Prirucnik Za Kombajnere

7/22/2019 Prirucnik Za Kombajnere

1/65

ll]Nz. LAIZAR TADICtl IN2. NEDEUKO i'ALI}IOVGPofioprlvrsdnl lakultet u Novom Sadu

PilRUENIK ZA KOMBAJNERE

C)DRzAVANJE I PODESAVANJEKOMBAJNA U ZCTVIURADI SAM

Novl Sad,198iL


2/65

PODESAVANJE I PRILAGODAVANJEKOMBAJNA USLOVIMA 2ETVE. Zetva predstavlja zavr5nu lazu u tehnologiji proizvgdnje psenice,xroz koju se ogleda uspe5nost u proizvodnji ovdg'u'seva. 2etva nema di_rektnog uticaja na pove6anje prinosa, ali dobra friprema i pravilna upo_treba kombajna i te kako uti6u na uspesno ubiranje i dobar kvalitet zrna.Prema tome, zadatak ratara, tehnologa, mehanizatora i svih drugihudesnika u:etvi mora biti prikupljanje svakog zrna, da bi 2etva bila boga-tija, a povr5ine Sto pre oslobodene za obradu.Ako bismo na svim zasejanim povr5inama smanjili gubitke zrnasamo za jedan procenat, sto je sasvim realno i moguce, imaii bismo viseubrane pse-nice za pribliZno 60.000 tona. To iznosi oko 600 miliona dinara,5to su znadajna sredstva u uslovima stabilizacije.IPM "Zmaj" je do sada (od '1955. do 1981) proizveo preko 22.000 Zit_nih kombajna. Danas ih je u eksploataciji vise od 1g.000, Sto znadi da nasvaki komb_ajn dolazi oko 90 hektara pod psenicom. U sAp Vojvodini nasvaki od 7.500 kombajna dolazi oko 45 hektara. ovi podaci ukaiuju na toda smo relativno dobro opremljeni kombajnima..Prema ovim pokazateljima odigledno je da postoje tehnidki usloviza kvalitetnu i brzu 2etvu. Medutim, na vecini povrsina prosedna iskori56e-nost kombajna premasuje tek 60 odsto kapaciteta ove masine. Uzroketome u_najve6em broju slu6ajeva valja tra:iti u subjektivnim 6iniocima.Poznato je da nijedna poljoprivredna ma5ina nije tako osetljiva napromene uslova rada kao kombajn. To znadi da skoro za svaku njivu trebamen,ati re2im rada kombajna, odnosno prilagoditi ga uslovima rada. Da bise to postiglo u praksi, svaki kombajner mora oviadati kompletnim teo-retskim i praktidnim znanjem da sam, bez idije pomo6i, odrlava masinutokom rada i podesava njene najvainije radne delove shodno uslovima2etve.


3/65

ffi

Uspe5no rukovanJe kombainom trail stalnu obnovu znanlaIRAZVq' KOIIBA'NA

Frvi 2itni kombain konstruisan je 1836. u Mi6igenu, u 9A.D'.s radnimzahvatom +,SO metara, a vukli su ga konli. U Evropf je kombain konstrui-san .1932. godine, a konstruktor je oio prof. Brener. U nasu zemljuf


4/65

Poznall proizvodaci kombajne, Kao Sto su 'Klas*' 'Fer", oD2onDir", "NJu Holand", "Fort5rit" i drugi, dali su svoje novije modele Ziinihkombajna, e od domedih IPM "Zmaj".U tabeli 1 izneti su neki najnoviji tipovi kombajna u svetu. Dati su iva2niji podaci o pravcima razrroja ove tehnike:Tribela 1

povedanie kaPaciteta kombajnaTrenulno najvedi kombajn u Evropi sv-etu E-516 de.lo.je kon-struktora kombinata "Fort5ril" (DR Nemadka). Ovaj tip kombajna imaugraden molor snage 162 kW i bubanj du2ine 1.625 milimetara. PrednikOubnja le 800 milimetara s deset udarnih Sina. Transmisioni pogon kom-Oajna j6 hidrostatidki, a njegova ukupna masa iznosi 11,6 tona (najteiikombajn). Za p5enicu se koristi heder radnog zahvata 6,70 i7,62 metra.Zapremina bunkera je relativno mala u odnosu na ostale dimenzije i iz-

nosi 4,5 kubnih metara.Prema .rezullalima ispitivanja G. Smita, postignuti kapacitetkonrbajna "forl5rit E-516" u radu na pSenici iznosio ie 12,3 kilograma usekundi, gubici nisu bili ve6i od 1,5 odsto.Ne5to manjih dimenzija je novi kombajn poljske proi;vodnje"bizon-gigant" tip 2-060, Sirine vr6alice 1.580 milimetara i sa standardnim

Nezivkombajna TipkombajnaMotor Bubani el?r'-ig

sl.DiJNloFrlacrEal IlJlcgE

i

KS kw Dulina'mm mma alAilDAtDllA Stme xomrtre,Fort3rit" ElSte,Bizon-gigant" z-06c'NJu holand" 8080"K. dominalor" '106,Far" M-1620/H"M. ferguson" 76C,.Zmai* 190B. rbvl SEMA KoM-BA'NArHc {sAD) 1480,A. Calmens" N-,NJu holend" TR-7C

202201752052'14170190190163

162162129150157125140

140160120

1.6251.5801.5601.5801.5211.5201.510

2.7432.2eO2.24012762635o

800600600450600560600

4,5 I5,06,36,55,06,35,57,38,66,3

11,610,58,89,58,7 .9,3,10,0

6,6


5/65

bubnjem prednika 600 milimetara. Bunker za zrno ima zapreminu pet kub-nih metara, a ukupna masa kombajna je '10,5 tona.Nove modele kombajna dale su i druge poznate evropskefirme, kao Sto su: kombajn ,nar M-16201H., a zatim.klas-106.. Firma"NJu Holand,, dala je novi tip standardne izrade komba.lna 8080, savre-mene konstrukcije. Po tehnidkim karakteristikama sli6an je kombajnu

"far-1620", s tim Sto ovaj ima ugraden bunker za zrno zapremine 6,30 kub-nih melara. Kapacitet - propusna mo6 navedenih novih konstrukcijakombajna kreCe se izmedu osam i 12 kilograma u sekundi.Od domacih proizvodada IPM "Zmaj.. je krajem 1981. izradiosvoj najnoviji i najveci kombajn "zmaj 190", dije su karakteristike:- propusna moc 10 kilograma u sekundi,- rnslalirana snaga na 140 kW i- zapremina bunkera 5.500 litara

10


6/65

Pobolllanle reParaclle zrna

zrna iz slame i Pleve"Usko grlo" u radu kombajna su slamotrestooznatJ evro-pske firme radile su na iznalazen1ufi;';5;"t; iiooatnin uredala) za Eto uspeSnije

U poslednje vreme svepovollnilih l(onstrukclo-izvriavanje i istresanie

(s1.1)namenom (intenzivni istresad) dalei KD-106 (sl. 2) ifirma "NJu Holand'

Tako ie firma "DZon Dir' narombainu DD-970 i DD-975 ugra-dila specijalni dotresad. koleg 1e iIPM ;Zm;j" ugradio na kombajn"zmaj-161" iznad slamotresa' sciljem da sto bolie i energidniieistiese preostala zrna u slami (sl'1). Druoe konstrukciie s istomsu firme "Klis" na kombajhu KD-105na kombajnima 1550, 8080. "Zmaj'

ie na kombajnu "zmaj-190" ugla-bio iedan sp'ecijalni separator izaodb'ojnog bitera, ispod koieg jeposlavljen ProduZetak Podbub-nja. Namena ovog separatora jedi pospe5i intenzivniie istresaniepreostalih zrna u slami (sl. 3)

(sr.2)


7/65

Navedena..i pr.ikazana dopunska re5enja omogu6uju uspe5nijirad slamotresa, narodito kada se radi u vlaznim uslbvima, iatirnzakorovtjd-nim njivama, a posebno je pogodan za rad na nagnutim zemljistima.tlvodcnlo akrflalnog bubnla

Najve6a novina u razvoju i konstrukciji kombaina svakako jepojava kombajna s ugradenim aksijblnim bubnjem. Ova kon3trukcija done-kle menja postoje6u tehnolosku Semu kombajna.Prve ovakve konstrukcije pojavile su se u SAD podetkom Sez-desetih godina (1962), a u njima je najdatje oriSta firma tHC, koja je data rritipa ovih kombajna (lHC-1440, 1460 i 1480), a i skoro svi drugi ameripkiproizvodadi kombajna.Na razvoju ovih kombajna dosta je udinila firma "NJu Holand.,koja je dala jednu novu konstrukciju s ugradena dva aksijalna bubnja (pa-ralelno). To je kombajn TR-70.Ostali proizvodadi kombajna u Evropi ili se pripremaju, ili sujoS uvek rezervisani prema navedenim novim konstrukcijama.Prlnclp rada. Poko5ena masa transportuje se sve do ulaza ububanj na klasidan nadin. Rotor bubnja je postavljen uzdu2 kombajna, ane popreko kao kod klasidnog kombajna, tako da Zitna masa ulazi izmedurolora - bubnja i podbubnja gde se obavlja i vrsidba. Proces vriidbe jeznatno duZil2,2-2,8 metara), a put klasa ili klipa sloZen ikombinovano jekruZno s pravolinijskim kretanjem.Rotor bubnja je zatvoren ikonidan, auzdulne iine su raspore-dene po duiini u vidu spirale (sl. 4).

12(sr.4)


8/65

lspod rotora bubnja, na prednjem delu, nalazi se podesiv i pro-menljiv re5etkasti podbubanj. Na drugom delu, ispod zadnjeg dela bub-nja, nalazi se nepromenljiv podbubanj s vecim otvorima kroz koja propa-daju ovrSena zrna i dalje, putem spiralnog transportera, dovode na uredajza di5cenje (klasidan uredaj). Na kombajnu ne postoje ugradeni slamo-tresi kao kod klasi6nog.Kad klasovi dospeju na uredaj za vr5idbu, imaju za jednu lre-6inu manju obodnu brzinu'od obodne bizine rotora-bubnja, zbog dega isam proces traje duZe. S obzirom na to da se i sam proces viSe odvija tre-njem, a manje udarom, ovaj kombajn daje kvalitetniie zrno.Razmak izmedu bubnja i podbubnja, kao i brzina obrtaja ro-tora, podesivi su i zavise od vrste i sorte useva koji se kombajnira. Brojobrtaja rotora najde56e iznosi od 280 do 1.260 u minutu.Prednosti novog sistema vrSidbe su:- poveCan kapacitet kombajna, uz istovremeno smanjenjegubitaka i kvalitetniju vrsidbu,- znatno smanjenje dimenzija i mase kombajna na radun izba-denog slamotresa,- pove6ana korisna nosivost bunkera za zrno s pet na 6,3 do8,6 kubnih metara,- smanjen utro5ak energije,- obezbedenje povoljnih HTZ uslova za rad kombajna.U poslednje vreme u svetu je sve viSe novih kombajna koji seuspesno primenjuju za rad na talasastim terenima.Na kombajnima "klas", "far" i drugim, sve viSe se ugradujuelektronski releji, uredaji za kontrolu i obezbedenje od loma vaZnijih rad-nih organa (bubnja, slamotresa, lilleraza vazduh idr). U SSSR-u na no-vom kombajnu "kolos" ugradena su dva bubnja, kao i vibracioni podbun-ker. U svetu se sve vise primenjuju elektronski uredaji za kontrolugubitaka na vr5alici kombajna. Kod nas ovi uredaji jo5 nisu u Siroj pri-meni, mada resenja postoje, pa otuda i opreznost pri niihovom uvodenju.ZNAEA' I ULOGA PRAVOVREMENE ZEWE

Statistidki podaci za poslednjih 35 godina pokazuju da je uvreme Zetve pSenice u 28 godina bilo kiSe, a samo sedam godina bilo jepogodno za Zelvu.Ako se prisetimo poslednjih sedam godina, mo2emo konstato-vati da su bile:- 1974. vlaZna i te5ka za Zetvu- 1975. vlaina i izuzetno te5ka za ietvu- 1976. suva i povoljna za 2elvu13


9/65

1977. vla2na1978. vlalna1979. vla2nate5ka za 2elvu?le5ka za 2etvuizuzetno te6ka za Zetvu- 1980. suva i povoljna za Zetvu- 1981. suva i povoljna za Zelvu

lmaju6i u vidu dosta nepovoljne vremenske uslove u Zetvi pos-lednjih godina, lako je zakljuditi da su to razlozi koii su naterali poljopriv-rednike da menjaju navike u pogledu podetka Zetve pSenice. Sve do1974. 2elva je po pravilu podinjala kada je vlaga zrna pala ispod '.l4 proce-nata (vrlo 6esto i ispod 12 odsto). Medutim, od te godine Zetva psenicepodinje ranije, tako da je viaga u zrnu veca, pa se u proces 2etve uklju-duju i suSare.Ve6 '1979. u 2etvi su kori56ene sve su5are u Vojvodini. Ali, teksto je u celosti prihva6ena vlaZna Zelva p5enice, nastupila je energetskakriza.Sa strudnog inaudnog aspekta rana2elva je opravdana prime-nom dvofazne Zetve. Ovaj ncdin 2etve u nas je izuden i dovoljno poznat.llustracije radi, iznosimo podatke o podetku Zetve u SAP Vojvo-dini sa ili bez su5are, kao i kraj Zetve:

Tabela 2

Podaci pokazuju opravdanost primene rane Zetve, jer se ona u znat-noj meri skracuje, manji su gubici i dobija se kvalitetnije zrno, a smanjujese i rizik od nevremena.lstina, zbog nastale energetske krize Zetvu pSenice bi trebalo podetipri vlaZnosti zrna 18 do 20 odsto, tako da susenje traje dva-tri dana, a zato vreme se obi6no uhoda i celokupna organizacija Zetve. Proizvodadikoji primenjuju dvofaznu Zetvu (Srbija, Bosna idrugi), treba da je obavejoS ranije, pri vla2nosti zrna oko 25 procenata, jer su tada gubici i rasturzrna minimalni.14

GODINAPodetak Zetve Kraj2etve Trajanje2etve - danaa suienjem bez su5enja

1975.1976.1977.1978.1979.1980.1981.

25. Vt6.,Vlt21. Vt7. V|26. Vt8. Vll27. Vl

8. Vil13. Vil13. Vil13. Vil5. Vil12. Vil30. vl

23. Vilr21. Vll17. Vil26. Vil21. Vil27. Vn12. V|

29152720261915


10/65

S obzirom na broj kombajna kojima raspolaZemo, ako bi se u ravni-darskim krajevima naSe zemlje 2etva sprovodila racionalno i organizo-vano, bila bi zavrSena za osam do 12 dana, Sto se smatra optimalnim ro-kom.PODESAVANJE KOMBAJNA PREMA USLOVIMA ZEWC

Za efikasnu primenu kombajna, poredvo2nju, potrebno je i detaljno upoznati svema6ine.obudenosti kombajnera zaradne organe ove sloZene

Pode5avanje vitlaOd uspeSnog podeSavanja vaZnijih radnih organa na hederu kom-bajna zavisi da li ce gubici iznositi 1, 5 odsto, Sto je tolerantna granica, ilice biti znatno ve6i, a neretko i do pet procenata. Na hederu svih tipovakombajna treba voditi raduna o podeSavanju: vitla, reZuceg aparala, puL-nog transportera, elevatora iitne mase, kao i celog hedera.

Valjano ubiranje zrna u poleglom useyu traii izuzelnu spretnost rukovaocakombajnom


11/65

Kako 6e biti vitlo pode5eno, zavisi od stanja useva.a) Kada je usev uspravan. Na svim .Zmajevim" kombajnima ugra-deno je univerzalno vitlo na kojem se mo2e pode5avati broj obrtaja, ugaozaokretanja letava s prstima, polo2aj vitla po horizontali (napred-nazad) iverlikali (gore-dole).Vitlo treba da bude iznad ose re2u6eg aparala. PoloZaj "pik-ap-prstiju treba da je vertikalan, tj. da s reZucim aparatom zaklapa ugao od90 stepeni. Lopatice vitla treba da zahvataju stabljike neposredno ispodklasova (pet-deset santimetara). Drugim redima, vitlo ne sme da udara poklasovima, a ne sme biti ni previ5e nisko, jer su u oba sludaja gubici pove-6ani. Pored toga, vitlo mora biti dovoljno primaknuto hederu, da bi odse-6Ene stabljike pridrZao i potisnuo ih na puZni lransporler (sl. 5).

-ilIil----)-t-bt -ar r-3 F*r5rfb -.rt i - l-r- r*io&r q(sr. 5)b) U poleglom uscvu vitlo treba izvu6i 5to vi5e napred, a "pik-ap.prste usmeriti (poviti) prema re2u6em aparatu, odnosno prema kombajnuza 15 do 30 stepeni ispustiti ga Sto niZe, ponekad do kraja (sl. 6).

'rrilAr radx

(sr. 6)16


12/65

Polohl motovll lod redr u polcglom urour. Pored podeSavanja villa, za rad u poleglom usevu kombajn treba daje opremljen i podizadima klasova, koji treba da su rasporedeni na svakidetvrti prst. U poleglom usevu kombajn lreba da se kre6e uz polog, od-nosno da su klasovi okrenuti prema kombajnu ili da stoje pod uglom od10 do 45 stepeni, .ier su tada gubici najmanjei. Radna brzina kombalna uovim uslovima je maksimalno ogranidena.c) U t?tkom I nlrkom urevu vitlo treba privu6i Sto vi5e nazad, bliZehederu, a "pik-ap. prste povili od hedera u pravcu kretanja kombajna za10 do 15 stepeni.Brzina kretanja vitla mora biti uskladena s brzinom kretanja kom-bajna. Pri kombajniranju p5enice obodna brzina villa treba da bude ve6aod brzine kretanja kombajna. Ovo povecanje brzine vitla treba da iznosi1 :1, - 1,4 puta u normalnim uslovima rada.Navodimo podatke o tome kako u istim radnim uslovima razlidita po-desenost vitla utide na visinu gubitaka na hederu.Tabela 3

OgledRadna brzina Pololajvitla Gubicizrna (o/o\kombajnakm/ha

vitla0/min km/ha

1232,702.70,70

2028283,765,275,27

normalannormalannizak0,4it1.804,21

Rezultati pokazuju da se pode5avanju vitla mora posvetiti do-voljno paZnje.Pri kombajniranju poleglog useva odnos brzine vitla premabrzini kombajna treba da iznosi 1:1,1-1 ,2. Broj obrtaja vitla pode5ava sekod kombajna "zmaj-141,, i "zmaj-132< pomocu varijatora vitla. Kod kom-bajna "zmaj-161" pode5avanje se obavlja u pokretu sa platforme kombaj-nera, preko varijatora vitla."Pik-ap" prsti se pode5avaju preko ekscentrika na duploj ro-zeti vitla, smestenog na levoj strani hedera.Relu6l rperat

Prvo lreba proveriti da li su svi dupli prsti dovedeni u osu uistom poloiaju. Plodice - no? kose mora biti blago pritisnut 2abicama,tako da razmak iznnedu kose ipritiskivada bude od 0,3 do 0,5 milimetara.17


13/65

Dobro podesena kosa lako se rukom kre6e levo-desno, klizeci po kontrano2evima na prstima kose. Hod kose je dobro podeSen ako se u jednomobrtaju ekscenlrika vrh no2a krece od sredine iednog do sredine drugogprsta, a dozvoljeno odstupanje iznosi do tri milimetra. Ako hod kose nijebobro pode5en, treba pomeiiti le2iste kretade dok se hod ne podesi.Pulnl lransporterKod puznog transportera potrebno je podesiti t.a? 9\ izmeduspirale istoti nbOera,-koii zd ve6inu useva treba da iznosi '.15-20 milimetira. Veoma ie va2no da 6vaj razmak bude jednak po celoj du2ini hederaPodesava se s leve i desn'e strane hedera. Razmak izmedu uvladucihprstiju na pu2nom transporteru i stola hedera podesava se s desnestrane kombajna pomocu rudice. Ovai razmak treba da iznosi osam do 1milimetara.

Nakonpode5avanjarazmakaizmeduspiraleikoritahedera,pode5ava se razmak izmedu 6risada na vetrobranu hedera i spirale (trans[ortera) koji takode treba da iznosi oko pet milimetara. Ovai razmamora biti jecinak po celol du2ini spiralnog transportera''sigurnosnu spojnicu treba proveriti i pravilno podesiti Kao pravilo va2i : vij[e ravnomerno pritezati dok se razmak izmedu namotajopruge ne 'dovede do kraja, zatim otpustiti vijke za detvrtinu do polkruga.Elevator lltne mase

Na elevatoru treba pravilno podesiti zategnutost transporteraLanac transportera ie dobro z'ategnut ako po sredini du2ine izmedu dvavratila pritiskom ruk'e ima ulegnuce od 25 milimelara, li. razmak izmeduvrhova lopatice i donjeg patosa na mestu najveceg ugiba treba da iznosdo tri milimetra. Transpbrter ne sme biti suvi5e zategnut, jer tada slabijeuvladi zitnu masu. Ako je suvise optusten, dolazi do oslecenja dna patosa- oplate elevatora. Lanac transportera podesava se s obe strane elevalora ravnomerno, da bi se obezbedila paralelnost gornjeg i donjeg vratilaLanac - transporter na prednjem vratilu (dobosu) dobro je podesen akoje popredna letva udaljena pet do sedam milimetara od poda na ulazubva pode5avanja se obavljaiu na vretenima koja stoje vertikalno s obestrane elevatora.PODESAVANJE VRSALICEPrllemnl blter

Biter postoii kod kombajna "zmai-78O", a zadrzan je i kod,kombajna .zmi1-132.,. Osiali tipovi kdmbajna nemaju prijemni biter. Glavn18


14/65

zadatak prijemnog bitera je da prihvati Zitnu masu od elevatora, da je rav-nomerno rasporedi po celoj Sirini da joj da ubrzanje neposredno pre pre-daje na bubanj. Korisnici kombajna treba da znaju da prijemni biter dobijadirektni pogon od motora kombajna i da on dalje prenosi pogon na sveradne organe kombajna. Zbog toga je vazno da se uvek odr2ava isti brojobrtaja bitera, koji treba da iznosi 935 u minutu. Ako prijemni biter nemapotreban broj obrtaja, a dat je pun gas, zna6,i da motor nije ispravan ili dapogonski remen nije dovoljno nategnut.Bubanl I podbubanl

lskustva su pokazala da kvalitet rada u najvecoj meri zavisi odpravilne pode5enosti organa za vrSidbu zrna. NajvaZnije podeSavanje, nakoje kombajner ni u jednom trenutku ne sme zaboraviti, jeste podesava-nje odgovarajuceg razmaka izmedu bubnja i podbubnia, kao i broja obr-laja bubnja. Pojedine sorte pSenice imaju razlidil stepen izvr5avanja. Poz-nato je da je izvr5avanje lak6e kod mekih nego tvrdih sorti p5enice. Po-red sorte, na izvrsavanje zrna utide i stanje useva, zakorovljenost, vlaz-nost i drugo. lmajuci u vidu razlidite okolnosti i uslove pod kojima se iz-vodi Zetva, desto je potrebno viSe puta menjati velidinu razmaka izmedububnja i podbubnja, kao i broj obrtaja bubnja. U jutarnjim dasovima trebaraditi manjim razmakom, a kako dan vi5e odmide razmak je potrebno po-vecati da bi se izbeglo drobljenje slame i smanjio lom zrna.Razmak izmedu bubnja i podbubnja mo2e se menjati u grani-cama od osam do 40 milimetara na ulazu i od 1,5 do 16 milimelara na iz-lazu, u zavisnosti od useva koji se kombalnira i uslova rada. Kao pravilova2i da kombajn uvek radi s ne5to povecanim razmakom izmedu bubnja ipodbubnja. Ako klasovi ostaju neovr5eni, tada podbubanj treba pribliZitibubnju. Veoma je vaZno da podbubanj ne bude uko5en, Sto se veomadesto dogada. Da je korpa uko5ena primecuje se po tome Sto istovre-meno ostaju neovrSeni klasovi a pove6an je procenat loma zrna. To znadida podbubanj po celoj Sirini mora biti na istom razmaku od bubnja. Naslici 7 prikazane su tri nepravilnosti:- podbubanj je iskrivljen, deformisan,- istroSena su rebra na udarnim Sinama,- podbubanj je ukoSen, na levoj strani razmak iznosi, dva, ana desnoj Sest milimetara.

Dobro je pode5en razmak kod kombajna "zmaj-141. i .zmaj-161"ako rudica na skali stoji na detvrtom podeljku, a razmak na ulazu iznosi 20milimetara. Tada na kontrolnom otvoru s leve i desne strane kombajna, nadesetoj Sini podbubnja, razmak treba da je 15 milimetara. U tom sludajurazmak na izlazu bubnja i podbubnja treba da iznosi osam milimetara.Ako le razmak manji od 15 milimetara, tada ga, pomocu podesivih vijaka19


15/65

.aaaaaaaal}a aaaa.o"(sr.7)

na izlazu bubn.ja, treba dopunski podesiti. I ovde vaZi pravilo da bubanjuvek treba postaviti da radi s najmanjim mogucim brojem obrlaja, a za'tim, ako se ne postigne odgovarajuce izvr5avanje zrna, pove6ati radnubrzinu, odnosno broj obrtaja bubnja. U optimalnim radnim uslovima brojobrtaia bubnja najdeSce treba da iznosi 900-950 u minutu. U suvim uslo-vima manje, a u vlaZnim viSe. U sludaju oStecenja Sina na bubnju, treba ihdovesti u ispravno stanje. Ako se zamenjuju, moraju se menjati najmanje

('l.il.ti:

20(sr.8)


16/65

dve Sine ito ona koja je ostecena iona na suprotnoj strani, bubnja, iakonije o5tecena. Ako Sine na bubniu obele2imo brojevima od 1 do 8, ladatreba meniati Sine u paru: 1 i5.2 i6,3 i7,4 i8 (s1.8). Ako su Sine istro-Sene idotrajale, menjaju se sve. JoS jedna napomena: ako dode do zagu-Senja na bubnju, narodito u vlaZnim uslovima i pri velikoj radnoj brzini,odguiivati se nikada ne sme tako Sto 6e se povremeno ukljudivati i isklju-divati bubanj (rudica vrSalice), jer tada dolazi do vecih havarija iStete nakombajnu (izgori remenje, oSteti se menjad bubnia i drugo).Odbolnl bltcr

Kod kombajna "univerzal,, i "zmaj-141" odbojni biter dobija direk-tan pogon od motora i mora uvek da ima konstantan broj obrta.ia i to 830u minutu. Kod kombajna "zmaj-125.i"zmaj-161" odbojni biter treba daima uvek 840 obrtaja u minutu.Podclavrnlc dta (l8de)

Kvalitetno disto zrno mo2e se dobiti samo pravilnim pode5avaniemuredaja za 6i5cenje prema uslovima rada. Po5tb su ti ublovi raztlditf iveoma desto promenl,jivi, ne moie se dati odreden .recept. za podeSava-nje kombajna, ali se mogu preporu6iti odredena iskustva kojih se trebapridr2avati. Gornje sito, "Petersonovo. kod "univerzala. ili .Klosovo. kod"zmaja-131" i"zmaja-125.,, treba otvoriti toliko da sva masa zrna pro-padne vec na prve dve trecine n,jegove duiine. Da bi se ovo postiglo, sitctreba da je otvoreno od polovine do tri delvrtine za rad na pSenici. Kadasito ni,ie dovoljno otvoreno, zrno ae kliziti po njemu i odlaziti iz kombajna,sto dovodi do povecanja gubitaka. lslovremeno, velike kolidine zrna od-laze povratnim elevatorom za neovrsene klasove. ProduZetak gornjegsita treba otvoriti do kraja ipostaviti ga u srednji poloZaj. Jadina vazduSnestruje na ventilatoru kod kombajna .univerzal.. i .zmaj-131. regulise sepomocu priklopaca-deflektora, koji se nalaze s obe strane venlilatora.Kod kombajna "zma)-125. i .zmaj-161. ladina vazdusne struje sereguliSe preko varijatora ventilalora. Gornji usmeriva6 vazdusne strujestavlja se u normalnim uslovima rada u gorn.li poloZaj. Ako je usev zako-rovljen ipleva vlaZna, treba ga postaviti u donji poloZaj. PodeSavanjatreba da budu takva da na prelazu izmedu sabirne ravni i sita u svakommomentu bude dist prostor po celoj Sirini vrsalice, a po du2ini oko 30-40santimetara, .jer je tu i najjada vazduSna struja. Na navedenom prostoruizdvajaju se zrna od pleve i kratke slame. Ova pode5enost proverava setek kada se kombajn zaustavi i iskljudi vrsalica.Sto se tide podeSavanja uredaja za di5cenje, da zakljudimo:- gornje sito ("Petersonovo( ili "Klosovo.) treba da je otvorenood polovine do tri detvrtine, ili 10-12 milimetara,

21


17/65

U praksi se joS uvek relko sistematski iza svake ma5ine kontrollSu gublci zrna

- produ2etak gornjeg sita treba da je otvoren do kraja i postavljenu srednji poloZaj,- donje sito s otvorim? -: 11 milimetara (ili "Klosovo" 8-',l0 mili-metara),- vetar (priklopci) otvoreni do kraja (maksimalno) i- gornji i donji usmerivadi da su u gornjem polo2aju.uwRotvANJE GUB|TAKA ZFNA U zEn/t psENtCE

U tehnologiji kombajniranja p5enice gubici su redovan pratilac i nemogu se izbeci, ali se pravilnom eksploatacijom kombajna mogu svestina minimum.ViSegodi5nja ispitivanja su pokazala da se gubici u praksi najde5cekrecu u granicama od dva do pet odsto. U optimalnim radnim uslovima.pri prinosu od 5.500 do 6.000 kilograma po hektaru, gubici iznose od 11Cdo 300 kilograma zrna po hektaru.22


18/65

-$'nala. Ako se kombajnima ostvaruju veci udinci' tj. ako se oni krecu ve-6im radnim brzinama, i gubici se pove6avaiu. S druge strane, jo5 uveknemamo precizne instrumente i uredaje kojima bismo bezbedno moglikontrolisati rad kombajna i svakog trenutka imati uvid u naslale gubitke.Zbog toga smo prinudeni da, u okviru Zetvenih planova, planiramo i ekipekoje 6e pomno pratiti rad kombajna i kontrolisati visinu nastalih gubitaka.Da bismo u toku rada kombajna mogli kontrolisati gubitke' data jeSema kombajna (sl. 9) na kojoj su strelicama od 1 do 5 oznadena mestana kojima se pojavljuju i nastaju gubici. Gubici se najCesce polavljuju nahederu, ito na vitlu (1), reZu6em aparalu (2), na slamotresima (3)' na ladi- sitima (4) i na bubnju - neovr5eni klasovi (5) koji izlaze na ladi-sitima(4t.

Navodimo deklarisane gubitke, tj. dozvoljene granice gubitaka, naosnovu dogovora instituta za polioprivrednu tehniku u Jugoslaviji u 1974/'1975. godini. gubici, u procenlima od prinosa, iznose:

I _E} Z 'r* / t:. _-_--l, Scmatrkl pdkaz kombtln. gde rvo n .tdu gublcl (1{)lzuietno i u nepovoljnim uslovima, ovi gubici se kredu i do 10 proce-

- na hederu do- na slamotresu do- na sitima (ladi) do- na bubnju do1,50 dosto0.50 odsto0,30 odsto0.05 odsto

Svega do 2,35 odstoNavedeni gubici se dozvoljavaju na ostvarenim - deklarisanim ka-pacitetima kombajna, ito kod kombajna "zmaj-161" na 6,2 kilograma usekundi, kod "univerzala. na 3,5, kod "zmaia-141" na 4 kilograma u se-kundi, pri odnosu zrna prema slami 1:1. Ako se ostvaruje veci udinak igubici su veci i obratno.Najnovija istraZivanja u SAD pokazuju da ukupni gubici na kom-bajnu u sada5njim uslovima ne bi smeli bili veci od jednog procenta

23


19/65

Hetodlka br:og ufindlvrnlr gubltakau okviru. jugoslovenskog takmidenja kombajnera veoma ie zna_cajno naceto da se u raclu ostvare 5lo ve6i u6inci, tj. produktivndst radakombajna, uz minimalne gubitke zrna. Da bi se ostv'arilo ovo nadelo, bilobi.korisno da organizatori 2etve, u okviru plana 2etve, predvide i manjeekipe (dva radnika - u6enika, studenta i drl za utvrdivanje i pracenlekombajna, odnosno za pravilno odredivanje re2ima rada kombajna. ova9kip9 je u mogu6nosti da brzom, ali sigurnom metodom prati r6d 1O-.15kombajna. Po pravilu, uvek treba prvo kontrolisati prvi tomOaln koji je nadelu kolone i na njemu obavili sva fina pode5avanji, pa prem6 nie#ru po-deSavati i ostale kombajne (iednoobrazno). Gubiii se uivrduju tri do betputa dnevno na svakom kombajnu, kao i pri svakoj promeni uslova rada(nova njiva, sorta)... Da bi ekipa uspe5no radila, potrebno je da bude opremljena ovimpriborom:1. Limene posude odredenih dimenzija, prema tipu kombajna,2. Stoperice ili sat-Stoperice,3. Znadke ili trasirke (6etiri),4. Dvometar,5. Pantljika,6. Obrtomer-tehmomelar,7. Kvadratni metar (50 x 50 ili 100 x 100 sm).8. Najlon kese,9. Formulari - obrasci i tablice za preratunavanje gubitaka.Veli6ina limenih posuda zavisi od lipa kombajna, odnosno od rad-nog zahvata i to:- za "zmaj-780., '131 i '132 do 3,50 metara, odnosno radnog zah-vata 3,40 melara limena posuda treba da ima dimenzij e: 70 x 33 i: r sm;- za Duniverzal,. i.zmaj-141" od 4,20 melara, odnosno radnog zah-vata 4 metra, limena posuda da ima dimenzije: 80 x 31 x 5 sm:- za "zmaj-125" (161) od 4,88 melara, odnosno radnog zahvata 4,50melara, limena posuda da ima dimenzije: 100 x 27 x 5 sm, a za radni zah-v8t kombaina od 5,20 metara, dimenzije posude treba da iznose: 100 x24 x 5sm.Navedene posude mogu biti izradene i od drugog materijala, na pri-mer plastike, drveta. Ove posude slu2e za brzo odredivanje gubitaka navr$alici kombajna.Pottuplk utvrdlvanle gubltaka. Za utvrdiv-anje gubitaka na hederu kombajna koristi se ram - kva-drat 100 x 100sm: 1m.,ili 50 x 50sm:0,25 x 4: 1mr. postavljase

24


20/65

L-____l_ _ ___J_lL-_ -;___ _ .lL__ ___;__ __ Ji1-----T-+]-- --J#1 rL.HI I ,/A liltn lstrtlrtt r tf,riltrtltlr't, MrJ r-',v'.tsrr*i- ; -r'il +llsL.ao L-_l__J::.:tl?*ill ler: gde.ne smeraju stama ipteva, pa se skupe svi kta_sovr r rzovole zrna, kao i srobodna zrna sa zemrje, te se broj zrna upise uposebne obrasce.

Gubici na vrSalici kombajna utvrduju se na ovaj nadin:,^^,I:^.11.^::,:tlytigt_k"da se kombajn krece_, izmedu fr"on;in i zadnjihrocKova popreko iti koso pod uglom od 10_20 stepeni ividi si. 10) u od_nosu na .pravac kretanja kombajna. Kada je kombajn iznad posudl irebaistresti slamu, tako da zrna ostanu u postidi, zarim istresti jievra-iio'voiitizrna i slobodna zrna izbrojati i upisati u obrasce. groj iina-;-ri,il"nol po_sudi odgovara povrsini od jednog kvadratnog metra, pa onda nije reskoizradunali koriki su gubici po hekiaru u kiroglmima, ako se ,n" 'piiorizn"vrednost ppsolutne mase zrna.Prlmcr:

fkg jq utvrdeno da na hederu na je-dnom kvadratnom metru ima 50zrna iako je u rimenoi posudi utupnci so iina, to znaer r"i,g;-eri'rrn".sada, na osnovu izmerene mase 1.000 zrna u gramima (ako iznosi 4sgrama), izradunavamo gubitke:25


21/65

80x45s:-:36,0kg/ha100Gubici se mogu utvrditi i pomo6u posebnih tablica (tabela 6). Ceoproces utvrdivanja gubitaka ne traje duZe od pet minuta po jednom kom-balnu. Znadi, u mogucnosti smo da svakog momenta pratimo gubitkekombajna i da na osnovu njihove visine odredujemo najoptimalniju radnubrzinu, odnosno re2im rada kombajna.Ovo je veoma zna6ajno kako za smanjenje gubitaka, tako i za poveca-nje produktivnosti rada naSih takmidara-kombajnera. Za vreme utvrdiva-nia gubitaka treba meriti i brzinu kretanja kombajna (najmanje na 15 me-tara), a registrovati i brzinu i poloZaj villa. Utvrdeni gubici unose se u po-sebne obrasce (tabela 5).Navedena brza metoda odredivanja gubitaka jedna je od najjedno-stavniiih. a istovremeno veoma precizna.

Ova metoda je kontrolisana i uporedivana s klasidnom, sloZenommetodikom, na kombajnu "zmaj-161" i evo tih rezultata:Tabela 4

U uslovima poleglog useva treba odabrati pravac krelanja kom-bajna pri kolem ce biti najmanji gubici (vidi sl. 11).

Eooo MetodikaRadnabrzinakg/ha

Protokkombajnakg/sekOdnoszrno-slama

Gubicikg/h8 s/o

11

StandardnaBrze 3,723.725,965.96 '1 :0,801:0,80 37,037,9 0,570,58

12

StandardnaBrza3,723,72 6,306.30 1:0,881:0,88 103,0107,0 1,581.65

PODACI O GUBICIMA

5. Kombajn-tip5.1. Kombajner5.2. Kombajner


22/65

UTVRDENI GUBICI

Vrsta gubilaka

6. Na hederu:6,1. Slobodno zrno6.2. zrno u klesovimaSvega:7. Na vrlalici:7.1. slobodno zrno

7.2. zrno u klasovimaSvega:8. (6+7) Ukupni gubici9. Ostvaren prinos10. Masa 1.000 zrna

1982 godine

1% t0% r0% rt %

(sr. 11)27


23/65

BRZO IZRACUNAVANJE GUBITAKA ZRNATabela 6

Apsolutna mesa zrna/g Apsolulns msss zrnalgBrojzrna 30 35 +o 45 Brojzrn 30 35 40 45

5101520253035404550

1,53,04,56,07,59,0r0,512,013,515,0

1,73,55,27,08,710,512,214,015,717.5

2,04,06,08,010,012,014,016,018,020.0

2,24,56,79,011,013,515,718,020,222,5

155160165170175180185190195200

46,548,049,551,052,554,055,557,058,560,0

54,2s6,057,759,56't,263,0u,766,568,270,0

62,064,066,068,070,072,O74,O76,078,O80,0

69,772,O74,276,578,781,083,285,587,790,0

556065707580859095100

16,518,019,521 ,022,524,025,527,028,s30,0

19,221,022,724,526,228,029,731,533,235,0

22,024,O26,028,030,032,034,036,038,040,0

24,727,029,231,533,736,038,240,542,745,0

205210215220225230235240245250

61563,064,566,067,569,070,572,O83,575,0

71,773,575.277,O78,780,582,284,085,787,5

82,084,086088,090,092,094,096,098,0100.0

92,294,596,799,0101,2103,5105,7108,0110,2112.5105110115120125

130135140145150

31,533,034,536,037,539,040,542,043.545.0

36,738,540,242,043,745,547,2n,050,752,5

42,044,O46,048,050,052,054,056,058,060,0

47,249,551,754,056,258,560,763,065,267.5

25526026527027528028s290295300

76,578,079,581,082,584,085,587,088,590.0

89,291,092,794,596,298,099,7101,5103,2105,0

102,0104,0106,0108,0110,0112,O114,01't6,0118,0120.0

114,7117,0119,2121 ,5123,7126,0128,2130,5132,7135,0

Prema podacima istraZivanja doktora Brdi6a, najve6i gubici su akose ide niz polegao usev (18 odsto), a najmanji kada se ide uz polegao poduglom od 45 stepeni (sl. 11).28


24/65

}lcro zr rmanlenle gubltakaO Odredite optimalnu brzinu kretanja kombajna u zavisnosti od us-lova rada (postupiti prema prilo:enom obrascu);o Uraditi sva gruba ifina pode6avanja na va2nijim radnim organimakombajna (vitlo, re2uci aparat, bubanj, lada), u zavisnosti od vremenskih

uslova i stanja useva;o Podesiti visinu ko5enia - reza prema konkretnim uslovimarada, najdeice ona treba da iznosi 15 -20 santimetara;o Usmeriti brzinu kretanja vitla s radnom brzinom kombajna;o Nastojati da kombajn radi Sto ve6im vetrom (Sto ja6a vazdusnaslruja), uz pravilno pode5ena sita i usmerivade vazdu5ne struje;o Smanjiti lom zrna, dime se automatski smanjuju gubici i pove-cava kvalitet.SMANJENJE LOMA I OSTECENJA ZRNA

Lom i ostecenje zrna su redovna pojava koja prati kombajniranjepSenice. Od dobre pripreme i pode5enosti kombajna u znatnoj meri za-visi procenat polomljenih ili o5te6enih zrna.

sDobrim pode5avanjem vrSalice kombajna znatno se moie smanJltl lom,odnosno oGuvati kvalitel hlebnog zrna

29


25/65

NaSa dugogodi5nja istra2ivanja, kao i istra2ivanja drugih autopokazuju da procenat polomljenih zrna obidno iznosi od dva do sest osto. Broj polomljenih i o5tecenih zrna najde56e zavisi od:- sorte p6enice i sadrZaja vlage u zrnu,- pripreme i podeSenosti uredaja za vr5idbu,- roka Zetve i doba dana kada se kombajnira i dr.Kvalitet ovr5enog zrna umnogome zavisi od toga kako je pripreljen i pode5en kombajn.Staro je pravilo da kombajn treba da radi Sto manjim brojem otaja bubnja i Sto vecim razmakom izmedu bubnja i podbubnja. Vrlo je zn6ajna paralelnost bubnja s podbubnjem po celoj duZini, kao i ispravnouredaja za vrSidbu.Navodimo kako se pojedine sorte psenice ponasaju u istim usvima rada, a pri razliditoj pode6enosti kombajna:Tabela 7

lz podataka se vidi da pode5enost kombajna ima znadajnu ulogukomba.jniranju. lspitivanja su pokazala da pri priblizno istoj vlaZnosti zr'NS rana-2" osetljivija i zrno se vi5e lomi pri istoj pode5enosti kombajnPovecanjem broja obrtaja bubn.ja s 900 (28,3 m/sek) na 1.000 (3m/sek), pove6ava se procenat polomljenih i o5tecenih zrna obe sortesvim uslovima vlaZnosti zrna.Kao Sto se vidi, treba poznavati mehanidko-fizidke osobine zrna pjedinih sorti p5enice, ali i osobine i mogucnosti kombajna.30

SORTABubnjevi FoE5= .(_)tro)o,6 Eo o:-oO- No-

.tszoocVlagazrna

o/o0/min razmak(zazorlmm

"NS rana-2"14,814,8 9001 000 24/9,5 2,303,75 1,01,6

9,79.7 9001000 24/9,5 4,256,05 1,82,6

'Partizanka"13,813,8 9001000 20/8,O 1,782,25 1,0t,2

9,79,7 9001 000 24/9,5 2,874,05 1,62,2


26/65

KAPACITETI KOMBAINA t NJEGOVO KORBCEruEKapacitet kombajna predstavlja propusnu mo6, tj. .ukupnu kolidinuovr5ene iitne mase (zino,'slama) koja prode kroz kombajn za jedinicuvremena (kg/sek), a da ukupni gubici zrna ne predu dozvoljenu granicu.Propusna mo6 kombajna (kapacitet) nije tadno odredena velidina, jer seona menja zavisno od uslova rada i dozvoljene velidine gubitka, a zavisiod: - velidine, radnih organa i snage motora,- stanja useva koji se kombajnira (sadrZaj vlage, odnos zrno-slama, zakorovljenost useva i drugo),- stanja ispravnosti i odgovaraju6e pode5enosti pojedinih radnihorgana kombajna.Propusna sposobnost kombajna koji se koriste u nasoj zemlji uZetvi, kada je odnos zrna prema slami 1:1, iznosi pribli2no:

1. "7maj-132,, (780 i 131)2. "Zmaj-141" ("univerzal.3. "Zmaj-161" (125)4. "Zmaj-190"2,5 kg/sek 35 tona/dan3,5 kg/sek 50 tona/dan6,5 kg/sek 70 tona/dan10,0 kg/sek 125 tona/dan

lzneti mogudi dnevni u6inci u tonama na dan odnose se na bruto-radno vreme u trajanju '12 dasova. Medutim, u praksi se naj6e56e ne ost'varuju navedeni kapaciteti, desto ni 70 odsto, pa zbog toga redovnoimamo produZenu Zetvu, a to donosi i ve6e gubitke.lspitivanja su pokazala da se relativno slabo koristi raspoloZivoukupno radno vreme. Najnoviji podaci pokazuju da se u Zetvi od mogucih12 dasova rada (8-20 dasova), najdeSce racionalno iskoristi oko 60 odstoili 7,2 dasa, a gubici u vremenu iznose 4,8 dasova. Naj6e56i razlozi slabogiskori5cenja vremena su organizacioni zastoji, koji u proseku nisu manjiod 20 odsto (2,4 dasa), a to je petina ukupnog vremena.Znadi, ne koristi se pun kapacitet kombajna, a ni radno vreme, pase zalo ne ostvaruju projektovani udinci.

ODREOIVANJE I OD RZAVANJE OPTIMALNOG R EZI MA RADAKOMBAJNAUdinak kombajna zavisi od sorte, stanja useva, prinosa, brzine kre-tanja, radnog zahvala propusne mo6i organa za vrsidbu i drugoog. Brzinakretanja le jedna od va2nijih i odluduju6ih faktora za kvalitetan rad kom-bajna. Na osnovu poznavanja pribli2nog kapaciteta kombajna i radnog zah-vata, kao iprinosa (kolidine Zitne mase ko.ja 6e proci kroz kombajn),

31


27/65

moie se izradunati odgovaraju6a brzina kretanja kombajna za konkretneuslove rada, prema obrascu:Radni zahval, tredera predstavlja. stvarni z.ahual koji je uvek manjiod konstruktivnog. Prema rezultatimd isrraiivanja, t


28/65

Radne brzine su izradunate na osnovu kapaciteta kombajna (-zmaj-131" - 2,5 m/sek; "zntaj-141" - 3,50 m/sek; "zmaj-161- - 6 m/sekAko se pravilno odaberu radne brzine kombajna, bice racionalno kori5-cen njegov kapacitet. Pored toga, ako se i vreme dobro iskoristi nece izo-stali visoki dnevni. a trme i sezonski udinci.ZASTOJI U RADU I NJIHOVO OTKLANJANJE

Za rad u vla2nim uslovima potrebno je vecu pa2nju posvetiti pode-Savanju.- vitla,- uredaja za vr5idbu i separaciju zrna,- broju obrtaja bubnja,- razmaku izmedu bubnja i podbubnja.- brzini kretanJa.Maksimalni udinci kombajna u toku radnog dasa mogu se posticisamo ako se poznaju njegove karakteristike, a isto tako inedostaci nakoje se moZe naici u toku rada.Navodimo samo neke nedostatke koje treba imati u vidu pri komba.j-niranju pSenice:o Ako zrno nije dovoljno izvrieno, narodito sorte .partizanka.. uz-rok je veliki tazmak izmedu bubnja i podbubnja, mali broj obrtaja bubnjaprebrza voinja. otvoren podbubanj i dr.o Ako je poveCan lom zrna, uzroci su: mali razmak izmedu bubnjai podbubn.ja. veliki broj obrtaja bubnja. veliki procent zrna u povratnomelevaloru, veoma mali razmak na pu2nom transporteru. ukoSena korpa idrugo.o Ako su pove6ani gubici na hederu, uzroci su: veliki broj obrtajavitla, mala brzina kretanja kombalna, villo suviSe spusteno. heder kosi vi-soko. o Vece gubitke na vrialici kombajna uzrokuju mali otvor "Peter-sonovog,, ili .Kolosovog. Sita, donje sito S malim otvorima (osam milime-tara). nedovoljan broj obrtaja motora. slab vetar (zatvoren), velikabrzina kretanja kombalna, zapuSeni elevatori. zaguSen podbubanj zapu-Sena sila, labav remen za pogon slamotresa, zavesa podignuta idrugoo Kada je povratni elevator preoptere6en uzroci su: donje sito smalim otvorima (osam milimetara). slab vetar, gornje sito previ5e zatvor-eno. zapu5tena sita i drugo.o Slabo diS6enje ztna prouzrokuju: slaba vazduina struia (slab ve-tar) . veliki otvor sita, zapu5ena sita, velike brzine kombalna idrugoo Kada otkosni uredaji slabo kose, uzroci su: polomljeni iistro_Senr segmenti (noZevi) kose i drugo.33


29/65

MoGUCNoSTI I NAEIN STEONUE GORIVANije potrebno govoriti o tome koliko ie u ovom trenutku znatai.naStednja loriva ienergile uopSte. Postoje realne Sanse, posebno na druit-

venom sektoru u poljoprivredi, da se u sezoni 2etve ustede znadaine koli-dine goriva.Nile redak sludaj da u predahu 2etve rade na prazno. "na ler", svikombajni, pa i traktori-transporteri i druge maSine. Ako se u svakoi rad-noj ili osnovnoj organizaciji udru2enog rada skrati rad na prazno samo zajedan das dnevno u sezoni Zetve, u5teda na 50 kombajna i traktora iznosl4.000 do 5.000 litara dizel-goriva. To su u6tede kojima se mo2e uqariti, i toplugovima. 250 do 300 heklara, Sto i nije maloo Treba sprediti rastur - prosipanje goriva pri pri presipanju iz ci-sterne u kombajne;o Na kombajnima redovno odr2avali uredaje za napaianje gori-vom, posebno pumpi visokog pritiska,o Bacionalno koristiti transportn'a sredstva. da bi se uskladila opte-recenja traktora s vudnom silom, zatim pri svim zastojima u transpol'tugasiti motor (na vagi, silosu ili suSari),o Cim kombajneri napuste kombajn, ako nema posebnih potrebada motor radi, treba da ga ugase.

34


30/65

oDRZAVANJE KoMBAJNA u 2ewtza duli vek i kvalitetniii rad kombajna vazno ie svakodnevno odrza-vanie, podmazivanje i podesbvanie pojedinih sklopova i radnih elemenalat poieO'toga Sto su u pripremama pred 2elvu zamenjeni svi dotrajali de-

tdvi i polelini sklopovi podmazani i pode5eni radni elementi, va2no je i utot u ieive kontroiisati podeSenost i tehnidki odrZavati kombajn, jer sesamo tada sa sigurnoscu moze tvrditi da 6e on uvek biti ispravan. Zbogtoga su i najve6i zastoji bas u podelku 2etve, odnosno prvih nekolikoda-na, a naidds6i uzrok tome je nedovoljno kvalitetna priprema kombaina.Pojava kvarova na kombajnu u toku 2etve produ2ava rok 2etve preko pla-nir'anog a posledica toga je neminovno povecanje gubitaka. Pove6ani gu-bici stJ 6esto uzrok neodgovaraju6e pode5enosti radnih delova kom-bajna, zbog dega njegovom odriavanju u toku 2etve treba pokloniti punopainie.ODRzAVANJE RADNIH ORGANA HEDERAOdrtevanle I kontrola koslonog uredala kombalna

Za dobar rad i duzi vek kosionog uredaja potrebno je svakodnevnofontro-tisJfi stanje prstiiu kose i zazo-ra u vddicama pruta kose i vodiciglave kose.Svi prsti kose moralu biti ispravni. Polomljene treba zameniti, a savi-jene ispraviti i nivelisati. Vezivanjem kanapa za prvi i poslednji prst koseproveraua se da li svi prsti le2e u ravni. Ako to nije sludaj,_onda ih saviia-'niem pomocu cevi treba doterati da leZe u liniji kanapa. Pri tome voditirdeuni o tome da se cev ne osloni na oslabljeni gornji deo prsta, da se nebi polomio. Savijeni prsti uzrokuju zagu5enje kose i povecano trenje, pazbog zamora materijala ili zapinjanja pucaju no2evi ili prut kose. Vrhovedupiih prstiju treba pomerati nagore ili nadole, dok svi vrhovi nozeva koseN ne dodiruju kontranoZeve K (sl. 1). 35


31/65

Kosa treba da se rako kre6e u vodicama.. Mari zazor u vodicama po-vecava trenje i habanje kose, Sro dovodi oJoizog-pu;;nJ;l;;t]'[o"".zazor u vodicama kose treba proveravati rukom, i to taoi se kosa do-vede u polo2aj da noz re2i na sredini izmedu dva prsta. vertikatni iazorprove;ava se pomeranjem.n.oZa nagore, na mestu gde je pritiskajuca plo_dica- D. Na svakol pritiskajucoj ptodici zazor izmedlu no2a'N i priior..ire"pJodice-D treba da je od 0,3 do 0,5 milimetara, kao Sto 1e piit


32/65

kose (sl. 2, poziciia 6l,. Taj zazor mora iznositi 0,7 do jedan milimetar. Akoje mali, glava kose se usled trenja zagreva, a ako je velik dolazi do zamoramalerijala i pucanja pruta kose. Zbog toga zazor lreba kontrolisati i popotrebi podesiti popuStanjem vijaka koji dria vodicu glave kose.

(s1.2). LoSe odsecanje i 6esto zagu5enje kose. koje pored loSeg rezaniamoze clovesti i do lomova na kosi, uzrok je pomerenosli hoda kose, takoda ona ne zalvara makaze, odnosno ne ide od sredine jednog do sredinedrugog prsta. To, takode, treba svakodnevno kontrolisati i po potrebi po-pustiti drZeca detiri vijka (sl. 2. poz. 6) koji vezuju prednji deo poluge kre-tade za oplatu kombajna, polugu s le2ajem pomeriti u onom smeru u ko-jem kosa ne zatvara makaze, odnosno u kojem noi ne prelazi celom o6tri-com preko o5trice kontranoZa.Svakih pet dasova rada treba podmazivati ekscentridni zglob po-gona kose i Skoljke koja povezuje vilju5ku poluge kretaie s glavom kose.Da bi mast podmazala 5koljku, opruga (sl. 2, poz, 3) ne sme suviSe da se

37


33/65

zategne, odnosno mora se ostvariti zazor izmedu navojaka opruge od jed-nog milimetra.Prut kose i celu kosu ne treba podmazivati sipaniem ulja u tokurada, jer se time povecava trenje i kosa se brZe tro5i. Podmazivati semoZe po prestanku rada, a pri ponovnom pu5tanju u rad dobro izbrisatiulje.Kontrola, odrlavanle I podelavanle vltla

Vitlo je najde56e uzrok velikog procenta gubitaka zrna na hederukombajna, 2bog'dega je potrebno podesiti ga i prilagoditi uslovima radaDa bi se vitlo moglo uspe5no podeSavati, zavisno od radnih uslova, po-trebno je svakodnevno pregledati da nisu nosadi lopatica vitla i same lopa-tice deformisani, ili prsti savijeni. Da bi sve lopatice jednako zahvataleusev, potrebno je da vitlo bude centrirano, 5lo se postiZe zatezanjem ilipopuStanjem 5ipki za centriranje, koje povezuju rozele u cenlru vitla. Dali su lopatice i nosadi lopatica ekscenlridni, rncZe se ustanoviti pogledomsa strane niz lopatice (s|.3). Ako su sve lopatice prave, vitlo ie dobro cen-trirano, a ako su na pojedinim mestima saviiene, obavezno ih treba centri-rati.


34/65

..1.S'61:itRedovna kontrola i odriavanie radnlhlrgana na hederu presudni za kvalitet

Najde56i uzrok uvijania nosada lopatica vitla, na mestu zglobneveze noa'rda lopatica s ek'se6entri6nonroietom, jeste suvi5e zategnut kJi-nasti remen pogona vitla, ili neredovno podmazivanje zglobnih veza no-sa6a lopatica zi pokretne i nepokretnu rozetu. Uviieni nosadi lopaticavitla onemoguci6e promenu ugla lopatica potrebnu pri radu u poleglom,uspravnom iii retkom usevu. Zbog toga, a i da bi se smanjilo tro5enje no-sada lopatica na mestu veze s rozetama, potrebno je u toku dana povre-meno nakapati u ovo mesto nekoliko kapi ulja SAE-30'SuviSe zategnut klinasti remen za pogon vitla (s1.3, poz l) onemo-gu6i6e njegovo pioklizavanje ako lopatica vitla zapne za zemliu ili nekiivrAi preiriet. To mo2e dovesti do deformaciie ili lomova lopatice, od-nosno naj6e56e do uvijanja cevastih nosada lopatica na mestu veze s eks-centri6nom rozetom. Ako remen pogona vitla nije dovoljno zategnut, on6e i pri normalnom otporu proklizavati, te vitlo ne6e pridrzavati usev dokga kosioni aparal odsede, a pri radu u poleglom usevu neCe podici pole-lao usev. Zbog toga treba kontrolisati zategnutosl remena pogona vitla,tako sto pri minimalnom gasu motora i minimalnom varijatoru pogona

39


35/65

vitla (minimalnom broju obrtaja vitla) treba ukljuditi pogon hedera, pridemu, pridrZavanjem lopatice vitla rukom, klinasti remen mora da proklizi,dok pri normalnom optere6enju u radu ne sme proklizavati. Ako remenlije dovoljno zategnut, treba ga zategnuti zalezaniem opruge (sl. 3. poz.2) koja drii dupli zatezat remena, a ako je suviie zategnul, -oprugu trebapopustiti.Pri svakom pomeranju vitla po bodnim nosadima napred ili nazad,mora se proveriti i podesiti zategnutost remena za pogon vitla.Cesto se ukazuje potreba da se, zavisno od brzine kretanja kom-bajna i stanja useva, merila broj obrtaia vitla. Za to sluZi mehanidki varija-tor vitla (sl. 3. poz. 3), kojim se broj obrtaja villa mo2e menjati od 18 do 41u minutu.Da bi se obezbedila promena broja obrtaja vitla u granicama od 18do 41 u minutu i produzio vek trajanja varijatorskog remena, potrebno jepovremeno kontrolisati zategnutost remena i po potrebi ga dotegnuti.Pravilno zategnut remen, pri minimalnom ili maksimalnom broju obrtaja,ne sme da izade van oboda remenice, jer bi ga diskovi remenice svojimivicama brzo o5tetili i remen bi pukao. Maksimalno izla2enje remena prikrajnjim poloZajima varijatora mora biti tako da remen ostane u diskovimaispod oboda 1,5 do dva milimetra, Ta pode5avanja, odnosno zalezanje va-rijatorskog remena, rade se tako Sto se popuStaju vijci na nose6im plo-

(sr.4)i..i.* * i'i a


36/65

dama (sl. 4, poz. 1 i 2) cevastog nosada vitla (sl. 4. poz.3) i pomocu vijakaza pomeranje nosa6a (sl. 4. poz. 4) pomera ceo nosad napred, odnosnonazad. Pri tom zatezanju treba voditi racuna o lome da se jednako po-mere i leva i desna strana cevastog nosada vitla, da bi remenice bile sime-tridne. Ako je gornja varijatorska remenica koso postavljena u odnosu nadonju, remen 6e brzo pucati, jer 6e biti neravnomerno optere6en. To je inajde56i uzrok pucania dr2e1a tri vijka na gornjoj varijatorskol remenici(s1.3, poz.4). Simetridnost varijatorskih remenica mo2e se proveriti mere-njem udaljenosti sredine cevastog nosa6a vitla i osovine spiralnog trans-portera. Te udaljenosti moraju biti jednake s obe strane hedera.Povremeno treba kontrolisati zategnutost vijaka na gornjoj varija-torskol remenici pogona vitla, jer su nejednako zategnuti vijci uzrok njiho-vog pucanja.Le2aje osovine vitla i ekscentridne rozete treba podmazivati svakihpel dasova rada, a mazalice na gonjenoj i pogonskoj remenici jednomdnevno ma6cu KLM-3.Kontrole I odrlevanle splralnog transportere

Za dobar rad i duii vek spiralnog transportera potrebno je kontroli-sati stanje spirala, pod hedera i zazor izmedu spirale i poda. U sludaje-vima kada su spirale deformisane, treba ih ispraviti, jer savijena spiralamoZe biti uzrok neravnomernog transporta i namotavanja mase na spi-ralu. Zbog toga treba kontrolisati zazor izmedu spirale i poda hederskogstola, koji po celoj Sirini mora biti veci od najvece dimenzije zrna usevakoji vrSimo, dokzazor izmedu prstiju i poda mora biti za oko tri do pet mi-limetara veci nego izmedu spirale i poda. Zazor izmedu spirale i poda pooeloj Sirini u normalnim uslovima Zetve p5enice treba da je oko 10 milime-

* "s#(sr. s) # dt'41


37/65

tara, a izmedu prstiju spiralnog transportera i poda hederskog stola oko10 do '15 milimetara.Ako je lom zrna na spiralnom lransporteru veliki, treba prekontroli-sati ipo potrebi povecati zazor izmedu spirale ipoda hederskog stola. Tose radi tako Sto se ceo spiralni transporter diZe popuStanjem detiri vijka(sl. 5, poz. 3) s obe strane hedera, koji nose spiralni transporter i pomoiuzatezajucih vijaka (sl. 5, poz. 4) podigne spiralni transporter jednako sobe strane.Posle toga podesiti zazor izmedu prstiju i poda, zaokretanjem kole-naste osovine prstiju pomo6u poluge s desne strane hedera (sl. 5, poz.s). Pri promeni poloZaja spiralnog transportera treba zategnuti pogon-ski lanac spiralnog transportera. Ako se masa namotava na spiralni trans-porter, odnosno spirale prebacuju masu napred, treba prekontrolisati ipo potrebi smanjiti zazor izmedu spirale i brisada spirale (sl. 6)./--'--.\

(s1.6)PopuStanjem vijaka (sl. 6, poz. 1) treba prima6i lim (sl. 6, poz.2),tako da onemoguci prebacivanje mase preko spiralnog transportera.Pri regulisanju zazora izmedu prstiju spiralnog transportera i poda

treba voditi raduna o tome da se prsti moraju uvuci u vodice na zadnjemdelu, tj. pri predaji mase elevatoru. U protivnom, prebaciva6e masu i na-motavati je na cilindar spiralnog transportera.Ako su prsti delormisani ill polomljeni treba ih zameniti, jer necejednolidno predavati masu elevatoru hedera, Sto moZe uzrokovati nekonti-nuiran transport mase i lo5u vr5idbu.

42


38/65

Da bi se produiio vek traiania prstiju i vodica, povremeno u tokudana na prste lreba nakapati nekoliko kapi ulja SAE-30.Pogonski lanac spiralnog transportera treba podmazati uvede poprestanku rada, kapanjem ulia SAE-30 i pustati heder u pogon, da bt sesvi elementi lanca podmazali.Jednom dnevno, uve6e ili izjutra, treba podmazaii le2aie spiralnogtransportera KLM-3, ako nisu zatvorenog tipa. Na spiralnom transporte 'uima pet le2aja i 10 eetiri na krajevima kolenaste osovine koja nosi prste i

.ledan s desne strane na kraju spiralnog transportera.Na glavnom vratilu za pogon organa hederskog stola postavliena lesigurnosna spojnica (sl. 7), koja osigurava spiralni transporter i kosioniuredaj od loma pri preoptereceniu. NJu treba prokontrolisati da li je pra-vilno zategnuta Odvrne se potisna navrtka i ponovo zavrne, tako da se,kada pri zavrtanju nalegne na oprugu, odnosno podne potiskivati oprugu,zavrne jo5 detiri puna obrlaja, tj. 12 milimetara ugiba opruge. Pravilo je,kao i kod svih sigurnosnih spojnica zupdastog tipa, da se izmedu navo-jaka opruge mora obezbedilizazozr veci od visine zuba spojnice, da bi usludaju preoplerecenja mogla presko6iti.K$i#$:- fl

q"%'-

I

(sr. 7)43


39/65

Spoinicu ne lreba. d_esto podmazivati, dovoljno je nakon 100 dasovaada- pri rom vodiri raduna o tdme oa miJi ne pr60lj6-izilii, i"ri""ipol_nice, a ako probije, treba je rastaviti i masi uf


40/65

Suvi5e zategnuti lanci elevatora ne6e kontinuirano transportovatimasu, ier ne6e le2ati na masi Zita, a zbog veceg optere6enja elemenatalanci 6e br2e pucati.Nedovoljno zategnuti lanci elevatora udarace po masi i izazvati kru-njenje i povedan lom zrrp. Donja lebde6a osovina postavljena je na opru-

gama, pa ,je povremeno kroz ulazni otvor treba podi6i i proveriti isprav-nost klacenja, odnosno opruga.Zupdastu sigurnosnu spojnicu, koja se nalazi na gornjoj levoj stranivratila elevatora hedera, treba prokontrolisati da nije suvi5e zategnuta.Najde56e se u praksi greSi Sto se ta spojnica 6esto podmazuje,.pa mastprobije izmedu zuba spojnice, zbog dega ona preskade i pri normalnomopterecenju. U takvom sludaju kombajneri ili mehanidari prite2u spojnicuda ne preskade. pa je suvi5e pritegnu, te ona pri preopterecenju ne moZeda preskodi i dolazi do loma lanca.Spojnicu treba zatezati tako da navrtku koja potiskuje oprugu, odmomenta kada podne potiskivati oprugu, treba zavrnuti jos za detiri punaobrtaja, ili na ugib opruge od '12 milimetara.

duii vek trajanja le2aja na lebdecoj osovini, potrebno je svakihcetrri-pel dana rada podmazivati tri le2aja landanika na lebde6oj osovinima5cu KLM-3. lsrovremeno podmazati i 'mazalicu na levoj strani'gtinlegvratila elevatora hedera, skupljad kamena, koji se narazi na prerazu izmedu erevatora hederai vrsidbene komore, rreba redovno kontrorisati i po potrebr eistiti nto""radi u poleglom usevu, gde se 6esto kosionim uredajem zahvati krtidnjakili zemtja, iri na zemrjiStu gde ima osraraka cigre, kamen" r aiugi;,'i"rornpredmeta, skupljad kamena treba kontrolisati ido detiri-pet pui"- Jnluno.U normalnom, uspravnom usevu dovoljno je jednom dnevno'kontrolLati Idistiti korita skupljada kamena.

.. Pri radu u poleglom usevu, ako se skupljad kamena ne o6isti, posl_oji opasnost i mogucnost da cigra, kamen iri neki drugi tvrdi predmei udeu prostor izmedu bubnja i podbubn,ia i izazove njihov lom ili deformisanje.. jlapunjen skupljad kamena zemljom ili sitnom masom onemogu_cava zilnoj masi normalan ulaz u vrsidbenu komoru, sto moze dovesri dovracanja mase gornjom stranom elevatora i namotavanja na gornje-vratiloelevatora. zagusenja elevatora i pucanja ranaca. zbog ipredEvania tonti-nujrnog ulaza mase u vrsidbenu komoru, to se odraiava i na ros radvr3idbene komore, odnosno lo5u vrSidbu.45


41/65

ODRzAVA}TJE RADNIH ORGANA VRSIDBENE KOMORE,oRGANA zl C$CeruE I TRANSPoRT ZRNAKontrola I odrhvenlo podbubnla

Dobro izvr5avanje i izdvajanje zrna iz klasa mogu6e je ostvaritisamo ako je podbubanj 6ist, iice nedeformisane, a zazor izmedu bubnja ipodbubnja dobro pode5en.Zagu5enje, odnosno zadepljenje otvora podbubnja, najde56e sede5ava pri ubiranju poleglog useva, kada se kosionim uredajem ide nisko,pa se 6esto kosom zahvati zemlja. Do desceg zagusenja olvora podbub-nja moie doci i pri prelasku iz vlaZnijeg u suvlji usev, pa se praSina i sitneprimese lepe za metalne re5etke podbubnja, ili kada u usevu ima doslazelenog korova. ZaguSeni otvori onemogucavaju prolazak zrna kroz ol-vore podbubnja, pa ve6i procenal zrna odlazi sa slamom na slamotres,

Sto povedava gubitke zrna preko slamotresa. Slamotres moZe da izdvojinalviSe do 15 odsto ukupno ovr5enog zrna. Ako ve6a kolidina zrna dodena slamotres, povecace se gubici. Zbog toga je potrebrio de56e kontroli-sati distocu podbubnja kroz poklopce na bodnim otvorima s obe straneoplate kombajna, pogotovo kada se pojave povecani gubici ovr5enogzrna u slami preko slamotresa. Ako je podbubanj zagusen, treba ga distitimetalnom Sipkom manjeg promera od razmaka izmedu 2ica podbubnja,kroz bo6ne otvore na oplati. Da bi se podbubanj lakse odistio, treba gamaksimalno otpustiti, odnosno povecati zazor izmedu bubnja i podbub-nja pomocu rudice za regulisanje zazora, sme5tene u kabini voza6a. De-formisane ili polomljene Zice podbubnja treba izvuci i zameniti ih novim,jer de na tom mestu prolaziti neovrSeni klasovi i slama i odlaziti sa zrnomna organe za diScenje. To mo2e izazvali zagusenje na sitima i povecatigubitke u obliku neovr5enih klasova ili ovrSenog zrna, a zbog povecanepovratne mase preko elevatora za neovrsene klasove, opteretili vrsid-benu komoru i povecati lom zrna.

U toku 2etve treba kontrolisati paralelnost Sina podbubnja i bubnja,merenjem zazora izmedu njih na ulaznoj idesetoj Sini podbubnja. S obestrane vr6idbene komore mora biti jednak zazor na ulaznoj, odnosno nadesetoj Sini podbubnja. Da bi se ustanovila prilagodenosl zazo(a na ulazui izlazu podbubnja, kao i paralelnost Sina podbubnja sa Sinama bubnja,potrebno je pre Zetve obaviti tzv. reperno podeSavanje zazora bubnja ipodbubnja, a u toku 2etve proveriti i korigovati ih ako je potrebno. Re-perno podesavan.ie i kontrola u toku ietve obavljaju se rudicom za reguli-sanje zazora bubn,ja i podbubnja u kabini vozada, tako sto je treba post-avrti u detvrti otvor odozgo,Zazor izmedu ulazne Sine podbubnja i Sinebubnja s obe strane vrsalice treba da bude 20, a na desetoj Sini s obe46


42/65

strane '15 milimetaraosam milimetara. (sl. 9). Tada je sigurno da ie zazor na izlaznoj Sini

+/

(s1.9)

Produ2avanjem ili skracivanjem nose6ih vijaka (sl. 9, poz. 2) dote-rali dazazor na desetoj Sini izmedu Sine podbubnja i bubnja bude 15 mili-metara s obe strane vrsalice.Ovakvim pode5avanjem se u svakom poloZaju rudice za regulisanjezazora bubnja i podbubnja dobija optimalan odnos ulaznog i izlaznog za-zora bubnja i podbubnja I njihova paralelnost po celoj Sirini i obuhvatnomuglu podbubnja.Neuskladenim ulaznim i izlaznim zazorom izmedu 5ina bubnja i pod-bubnja iako nije obezbedena njihova paralelnost, ne moZe se posti6i do-bro izvr5avanje, jer se istovremeno mogu pojaviti i povecani lom zrna (nastrani gde je manji zazor) i provladenje neovr6enih klasova (na strani gdeje veci zazorl.

47

'-t.

l{rl..\r\l\',, ll.. :\jII

I1

Il


43/65

Zbog potrebe za destim regulisanjem zazora izmedu bubnja i pod_bubnja, zavisno od stanja useva iuslova rada (u toku dana tri regutisinia,izjutra, pred podne i uvede), potrebno je svakodnevno p-odmazatizglobne veze ovesnog mehanizma podbubnja (sl. 9, poz. 3) kapanjemulja SAE-30, da bi se zazor lakSe mogao promeniti.Zazor iznedu bubnja i podbubnja treba da je takav da Sto manjelomi slamu ine smanjivati ga sve dok u slami nema neovrsenih klasovaniti neizbijenog zrna u klasu. Treba prokontrolisati da donja zavesa ispodpodbubnja nije pocepana ili da je mi5evi nisu nagrizli, ler Oi u tom sluEajuzrno, koje bubanj izbija iz klasa, izletelo van vr5alice.Kontrcla I odrlavanlc bubnla

Da bismo dobro obavili vr5idbu, bez neovr5enih klasova i poveca-nog loma zrna, ve1 u pripremnom periodu potrebno je proveriti'da li jebubanl_dobro balansiran i sistem pogona bubnja dobrb regulisan.Centridnost bubnja se proverava lako Sto se, posle 2avr3enog re-pernog pode5avanja zezora izmedu bubnja i podbubnja, oslobodi pogonbubnja, koji se zatim okrece i na svim Sinama proverava zazor po cetotsi-rini bubnja. Odstupanja na pojedinim Sinama ne bi smela biti ve6a od +jednog- milimetra. Ako su veca treba zameniti Sine, jer ce one nejednakoprovladiti masu i nejednolidno izvrsavati zrno. Kod novog kombajna, akoje deformisana ili polomljena Sina, dozvoljeno je menjati samo tu sinu akokombajn nije u eksploataciji duie od jedne godine,'a kod starijih kom-balna u takvim sludajevima obavezno menjati sve Sine.

4ko kombajn jako trese u radu, najde5ci uzrok je debalansiran bu-banj. To se moZe proveriti tako Sto se oslobodi pogon i bubanj rukomokrene. ZabeleZi se donja Sina kroz bodni otvor na oplati kombaina ipo-novo okre-ne, Ako se ponovo zaustavi da ista Sina bude dole, a ni njoi seklati, zna6i da je ta Sina najteZa i da bubanj nije balansiran. Ako se kom-bajn trese pri radu, brzo ce bubanj razlupati leZaje, pa je bolje odmahzam-eniti $ine, jer je u tom sludaju debalans sigurno nastupio zbilg nejed-nolidnog trosenja sina. Pri zameni sina voditi raduna o tome oa p6otoineplodice obavezno dodu svaka na svoje mesto, jer su one postavljene prifabridkom centriranju i balansiranju bubnja. Ako su postavljene nove Sineili je kombajn nov, obavezno nakon 10 dasova rada sine tieba dotegnutimoment-kljudem, s obrtnim momentom od 6 DaNm.Cesto se de5ava da vrSidba nije dobra zbog toga Sto bubanj nemoZe ostvariti odgovarajuci broj obrtaja. Najde5ci uzrolitome je nepode-Sen varijator pogona bubnja. Dobro podesen varijator mora da obeibedimogucnost promene broja obrtaja bubnja od 600 do 1.100 u minutu, a priminimalnom ili maksimalnom varijatoru remen ne sme iza6i van obodaremenice, odnosno mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra. Ako48


44/65

(sr. 10)49


45/65

bi remen izlazio van oboda remenice, brzo bi ga ostetili diskovi remenice,Sto bi uzrokovalo brZe pucanje remena, koji je i skup a i te5ko se nabav-lja Zbog toga se pri pode5avanju sistema varijatorskpg pogona bub-nja mora voditi raduna o dimenzijama, kako je to prikazano na sl. 10.Zbog lak5e promene broja obrtaja bubnja i duZeg trajanja celogvarijatorskog sistema, mazalice na pogonskoj i gonjenoj varijatorskoj re-menici i navoj todkica treba podmazivati iedanput dnevno, uvede ili izju-tra. maScu KLM-3.Ako je bubanj zagu6en, ne odguSivati ga naglim ukljudivanjem i isk-ljudivanjem, jer ce se time izazvati pucanje pogonskog varijatorskog re-mena, pljosnalog remena pogona od motora i drugih radnih organa. Da bise odgu3io, lreba osloboditi pogon, otpustiti podbubanj do kraja i okre-tati bubanj suprotno smeru vriidbe, a kroz bodne otvore na oplati i ot-voru iza sedista odgu5ivati.Kontrola I odrlavanle odbolnog bltera

Na odboinom biteru nema nikakvih pode5avanja, ali s obzirom nato da je on kod nekih kombajna glavni prenosnik pogona od motora nadruge radne organe (heder, bubanj, ventilator, slamotres, ladu i dr),va2no je tokom rada povremeno kontrolisati broj obrtaja bitera. On trebada ima oko 870 obrtaja u minutu. Ako ima manje, treba prokontrolisati po-loZaj ukljudno-iskljudnog zalezada pljosnatog remena. Remen moZda pro-klizava, ili motor nema dovoljan broj obrtaja. Skracivanjem prenosnogmehanizma do ukljudno-iskljudnog zalezada pomocu narezanog navoja(sl lt, poz.5) treba postici da pljosnati remen pri ukljudenom poloZaju

g'.. il- - .E

(cIItI

IIII'- -, -./'. -l r{


46/65

bude dovoljno zategnut, da ne proklizava, ali da pri iskljudenom poloZajurudice ne prenosi pogon. Nedovoljan broj obrtaia odbojnog bitera sma-njice broj obrlaja svih radnih organa kombajna koji od njega dobijaju po-gon, Sto 6e se odraziti na rad kombajna u celini.Kontrcla I odrlavanle zryele lznad slamotresaZavesu treba pregledati da nije pocepana ili pojedena. U tom slu-Caju ona ne moZe da zaustavi masu i da je u odredenoj kolidini pu6ta naslamotres. Zavesu treba podeSavali zavisno od uslova rada. U ve6oj masitreba ie podesiti tako da spu6ta masu na podetak slamotresa i u tanjemsloju. Zavesu ne treba suviSe spu5tati, jer moZe doci do nagomilavanjamase ispred nje, koju biter nabacuje na bubanj. pa najde56e dolazi dozagu5enja bubnja ili elevatora. Ce5cem zagu5enju bubnja obi6no je uz-rok suvi5e spu5tena gornja zavesa.U letvi lako lomljive slame zavesu treba podici da bi se slama Stomanie zadrzavala na slamotresu, manje propadala na sabirnu ravan i opte-re6ivala sita, jer u takvoj slami nema mnogo zrna. Zavesa se diZe i spustapomocu lanaca s krova kombajna (sl. 12).

:: jiifl: i llti i-,ii+i#:.4iiiti

(sr. 12)51


47/65

Kontrcle I odr*avanfe slemotrsra- Za dobro izdvajanje zrna iz slame potrebno je kontrolisati disto6ureSetkastih povrSina slamotresa, koje se 6e56e zaguSuju pri radu u pole-glom usevu zbog zahvatanja zemlje kosionim ureda.jem, zatim pri prelazu

s vlainijeg na suvlji usev, ili vr5idbi useva s dosta zelenog korova. U timsludajevima zadepljenle re6etkastih povrSina slamotresa nastaje usledlepljenja, ali naj6e56e pri vr5idbi lako lomljive slame, ili kada se kombaj-nom zahvata prohod prethodnog kombajna i odseca ve6 pokosenastrnjika. Kratka slama se pozabada i tako zatvori re5etku slamotresa.Tada je potrebno nekoliko puta dnevno konlrolisati i distiti slamotres me-talnim strugadem s duga6kom dr5kom. Svakodnevno treba kontrolisatizazor u letecim le2ajima slamotresa i po potrebi ga pode5avati. Zazor sekontrolise tako sto se sekcija slamotresa uhvati i proba pomeriti rukom.Pri vertikalnom pomeranju ona ne sme da se pomera u le2aju. Pri popred-nom pomeranju sekcija se mora lako rukom pomeriti na jednu ili drugustranu. To je znak da je dobar zazor u le2ajima, Sto treba proveriti na svimsekcijama slamotresa, na prednjem i zadnjem kolenastom vratilu. Akosekcija ima vertikalna pomeranja u leZaju, zna6i da je veliki zazor. Ako seona ni popredno ne moZe pomeriti, znaei da je leZaj suvi5e stegnut. TakavleZaj onemogucava ulaz masti i podmazivanje, zagreva se i brzo puca,dok ga veliki zazor, zbog vertikalnih sila, brzo lomi. Zbog toga treba kon-trolisati zazor kako je opisano i po potrebi ga podesiti vadenjem ili ubaci-vanjem limova izmedu polutki drvenih leZaja slamotresa, dok se ne dobije2eljeni zazor na svim leZajima.Treba povremeno kontrolisati zategnutost remena za pogon slamo-tresa i po potrebi ga dotegnuti. Ako remen proklizava brZe 6e stradatizbog trenja i zagrevanja, a ako je suviSe zategnut do6i ce do brzog isteza-nja i pucanja.Za du2i vek leZaja na kolenastim vratilima slamotresa kod nekihkombajna su ugradene mazalice, koje treba jednom dnevno podmazatimaS6u KLM-3. Ako nema mazalica, u pripremnom periodu treba skinutisve lelaje, odistiti staru mast iz 2leba i napuniti obe polutke leZaja sve-lom ma56u, Sto je dovoljno za jednu sezonu 2etve. U pripremnom pe-riodu lreba skinuti i isprati i zatvorene leZaje slamotresa, u kojima su kole-nasta vratila oslonjena na oplatu, te ih napuniti sveZom ma56u KLM-3.Odrlavanlc I kontrola rada organa lade kombalna. Radni organi lade kom-bajna su kaskadna sabirna ravan, sita sa sliv-nim ravn,ma za ztno i neovr6ene klasove.Odriavanje kombajna u Zetvi podrazumeva da se u toku dana viSeputa kontroli5e stanie sabirne ravni (sl. 13, poz.4), jer se 6esto na medu-

52


48/65

p.ro_slore kaskada nakupi zemlje ili nalepi sitne mase, prasine itd. U takvimsludajevima ona ne moze koniinualno tiansportovati zrno i sitne primese ipredavati ih na sita, ve6 transportuje masu u gomilama, Sto izaziva brzozaguSenje sita, nedistije zrno u bunkeru i pove6ane gubitke preko sita.A.ko.je nalepljeno zemlje ili pra5ine s primesama izmedu kaskada (stepe-nica), tada pomodu metalnog strugaia s duZom dr5kom kroz bodne ot-vore na vr5alici treba to ostrugati, a potom pustati kombajn u pogon naprazno da to izduva.

{;" ;",".f# #*ff -S; ::;..4 Ht il,t^:-'i"'.**** j.j*#J do t" - .$d"Jdsa d+"" 4i",W "# ;*si; 4e *q * *r* rrrr^ 'v 'ae *:rr; "t" ;lu(sl. 13)

Cela lada. pa i sabirna ravan ima prednju zaqtivku od gumiranogplatna, kao isa strane dui cele lade (sl. 13, po2.3). Te zaptivk6 mogu seostetiti pri radu ili ih van sezone mogu izgristi misevi, sto moze izizvatigubitke zrna sa slrane, ili napred na prednjem trapu kombajna. Zbogtoga treba svakodnevno pre podetka rada prokontrolisati stanje bodnih iprednje zaptivke lade.53


49/65

Lada je ove5ena na ve5alicama u kojima su gumene 6aure. U tokuZetve treba prokontrolisati i po potrebi zateci vijke koji povezuju metalnepolutke koie obuhvatalu gumu (sl. 14, poz.'l ), tako da pri okretanju vesa-lice (sl. 14, poz. 2) dolazi do deformacije gume, a ne da se ve3alica ugumi obr6e. Tako 6e se produ2iti vek trajanja gumenih le2aja u veSali-cama. U toku rada potrebno je redovno kontrolisati sita i po potrebi ih 6i-stiti. Ce5ce se zaguSuju sita kada ie slama lomljiva, ili se kosionim ureda-jem zahvata strnjika prethodnog prohoda, pa.se kratka slama ili strnjikaiabadaju u otvore sita. Cest uzrok zagu5enja sita je i suvi5e velik broj obr-tala Ou-Onia, ili mali zazor bubnja i podbubnja, pa se slama lako lom.i i od-laii na siti, a mala kolidina ide preko slamotresa. Uzrok zagu5enja sitamogu biti i suvise zatvorena sila, ili mala i nepravilno usmerena vazdusnastruja ventilatora. sita se podesavaju tako Sto se od maksimalno otvore-nog'polo2aja postepeno zatvaraju, a kontroli5u u bunkeru, opaZanjem dali je zrno diato i da li ima gubitaka u plevi koja ude preko sita, kao i mnogozrna u elevatoru povralne mase. sto su sita otvorenija i vazdusna struiaveca, manji su gubici i distije zrno u bunkeru. Kontrolu podesenosti sita,jadine i usmerenosti vazdusne stru,e moguce je praktidno proveriti., takosto se kombajnom normalno podne ubiranje useva i kada se svi radni or-gani napune masom, naglo se stane i iskljudi vr5alica. Kada se masa pfa-Sine i pieve slegne, treba pogledati sita. Prva trecina gornjeg sita.trebataje disia, bez zrna, pleve, slame i drugih primesa. Na drugoj tre6ini treba-da bude pleve, slame, neovr6enih klasova i pokoje zrno, dok na posled-njoj trecini ne sme biti nijednog zrna,vet samo masa pleve, slame, neovr-Senih klasova i oklasaka.Najveci problem u podeSavanju sita i vazduSne struje nastaje kadasu sita deformlsana ili su savijeni dvrsti usmerivadi struje, ukruciva|i ladeZato posebno treba paziti da se preko sita ulazi u vrsalicu pomo6udaske. a nikako se ne sme stati nogom na njih. Ako su sita izvadena, stajese nogom na krute usmerivade koji su postavljeno/okao ukrucivadi lade, ai za raipored vazdusne struje na sita. Deformisana sita na tim mestima dedozvoljavaju prolaz vazdusnoj.struji i tu se talozi pleva i sitne primese, pase sito brzo zagu5i.Deformisini usmerivadi vazdu5ne struje ne rasporeduju je dobrona porvrsinu sita. U takvim sludajevima nemoguce ie podesiti sita i vaz-duSnu struju.U seioni Zetve mo2e se ukazati potreba za promenu jadine i usme-renosti vazdusne struje, uglavnom pri prelasku s vrSidbe psenice s nalive-nim u usev sa Sturim irnom. Jadina vazduSne strujekod kombajna -zmai-141" menja se pomo6u priguSivada na obe bodne strane ventilatora, kojise pomeraju pomocu rudice (sl. 14, poz.3.) Kod drugih tipova kombajna:"zmai-131., i 132, "zmaj-161" i 125, jadina vazdusne struje menja se pro-54


50/65

menom broja obrtaja ventilatora pomo6u mehanidkog varijatora. Vaz-duSna struja takode se usmerava zavisno od uslova rada. Ako je zrno do-bro naliveno, vazdu5nu struju treba usmeriti na podetak gornjeg sita, dokkod Sturog zrna na sredinu gornjeg sila. Za usmeravanje vazdu5ne strujesluie dva pomerljiva usmerivada (sl. 14, poz,4.\

sl. d-4(sL. 14)

Svakih 10 dasova rada, odnosno jednom dnevno, treba podmazatimazalice na varijatoru pogona ventilatora i to na obe remenice i navojnovreteno ma5cu KLM-3r.ako kombajn ima ugraden varijatorski pogon. Zat-vorene le2aje osovine ventilatora treba jednom u sezoni skinuti, ispratistaru i staviti novu mast.Ako je ugraden varijatorski pogon ventilatora, vaZno je kontrolisatizategnutost varijatorskog remena. To se proverava tako da pri munimal-nom ili maksimalnom varijatoru ren'len ne sme izae,i van oboda remenice,tj. mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra.

;r55


51/65

odrrrvenlc I kontrora radr crcvetor zr zmo r creydort za neoyrlcnekluovc (powatnu maru),. .. Rqd elevarora povrarne mase ielevatora zazrno treba kontrolisati icrsilrr od namotane mase na donjoj glavi, jer mo2e izazvali zagusenje,du2e zastoje, ili pucanje lanca elevaiola. Ta'zagusenja narodito-Ju e""t"ne elevatoru povratne mase i to u usrovima kada dolta srame roe jretosita u povratnu masu.

i:ti;iii;:lt.lrii: i::

(sL lqDa lanci ne bi bili suviSe zategnuti, ili suvise otpusteni, pa lomilozrno, potrebno ih je svakodnevno kontrolisati. Zategnuiost tantf ooi ete-vatora treba kontrolisati na donjoj glavi, tako da se oslobodi donji poklo-pac irukom uhvari za element lanca na donjem landaniku. Lanac'ne sme

da ima pomeranja nadole ili ne velika, ali ne sme biti ni suvise zategnut, teda se.ne moZe popre-dno pomeriti. Ako se ukaze potreb", ="1"=a1i r"n""tako da s^e popustaju 6etiri nosada vijka i pomo6u dva zarezaiuea uUr.a tsr.16, poz. 2) s obe strane okvira elevaiora ravnomerno zalezali elevatorskilanac. oba elevatora osigurana. su sigurnosnim spojnicama u "lue"j,reopterecenja. Te spojnice treba podmazivati sva'tin 100 dasova racla,56


52/65

odnosno osam do 10 dana, pri demu vodili raduna o tome da mast ne pro-dre izmedu zuba spojnice, da spojnica ne bi proklizavala pri normalnomopteredenju. Kod kombajna starije proizvodnje te spojnice treba kontroli-sati da nisu suvise zategnute. Pri zatezanju opruga tih spojnica, koje susme5lene na donjim spiralama, ukupan zazor izmedu navblaka ofrugamora biti veci od visine zuba spojnice, da bi zub preko zuba mogao pres-koditi. Kod novijih kombajna ogranidena je mogu6nost zatezanla 'spoi-nice, time sto je narezan navoj samo dokle je dozvoljeno zategnuti spoj-nicu, tako da ne postoji opasnost od suviSnog zatezania opruga spojnice.

F

(st. 16)U samom bunkeru potrebno je povremeno pogledati poloZai kro_vica, iznad donje spirale za pra2nienje bunkera. Kr6vid rreoa 'oiziriZto jepraznjenje bunkera sporo. Ako 6esto strada remen za pogon spirale za

.rl::L'rift}'

fl+sfr t','','";itr'r.li

41tifr.-"ft

57


53/65

praznjenje, sigurno je krovi6 iznad spirale jako podignut, pa su spirala ipogonski remen (sl. 17, poz.5.) preoptereceni. U tom sludaju krovictreba spustati ka bodnim stranicama bunkera.Svakih detiri-pet dana rada potrebno je podmazati le2aje donje isto-varne spirale bunkera, kao i mazalicu na ukljudno-iskljudnoj spojnici po-gona spirale s desne strane kombajna, ma5cu KLM-3.

Kontrola I odrlavanle uredala za kretanle kombalnaPogon voinje kod kombajna ide direktno do motora preko varija-tora na spojni6ko vratilo menjada. Odatle, preko diferencijala, poluoso-vina i portalnih reduktora, na prednje pogonske todkove.U sistemu pogona voznje najvaZnije je kontrolisati zategnustost ipravilno podesiti hod varijatorskog sklopa, da bi se varijatorski remen iceo sklop saduvali od lomova.Zategnutost oba varijatorska remena moguce je proveriti tako Stose varijator, pomocu rudice hidraulika u kabini, postavi da se srednji Seta-juci disk (sl. 18, poz. D) dovede tadno u sredinu izmedu krajnja dva diska.U tom polo2aju udaljenost izmedu sredine gornje remenice na motoru isredine varijatorskog sklopa mora biti jednaka udaljenosti donle reme-

58

\r\I_i

(sr. 17)

{ (}/t\.


54/65

nice na spjnidkom vratilu menjada i sredine varijatorskog sklopa. Ako teudaljenosti nisu jednake, treba zategnuti remen popu5tanjem vijaka 1 i 2(sl. 18) s obe strane nose6e viljuSke varijatorskog sklopa i pomocu vijka 3(sl. 17) zategnuti oba remena.

\r\ i\\ '\\\r'\'. \\' '\\\\\ \-\

(sr. 18)59


55/65

Posle svakoo zatezanja-treba proveriti hod varijatorskog sklopapo gona vozn j e, da-bi se izmi:du u n urrEsn j e' 6oJiEIn"' E"iliIbit"i&"''i, n -y:i:511:..1_?yr 1e sogtrljr diskova u rratnie'nr sornjem iri aoniem poro_zaju osrvano zazor od 1,5 milimetara. Unutrasnji disk D ne sms dodirnutinijedan od spoljnih diskova, jer bi u tom sludaju veoma or.o pro "ri ."-meni, a mogao bi se razrupati i varijatorski skrop. Za regurisanje'noia vari-jatorskog sklopa potrebno je prvehstveno regulisati ndo nao6ie, i"ro stose ,startuje motor i pomocu rudice u kabini varijator voZnje OoveJe nai?fi11l.?ll_r."i obrtaja, kao.na slj 18, tj da unuira5nji s"tljueioi"r. totproe unutrasnjem krajnjem disku K (sr.1g) Motor zatimireba ugasiti i pro-veriti da li zazot izmedu unutrasnjih povrsina diskova D i K iznJsi r,s miri-me.tara. Ako nije toliki, treba ga podesiti pomocu podeSavaju6"g uUt" S,kojim se_produ-zuje ili skraiuje navojno vreteno, a zalim udvrstiti kontra-navrtku 7 (sl. 1g)Ponovo treba starlovati motor i pomocu rudice iz kabine podi6i vari-jatorski.sklop do kraja. U tom polo2aju ugasiti motor i proveriii zazor iz-medu donje povr5ine unurraSnjeg Seiaju6eg diska D i ipof;not Oii[a S,koji tatode treba da iznosi 1,5 mirimetara. Ako se ustanovi da lai zazornije 1,5 mitimerara, rreba ga podesiti pomocu niui*Jo'isi i'8), k;;i;gr"_ni6ava ulaz klipa u cirindar, odnosno'hod varijatorskog'skropa n"'goi". upode5enom poloiaju osigurati granidnik 6 s kbntranavltkom g (stltA).L- 10

(sr. 1s)


56/65

Nepode5eno varijatorsko remenje pogona voinje izaziva snainevibracije celog varijatorskog sklopa. Tada se duje lupa varijatorskogsklopa i varijalorsko remenje propada u vrlo kratkom roku. Ako mora dase menja jedan od dva pomenuta remena (sl. 18, poz.4l, tada treba zame-niti oba, tj. nikada ne upariti stari s novim remenom. U protivnom se ne bimogla oba remena ravnomerno zategnuti, zbog malih razlika u duziniistegnulog i novog remena.Blok varijatora voinje treba podmazivati jednom dnevno, a spoj-nidko vratilo menja6a svakih detiri-pet dana. Na menjadkoj kutiji trebapodmazati vrat zvona menjada i osovinicu spojnice, sve ma56u KLM -3Ulje u menjadu i portalnim reduktorima treba proveriti jedanput u sezoni.Povremeno u toku rada, zbog lak5eg upravljanja i vodenja kom-bajna, treba prekontrolisati i po potrebi podesiti ukosenost zadnjih to6-kova, merenjem udaljenosti na prednjoj i zadnjoj strani (sl. 19).Kao Sto se na slici 19 vidi, todkovi na prednjoj strani treba da su za10 milimetaaa bliii jedan drugom u odnosu na zadnju stranu. To se mo2eregulisati produ2avanjem ili skra6ivanjem poluge 1 (sl. 19), koja povezujerukavce todkova.Pored svega, potrebno je svakodnevno podmazivati sve zaleznepoluge za zatezanje lanaca i remena u prenosu pogona i istovremeno kon-trolisati zalegnulost svih lanaca i remena.Ako se na remenu primeti pukotina dublja od polovine debljine re-mena. tekav remen lreba odmah zameniti.

Kontroh I odrlrvanle hldraulldnc lnrtalaclfe kombalnaZa normalno funkcionisanje, du2i vek i pouzdano kori56enje hidrau-lidne instalacije kombajna, potrebno je detaljnije upoznati elemente i nji-hovu pojedinadnu funkciju u celom hidrauli6nom sistemu.Elementi hidrauli6ne instalacije su:Rezervoar (sl. 19), najdeS6e sme5ten blizu motora, zato 5to pumpadobija pogon direktno od molora. U reze,rvoarsvih .Zmajevih. kombajnanovije proizvodnje sipa se EHTRA HD SAE-30 motorno ulje, dok su za"univerzal" i kombajn "zmaj -780" potrebna specijalna hidraulidna ulja,kao Sto su "trans hidrol -85", "hidraol 70", "hidraulik HD -70", "hidrokipM -50..S bodne strane rezervoara svih kombajna postavljena je prozirnacev s oznakama "min. i "mah", koja sluii kao pokazivad nivoa ulja u rezer-voaru (sl. 19).U grlu za punjenje rezervoara sme5teno je sito, koje zadrlava ne6i-sto6e prlpunjenju iezervoara uljem. Na dnu r6zervoara'nalazi se 6ep zaispu5tanje ulja, a u poklopcu je pridvr5cen drZad predista6,a, za koji je ve-zan povratni vod, dok je usisni vod smeiten nize na bodnoj strani rezer-

61


57/65

llvr^lNA cEv PntruucArPnrruSNA PTOCA

POKTO?ACGII.A ZAruNJEN.lTTEZETYOATAlntv^cffw^c. iA llnttsr^c

ct? lA snrrer*,C ugn(Sl. 19a)

voara (sl. l9). Kapacitet rezervoara svih novijih instalacija kombajna iznosi13 litara, a kapacitet cele instalacije 16 litara.Svakodnevno treba kontrolisati nivo ulja u rezervoaru, koji mora dase nalazi izmedu oznaka "min" i .mah". Ulie iz rezervoara ispu5tati kadasu svi radni klipovi uvudeni u cilindre, a zameniti nakon 20 do 30 dasovarada kod novog kombajna u razradivanju, a posle toga jednom u sezoni.Pri zameni ulja obavezno dobro isprati rezervoar i sito, a papirnati ulo2akpredistada ispod poklopca rezervoata (sl. 19) zameniti. Pri zameni ulja netreba menjati sve ulje. Posle ispu5tanja i taloZenja, oko 80 odsto ulja

62


58/65

vtj^x sA uouEtrtt{il Gur}v(xlUl.AINl Pllr[ tX;,ri)EIA5ItCNr ?OOMIIAC

,o. - ?rsrcN

. utrN^ ulLt)\ vtlttr.^ I)"* ^"'.^ |its-*., ,*bat

PO(TOPAC--\--\

llf,GnrDnn ncoea

.-f,EIASIICNI toDMtI^(

vl.t^K sAuDuErrENoM ouvorr(lzt^zNr ?rlrtJuc^(l

sFclreilrtll rtfi

?rstcil tlltASllcMosrGu rc

tNAVrirxA toct Eol-A NA ?UMPU 5A SKlNUllM POKI'OPCtMsrGrrrr.OgNl POOr+tHlAC '.POi.IQPAC rur^lt l--\?vlr^( POn OPCAt t A5 rcNtPOOMEIAC - /.o. - PrsrENGON'TNI .2UPCANI(

-}

PUMPI NAIPISNA 'TOCICA63


59/65

gdo3go mo2e se procedeno ponovo koristiti, dok 20 odsto na dnu lrebabaciti u staro ulje.. Hidra.ulidna pumpa (sr. 20) najdesie dobija pogon direktno od kore-nastog vraila morora kod svih "perkinsovih" niotbra-, dok je kod .Merce-desovih" pogon preko remena. pumpa je zup6asta, t


60/65

Ventil konstantnog protoka (sl.22l ima zadatak da raspodeli ulje udve grane. Oko detiri petine ulja odlazi na radne elemente: ridne ciliridrehedera, vitla varijatora, voinje itd, a jedna petina na upravljadki mehani-zam. Po5to je to samo protodni ventil, najde56e se na njemu ne deSavajugreSke u radu, izuzev 5lr postoji mogu6nost da ulje procuri na zaptiv-kama, u tom sludaju zaptivke treba zameniti.IEIO VTNIILA

ZAPIIVKA

,.2Nt Pnr(tJUCA(

PRTI.IVNI PRIKLJUCA(

zA?lrv(A

IZI.A2NI PRIKTJUCAK

GI.AVA VENIII.A(sr. zl)

. . Sigurnosni ventil na grani upravljadkog mehanizma slidno ie izve-den kao i sigurnosni ventil-cele lristalabile, Samo je regulisan na'inatnoni2i radni pritisak, na 70 daN/cmr.Orbitrol ili danfost je najosetljiviji element cele instalacije. Ugradenje u lelu upravljada (volana), a predstavlja kruZni razvodnik koji od-reduje65


61/65

smer i kolieinu dotoka ulia na radni cilindar upravljaekog mehanizma. Toje jedini uvozni element cele instalacije i veoma je skup, zbog 6ega gatreba saeuvati od brzog propadanja. Da bismo ga saduvali potrebno je dase ul.le u celo.l instalaciji odrZava distim, tako 51o ce se pri svakom rastav-ljanlu brzorastavljajucih hidraulidnih spojnica i rada na bilo kojem delu in-stalacije obavezno postaviti zastitni 6epovi i sprediti ulazak prljavstine uulje. Osim toga, treba redovno menjati ulje i predistade, kako je vec re-deno. Orbitrol se podmazuje uljem u instalaciji, zbog dega prisustvo vaz-duha mo2e biti Stetno, te treba redovno kontrolisati i odstraniti ga, jerupravljad zbog prisustva vazduha desto ne izvr5ava komande vozada. Utakvom sludaju obavezno ispu5tati vazduh iz sistema i to popu5tanjem vi-jaka na prikljudcima na radnom cilindru upravljada, uz njegovo istovre-meno pokretanie. Uvek popustati onaj vijak na koju se stranu tera klipupravljada. Radnie ponavljati sve dotle dok s uliem izlaze mehurici vaz-duha. Nikada se pri voznji ne sme drZati upravljad u krajnjem polozaju,levo ili desno, jer kada klip izade do kraja tada reaguje sigurnosni ventil,6uje se blago Sistanje. U tom poloZaju cela instalacija upravljada ie podmaksimalnim opterecenjem, Sto moZe dovesti do br2eg propadanja kruZ-nog razvodnika, odnosno orbitrola. Uvek iz tog krajnjeg polo2aja uprav-llad vratiti malo nazad, dok ne prestane Sistanje sigurnosnog ventila. Nataj nadin saduvace se i orbitrol i spojna mesta instalacije od visokog pri-tiska i curenja ulja.Trojni razvodnik (sl. 23) ima zadalak da usmeri tok ulja ka izvrSnimorganima pojedinih radnih kola. To su, u stvari, tri nepovratna ventila (sl.23) sme5tena u jednom zajednidkom kuciStu, ili kod nekih kombajnasvaki posebno. Svaki od tih ventila povezan je s rudicama, koje su nadoh-vat ruke kombajnera. Pomocu tih rudica savlada se opruga i otvori ventil,tako da se ulje propusta na radni cilindar, zavisno od toga u kojem je ulj-nom kolu sme5ten ventil na koji se deluje. Ako se koristi rulica za dizanjei spu$tanje hedera, tada ulje ide ka radnim cilindrima za dizanie i spu5ta-nje hedera. Ako, pak, rutica za dizanje i spu5tanje vitla, tada se ulje usme-rava na radne cilindre za dizanje i spu5tanje vitla itd. Pomeranjem rudiceu suprotnom smeru deluje se na odgovarajuci ventil koji odrZava instala-ciju pod pritiskom, odnosno podignut heder. vitlo i dr. Na taj nadin otvarase ventil (sl. 23) i ulje vraca u rezervoar. odnosno spusta se heder, vitlo ilidrugi radni organi diJi je ventil aktiviran.Ako nijedna rudica trojnog razvodnika nije aktivirana,. ulje prolazikroz kuci5te irojnog razvodnika i-vraca se u rezeivoar, sve dok se ne akti-vira jedan od ventila trojnog razvodnika. Aktiviranjem bilo kojeg ventilatroinog razvodnika prekida se tok ulja ka rezervoaru, a ulje usmerava naradne elemente one instalacije diji je ventil aktiviran.Odr2avanie ili bilo kakva pode5avanja na ventilima trojnog razvod-nika nisu polrebna, ako se vodi raduna o distoci i redovnoj zameni ulja.66


62/65

|(APTCA O?rUGt STGURNOSNOG VENITA / : --te

lrcA zA osrGutANjE

PODMTT^CI ZA PODESAVANJE

OPRUGAsrGriRNOSNoG vNIlt,A

tAMt

PT CUR(ASIGURNOSNOG VTNIII.A

PRIKIJUCAK OOO VENTIIAXONST^NINOGPROTOKAsEDtsrE stGutNoNSoovNTil.APRIXt.iUCAK Aoovoo oo HToRAUUCNEPUMPE

vl]AX zA oslc(,lAN.n

Kr.Ac(At'cA

VREIfNO

06 do 1.7 ma

xtlt NftovlAlNoG vf'lltl

ooPUNs(lNC?ovtAtNl vlNtll'

VODIC^ SIGURNOSNOG VINTITA,/,/z^PllvNl POOMITAC,/POVRATNA OPRUGA /:IGURNOSNOG VTNTITA CtP NAVRIKA O|SIANrNT pOOMEIAC

(sr. 23)67


63/65

Ako bilo koji od ventila ne obavlja svoju funkciju, gre5ke mogu biti u sa-mim ventilima, sigurnosnom ventilu ili pumpi, koia ne daje dovoljan priti-sak u instelaciji. Pumpe ne6e dati dovoljan pritisak iedino ako broj obrtajanije dovoljan (iznad 2.000 u minutu), ili je nakon duge eksploatacije pove-6anzazor izmedu zupdanika iku6i5ta pumpe, Sto je rede sludaj' ili ie su-vi6e nizak nivo ulja u rezervoaru, pa se smanjuje protok pumpe.Radne eiemente hidrauli6ne instalacije 6ine sklopovi cilindra i kli-pova (sl. 24). Odr2avanje ovih elemenata u toku eksploatacije kombajnasvodi se na duvanje povr5ine klipova od korozije. Naime, uvek treba na-stojati da klipovi, kada kombajn stoji, budu maksimalno uvudeni u ci-lindre.

c, t^'nrl|illrrm-It3

orAlrtol lttltl

o. ur-. rr. rElt i..orre(s1.2{)

Na slici 25 prikazana je tehnolo5ka Sema rasporeda elemenata hi-draulidne instalacije na kombajnu, kao iuloga pojedinih elemenata u insta-laciji. Tehnologija rada hidraulidne instalacije je ovakva:Pumpa (s1.25, poz.2l, koja dobija pogon od motora (E), crpi ulje izrezervoara i potiskuje ga do ventila konstantnog protoka (sl. 25, poz. 41.

Ventil konstantnog protoka deli ulje u dve grane. Jedna petina ulja ide kaupravljadkom mehanizmu, a detiri petine na radne elemente hidraulidneinstalacije kombajna. Jedna petina ulja, koja ide ka upravljadkom meha-nizmu, dolazi do kru2nog razvod

Documents

Prirucnik Za Kombajnere