Click here to load reader

Priručnik - bpa.edu.rs

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Priručnik - bpa.edu.rs

Štampano u Beogradu, Srbija.
Design copyright © 2011 Aleksandra Milakovi Radinovi
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, smeštati u sistem za pretraivanje, niti prenositi, u bilo kom obliku ili na bilo koji nain, elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi nain, u komercijalne svrhe bez prethodnog odobrenja Meunarodne finansijske korporacije.
III
Izjava o odbijanju odgovornosti
Srpski prirunik za korporativno upravljanje (Prirunik) distribuira se uz napomenu da se ni autori ni organizacije i zemlje koje oni predstavljaju niti izdava ne bave pruanjem pravnih ili finansijskih saveta. Materijal u ovom Priruniku daje se u dobroj nameri kao opšta smernica i ne moe se prihvatiti nikakva odgovornost za gubitak ili trošak nastao kao rezultat oslanjanja na informacije sadrane u ovom Priruniku.
Nije namera da ova publikacija bude iscrpna. Mada je Prirunik pripreman uz najveu panju, na njega se ne treba oslanjati kao na osnovu za formulisanje poslovnih odluka. O svim finansijskim stvarima i pitanjima treba konsultovati raunovou, revizora ili drugog finansijskog strunjaka. O svim pravnim stvarima i pitanjima treba konsultovati pravnika. Budui da se zakoni u Republici Srbiji esto menjaju, zakonska pravila koja se pominju u ovom Priruniku mogu biti zastarela ili zamenjena novim propisima u trenutku njegovog objavljivanja. Pominjanja zakona i propisa odnose se na one koji su bili na snazi decembra 2011. godine.
Sva pominjanja muškog roda u celom ovom Priruniku vae za oba pola ukoliko nije drugaije naznaeno.
Svi stavovi u ovom Priruniku stavovi su autora i ne moraju obavezno predstavljati stavove vlade Švajcarske, Beogradske berze, Meunarodne finansijske korporacije ili Grupe Svetske banke.
Ovaj Prirunik dostavlja se korisnicima uz upozorenje da se bez prethodne saglasnosti Meunarodne finansijske korporacije ne sme stavljati u promet na komercijalnoj osnovi ni na koji nain (pozajmicom, preprodajom, iznajmljivanjem i sl.).
IV
V
Predgovor
Drugo izdanje Prirunika za korporativno upravljanje se objavljuje pred završetak intenzivnog rada Meunarodne finansijske korporacije (IFC), lanice Grupacije Svetske banke, na projektu korporativnog upravljanja u Srbiji (ovaj projekat IFC-a je pokrenut 2006). Zadovoljstvo nam je što smo zajedno sa svojim partnerom – Beogradskom berzom (BELEX) bili u prilici da damo doprinos drugom izdanju Prirunika koje obuhvata razliite trendove u korporativnom upravljanju, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.
IFC-ov projekat korporativnog upravljanja je bio usmeren na podršku kompanijama i trišnim institucijama i subjektima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i (od 2010) na Kosovu, u unapreenju standarda i praksi korporativnog upravljanja. Naše aktivnosti su se zasnivale na etiri stuba: pruanje podrške u unapreenju okvira korporativnog upravljanja na osnovu zakona, propisa i meunarodnih standarda, te saradnja sa odgovarajuim telima; rad sa akademskim institucijama na ukljuivanju korporativnog upravljanja u njihove nastavne programe, bilo u vidu specijalistikih kurseva, bilo u okviru master ili osnovnih studija; podizanje opšte svesti o korporativnom upravljanju meu srpskim kompanijama, kao i u široj javnosti putem razliitih radionica, obuka i publikacija; i konano, što je sigurno vano, podrška pojedinanim kompanijama u uvoenju, praenju i primeni dobrih praksi korporativnog upravljanja u njihovim strukturama upravljanja, sa ciljem poboljšanja poslovanja, efikasnosti i dostupnosti kapitala.
Smatramo da su u Srbiji uspostavljeni vrsti temelji za budui razvoj odrive korporativne kulture, kako na nivou kompanija, tako i na institucionalnom nivou. Imajui u vidu da su korporativni standardi ugraeni u domae propise, te da je Beogradska berza 2008. godine usvojila Kodeks korporativnog upravljanja, tokom poslednje tri godine smo se usredsredili prvenstveno na praktinu primenu tih standarda. Zahvaljujui našim odlinim partnerima (meu kojima je i Beogradska berza), razvili smo alatke koje e se koristiti kao osnova za sprovoenje brojnih obuka, ukljuujui i dva Scorecarda korporativnog upravljanja, koji omoguavaju brzu i efikasnu proveru praksi korporativnog upravljanja u kompanijama. IFC je uz to objavio niz prirunika i razvio razliita internet rešenja. Prvo izdanje Prirunika sainjeno od 14 poglavlja (koje je razvijeno u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu) pripremljeno je 2008. godine i bilo je veoma dobro prihvaeno na domaem trištu, kako od strane poslovne, tako i od strane akademske zajednice. Ekspertska grupa koja je marljivo radila na izradi ovog Prirunika pripremila je sveobuhvatan materijal koji obezbeuje uvid u globalno najbolju praksu korporativnog upravljanja, uzimajui u obzir domae zakone i regulativu. Koristimo ovu priliku da se još jednom zahvalimo autorima prvog izdanja.
Korporativni standardi su se od prvog izdanja Prirunika dodatno razvili i promenili na globalnom nivou, te je tako najbolja praksa dodatno unapreena u odnosu na pouke izvuene iz poslednje ekonomske krize; korporativni standardi su se promenili i na nacionalnom nivou,
VI
s obzirom na to da su srpski zakoni i propisi aurirani kako bi se u što veoj meri uskladili sa evropskim propisima (EU acquis). Novi Zakon o privrednim društvima usvojen je 25. maja 2011, dok je novi Zakon o trištu kapitala usvojen 17. maja 2011. Imajui u vidu ovakav razvoj dogaaja, zajedno sa Beogradskom berzom smo se dogovorili da pripremo drugo izdanje Prirunika za korporativno upravljanje za privredna društva u Srbiji.
Zahvaljujemo se autorima drugog izdanja za detaljnost i iscrpnost koje je ustanovila inicijalna grupa autora, a naroito Beogradskoj berzi koja je predvodila ovu vanu aktivnost.
Naposletku, zahvaljujemo se Dravnom sekretarijatu za ekonomske poslove Švajcarske (SECO) bez ije svesrdne i stalne podrške ovo izdanje, kao ni druge aktivnosti na korporativnom upravljanju u Srbiji, ne bi bile mogue.
Oliver Orton Regionalni menader programa Projekat korporativnog upravljanja Meunarodna finansijska korporacija
VII
Predgovor
Sa sve veom globalizacijom trišta, koncept korporativnog upravljanja dobija sve vei znaaj. Globalna ekonomska kriza je u prvi plan istakla probleme u vezi sa korporativnim upravljanjem kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji. Neuveni kolaps brojnih firmi, ogroman rast nezaposlenosti, kao i veliki broj ljudi koji ive na granici siromaštva ili ispod nje, doveli su do pitanja o tome šta su uzroci trenutnog stanja globalne ekonomije. Posmatrajui posledice globalne ekonomske krize, uvereni smo da deo problema potie iz razliitih slabosti i neuspeha korporativnog upravljanja. ak i pored uvoenja pravila, kodeksa i praksi korporativnog upravljanja, globalna ekonomska kriza je pokazala da je neophodna efikasnija primena standarda korporativnog upravljanja.
Dobro korporativno upravljanje doprinosi odrivom ekonomskom razvoju tako što i) poboljšava poslovne rezultate kompanija i njihovu operativnu efikasnost, ii) poboljšava pristup trištima kapitala, iii) umanjuje troškove kompanija u smislu pribavljanja kapitala i podie vrednost imovine, i iv) doprinosi boljoj reputaciji kompanije.
U saradnji sa Meunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), Švajcarski dravni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) ve više od šest godina realizuje projekat korporativnog upravljanja u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji u Junoj Evropi. Ovaj projekat je deo dugorone saradnje Švajcarske i Srbije, koja ima za cilj smanjenje siromaštva i obezbeivanje uspešnog procesa ekonomske i društvene tranzicije. Saradnja izmeu Švajcarske i Srbije, koja se ogleda u ulaganju vrednom više od 300 miliona švajcarskih franaka u poslednjih 20 godina, u funkciji je podrške ekonomskom razvoju, vladavini prava, obrazovanju, kao i energetskoj efikasnosti u Srbiji.
Cilj projekta korporativnog upravljanja je i) da pomogne kompanijama da unaprede sopstvenu praksu korporativnog upravljanja, ii) da podri javne institucije u uspostavljanju efikasnih mehanizama za korporativno upravljanje, iii) da pomogne obrazovnim institucijama da uvrste teme iz korporativnog upravljanja u svoje nastavne planove i iv) da podigne svest o temama koje se tiu korporativnog upravljanja. Kroz razvoj dobre prakse korporativnog upravljanja srpskim kompanijama pomaemo da poboljšaju svoje poslovanje i ostvare bolji pristup kapitalu.
Cilj ovog Prirunika je da doprinese promovisanju dobrog korporativnog upravljanja u Srbiji. Prirunik prua instruktivan pregled zakonskog i regulatornog okvira korporativnog upravljanja. Pored toga, sadri brojne primere iz prakse, ukljuujui i najbolju meunarodnu praksu razvijenu kao odgovor na razliite probleme korporativnog upravljanja. Siguran sam da e ovaj Prirunik doprineti daljem razvoju kulture korporativnog upravljanja u Srbiji i da e od njega imati koristi svi relevantni nosioci interesa, od menadera i lanova odbora do srpskih akademskih radnika i studenata.
Beatrice Meyer Direktor kancelarije u Srbiji Kancelarija za saradnju sa Švajcarskom
VIII
IX
Predgovor
Moe se rei da je u proteklih pet godina ispisano vano poglavlje u razvoju korporativnog upravljanja u Srbiji. U zakonskom okruenju koje je i samo prepoznalo vrednosti dobre prakse korporativnog upravljanja „svetlo dana“ su ugledali prvi institucionalni kodeksi korporativnog upravljanja i poslovne etike, ali i nekoliko dokumenata koji su od posebnog znaaja za primenu kodifikovanih principa i preporuka u praksi kompanija. Prirunik Meunarodne finansijske korporacije (IFC) o korporativnom upravljanju, koji je ovu materiju „oiveo“ odgovorima na praktina pitanja iz stvarnog ivota kompanija podranim konkretnim primerima najbolje meunarodne prakse, svakako je jedan od njih. On je posluio i kao oslonac u izradi dokumenta „Scorecard korporativnog upravljanja“, koji je u saradnji IFC-a i Beogradske berze kreiran kao svojevrstan alat za praenje i ocenu prakse korporativnog upravljanja, a uz dodatnu podršku Privredne komore Srbije i uspešno testiran u praksi domaih kompanija. Dakle, sa zadovoljstvom se moe konstatovati da se, do skora nova, nerazumljiva i nepoznata materija korporativnog upravljanja dobro razvija. Ipak, uinjeno se moe nazvati, u neku ruku, samo krajem prve faze.
Novine u zakonskoj regulativi koja ureuje trište kapitala i organizaciju i poslovanje akcionarskih društava pred nas su postavile zadatak izrade osavremenjenog Prirunika. Za ueše u ovom poslu opredelili smo se duboko uvereni u njegovu široku upotrebnu vrednost.
Proces privatizacije koji je zakonom „proizvodio“ otvorena akcionarska društva sa obavezom ukljuenja na organizovano sekundarno trište hartija od vrednosti, pored svih manjkavosti, koje ovom prilikom zanemarujemo, neosporno je doprineo boljem poimanju suštine akcionarstva, porastu interesa najšire javnosti za poslove trišta kapitala i linom uešu na trištu. Na taj nain širio se krug neposredno zainteresovanih za pitanja korporativnog upravljanja, iskustava i praksu zemalja u okruenja ali i najrazvijenijih svetskih ekonomija. Uvaavanjem injenice da tako širok front akcionara nema istu edukativnu polaznu osnovu, niti jednake mogunosti razumevanja ponekad komplikovane terminologije i procedura, prepoznali smo i svoju obavezu da Prirunik što pre osveimo novim zakonskim pristupom i iskustvima steenim tokom trogodišnje upotrebe prethodnog.
Takoe, kao organizator trišta kapitala, rukovodili smo se i potrebama samog trišta. Ovo naroito ako se ima u vidu znaaj segmenta koji se odnosi na unapreenje transparentnosti poslovanja kompanija ije hartije od vrednosti su izloene trgovanju javnom ponudom, što stavlja apostrof na sve aspekte korporativnog upravljanja. Visok rejting kompanija sa dobrom praktinom primenom principa korporativnog upravljanja doprinosi porastu rejtinga trišta u celini, što nadalje znai i nove investitore, porast likvidnosti, mogunost uvoenja novih finansijskih instrumenata, porast investicija nove razvojne projekte, rast privrede zemlje... Za razvoj trišta kapitala, znaajne karike privrednog sistema svake zemlje, poverenje investicione javnosti je vaan faktor, te je stoga jedan od osnovnih zadataka svih institucija trišta kapitala da obezbede da ono funkcioniše na nain koji omoguava ouvanje njegovog
X
integriteta i obezbeuje njegov dalji razvoj. U tom kontekstu znaaj Prirunika vidimo i kroz njegov potencijal da prui podršku uesnicima na trišta kapitala u razvoju i ouvanju trišnog ambijenta koji je prepoznatljiv i privlaan najširem krugu investitora.
Stoga, uvereni u vrednost publikacije koja je pred vama, dajemo sebi slobodu da je zdušno preporuimo kompanijama, njihovim akcionarima i svima koji prepoznaju znaaj dobrih praksi korporativnog upravljanja za privredne subjekte i privredni sistem u celini.
Gordana Dostani direktor Beogradske berze
XI
o Meunarodnoj finansijskoj korporaciji Meunarodna finansijska korporacija (IFC), lanica grupacije Svetske banke, je najvea global- na razvojna institucija usredsreena na privatni sektor. Mi pomaemo zemljama u razvoju da ostvare odriv rast tako što investiramo i pruamo savetodavne usluge kompanijama i vladama i mobilizujemo kapital na meunarodnom finansijskom trištu. U fiskalnoj 2011. godini, za vreme svetske ekonomske krize, smo postigli rekordne rezultate, investirali gotovo 19 milijardi dolara i tako podrali naše klijente da otvore nova radna mesta, unaprede zaštitu ivotne sre- dine i pomognu svoje lokalne zajednice. Za dodatne informacije pogledajte www.ifc.org.
više informacija moete nai i na sledeim stranicama: www.facebook.com/IFCwbg www.twitter.com/IFC_org www.youtube.com/IFCvideocasts www.ifc.org/SocialMediaIndex
Savetodavne usluge IFC-a u evropi i Centralnoj Aziji Sektor IFC-a za pruanje savetodavnih usluga u Evropi i Centralnoj Aziji sarauje sa finansi- jskim institucijama, kompanijama iz privatnog sektora i dravnim agencijama na unapreenju investicione klime, unapreenju dostupnosti finansiranja, poboljšanju lokalnih infrastruk- turnih usluga, rešavanju problema povezanih sa klimatskim promenama, te na razvoju poljo- privrednog sektora.
IFC prua savete finansijskim institucijama u pogledu jaanja kapaciteta za upravljanje rizicima, na taj nain poveavajui dostupnost finansijskih sredstava za mala i srednja preduzea. Kad je re o klimatskim promenama, IFC prua podršku razvoju trišta obnovljive energije saraujui sa kompanijama, prvenstveno u stambenom sektoru, na poveanju energetske efikasnosti. IFC širom regiona pomae poljoprivrednim proizvoaima da unaprede standarde bezbed- nosti hrane kako bi podigao njihovu konkurentnosti na meunarodnom trištu. Pored toga, IFC prua podršku razvoju lokalne infrastrukture kroz javno-privatna partnerstva. Uz to, IFC sarauje sa dravnim agencijama i partnerima iz privatnog sektora na reformi poreskih sistema i omoguavanju lokalnim preduzetnicima da što lakše zaponu i vode nove poslove.
Za više informacija pogledajte regionalnu internet stranicu Savetodavnih usluga IFC-a u Evropi i Centralnoj Aziji: http://www.ifc.org/eca.
XII
dravni sekretarijat za ekonomske poslove (SeCo)
SECO je struni centar vlade Švajcarske za sva kljuna pitanja koja se odnose na ekonomsku politiku. Cilj ovog Sekretarijata je da stvori osnovne uslove regulatorne i ekonomske politike kako bi omoguio odrivi razvoj.
Na domaem planu, ovaj Sekretarijat predstavlja vezu izmeu kompanija, socijalnih partnera i vlade. SECO podrava regionalni i strukturno izbalansirani ekonomski razvoj i obezbeuje zaštitu zaposlenih. Putem svoje politike trišta rada, ovaj Sekretarijat doprinosi spreavanju i rešavanju problema nezaposlenosti, a samim tim i odravanju socijalnog mira.
SECO uz to podrava obezbeivanje pristupa svim trištima za švajcarsku robu i usluge, kao i investicije. Kad je re o politici spoljne trgovine, SECO je aktivno angaovan u formulisanju efikasnih, pravinih i transparentnih pravila koja regulišu globalnu ekonomiju.
Sektor SeCo za ekonomsku saradnju i razvoj
SECO kroz svoju ekonomsku saradnju sa zemljama sa niskim prihodima, odnosno sa zemljama bivšeg istonog bloka i zemljama Centralne Azije, nastoji da zemljama partnerima olakša proces integracije u svetsku ekonomiju promovišui društveno odgovaran ekonomski rast prihvatljiv u ekološkom i klimatskom smislu. Pored toga, SECO je zaduen za koordinaciju odnosa Švajcarske sa Grupacijom Svetske banke, regionalnim razvojnim bankama i ekonomskim organizacijama Ujedinjenih nacija.
U tom smislu, SECO se angauje prvenstveno sa ciljem promovisanja stabilnih ekonomskih uslova, jaanja konkurentnosti i obezbeivanja diversifikacije trgovine, kako bi mobilisao švajcarske i strane investicije i poboljšao osnovnu infrastrukturu. Vani principi saradnje su dobro upravljanje i mobilizacija privatnih resursa (kapital i znanje i iskustvo, odnosno know- how).
SECO je usredsreen na nekoliko odabranih tema i na zemlje koje su napredovale u razvoju, odnosno na zemlje u tranziciji koje se suoavaju sa izazovima u vezi sa razvojem odreenih politika, u kojima su mere koje primenjuje SECO posebno efikasne. U tom poslu, SECO se oslanja na bogato iskustvo Saveznog ministarstva za ekonomske poslova u ekonomskoj i trgovinskoj politici. SECO koristi njihovo struno znanje, npr. u politici regionalnog razvoja i trišta rada, poveanju konkurentnosti ili iskustvu sa Svetskom trgovinskom organizacijom
XIII
(STO) ili sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), i prilagoava ga specifinim potrebama ekonomske saradnje. Ovo iskustvo se koristi i za pruanje podrške centralnim bankama, vodeim organizacijama i dravnim organima partnerskih zemalja u pogledu ekonomskih pitanja, odnosno za podršku tela koja su esto van domašaja „tradicionalnih“ razvojnih agencija.
U cilju bolje usaglašenosti ekonomske i trgovinske saradnje i ciljeva spoljne politike, te u cilju njihovog što boljeg povezivanja sa drugim instrumentima saradnje, sektor SECO za ekonomsku saradnju i razvoj tesno sarauje sa drugim sektorima ovog Sekretarijata, sa SDC i drugim dravnim kancelarijama ukljuenim u meunarodnu saradnju.
Sektorom rukovodi lan izvršnog odbora SECO i ini ga oko 65 zaposlenih. Godišnji budet sektora iznosi 250 miliona švajcarskih franaka.
XIV
Ovaj Prirunik prua organima upravljanja i akcionarima srpskih akcionarskih društava sveobuhvatan pregled regulatornog okvira korporativnog upravljanja u Srbiji i praktian instrumentarijum osmišljen da pomogne realizaciju dobrog upravljanja u praksi. On itaocima prua:
• Pregled zakonodavnih i regulatornih uslova koji se odnose na korporativno upravljanje, kao i napomene koje upuuju na meunarodno priznate principe i standarde prakse korporativnog upravljanja;
• Preporuke o tome kako da ispune obaveze akcionarskih društava u pogledu upravljanja;
• Praktine primere kako se mogu implementirati standardi korporativnog upravljanja i uputstva za izvršne rukovodioce i lanove odbora društva pri ispunjavanju njihovih obaveza u pogledu upravljanja društvom; i
• Opšte preglede nadlenosti, obaveza i postupaka organa upravljanja akcionarskih društava.
Ovaj Prirunik takoe prua dravnim funkcionerima, pravnicima, sudijama, investitorima i drugima okvir za ocenu nivoa praksi korporativnog upravljanja u srpskim društvima. Konano, on slui kao priruno sredstvo za obrazovne institucije koje e obuavati sledeu generaciju srpskih rukovodilaca, investitora i kreatora politike o dobrim praksama korporativnog upravljanja.
XV
1. Poglavlje: Uvod u korporativno upravljanje 2. Poglavlje: Opšta struktura upravljanja akcionarskog društva 3. Poglavlje: Opšta akta društva 4. Poglavlje: Odbor društva 5. Poglavlje: Izvršni organi 6. Poglavlje: Sekretar društva 7. Poglavlje: Uvod u prava akcionara 8. Poglavlje: Skupština akcionara 9. Poglavlje: Implikacije osnovnog kapitala na korporativno upravljanje 10. Poglavlje: Dividende 11. Poglavlje: Uticaj hartija od vrednosti na korporativno upravljanje 12. Poglavlje: Znaajne korporativne transakcije 13. Poglavlje: Objavljivanje informacija 14. Poglavlje: Postupci nadzora i revizije
Svih etrnaest poglavlja obrauju osnovna pitanja korporativnog upravljanja. Sva pitanja se paljivo razmatraju kroz prizmu srpskih propisa i meunarodnih principa i standarda dobre prakse korporativnog upravljanja. Preporuuje se da se proita ceo Prirunik da bi se steklo potpuno razumevanje sistema korporativnog upravljanja u Srbiji, ali nije neophodno itati sva poglavlja hronološkim redom. italac se podstie da pone s temom koja ga interesuje i da sledi veze i napomene koje se nalaze u tekstu radi upuivanja na druga poglavlja.
Primeri, ilustracije i kontrolni spiskovi ukljueni su da bi uinili Prirunik jasnim i korisnim. U tekstu e se na odgovarajuim mestima ponavljati sledei instrumenti:
• Kljuna pitanja imaju za cilj da pomognu organima društva da se fokusiraju na kljuna pitanja korporativnog upravljanja s kojima se društva suoavaju.
XVI
• Najbolja praksa sumira glavne preopruke i principe korporativnog upravljanja OECD-a, vodee nacionalne standarde drugih zemalja, kao i konkretne primere meunarodno priznatih praksi dobrog korporativnog uprvaljanja.
• Prakse društava ilustruju kako društva danas prilaze pitanjima korporativnog upravljanja. On istie signale upozorenja, tj. uobiajene zloupotrebe korporativnog upravljanja koje se dogaaju, i modele praksi društava kod dobrog korporativnog upravljanja.
• Mini sluajevi ilustruju apstraktne koncepte i pokazuju stvarne probleme sa kojima se društva suoavaju.
• Slike, tabele i druge ilustracije ukljuene su da bi ilustrovale kljune koncepte.
• Detaljne napomene o zakonima i propisima upuuju itaoca na originalne tekstove.
XVII
Javno akcionarsko društvo = Društvo
Zajedniki naziva za odbor direktora u jednodomnom, odnosno nadzorni odbor u dvodomnom sistemu upravljanja društvom = Odbor društva
Zajedniki naziv za direktora u odboru direktora u jednodomnom, odnosno lana nadzornog odbora u dvodomnom sistemu upravljanja = lan odbora društva
Skupština akcionara = SA
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti = Centralni registar
Komisija za hartije od vrednosti RS = Komisija za HOV
Multilateralna trgovaka platforma = MTP
XVIII
Zahvalnost
Znaajan broj posveenih ljudi je uloio trud u izradu i objavljivanje ovog Prirunika, koji je pripremljen u okviru Programa korporativnog upravljanja IFC-a.
Tekst Prirunika je na osnovu prvog izdanja adaptirala Lidija Šeškar, pravni savetnik na Beo- gradskoj berzi, dok su projekat objavljivanja Prirunika u Srbiji vodili Oliver James Orton (regio- nalni menader Programa korporativnog upravljanja u Junoj Evropi), Katarina uli (menader Programa korporativnog upravljanja u Srbiji i Crnoj Gori) i Mirjana uki (asistent programa).
Sveobuhvatnu podršku projektu objavljivanja Prirunika pruio je Per Kjellerhaug, menader IFC-a za region Zapadnog Balkana.
Dizajn Prirunika je uradila Aleksandra Milakovi Radinovi.
Naposletku, napominjemo da ova publikacija i aktivnosti koje su dovele do njene izrade ne bi bili mogui bez velikodušne podrške Dravnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske.
SAdrAj
Sadraj
Korporativno upravljanje — Prirunik
Predgovor — ifc V Predgovor — seco VII Predgovor — beogradska berza IX o ifc-u XI o seco-u XII svrha i ciljna gruPa XIV kako koristiti ovaj Prirunik XV esto korišene skraenice i akronimi XVII zahvalnost XVIII
1. PogLAvLje — Uvod u korporativno upravljanje 1 A. ŠTA je KorPorATIvNo UPrAvLjANje 6 1. definisanje korporativnog upravljanja 6 2. uloga nosilaca interesa 8 3. kratak istorijat 9 4. korporativno upravljanje u meunarodnim okvirima 11 5. Preciziranje korporativnog upravljanja 12
B. eFeKTI KorPorATIvNog UPrAvLjANjA NA PoSLovANje drUŠTvA 14 1. bolji uinak i vea efikasnost 15 2. lakši pristup trištima kapitala i bolja trišna pozicija 16…

Search related