. Temeljno načelo haške konvencije je da dete nezakonito odvedeno iz jedne nadležnosti i/ili nezakonito zadržano u drugoj treba da bude vraćeno da bi prvostepenim sudovima bilo omogućeno da donesu odgovarajuće razmotrenu odluku, uzimajući u obzir stavove oba rodite-lja u pogledu smeštaja i kontakata povoljnih za dete. Nalog za “haški povratak” nije odluka po tim pi-tanjima, već samo rešava pitanje nadležnosti.

Brzina je od ključne važnosti za ovaj postupak i države neće ispuniti svoje obaveze prema Evrop-skoj konvenciji niti prema haškoj konvenciji, ako ne delaju brzo i delotvorno da bi obezbedile brzo utvrđivanje i delotvornu primenu naloga za “haški povratak”. Sud je zaključio da Poljska nije ispunila ove zahteve i da su kao posledica toga povređeni i član 6 i član 8 konvencije.

64

PRESUDA U SlUČAJU V.A.M. PROTIV SRBIJE



Podnositeljka predstavke, V.A.M., državljanka je Srbije.

Predstavka se odnosi na parnicu koju je gđa V.A.M. pokrenula u februaru 1999. godine radi raski-danja bračne zajednice sa suprugom D.M., dodele starateljstva nad njihovom ćerkom, S.M., i alimen-tacije. Podnositeljka predstavke je tvrdila da je do raspada braka i onemogućavanja njenog kontakta sa ćerkom došlo zbog toga što je zaražena HIV-om.

Nakon pokretanja postupka, Opštinski sud je odložio 15 ročišta. Tokom tog vremena, iako veći-nom u odgovoru na brojne zahteve podnositeljke predstavke, Opštinski sud je pokušavao da dobije podatke o ispravnoj adresi tuženika od različitih državnih tela, uključujući poreske vlasti, opštine, Mi-nistarstvo obrazovanja i čak i Privredni sud. Pozivi su slati na više adresa, ali nisu mogli biti uručeni tu-ženiku, zbog čega je Opštinski sud 17. aprila 2003. godine zaključio da on “očigledno izbegava pri-jem” svih sudskih dokumenata. Postupak u predmetu je u ovom trenutku još u toku.

Opštinski sud je 23. jula 1999. godine naložio tuženom da podnositeljki, do usvajanja pravosnaž-ne presude, dva puta mesečno omogući posete S.M. Uprkos ovome, gđa V.A.M. već oko osam godi-na nije u mogućnosti da vidi svoju ćerku, pošto odluka nije zvanično uručena D.M.

Opštinski sud je 15. juna 2006. godine podnositeljki predstavke dodelio privremeno starateljstvo nad S.M. i naložio tuženiku da preda dete do pravosnažne odluke u tekućoj parnici. U svom obra-zloženju, između ostalog, sud je zaključio: a) da je tuženik jasno od početka govorio da podnositelj-ki predstavke “neće dozvoliti” kontakt sa S.M. pošto se plaši da i ona može biti “zaražena” HIV-om, b) da je podnositeljka, uprkos tuženikovim suprotnim tvrdnjama, odgovoran i motivisan roditelj čije je zdravstveno stanje stabilno, pod stalnom kontrolom i koja ne predstavlja nikakvu opasnost po S.M.) da tuženik ne samo da nije poštovao obavezu da obavesti sud o svojoj tačnoj adresi već je uz to, to-kom više godina, namerno izbegavao prijem sudskih poziva usled čega je podnositeljka lišena sva-kog kontakta sa S.M., što ukazuje na ozbiljno zanemarivanje interesa S.M. Okružni sud je 13. novem-bra 2006. usvojio tuženikovu žalbu na odluku Opštinskog suda, poništio sporni nalog i naložio Op-štinskom sudu da preispita pitanje privremenog starateljstva nad S.M.

zasebna parnica za oduzimanje roditeljskih prava od D.M. je još u toku.

2. Odluka Suda

Gđa V.A.M. se žalila na dužinu i pravičnost građanskog postupka, koji je do sada trajao osam go-dina, od čega će Sud razmatrati dve godine i 11 meseci (tj period nakon ratifikacije Evropske konven-cije od strane Srbije), i na nemogućnost da vidi svoje jedino dete i uživa roditeljska prava. Ona se po-zvala na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u okviru razumnog roka), član 13 (pravo na delo-tvoran pravni lek), član 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i član 14 (zabrana dis-kriminacije) Evropske konvencije.

65

član 6 stav 1Razumnost dužine postupka se procenjuje u svetlosti okolnosti slučaja i imajući u vidu kriteriju-

me utvrđene sudskom praksom Evropskog suda, a naročito složenost slučaja, postupanje podnosio-ca predstavke i postupanje relevantnih vlasti. U slučajevima koji se tiču građanskog statusa, ono što je u pitanju za podnosioca takođe je relevantan činilac, i zahteva se posebna marljivost zbog mo-gućih posledica prekomerne dužine postupka, posebno na uživanje prava na poštovanje porodič-nog života.

Dalje, prema uspostavljenoj sudskoj praksi Evropskog suda, hronični zaostatak predmeta nije va-ljano opravdanje za prekomerno odlaganje. Član 6 stav 1 konvencije državama ugovornicama na-meće dužnost da organizuju svoje sudske sisteme tako da sudovi mogu ispuniti sve zahteve ove odredbe, uključujući i obavezu da razreše slučajeve u razumnom vremenskom roku.

konačno, Sud zahteva posebnu marljivost u rešavanju slučajeva u kojima je žalilac HIV pozitivan, kao i u svim predmetima u kojima se sporni postupak odnosi na parnicu za starateljstvo nad dete-tom.

Imajući u vidu šta je u pitanju za gđu V.A.M. i njeno dete, i posebno uzimajući u obzir zdravstve-no stanje gđe V.A.M., Sud je zaključio da domaće vlasti, umesto ulaganja posebne marljivosti u ubr-zanje postupka, nisu dosledno koristile mere da prinude D.M. da uzme učešća u postupku. Sud je stoga zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije u pogledu dužine građan-skog postupka.

član 8Iako je primarni cilj člana 8 konvencije zaštita pojedinca od proizvoljnog delanja vlasti, delotvor-

no “poštovanje” porodičnog života sadrži i pozitivne obaveze. U slučajevima koji se odnose na spro-vođenje odluka u sferi porodičnog prava, Sud je više puta zaključivao da je odlučujuće da li su do-maće vlasti preduzele sve neophodne korake da omoguće izvršenje odluke, kako se može razumno očekivati u konkretnim okolnostima svakog slučaja. U ovom kontekstu, adekvatnost mere treba oce-njivati brzinom njene primene, pošto protok vremena može imati nepopravljive posledice po odno-se između deteta i roditelja koji ne žive zajedno. konačno, Sud je zaključio da, iako prinudne mere u pogledu dece nisu poželjne, korišćenje kazni ne sme biti isključeno u slučaju nezakonitog ponaša-nja roditelja sa kojim deca žive.

Imajući u vidu činjenice slučaja, uključujući protok vremena, najbolje interese S.M., kriterijume po-stavljene njegovom sudskom praksom i tvrdnje stranaka, Sud je, i pored slobode odlučivanja drža-ve, zaključio da srpske vlasti nisu uložile odgovarajuće i delotvorne napore da sprovedu privremenu meru kontakta od 23. jula 1999. godine. Stoga je došlo do povrede prava podnositeljke na poštova-nje porodičnog života iz člana 8 Evropske konvencije. Uz to, imajući u vidu izuzetne okolnosti sluča-ja, naročito šta je u pitanju za podnositeljku, držanje domaćih vlasti i razliku u prirodi interesa zaštiće-nih članom 6 stav 1 i članom 8 konvencije, Sud je zaključio da dužina spornog građanskog postupka predstavlja posebnu povredu člana 8 konvencije.

član 13Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je došlo do povrede člana 13 uzetog zajedno sa čla-

nom 6 stav 1 konvencije zbog nedostatka delotvornog pravnog leka prema domaćem zakonu u po-gledu žalbe podnositeljke predstavke na dužinu građanskog postupka.

član 14Evropski sud je zaključio da su raspoloživi dokazi nedovoljni da zaključi da je podnositeljka pred-

stavke zaista bila žrtva diskriminacije zbog svog zdravstvenog stanja. Ova žalba je proglašena oči-gledno neosnovanom i odbijena.

66

član 41Evropski sud je podnositeljki predstavke dodelio 15 000 € na ime nematerijalne štete i 4 350 € na

ime troškova postupka.

3. Komentar

Član 6 konvencije je najčešće korišćena odredba pred Evropskim sudom za ljudska prava, a među različitim jemstvima člana 6 pravo na suđenje u razumnom vremenskom roku je značajan problem u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope.

Ovaj slučaj se odnosi na dugačak postupak, i takođe je primer kako jedno pitanje može dovesti do više povreda konvencije. Pri razmatranju da li je došlo do povrede zahteva razumnog vremen-skog roka u članu 6, Evropski sud je naglasio da se zahteva posebna marljivost u slučajevima u kojima se odlučuje o građanskom statusu lica, posebno u slučajevima iz porodičnog prava gde odlaganja i sam protok vremena mogu imati veliki uticaj na mogućnost uživanja porodičnog života. Naglašava-nje činjenice da je podnositeljka predstavke HIV pozitivna služi da dalje istakne potrebu za marljivo-šću. Evropski sud je dalje utvrdio povredu procesnog aspekta člana 8 konvencije. Sud često utvrđuje da, nakon što je utvrdio povredu člana 6 konvencije, ne mora da razmatra procesne povrede prema članu 8 konvencije. Međutim, u ovom slučaju Sud se pozvao na izuzetne okolnosti slučaja i razliku u prirodi interesa zaštićenih u ta dva člana, i utvrdio posebnu povredu procesnih aspekata člana 8 (uz suštinsku povredu iste odredbe) Evropske konvencije.

Ovaj slučaj takođe potvrđuje zaključak Suda u prvoj presudi protiv Srbije, Matijašević protiv Srbi-je (presuda od 19. septembra 2006.) da sada ukinut Sud Srbije i crne Gore nije bio delotvoran prav-ni lek koji je bilo potrebno iscrpsti da bi se Evropskom sudu podnela predstavka. On je takođe odba-cio tvrdnju vlade da je podnositeljka predstavke na dugačak postupak trebalo da se žali obraćajući se predsedniku Okružnog suda, pošto u odlučivanju na ovakve zahteve predsednik ima diskreciona ovlašćenja, i stoga oni ne mogu biti smatrani za delotvorne pravne lekove za potrebe konvencije. U vezi sa ovim je razmatranje Suda prema članu 13 konvencije o potrebi za pravnim lekom za ubrza-nje postupka, ako je moguće udruženim sa obezbeđenjem zadovoljenja, što je rešenje koje su usvo-jile neke države članice.

konačno, Sud je prema članu 46 konvencije zaključio da presuda u pitanju vladi Srbije nameće pravnu obavezu ne samo da isplati dodeljenu nadoknadu, već i da sprovede nalog za privremeni kontakt sa detetom (propust je predstavljao povredu suštinskog aspekta člana 8 konvencije), i da do-vede građanski postupak do kraja. komitet Ministara, telo Saveta Evrope koje nadzire primenu presu-da Suda, držaće ovaj slučaj na svom “dnevnom redu” dok se ne uveri da je Srbija ispunila svoje me-đunarodne obaveze.

67

PRESUDA U SlUČAJU DAMNJANOVIĆ PROTIV SRBIJE



Podnositeljka predstavke Vesna Damnjanović državljanka je Srbije rođena 1967. godine koja živi u Obrenovcu, u Srbiji. Ima dve ćerke, rođene 1996. odnosno 1998. godine.

U aprilu 2003. gđa Damnjanović se sa decom preselila u roditeljsku kuću u Obrenovcu i podne-la je Opštinskom sudu u Pirotu zahtev za razvod braka i dodelu isključivog starateljstva nad decom i odobrenje alimentacije za decu. U avgustu 2003. godine otac je decu vratio u Pirot i posle toga nije bio spreman da sarađuje u postupku za odlučivanje o starateljstvu. Podnositeljki predstavke odobre-no je privremeno starateljstvo u septembru 2003. godine, odnosno isključivo starateljstvo u martu 2006. godine. Budući da je otac odbio da se povinuje konačnoj presudi o dodeli starateljstva, doma-ći sudovi su mu dva puta izricali novčane kazne da bi na kraju, u aprilu 2008, naložili da deca budu fi-zički izmeštena kod podnositeljke predstavke. Međutim, usled detinjih protesta, podnositeljka pred-stavke nije mogla da preuzme fizičko starateljstvo i zahtevala je da prvo budu organizovani dodat-ni pripremni susreti.

U međuvremenu je detinji otac, inače oficir vojske, oglašen krivim za otmicu svoje dece i osu-đen na šest meseci zatvora, uslovno na godinu dana. Ta sudska odluka je potvrđena i u žalbenom postupku.

2. Odluka Evropskog suda

Ovaj slučaj je proistekao iz tužbe podnositeljke predstavke podnete zbog toga što je bila spreče-na da ostvari svoja roditeljska prava u odnosu na svoje ćerke, usled činjenice da nije izvršen nalog za sprovođenje privremene mere, odnosno dodeljivanje privremenog starateljstva, niti je izvršena ko-načna presuda kojom se njoj dodeljuje starateljstvo, čime je prekršen član 6 stav 1 (pravo na pravič-no suđenje) i član 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) konvencije za zaštitu ljud-skih prava.

član 6 stav 1Sporni postupak izvršenja trajao je otprilike dve godine. Sud je pre svega uočio sledeće: deca su

bila voljna da provode vreme sa svojom majkom, ali su jasno stavila do znanja da žele da nastave da žive sa svojim ocem; centar za socijalni rad, koji je sam po sebi državni organ, imao je konstruktivnu ulogu u celom postupku. Domaći sudovi su pokušali da obezbede da se otac povinuje presudi o do-deli starateljstva, uključujući tu izricanje novčanih kazni. konačno, ali najvažnije, u aprilu 2008. pod-nositeljka predstavke konačno nije bila u stanju da fizički preuzme starateljstvo nad svojim ćerkama zbog odsustva njihovog izričitog pristanka.

Saosećajući sa podnositeljkom predstavke u teškoj situaciji u kojoj se našla, Sud je ipak zaključio da je Država preduzela sve neophodne korake radi izvršenja pravosnažne presude o starateljstvu u korist podnositeljke predstavke, te da stoga nije bilo kršenja člana 6 stav 1.

član 8

68

Sud je ustanovio da je Država preduzela neophodne korake za izvršenje privremene mere u vezi sa starateljstvom i konačne, pravosnažne presude o dodeli starateljstva u okolnostima slučaja ove podnositeljke predstavke i zaključio je da nije bilo kršenja člana 8.

3. Komentar

Ovaj slučaj (kao i slučajevi VAM protiv Srbije, 13. mart 2007. i Tomić protiv Srbije, 26. jun 2007.) odno-si se na ponašanje domaćih vlasti u situacijama koje se tiču građanske parnice između roditelja oko starateljstva nad decom, gde je jedan roditelj nepomirljivo neprijateljski nastrojen prema drugom ro-ditelju. Teško pitanje odnosi se na razmeru u kojoj na procenu nacionalnog suda o tome šta je ispra-van ishod postupka treba da utiču mišljenja same dece. Nacionalni sud može odlučiti da se ogluši o detinje želje prilikom izricanja mera u vezi sa stanovanjem ili čak i kontaktom. Ako država potom ne izvrši tu presudu, postavlja se pitanje da li je ona prekršila obavezu iz člana 6 (obavezu izvršenja pre-sude i okončanja postupka u okviru razumnog vremenskog roka) i zahtev koji se postavlja po osno-vu člana 8 - da svaka odluka mora da bude u skladu sa zakonom, to jest u skladu sa presudom nad-ležnog nacionalnog suda.

Veoma kratka presuda koja je izrečena u ovom slučaju sadrži zaključak u kome se navodi da je Dr-žava preduzela sve korake za koje se razumno moglo očekivati da budu preduzeti kako bi obezbedi-la izvršenje presude, ali da nije došlo do kršenja ni člana 6 ni člana 8 kada su se vlasti na kraju priklo-nile detinjim željama i nisu decu silom odveli od jednog roditelja drugom roditelju.

Ova odluka se može uporediti sa suprotnim presudama donetim po predstavkama u slučaju VAM protiv Srbije i Tomić protiv Srbije, u kojima su razmatrane slične situacije. U ovom slučaju, Sud je zaključio da nacionalne vlasti nisu prekršile konvenciju. Sud je zasedao u sastavu od sedam sudija, od kojih su četvoro zasedali i u predmetu VAM, a petoro u predmetu Tomić; četvoro sudija zasedalo je i u jednom i u drugom pomenutom slučaju. Presuda bi imala veću jurisprudencijsku vrednost da je Sud u nekoliko stavova presude izričito objasnio po čemu se presuda u ovom slučaju razlikuje od prethodnih presuda Evropskog suda u dva slična slučaja.

69

PRESUDA U SlUČAJU OlUJIĆ PROTIV hRVATSkE

(PREDSTAVkA BROJ 22330/05) 5. feBRuAR 2009.


Podnosilac predstavke, krunislav Olujić, državljanin je hrvatske, rođen 1952. godine i živi u zagre-bu. Bio je sudija i predsednik Vrhovnog suda, kao i član Državnog sudbenog vijeća (DSV) pre no što je smenjen u oktobru 1998.

Godine 1996. protiv podnosioca predstavke pokrenut je disciplinski postupak: optužen je za sek-sualne odnose sa maloletnicama i za korišćenje službenog položaja radi zaštite finansijskih aktivno-sti dvojice ljudi poznatih po kriminalnim aktivnostima. DSV je zaključio da je podnosilac predstav-ke zloupotrebio službeni položaj; tu odluku je potvrdio Županijski dom hrvatskog sabora. Međutim, Ustavni sud je u aprilu 1998. godine poništio obe te odluke i predmet je vraćen DSV-u na ponovno ispitivanje.

U obnovljenom postupku pred DSV, unekoliko su smanjeni navodi izneti protiv podnosioca predstavke: optužen je da je održavao bliske veze sa dvojicom ljudi iz kriminalnog miljea. U okto-bru 1998. podnosilac predstavke je proglašen krivim i razrešen je dužnosti. U novembru je Županijski dom hrvatskog sabora potvrdio tu odluku DSV.

U decembru iste godine, podnosilac predstavke je podneo tužbu Ustavnom sudu navodeći, iz-među ostalog, da je disciplinski postupak vođen bez prisustva javnosti, da su trojica članova DSV, A. P., V. M. i M. h. pristrasni jer su protiv njega iznosili izjave u medijima i da nije bilo omogućeno da se saslušaju svedoci koji bi govorili njemu u prilog. U decembru 2004. ta njegova ustavna tužba Ustav-nom sudu odbačena je kao neosnovana.

2. Odluka Suda

Pozivajući se prvenstveno na član 6 stav 1, g. Olujić se Sudu obratio zbog nepravičnosti i preko-merne dužine disciplinskog postupka protiv njega.

član 6 stav 1

Što se tiče nepristrasnosti trojice članova DSV

Sud je primetio da je intervju sa V.M. objavljen u nacionalnom dnevniku Večernji list u februaru 1997. godine, kada se o ovom slučaju još odlučivalo pred Županijskim domom. Činjenica da je V.M. u tom intervjuu otkrio da je glasao protiv imenovanja podnosioca predstavke na mesto predsednika Vrhovnog suda, zajedno sa činjenicom da je on sam bio potencijalni kandidat za isti položaj, stvori-la je situaciju u kojoj se mogu javiti legitimne sumnje u nepristrasnost V.M. što se tiče A.P, koji je u to vreme bio predsednik DSV, Sud je primetio da je intervju sa njim objavljen u istom listu u martu 1997. godine, kada je predmet bio u postupku pred Ustavnim sudom. U svome intervjuu A.P. je rekao da je g. Olujić koristio lični uticaj i veze kako zaštitio interes dvojice ljudi iz kriminalnog miljea i dodao je da su neistiniti navodi odbrane da je ceo slučaj politički motivisan. Te njegove izjave su implicirale da je A.P. već formirao nepovoljno mišljenje o predmetu podnosioca predstavke i bile su očigledno u ne-skladu sa njegovim učešćem u postupku. Sud je, sem toga, primetio da je intervju sa M.h. bio objav-

70

ljen u drugom nacionalnom dnevniku, Slobodnoj Dalmaciji, u septembru 1997, kada je slučaj takođe bio u postupku pred Ustavnim sudom. U intervjuu M.h. je opisao podnosioca predstavke kao čove-ka koji nema dovoljno iskustva i znanja, rekavši da je on corpus alienum (strano telo) u hrvatskom pra-vosuđu. Sud je zauzeo stav da su te ocene jasno pokazale predrasude M.h. prema g. Olujiću kao i da je njegovo učešće u postupku posle objavljivanja intervjua bilo u neskladu sa zahtevima nepristra-snosti. S tih razloga, Sud je zaključio da je bio prekršen član 6 stav 1.

Što se tiče prava na javnu raspravu

Sud je primetio da je DSV isključio javnost sa rasprave uz obrazloženje da je to neophodno radi zaštite dostojanstva i podnosioca predstavke i sudstva u celini. Međutim, sam podnosilac predstav-ke tražio je da rasprava bude javna i time je pokazao da ne smatra kako je njegovom dostojanstvu potrebna zaštita. štaviše, s obzirom na to da se postupak ticao jedne tako istaknute javne ličnosti i da su u javnosti već izneti navodi o tome da je postupak protiv njega politički motivisan, bilo je očigled-no da je i u interesu podnosioca predstavke i u interesu javnosti u celini bilo da postupak pred DSV bude otvoren za javnost. Ta isključenost javnosti nije bila ispravljena ni u postupku pred Županijskim domom hrvatskog sabora, ni pred Ustavnim sudom. S tih razloga, ovde je bio prekršen član 6 stav 1.

Što se tiče ravnopravnosti stranaka u postupku

Sud je stao na stanovište da razlozi na koje se pozvao DSV odbivši da prihvati svedočenje ijednog svedoka u ime podnosioca predstavke koji bi mogli da potkrepe njegovu liniju odbrane nisu bili do-voljni. zaista, DSV je prihvatio sve predloge za saslušanje iskaza svedoka koje je predložio zastupnik države i nijedan predlog koji je izneo podnosilac predstavke. S tih razloga, Sud je zaključio da je od-bijanje hrvatskih vlasti da ispitaju ijednog svedoka odbrane dovelo do toga da bude ograničena mo-gućnost podnosioca predstavke da iznese svoj slučaj, čime je bio prekršen član 6 stav 1.

Što se tiče dužine postupka

Sud je zaključio da je dužina obnovljenog postupka - više od šest godina - bila prekomerna, po-sebno ako se ima na umu važnost predmeta spora za podnosioca predstavke: radilo se o njegovom smenjivanju. S tih razloga, ovde je bio prekršen član 6 stav 1.

član 41Sud je g. Olujiću dosudio iznos od 5.000 evra na ime nematerijalne štete.

3. Komentar

Sud dosledno stoji na stanovištu da se član 6 primenjuje na disciplinske postupke koji se vode protiv sudija i advokata. Podnosilac predstavke je tužbu podneo zbog kršenja tog člana u nekoliko aspekata, uključujući i odsustvo javne rasprave i pravo na suđenje u okviru razumnog vremenskog roka. Evropski sud je utvrdio veći broj povreda prava na pravično suđenje, i pri razmatranju trajanja postupka naročito naglasio šta je bilo u pitanju za podnosioca predstavke.

71

PRESUDA VElIkOG VEĆA U SlUČAJU ORšUš I DRUGI PROTIV hRVATSkE



Predstavku je podnelo 15 hrvatskih državljana romskog porekla. Svi su rođeni između 1988. i 1994. godine i žive na severu hrvatske.

Podnosioci predstavke su pohađali osnovnu školu u selima Macinec i Podturen u različitim raz-dobljima između 1996. i 2000. godine. Pohađali su i razredna odeljenja namenjena isključivo Romima i mešovita odeljenja pre no što su u uzrastu petnaestogodišnjaka napustili školovanje.

U aprilu 2002. godine podnosioci predstavke su poveli postupak protiv svojih osnovnih škola. Tvrdili su da je u razredima u kojima su đaci bili isključivo Romi nastava imala 30 posto sadržaja manje nego što je predviđeno zvaničnim nastavnim planom i programom. Naveli su da je ta situacija izraz rasne diskriminacije i da predstavlja povredu njihovog prava na obrazovanje kao i njihovog prava na slobodu od nečovečnog i ponižavajućeg postupanja. Predočili su i jednu psihološku studiju koja se bavila romskom decom koja su pohađala odeljenja isključivo namenjena Romima u tom području; rezultati te studije govore o tome da takvo školovanje u okviru koga su deca razdvojena po osnovu porekla nanosi emocionalnu i psihološku štetu romskoj deci, kako u smislu njihovog samopoštova-nja, tako i u smislu razvoja vlastitog identiteta.

U septembru 2002. godine opštinski sud je odbacio tužbu podnosilaca predstavke. Opštinski sud je utvrdio da je razlog zbog koga su romski đaci bili uvršteni u zasebna odeljenja to što im je bila po-trebna dodatna poduka iz hrvatskog jezika. Pored toga, sud je naveo da su nastavni programi u os-novnim školama u Podturenu i Macinecu istovetni i da su ti programi korišćeni i u paralelnim razredi-ma u tim školama. S tih razloga, sud je zaključio da podnosioci zahteva nisu uspeli da dokazima pot-krepe svoje tvrdnje o rasnoj diskiriminaciji. Žalba koju su podnosioci predstavke uložili na tu presudu takođe je odbačena u žalbenom postupku.

Podnosioci predstavke su u novembru 2003. godine uložili ustavnu žalbu, koja je u februaru 2007. godine odbačena uz slično obrazloženje.

2. Odluka Evropskog suda

Podnosioci predstavke su, obraćajući Sudu u Strazburu, naveli da ih je to što su bili izdvojeni od ostale dece i stavljeni u odeljenja isključivo namenjena Romima lišilo prava na obrazovanje u multi-kulturalnom okruženju i da su na taj način bili diskriminisani, kao i da su zbog toga pretrpeli ozbiljnu obrazovnu, psihološku i emocionalnu štetu, poglavito osećanje otuđenosti i odsustva samopoštova-nja. Takođe su se žalili zbog prekomerne dužine postupka koji su tim povodom poveli pred doma-ćim sudovima. U predstavci su se pre svega pozvali na član 3, član 6 stav 1, član 2 Protokola br. 1 i član 14 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U presudi od 17. jula 2008. godine sudsko veće je stalo na stanovište da nije bio prekršen član 2 Protokola br. 1 ni zasebno, ni u vezi sa članom 14 konvencije u pogledu pritužbe podnosilaca pred-stavke zbog toga što su raspoređeni u osnovnoškolska odeljenja namenjena isključivo romskoj deci;

72

pored toga, sudsko veće je na stanovište da je bio prekršen član 6 stav 1 konvencije u vezi sa preko-mernom dužinom postupka, posebno u delu postupka koji se odvijao pred Ustavnim sudom.

Podnosioci predstavke su 13. oktobra 2008. godine zatražili da se ovaj slučaj iznese pred Veli-ko veće po osnovu člana 43 (obraćanje Velikom veću) i 1. decembra 2008. godine kolegijum Velikog veća prihvatio je taj zahtev.

Predsednik Suda je organizaciji Grčki helsinški odbor (“Greek helsinki Monitor”), vladi Republike Slovačke i organizaciji “Interights” dopustio da intervenišu kao treća lica u postupku Suda shodno članu 36 stav 2 konvencije i pravilu 44 stav 2 Poslovnika Suda.

član 6 stav 1Sud je ustanovio da je dužina postupka (više od četiri godine) pred Ustavnim sudom u jednom

slučaju od ovakvog značaja bila prekomerna i zaključio je da time nije bilo poštovano pravo podno-silaca predstavke na pravično suđenje u razumnom roku, čime je bio prekršen član 6 stav 1.

član 14 (Konvencije) u vezi sa članom 2 Protokola br. 1Sud je ustanovio da se ovaj slučaj pre svega odnosi na pitanje diskriminacije. Sud je podsetio na

svoje zaključke iz prethodne sudske prakse o tome da su, zbog svog istorijskog razvoja, Romi posta-li jedan specifičan tip ranjive manjine koja je u nepovoljnom položaju. S tih razloga, Romima je po-trebna posebna zaštita, uključujući tu i zaštitu u sferi obrazovanja.

Sud je konstatovao razloge koje je Država navela za uvrštavanje podnosilaca predstavke u ode-ljenja namenjena isključivo Romima, konkretno, to da nisu u dovoljnoj meri vladali hrvatskim jezikom. Sud je stao na stanovište da iako privremeno raspoređivanje dece u zasebna odeljenja iz razloga ne-dovoljnog poznavanja jezika nije, kao takvo, automatski u suprotnosti sa članom 14 konvencije, onda kada se to, kao u ovom slučaju, odnosi isključivo na pripadnike određene etničke grupe i pogađa ih, treba aktivirati specifične mere zaštite, odnosno jemstva.

hrvatski zakoni koji su u to vreme bili na snazi nisu davali osnov za zasebna odeljenja namenjena deci koja ne vladaju u dovoljnoj meri hrvatskim jezikom. Pored toga, testovi primenjeni kod odluči-vanja o tome da li će đaci biti raspoređeni u odeljenja namenjena isključivo Romima nisu bili konci-pirani tako da se njima specifično ustanovi stepen dečijeg poznavanja hrvatskog jezika, već je ume-sto toga testirano opšte psiho-fizičko stanje dece.

što se tiče nastavnog programa, od trenutka kada su raspoređeni u odeljenja namenjena isklju-čivo Romima đaci nisu bili podvrgnuti nastavnom programu koji bi bio kreiran tako da se posebno pozabavi otklanjanjem jezičkih problema sa kojima su se ta deca navodno suočavala, zbog nedovolj-nog poznavanja jezika. Iako su podnosiocima predstavke bili ponuđeni dopunski časovi iz hrvatskog jezika, to nije bilo dovoljno i ta mogućnost im se pružala samo u nekim fazama obrazovnog procesa.

Svi podnosioci predstavke proveli su značajan period svog školovanja u odeljenjima namenje-nim isključivo Romima. Međutim, nije postojao nikakav poseban postupak nadzora, a mada su neki od podnosilaca predstavke povremeno pohađali mešovita odeljenja, Država nije uspela da dokaže da je sačinjen ijedan pojedinačni izveštaj o tome kako je svako od podnosilaca predstavke napredo-vao u učenju hrvatskog jezika. Ovo odsustvo jasno propisanog i transparentnog postupka nadzora i praćenja ostavlja mnogo prostora za proizvoljnost.

Pored toga, statistički podaci koje su predočili podnosioci predstavke za celo to područje u kome su oni živeli, a čiju validnost Država nije osporila, pokazuju da 84 posto romskih đaka napušta školo-vanje pre završetka osnovne škole.

što se tiče pasivnosti roditelja i činjenice da oni nisu iznosili primedbe u vezi sa raspoređivanjem svoje dece u zasebna odeljenja, Sud je stao na stanovište da roditelji, koji su i sami pripadnici jedne zajednice koja je u nepovoljnom položaju i često i sami slabo obrazovani, nisu bili kadri da sagledaju

73

i samere sve aspekte te situacije i posledice svog pristanka na takvo raspoređivanje. Pored toga, ne-prihvatljivo je svako odricanje od prava svakog čoveka da ne bude podvrgnut rasnoj diskriminaciji jer bi to bilo u suprotnosti sa važnim javnim interesom.

S tih razloga, iako je priznao da hrvatske vlasti ulažu napore da obezbede školovanje romskoj deci, Sud je zaključio da u predmetnom vremenu nisu postojala odgovarajuća jemstva i mere zaštite koje bi obezbedile dovoljnu brigu za specijalne potrebe podnosilaca predstavke kao pripadnika jed-ne grupe u nepovoljnom položaju. Shodno tome, povremeno raspoređivanje podnosilaca predstav-ke u odeljenja namenjena isključivo Romima tokom njihovog školovanja u osnovnoj školi nije bilo opravdano, čime je bio prekršen član 14 konvencije u vezi sa članom 2 Protokola br. 1.

član 41Sud je presudio da hrvatska treba da isplati svakom podnosiocu predstavke 4.500 evra na ime

nematerijalne štete, a svima njima zajedno 10.000 evra na ime sudskih i ostalih troškova.

3. Komentar

Ovaj slučaj je treći u nizu slučajeva koji se odnose na segregaciju romske dece u obrazovnom procesu. Slučajevi D. H. i drugi protiv Češke Republike (presuda od 13. novembra 2007.) odnosio se na široko rasprostranjenu praksu raspoređivanja romske dece u programe za specijalno obrazovanje. Slučaj Sampanis i drugi protiv Grčke (presuda od 5. jula 2008.) odnosio se na propust grčkih vlasti da preduzmu specijalne mere kako bi obezbedile upis romske dece i njihovo raspoređivanje u zasebna (pripremna) obrazovna odeljenja posle protesta roditelja koji nisu Romi.

Većinski doneta presuda u ovom slučaju (Oršuš) daje konkretnu smernicu državnim organima koji se hvataju u koštac sa jezičkim problemima prilikom uključivanja romske dece u školski sistem. Sud je jasno identifikovao sledeće mere zaštite, odnosno jemstva koja su u ovom slučaju nedostajala, a koja moraju biti korišćena onda kada deca koja pripadaju jednoj etničkoj grupi treba da budu raspoređe-na u zasebna odeljenja formirana u svrhu njihovog podučavanja jeziku na kome se odvija nastava:

•• Specifičan osnov u zakonu (na primer, osnovni zakon ili administrativni propis opšte namene) za različito postupanje prema đacima koji jezik ne poznaju dovoljno;

•• Specifični jezički testovi (nasuprot testovima koji omogućuju opštu ocenu) na osnovu kojih se prema đacima različito postupa;

•• Neodložno i automatsko raspoređivanje dece u standardna odeljenja onog trenutka kada u dovoljnoj meri ovladaju jezikom na kome se odvija nastava (što zahteva često testiranje jezičkog znanja i jasne rokove za sticanje jezičkih znanja tako da se đaci mogu ocenjivati sa stanovišta onoga što je postignuto u zadatim rokovima);

•• Specifičan nastavni program usredsređen na učenje jezika namenjen specijalnim odeljenjima.Ovaj slučaj je kontroverzan, i Veliko veće je bilo podeljeno sa devet glasova protiv osam u utvr-

đivanju povrede člana 14 u sprezi sa članom 2 Protokola 1. Međutim, odluka da je došlo do povrede zahteva razumnog vremenskog roka shodno članu 6 konvencije je bila jednoglasna, naročito imaju-ći u vidu značajne probleme u pitanju.

74

pravni lekovi

PRESUDA U SlUČAJU APIcEllA PROTIV ITAlIJE I DEVET DRUGIh SlUČAJEVA PROTIV ITAlIJE



Podnosioci predstavke u ovih deset slučajeva italijanski su državljani koji žive u Italiji, rođeni izme-đu 1923. i 1963. godine.

Podnosioci predstavke su tražili odštetu u italijanskim sudovima prema Pinto zakonu (zakon broj 89. od 24. marta 2001.) za gubitke koje su pretrpeli usled neopravdanih odlaganja u postupcima pred domaćim sudovima.

Italijanski sudovi su u svakom od slučajeva zaključili da je dužina postupka bila nerazumna i do-delili nadoknade od 1 000 € do 5 000 €.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se žalili prema članu 6 stav 1 Evropske konvencije (pravo na pravično suđenje u okviru razumnog vremenskog roka) na dužinu postupka u kome su bili strane.

član 6 stav 1Evropski sud je primetio da je u svojim odlukama o prihvatljivosti svakog od ovih slučajeva zaklju-

čio da iznosi, koje su podnosiocima predstavke dodelili italijanski sudovi na ime nematerijalne štete prema Pilto zakonu, nisu predstavljali odgovarajuću i korektnu odštetu za utvrđene povrede.

On je primetio da je dužina postupaka u ovim slučajevima bila od 7 godina i 6 meseci za dva ste-pena nadležnosti do više od 26 godina i 6 meseci za jedan stepen nadležnosti. On je zaključio da su ovi vremenski periodi prekoračili “razuman rok” za potrebe člana 6 stav 1 i utvrdio da je došlo do po-vrede konvencije po tom pitanju u svakom od ovih slučajeva.

član 41Evropski sud je ustanovio obrazac koji će se koristiti pri izračunavanju nadoknade na ime nema-

terijalne štete u slučajevima dužine postupka, i ukazao na okolnosti koje mogu dovesti do poveća-nja ili umanjenja iznosa odštete.

Primenivši taj obrazac, Sud je dodelio nadoknade na ime nematerijalne štete u iznosima od 4 600 € (u slučaju gde je postupak trajao 8 godina i 8 meseci za dva stepena nadležnosti) do 20 200 € (u slučaju gde je postupak trajao 26 godina i 6 meseci za jedan stepen nadležnosti), kao i nadokna-de troškova postupka.

3. Komentar

75

Usled pritiska od strane Saveta Evrope, Italija je 2001. godine usvojila nov zakon (Pinto), koji pru-ža nadoknadu putem domaćeg postupka licima koja su trpela usled odlaganja u postupku zbog ne-dostataka sudskog sistema.

Nažalost, odšteta pružena ovim zakonom se pokazala “potcenjivačkom” (2 500 € za postupke koji su trajali 12 godina), a u ovom konkretnom slučaju je Evropski sud zaključio da gđa Apicella ima pravo da primi dodatnu nadoknadu na ime štete koju je pretrpela zbog odlaganja. Sud je zaključio da, kao opšta smernica, podnosioci predstavke koji mogu da dokažu da je član 6 stav 1 konvencije povre-đen odlaganjima, treba da dobiju između 1 000 € i 1 500 € na ime nadoknade za svaku godinu tra-janja postupka, bez obzira da li su podnosioci predstavke dobili ili izgubili domaći postupak, ili je po-stignuto prijateljsko poravnanje. Ovaj iznos, međutim, može biti umanjen da bi se uzeo u obzir stan-dard života u zemlji u pitanju kao i držanje podnosioca predstavke (koje je već uzeto u obzir pri utvr-đivanju da li je došlo do povrede). Odšteta Evropskog suda takođe će biti umanjena, ako je podnosi-lac predstavke primio presudu domaćeg suda da je zahtev “razumnog roka” člana 6. povređen i do-bio nadoknadu, iako neodgovarajuću, od domaćih institucija. Ova osnovna rata treba biti uvećana na 2 000 €, ako se slučaj odnosi (kao ovaj) na pitanje koje zahteva posebnu ažurnost, kao što je ispla-ta socijalnog osiguranja. Podnosilac predstavke, gđa Apicella, od Suda je na kraju dobila odštetu od 7 300 €, plus nadoknadu troškova postupka.

Parničari iz drugih država mogu koristiti ovaj obrazac kao smernicu pri iznošenju takvih slučaje-va pred Strazbur, ali ostaje nejasno koje će sume biti dosuđene protiv država lošije ekonomske situa-cije od Italije. kada domaće sudije imaju ovlašćenje da dodele nadoknadu, moraće voditi računa da ne dodele suviše skromne odštete.

Ovaj slučaj je upućen Velikom veću, koje je donelo presudu 29. marta 2006. godine, vidi slede-ći slučaj.

76

PRESUDE VElIkOG VEĆA U SlUČAJEVIMA ScORDINO, APIcEllA I SEDAM DRUGIh PROTIV ITAlIJE

(PREDSTAVkE BROJ 36813/97, 62361/01, 64699/01, 64705/01, 65102/01, 64886/01, 64890/01, 64897/01, 65075/01) 29. MART 2006.


U ovih devet predmeta podnosioci predstavke, svi italijanski državljani, podneli su žalbe italijan-skim sudovima žaleći se shodno odredbama zakona Pinto na prekomernu dužinu postupaka u koji-ma su učestvovali, tražeći nadoknadu za gubitke pretrpljene usled sporosti postupka. Italija je 2001. godine usvojila zakon Pinto, namenjen pružanju pravnog leka na domaćem nivou za neopravdana odlaganja u postupcima.

Italijanski sudovi su u svakom od predmeta zaključili da je postupak prekoračio razuman vremen-ski rok, i dodelili podnosiocima predstavke novac na ime nadoknade pretrpljene štete. Svote su izno-sile od 1 000 do 5 000 €.

2. Odluka Suda

U odlukama Veća od 29. jula 2004. i 10. novembra 2004. godine Evropski sud za ljudska prava je u svakom od devet slučajeva zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije.

Slučajevi su upućeni Velikom veću na zahtev italijanske vlade. Poljska, češka i slovačka vlada pod-nele su pisane intervencije treće strane.

Oslanjajući se na član 6 stav 1 konvencije, podnosioci predstavke su se žalili na prekomernu dužinu postupaka u kojima su učestvovali, i premale iznose nadoknade štete koje su dodelili italijanski sudovi.

član 6 stav 1

Preliminarne primedbe

Italijanska vlada je, između ostalog, postavila preliminarnu primedbu u vezi sa statusom žrtve podnosilaca predstavke. Prema njihovoj tvrdnji, dodeljivanjem nadoknade podnosiocima predstav-ke italijanski sudovi su ne samo priznali povredu prava na suđenje u okviru razumnog vremenskog roka, već su i nadoknadili pretrpljene gubitke.

Nije sporno da je utvrđena povreda konvencije zbog prekomerne dužine postupka. U pogle-du svojstva obeštećenja, Sud je ponovio da prekomerna odlaganja u postupku za nadoknadu štete mogu učiniti pravni lek neodgovarajućim.

Evropski sud je u ovih devet slučajeva zaključio da je, iako je zakonski period za donošenje pre-sude nekad bio prekoračen, dužina postupka i pored toga bila razumna. Međutim, smatrao je nepri-hvatljivim da su podnosioci morali da čekaju mesecima, a u nekim slučajevima čak i da pokrenu po-stupak za sprovođenje, pre primanja dodeljene nadoknade.

Evropski sud je naglasio činjenicu da obeštećenje, da bi bilo delotvorno, mora biti podržano od-govarajućom budžetskim sredstvima tako da odluke mogu biti izvršene u kratkom vremenskom roku.

77

zatim, u pogledu troškova postupka, određeni fiksni troškovi (kao što je taksa za registrovanje sud-ske odluke), mogu značajno omesti nastojanja podnosilaca predstavke da dobiju nadoknadu. Sud je vladi skrenuo pažnju na ova pitanja da bi iskorenila probleme koji mogu dovesti do daljih predstavki.

U pogledu procene iznosa nadoknada koje su dodelili italijanski sudovi, Sud je imao u vidu šta bi on sam dosudio u istoj situaciji. Primetio je da su u ovih devet predmeta iznosi koje su italijanski su-dovi dosudili bili najmanje 8%, a najviše 27% od onoga što je on obično dodeljivao u sličnim italijan-skim slučajevima.

Na kraju, Sud je zaključio da nije ispunjeno više uslova i da je nadoknada stoga nedovoljna. Shod-no tome je smatrao da podnosioci predstavke još mogu tvrditi da su “žrtve” povrede zahteva “razu-mnog vremenskog roka” i odbio preliminarnu primedbu vlade.

saglasnost sa članom 6 stav 1Sud je želeo da ponovo naglasi značaj primene pravde bez odlaganja, jer ona mogu ugroziti nje-

nu delotvornost i kredibilitet. Primetio je da su u ovih devet predmeta italijanski sudovi zaključili da je prekoračen zahtev razumnog vremenskog roka. Međutim, činjenica da postupak prema zakonu Pin-to, posmatran u celini, a naročito faza izvršenja, nije imao za posledicu da podnosioci predstavke iz-gube svoj status “žrtve”, predstavlja otežavajuću okolnost u pogledu povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije zbog prekoračenja razumnog vremenskog roka.

U skladu sa tim, Evropski sud je utvrdio da je ukupna dužina postupka u ovih devet slučajeva pre-koračila zahtev razumnog roka i da je član 6 stav 1 povređen.

član 41U skladu sa članom 41 (pravična nadoknada) konvencije, Evropski sud je svakom od podnosilaca

predstavke dodelio iznose u rasponu od 4 100 € do 15 600 € na ime nematerijalne štete, kao i odgo-varajuću nadoknadu na ime troškova postupka.

3. Komentar

Više zemalja članica Saveta Evrope ima ozbiljne probleme u svojim pravnim sistemima zbog ne-prihvatljive dužine sudskih postupaka, protivno zahtevu “razumnog vremenskog roka” iz člana 6 Evropske konvencije. Ovi sistemski problemi zauzvrat imaju za posledicu hiljade žalbi na dužinu po-stupka koje se iznose pred Evropski sud. Sud je poslednjih godina zauzeo mnogo manje tolerantan stav prema teretu koji mu se nameće tim propustima u domaćim postupcima. Italija je 2001. godine usvojila zakon (Pinto) namenjen da obezbedi pravni lek na domaćem nivou zbog neopravdanih odla-ganja, i tako umanji opterećenje Evropskog suda. Ovi predmeti su žalbe na loše funkcionisanje zakona Pinto, i odnose se najviše na odlaganja u samom postupku Pinto, odlaganja u isplaćivanju nadoknada dodeljenih shodno postupku Pinto i žalbe na iznose dodeljenih obeštećenja. Sud je bio naročito iriti-ran činjenicom da čak i zakon uveden da reši probleme odlaganja nije podržan dovoljnim budžetskim sredstvima da bi se obezbedilo da se odluke donesu brzo, i da se svaka nadoknada takođe brzo isplati.

Vlade Poljske, Češke republike i Slovačke intervenisale su, pošto su takođe proglašene krivim za povredu obaveza prema konvenciji na ovom polju, i žele da budu sigurne da će Evropski sud progla-siti prihvatljivim mere koje usvajaju. One su zahtevale objašnjenje Suda u pogledu toga šta bi pred-stavljalo odgovarajuću nadoknadu u slučajevima neopravdanog odlaganja u postupku, konkretno u pogledu nivoa nadoknade na ime nematerijalne štete.

Evropski sud je takođe iskoristio priliku da pošalje oštru poruku zemljama članicama da: “... iako postojanje pravnog leka jeste nužno, ono nije samo po sebi dovoljno. Domaći sudovi moraju prema domaćem zakonu biti u mogućnosti da direktno primenjuju Evropsku sudsku praksu, i država u pita-nju mora omogućiti njihovo upoznavanje sa ovom sudskom praksom”. Sud je takođe naglasio da dr-žave imaju opštu obavezu da reše probleme koji uzrokuju utvrđene povrede.

78

PRESUDE VElIkOG VEĆA U SlUČAJEVIMA ARVANITAkI-ROBOTI I OSTAlI PROTIV GRČkE I kAkAMUkAS I OSTAlI PROTIV GRČkE

(PREDSTAVkE BROJ 27278/03, 38311/02) 15. feBRuAR 2008.


Arvanitaki-Roboti i ostali

Svi podnosioci predstavke kojih ima 91 grčki su državljani i pripadnici Nacionalnog zdravstvenog sistema u svojstvu lekara; svi rade u jednoj državnoj bolnici.

U aprilu 1994. godine poveli su postupak pred upravnim sudovima tražeći da se stavi van sna-ge odluka bolnice da im ne plaća prekovremeni rad. Sudski postupak je vođen pred sudovima dvo-stepene nadležnosti i trajao je do 2003. godine; na kraju podnosioci predstavke nisu uspeli u svo-jim zahtevima.

Kakamukas i ostali (Kakamoukas)

Predstavku je podnelo 58 grčkih državljana čija je zemlja dugo bila proglašena zemljištem name-njenim za eksproprijaciju.

Godine 1994. podnosioci predstavke su pokrenuli postupak pred upravnim sudovima tražeći da se ukine ta smetnja kojom je opterećeno njihovo zemljište. Prva serija postupaka okončana je 1998. godine, ali je posle toga 1999. godine usledila nova serija postupaka koji još nisu okončani pred Vr-hovnim upravnim sudom.

2. Odluka Suda

Presudom Veća od 18. maja 2006. godine u predmetu Arvanitaki-Roboti i ostali, Sud je zaključio da je bio prekršen član 6 stav 1 zbog prekomerne dužine postupka. Na ime nematerijalne štete Sud je svakom podnosiocu predstavke dosudio po 7.000 evra, sa izuzetkom jednog podnosioca kome je dosuđen iznos od 6.895 evra.

Presudom Veća od 22. juna 2006. godine u predmetu Kakamukas i ostali, Sud je zaključio da je bio prekršen član 6 stav 1 u pogledu dužine postupka i dosudio svakom podnosiocu predstavke po 5.000 ili po 8.000 evra, na ime pretrpljene nematerijalne štete, budući da ta šteta nije bila u dovoljnoj meri kompenzovana samim zaključkom da je konvencija bila prekršena.

Na zahtev države Grčke, shodno članu 43 oba predmeta bila su ustupljena Velikom veću. zahtev grčke države odnosio se na način na koji je u presudi Veća dosuđeno pravično zadovoljenje shod-no članu 41 konvencije.

član 41Sud je zauzeo stav da se tamo gde je utvrđeno da su spojeni postupci bili prekomerno dugi

mora uzeti u obzir način na koji je broj učesnika u jednom takvom postupku mogao da utiče na nivo

79

uznemirenosti, nelagodnosti i neizvesnosti svakog pojedinačnog učesnika. Sud je primetio da od svih elemenata koji mogu biti uzeti u razmatranje prilikom procene nematerijalne štete pretrplje-ne u datom slučaju neki elementi dovode do smanjenja, a drugi do povećanja dosuđenog iznosa.

S jedne strane, Sud je primetio da, iako je finansijski interes podnosilaca predstavke u spornim postupcima bio samo implicitan, a ne neposredan, ipak stoji činjenica da su podnosioci predstavke u predmetu Arvanitaki-Roboti i ostali već poveli parnicu za naknadu štete pred upravnim sudovima, za-htevajući da im se isplate svote između 15.000 i 20.000 evra. Isto važi i za predmet Kakamukas i osta-li, gde je, prema proceni samih podnosilaca predstavke, vrednost njihove imovine koja je blokirana (smetnjom u vidu namene zemljišta) iznosila oko 24 miliona evra. S tih razloga, Sud je zaključio da je dugo trajanje postupaka pojačavalo štetu koju su podnosioci predstavki trpeli.

S druge strane, Sud je pre svega ukazao na to da je 91 podnosilac predstavke u predmetu Arvani-taki-Roboti i ostali, kao i 58 podnosilaca predstavke u predmetu Kakamukas i ostali delovao, odnosno delovalo, zajedno u pokretanju postupka o kome je reč pred upravnim sudovima, u nastojanju da ospore zakonitost upravnih odluka. Posledica te činjenice jeste, po mišljenju Suda, to što je zajednič-ki cilj u spornim postupcima u oba predmeta bio takav da je ublažio neprijatnost i neizvesnost pre-trpljene zbog odugovlačenja tih postupaka.

Uzimajući u obzir sve te činioce, Sud je zaključio da je trajanje postupka preko “razumnog roka” bez svake sumnje nanelo podnosiocima predstavke takvu nematerijalnu štetu koja opravdava do-suđenu odštetu. Sud je takođe uzeo u obzir broj podnosilaca predstavke, prirodu utvrđenog kršenja konvencije i potrebu da se iznos odredi na takav način da ukupna svota bude kompatibilna sa sud-skom praksom i razumna u svetlosti vrednosti predmeta spora u navedenim postupcima.

S tih razloga, na ime pretrpljene nematerijalne štete, Sud je svakom podnosiocu predstavke u predmetu Arvanitaki-Roboti i ostali dosudio po 3.500 evra, dok je podnosiocima predstavke u pred-metu Kakamukas i ostali dosudio iznose od 2.500 ili 4.000 evra, u zavisnosti od pojedinačnih okolno-sti. Na ime sudskih i ostalih troškova u predmetu Arvanitaki-Roboti i ostali i iz razloga na koje je Veće već ukazalo, Sud je podnosiocima predstavke zajednički dosudio 1.500 evra.

3. Komentar

U ovim predmetima razmatrano je pitanje šta je primerena naknada na ime nematerijalne štete, u slučajevima koji se odnose na dužinu spojenih postupaka pred domaćim sudovima zbog kojih su ko-lektivno podnete predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.

Prilikom dosuđivanja nematerijalne naknade shodno članu 41, Sud često ističe da iznos dosuđu-je na osnovu pravičnosti. kada vrši procenu nematerijalne štete u predmetima koji se tiču dužine tra-janja postupka, Sud, razume se, uzima u obzir samu dužinu trajanja postupka, a dosuđeni iznos ima za cilj da nadoknadi pretrpljenu neprijatnost, nelagodnost i neizvesnost koje su nastale kao posledi-ca kršenja konvencije.

U ovom slučaju Sud je utvrdio da u postupcima kod kojih postoji veliki broj učesnika, za razliku od parničnih postupaka koji se vode na osnovu pojedinačnih privatnih tužbi i istovremenih zahte-va za odštetu, zajednički cilj postupka je to da se ublaže nelagodnost i neizvesnost pretrpljeni zbog kašnje-nja. Sud je, međutim, takođe uzeo u obzir značaj predmeta spora za podnosioce predstavki, što je ele-ment koji prilikom procene povećava iznos naknade.

Posledica za podnosioce predstavki u ovim predmetima bila je to da su iznosi koje im je Veće do-delilo presudama iz 2006. godine, posle zahteva grčke države da o predmetu raspravlja Veliko veće, bili prepolovljeni presudom Velikog veća.

80

PRESUDA U SlUČAJU SIMAlDONE PROTIV ITAlIJE

(PREDSTAVkA BR. 22644/03) 31. MART 2009.


Podnosilac predstavke Frančesko Simaldone (Francesco) italijanski je državljanin rođen 1929. go-dine koji živi u Italiji.

On je 6. oktobra 1992. godine pred regionalnim upravnim sudom poveo postupak protiv svog poslodavca, lokalne zdravstvene službe, tražeći naknadu troškova dnevnih obroka (topli obrok). Taj postupak je u januaru 2003. godine još bio u toku.

Podnosilac predstavke se 17. aprila 2002. godine obratio Apelacionom sudu u Rimu pozivajući se na Pintov zakon, i žaleći se zbog dužine trajanja postupka. Odlukom od 27. januara 2003. godine, čiji je tekst arhiviran u Sekretarijatu 26. marta 2003, Apelacioni sud je zaključio da je prekoračen razumni rok i dosudio je g. Simaldoneu iznos od 700 evra na pravičnoj osnovi kao kompenzaciju na ime ne-materijalne štete, i 1.000 evra njegovom advokatu za sudske i ostale troškove.

Taj iznos dodeljen “odlukom donetom shodno Pintovom zakonu” isplaćen je 6. aprila 2004.

2. Odluka Suda

Pozivajući se prvenstveno na član 6 stav 2, član 1 Protokola br. 1 uz konvenciju i na član 13, g. Si-maldone je tužio državu zbog dužine osnovnog postupka i naveo je da je naknada koju je dobio u skladu sa Pintovim zakonom zbog tog kašnjenja bila nedovoljna; takođe se požalio zbog vremena koje je bilo potrebno domaćim vlastima da izvrše odluku Apelacionog suda donetu u skladu sa Pin-tovim zakonom, kao i zbog neefikasnosti pravnog leka koji je predviđen Pintovim zakonom.

član 6 stav 1

U vezi sa glavnim postupkom

Sud je primetio da je postupak koji je podnosilac predstavke poveo 6. oktobra 1992. trajao više od 10 godina i 3 meseca u prvom stepenu, i stao je na stanovište da je naknada koja je dosuđena zbog te prekomerne dužine trajanja postupka bila nedovoljno, posebno ako se ima na umu da je i sama ta naknada isplaćena kasno, na kraju Pintovog postupka koji je trajao 11 meseci.

član 6 stav 1 i Protokol br. 1

U vezi sa plaćanjem naknade po Pintovom zakonu

Sud je još jednom naglasio da kompenzatorni pravni lek koji ima za cilj ispravljanje posledica pre-komerno dugog postupka u celini gledano ne bi trebalo da prekorači šest meseci od datuma kada odluka kojom se naknada dosuđuje postane izvršna. Sud je primetio da je svota novca koja je dosu-đena g. Simaldoneu bila plaćena 12 meseci pošto je odluka Apelacionog suda doneta u skladu sa Pintovim zakonom arhivirana u Sekretarijatu, te stoga nije prihvatio argumente Države u vezi sa izra-čunavanjem roka. S tih razloga, Sud je zaključio da je u ovom slučaju bio prekršen član 6 stav 1.

81

Sud je takođe stao na stanovište da je odlaganje o kome je reč predstavljalo neopravdano me-šanje vlasti u pravo g. Simaldoneo na neometano uživanje svoje imovine. Sud je primetio da je pod-nosilac predstavke, pošto je poveo postupak za naknadu, bio izložen dodatnim frustracijama, proi-steklim iz teškoća u pogledu konačne isplate te naknade. Sud je zaključio da je u ovom slučaju doš-lo do kršenja člana 1 Protokola br. 1.

član 13Sud smatra da tamo gde je država preduzela značajan korak time što je uvela novi, kompenza-

torni pravni lek, Sud onda treba da dopusti šire polje slobodnog odlučivanja državi kako bi mogla da organizuje primenu tog pravnog leka.

Sud je, međutim, naglasio da je u osam presuda Velikog veća koje su izrečene u martu 2006. go-dine ustanovljeno da iznosi koje su apelacioni sudovi na ime naknade dosudili u skladu sa Pintovim zakonom bivaju isplaćeni kasno ili se uopšte ne isplaćuju, kao i da je, od 29. marta 2006, Evropski sud izrekao više od 50 presuda protiv Italije u kojima je ustanovio da je bio prekršen član 6 stav 1 zbog kašnjenja isplate naknade izrečene u skladu sa Pintovim zakonom.

Sud je takođe primetio da je od septembra 2007. godine uložen veliki broj novih predstavki pro-tiv Italije (nedavno je stiglo oko 500 takvih predstavki) i sve se te predstavke odnose isključivo na kaš-njenje u isplati naknade dosuđene prema Pintovom zakonu, što ukazuje na to da postoji problem funkcionisanja tog pravnog leka.

Bez obzira na to, Sud je konstatovao da su u periodu od 2005. do 2007. godine nacionalni apela-cioni sudovi koji imaju odgovarajuću nadležnost doneli oko 16.000 odluka u skladu s Pintovim zako-nom, ocenivši da, kako zasad stoje stvari, pravni lek predviđen Pintovim zakonom nije u struktural-nom smislu nedelotvoran. S tih razloga Sud je zaključio da nije bilo kršenja člana 13.

član 41Sud je podnosiocu predstavke dosudio iznos od 3.950 evra na ime nematerijalne štete i 1.000

evra za sudske i ostale troškove.

3. Komentar

Prekomerna dužina sudskog postupka najrasprostranjenije je ozbiljno sistemsko kršenje prava na pravično suđenje u Evropi. Evropski sud redovno osuđuje neke evropske države zbog toga što se u njima ne ispunjava zahtev razumnog vremenskog roka i zato što na nacionalnom nivou nisu ustano-vila odgovarajuće mehanizme za rešavanje ovog problema.

kako ova presuda jasno stavlja do znanja, pravni lek koji je uveden da bi se rešio problem i sam po sebi može kršiti zahtev razumnog vremenskog roka. U ovom slučaju Pintov zakon, koji je Italija usvo-jila da bi se uhvatila u koštac sa problemom nepropisne velike dužine trajanja postupka, obezbeđuje da se isplati novčana naknada onda kada je prekršen zahtev razumnog vremenskog roka. Međutim, od trenutka kada je presuda kojom je naložena ta isplata postala pravosnažna, podnosilac predstav-ke u ovom slučaju bio je izložen dodatnom čekanju od još 12 meseci pre no što je isplata konačno iz-vršena. Iako je Sud ustanovio da su prava podnosioca predstavke po osnovu člana 6 i člana 1 Proto-kola br. 1 bila prekršena, on nije bio spreman da oceni kako je pravni lek obezbeđen Pintovim zako-nom bio imanentan nedelotvoran u smislu kršenja člana 13. Međutim, ako Sud bude ustanovio još mnogo ovakvih kršenja onda će to, neminovno, u budućnosti dovesti do zaključka da pravni lek koji nudi Pintov zakon ne ispunjava zahteve člana 13.

82

PRESUDA U SlUČAJU MANUšAĆE PUTO PROTIV AlBANIJE

(PREDSTAVkE BR. 604/07, 43628/07, 46684/07, 34770/09) 31. Jul 2012.


Podnosioci predstavke su dvadeset albanskih državljana koji žive u Albaniji. zakonom o imovini iz 2004. godine formirane su lokalne komisije koje su donosile upravne odluke na koje je bilo moguć-no uložiti žalbu; tim odlukama je priznavano da su podnosioci predstavke nasledili vlasnička prava na posede u rasponu od 600 do 5.000 kvadratnih metara. Svim podnosiocima predstavke rečeno je da će im naknada biti isplaćena na jedan od nekoliko zakonom predviđenih načina.

Među prvih pet podnosilaca predstavke nalazio se i Manušaće Puto (Manushaqe Puto). Svi oni su izjavili da su od 1995. do 2002. godine podnosili žalbe komisiji zbog neizvršenja odluke. zvanični od-govor na njihove žalbe nikada nije stigao. Godine 2006. lokalne komisije zamenjene su Agencijom, čiji je direktor onda odlučio da proveri zakonitost odluka komisije. Otada nije bila preduzeta nikakva radnja i odluka je ostala neizvršena.

Druga grupa predstavki takođe se odnosi na problem neizvršenja, kao i odbacivanje pritužbi ukoliko je izvršena delimična nadoknada.

Pravila po kojima izvorna (konfiskovana) imovina nije mogla biti vraćena u posed propisana su zakonom o imovini iz 2004. godine. Od 2004. do 2010. godine taj zakon je sedam puta menjan i do-punjavan, a rokovi su neprestano produžavani. Ustavni sud je presudio da je jedan broj odredaba tog zakona u neskladu sa Ustavom, kao što je odredba po kojoj direktor Agencije ima pravo da preina-či ili poništi odluke komisije.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su tvrdili da su neizvršenjem upravnih odluka po kojima im je dosuđena naknada prekršeni članovi 6 stav 1, i 13 konvencije, kao i član 1 Protokola br. 1 uz nju.

član 13Sud je prvi put ispitivao delotvornost izvršenja upravnih odluka u Albaniji u slučaju Ramadi i ostali

(Rahmadi and others), gde su ustanovljena kršenja članova 13 i 6 stav 1. U tom slučaju, vlasti nisu pre-duzele neophodne mere da bi obezbedile sredstva za izvršenje odluka u korist podnosilaca pred-stavke, pa su podnosioci predstavke iz tog razloga bili lišeni prava na delotvorni pravni lek.

Sud je primetio da je od vremena tog slučaja albanska vlada donela znatan broj zakona, pre sve-ga u vezi sa dodelom finansijske naknade. Međutim, usled jednog broja nedostataka, ta dodela fi-nansijske naknade nije delotvorno sredstvo izvršenja. Na primer, ako je podnosilac zahteva dobio de-limičnu restituciju imovine ili neke druge vidove naknade, on više nema pravo na dobijanje dalje fi-nansijske naknade. Pored toga, na osnovu odluka vlasti maksimalni iznos finansijske naknade propi-san je u vrednosti površine od 200 kvadratnih metara. Podnosioci zahteva se suočavaju i s mnogo-brojnim procesnim preprekama u svome nastojanju da dobiju finansijsku naknadu. konačno Sud nije mogao da sagleda na koji način se odlukama vlasti može obuhvatiti i izračunati nematerijalna šteta.

83

Imajući na umu nedelotvornost ostalih, zakonom propisanih, vidova kompenzacije, kao što je naturalna naknada, kompenzacija u vidu akcija preduzeća u državnom vlasništvu i prihoda od pro-cesa privatizacije, pa čak i kroz državne obveznice, jasno je da još uvek ne postoji delotvoran unu-trašnji pravni lek koji bi omogućio adekvatnu i dovoljnu pravičnu naknadu za dugotrajno neizvrše-nje upravnih odluka o odobrenju kompenzacije. Prema tome, u ovom slučaju je prekršen član 13.

član 6 stav 1 Konvencije i član 1 Protokola br. 1U ovom slučaju, pravosnažne i izvršne odluke ostale su neizvršene od pet do 17 godina, i Sud je,

sledeći zaključke koje je doneo i u prethodnim slučajevima, ustanovio da su ovde prekršeni član 6 stav 1 i član 1 Protokola br. 1 uz konvenciju.

član 46Sud je u ovom slučaju odlučio da primeni postupak donošenja pilot presude, budući da su krše-

nja o kojima je reč proizvela široko rasprostranjeni problem koji pogađa veliki broj ljudi, zbog regu-latornih nedostataka i/ili ponašanja vlasti u izvršenju pravosnažnih odluka o kompenzaciji, na šta je već ukazano u slučaju Ramadi i ostali. Sud je takođe primetio da trenutno na spisku ima još 80 sličnih predstavki i da postoji opasnost da će se broj osnovanih predstavki u vezi s ovim problemom u bu-dućnosti povećati. Sud je zabrinut zbog toga što je ustanovio da je došlo do kršenja uprkos tome što je u prethodnim presudama ukazao na potrebu za donošenjem opštih mera, i zaključio je da Alba-nija stoga treba da hitno preduzme opšte mere kako bi obezbedila pravo na naknadu. Sud je odlu-čio da privremeno obustavi postupke u vezi sa svim novim predstavkama protiv Albanije ukoliko su one podnete po izricanju presude u ovom slučaju, a njihovi podnosioci iznose osnovane pritužbe is-ključivo u vezi sa dugotrajnim neizvršenjem pravosnažnih imovinskih odluka. Ta obustava postupa-ka biće na snazi 18 meseci po stupanju na pravnu snagu presude u ovom slučaju.

član 41S obzirom na nedelotvornu prirodu postojećeg sistema naknada i imajući pre svega na umu či-

njenicu da je prošlo više od 15 godina otkako je prvi put dosuđena kompenzacija, Sud je, ne prejudi-cirajući buduće događaje u vezi sa mehanizmom kompenzacije, našao da je razumno da podnosio-cima predstavki u ovom slučaju dosudi iznos koji predstavlja konačno i iscrpno rešenje njihovih pred-stavki. Svaki od četvorice podnosilaca predstavke dobio je iznose u rasponu od 280.000 do 1.360.000 evra na ime materijalne i nematerijalne štete.

3. Komentar

U obrazloženju odluke donete u ovom slučaju Sud se pozvao na odluku u slučaju Ramadi i osta-li protiv Albanije (presuda od 13. novembra 2007.). U toj presudi, koja je izrečena pre gotovo pet godi-na, Sud je već identifikovao nedostatke u albanskom pravnom sistemu, čija je posledica to što je cela jedna kategorija ljudi lišena prava na poštovanje imovine i u odnosu na te ljude prekršeni su članovi 6 i 13. U slučaju Ramadi i ostali, Sud je stoga dao uputstvo vladi Republike Albanije da uvede pravni lek koji će omogućiti pravično zadovoljenje za ustanovljena kršenja i da ukloni sve prepreke koje stoje na putu davanja naknade tako što će obezbediti da budu preduzete odgovarajuće zakonske, uprav-ne i budžetske mere. Sud je dodao da te mere treba doneti po hitnom postupku.

Pošto je u ovom slučaju ustanovio da ti problemi i dalje postoje, Sud je odlučio da je od impe-rativnog značaja da primeni postupak izricanja pilot presude. Shodno članu 46 Sud je dao detaljna uputstva Vladi Republike Albanije o pitanjima kojima ona treba hitno da se pozabavi i o odgovaraju-ćim merama koje treba da preduzme da njeno zakonodavstvo i praksa bili u skladu sa konvencijom.

zanimljivo je da je Sud primetio kako je od donošenja presude u slučaju Ramadi i ostali država donela znatan broj zakonskih akata u vezi sa finansijskom naknadom, da je usvojila mape za vredno-

84

vanje imovine, formirala Fond za naturalnu naknadu i donela Akcioni plan. U suštini, u periodu izme-đu 2004. i 2010. godine imovinski zakoni su bar sedam puta menjani i dopunjavani. Mada je Sud pri-znao da izmene i dopune zakona mogu biti odraz razvoja pravnog okruženja, tako česte promene imaju za posledicu nedoslednu pravosudnu praksu i doprinose opštem pomankanju pravne sigur-nosti (što je samo po sebi povreda konvencije). Stoga je Sud pozvao Vladu Republike Albanije da iz-begne tako česte promene i da pažljivo razmotri sve pravne i finansijske implikacije daljih promena, pre no što ih uvede.

Ovo je važno pitanje za opštu primenu - konvencija štiti prava koja su praktična i delotvorna, a ne teorijska i iluzorna. Prekomerni broj novih zakona i smernica neće pružiti takvu zaštitu; nju može da donese samo delotvorno sprovođenje zakona. (Više o ovom pitanju vidi u slučaju Vjasu protiv Ru-munije/Viasu v. Romania, presuda od 9. decembra 2008).

Documents

PRIRUČNIK O SUDSKOJ PRAKSI - airewb.org · stematično objašnjava pojmove i suštinu suđenja u razumnom roku, utemeljeno na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. Ipak,