ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ ЗА НАСТАВУ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Хелен Е. Бакли МАЛИ ДЕЧАК

Једном је један мали дечак отишао у школу.Био је он баш мали дечак.А то је била прилично велика школа.Али, када је мали дечакОткрио да може да уђе у своју учионицуПраво из дворишта,Био је срећан.И школа му више није изгледалаТолико велика.

Једнога јутра,Када је дошао у школу,Учитељица рече:„Данас ћемо цртати“.„Дивно!“, помислио је мали дечак.Волео је да црта.Могао је све да нацрта:Лавове и тигрове,Пилиће и краве,Возове и чамце И извадио је бојицеИ почео да црта.

Али, учитељица је рекла:„Сачекајте! Још није време да почнете!“И чекала је док сви не буду били спремни.„Сада ћемо“, рекла је учитељица,„Да цртамо цвеће.“„Дивно!“, помислио је мали дечак.Волео је да црта цвећеРужичастим, наранџастим и плавим бојама.

Али учитељица је рекла:„Чекајте! Показаћу вам како“.И нацртала је цвет на табли.Био је црвен са зеленом дршком.„Ево!“, рекла је учитељица.„Сада можете да почнете.“

Мали дечак је гледао учитељичин цвет.

Онда је погледао свој цвет.Више му се свиђао сопствени цвет.Али, то није рекао,Само је окренуо листИ нацртао цвет као што је био учитељичин.Био је црвен са зеленом дршком.Једнога дана,Када је мали дечак,Потпуно сам,Отворио дворишна врата,Учитељица је рекла:„Данас ћемо правити нешто од глине“.„Дивно!“, помислио је мали дечак.Волео је глину.

Умео је да прави свашта од глине:Змије и Снешка БелићаСлонове и мишеве,Аутомобиле и камионе.И почео је да гњечи Свој грумен глине.Али, учитељица је рекла:„Сачекајте! Још није време за почетак!“И сачекала је док сви не буду били спремни.„Сада ћемо“, рекла је учитељица,„Да правимо чинију.“„Дивно!“, помислио је мали дечак.Волео је да прави чиније.И почео је да прави чиније Свих облика и величина.

Али учитељица је рекла:„Чекајте! Показаћу вам како се то ради“.И показале је свима како да направеЈедну дубоку чинију.„Ево!“, рекла је учитељица, „Сада можете да почнете.“Мали дечак је гледао учитељичину чинију А онда је погледао своју. Та му се више допадала, Али то није рекао. Поново је замесио велику лопту од своје глине И направио чинију исту као учитељичину. То је била дубока чинија.

Врло брзо

Мали дечак је научио да чека, И да гледа, И да прави баш исто као учитељица. А онда, убрзо затим, Више није знао сам да прави ствари.

Тада се догодило Да се мали дечак са својом породицом Преселио у неки други град. И мали дечак Морао је да иде у другу школу.

Та школа била је још већа Него она тамо, И нису постојала дворишна врата која су водила Право до његове учионице. Морао је да се пење уз неколико степеника И да иде дугим ходником Да би стигао до своје учионице.

И баш првог дана Кад је ту стигао, учитељица је рекла: „Данас ћемо да цртамо“.

„Дивно!“, помислио је мали дечак И чекао да му учитељица Каже шта да ради. Али, учитељица није ништа рекла. Само се шетала учионицом.

Када је стигла до малог дечака, Упитала је: „Зар не желиш да нацрташ неку слику?“ „Желим“, одговорио је мали дечак. „Шта да цртам?“ „Не знам док не нацрташ“, рекла је учитељица. „Како ћу то да нацртам?“, запитао је мали дечак. „Како год желиш“, рекла је учитељица. „А којом бојом?“, питао је мали дечак. „Било којом“, рекла је учитељица. „Ако сви цртају исто И користе исте боје, Како бих знала ко је који цртеж нацртао И чији је који?“ „Не знам“, рекао је мали дечак. И почео је да црта ружичасто, наранџасто и плаво цвеће.

Волео је своју нову школу

Иако није имала дворишна врата Која су водила до његове учионице!

Превела Злата Бабић

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да се подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци: – настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика за опажање облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи; – да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење; – стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава; – стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализације садржаја користе технике и средства ликовно-визуелног изражавања; – развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене уметности; – развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у самосталном изражавању коришћењем примерених техника и средстава; – развијати љубав према вредностима израженим у делима свих облика уметности; – да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и чување културних добара; – да осетљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави примењују у раду и животу; – развијати сензибилитет за лепо писање; – развијати моторичке способности ученика.

Оперативни задаци У првом разреду треба:– оспособљавати ученика да се служи средствима и техникама ликовно-визуелног изражавања који су доступни његовом узрасту;– стварати услове за креативно опажање и тумачење предвиђених садржаја у првом разреду (облике и њихове квалитете, односе у видном пољу, светло и сенку, тактилност, цртани филм и стрип, разликовање појединих средина, дизајн, перформанс, преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем); – мотивисати ученика да се слободно ликовно-визуелно изражава, својствено узрасту и индивидуалној способности и да маштовито представља свет око себе.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ОБЛИЦИ И ЊИХОВИ КВАЛИТЕТИ Цело – део, велико – мало, високо – ниско, уско – широко, светло – тамно, обојено – безбојно, меко – тврдо, глатко – храпаво, обло – рогљасто. Појмови: облик.

ОДНОСИ У ВИДНОМ ПОЉУ Лево – десно, горе – доле, испред – иза, више – ниже, између, усправно – положено, косо, испод, у, на, дубоко – плитко, пуно – празно, отворено – затворено. Појмови: оријентација.

ВРЕМЕНСКИ И ПРОСТОРНИ НИЗОВИ (ЦРТАНИ ФИЛМ И СТРИП) Асоцијације у низу, цртежи у низу, слике у низу, покретни цртежи, мрље, облици… Појмови: филм, стрип.

СВЕТЛО И СЕНКА Углови осветљавања, даљина и близина светлосног извора, утврђивање променљивости облика и сенке зависно од угла и даљине осветљавања. Појмови: светло, сенка.

ТАКТИЛНОСТ Развијање осетљивости за разне материјале путем додира. Појмови: додир.

ИЗГЛЕД УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА (ДИЗАЈН) Предмети који су прилагођени ученичком узрасту и упоређивање предмета који нису прилагођени ученичком узрасту. Појмови: дизајн.

ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ КАО ПОДСТИЦАЈ ЗА РАД – ПЕРФОРМАНС Акција, радња, доживљај, реч, забелешка, музичка вињета... Појмови: перформанс.

ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ИЛИ ПРЕДМЕТА ЊИХОВИМ СПАЈАЊЕМ Преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем. Појмови: спајање.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм ликовне културе даје сваком наставнику слободу, могућности да испољи креативност, да проналази одговарајуће облике, методе и средства за реализацију. Упутство ће му помоћи у процесу стварања сопствених идеја, никако, дакле,

шаблона, односно очекује се да и сам наставник буде креативан у свом раду. То значи да је потребно да за сваки задатак и сам наставник начини визуелну припрему (ликовни рад) како би уочио карактер задатка и начине рада у реализацији таквог задатка, што ће бити нека врста опомене или самоконтроле у процесу постављања захтева упућеног ученицима. Најважније је извршити идентификацију садржаја, полазећи од опажања околине (природе и вештачког човековог окружења – објекти које је човек начинио). Најбоље је учење од природе, посматрање, опажање и уочавање непоновљивости природе, из чега ће произаћи и потреба за очувањем природе, а потом симболичан израз карактеристичних елемената који ће означити и природу ученика. То ће бити прилика да се одреди појам у садржају два до три потпојма и неколико информација што ће имати образовно значење. Треба водити рачуна да захтев буде сведен и прилагођен узрасним могућностима ученика (његовим психофизичким карактеристикама), чиме ће бити задовољен елементарни захтев да за предвиђено време од једног, до два часа, ученик заврши свој рад. Непримерено је да ученик завршава своје радове код куће, да би га потом наставник накнадно оценио. Ученик треба да зна какав му је задатак постављен, сам треба да проналази решења задатка, по логици непосредног естетског доживљаја. Поред визуелне припреме, наставник треба да има и писмену припрему (писану) која се ослања на глобално и оперативно планирање за сваку годину посебно и за сваки час понаособ. Наставник треба да приђе решавању задатка самостално. Уколико се деси да тренутно нема неку своју идеју, ова кратка образложења целина програма треба да му послуже као мотивација за проналажење својих идеја. Није препоручљиво да наставник нуди теме ученицима. Наставник треба да води разговор са ученицима како би сваки ученик пре почетка рада дошао до своје идеје, а на основу понуђеног ликовног садржаја.

Приликом планирања треба водити рачуна да се предвиди око 60% обраде новог градива према 40% вежбања. Под појмом обраде новог градива подразумева се први рад предвиђеног садржаја у некој од предвиђених техника и коришћења материјала. Вежбањем су предвиђени исти садржаји (али реализовани у другим техникама и другим материјалима у односу на први рад). Сваки наставник би требало да сачини по тим принципима годишњи план рада из кога ће касније сачинити оперативне планове рада за сваки месец посебно. У процесу израде годишњих и оперативних планова рада, наставник треба да води рачуна о идентификацији садржаја, а најбоље би било када би и сам нацртао, насликао и извајао неки од предвиђених наставних јединица – садржаја програма, како би му биле јасне представе колико је времена потребно за израду једног таквог рада. Исто је тако битно да утврди ниво захтева за ученике, јер уколико наставник није у могућности да реализује такав задатак, непримерено је да тако нешто тражи и од ученика. У процесу мотивисања ученика за рад, наставник ће водити разговор о предвиђеним садржајима (ликовни садржаји), чиме ће створити услове, а ослањајући се на знања ученика стечена у другим областима, да сваки ученик пронађе своју тему за рад. Наставник никад не треба да каже коју ће тему ученици цртати, сликати или вајати! Ученик сам треба да дође до своје теме, то наглашавамо према планираном садржају, како се не би десило да на сваком часу настав ник каже: „Данас ћете цртати или сликати слободну тему“. Ученик треба да

изврши избор теме на основу добро вођеног разговора о опажању природе и човекових творевина које чине његово окружење. Добро би било када се ученици не би држали стандардизованих блокова за цртање. Добро би било када би могли и сами да изврше избор облика и боје папира или неке друге подлоге за цртање и сликање. То су најчешће врло јефтини папири, као што је натрон-папир, пакпапир, чак и новинска хартија може да послужи као подлога за сликање. Треба врло често мењати формат папира, или подлоге на којој се нешто ради, да ли је то подлога за колаж, деколаж или асамблаж. Такве подлоге могу и да се препарирају са разблаженим брашном и водом, или разблаженим лепком за дрво, или можда неким другим материјалом са неким другим везивом, што може и сам наставник да учини. На тај начин ће почети нека врста истраживачког рада у овој области. То ће уједно бити прилика да наставник уочава да ли су неки ученици ушли у манир користећи одређени материјал за рад. Ако се то деси код неких ученика, а дешава се да постају „вешти“, треба му понудити да ради са другим материјалом, који ће му пружити „отпор“, а он ће се трудити да реши проблем те ће самим тим бити доведен у ситуацију да улажући „напор“ буде и креативан.

За наставника би било повољно да сваке године сачињава нови годишњи и оперативне планове рада, чиме ће доказати и своју креативност у стварању услова за ученичку креативност, јер сваке године сачињава планове на основу прошлогодишњег искуства, што ће његову праксу континуирано унапређивати.

Припрема за час Постоје две врсте припреме у настави ликовне културе. Прва припрема је

визуелна или ликовна припрема. За сваку наставну јединицу (сваки час обраде новог градива), наставник треба да уради ликовни рад на нивоу захтева програма и претпостављених захтева према ученицима, у складу са образовним стандардима и узрасним могућностима ученика. Као што наставник треба да буде припремљен за друге области (зна математику), тако треба да буде припремљен и за наставу ликовне културе, јер је непримерено да наставник од ученика тражи нешто што ни сам не може да уради. Деца на том узрасту, по својој природи имају потребу за имитацијом, а наставник треба да зна да њихове психофизичке и моторичке способности нису на том нивоу, да би их подстицао на имитацију (мимезис). То значи да им неће нудити технике и материјале непримерене њиховим могућностима и времену које имају на располагању. На тај начин ће створити услове да код ученика гради искуство на искуство, по принципу очекивања неочекиваног. У овој области треба предвидети око 50% знања и око 50% осећаја, водећи рачуна о непосредном естетском доживљају ученика у процесу рада и у процесу гледања уметничких дела која одговарају планираној целини програма. Исто тако, на крају сваког часа треба изложити све ученичке радове на фланелографу. Водити разговор о успешности рада у целини, када ће се уочити разлике у ликовном изразу код ученика. Неки ученици неће бити успешни у једном раду, али ће бити успешнији у неком другом раду, што значи да би до краја школске године сви ученици требало да буду успешни зависно од њихове индивидуалности. Наставник би требало да забележи успешност њиховог рада у својој свесци коју интерно води, а оцене треба да даје на крају завршене целине

програма. На крају и сам наставник ће осетити смисао свог ликовног рада кога је на почетку часа сачинио за почетак овог часа, а у складу са плани раним садржајем.

Писмена припрема Писменом припремом ћемо предвидети основне вредности неког

предвиђеног садржаја. На пример, кретање облика у простору. Ту ћемо се одредити према једном појму. У овом случају то може да буде кретање. То би био основни појам о коме ћемо водити разговор са ученицима опажајући природу, на пример, кретање лишћа на дрвећу, кретање ученика на часовима физичког васпитања, и слично. Потпојмови ће тада бити облици и простор. То значи да су они (подпојмови) у функцији схватања основног појма. Ученицима тог узраста треба понудити онолико информација, колико их то неће оптеретити, што значи око 5 до 10 информација. Информација може да буде реч, реченица, неки мали контекст. Из тога извлачимо циљ. Циљ треба да има образовно значење, које укључује и непосредни естетски доживљај. Из циља произлазе задаци естетичког карактера, у овом случају ослонци могу да се траже у кинетичкој уметности, затим, задаци образовног карактера, што значи ослањамо се на доступне информације везане за кретање које ученици спознају кроз друге области, али и област модерне уметности. Када говоримо о васпитним задацима, ту пре свега мислимо на социјализацију и еманципацију ученика. Ствараћемо услове за обликовање колектива по личним, креативним могућностима ученика појединачно. Колектив треба да буде група креативних појединаца, чиме желимо да избегнемо формирање колектива по обрасцу наставника. Освешћивањем ученика о садржајима које савладава, не оптерећујући га кроз игру, стварамо услове и за његову еманципацију. Планирањем треба да предвидимо и практичне задатке, у ситуацији када треба да ученике научимо да практично користе средства и технике, како би што успешније реализовао своје идеје. У процесу планирања треба да бринемо о корелацији са другим наставним областима, што значи да се ослањамо на њихова знања из других области, што ће олакшати креативни приступ и у ликовном раду. Не треба да запоставимо и корелацију садржаја ликовне културе у вертикали. Ту мислимо на ослањање ученика на претходна искуства из ове области са претпоставком рада на наредним часовима. Из тога ће произаћи сазнање да водимо рачуна да не оптеретимо ученике захтевима на једном часу. Речју, треба смањивати захтеве усмерене према ученицима, како би развијали своја сазнања у току целе године.

За све то време треба размишљати и о дидактичким принципима, односно прилагођавању захтева узрасним могућностима ученика, наставном времену које је на располагању, али исто тако и о минималним средствима са којим ученици треба да реализују задатак (наставник ће то сам најбоље уочити у току свог рада на визуелној припреми). То можемо тумачити и на другачији начин у овој области, када треба да начинимо композицију часа, јер све целине програма су различитог карактера, па је потребан и другачији редослед захтева у току једног часа. Ако је кретање облика у простору постављени захтев, онда све време треба да пратимо и да учествујемо у свим фазама рада заједно са ученицима, како бисмо помогли у техничком смислу успешну реализацију задатка. Како смо ученицима већ на претходном часу саопштили које материјале треба да донесу, упутићемо их у

начине коришћења тог материјала по етапама. Да ли је то, како је то у овом упутству наведено, конструкција неког старог кишобрана, на коме ће се качити неки облици, или су то штапићи, ученику треба помоћи да се то у одређеном простору постави. Затим, у некој следећој фази треба им показати како да користе канап, како да долазе до својих оригиналних решења за сачињавање облика, како им помоћи да такве облике, по свом нахођењу постављају у одређени простор. А исто тако је корисно да, када заврше такав рад, ученици на неком папирићу пишу о чему размишљају док гледају свој завршен рад, што је прилика да поред образовног значења (мислимо на објекте физичког карактера), уочимо и, евентуални, њихов непосредни естетски доживљај. У овом случају то ће бити комбинована техника, а уз то ако је цртао или сликао облике које је сачињавао на истом часу, имаћемо више техника. На тај начин рационализујемо време и не издвајамо посебно цртачке, сликарске или вајарске технике, али треба настојати да до краја школске године сви ученици прођу кроз све ликовне технике користећи све предвиђене материјале. Из овога се види да је могуће предвидети и фронтални и групни рад ученика, али не смета да се планира рад у паровима, као и индивидуални рад ученика. Наставник ће сам уочити, према преференцијама ученика, а и његовом педагошком односу према ученицима, како ће формирати групе и којим ће ученицима омогућити индивидуални рад. Методе рада биће у складу са карактером задатка и наставниковом креативношћу, што значи да наставник треба да буде креативан у стварању услова за те активности ученика.

Ток часа: Уводни део часа може да траје од 8 до 15 минута, зависно од припремљености ученика. Да бисмо остварили планирани садржај, мисли се на знања која су ученици стекли и у другим областима. Разуме се, такав задатак решаваће из аспекта ликовне културе. Главни део часа подразумева стручност наставника, односно његову способност да напише неку врсту малог есеја о предвиђеном задатку, кроз који ће провући све фазе рада са ученицима, као и своје евентуалне интервенције у индивидуалном раду са групама или појединцима. То ће уједно бити прилика, да за ученике који показују појачано интересовање за област ликовне културе, појачава захтеве, а када је реч о ученицима који су мање заинтересовани за решење тог задатка, да проналазе одговарајуће начине за мотивационе садржаје, како би и они били укључени у решавање постављеног задатка. Из овог произлази да је планирани садржај намењен укупној ученичкој популацији. Обавезно треба предвидети десетак минута при крају часа, за разговор о успешности рада.

Образовни стандарди У овој области су предвиђене четири димензије образовних стандарда. Прва

димензија је опажање. На пример опажање кретања облика у простору. Друга димензија је примање, што значи, треба опредметити опажај кретања, јер нам се врло често дешава да пролазимо годинама поред неке зграде, и ако би нас неко питао како изгледа фасада такве зграде, тешко бисмо могли описати поменуту фасаду. Зато је потребно да водимо разговор о карактеристикама опажених вредности, да бисмо то упамтили. Трећа димензија је разумевање опажене и примљене визуелне информације. Да бисмо разумели нешто што смо опажали и примили као информацију, обично се води разговор о структурирању карактера

такве информације. Четврта димензија је поступање према опаженој и примљеној информацији, а уз све то смо је и разумели, онда поступање може да буде у форми речи, реченица, писаног контекста, а у нашој области је важно да тако схваћен на индивидуалан начин, ученици поступају преко медијума и примерених материјала. Говорећи о опажајима, мислимо на све опажаје који се могу описати, или ликовним – визуелним језиком изразити. Тако ћемо доћи у ситуацију да корелирамо опажаје (аудитивне, визуелне, тактилне...) Прили ком оцењивања, треба да имамо у виду образовне стандарде, али и знање проткано осећајима или осећаје обогаћене знањем претпостављене непосредним естетским доживљајем ученика. Увек треба имати на уму постављени циљ и задатке. У којој мери је реализован циљ и како су остварени задаци, тим пре што себе увек треба да преиспитујемо како би ученик, ако није био успешан у некој техници, решио постављени проблем, како би га решио у некој другој техници са другим материјалима. На томе треба да инсистирамо и у процесима вежбања, јер се у пракси такве ситуације врло често дешавају, да ученик буде успешнији у некој другој техници. Приликом оцењивања, треба се осло бодити награђивања ученика за миметичка решавања (имитације, копирања, опонашања природе и човекових творевина), то због тога што је већ речено да ученици основношколског узраста не могу решавати такве захтеве. Ако ученици по својој природи имају потребу да имитирају, то им не треба спорити, али ми од њих немамо право да тражимо имитацију. Уколико смо уочили да је он ушао у манир, па је самим тим постао и вешт у копирању самог себе, треба га подстицати начином оцењивања да се ослободи манира.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првим часовима ликовне културе од ученика треба тражити да цртају и сликају различитим материјалима, како би наставник уочио ситуацију, односно са којом врстом искуства деца долазе у основну школу. Нека деца су у вртићима већ прихватила поједине схеме и шаблоне које су стекли као навику кроз ликовне активности. Нека деца су у својим породицама самостално цртала желећи у својој природи да комуницирају са својом средином. И у једној и у другој ситуацији, добијали су похвале за своје цртеже, на основу „критеријума“ који су резултат социо-културног миљеа из ког деца долазе. Наставник би требало да има обимнију свеску у коју ће уписати имена ученика, а уз њихова имена и своја опажања о карактеристикама и навикама ученика да цртају истим материјалима (фломастери, оловке у боји, графитне оловке), схематски приказ предмета и објеката његове околине, што произлази из ликовних типова деце. Прве интервенције наставника на тим часовима биће да инсистира код ученика, који су навикли да цртају истим материјалом, да мењају материјал којим ће цртати и сликати, како бисмо их ослободили стечених навика. У свесци то све треба да буде забележено, а било би добро када би наставник имао свеску или свеске, да прати развојну линију ученика све до 4. разреда. Тиме ће уједно имати увид у успешност свог рада. То ће му дати истовремено и прилику да изврши интервенције у начинима свог рада, речју, то му је прилика и за лично усавршавање. Треба напоменути да у току четворогодишњег

рада пожељно је да наставник шаље ученичке радове на колективне конкурсе, што је још једна прилика за њихово вредновање.

Препоруке за остваривање програма у првом разреду

I. Облици и њихови квалитети (6 часова – 4 + 2)Цело – део, велико – мало, високо – ниско, уско – широко, светло – тамно, обојено – безбојно, меко – тврдо, глатко – храпаво, обло – рогљасто.Појмови: облик.

1. Подстицати ученике да гледају и уочавају природу, али и урбану околину око себе, како би самостално дошли до сазнања шта је цело, а шта део нечег, неког предмета, шта је високо, а шта ниско, шта је светло или тамно, додиром меко – тврдо, глатко-храпаво и сл. Значајно је да ученици објасне свој визуелни и тактилни опажај. Из тога ће свако за себе проналазити тему за рад, што значи да колико је ученика, толико ће бити и тема, а решавају исти садржај. Наставник треба да буде само водитељ таквог процеса, да се ослања на ученикова сазнања непосредним гледањем и учењем о предметима и појавама из других наставних области (свет око нас, математика).

2. Пошто су уочили за њих значајне целине или детаље из природе и непосредне околине, ученици ће за своје задатке користити технике цртања графитним оловкама, или технику темпере, акварела и воштаног пастела.

3. Папири различитог формата, (нетипичних, различитих облика и боја), оловке са меким графитним улошком, воштани пастел, темпера боје, глина, пластелин, пластичне фолије...

II. Односи у видном пољу (10 часова – 6 + 4) Лево – десно, горе – доле, испред – иза, више – ниже, између, усправно – положено, косо, испод, у, на, дубоко – плитко, пуно – празно, отворено – затворено. Појмови: оријентација.

1. Разговарати са ученицима о простору, шта је лево, шта је десно, горе, доле, на пример, птице су горе, ми се налазимо доле. Шта видимо да се налази горе када смо у затвореном простору. Шта видимо горе и доле када смо на улици, аутобуској станици, шта је лево, а шта десно, и да ли бисмо то што видимо могли и да нацртамо, насликамо или да урадимо глином, или можда неким другим материјалом. Наставник ће се вероватно сетити и неких других идеја, ослањајући се на области које упознаје у оквиру других наставних предмета.

2. И овај задатак може да се реши у цртачким, сликарским и вајарским техникама.

3. Папири различитог формата (нетипичних, различитих облика и боја), оловке са меким графитним улошком (у даљем тексту меке оловке) са ознаком „Б“, воштани пастел, темпера боје, глина, пластелин, пластичне фолије...

III.Временски и просторни низови (цртани филм и стрип) (4 часа – 2 + 2)

Асоцијације у низу, цртежи у низу, слике у низу, покретни цртежи, мрље, облици... Појмови: филм, стрип. 1. С обзиром на то да ученици стасавају и расту уз сазнање да постоји цртани филм, а повремено долазе у контакт и са стрипом, сматра се нашом обавезом да им нешто кажемо о цртаном филму и стрипу, како би се развијао и критички однос према цртаном филму, јер нису сви цртани филмови које деца гледају за децу. Често се деци нуде цртани филмови у којима има много садржаја непримерених за њихов узраст, и нису у функцији правилног развоја, па је корисније водити разговоре са децом о садржајима цртаног филма, уз елементарно објашњавање техника цртања (око 25 цртежа у секунди цртаног филма и стрипа). Треба им предложити да сами, на површини папира, слободном руком извуку правоугаонике и да у тим правоугаоницима, у низу, цртежом испричају неки свој садржај – причу везану за лични доживљај.

2. Цртачке, сликарске технике, а могу се користити и вајарске технике у смислу сачињавања неких фигура којима ће ученици саопштити неку анимацију. То могу бити цртежи у низу, ученици могу да сачињавају и мрље у низу, које могу настати сасвим спонтано у дечијем раду. С једне стране, може се поћи од текста, и са друге стране, може се кренути од мрља које би начинили на неком већем формату папира, па их касније сећи, колажирати у низу. Гледајући у мрље које се налазе у низу, могу сачинити неку своју нову причу.

3. Папири различитог формата (нетипичних, различитих облика и боја), оловке са меким графитним улошком (у даљем тексту меке оловке) са ознаком „Б“, воштани пастел, темпера боје, глина, пластелин, пластичне фолије...

IV. Светло и сенка (6 часова – 4 + 2)Углови осветљавања, даљина и близина светлосног извора, утврђивање променљивости облика и сенке, зависно од угла и даљине осветљавања. Појмови: светло, сенка.

1. Ослањајући се на већ постојећа сазнања о природној и вештачкој светлости, ученике треба уводити у процесе опажања извора светлости и условљавања настанка сенке. У односу на извор светлости и величину предмета, која се налази испред извора светлости, појавиће се сенка. На пример, сунчани дан, облик и дужина сенке неког предмета па и самог детета које је осветљено природном светлошћу. Ако бисмо, ипак употребили вештачку светлост, као што је графоскоп, усмерену према групи ученика, уз у позадини постављен натрон папир или пакпапир, појавиће се сенке које могу бити опцртане, преклопљене, па касније од стране ученика пастелним бојама попуњене. Постоје и друге игре са светлосним изворима које ће наставник, зависно од услова у којим се налази, решавати на свој креативан начин. Циљ је да се опредмети сенка која је настала извором светлости. Овакав рад може да се ради са целим одељењем, може са групом, али и сваки ученик може да га оствари за себе, појединачно. На фотокопијама или репродукцијама грађевинских објеката или споменика културе, ученици могу да опцртавају осветљене делове објеката, а и оне делове који су у сенци. На тај начин ученицима поступно доводимо до свести културноуметничко наслеђе. На пример,

ако се опцртавају осветљени делови манастира Сопоћани, уводимо их у појмове културног наслеђа.

2. Комбинована техника, цртачке технике, сликарске и вајарске технике. 3. За овакав рад, поред поменутих садржаја и техника, и сам наставник ће

уочити шта му је потребно од материјала за реализацију основног садржаја. Поред већ поменутих материјала за технике изражавања, могу се користити и одговарајућа дидактичка средства (поменути графоскоп, репродукције уметничких дела или фотокопије неких објеката).

V. Тактилност (4 часа – 2 + 2) Развијање осетљивости за разне материјале путем додира. Појмови: додир.

1. До сада је било речи само о визуелним опажајима, које ученици треба да приме и разумеју, а од њих се тражи да према схваћеном садржају и поступају у ликовно-креативном раду. У овом задатку их треба наводити на тактилни опажај, на опажај путем додира. Ради се о побуђивању асоцијације ученика по принципу, о чему размишљаш док додирујеш један предмет, како бисмо на тај начин дошли до својих тема. У пракси се показало да је непримерено тражити препознавање предмета које ученици додирују. Скоро редовно, такви радови буду неуспешни. У процесима рада треба ученицима показивати репродукције уметничких дела, али и предмете које ће додиривати да би осетили глатко – храпаво, обло – рогљасто и сл. На основу таквих искустава, ученику ће касније бити довољно да визуелно препознаје карактеристике предмета.

2. Цртачке, сликарске, вајарске и комбиноване технике. 3. Торбе, џакови, папирне кесе, непровидна амбалажа и разни природни и

вештачки материјали.

VI. Изглед употребних предмета (дизајн) (4 часа 2 + 2) Предмети који су прилагођени ученичком узрасту и упоређивање предмета који нису прилагођени ученичком узрасту. Појмови: дизајн.

1. С обзиром на то да су деца свакодневно окружена предметима који су обликовани по ергономским, принципима за одрасле, сем у вртићима, где се налазе поједини предмети прилагођени дечијем узрасту, сматра се да нам је обавеза да деци доводимо до свести да су све те предмете које употребљавамо сачинили неки људи који се баве дизајном. Да дизајн поред ликовних вредности, собом носи и сазнања о корисности и прилагођености тих предмета за њихово што боље и лакше коришћење. У пракси се показало да и ученици са задовољством могу да сачине неке предмете. На пример, на белим мајицама могу воштаним пастелима да цртају цртеже по својој жељи, које касније са весељем могу да обуку, јер су и сами нешто сачинили. На кошуљама могу да лепе, по принципу колажа, комадиће крпица и у коначном исходу, сами су се појавили као пројектанти употребних предмета. Такви часови су редовно били успешни у процесу проверавања овог програма.

2. Цртачке, сликарске технике, технике колажа и комбиноване технике.

3. Цртачки материјали, сликарски материјали, старе памучне једнобојне мајице, старе кошуље, сукње или јакне, пластичне кесе.

VII. Одређени предмет као подстицај за рад (перформанс) (2 часа – 1 + 1) Акција, радња, доживљај, реч, забелешка, музичка вињета... Појмови: перформанс.

1. Сваки предмет или група предмета у групном раду може да има карактер перформанса, али када са тим предметима будемо у некој акцији, а акција подразумева и неки доживљај. Таквих акција у радњи имамо свакодневно у школи, на часовима физичког васпитања, у време одмора, када се начини, спонтани заплет између ученика око било које ситуације која се десила на претход ном часу, као што су несташлуци, додиривања, шапутања, или кад је било који предмет разлог за комуникацију ученика. У школи се може и негативна енергија усмерити у позитивно значење, речју, преусмеравати њено значење у личну и колективну креативност. Сваки предмет, који можемо да узмемо, може да буде повод за неку причу, или разговор, на пример, где је купљен, ко га је направио, како се прави, како се продаје тај предмет у некој продавници, или пак, џемпер на детету, ко га је исплео и слично. Мама, бака, сукња, дугме, зашивање дугмета, хаљина, све у непосредној околини ученика може да подразумева мотивацију за радњу и доживљај. Група ученика, свако на свој начин, може да имитира сачињавање одређеног предмета, а после свега, или у процесу рада, може да се сачини фотографија или видео запис, и напокон, ни то не мора да буде. Битно је увести ученике у неко ново искуство, а то искуство по искуство, кад се зна да искуство има карактер учења, у коначном исходу подразумева и контакт са савременим тенденцијама у области стварања.

2. Комбинована техника. 3. Већ је речено да сваки материјал који се налази у непосредној околини

може да буде повод за стварање неког садржаја (оловка, перница, торба, књига...).

VIII. Преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем (2 часа – 1 + 1) Преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем.Појмови: спајање.

1. Појам спајање или везивање је врло садржајан из аспекта трагања за свим облицима везивања које човек користи у непосредној околини. Закопчавање као везивање, што је симбол мануфактуре, рајфершлус, као везивање што је симбол индустрије, зидање као везивање, лепљење као везивање, закивање као везивање, варење као везивање, ткање као везивање, шивење као везивање... Све шта човек чини, има карактер везивања. У природи је то рашћење, на пример лист на грани није везан, он је израстао итд. Битно је наводити ученике да опажају такве појаве у непосредној околини, а оно што треба да учине, на пример, прошнирати два облика свеже глине, везивати глину саргијом, канапом и томе слично.

2. Вајарске и комбиноване технике. 3. Глина, канап, тканина, мека жица, штапићи обрађени и необрађени, и сл.

___________________________________________________________________

Циљ и задаци, Садржај програма, Начин остваривања програма, Препоруке за остваривање програма – преузето из Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања, Службени гласник – Просветни гласник Републике Србије бр. 10/2004

НАБАВКА МАТЕРИЈАЛА И ПРИБОРА

Да би сви ученици радили под истим условима, потребно је на почетку школске године купити исте материјале и приборе за све ученике. Неквалитетни материјали и прибор могу негативно и дестимулативно утицати на учеников однос према раду и ускратити радост која настаје при стварању.

Материјал који се купује за заједничку употребу Сирће – за снежну куглу Гит – снежна кугла код које поклопац пропушта воду.

Оловка Треба користити меке оловке са ознаком БB или полумеке HB. Избегавати тврде оловке са ознаком H.

Папири Оловка – благо храпав папир.

Темпере – акварел-папир (дебела храпава хартија), новинска хартија или натрон-папир. Ако се слика на новинској хартији и натрон-папиру, прво их треба премазати поликолором. Подлогу премазивати молерском четком у два смера (по хоризонтали и по вертикали).

Пастел, креде у боји, воштане боје – тонирани пастел-папир, може и натрон-папир, који се користи за угљен.

За сликање Флах-четкице за темпере, најмање три различите величине (број 2, 4 и 8), тако да ученици имају четкице различитих дебљина, за детаље и за веће површине.Најбоље су четке од длаке куне, веверице или од говеђе длаке. Да би четкице трајале дуже, на крају рада обавезно их треба опрати сапуном.

Плодови (кестен, орах, жир и шишарке) – за обликовање животиња и пластелин за спајање и детаље.

За украшавање папирне кесе: трачице, дугмад у боји, чипке, вуница…

За нове играчке: амбалажа, сребрни омоти од чоколаде, пластичне боце, тканине и самолепљиви колаж-папир.

ПРЕГЛЕД ГОДИШЊЕГ ПЛАНА

У СВЕТУ ОБЛИКА (ОБЛИЦИ И ЊИХОВИ КВАЛИТЕТИ) Теме часова 1. час Цело – део; Велико – мало; Огрлица, обрада, вежбање 2. час Високо – ниско; Уско – широко; Необично биће, обрада, вежбање 3. час Светло – тамно; Обојено – безбојно; Лопта, обрада, вежбање 4. час Меко – тврдо; Глатко – храпаво; Обло – рогљасто; Животиње, обрада, вежбање 5. час Играчке, вежбање 6. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 6

СВЕТ ОКО МЕНЕ (ОДНОСИ У ВИДНОМ ПОЉУ) Теме часова 1. час Лево – десно; Горе – доле; Полица; Излог са играчкама, обрада, вежбање 2. час Испред – иза; Више – ниже; Између; Моја школа, обрада, вежбање 3. час Усправно – положено; Косо; Мој парк, обрада, вежбање 4. час Испод, На, У, обрада, вежбање 5. час Дубоко – плитко; Отворено – затворено; Пуно – празно; Апотека, Сајам слаткиша, Симина апотека, обрада, вежбање 6. час Стиже Нова година…; Кутија за поклон, вежбање 7. час Снежна кугла, вежбање 8. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 8

ЦРТАНИ ФИЛМ И СТРИП (ВРЕМЕНСКИ И ПРОСТОРНИ НИЗОВИ) Теме часова 1. час Цртани филм; Како настаје цртани филм, обрада 2. час Покрени свој цртеж, вежбање 3. час Стрип, обрада, вежбање 4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 4

ШТА СКРИВАЈУ СЕНКЕ (СВЕТЛО И СЕНКА) Теме часова 1. час Стварамо сенку, обрада 2. час Моја сенка, вежбање 3. час Ухвати сенку; Сенка крушке, обрада, вежбање 4. час Позориште сенки; Лутка за позориште сенки, вежбање 5. час Позорница, вежбање 6. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 6

ШТА СВЕ МОГУ САЗНАТИ ДОДИРОМ (ТАКТИЛНОСТ) Теме часова 1. час Опажам додиром; Колаж, обрада 2. час Игра опажања, обрада, вежбање 3. час Додирујем, посматрам и стварам, вежбање 4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивањеБрој часова: 4

ЛЕПИ И КОРИСНИ ПРЕДМЕТИ (ИЗГЛЕД УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА) Теме часова 1. час Предмети за свакодневну употребу; Моја шоља, обрада, вежбање 2. час Украсна кеса, вежбање 3. час Чаша за оловке, вежбање 4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 4

ЧЕГА СЕ СЕТИМ КАД ВИДИМ…? (ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ КАО ПОДСТИЦАЈ ЗА РАД)Теме часова: 1. час Обућа; Догађај за памћење, обрада, вежбање 2. час Слушам, маштам и стварам; Звуци око нас, вежбање Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 2

КАКО ДА НАПРАВИМ НОВЕ ИГРАЧКЕ (ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ИЛИ ПРЕДМЕТА ЊИХОВИМ СПАЈАЊЕМ) Теме часова 1. час Чувајмо околину; Кловн; Лутка, обрада, вежбање 2. час Свемирски брод; Кофер за луткину одећу, вежбање Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање Број часова: 2

У СВЕТУ ОБЛИКА (Облици и њихови квалитети)

На овај час ученици доносе: дрвене бојице и меку графитну оловку.

1. час Цело – део; Велико – мало; Огрлица

Уводни део часа Учитељ доноси на час предмете за свакодневну употребу (чинију, флашу,

шољу) и воће (јабуку и лимун). Предмете и воће распоређује по столу тако да се неки облици виде у целини, а неки не, као што је приказано на цртежу десно. Учитељ затим поставља ученицима следећа питања:

Шта видимо у целини, а шта не? Зашто? Након разговора учитељ узима јабуку и сече је напола. У једној руци држи

половину јабуке, а у другој цео лимун. Ученици треба да одговоре на питање: Шта је цело, а шта је део? Учитељ ређа предмете и воће по свом столу тако да се сви виде у целини и

поставља питање ученицима: Шта је највеће, а шта најмање? Уз учитељеву помоћ, ученици ређају предмете и воће од највећег до најмањег.

Главни део часа У наставку часа ученици решавају задатке на стр. 8 уџбеника. Сазнања с

почетка часа помоћи ће им да реше задатке у оквиру наставне јединице Цело – део. Након решавања задатака учитељ тражи од ученика да наброје још неке предмете у учионици које виде у целини (школска табла, врата, прозори…). Ако се кроз прозор виде дрвеће, куће, зграде и слично, учитељ може тражити од ученика да наведу шта се види у целини, а шта делимично.

Након овог разговора ученици решавају задатак на стр. 8 уџбеника. Задатак ученика је да по реду налепе сличице бабушки водећи рачуна о њиховој величини. На крају уџбеника, на стр. А1, ученици ће пронаћи налепнице с бабушкама. Након решавања задатка ученици одговарају на питања из уџбеника и играју игру Веће – мање. (Опис игре: Један ученик изговори назив неког великог предмета. Задатак осталих ученика јесте да размисле о томе који је предмет мањи од поменутог и да кажу његов назив. Затим поново размишљају и изговарају назив предмета који је већи од поменутог и тако наизменично.)

Сазнања која су стекли у току часа могу да им помогну при решавању стваралачког задатка на стр. 9. Њихов задатак је да нацртају огрлицу. Учитељ подстиче ученике да цртају перле различитих облика и величина на посебном папиру, а затим да у уџбенику нацртају те перле тако што ће наизменично цртати велике и мале. Цртање перли на посебном папиру помоћи ће ученицима да се ослободе и да дођу до занимљивих и маштовитих решења.

Завршни део часа Учитељ показује огрлицу коју је донео на час. Ставља је око врата неком од

ученика и поставља питање: Који део огрлице не видимо и зашто? Након овог разговора ученици треба да замисле који се део огрлице коју су цртали не би видео када би је окачили око врата. Учитељ узима најуспелије цртеже огрлице и показује их целом одељењу.

Корелација: Свет око нас, математика Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

2. час Високо – ниско; Уско – широко; Необично биће

Уводни део часа Мотивациона питања: Ко је највиши ученик у одељењу? Шта је у учионици високо, а шта ниско?

Учитељ подстиче ученике на то да опишу пут од куће до школе, стазе и улице којима пролазе: Која је најшира, а која најужа улица (стаза) којом пролазите? Ученици могу упоређивати ширину ходника у школској згради са ширином ходника у њиховој кући и са ширином учионице, ширину стаза у школском дворишту са ширином тротоара улице у којој се налази школа и слично.

Главни део часа Након разговора ученици решавају задатке са стр. 10 из уџбеника. На

основу примера из уџбеника ученици ће утврдити своја опажања и сазнања о појмовима и односима високо – ниско, уско – широко. Учитељ може разговарати са ученицима о томе шта је високо, а шта ниско, шта је широко, а шта уско. Предмете таквих облика учитељ ће са ученицима потражити у учионици. Након разговора ученици треба да ураде стваралачки задатак на стр. 11 у уџбенику (да нацртају необично биће). Учитељ може мотивисати ученике разговарајући с њима о чудним бићима која су описана у песмама, причама и бајкама које су читали, о таквим бићима у цртаним и играним филмовима. Ученици треба да се сете тих бића и да их опишу (да ли су висока или ниска, колика им је глава у односу на тело, да ли имају руке и ноге, да ли више личе на животиње или имају и особине људи). Ученици могу на стр. 11 да нацртају биће које су описивали или да нацртају неко сасвим ново необично биће.

Завршни део часа На крају часа ученици описују биће које су нацртали. Учитељ подстиче

ученике на тода опишу својства нацртаног облика (на часу су научили да их уоче и да их препознају): велико – мало, уско – широко, високо – ниско.

Корелација: Свет око нас, српски језик, математика

Учитељ на следећи час доноси: три стаклене чаше, тушеве у боји.Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

НАПОМЕНА У овом приручнику су након сваке наставне јединице дати предлози

корелација са осталим наставним предметима – Светом око нас, српским језиком, музичком културом, математиком итд.

Најбројније су корелације са српским језиком, музичком културом и Светом око нас.

Функционалне корелације, које ће часове ликовне културе учинити креативним и корисним, могу се успешно остварити у складу са програмом за први разред основне школе за поједине предмете, на основу постојећих уџбеника, компакт дискова (компакт диск уз музичку културу за први разред, компакт диск с популарним дечјим и народним песмама), различитих фотографија, каталога и књига, сликовница и часописа који су погодни за фрагментарну употребу у настави (енциклопедије, монографије о појединим уметницима и сл.) и помоћу организовања часова у природи (у парку, школском дворишту, на ливади,

пропланку), одлазака у галерију, музеј, позориште (у месту у којем се налази школа или у најближем граду).

3. час Светло – тамно; Обојено – безбојно; Лопта

Уводни део часа Мотивациона питања: Које је сада доба дана? Које је доба дана кад се будимо? У које доба дана

идемо на спавање? Када спавамо? Када се играмо, радимо или учимо? По чему разликујемо дан од ноћи? Шта видимо дању кроз прозор своје собе, а шта ноћу? Зашто увече и ноћу палимо светло?

Након разговора о различитим добима дана ученици решавају први задатак на стр. 12 у уџбенику. Количина светлости утиче и на интензитет и јасноћу боја. Учитељ ће ту појаву најбоље објаснити ученицима тако што ће узети лимун, затим га примаћи прозору, па ће га полако удаљавати. Ученици ће тако уочити промену која настаје удаљавањем лимуна од прозора. Интензивна жута боја лимуна губиће на јачини како се лимун буде удаљавао од извора светлости. Учитељ затим узима лимун и ставља га испред школске табле, ако је табла зелена, или испред неког другог предмета у учионици који је тамне боје. Учитељ поставља питање ученицима: Који је од ова два облика светлије боје? Када одговоре на питање, учитељ тражи од ученика да уоче на својој одећи светле и тамне боје и да их наброје. Учитељ на табли може исписати у једној колони називе светлих боја, а у другој називе тамних боја. Ученици решавају задатке на стр. 12 у уџбенику, који се односе на светле и тамне боје.

У наставку часа учитељ поставља ученицима следећа питања: Које је боје школска клупа? Које је боје орман? Учитељ може питати ученике за боје још неких предмета у учионици, у зависности од опремљености учионице. Учитељ ће након тих питања питати ученике и које је боје стакло на прозору. Након одговора учитељ ће тражити од ученика да наброје још неке безбојне предмете (стаклене чаше, вазе и сл.). Ако постоји могућност, учитељ узима три стаклене чаше. У прву чашу сипаће воду и додати наранџасти туш, у другој чаши раствориће црвени туш у води, а трећу чашу ће оставити празну. На основу тог примера ученици ће уочити да безбојни предмети мењају боју у зависности од материје која је се у њој налази. Ученици треба да закључе и да се кроз безбојан предмет може видети оно што је иза њега.

Главни део часа Стваралачки задатак ученика јесте да у предвиђеном простору на стр. 13 у

уџбенику нацртају лопту дрвеним бојицама и да је затим обоје. Учитељ предлаже ученицима да користе светле и тамне боје. Може мотивисати ученике на стварање разговором о њиховој најдражој лопти (којих је боја, какве су шаре на њој) и разговором о томе које су њихове омиљене светле, а које тамне боје. Учитељ прати рад ученика у току часа.

Завршни део часа

На крају часа ученици треба да наведу које су светле и тамне боје користили да би обојили лопту.

Корелација: Свет око нас, физичко васпитање

Ученици на следећи час доносе: дрвене бојице, пластелин, гранчице, жир, орах, шишарке, кестен, чачкалице, кецељу, старе новине или мушему.

4. час Меко – тврдо; Глатко – храпаво; Обло – рогљасто; Животиње

У оквиру ове наставне једнице ученици треба да се ослањају на своје искуство из свакодневног живота и да визуелно опажају карактеристике (својства) предмета (меко – тврдо; глатко – храпаво) и да доносе закључке о њима. Поглавље под називом ШТА СВЕ МОГУ САЗНАТИ ДОДИРОМ? (ТАКТИЛНОСТ) односи се на развијање осећаја за различите материјале на основу додира.

Уводни део часа На почетку часа учитељ упућује ученике на стр. 14 у уџбенику на

фотографије на којима су орах и рукавица. Ученици треба да одговоре на питања о томе какви су орах и рукавица на додир. На питања ученици треба да одговоре на основу искуства. Учитељ затим тражи од ученика да се сете које су њихове играчке меке (од плиша, тканине, сунђера и сл.), а које тврде (од пластике, дрвета и сл.), и од којих су материјала направљене. Ученици треба да наброје и који су предмети у њиховој кући меки (јастук, ћебе…), а који тврди (врата, сто, посуђе…). Учитељ затим објашњава ученицима да неки материјали могу на додир бити храпави, а неки глатки, и упућује их на стр. 14. у уџбенику. На тој страни у уџбенику налазе се фотографија коре дрвета и репродукција слике Мртва природа В. К. Хеде. На основу посматрања фотографије коре дрвета ученици треба да одговоре на питање постављено у уџбенику. На репродукцији слике Мртва природа ученици треба да пронађу предмет од стакла, а затим да одговоре на питање о томе какво је стакло на додир. Ученици треба да наведу још неке предмете и воће који су глатки и храпави. Након разговора о њиховим одликама учитељ упућује ученике на стр. 15 у уџбенику на којој се налазе примери облих и рогљастих предмета. Учитељ објашњава ученицима шта је обло (наранџа, орах, кромпир и сл.), а шта је рогљасто (кров куће, орман, кутија и сл.) и наводи примере из околине. Након разговора ученици решавају задатак на стр. 15 у уџбенику. Жутом бојом треба да обоје оно што је обло, а плавом оно што је рогљасто.

Главни део часа У наставку часа ученици праве животиње од материјала који су донели на

час. У уџбенику на стр. 16 приказана су три примера са објашњењем. Ти примери треба да помогну ученицима да дођу до нових решења и идеја. У току рада учитељ ће мотивисати ученике тако што ће с њима разговарати о одликама и посебностима њихових омиљених животиња. Учитељ помаже ученицима и у одабиру плодова од којих ће правити животињу. Ученици треба да користе пластелин за спајање делова и за обликовање (прављење) детаља. Учитељ треба да усмери ученике да користе

одговарајући пластелин у боји за детаље и одговарајући пластелин у боји за спајање (пошто су плодови из природе које користе претежно браон боје, најбоље би било да се за спајање користи браон пластелин).

Завршни део часа Задатак ученика јесте да наведу од којих су плодова направили животиње,

како се оне називају, где живе, да ли су их некада видели на селу или у зоо-врту.

Корелација: Свет око нас, математика

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

5. час Играчке

На овом часу ученици ће кроз стваралачки рад обновити градиво обрађено на претходним часовима.

Уводни део часа Мотивациона питања: Која је твоја омиљена играчка? Како она изгледа? Које је величине? Које је

боје? Да ли је једнобојна или шарена? Која боја на њој преовлађује? (Ученици треба да поред назива боја наведу да ли су те боје светле или

тамне.) Да ли је твоја играчка мека или тврда? Од којег је материјала направљена?

Каквог је облика твоја омиљена играчка? Да ли је велика или мала? Који су делови на њој обли, а који рогљасти? Замисли како би изгледале играчке које би ти сам направио.

Главни део часаУчитељ упућује ученике на стр. 17 у уџбенику. На предвиђеном простору

ученици цртају две играчке које би желели да направе.

Завршни део часа На крају часа ученици треба да опишу играчке које су нацртали и да утврде

по чему су оне сличне, а по чему се разликују, који су делови играчака обли, а који рогљасти, која играчка је већа, а која шира или ужа.

Корелација: Свет око нас, математика

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

6. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

На почетку часа ученици решавају Уметнички квиз (стр. 18). Тако ће кроз игру обновити и утврдити стечено знање (решења уметничког квиза налазе се у уџбенику на стр. 91–92).

У наставку часа учитељ разговара са ученицима о стваралачким задацима које су решавали, о томе који им је задатак био најинтересантнији и зашто. Док разговарају о задацима, ученици довршавају радове које су започели на претходним часовима.

Уз учитељеву помоћ, ученици праве изложбу радова са четвртог часа (животиње). Разговарајући са ученицима, учитељ издваја најмаштовитије и најуспелије радове. Ученици аутори најуспешнијих радова треба да испричају како су дошли до идеје за свој рад и на који су је начин остварили.

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, лист из блока.

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручују се дечје игре из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд 2003. Игре: Ко ће пре појести јабуку? (стр. 77), Провидне и непровидне течности (стр. 235).

СВЕТ ОКО МЕНЕ (Односи у видном пољу)

1. час Лево – десно; Горе – доле; Полица; Излог са играчкама

Уводни део часа Ученици одговарају на питања са стр. 20. у уџбенику. Након разговора о

томе шта је лево, а шта десно, ученици решавају задатке из уџбеника. Први задатак је да у десном кругу нацртају звездицу, а да леви круг украсе онако како желе. Други задатак је да нацртају дрво са леве стране куће. У наставку часа ученици одговарају на питање са стр. 20 о томе шта се све у учионици налази доле, а шта се у учионици налази горе, на нечему. Ученици ће затим посматрати репродукцију слике Пола Сињака. Задатак ученика јесте да наброје оно што се на слици налази доле (на поду) и оно што се налази горе (на столу). Решавањем задатка на стр. 20 ученици ће утврдити своје знање о односу горе – доле.

Главни део часа На стр. 21 уџбеника нацртана је полица. Стваралачки задатак за ученике

јесте да на полици нацртају зимницу. Учитељ мотивише ученике разговором о њиховом омиљеном јелу, слаткишима и зимници: Који џем највише волиш да једеш? Да ли си јео слатко од јагода или слатко од лубенице? Које слатко прави твоја бака? Шта маме и баке спремају за зиму? Како изгледа остава у твојој кући? Које се намирнице ређају на полице у остави? У чему се чува зимница? Учитељ разговара са ученицима о изгледу тегли у којима се чува зимница и подстиче их да нацртају тегле и боце различитих величина и боја.

У наставку часа ученици разговарају о својој омиљеној играчки и продавници играчака.

Мотивациона питања: Како се играш својом омиљеном играчком? Којим још играчкама волиш да

се играш? Где купујеш играчке? Опиши своју омиљену продавницу играчака.

Замисли да треба да уредиш излог продавнице играчака. Објасни како би то урадио, а затим нацртај.

На листу из блока ученици цртају излог продавнице играчака у којем је изложена њихова омиљена играчка.

Завршни део часа Ученици треба да испричају како су „расподелили“ зимницу коју су

нацртали: шта је горе, а шта доле, шта је лево, а шта десно? Где се налази тегла с њиховом омиљеном зимницом. Шта се налази лево, а шта десно од ње? Ученици затим описују свој цртеж продавнице играчака. Где се на цртежу налази њихова омиљена играчка, шта је лево, а шта десно од ње? Које играчке су нацртали горе, а које доле?

Корелација: Свет око нас, математика

Ученици на следећи час доносе: дрвене бојице, кутијице, самолепљиви колаж-папир, маказе.

Учитељ на следећи час доноси дебљи картон (лепенку) димензија 70 × 100 cm.

2. час Испред – иза; Више – ниже; Између; Моја школа

Уводни део часа На почетку часа ученици одговарају на питања са стр. 22 у уџбенику.

Учитељ упућује ученике на цртеж на којем је приказана жута зграда. Ученици треба да кажу шта се налази испред, а шта иза жуте зграде. Након уочавања облика који се налазе испред и иза жуте зграде ученици посматрају репродукцију слике Балерина са цвећем Е. Дегаа. Посматрајући ту слику, ученици треба да уоче распоред елемената на њој, да кажу ко се налази иза балерине са цвећем, а ко испред ње. Ако је потребно, разговор о тим односима учитељ може да настави узимајући за пример предмете који се налазе у учионици (шта се налази иза, а шта испред учитељевог стола, шта се налази иза учитељеве столице, а шта испред, шта се налази испред, а шта иза учитеља и слично). Ученици затим одговарају на следеће питање у уџбенику (стр. 22). Ако се кроз прозор учионице виде зграде и куће, учитељ може питати ученике која је највиша, а која најнижа зграда или кућа која се види кроз прозор учионице. Ученици ће и у учионици потражити највиши и најнижи предмет. Након усвајања наведених појмова ученици на часу треба да савладају и појам између. Учитељ пита ученике да ли су некада играли између две ватре и тражи од њих да објасне како се игра та игра. Када ученици објасне правила игре, учитељ их може питати зашто се та игра назива између две ватре и ко се налази „између две ватре“. Након што су се ученици подсетили те игре и разумели значење појма између, учитељ их упућује на стр. 23 у уџбенику. Након посматрања репродукције Мртва природа са цвећем и воћем Фантен-Латура ученици треба да одговоре на питање из уџбеника, а потом да ураде задатке на стр. 23.

Главни део часа Стваралачки задатак за ученика јесте да с другарима из разреда направи

насеље у којем се налази школа. Сваки ученик, у договору са учитељем, прави зграду од кутијица. Ученик на час доноси различите кутијице које је пронашао у кући. Најпре их облепљује колаж-папиром, а затим на њих лепи детаље (прозоре, врата и сл.). Дебљи картон (лепенка) који је учитељ донео на час служиће као подлога на коју ће учитељ залепити зграде и куће које су ученици направили. У договору са ученицима, учитељ прво ређа све зграде или куће по картону, и тек када се одреди место за сваку зграду или кућу, учитељ их лепи на подлогу.

Завршни део часа На крају часа ученици посматрају насеље које су направили од кутијица и

коментаришу положај зграда у њему: која је зграда највиша, која најнижа, шта се налази испред, а шта иза школе, шта је лево, а шта десно од највише зграде.

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, чачкалице или сламке, дебљи папир, лепак.

3. час Усправно – положено; Косо; Мој парк

Уводни део часа На почетку часа учитељ упућује ученике на стр. 24 у уџбенику. Задатак

ученика јесте да нацртају прозоре на згради онако како је започето. Након што су ученици решили задатак, учитељ на табли црта усправну и положену линију и објашњава ученицима односе. Уз учитељеву помоћ ученици ће у учионици уочити такве односе (школска табла, врата, прозори, орман и сл.). Након уочавања односа и положаја у простору, ученици решавају задатак на стр. 25 у уџбенику. Задатак ученика је да доцртају кров куће. Након решавања задатка учитељ црта две косе линије и објашњава ученицима појам косо. У наставку часа ученици излазе у школско двориште. Учитељ им предлаже да обрате пажњу на положаје у простору о којима су разговарали на почетку часа (гелендер, прозори, врата и сл.). У школском дворишту ученици уочавају различите односе у видном пољу, а затим их цртају на листу из блока. У дворишту ће ученици те положаје уочити посматрајући ограде, кошеве, стативе, клацкалице, љуљашке, клупе и друго. Учитељ разговара са ученицима о примерима које су уочили. Задатак ученика јесте да пажљиво посматрају и уочавају предмете и облике код којих постоје ови односи, а затим да то забележе на лист из блока.

Главни део часа Ученици се враћају у учионицу и од чачкалица и сламчица праве парк.

Ученицима у чијем месту не постоји парк са игралиштем као инспирација може послужити школско двориште. Активности с почетка часа помоћи ће ученицима да успешно ураде задатак. Учитељ додатно мотивише ученике тако што разговара с њима о парковима у којима се они радо играју (како он изгледа, чега највише воле

да се играју у њему, како изгледају клац калице, љуљашке…). Пита их помоћу којих би линија представили справе за играње. У току рада учитељ обилази ученике, усмерава их и помаже им да ураде задатак.

Завршни део часа Учитељ издваја најуспелије радове. Истиче успешно приказане положаје и

са ученицима разговара о њима. Најуспелије радове учитељ са ученицима излаже на паноу у учионици.

Корелација: Свет око нас, математика

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

4. час Испод; На; У

Уводни део часа Мотивациона питања: Где држиш одећу? Шта се налази у твојој соби? Шта се налази на полици

у твојој соби, а шта на радном столу? Шта чуваш у фиокама радног стола? Шта носиш у школској торби, а шта у перници? Шта се налази на кревету, а шта испод њега?

Учитељ може поставити још неколико сличних питања на која ученици могу да одговоре на основу свог искуства, а која илуструју поменуте односе.

Главни део часа Након разговора са ученицима о наведеним односима учитељ упућује

ученике на стр. 26 у уџбенику. Ученици решавају први задатак који се односи на појам испод. Задатак ученика је да обоје цвет који се налази испод дрвета. Учитељ може питати ученике где се лети скривају од сунца, а где се скривају када пада киша. У наставку часа ученици ће решавати наредни задатак на стр. 26. Задатак ученика јесте да обоје оно што се налази на столу и да доцртају оно што највише воле да доручкују. Учитељ ће у току решавања задатка разговарати са ученицима о томе како изгледа њихов радни сто, шта се налази на њему, чему служи (за учење, писање и друго). Када ученици реше задатак, учитељ их подстиче на то да кажу шта се налази испод стола који је нацртан на стр. 26.

У наставку часа учитељ пушта песму Б. Милићевића Пљус, пљус. Ученици слушају песму и цртају девојчицу и место на којем се она налази, птичицу и место на којем се она налази. Учитељ песму пушта неколико пута и разговара са ученицима о њој пре него што почну с радом. Поставља питања: Где се налазе девојчица, птичица, Жућа, мачкица и жабац? Зашто су се сви сакрили? Какво је време описано у песми? Шта ти радиш када пада киша и дува ветар, а шта када је сунчано?

Након разговора о песми ученици цртају девојчицу и птичицу на предвиђеном простору на стр. 27 у уџбенику.

Завршни део часа Ако је потребно, на крају часа учитељ још једном разговара са ученицима о

односима у простору (испод, на, у) на основу искустава која су ученицима блиска.

Корелација: музичка култура, Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: древне бојице, пластичне тегле с поклопцем, пластичне чаше, бомбоне.

5. час Дубоко – плитко; Отворено – затворено; Пуно – празно; Сајам слаткиша; Симина апотека

Уводни део часа Учитељ упућује ученике на стр. 28 у уџбенику. Поставља питања: Где се налазе дечак и девојчица са слике? Шта ради девојчица, а шта

дечак? Наброј неколико животиња које живе у води. Које животиње живе у морским дубинама?

Након разговора ученици решавају задатак. Учитељ упознаје ученике с наредним појмом тако што отвара и затвара врата учионице. Ученици треба да објасне шта то учитељ ради. Ако су прозори у учионици затворени, учитељ ће отворити један прозор, а ученици ће да кажу колико је прозора отворено, а колико затворено. У наставку часа ученици решавају задатак на стр. 28. Жутом бојом треба да обоје затворене прозоре, а плавом отворене. Учитељ затим упућује још неколико питања ученицима: У чему се чува слатко? Када желимо да једемо омиљено слатко, шта морамо да урадимо? Када поједемо слатко, шта остаје у тегли?

Та питања су увод у следећи задатак који се налази на стр. 29. Ученици зеленом бојом треба да обоје празну теглу, а црвеном теглу која је пуна.

Главни део часа Кроз игру Сајам слаткиша или Симина апотека ученици утврђују знање

које су стекли током првог дела часа. Ученици доносе на час пластичне тегле мањих димензија, пластичне чаше и бомбоне. Ученици се деле на две групе. У првој групи су „продавци“, а у другој „купци“. Купци ће у пластичне чаше стављати „купљене“ бомбоне. „Продавци“ ће у теглама држати своје посластице. Пре почетка игре обе групе могу учествовати у распоређивању бомбона по боји и величини. Ученици ће пунити тегле бомбонама истих боја и величина, отварати и затварати тегле. Током игре ученицима је дозвољено да поједу бомбону. Ученици могу и заменити улоге у току игре.

Завршни део часа На крају часа учитељ са ученицима пребројава колико је остало пуних, а

колико празних тегли, и проверава да ли су све тегле добро затворене.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Ученици на следећи час доносе: дебљи папир у боји, лењир, маказе, целофан или провидни украсни папир, траку у боји.

6. час Стиже Нова година…; Кутија за поклон

Уводни део часа На почетку часа учитељ ученицима пушта песме о зими и новогодишње

песме препоручене планом и програмом за музичку културу за први разред основне школе (Све композиције препоручене за слушање налазе се на CD-у уз уџбеник Музичка култура за 1. разред основне школе, Креативни центар):

П. Поповић, М. Шоуц, Зимска песма Ст. П. Коруновић, Пада снежак А. Кораћ, Деда Мраз Мотивациона питања: Које је сада годишње доба? О чему говоре песме које смо слушали? Ко је

Деда Мраз? Како се припремаш за прославу Нове године? Како украшаваш кућу, а како своју собу? Како изгледају украси за новогодишњу јелку? Где се стављају новогодишњи поклони? У којим још приликама добијаш поклоне? Шта би волео да ти Деда Мраз донесе на поклон? У којим приликама ти некоме нешто поклањаш?

Главни део часа Након разговора о новогодишњим празницима ученици праве кутију за

поклон. Учитељ поново пушта зимске и новогодишње песме. Тако се ствара пријатна атмосфера за рад. Учитељ обилази ученике, посматра како праве кутију за поклон и, уколико је потребно, даје им савете и сугестије. У уџбенику, на стр. 30–31, налази се упутство за прављење кутије за поклон. За прављење кутије чије је дно димензија 10 × 7 cm потребан је папир димензија 21 × 14,9 cm (то је формат А5, половина формата А4). Ученици у кутију могу ставити бомбоне или новогодишњи украс, а затим је могу увити у разнобојни папир или украсни целофан, могу везати машну и дати поклон другу из клупе.

Завршни део часа На крају часа ученици једни другима дају поклоне.

Корелација: Свет око нас, музичка култура, математика

Ученици на следећи час доносе: малу стаклену теглу са одговарајућим поклопцем, шљокице, декоративни прах, провидне фолије у боји, маказе, кецељу, старе новине или мушему.

Зависно од броја ученика у одељењу, учитељ процењује коју ће количину сирћета донети на час.

7. час Снежна кугла

Уводни део часа П. Поповић, М. Шоуц, Зимска песма

Ст. П. Коруновић, Пада снежак А. Кораћ, Деда Мраз Учитељ и на овом часу пушта песме о зими и новогодишње песме

препоручене планом и програмом за музичку културу за први разред основне школе.

Мотивациона питања: Да ли волиш снег? Како изгледа твоје насеље када падне снег? Која је твоја

омиљена игра на снегу? Где се играш када пада снег?

Главни део часа Ако учитељ има снежну куглу, може је донети на час и показати ученицима.

Објашњава им да је то новогодишњи украс и да се може ставити на полицу, радни сто или на неко друго место. Овај украс је у основи кугла која је најчешће направљена од стакла. У њој се налази течност. Када се кугла промућка, шљокице лагано падају, као снег. Унутар кугле се углавном налазе зимски пејзаж, Деда Мраз, Снешко Белић… Снежна кугла је украс који ствара и употпуњује веселу новогодишњу атмосферу. Учитељ промућка куглу и показује ученицима како шљокице лагано падају. Објашњава им како да на овом часу направе снежну куглу. У уџбенику на стр. 32 налази се упутство. Учитељ помаже ученицима да сипају сирће и воду у теглу. Важно је да тегла има одговарајући, тј. оригинални поклопац. Ако тегла не може добро да се затвори, учитељ гитом осигурава отвор и тако спречава да вода цури из тегле.

Завршни део часа На крају часа ученици праве изложбу. Заједно бирају најлепше снежне

кугле. Корелација: Свет око нас, музичка култура

8. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

Учитељ на почетку часа пушта песме о зими препоручене наставним планом и програмом:

П. Поповић, М. Шоуц, Зимска песмаСт. П. Коруновић, Пада снежакА. Кораћ, Деда Мраз.Ученици решавају Уметнички квиз на стр. 34 у уџбенику.

Уметнички квиз је замишљен тако да, поред утврђивања знања о односима у видном пољу, ученици праве и украс којим ће украсити своју собу. Налепнице које су потребне за решавање овог задатка налазе се на страни А2.

Ученици који нису завршили радове могу то учинити током овог дела часа. У наставку часа учитељ разговара са ученицима о задатку који им се

посебно допао.

Ученици на следећи час доносе маказе. Учитељ на следећи час доноси хефталицу.

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручују се дечје игре из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд

2003.Игре: Лимунови и поморанџе (стр. 19), Жмуре и звонце (стр. 24), Вруће, вруће (стр. 78), Ко је стао испред тебе? (стр. 148), Ухвати лопту десном руком (стр. 161), Провлачење исподмоста (стр. 162).

ЦРТАНИ ФИЛМ И СТРИП (Временски и просторни низови)

1. час Цртани филм; Како настаје цртани филм

Уводни део часа Мотивациона питања: Који је твој омиљени цртани филм? Ко су главни јунаци тог цртаног

филма? Како они изгледају? Како настаје цртани филм? Учитељ упућује ученике на стр. 36 у уџбенику. На тој страни налазе се

основни подаци о Волту Дизнију. Учитељ подсећа ученике на цртане филмове Волта Дизнија које су гледали. Учитељ набраја називе цртаних филмова: Дамбо, Мери Попинс, 101 далматинац, Маза и Луња, Књига о џунгли, Пепељуга, Успавана лепотица… Учитељ објашњава ученицима да је поступак стварања цртаног филма дуг и компликован, да на таквом филму ради много људи и да је сваки човек у том поступку задужен за одређену врсту посла. За један секунд цртаног филма потребно је нацртати 24 цртежа, а један дугометражни цртани филм садржи око 65.000 сличица. Утисак кретања јунака у цртаном филму стиче се брзим смењивањем тих сличица пред нашима очима. На стр. 36 у уџбенику налазе се цртежи из цртаног филма Pizza Вуге Радуловић-Живковић. Учитељ ученицима скреће пажњу на то да су на филмској траци с које се пушта филм цртежи поређани тако да њиховим брзим смењивањем јунаци цртаног филма оживљавају, крећу се, трче, играју и слично.

Главни део часаУ наставку часа ученици најпре режу, а затим покрећу цртеже из цртаног

филма Pizza. Цртежи које треба изрезати налазе се на стр. 37 у уџбенику. На основу тог примера ученици уочавају како функционише цртани филм. Упутство се налази у уџбенику. На место које је означено учитељ хефталицом причвршћује све цртеже. Важно је да ученици поређају цртеже по реду (као у уџбенику).

Завршни део часа Ученици на основу упутства треба да листају сличице. Пред њиховим очима

парадајз ће се „покренути“. Ако постоји могућност, учитељ на крају часа пушта један сегмент из цртаног филма Волта Дизнија.

У књизи Свет филма (Ричард Плат, Свет филма, Београд 2006, 50, 51, 52, 53.) налази се опширно објашњење о стварању цртаних филмова, пропраћено фотографијама и цртежима. Учитељ може да се припреми за час уз помоћ те књиге. Књигу може донети на час.

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, дебљи папир, лепак за папир, конац или дрвени штапић.

2. час Покрени свој цртеж

На овом часу ученици праве играчку која је смишљена у XIX веку – тауматроп.

Уводни део часа Учитељ на почетку часа објашњава ученицима да ће правити играчку

помоћу које ће покренути своје цртеже. Учитељ објашњава ученицима како функционише та играчка. Са сваке стране налази се цртеж, а утисак кретања остварује се обртањем та два цртежа, која се стапају. Задатак ученика је да на основу примера из уџбеника најпре нацртају цртеж који желе да покрену, а да онда направе играчку.

Учитељ упућује ученике на стр. 39 у уџбенику, на којој је дато неколико примера. Учитељ разговара са ученицима о цртежима у уџбенику који су препоручени за ову игру и објашњава да је врло важно да цртеж буде једноставан. Објашњава шта ће се догодити са цртежима када буду покренути. Испод сваког примера у уџбенику дато је објашњење. Учитељ даје још неколико идеја ученицима о томе шта би могли да нацртају, нпр.: главу мачке са отвореним очима (први цртеж), главу мачке са затвореним очима (други цртеж); главу крокодила који је отворио уста (први цртеж), главу крокодила који је затворио уста (други цртеж) итд. Након разговора ученици на основу упутства праве пример који се налази на стр. А3 у уџбенику. Овај пример ће додатно помоћи ученицима да схвате принцип по којем функционише ова играчка.

Главни део часа Ученици сами или уз учитељеву помоћ бирају шта ће нацртати. У току часа

учитељ обилази ученике и помаже им да ураде задатак. Ако неки ученици немају идеју за цртеж, могу поновити цртеж из уџбеника.

Завршни део часа Сваки ученик пред публиком покреће свој цртеж. Бира се најуспелија и

најмаштовитија играчка.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, лист из блока.

3. час Стрип

Уводни део часа Мотивациона питања:

Који је твој омиљени јунак из стрипа? Испричај нешто о свом омиљеном јунаку из стрипа. Како изгледа? У којим пустоловинама учествује? Има ли неких посебних моћи? Којих? Како изгледа стрип?

Након разговора учитељ упућује ученике на стр. 40 у уџбенику, на којој се налази стрип Ћића и Јоца аутора Тихомира Челановића. Учитељ објашњава ученицима да је стрип прича у сликама и да је разговор између јунака у стрипу приказан помоћу балончића. На стр. 40 налазе се примери. Они представљају разговор, шапат, узвик и мисли. Задатак ученика је да испричају нешто о Спајдермену, јунаку кога је нацртао дечак Коста (стр. 40). Ученици затим треба да замисле себе као главне јунаке неког стрипа. Ученици на предвиђеном простору у књизи цртају одећу коју би као јунаци стрипа носили. Разговором о јунацима учитељ мотивише ученике и подстиче их на креативност.

Главни део часа Учитељ чита песму која се налази на стр. 41 у уџбенику. У наставку часа

ученици цртају стрип. Стваралачки задатак за ученике јесте да нацртају четири цртежа која ће пратити догађаје из песме. Учитељ подсећа ученике на то да је стрип прича у сликама, па их још једном упућује на пример из уџбеника (стр. 40). Пожељно је да учитељ на час донесе неколико различитих стрипова. Учитељ са ученицима анализира стрип и скреће пажњу ученика на то да је у стрипу радња представљена помоћу сличица и да сличице прате догађаје из песме. Након овог разговора учитељ анализира са ученицима песму, поново је чита и указује им на могућа решења.

Први цртеж: Насмејана коза у окићеној просторији (балони, натпис: Срећан рођендан! и сл.).

Други цртеж: Мачка, пас, квочка и два прасца с поклонима за козу.Трећи цртеж: Коза је ставила тањир с лишћем испред мачке и говори:

Изволи. Мачка збуњено гледа и мисли: Ух, шта ми је то дала?Четврти цртеж: Мачка, пас, квочка и два прасца говоре кози: Хвала, нисмо

гладни.

Завршни део часаУченици на крају часа смишљају како би се свако од њих звао када би био

јунак из стрипа. Ученици разговарају са учитељем о томе шта је карактеристично за стрип, по чему се он разликује од цртаног филма и сл.

Корелација: Свет око нас

4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

На почетку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 42 у уџбенику. Након решавања квиза ученици праве изложбу стрипа у својој учионици.

Учитељ ће с неколико ученика формирати жири. Он ће бити председник жирија. Жири ће прогласити три најбоља рада. Остали ученици ће формирати жири публике, који ће такође да прогласи три најбоља рада.

Учитељ ће свим ученицима да додели дипломе које се налазе у уџбенику на стр. 87. Сваки ученик ће изрезати своју диплому, а учитељ ће је потписати и затим предати ученику.

Након доделе диплома, уколико постоји могућност, учитељ пушта део цртаног филма по избору ученика.

Учитељ на следећи час доноси: батеријску лампу, пројектор или графоскоп.Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, лист

из блока.

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручују се дечје игре из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд 2003.Игре: Прича за мало позориште (стр. 178), Ради шта ти слика каже (стр. 179), Када сесличице брзо окрећу (стр. 213).

ШТА СКРИВАЈУ СЕНКЕ (Светло и сенка)

1. час Стварамо сенку

Уводни део часа Учитељ на час доноси батеријску лампу. Циљ овог часа је да ученици уоче

појаву сенке и то како се она мења под утицајем светлосног извора. Учитељ ће усмерити батеријску лампу ка зиду. Ученик држи играчку између лампе и зида и полако је приближава и удаљава од лампе. Ученици прате појаву сенке и промене које се дешавају на зиду. Учитељ објашњава појам сенка и начин на који сенка настаје. Сенка настаје осветљавањем предмета из неког угла. Ученици посматрају и уочавају промене које настају померањем (када се сенка јасно види, а када не, када долази до промене облика). Ученици поред уочавања тих промена треба да кажу и која сенка им је најзанимљивија и зашто. Након овог експеримента један ученик треба да стане између извора светлости и зида и да се помера. Померајући се, ученик ће правити различите сенке. Остали ученици ће различите сенке посматрати.

Главни део часа У наставку часа учитељ упућује ученике на стр. 44 у уџбенику, на којој се

налазе примери за игру сенком. Након решавања задатка који се односи на игру сенком ученици треба сами да понове прављење сенки у виду различитих животиња или да смисле како да направе неке друге сенке. Током овог дела часа може се одиграти и игра погађања. Сваки ученик ће, користећи руке, направити сенку у виду неке животиње. Задатак осталих ученика јесте да погоде о којој је животињи реч. Учитељ подстиче ученике на то да маштају и смишљају како да прикажу различите животиње.

Завршни део часа Ученици који су помоћу руку сенком приказали најзанимљивије животиње

праве их поново. Након ове игре неколико ученика ће стати између извора

светлости и зида и правити разне сенке. Остали ученици учествују тако што ће овој групи ученика задати да праве сенке у облику различитих фигура, нпр. дрвеће (ученици се поређају у врсту иподигну руке нагоре, рашире прсте и полако се њишу).

Корелација: Свет око нас

Учитељ на следећи час доноси: батеријску лампу, пројектор или графоскоп.Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, лист

из блока.

2. час Моја сенка

Уводни део часа Учитељ подсећа ученике на игру сенки. Ученици приказују уз помоћ руку и

сенки неколико најзанимљивијих животиња.

Главни део часа Након игре сенки, у наставку часа, стваралачки задатак за ученике јесте да

опцртају сенку својих руку на папиру. Ученици раде у паровима тај део задатка, а затим сами боје и украшавају сенку своје руке. У уџбенику на стр. 45 налази се упутство за рад на овом задатку. Учитељ прати рад ученика и препоручује им да користе омиљене боје, да цртају различите шаре. Учитељ подстиче ученике на то да развијају сопствени израз.

Завршни део часа На крају часа ученици лепе свој рад на предвиђени простор на стр. 45, затим

објашњавају којим су бојама и каквим шарама украсили своју сенку.

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, паус-папир, селотејп.

3. час Ухвати сенку; Сенка крушке

Уводни део часа На почетку часа учитељ подсећа ученике на активности с претходног часа и

започиње мотивациони разговор: Како се на зиду може створити сенка? Шта се дешавало са сенком

предмета када смо га померали? Које смо фигуре правили уз помоћ сенки на прошлом часу?

Након разговора учитељ упућује ученике на стр. 46 у уџбенику. На фотографији ученици могу да виде крушку с јасном сенком. Ученици ће анализирати сенку на фотографији, одакле долази светлост, као и на којем се месту на зиду налази траг петељке и слично.

Главни део часа У наставку часа користећи паус-папир ученици цртају сенку крушке меком

графитном оловком. Стваралачки задатак за ученике јесте да опцртају сенку и искористе њен облик за стварање новог цртежа. Доцртавањем нових облика, њиховим бојењем и украшавањем ученици ће створити цртеж у којем се на први поглед опредмећена сенка неће уочавати. Задатак учитеља јесте да подстиче ученике на маштовитост у ликовном изражавању и на то да смишљају приче које ће пратити цртеж.

Завршни део часа Учитељ издваја и коментарише најмаштовитије радове. На крају часа

ученици свој рад лепе у уџбеник, на стр. 47.

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, црни картон, штапић или оловку, селотејп.

4. час Позориште сенки; Лутка за позориште сенки

Уводни део часа На почетку часа учитељ разговара са ученицима о томе како су се до тада

играли сенки и објашњава им да су у давна времена светлост и сенка коришћене за позориште сенки. Учитељ говори ученицима да је то позориште настало на Далеком и Блиском истоку и да је у Европу стигло у XVIII веку, да у то време нису постојали ТВ, биоскопи, цртани и играни филмови и да су се људи, поред одласка у класично позориште, забављали и на тај начин, да су се у позоришту сенки приказивале бајке и приче. Учитељ упућује ученике на стр. 48 у уџбенику, где се налазе две фотографије на којима ученици могу видети како изгледају лутке за позориште сенки и на који се начин оне употребљавају. Учитељ затим пита ученике да ли су гледали неку позоришну представу и тражи од њих да опишу позориште, да кажу где се налази публика, где глумци итд. Затим објашњава ученицима да су лутке за позориште сенки направљене од црног картона, да су пљоснате и причвршћене за дрвене штапиће помоћу којих их глумци држе и померају по позорници. На луткама се праве отвори за очи, нос, уста и детаље на одећи: дугмад, шаре и сл. Кроз те отворе пролази светлост, па због тога на платну ти делови лутке изгледају као да су бели. Због тих шара (отвора) лутка изгледа живописније и занимљивије.

Главни део часа У наставку часа учитељ упућује ученике на стр. 48 у уџбенику. Разговором о

познатим јунацима из бајки које су ученици читали учитељ ће мотивисати ученике да дођу до идеје о томе како би требало да изгледа лутка коју свако од њих прави. Учитељ саветује ученике да обрате пажњу на детаље који ликове из бајке чине

препознатљивим (круна, мач, плашт итд.). Ученици, уз учитељеву помоћ, праве лутку на основу упутства из уџбеника (стр. 49).

Завршни део часа Ученици описују изглед лутке коју су направили, говоре о каквом је јунаку

реч, зашто су се одлучили да га тако представе.Учитељ издваја најмаштовитије и најуспелије радове и анализира их са ученицима.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Учитељ на следећи час доноси: картонску кутију, бело платно, широки селотејп, меку графитну оловку, лењир, скалпел, маказе, тканину којом ће прекрити сто.

Ученици на следећи час доносе лутку коју су направили на овом часу.

5. час Позорница

Уводни део часа Учитељ са ученицима од картонске кутије прави позорницу за позориште

сенки. Договара се са њима о томе како ће на овом часу направити позоришну представу и како ће лутке које су правили на претходном часу бити јунаци представе. Када направе позорницу, ученици и учитељ је стављају на сто прекривен тканином. Потребно је да сто буде прекривен тканином све до пода како гледаоци не би могли да виде шта се дешава иза позорнице. На стр. 51 у уџбенику налази се упутство о томе како се поставља лампа и распоређују столице.

Главни део часа Ученици раде у паровима. Сваки пар смишља причу за своју представу.

Учитељ подстиче ученике на то да смишљају причу, глуме и мењају глас уколико то њихова улога захтева. Правећи позориште сенки и учествујући у представи, ученици практично утврђују стечена знања о сенки.

Завршни део часа Ученици проглашавају најуспешнију представу и најмаштовитију лутку.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Ученици на следећи час доносе лутку коју су направили.

6. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

На почетку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 52 у уџбенику. Након решавања квиза ученици поново изводе најуспелије представе у позоришту сенки.

Најмаштовитије лутке које су ученици направили учитељ излаже на паноу у учионици.

Учитељ на следећи час доноси: плетену корпу, кору дрвета, орах, вунену капу или рукавицу, комадић вате, стаклену чашу, каменчић…

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, комадић шмиргле, селотејп, колаж-папир у боји, ребрасти папир, картон, лепак, маказе, лист из блока.

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручују се дечје игре из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд 2003. Игре: Који предмет прави ову сенку (стр. 239), Сакриј се у мојој сенци (стр. 240), Познај моју сенку (стр. 240), Игра сенки (стр. 240), Избриши моју сенку (стр. 240), Стигни моју сенку (стр. 240).

ШТА СВЕ МОГУ САЗНАТИ ДОДИРОМ (Тактилност)

1. час Опажам додиром; Колаж

Уводни део часа Ученици су до сада визуелно опажали карактеристике облика у својој

околини. На наредним часовима задатак ученика је да путем додира опажају и уочавају.

Мотивациона питања: Какав је твој џемпер када га додирнеш, каква је школска клупа, каква је

школска табла, какав је сунђер? Шта на основу додира можемо закључити о неком предмету?

Учитељ упућује ученике на стр. 54 у уџбенику, на први задатак. Ученици у први квадрат треба да залепе комад шмиргле, а у други комад селотејпа. Додирујући парче шмиргле и парче селотејпа, ученици уочавају карактеристике та два материјала, оно чиме се неки предмет, материјал одликује и по чему се разликује од других предмета и материјала. Учитељ доноси неколико глатких, храпавих, меких и тврдих предмета (плетену корпицу, кору дрвета, вунену капу или рукавицу, стаклену чашу, каменчић и сл.). Предмете које је учитељ донео на час ученици додирују и описују материјале од којих су предмети направљени. Уочавају сличности и разлике. Након игре ученици се присећају још неких предмета из своје околине који су направљени од материјала различитих особина и набрајају их.

Главни део часа Ученици у наставку часа праве колаж користећи храпаве и глатке папире.

Учитељ упознаје ученике с појмом колаж. Објашњава им да колаж настаје коришћењем различитих материјала (папира, тканине, картона…) које уметник цепа, реже, гужва, буши, а затим лепи на подлогу. На тај начин уметник кроз стварање истражује карактеристике тих материјала. У техници колажа ученици праве рукавицу какву би желели да имају. Ученици ће прво на листу из блока опцртати оловком своју шаку како би добили облик рукавице. Папирима које су донели на овај час украсиће своју рукавицу.

Завршни део часа Учитељ бира најуспелије радове и анализира их са ученицима.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Учитељ на следећи час доноси: тацну, поклопац од шерпе, компакт диск, новогодишњи украс (куглу), лопту, кликер, коцкицу, књигу, кутију.

Ученици на следећи час доносе меку графитну оловку.

2. час Игра опажања

Уводни део часа Учитељ на час доноси: тацну, поклопац од шерпе, компакт диск,

новогодишњи украс (куглу), лопту, кликер, коцкицу, књигу, кутију. Предмете које је донео поставља на катедру. Ученици се деле на три групе. Свака група треба да издвоји три предмета која имају исте или сличне особине. Уз учитељеву помоћ и разговор о предметима, ученици издвајају предмете који су слични по облику (тацна, поклопац за шерпу и компакт диск; новогодишњи украс (кугла), лопту, кликер; коцкица, књига и кутија).

Главни део часа Учитељ упућује ученике на стр. 56 и 57 у уџбенику, где ће они забележити

своје закључке. Свака група анализира предмете које је издвојила: облик, материјал од којег су направљени, боју, какви су на додир. На предвиђеном простору у уџбенику ученици треба да нацртају сваки од тих предмета. Учитељ обилази ученике док раде и помаже им уколико је то потребно.

Завршни део часа Предмети су поново поређани на учитељевом столу. Представник сваке

групе стоји поред предмета које је његова група анализирала. Своја опажања о сваком предмету ученик преноси осталим ученицима у разреду. Након излагања прве групе требало би да ученици који нису учествовали у анализирању предмета посматрају и додирују ове предмете.

Корелација: Свет око нас, математика, српски језик

Учитељ на следећи час доноси: кухињску крпу, тањир, бокал, посуду за шећер, брескву, крушку.

Ученици на следећи час доносе: за сликање – лист из блока, темпере, четкице, теглу за воду, крпицу, кецељу, старе новине или мушему; за вајање – пластелин, старе новине или мушему.

3. час Додирујем, посматрам и стварам

Уводни део часа

Учитељ на овај час доноси: кухињску крпу, тањир, бокал, посуду за шећер, брескву, крушку. Ученици најпре посматрају слику Пола Сезана Брескве и воће у уџбенику (стр. 58). Облике који су слични онима на Сезановој слици ученици сада додирују. Учитељ ученицима поставља неколико питања у вези с предметима са слике:

Ког је облика бресква? Каква је на додир? Ког је облика тањир? Какав је тањир на додир?

Учитељ подсећа ученике на активности с претходног часа, када је једна група анализирала карактеристике тањира, а друга карактеристике јабуке. Поставља им питање:

Како све помажеш мами у кухињи? Каква је на додир кухињска крпа? Какав је сунђер за судове?

Након разговора учитељ показује ученицима предмете које је донео на час. Ученици додирују предмете и опажају основне карактеристике. Задатак ученика јесте да посматрају слику и да уоче на који су начин насликани предмети које додирују. Учитељ ће објаснити ученицима да је и сликар Пол Сезан, пре него што је почео да слика ову слику, пажљиво проучио све те предмете. Посматрање и уочавање карактеристика предмета које је сликао помогло му је да их верно прикаже.

Главни део часа Ученици бирају предмет или воће које ће касније да сликају или вајају.

Учитељ упућује ученике на стр. 59, да на предвиђеном простору нацртају предмет или воће које су одабрали. Учитељ подсећа ученике на то да треба пажљиво да посматрају предмет или воће које цртају. Након што су нацртали предмет, ученици бирају да ли ће га насликати или обликовати од пластелина.

Завршни део часа Ученици треба да кажу шта су закључили о ономе што су сликали или

вајали док су га посматрали и додиривали и како су та опажања искористили док су вајали или сликали.

Корелација: Свет око нас, математика

4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

На почетку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 60 у уџбенику. Након решавања квиза ученици, уз учитељеву помоћ, праве изложбу радова

с претходног часа. Издвајају и анализирају најуспешније радове.

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице.

ЛЕПИ И КОРИСНИ ПРЕДМЕТИ (Изглед употребних предмета)

1. час Предмети за свакодневну употребу; Моја шоља

Уводни део часа Ученик и ученица описују своје школске торбе (које су боје, какве су шаре

на њима, који су ликови нацртани на њима). Објашњавају зашто су им се баш те торбе највише свиделе, зашто су баш њих одабрали. Након разговора учитељ поставља питања ученицима: Чему служи школска торба? Шта држимо у њој? Како школска торба изгледа изнутра? Како се затвара? Након разговора о функцији школске торбе и изгледу који је прилагођен њеној основној намени, ученици разговарају и о другим врстама торби: путним, торбама за пијацу, спортским и другим торбама. Ученици треба да наброје врсте торби и да кажу чему оне служе, шта се носи у њима. Учитељ објашњава ученицима да постоје људи чије је занимање да смишљају изглед предмета које користимо у свакодневном животу и да се они називају дизајнерима. Дизајнери се труде око тога да предмети изгледају лепо, али и да буду практични (да могу да се користе с лакоћом). Школске торбе морају да буду одређене величине да би у њих стале књиге и свеске. Ако је школска торба већа него што је потребно, она ће бити незгодна за ношење, а ако је мања него што је потребно, у њу неће стати све оно што је ђаку потребно. На школској торби морају постојати каишеви како би она могла да се носи на леђима (када је школска торба тешка, лакше ју је носити на леђима, да се не би кривила кичма). Након разговора учитељ упућује ученике на стр. 62 у уџбенику, на први задатак. На цртежу је приказан прибор за јело. Ученици треба да одговоре на питање: Чиме једемо супу?, а да затим кажу зашто се супа не може јести виљушком. Оговарајући на то питање, ученици ће схватити да је изглед предмета одређен његовом наменом (функцијом). Следећи задатак такође се односи на изглед и функцију предмета.

Главни део часа У наставку часа ученици цртају шољу какву би желели да добију на поклон.

Ученици треба да замисле да су дизајнери и да је њихов задатак да нацртају најлепшу шољу. Учитељ мотивише ученике на рад разговором: Како изгледа твоја шоља? Којег је облика? Које је боје? Шта је на њој нацртано? Како изгледа твоја шоља, а како мамина и татина? Које боје, цвеће, јунаке из цртаних филмова волите и да ли бисте волели да њиховим сличицама украсите своје шоље?

Завршни део часа Ученици треба да кажу како су украсили своју шољу и зашто су се одлучили

за такве шаре.

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: папирну кесу, лепак, фломастере, воштане бојице, трачице, чипку, вуницу, дугмад у боји, самолепљиви колаж-папир, маказе.

2. час Украсна кеса

Уводни део часа

На овом часу задатак ученика је да украсе папирну кесу. Мотивациона питања: Шта највише волиш да добијеш на поклон? У којим приликама добијаш

поклоне? Како су поклони упаковани? Како изгледају украсни папири и машне, а како украсне кесе? Како би ти запаковао поклон за друга или другарицу?

Након разговора учитељ објашњава ученицима како ће од обичне папирне кесе направити украсну кесу у коју ће ставити поклон за пријатеља.

Главни део часа Учитељ упућује ученике на стр. 64 у уџбенику, на којој се налазе упутство и

неколико савета о томе како се могу користити неки материјали које су ученици донели на час. Пример из уџбеника треба да помогне ученицима да дођу до своје идеје, да их мотивише и подстакне на маштовитост. Учитељ разговара са ученицима о мотивима на украсним папирима и кесама (срца, звездице, цвеће, меде, зеке и сл.). Ученици могу да замисле и какву би украсну кесу желео да добије њихов друг, шта воли, које боје, какве шаре…

Завршни део часа Ученици говоре о материјалима које су користили за украшавање кесе. Да ли је лепше поклонити поклон у украшеној или у обичној кеси?

Корелација: Свет око нас

Ученици на следећи час доносе: пластичну теглу са ширим дном или пластичну чашу, самолепљиви колаж-папир, дрвене бојице, маказе.

3. час Чаша за оловке

Уводни део часа Мотивациона питања: Како украшаваш своју собу? Како украшаваш полице у својој соби? Где

држиш књиге, а где оловке, бојице и други школски прибор? Како изгледа твој радни сто? Шта се налази на њему? Како ти украшаваш свој радни сто?

Након разговора учитељ каже ученицима да ће на овом часу украшавати чаше за оловке. Учитељ им говори да ће њихов радни сто бити уреднији, прегледнији и лепши ако одреде место за одлагање оловака.

Главни део часа У уџбенику на стр. 65 налази се упутство за украшавање пластичне тегле

или пластичне чаше. Учитељ мотивише ученике разговором о њиховим омиљеним бојама, шарама и сл. Говори им о томе да се у књижарама и продавницама могу купити чаше за оловке које су креирали дизајнери, али да је вреднија чаша коју ће они сами украсити. Та чаша ће бити јединствена и посебна, јер ће постојати само једна таква чаша на свету, док се чаше које се купују у продавницама производе на стотине.

Завршни део часа Учитељ издваја најмаштовитије радове и о њима разговара са ученицима.

Корелација: Свет око нас

4. час Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

На почетку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 66 у уџбенику. Након решавања квиза ученици праве изложбу на којој излажу своје

дизајнерске радове: украсне кесе и чаше за оловке. Учитељ са ученицима коментарише најуспешније и најмаштовитије радове.

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, дрвене бојице, лист из блока, темпере, четкице, старе новине или мушему, кецељу, теглу за воду и крпицу.

ЧЕГАСЕ СЕТИМ КАД ВИДИМ… ? (Одређени предмет као подстицај за рад)

1. час Обућа; Догађај за памћење

Уводни део часа Мотивациона питања: Које је сада годишње доба? Какву обућу носиш када је ово годишње доба?

Какву обућу носиш када пада снег? Какву обућу носиш у кући? Где купујеш обућу? Зашто обућу коју носиш зими не носиш и лети?

Након разговора учитељ чита песму Владимира Андрића Муке с обућом (уџбеник, стр. 68) и са ученицима разговара о њој. Задатак ученика јесте да на страни 68. у уџбенику заокруже жутом бојицом обућу коју носе лети, а плавом обућу коју носе зими. Након разговора учитељ тражи од ученика да опишу своју омиљену обућу (зашто су им се од осталих ципела у продавници баш те ципеле највише допале, да ли се сећају када су их купили). Затим ученици на стр. 69 цртају своје омиљене ципеле.

Главни део часа Учитељ подстиче ученике на то да се сете неког радосног догађаја

(рођендана, Нове године, излета, посете најбољем другу…) и ципела које су тада носили (да ли су били у својим омиљеним или неким другим ципелама), а затим треба да насликају тај догађај. Разговором о разним догађајима који су посебни и радосни учитељ ће мотивисати ученике да се сете дана који ће увек памтити.

Завршни део часа Ученици треба да кажу који су догађај насликали, зашто ће увек памтити тај

дан и по чему је он посебан. Шта си на својој слици посебно истакао? Зашто си то учинио? Да ли ти је на слици било важно да истакнеш величину и боје

предмета? Након разговора учитељ са ученицима прави изложбу, издваја најмаштовитије радове, а онда заједно анализирају те радове.

Корелација: Свет око нас, српски језик

Ученици на следећи час доносе: меку графитну оловку, лист из блока, воштане бојице, темпере, четкице, старе новине или мушему, кецељу, теглу за воду и крпицу.

2. час Слушам, маштам и стварам; Звуци око нас

Уводни део часа Учитељ упућује ученике на стр. 70–71 у уџбенику. Мотивациона питања: Како изгледа немирно море? Ученици треба да опишу таласање и да покретима руку прикажу кретање

великих и малих таласа. Затим на предвиђеном простору на стр. 70 цртају линије којима би представили таласе.

Мотивациона питања:Како зује мушице? Гласом имитирај зујање. Ученици на предвиђеном простору на стр. 70 цртањем различитих линија

треба да опишу зујање. Покретима руку могу да прикажу како мушица лети. Ученици могу гласом да имитирају зујање и док цртају.

Мотивациона питања: Како изгледа шума када дува јак ветар? Шта чујеш када дува јак ветар?

Шта се дешава с дрвећем? Шта се догађа с косом и одећом људи када дува ветар?

Ученици ће покретима руку да прикажу шта се дешава с дрвећем када дува ветар. Ученици затим на предвиђеном простору на стр. 71 цртањем линија представљају дување ветра.

Главни део часа У овом делу часа учитељ пушта ученицима са CD-а звуке које треба да

представе линијама и шарама на листу из блока (Звуци око нас, Звуци природе). Учитељ подстиче ученике на то да ликовно представљају (линијама, шарама, мрљама) звукове које чују са CD-а.

Завршни део часа Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

У наставку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 72 у уџбенику.

Корелација: Свет око нас, математика, музичка култура

Ученици на следећи час доносе: за прављење кловна – кутију од витаминског напитка, самолепљиви колаж-папир, вуницу, црвени или плави

фломастер (водоотпорни), парче тканине, маказе, лепак; за прављење лутке – боцу од минералне воде (0,5 l), самолепљиви колаж-папир, папир у боји, вуницу, црни фломастер (водоотпорни), маказе, лепак, селотејп.

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручује се дечја игра из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд 2003. Игра: Чију ципелу држиш у руци? (стр. 147).

КАКО ДА НАПРАВИМ НОВЕ ИГРАЧКЕ (Преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем)

1. час Чувајмо околину; Кловн; Лутка

Уводни део часа У уводном делу часа ученици сазнају на који начин могу сачувати и

учинити лепшом своју околину. Важно је да знају како треба да се понашају код куће (да треба да чувају своје ствари, да бацају отпатке на место предвиђено за то), као и то да исто тако треба да се понашају и када су на улици и у природи, јер је и то једна велика кућа која припада свима нама. Од нашег понашања зависи да ли ће наше школско двориште, учионица, улица или парк у којем се играмо бити чисти и уредни. Посматрајући цртеже на стр. 74–75 у уџбенику, ученици ће закључити на који начин могу допринети мањем загађењу и очувању природе.

Главни део часа Након разговора са учитељем ученици праве играчке од предмета који у

њиховој кући више нису у употреби. Ученици бирају да ли ће правити кловна или лутку. У уџбенику на стр. 76 налази се упутство за прављење кловна од кутије мултивитаминског напитка, а на стр. 77 налази се упутство за прављење лутке од пластичне флаше за воду (пластична флаша од 0,5 l). Учитељ обилази ученике док раде, усмерава их и, уколико има потребе, помаже им да ураде задатак.

Завршни део часа Ученици разговарају о томе које су предмете користили за прављење нове

играчке, чему су ти предмети раније служили и који се још стари и одбачени предмети могу искористити за прављење играчака.

Корелација: Свет око нас, Чувари природе (лекције: Вода, Ваздух, Пушење је забрањено, Бум трас, Трошење природног блага, Чувар топлоте, Шта се налази у канти за отпатке, Позивница за прославу Дана Земље)

Ученици на следећи час доносе: за прављење свемирског брода – два стара CD-а, лепак за папир, пластичну кутијицу од играчке из чоколадног јајета (поклопац), сребрни папир од чоколаде, чиоде с главицама у боји; за прављење кофера за луткину одећу – кутију од кекса, самолепљиви колаж-папир, вуницу.

2. час Свемирски брод; Кофер за луткину одећу

Уводни део часа На овом часу ученици бирају да ли ће правити свемирски брод или кофер за

луткину одећу. На стр. 78 у уџбенику налази се упутство за прављење свемирског брода, а на стр. 79 упутство за прављење кофера за луткину одећу.

Главни део часа Учитељ обилази ученике и помаже им да ураде задатак. Разговара с њима о

предметима које користе за прављење нове играчке и о претходној намени тих предмета.

Завршни део часа Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање

У наставку часа ученици решавају Уметнички квиз на стр. 80 у уџбенику. Након решавања квиза добијају мале зелене дипломе као признање за то што су својим поступцима допринели очувању природе и околине. Мала зелена диплома налази се у уџбенику на стр. 89.

Корелација: Свет око нас

НАПОМЕНА: За обнављање градива из овог поглавља препоручују се дечје игре из књиге Љубице Сикимић Дечје игре некад и сад, Креативни центар, Београд 2003. Игре: Чигра (стр. 120), Моја играчка (стр. 147), Играчка моја и твоја (стр. 152).

*

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕуз уџбеник за наставу ликовне културе у првом разреду основне школе

аутормр Мирјана Живковић

рецензенти мр Милка Вујовић-Стојановић, Факултет примењених уметности, Београд Јован Мрђеновачки, професор ликовне културе, ОШ „Влада Аксентијевић“,

Београд Снежана Цимбурек, наставник разредне наставе, ОШ „Марија Бурсаћ“, Београд

уредникмр Слађана Илић

лекторИвана Игњатовић

издавач

Креативни центар Градиштанска 8

Београд тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

за издавачамр Љиљана Маринковић