Prirucnik Za Gramatiku Engleskog Jezika

7/28/2019 Prirucnik Za Gramatiku Engleskog Jezika

1/24

Prirucnik za gramatiku engleskog jezika

Uvod

Sama sutina i jedna od najbitnijih stavki u engleskoj gramatici su pomoniglagoli! Bez njih je nemogue zamisliti engleski jezik i pravilno izraavanje.Zanae ljude je glavni problem kod pomonih taj to oni imaju dvostruku uloguzbog toga to su ne samo pomoni, nego su i glavni glagoli.Upravo po tome se razlikuju od svih drugih glagola u engleskom jeziku.Osnovni pomoni glagoli koje najee susreemo i od kojih se obrazujuengleska vremena su glagoli biti, initi i imati. Ova tri pomona iglavna glagola (zavisno od situacije) u ali nazivam crna trojkazato to su to be, to do i to have zadali mnogo muke naim studentimai uenicima.Najporaznije u celoj toj zapanjujuoj prii o crnoj trojci jeinjenica da tako prosta stvar, kao to su pomenuti pomoni glagoli, nikada

nije objanjena naim ljudima na odgovarajui nain. tavie, ovi glagoli sustalan izvor osujeenosti, oseanja straha i nesigurnosti u naem pristupuengleskom jeziku i nepoznanica koju kao da niko nije umeo, znao ili hteo danam razjasni. A re je o prilino prostoj stvari koja e, kada bude objanjena,verovatno izazvati veliki oseaj olakanja i zahvalnosti to se obian ovekpoput mene dosetio ovih praktinih uputstava za savlaivanje osnovneengleske gramatike.

Sutina engleskog jezikaEngleski jezik je satkan od vremena bez kojih se ne moe zamisliti ninajprostiji izraz u tom jeziku.Meusobna isprepletanost i igra vremena su neretko izvor velikog stresa istrepnje kod naih ljudi, naroito kada je re o vremenima koja ne postoje unaem jeziku kao to je, na primer, Present Progressive Tense (ili PresentContinuous Tense).

Naime, u naem jeziku sadanje vreme je sadanje vreme i u naoj svesti nepostoji razlika u tome kako izraavamo radnju koja se trenutno dogaa iliradnju koja se redovno dogaa i redovno ponavlja u razliitim vremenskimintervalima. Ve na tom primeru vidimo da se sutina engleskog jezika u

nekim aspektima bitno razlikuje od onoga na ta smo navikli u naemmaternjem jeziku.Svako vreme u engleskom jeziku ima svoje specifine uslove za izraavanje idodeljene pomone glagole bez kojih je nemogue bilo ta izrei.Vremena, odnosno radnje u vremenu, ne mogu se izraziti bez glagola, tonam je jasno i unaem jeziku.

Ali ono to nam nikada nije i nee biti jasno dok konano ne shvatimo kako tofunkcionie u engleskom, to je injenica da moramo da nauimo da smislenorazlikujemo engleske glagole umesto to bubamo tabele i tablice koje namna kraju nita ne pomau i iz kojih nikada ne nauimo da govorimo engleski

jezik sa razumevanjem i samopouzdanjem. Oduvek sam svim mojimstudentima i uenicima zabranjivao da mi kao papagaji ponavljaju napamet

1


2/24

nauene tablice i ablone bilo kog glagola i da mi izverglaju promenu glagolapo zamenicama.

Engleski jezik, kao i svaki drugi, mora da se ui prirodno i uz shvatanje nekihosnovnih postulata i principa. Uenje tablica I tabela, na ta nas je uvek

navodio na neinventivni kolski sistem, ne doprinosi bilo kakvom smislenomsavladavanju jezika.Pri tome ne elim da umanjim ni ulogu dosadnih predavaa koji nisu umeli dase spuste na nivo svojih studenata i aka. Takvim predavaima je izgledajedino bilo od koristi da pred svojim acima i studentima stoje kao autoritetkoji poznaje jezik, ali ne ume da ga adekvatno prenese onima koji taj jezikmoraju da savladaju. Svima koji predaju engleski jezik mogu samo da poruimda je njihov talenat za ovaj jezik ostao beskoristan za nae studente i ake.

Zato? Zato to nisu uspeli da se prvostave u ulogu svojih studenata i akakojima je maternji jezik sprski i koji, usled toga, nisu mogli da jasno razumeju

sve one odlike engleske gramatike koje su nepojmljive naem oveku same odsebe, nego ih je potrebno objasniti prostim srpskim jezikom! Kao neko ko jeproao kroz pakao pokuavanja da shvati, naui i savlada engleskugramatiku, a kasnije dobio izazov da je objasni drugima, shvatio sam zato seu mojoj svesti i svesti mnogih od nas stvorio mentalni blok, pa I otpor premaengleskom jeziku.

Ne, dragi moji itaoci, niti ste vi glupi niti ste nesposobni da nauite tajjednostavan jezik!On je prost da ne moe biti prostiji. Problem je u tome to nikada nije bilonikoga da vam taj jezik adekvatno objasni.Stoga, hrabrno napred u uenje engleskog jezika.Duboko verujem da svako od vas moe da savlada makar ovu osnovnugramatiku i da uz pomo iste komunicira na jednostavnom nivou sa drugima.Da to ne verujem nikada se ne bih latio pisanja ovakvog kratkog prirunika.

Osnovni principi engleskog jezika

Osnovni princip koji ne mogu dovoljno da podvuem je sledei: engleski jezikse ne moe nauiti bubanjem tabela i tablica i papagajskim ponavljanjem

onoga to je nabubano! Tabele i tablice treba da vam budu pred oima i davam slue kao podsetnik dok ne postanu deo vaeg razumevanja i znanja.Ovaj prirunik nee biti ni od kakve koristi onima koji smatraju da je uenjetablica i biflanje istih put za uspenost u engleskom jeziku! Engleski glagoli sukljuni za pravilno izraavanje u engleskom jeziku.

Engleski glagoli se, izmeu ostalog, dele na: 1) glavne glagole koji postoje iu naem jeziku: spavati, jesti, raditi, uiti; i 2) pomone glagole od kojih sunajvaniji ovi u pomenutoj crnoj trojci: to be, to do i to have.

Koliko god da nam glavni glagoli ne predstavljaju problem toliko su pomoni

glagoli u engleskom veliki izvor strepnje i frustracije. Zbog tih glagola suverovatno neki, ako ne i mnogi, odustali od daljeg uenja ovog jezika.

2


3/24

Zbog tih glagola su neki moda i zauvek omrznuli engleski jezik!

Ali, kao to rekoh, samo hrabro napred, nije nita vaa krivica. Svo tozameateljstvo se lako moe razumeti uz malo pameti iodgovarajuih objanjenja.Pomoni glagol to be nekako i shvatamo poto

postoji i u naem jeziku kao glagol biti, iako ga mi nikada neupotrebljavamo u vremenu u komega upotrebljavaju ljudi sa engleskoggovornog podruja. Glagol to have obino ignoriemo budui da u naemjeziku to nikada nije pomoni glagol..Najgori lan crne trojke je glagol to do. Sa tim glagolom niko ne uspevada se izbori iz prostog razloga to se uvek preutkuje njegova tajanstvenafunkcija i nain na koji se on (ne)upotrebljava u svakodnevnom engleskomgovoru.Osnovna engleska vremena se obrazuju uz pomopomonih glagola:to be, to do i to have i svih ostalih glavnih glagolau engleskom jeziku. Taj princip nikada nemojte smetnuti sa uma!

Isto tako, jedanko bitan princip koji se nikada ne sme smetnuti sa uma kada jeu pitanju engleski jezik je injenica da pomoni glagoli UVEK dolaze ispredglavnih glagola! To je sasvim logino pravilo upravozato to samo ime pomonihglagola izraava ono to oni ine oni pomau glavnim glagolima da iskautano vreme kada se neka radnja dogodila: da li je to bilo u prolosti,sadanjosti, budunosti, u toku razgovora, nakon neke druge radnje, da li jeprekinuto od strane neke druge radnje...U prvi mah ova dungla vremena iisprepletanost radnji moe da uplai iskrenog studenta engleskog jezika.Ali ono to e ove studije makar da vam omogue, to je da se razjasne svenedoumice koje nai ljudi nikada nisu imali od koga da naue budui da jena kolski sistem sterilan i nematovit, pa samim tim ne umeda prenesedinamino znanje i komunikaciju na engleskom jeziku.Imajui ove principe naumu, pristupamo kratkoj analizi nekoliko osnovnih i najee korienih vremenau engleskom jeziku. Ostala vremena bie obraena nakon pregleda pomonihglagola zato to e tada biti mnogolake obraditi svako vreme i pokazati nainna koje ono izraava radnje uengleskom jeziku.

SADANJE PROSTO VREME PRESENT SIMPLE TENSEPomoni glagol: to do (initi) koji ima razliite oblike za svako lice i uvek dolaziispred svakog glavnog glagola.

Radnja: Uobiajena radnja koja se odigrava esto i/ili je tako ustaljena ili normalna dase o njoj uvek govori u sadanjem vremenu budui da je to jedini nain na kojiona moe da se izrazi.Potekoe: Glavne smetnje na koje nailaze nai ljudisu pravljenje razlika izmeu ovog vremena i vremena koje izraava radnjukoja se odigrava u trenutku kada onjoj govorimo.Drugu potekou, verovatno najveu u celokupnom engleskom jeziku,predstavlja razumevanje funkcionisanja glagola to do. Ova potekoaposebno dolazi do izraaja prilikom postavljanja pitanja u ovom vremenu -utome se upravo krije sva tajanstvenost pomonog glagola to do.I work every day. (Radim svaki dan).

DoI work every day? (Da li radim svaki dan?)

3


4/24

You work every day. (Radi svaki dan).Doyou work every day? (Da li radi svaki dan?) He workS

every day. (On radi svaki dan).Doeshe/she/it work every day? (Da li on radi svakidan?) She workSevery day.Doesshe work every day? It workSevery day.Doesit work every day? We/You/They work every day. (Mi radimo/Vi (vie ljudi)

radite/Oni/One rade svaki dan).Dowe/you/they work every day?

PROLO VREMEPAST SIMPLE TENSEPomoni glagol: to do, ali u svom prolom obliku did, to dodatno komplikuje njegovorazumevanje. Radnja: Ovim vremenom izraava se neto to je uinjeno ilizavreno u prolosti.Potekoe: Glavna potekoa je ponovo raskorak uizjavnim potvrdnim reenicama kojima se izraava neto to je uinjeno uprolosti, a potom dolazi pitanje u kome izranja famozno did!I workedevery day. (Radio sam svakog dana).DidI work every day? You workedevery day. (Radio/la si svakog dana).Didyou work every day? He worked

every day.Didhe/she/it work every day? She cleanedthe table yesterday.Didshe clean the table yesterday? It made a noise last night.Didit make a noise last night.We work

edevery day.

4


5/24

Didwe work every day? You (vie ljudi) walkedin the park last summer.Did

you walk in the park last summer? They phonedtheir friends last night.Didthey phone their friends last night?

PPROSTO BUDUE VREMEFUTURE TENSEOvo je zasigurno najprostije englesko vreme, pa emo sa njim odmah dazavrimo.Pomoni glagol: to be (biti) u svom obliku za budue vreme koji jerazliit zasvako lice.

Radnja: neto to e biti uraeno ili obavljeno kasnije, ili u budunosti.Potekoe: Generalno gledano, ne postoje potekoe u obrazovanju ovogvremena. Poto i mi koristimo glagol biti kao pomoni glagol da iskaemoneto to EMO raditi kasnije ili u budunosti, to nam ovo vreme predstavljanajmanji problem za uenje i shvatanje.I will work tomorrow.(Radiu sutra).Will I work tomorrow?You will work tomorrow.(Radie sutra).Will you work tomorrow?He/She/It will work tomorrow.(Radie sutra).Will he/she/it work tomorrow?We/You/They will work tomorrow.(Radiemo/e sutra).Will we/you/they work tomorrow?Primetili ste u ovom vremenu jedno generalno pravilo: kada se postavljapitanje, pomoni glagol skae preko zamenice i zauzima prvo mesto u pitanju,iza njega dolazi zamenica, iza zamenice dolazi glavni glagol i onda idu ostalerei u reenici (koje su obino priloke odredbe za mesto, vreme i nain).Kao to vidite, ova prosta pravila nisu nikakva posebna mudrost

ili neto nedokuivo!CRNA TROJKAVerujem da ova problematika nikada do kraja i nikada do kraja jasno nijepredoena svima koji silom prilika ili svojom voljom moraju da se uhvate ukotac sa engleskim vremenima i gramatikom.Crna trojka: to be, to do ito have izazvala je mnogo stresa imentalne patnje i kod najiskrenijih ljubitelja engleskog jezika.A stvar je prilino prosta, ne moe da bude prostija! Samo je neko morao daobjasni do kraja kako i zato funkcioniu ti glagoli.Pomenuta tri glagola su posvojoj funkciji pomona, to znai da pomau da se iskae odreena radnja

koja se dogodila u nekom vremenu. Drugim reima,bez ta triglagola nemogue je na engleskom jeziku objasniti da li se neto dogaa u

5


6/24

ovom trenutku, da li se dogaa kao uobiajena normalna radnja, da li sedogodilo jue ili u veoma dalekoj prolosti, da li se deavalo pre nego toga jeneto drugo prekinulo, da li je poelo da se deava u prolosti pa nastavljadeava se u sadanjosti i nastavie da se deava u budunosti, ili e semoda ili sigurno dogoditi u budunosti. Dakle, sve to elimo da iskaemo na

engleskom jeziku nas neminovno nateruje da shvatimo potpunu funkciju ta tripomona glagola.Bez njih engleski jezik gubi svaki smisao. Bez njih ne postoji engleski jezik!Glavni problem koji izgleda niko do sada nije shvatioje to da ova tri glagola,iako su pomoni, takoe igraju funkcijuglavnih glagola.Drugim reima, postoje radnje koje treba iskazati u engleskom jeziku upravotim glagolima, ali u tim sluajevima oni nisu pomoni glagoli (nepomau iskazivanje radnje) nego su glavni glagoli - glavni nosioci radnje iglavni nosioci znaenja rei.Pored toga, dodatni izvor zabune su sluajevikada se jedan isti glagol (obino je to glagol to have, neto ree i glagol to

do) pojavi u istoj reenici dva puta. A pojavi se dva puta iz prostog razlogato nije re o jednom te istom glagolu, nego jedan od njih igraulogu pomonog glagola, a drugi je glavni glagol.Prva stvar koju treba imati na umu kada su u pitanju pomoni glagoli to je daiako oni znae biti, initi i imati, jer to je jedini prevod koji mi za njihimamo, kada su u slubi pomonih glagola oni ne znae to kako ih miprevodimo. Kada su pomoni glagoli, to be, to do i to have nemajuznaenje biti, initi i imati! Oni kao pomoni glagoli NITA ne znae!Njihova funkcija kao pomonih glagola je da pomognuglavnom glagolu

za koji suvezani i uz koji uvek idu.Druga stvar koju treba imati na umu je sledea: u svim sluajevima, bezizuzetka, kada su glagoli to be, to do i to have pomoni, oni uvekdolaze na prvo mesto ispred svakog drugog glagola u reenici. Stoga, nikadase ne moe napraviti greka da se takav jedan pomoni glagol, makar se inavodno dva puta pojavljivao u istoj reenici, zameni sa nekim drugimglagolom.Sada kada smo razjasnili ove dileme i nedoumice, pogledajmo neke primeregde ovi glagoli igraju svoju bitnu dvojaku funkciju. To bi trebalo automatskida razjasni i obrazovanje glavnih vremena u engleskom jeziku.

Sadanje prosto vremeKao to je ve reeno, pomoni glagol u ovom vremenu je glagol to do.Njegov problem je u tome to je tajanstven i sakriven, te njegova uloga nijetako lako uoljiva. To se posebno vidi u injenici da ga nema u potvrdnimreenicama, a kada treba postaviti pitanje u sadanjem vremenu taj glagoliznenada izranja naizgled niotkuda. Ali to nije sluaj da taj glagol dolazi samod sebe u pitanjima.To ne bi bilo nimalo u skladu sa strogim pravilima koja vae za neumoljivuenglesku gramatiku. Pomoni glagol to do uvek postoji u svim potvrdimreenicama, samo to ga mi ne vidimo.Uzmimo primer sa glavnim glagolom to work iz gornje lekcije. Na prvi

pogled reenica, na primer, glasi ovako:You work every day.

6


7/24

U toj reenici ne vidimo nigde postojanje glagola to do, iako upitna reenicaglasi:Doyou work every day?Otkud iznenada glagol to do u upitnoj reenici? Odgovor je prilino logian:

on se pojavljuje u toj reenici iz prostog razloga zato to tu mora dabude.Upamtite:nijedno vreme se ne moe obrazovati ako nema pomoni glagol!Samim tim pomoni glagol mora da postoji i u obinoj potvrdnoj reenici.Stvarje u tome to se glagol to do retko koristi u engleskom jeziku zbog jaine inaglaavanja koji prenosi kada se upotrebljava, pa se zato i zbegava uuobiajenom govoru. Ljudi ga obino izgovaraju kada hoe neto da naglase ipodvuku, ili u stanju ljutine i samoodbrane.injenica da ljudi ne upotrebljavaju glagol to do u govoru ne znai datajglagol ne postoji.Naprotiv. On postoji jer mora da u sadanjem vremenu obavlja svoju funkciju

pomonog glagolai da pomogne da se izraze sve radnje u sadanjem vremenu. Stoga svakareenica u sadanjem vremenu mora da sadri taj glagol.Zbog toga gornja reenica u svim licima glasi ovako:I (do) work every day. You (do) work every day.He/She/It (does) work every day.We/You/They (do) work every day.Primetiete da sada u treem licu nema workS every day!?Sada jesasvim jasno zato nema tog nastavka s u treem licu: zatoto ispred glagola work (koji je glavni glagol) stoji taj moni glagol to do usvom obliku za tree lice does - i u tom obliku on automatski oznaava iskree panju na to da je re o treem licu. Upravo otud to famozno slovo susvim reenicama u sadanjem vremenu kada govorimo u treem licu -da on, ona ili ono obavlja neku uobiajenu aktivnost ili radnju.Zarad lakeg izgovora dolo je do kombinacije does + glavni glagol.Otuda sviglavni glagoli u treem licu sadanjeg vremena imaju nastavak s,kao to jesluaj sa glagolom work u treem licu koji postaje works. I sada postajejasno kako i zato postavljamo upitne reenice onako kako ih postavljamo utom vremenu.Glagol to do, po pravilu koje ve znamo,prilikom obrazovanja upitnihreenica skae na prvo mesto ispred zamenice, a nakon njega slede

zamenica i glavni glagol:Do I work every day?Do you work every day?Doeshe/she/itworkevery day?Do we/you/they work every day?Obino su odgovori na ta pitanja, bilo da su potvrdni ili odreni, uskraenomobliku i glase:Yes, I do. No, I don't.Yes, you do. No, you don't.Yes, he/she/it does. No, he/she/itdoes not.Yes, we/you/they do. No, we/you/they do not.Pomoni glagol to do pokazuje time svoju mo pomaganja izraavanja

radnji u sadanjem vremenu.

7


8/24

Jer on sam je sasvim dovoljan da izrazi potvrdu da se neto desilo ili nijedesilo.Kao to sam naglasio, to je skraeni oblik izraavanja potvrdnih i odrenihreenica u ovom vremenu. One se uvek tako izgovaraju zarad kratkoe, astvarni pun oblik tih reenica glasi:

Yes, Ido workevery day. No, I do not work every day.Yes, youdo workevery day. No, you do not work every day.Yes, he/she/itdoes workevery day. No, he/she/it does not work every day.Yes, we/you/theydo workevery day. No, we/you/they do not work every day.

Prolo prosto vreme

Ista je stvar u fukciji pomonog glagola to do u ovom vremenu, jedino tose on ovoga puta pojavljuje u svom prolom obliku did.U sluaju prolog vremena, ovaj pomoni glagol se ne razlikuje u licima, negoje u svim licima potpuno isti.Kao i kod sadanjeg vremena, uoavamo istiprincip.Zbog njegove jaine ljudi ga koriste u retkim situacijama, ali to ne znai da onne postoji u potvrdnim reenicama.On mora da postoji zato to se nijedno vreme u engleskom jezikune moezamisliti bez svog pomonog glagola.Tako imamo sledee primere:I (did) work every day. You (did) work every day. He/She/It (did) work every day.We/You/They (did) work every day.Primetili ste da glavni glagol, u ovom sluaju work, nema karakteristiannastavak ed na kraju.Zato je to tako sada postaje jasno.To je zato to ispred njega stoji pomoni glagol koji pomae da se iskae

radnja rada u prolom vremenu.U stvari, taj famozni nastavak ed, koji vam niko nikada nije objasnio, nastaoje upravo usled spajanja pomonog glagola u prolom vremenudidi svih glavnih glagola koji su pravilni.Svi pravilni glagoli u prolom vremenu imaju nastavak ed zato to je dolo

do stapanja sa pomonim glagolom did.Naravno, postoje izuzeci za ovo pravilo kada su u pitanju takozvaninepravilni glagoli. Oni su nepravilni zato to u njihovom sluaju nije dolo dostapanja sa did i nisu dobili nastavak ed u prolom vremenu.I tako,razdvajanjem glavnih glagola od pomonog dobijamo upitne reenice uprolom vremenu gde pomoni glagol did skae na poetak a iza njegasledi zamenica i glavni glagol u svom izvornom obliku (infinitivu kako seto naziva u gramatici).To praktino izgleda ovako:

I worked

every day.Did

8


9/24

I work every day?You workedevery day.Didyou work every day?He/She/It work

edevery day.Didhe/she/it work every day?

We/You/They workedevery day.Didwe/you/they work every day?

U prolom vremenu imamo odlian primer gde se jedan glagol pojavljujenavodno dva puta, recimo u sledeem pitanju:Did you do your homework yesterday? Nai studenti obino vide takav primeri ostaju zbunjeni nad injenicom da se u istoj reenici navodno pojavljuje istiglagol i to, da stvar bude jo gora, jedan je u prolom a drugi u sadanjemvremenu. To, meutim, nije uopte sluaj. Nije re o jednom te istom glagolu!Prvi glagol koji se vidi u tom pitanju je pomoni glagol koji nema znaenja, neznai initi!!!Taj glagol samopomae

da se iskae radnja raenja domaeg zadatka u prolosti, to jest jue.Drugiglagol jeglavni glagol

i on zaista znai initi, raditi.Dakle, da, re je o istom glagolu, ali sa dve razliite i drukije funkcije!Potvrdne reenice koje oblino viamo u ovom sluaju glase:I did my homework yesterday.You did your homework yesterday. He/She/Itdid his/her/its homework yesterday. We/You/They did our/your/their homeworkyesterday.Meutim, u ovom sluaju vidimo samo pomoni glagol did,a rekli smo dapomoni glagoli nemaju znaenja! Prema tome, ove reenice same po sebi

ne znae nita zato to u njima ne postoji glavni glagol koji izraava radnju.Ustvari, on se ne upotrebljava, ali itekako postoji!U protivnom, ove reenice nemaju nikakvog smisla. Glavni glagol uovom sluaju je glagol raditi - do.On mora da postoji i, po ustaljenom i nepromenljivom pravilu, doe odmahizapomonog glagloga. Zbog toga ove reenice u svom punom obliku glase:Idid domy homework yesterday.Youdid do

your homework yesterday.He/She/Itdid do

9


10/24

his/her/its homework yesterday. We/You/Theydid doour/your/their homework yesterday.Sada ove reenice u upitnom obliku glase onako kako ih uvek i vidimo uengleskom. One u sebi sadre pomoni glagol koji je skoio na prvo

mesto,iza njega sledi zamenica a iza nje i glavni glagol do kome ovaj glagol

pomae da izrazi radnju raenja domaeg zadatka jue:Did I do my homework yesterday?Did you do your homework yesterday?Didhe/she/it do his/her/its homework yesterday?Did we/you/they do our/your/theirhomework yesterday? Nikada ne smete da meate dva glagola to do i da ihposmatrate kao jedan.I jedan idrugi imaju dve razliite funkcije i nemaju veze jedan sa drugim, osimusmislu da prvi pomae drugom da izrazi radnju a drugi jeglavni glagol

.

Ono to dodatno komplikuje funkciju ovog glagola je i injenica da jeglagolto do nepravilan, to se jasno vidi po tome kakav je u prolom obliku.Da jepravilan, taj glagol bi u prolom obliku glasio doed - imao bitajkarakteristian nastavak ed. Ali budui nepravilan, on u prolomvremenuima oblik did kao pomoni glagol.Glagol to have je takoe nepravilan, tako da u engleskom jeziku nepostojiglagol haved.Vie o funkcijama tog glagola u narednoj lekciji.POMONI GLAGOLI TO BE I TO HAVEDoao je trenutak da demistifikujemo i preostala dva kljuna pomonaglagola poznata kao biti iimati. Ti glagoli se mnogo lake razumeju uodnosu na glagol to do izprostog razloga to su uvek vidljivi u reenici ikada su u funkciji glavnih i kadasu u funkciji pomonih glagola.U njihovomsluaju nema potrebe da se uvek priseamo da postoje pre svihdrugihglagola u potvrdnim reenicama i da pomau glavnim glagolima daiskauradnju koja se odigravala u prolosti ili upravo zavrila u sadanjosti. Osim toga, i u naem jeziku postoji glagol biti kao pomoni glagol, pa nam to dodatno

olakavabrzo uoavanje i razumevanje funkcije tog glagola.Ono to trebaobavezno imati na umu je da postoji veoma prost nainda se prepozna kadaglagoli biti i imati igraju ulogu glavnih glagola,a kadasu pomoni glagoli koji pomau glavnim glagolima da iskau nekuradnju.Prilikom analize engleskog jezika, kao i prilikom izraavanja misli natom jeziku, bitno je posmatrati svaku reenicu izolovano i pratiti rei koje se unjojupotrebljavaju.Ukoliko u datoj reenici vidite da glagoli biti ili imati stojesami i da nepostoji nijedan drugi glagol osim njih, to je znak da ti glagoliigraju ulogu

glavnih glagola i samo tada znae to to znamo da znae.Ukoliko iza tih glagola dol

10


11/24

azi neki drugi glagol, onda je jasno da su ti glagolipomoni - pomau glagoluiza sebe i ne znae biti ili imati, ve imajuiskljuivu ulogupomonih glagola bez znaenja.U pojedinim situacijama ova dva glagola se pojavljuju u istim

reenicama navodno dva puta, ali nemaju isto znaenje.Prvi koji se od njih pojavi pre onog drugog igra ulogupomonog glagola

i pomae tom drugom da iskaeradnju.Drugi glagol se pojavljuje u obliku karakteristinom za vreme radnjekojuopisuje i nalazi seodmah izaprvog glagola prema pravilu koje smo venauili. Zato ukoliko u jednoj reenicividite da na prvom mestu dolazi glagolbiti, a iza njega glagol imati sanastavkom ing, znajte da nije re o dvapomona glagola! Samo je prvi

pomoan, kao to ve znamo, a drugi je glavniglagol.Ukoliko u reenici vidite glagol imati na prvom mestu, a odmah izanjegadolazi glagol biti u svom past participle obliku been, isti stariprincip vai iu tom vremenu. Glagol imati je u tom sluaju pomoan i neznaiimati, a glagol biti je glavni glagol.U vremenima gde ova dva glagolaigraju svoju pomonu ulogu moe da doedo sluaja da su oba pomona, priemu e doi jedan iza drugog na prvommestuiza zamenice, anakon njihdoi eglavni glagol koji iskazuje radnju.Ali i u tim sluajevima jedini poredak koji oviglagoli mogu da oforme je daimati doe kao prvi glagol, biti u pastparticiple obliku been doe izanjega, a nakon njih ide glavni glagol.Iako sve ovo na prvi pogled deluje veomazbunjujue, nema razloga za strah.Engleski jezik i gramatika mogu da postanu pravaigra i zadovoljstvo ukoliko steknemosamopouzdanje u izraavanju. A nemarazloga da vremenom ne steknemo samopouzdanje zatoto se engleski jezik

sastoji od rigidnih pravila i onog trenutka kada ovladamo tim pravilima,ceosvet engleskog jezika postaje na. Stoga se nemojte obeshrabriti uovom trenutku. Celokupnaova materija je veoma laka i inteligentnim ljudimane bi trebalo da predstavlja neki veliki problem.Duboko sam ubeen da svako moe da naui makar osnovnoizraavanje naengleskom i da savlada ova osnovna vremena. Neki e ovaj jezik savladatisuperiorno i on e im biti poput maternjeg, drugi e na osnovuovog prirunikastei bolje shvatanje smisla i dinamike jezika, a nekima eovo biti dovoljnoda mogu da sroe najosnovnije stvari na engleskom jeziku.Bilo kako bilo,primarni cilj ovog prirunika je da demistifikuje teke stvari uengleskojgramatici i da vam priblii taj jezik koji je u sutini prilino jednostavan

SADANJE TRAJNO VREMETHE PRESENT CONTINUOUS TENSEILITHEPRESENT PROGRESSIVE TENSE

11


12/24

Pomoni glagol: glagol to beu svom sadanjem obliku koji se menja pozamenicama. Kao i u svim drugimvremenima, prvi glagol koji doe izazamenice je pomoan, pa tako lakomoemo da prepoznamo sve oblikeglagola to be koji se menja

po zamenicama.Glavni glagol: svaki glavni glagol koji izraava ovo vreme ima karakteristiannastavaking. Autor nije uspeo do ovog asa da razume poreklo nastavkaing, paza sada pretpostavlja da jetaj nastavak nastao u engleskom jeziku zaradsvrhe iskazivanja radnje u sadanjem trenutku.Radnja: Kao to mu samo ime kae, to je radnja koja traje u trenutku kada se o njojgovori(radnja je u progresu u trenucima naeg govora).I am working now.Youare watching the television at this time.He is sleeping at this moment.She is

riding her favourite horse.It is breaking down.We are cleaning the streets.Youare singing your funny tune.They are thinking about their new agenda all thetime.Prvi glagol u ovim reenicama: am, are, is i are su oblici glagola biti usadanjem vremenu.Iza njih dolaze glavni glagoli sa svojim karakteristiniming. Uvek kada viditetakvu reenicu znajte da ta radnjaobaveznogovori oneemu to se dogaa u trenutku kada neko o tome govori.Evo kako bi izgledao odnos u ovom vremenu u kome je glagol to be na prvommestu kao pomoan i nema znaenje biti, aglagol to have koji stoji izanjega je glavni glagol. Klasian primer je izraz naengleskom jeziku kadaneko ima nezgodu, problem,ili ne moe da se snae sa neim.Tada se kaehaving trouble. Evo kako izgleda takav izraz u svim licima:Iam having trouble with my car.You are having trouble with your car.He/She/Itis having trouble his/her/its car.We/You/They are having trouble with our/your/theircar.Kao to vidite, glagol to have u ovom vremenu, kao i svi drugi glavniglagoli u radnji koja sesada

deava, ima karakteristian nastavak ing. Stoga, nemojte da vas tozbuni ida ga pomeate sa glagolom to have koji nema znaenja i kojikaopomoan glagol dolazi doizraaja u drugim vremenima gde je na prvom mestu ispredglavnih glagola!U ovom sluaju nije re o glagolu to have kao pomonomnego o glagoluto have kao glavnom glagolu.Upitan oblik gornjih reenica bi trebalo dabude svima jasan na osnovuve poznatog pravila da pomoni glagol prilikom postavljanja pitanja skaenaprvo mesto, iza njega dolazi zamenica iza koje dolaze glavni glagol iostatakreenice. Neretko izraavanje reenica u engleskom jeziku lii naupanjerepe, ali je uteno to to na kraju repa bude iupana, ono tohoete da

kaete uspete da izrazite tako da vas potpuno razumeju ljudikojima je tomaternji jezik, a vae upanje biva sve lake iz meseca umesec da bi na

12


13/24

kraju postalo ono to Englizi i Amerikanci nazivaju drugapriroda a za ta miobino kaemo da postane deo nas. Poto ta jasnapravila za upitanoblik sada ve sigurno znate, evo samo nekoliko kratkihprimera upitnog oblikaiz gornjih reenica:Am I working now?Are they cleaning the streets?Are you having trouble with

your car?Is she having trouble with his car?I u ovom vremenu su potvrdni odgovori uvek kratki i zavravaju se samosapomonim glagolima, mada celokupna reenica u punom smislu trebadaglasi kao i u drugim vremenima gde se sve reenice skrauju:Yes, I am (working now).Yes, they are (cleaning the streets). No, they are not(cleaning the streets).Yes, I am (having trouble with my car).PROLO TRAJNO VREMETHE PAST CONTINUOUS TENSEILITHE PASTPROGRESSIVE TENSEPomoni glagol: Opet je to glagol to be, ovoga puta u svom prolomobliku koji se razlikujeu licima samo u tome da li postoji jedno ili vie lica kojaobavljaju radnju ije

iskazivanje taj glagol pomae.Glavni glagol: I ovi glavni glagoli imaju karakteristian nastavak ing. Ono to ihrazlikuje od drugih glagola koji imaju taj nastavak je pomoni glagol tobekoji stoji ispred njih u prolom vremenu! Usled injenice da je glagol tobeispred tih glagola u prolom vremenu, to sve glagole iza njega stavlja u prolovreme! Naime, princip za ovaj isvaki

pomoni glagol je isti kao i u sluaju glagolato do. Vreme u kome se tajpomoni glagol nalazi, bilo da je to sadanje iliprolo vreme, odreuje vremesame radnje. Isti je sluaj u ovom vremenu.Isto je sluaj u svakom drugom vremenu. Nema razloga da pogaamoinagaamo ta to pie ili ta je izreeno u engleskom jeziku i da sepremiljamoda li se

ta radnja desila jue, ili se deava sada,ili e se desiti sutra.Sve na ta je potrebno obratiti panju je pomoni glagol! A on je lako uoljiv zato to se uvek,uvek, uvek

nalazi kao prvi glagol u svakoj engleskoj reenici. im uoimo prviglagol ureenici i vreme u kome on stoji, odmah i bez greke znamo u komvremenu jecela reenica, to jest kada se radnja dogodila, dogaa ili e sedogoditi!Slianprincip treba da vas vodi i kod pisanih testova. Tu se obinotestira poznavanjegramatike engleskog jezika. Sve to treba da uoite uzadatim reenicama suglagoli i samo glagoli. I sve ega treba da se setite jeu kom vremenu sekoriste koji pomoni glagoli i u kom obliku su uvek i bezizuzetka glavni glagolikoji dolaze iza njih. Na primer, ako imate zadatureenicu gde zamenicastoji na prvom mestu, potom praznu crtu iza koje je napisanglavniglagol sa nastavkom ed, ne treba da se dvoumite nijednog asa okotoga okom vremenu je re. Jedino kod aorista glavni glagoli imaju nastavak

ed aispred njih uvek i bez izuzetka MORA da doe pomoniglagol have,odnosno has

13


14/24

(ako je u pitanju tree lice

).Ukoliko imate reenicu gde nemapomonog glagola na prvom mestu, a iza praznecrte stoji glagol sanastavkom ing, opet nema nikakve sumnje! Poto je u

takvim vremenimagde takvi glagoli imaju samo taj nastavak pomoni glagolglagol to be, sveto treba da pogledate je ostatak reenice, tanije koja jepriloka odredba zavreme (da li jevreme sadanje ili prolo) i u skladu sa tim da stavite glagol to beusadanjem ili prolom vremenu ispred glavnog glagola.Nikada, podvlaim, pomoniglagoli to be i to do ne mogu da idu ispredglavnih glagola koji imajunastavak ed, niti pomoni glagol to have moeda ide ispred glavnihglagola koji imaju nastavak ing ili glagola u infinitivu(glagola koji su usvom izvornom obliku i nemaju nikakav nastavak u sadanjem vremenu).To jenemogue, to je urezano u kamen, to je nepromenjivo u engleskom

jeziku!Izato, umesto biflanja na pamet tabela i tablica, uvek imajte na umu ovakrajnje jednostavna pravila koja su takva kakva su i od kojih nema odstupanjai nema anse daikadpogreite!

Neki korumpirani i neasni pojedinci mogu da vas ubeuju da neznatedovoljno engleski jezik i da vam na usmenom daju slabiju ocenu da bistekodnjih uzimali privatne asove, ali na pismenom testu nema anse da sprovedutakvu nepravdu!Na vama je da li ete logino da razmiljate i sa ovim osnovnimznanjempravila u engleskoj gramatici dokaete makar sebi da znate vie ibolje (potosu neki roditelji skloniji da uopte ne veruju svojoj deci i onometo deca znajuda se deava, ve veruju i uzdaju se u kvaziautoritet nekihneasnihpojedinaca koji taj autoritet nekanjeno zloupotrebljavaju zato tone postojivolja, mehanizam i pravna zatita od takvih zloupotreba). Dubokosam uveren da i najslabiji aci iz engleskog jezika, samo ako hoe, moguuzpomo ovih osnovnih i nepromenjivih pravila da naue neto i dapopraveslabe ocene.Vratimo se sada na prolo trajno vreme.Radnja

: Radnja koja se izraava u ovom vremenu je ona koja je nesmetano tekla uprolosti prenego to ju je neka druga radnja prekinula.U svim sluajevima dolazi prvo glagol tobe na prvo mesto, iza njega glavniglagol sa ing koji izraava ta sedeavalo, a potom sledi opis radnje koja jeprekinula tu radnju koja je tekla.Svaka druga radnja koja se umeala u tok prve radnje (ili prvih radnjiukoliko ih jebilovie)uvek se izraava u prolom vremenu.Evo nekoliko primera u kojima vidimo prvuradnju koja je tekla dok je drugaradnja u reenici nije zaustavila:

Iwas watching

14


15/24

the movie (prva radnja) when the phonerang(druga radnja).Youwere sittingon the sofa (prva radnja) when the dog

came along(druga radnja).Hewas polishinghis shoes and she was feeding the cat when the earthquakestruck

.Itwas sleepingunder the bed when itheardsome noise.Wewere eating

our dinner as weheardthat something was going on outside.(U ovomsluaju obratite panju da je glagol heard u prolom vremenu i to jetadruga radnja koja je prekinula prvu.)Youwere dozing offby the time the showcameto its end.Theywere sleeping

peacefully before the visitorcameto see them.Upitni oblik je isti kao i kod svih ostalih vremena.Pomoni glagol skae napoetak reenice, a sve ostalo iza njega ide onako kako stoji u potvrdnom obliku.Kao i u prethodnom vremenu, evo da i ovde pokaem te sluajeve gde je jedanglagol od crne trojke pomoan (onaj prvi), a drugi iza njega glavni:I was(pomoan) having (glavni) trouble with my car when my neighbourappeared.You were having a headache on the plane when the stuardess came to seewhat was going on.He was having trouble with his children before he decided

to take action.They were having terrible weather just as the rain began tofall.Primeri kada je glagol biti u sadanjem ili prolom vremenu glavniglagol:Iam13 years old.Iwas15 years old three years ago.Youaresnob.You

wereso smart yesterday.He

15


16/24

isstupid.Hewashandsome 10 years ago.Sheis

great.In the past she was very childish.It is funny.We are so slick.We were stupid when we did that. (U ovom sluaju nemapomonih glagola,oba glagola su glavna to se vidi iz radnji koje su njimaizraene. Kada biglagol to be ovde bio pomoan, iza njega bi, po pravilu,morao da doe nekidrugi glagol. Iza njega nema drugog glagola!).You are so mean.You werevery clever.They are as funny as they can be. (Ni ovde iza glagola to be ne

stojinijedan drugi glagol, pa je odmah jasno da je re o glavnom glagolu tobekoji ovde znai biti).They were extremely stupid.

Kao to vidite, u svim ovim reenicama glagol to be stoji sam uprolom i usadanjem vremenu. Kada god ga vidite samog u reenici ilinekom delupodue reenice i kada god odmah iza njega NE STOJI nijedandrugi glagol,tu nema nikakve sumnje glagol to be je tada glavni glagol iznai biti.Isto nepromenjivo pravilo vai zasvakipomoni glagol. Kada godpomoni glagol stoji sam u kratkoj reenici,ili je sam u duim reenicama iodmah iza njega ne postoji nijedan drugiglagol, onda je re o glavnimglagolima. U svim drugim sluajevima gdeodmah izatih glagola slede nekidrugi glagoli, re je iskljuivo o pomonim glagolima kojitada ne znae biti,initi, imati nego pomau glagolu iza sebe da iskaeradnju.SADANJE SVRENO VREME (AORIST)PRESENT PERFECT TENSE

Pomoni glagol: glagol to have u sadanjem vremenu.On se jedino u treem licu javlja kao has da bi se razlikovao od ostalihlica u kojima se javlja kaohave.Glavni glagoli

: u ovom vremenu glavni glagoli imaju nastavak za prolo vreme ed ukolikosu pravilni.Ukoliko je re o nepravilnim glagolima koji nemaju nastavak ed,onda je reo takozvanom past participle obliku tih glagola. To je onatakozvana treakolona nepravilnih glagola.Kod tih glagola nema pravilakako e se zavravati u prostom prolom vremenu iaoristu! To je jedna odretkih stvari u engleskom jeziku koju morate da nauitenapamet poto nemadrugog naina da to savladate.Neki nepravnilni glagoli su isti u sve tri kolone, to jest u sadanjem, prostom

prolomvremenu i aoristu, kao na primer glagoli to put i to cut.

To da li oni iskazuju radnjustavljanja i seenja u sadanjosti, prolosti ili aoristuvidi se na osnovupomonih glagola

16


17/24

koji stoje ispred njih! Neki oblici nepravilnih glagola se razlikuju u svatrivremena, kao na primer glagoli to begin i to ring. Neki su u prolomprostom vremenu iaoristu isti, kao na primer glagoli to find, to bring i tosleep. Koju radnju izraavanju i ukomvremenu moi ete da odredite prema tome koji pomoni glagol stojiispred

njih!Praktino gledano to e rei: ukoliko je ispred njih glagol to beu sadanjemili prolom vremenu, onda e ti glavni glagoli uvek imatinastavak ing iizraavae radnju koja se dogaa u trenutku kada o njojgovorimo,ili radnju koja je tekla u prolosti pre nego to ju je prekinula nekadrugaradnja; ukoliko ispred tih glagola stoji pomoni glagol to have, oviglavniglagoli e imati nastavak ed, ili, ako su nepravilni,imae svoj oblik iztree kolone i uvek e govoriti o radnji koja se upravo

sada zavrila nakonto je tekla neko vreme u prolosti; ukoliko ovi glagolistoje iza nevidljivogpomonog glagola to do u sadanjem prostomvremenu, pri emu se ureenicama pojavljuju kao da su samostojni i kao daispred njih nema glagolato do, jasno je da uvek govore o radnji koja jeuobiajena ili je redovnidogaaj! Iako sve ovo deluje samo naizgledzastraujue, vremenom, kada seovi principi ustale u vaoj svesti,neete vie nikada imati problem sa osnovnimengleskim vremenima i bieteu stanju da ih lako prepoznajete, a upravo je tobio cilj autora prilikom izradeovog prirunika.Radnja: Radnja koja se iskazuje ovim vremenom je neka radnja koja je poelau prolosti i sada se zavrila.Da li je radnja poela u dalekoj ili bliskoj prolosti, tonije kljuno bitno. Nekestvari uradimo za tili as, neke su vuku godinama.Dakle, ono to je kljuno zatu radnju to je da se zavrila u asu kada o tomegovorimo, ili u danu u koji je spominjemo.Evo nekih primera gde se glagol to have navodno pojavljuje dva putau istojreenici.Ne zaboravite da je to varka.

Nije re o istom glagolu! Poto je prviglagol u reenici obavezno pomoni

glagol, to prvi glagol to have je ustvari pomoni glagol koji nema nikakvoznaenje, a drugi glagol je glavniglagol koji znai onako kako ga prevodimo unaem jeziku.U naem jeziku se glagol imati retko upotrebljava u svim izrazimakojesusreemo u engleskom jeziku. Takoe obratite panju na to da je glavniglagol tohave u ovim reenicama u svom prolom obliku - had. U tomobliku sejavlja u jo jednom vremenu koje je sve manje u upotrebi, ali u tomvremenuigra ulogu pomonog glagola to have u prolom obliku i nalazi sena prvommestu u reenici. U sluajevima aorista je uvek na drugom mestuzato to nijepomoni ve glavni glagol:I have (pomoni) had (glavni) a real hard time.You have had a cat for 5 years.He has had headache for three hours.She has

had an operation on the heart.It has had to move back.We have had

17


18/24

much troubles with our neighbours.You have had a bad luck with yourcar.They have had many great dreams about their country.Evo i primera reenica gde suglavni glagoli

sa nastavkom ed

ako su pravilni ili suiza pomonog glagola u obliku iz tzv. tree koloneukoliko su nepravilni:I have slept (glavni glagol sleep iz tzv. tree kolone)for hours.You have helped your neighbour paint the house.He has done his homeworkwell.She has seen the President.It has brought some income.We havemanaged to sell the house.You have phoned your company.They have got tothe point of despair.Evo i primera gde je glagol to have pomoni a glagol to be glavni. Kaoiuvek, pomoni glagol e se pojaviti na prvom mestu odmahispred glavnog:

I have been to Belgrade.You have been naughty.He has been too good to betrue.She has been overly anxious.It has been bad.We have beenstubborn.You have been stupid.They have been sad for days.PROLO SVRENO VREMETHE PAST PERFECT TENSEIako je ovo vreme sve manje u aktivnoj upotrebi u engleskom jeziku,nasmaraki obrazovni program i neki profesori insistiraju na njemu kao da je odpresudnog znaaja.Ovo vreme se koristi da opie neku radnju koja se deavala ukombinaciji sanekom drugom radnjom, bilo da je prekinula tu radnju, ili jojje neposredno prethodila, ili se odigrala neposredno nakon teradnje. Najprostije objanjenje za ovo vreme glasi da je to neka radnja kojaje u prolosti u stvari bila present perfect tense, to jest aorist, ali poto sesada o toj radnji govori u prolosti ona vie nemoe da bude izraena kao dase sada zavrila nego kao neto to se tada zavrilo. Iako suovakvesituacije retke i iako se ovo vreme izbegava u aktivnoj upotrebi, zaradnekihzastarelih normi naeg programa pogledaemo i neke primere zatovreme. itaocu preputam da sam shvati kako funkcionie to vreme potojedo sada teoretski izneto sve to se moe rei o gramatici i dinamiciosnovnihengleskih vremena i njihovih pomonih glagola.Svi koji donekle ili dobro znajuengleski jezik vie ne bi trebalo da imajuproblem sa razumevanjem tih osnovnih funkcija.

Ukoliko se do sada niste snali, verovatno ete imati veoma male anseda seikada snaete u ovom jeziku i jedino to ete postii bie da nauitenekeosnovne rei i izraze koje ete teko moi da uklopite u smislene iispravnereenice u engleskom jeziku.Poto ja od ovog programa ne znam bolji ilaki koji bi mogao da vam priblii naizgled kompleksnu materijuengleskegramatike, sumnjam da ete na nekom drugom mestu naiadekvatnijupomo od ovde predstavljene (namerno izbegavam reprezentovane zatoto smatram da je na jezik dovoljno bogat i lep i da jesasvim bespotrebnokvariti ga tuicama koje se tako pomodarski unose unjega)!

Stoga vam je moj

18


19/24

iskren i dobronameran savet da batalite ovaj jezik i da se posvetite nekomdrugom jeziku ukolikoza to imate talenta.Imajte meutim u vidu injenicu da, koliko je meni poznato,veina svetskihjezika ima gramatiku poput ove engleske. tavie, iz moglinog iskustvamogu da kaem da svi koji savladaju englesku gramatiku ne bitrebalo da

imaju problema da savladaju osnove panske gramatike,o emue eventualno biti rei u moda nekom buduem priruniku ovogautora zataj jezik.Dakle, ako do sada niste uspeli da se snaete razlog zato moda lei upogrenom izboru jezika, mada ostavljam mogunost daja nemam pojma uobjanjavaju gramatike ovog jezika.Ako nita drugo, teim se time to izamene stoje desetine uspenih studenatakojima je ovaj moj program sadapretoen u prirunik umnogome olakaoivot i uenje ovog jezika. Naalostmoj praktian rad sa ljudima raznihgovornih podruja je pokazalo da je uzroksvih problema sa kojima se susreu

ljudi u engleskom jeziku uvek isti: nije problem u jeziku i njegovoj gramatici, ma koliko ona delovalanerazumljivo i teko, problem jeto nema ko da sve to jednostavno i jasnoobjasni ljudima eljnim da saznaju! Sada vie ne postoji ta prepreka zarazumevanje osnovne gramatike engleskog jezika.U ovom prirunikusam vam izneo tajnu mog profesorskog uspeha sa ljudimaraznih govornihpodruja. Tajna je sada otkrivena i sve to je neophodno zauenje engleskegramatike je saeto u ovom priruniku. Od sada ovaj klju zarazumevanjeengleske gramatike imate uvek u rukama.Vratimo se na vreme koje je nadahnulo prethodno objanjenje. Evo kako seono gradi:Pomoni glagol: to have u svom prolom obliku had koji je isti u svim licima.Primetili smo ve da je taj glagol nepravilan, a toznai da u prolom vremenunema nastavak ed to je i logino! Zamislitena ta bi liio i kako bi seizgovarao glagol haved kada bi postojao, ilibeed kada bi postojao, ilidoed kada bi postojao. Zbog te nakaradnosti koje su mogli imatida postoje u takvimoblicima, svi pomoni glagoli su nepravilni i u sluajevimakada igraju ulogupomonih glagola i u sluajevima kada igraju ulogu glavnihglagola!

Glavni glagol: kao i u aoristu u sadanjosti, svi glavni glagoli posle pomonogimaju nastavaked ukoliko su pravilni, odnosno imaju oblik iz treekolone ukoliko sunepravilni.Radnja: Opisuje neku radnju koja se deavala u kombinaciji sa nekom drugomradnjom, bilo da je prekinula tu radnju ili prethodila toj radnji.The situation washorrible when I had phoned the police.Remember, it was snowing heavilywhen before you had slipped over the ice.He had rung the neighbour becausethe dogs were fighting and biting each other.

19


20/24

She was runing very fast, so at one point she had lost her breath.We thoughtthe party was silly before we had decided to leave.You were trying to catchthe bus, so you had run very fast.He said so much non-sense before they hadstopped it.SADANJI TRAJNI PERFEKTTHE PRESENT PERFECT CONTINUOUS

TENSEILITHE PRESENT PERFECT PROGRESSIVE TENSENa prvi pogled ovo je vreme zastraujueg imena.Ali, kao i kod svihengleskih vremena uvek obratite panju na njihove nazive.U samom nazivu se krijuradnje i vreme odigravanja radnji koje to vremeizraava, to jest sam naziv zavreme otkriva bez greke KADA su se odigraleili se odigravaju ili e se odigratisve radnje koje se iskazuju u tom vremenu.Kada shvatite ta se krije u imenimavremena, pa jo kada ih poveetesa pomonim glagolima koji sukarakteristini za svako od tih vremena, pa nato poveete i pravilo u komobliku su svi glavni glagoli iza pomonog glagola udatom vremenu, vienema nikave prepreke da rasturite jezik i postignete

svoj maksimum.Naziv ovog vremena krije tri kljune rei: present(sadanjost), perfect(to znai da se nesto usavrilo (perfekcionalizovalo), odnosno zavrilo) iprogressive (to znai da radnja jo traje). Iz toga je jasno da je reoradnjama koje su se zavrile a traju i to oito u sadanjosti-zbog reipresent. Takoe obratite panju na prvi deo imena tog vremena presentperfect. Ve smo videli da u tom vremenu sa takvim nazivom (aorist)postojipomoni glagol to have iza koga slede glagoli sa ed ako supravilni ili suiz tree kolone ako su nepravilni. Isto je sluaj i u ovom vremenu. Toznaida svaka reenica u ovom vremenu obavezno kao prvi glagol u reeniciizazamenice sadri to have (odnosno has u treem licu) iza koga edoiglavni glagol. U ovom vremenu stvar je slina, jedino to ovdeimamotakoreidva glavna glagola od kojih je jedan uvek, verovali ili ne, glagol to be.Poto iz primera u aoristu znamo da posle pomonog glagola to havedolazipast participle glagola to be koji glasi been, ostaje da razreimomisterijuprogressive. Videli smo da kada god je re o progresivnimradnjama,radnjama o kojima govorimo sada ili one koje su tekle progresivnou prolostipre nego to ih je prekinula neka druga radnja, svi glagoli kojiizraavaju takvuradnju sadre karakteristian nastavak ing. I tako, kadaspojite sve ono to

ste do sada shvatili i nauili, dobijate sledeu jednainu zaiskazivanje radnji uovom vremenu:Pomoni glagol:to have (u sadanjem obliku)Glavni glagol: to be u past participu (been) koji ide ispred glavnog glagola koji imanastavak ing.Drugim reima, glavni glagol u takvim reenicama je trei po redu iimanastavak ing. Prvi u nizu je glagol to have u tom obliku, drugi je

been(past participle glagola to be) i trei je bilo koji glavni glagolsa nastavkoming.

20


21/24

Uzgredno, i glagoli sa nastavkom ing imaju svojestrune nazive u tom obliku,ali namerno izbegavam sve te strune izraze kojisamo slue da ih izverglajuprofesori i nastavnici, dok studenti i aci ostajuzbunjeni terminima koji usutini nita ne znae. Neretko mi pada na pametmoto Ive Andria:jednostavnost u stvaranju. Uenje jezika u mnogo emu

podrazumevakreativno stvaranje, neto to je bila nepoznanica u kolskomsistemu kojisam ja doslovno preiveo. Ova nekreativnost i sterilnostsuvoparnihprograma za uenje stranih jezika, dodatno zakukuljenastrunimgramatikim izrazima, moe da poslui jedino sujeti onih koji misle dasu timprogramima neto postigli. A nisu postigli stvaran uspeh koji bi trebaloda seogleda u znanju i uspenosti buduih generacija kojima treba da predajutoznanje, ve su postigli samo toliko da mnogi zamrze njihove predmete,dokdrugi ue napamet tabele i tablice koje e im donekle biti korisne udaljemivotu.Ovaj jezik, koji je tako jednostavan, ne bi trebalo da predstavlja veliku smetnjui problem za mnoge nae

pametne ljude koji su ostali ubijeni u pojam zaglupljujuimi dosadnimobrazovnim programima.Posle ovog prirunika nikada vie osnovna engleskagramatika nee bitinepoznanica jer za to, barem kada smo mi u pitanju, nemarazloga.Nismo minita gluplji od ljudi kojima je ovo maternji jezik, niti je njihov jezik

toliko teak da ne moemo barem u osnovnim crtama da ga savladamo.Stoga ja elim da ovim prirunikom naovako jednostavan nain i bez struneterminologije konano razotkrijem svete navodno teke stvari u engleskojgramatici i omoguim svima vama kojiete ovo itati da se ohrabrite i steknetesamopouzdanje kada je u pitanjuengleski jezik. Klju svakog uspeha krije se utome da dosledno sleditepravila kako bi dobar rezultat uvek bio isti.Engleska gramatika se nimalo nerazlikuje od bilo ega drugog. Nauite ovaosnovna pravila i sledite ihdosledno. Ako to uinite, ne vidim kako bar nekiuspeh sa ovim jezikom moeda izostane.Radnja: Re je o radnji koja je zapoela nekada u prolosti, koja traje usadanjosti ikoja e se nastaviti u budunosti (pri emu je nebitno koliko etrajati ubudunosti). Ako je mogue uprostiti objanjenje o ovom vremenu,re je oneemu to radite ve neko vreme i to ete nastaviti da radite jonekovreme.Priznajem da mi je ovo oduvek bilo omiljeno vreme pre svega

zbogkonstrukcije glagola u njemu i neobinosti koja se ne moe nai unaemmaternjem jeziku. Osim toga i meni je engleski nekada bio muna Inedokuiva misterija koja me je dovela do takve frustracije da sam batalio svakoozbiljno bavljenje tim jezikom.Tek kada sam morao da ga nauim kao valja,shvatio sam prvo kako da se sa njim

izborim,a kasnije sam iznaao nain daga objasnim ispravno i jasno drugima. Verujtena re, nije nemoguesavladati englesku gramatiku.Potreban je samo ovaj poetni korak.

Evo nekih lepih primera za ovo vreme:I have been reading this book for 4days now.You have been waiting here for hours.He has been trying to

21


22/24

understand English grammar for many years now.She has been havingnightmares for decades.It has been playing with the ball.We have beenstudying English grammar.You have been acting stupidly for months.Theyhave been singing for five minutes.Ukoliko ovakve iste radnje koje su se desile u prolosti elite da iskaeteu

prolom vremenu, sve to treba da uinite, poput primera udrugimvremenima, jeste da pomoni glagol to have stavite u prolo vremehad isve ove reeniceautomatski postaju prolost! Kao to sam rekao, engleski moe da budeigra,to kau Amerikancipare torte (peace of cake, da ne kaemlaganica) onog asakada shvatite koliko je re o jednom prilino jednostavnom jeziku.Igranje sa vremenima postiete tako to samomenjate vremena u kojima stojepomoni glagoli stavljajui ih u sadanje, prolo ilibudue vreme. Timemoete do beskonanosti da vebate smiljajui razneradnje koje etestavljati u razliita vremena. Tako sam nekada i ja zabavljao

moje studente u SanSalvadoru.Postoje beskrajne mogunosti da se podseate ovih vremena na tajnain.Odabarite neki glavni glagol kojim elite da iskaete neku radnju.Potomkombinujte glavni glagol sa svim pomonim glagolima u raznimvremenima,pomone glagole menjajte po licima ako se razlikuju u treem licuili umnoini i imaete beskonaan izvor zabave. Cele prie moete daispriatetakvim igrarijama. Jednom prilikom smo moji studenti i ja pretreslicelokupnupolitiku situaciju u njihovoj zemlji uz pomo jednog vremena. Takvelekcijeostaju trajne u svesti svih nas i teko da emo ih ikada viezaboraviti! Aonda kada su osnovna engleska vremena zabava i pare torte,savladaliste najveu prepreku u razumevanju ovog jezika.Sve to vam tada preostaje jeda obogaujete svoj fond rei za ta je potrebno lino zalaganjei interes. U uenju novih rei ne moe vam pomoi nijedan prirunik, osim damodaobjasni poneto o izgovoru rei. No koliko god novih glagola i reibudetenauili, lako ete moi da ih uklopite u ova osnovna vremena ukolikose uveksetite kljunih i lakih pravila koja vam ovde stoje naraspolaganju.Oblike budueg vremenanamerno ne elim da spominjem u ovompriruniku. Ono glavno iosnovno budue vreme je ve pomenuto, a ostaleoblike sada i sami moete

da shvatite na osnovu svih objanjenja u ovompriruniku. Osim toga, modaneto treba da ostane i za neki buduiprirunik. Jedna stvar koju samoelim da napomenem kod buduegvremena, a koja tako precizno oslikavanepopustljivost i beskrajnost nekihnaih domaih gluposti i sujeta i to kako misami sebi umemo dazakomplikujemo ivot i kada nas niko na to ne prisiljava,to je primerpomonog glagola to be u buduem vremenu. U svim licima tajpomoniglagol za budue vreme glasi will.Meutim postoje naalost zatucanici koji evas moda naterivati da se dritestaromodnog pravila da je oblik tog glagolashall u prvom licu jednine imnoine. Pri tome ne znam da li su ti ljudisvesni da se prave vei Englezi od

Engleza?!

22


23/24

Ve je ustaljeno optepriznatopravilo u zemljama engleskog govornogpodruja da se za budue vremeupotrebljava pomoni glagol will u svimlicima. Ukoliko imate sluaj da vasneko prisiljava da upotrebljavate shall,uinite to da ne biste nezasluenoimali slabiju ocenu, mada sam svestan da su mnogi od vas bili ili bi

e rtve nekih krajnjezanimljivih linih kriterijuma predavaa koji nemaju vezesa vaim stvarnimznanjem. Ukoliko morate da zadovoljite neijuneobavetenost upotrebomoblika shall za budue vreme, uinite to zaradsebe, ali zarad sebe i svoglinog obrazovanja zadrite u svesti saznanje da jesvet engleskog govornogpodruja prevaziao shall i zadovoljio se da usvim licima upotrebljavawill.Svi elementarni poznavaoci engleskog jezika, a upravo je za njih napisanovaj prirunik, nemaju problema saosnovnim buduim vremenom, pa ga uovom pionirskom poduhvatu neemoobraivati. O nekim finesama togvremena i drugim aspektima engleskogjezika moda e doi vreme da seprogovori obinim sprskim jezikom. Ovaj

materijal je sasvim dovoljan zapotrebe elementarnog razumevanja osnovneengleske gramatike koja inisam kostur engleskog jezika.ZakljuakIako bi se jo mnogo tota moglo napisati o engleskoj gramatici, ovajprirunik nije osmiljen dabude glomazno tivo, ve kratka referenca kojavam se uvek moe naipri ruci kada zatreba da se podsetite ili razumeteosnovna engleska vremena izato se grade tako kako se grade. Prevashodnicilj ovog prirunika je dademaskira pomoni glagol to do i razjasniupotrebu osnovnih pomonihglagola i znaenje osnovnih vremena.Bezrazumevanja ovih vremena i osnovnih funkcija glagola u vremenima upamtite -nemogue je nauiti engleski jezik!Neka vas ne prevare oni koji bi vam rekli da je lake i bolje prvo nauitirei azatim gramatiku. Kakvog smisla ima uenje gomile rei ako ne znateda ihispravno poreate, formuliete i objasnite nekome iji je to jezik ta stehteli dakaete i ta se i kada dogodilo?! Prema tome,ovaj prirunikje od neprocenjivevrednosti upravo u tom smislu to vam otvara vrata za

ispravno razumevanje i upotrebu osnovnihengleskih vremena. Ako na osnovuovde iznesenog budete u stanju da shvatite te osnovnefunkcije engleskih vremena, sve drugo to ini englesku gramatikubiemnogo lake za razumevanje i savladavanje.Svestan sam da je za potpuno ovladavanje ovim jezikom potrebnaaktivna upotreba isusretanje sa njim.U tome ne mogu mnogo da pomognem, ali sam vam ovimprirunikomomoguio da nainite prvi korak da engleski jezik postane netoto je sastavnideo vae opte kulture.Nije potrebno da budete doktor nauka,

ili neznam koliko naitana osoba da ovo shvatite.

23


24/24

Toliki nai ljudi, a i ja meunjima, nauili su strane jezike boravei meunarodima kojima su ti jezicimaternji.Sve to treba da uinite je da sledite ova osnovna pravila, da sesetite kako daprepoznate kada su glagoli to be, to do i to havepomoni a kada nisu,

da se setite da u sluaju da su pomoni oni uvek dolazena prvo mesto i dapratite ostatak reenice i glavni glagol ili glavne glagoleunjoj. Vremenom, kada nauite da sledite ta osnovna pravila,razumevanjeengleskog i njegova primena postae mnogo laki, u nekimsluajevima iprava igra.Ve sada uviam da e se verovatno javiti potreba dapiem svojimprostim i lepim maternjim jezikom jo poneki prirunik u kome uobjasnitineke druge aspekte engleske gramatike.U ovom trenutku je bitno da svi koji suekali na ovaj prirunik budu u stanju da se sada snau ulavirintu engleskihglagola i radnji i da uspeno savladaju taj prvikorak. Duboko sam uveren davam niko nikada nije omoguio taj prvi korak

zato to nije bilo nikoga daobjasni ove jednostavne stvari i razotkrije tajnu engleskog jezika.Zato je napisan ovajprirunik i zbog toga je on po svojoj vrednosti istorijskipoduhvat i podvig usmislu da je neko konano uspeo da prostim srpskimjezikom objasni osnovnaengleska vremena koja ine temelj engleskog jezika,kulture i knjievnosti.Zato: happy learning and see you soon!

Documents

Prirucnik Za Gramatiku Engleskog Jezika