Prirunik za dijabetiaretekst sa adrese http://www.diabeta.net korisni tekstovi i na adresama http://www.menjamodijabetes.rs/ http://www.danas.rs/dodaci/zdravlje/i_dijabetes_je_mara ton.63.html?news_id=218828 http://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes http://www.diabetes.rs/ http://www.antidijabet.rs/

ta je eerna bolest eerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronini, neizleivi sistemski poremeaj metabolizma, koji se karakterie trajno povienim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biolokog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belanevina u organizmu (to se ispoljava tipinim tegobama), a nakon dueg vremena utie i na strukturu i funkciju krvnih sudova, ivaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema. Dijabetes se danas ubraja meu najea endokrinoloka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naroito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila ivota i poveanja broja spoljanjih etiolokih inilaca, meu kojima se posebno izdvaja gojaznost. eerna bolest se najee javlja u starijem ivotnom dobu kao posledica optih degenerativnih i sklerotinih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba moe nastati usled genetikih poremeaja ili oteenja pankreasa kod odreenih zaraznih oboljenja.

1

Znaci eerne bolesti Mogunost ispoljavanja eerna bolest moe da pone na razliite naine. Ona se najee naglo ispoljava do dvadesete godine ivota (za 3/5/10 dana). Posle ovog ivotnog doba, ona moe naglo da se razvije, to je ree, i obino u toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip, zapaljenje grla, plua, mokranih puteva i dr.). Inae, u ovom dobu najee nastupa postepen, skoro neprimetan poetak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji moe da se produi i na nekoliko meseci. U zavisnosti od naina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristine tegobe u veem ili manjem obimu. Nain prepoznavanja Obino se kae da eerna bolest moe lako da se prepozna po tome ako neko "mnogo edni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na teini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za ovakvo nastajanje eerne bolesti kae se da je klasino, poto su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristine za ovo oboljenje. Meutim, intenzitet tegoba moe da varira. Oboleli najee ne misli da je bolestan, ve ima svoje objanjenje za prisutne tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se znoji i dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se pije voda", "ima suva usta, pa mora da pije vodu", itd.). Meutim, kada tegobe postanu toliko izraene da postaju uoljive i za sredinu u kojoj ivi, obino se nae neko ko poneto zna o eernoj bolesti, pa tako oboleli poe lekaru. Kod manje izraenih simptoma bolest se otkrije sluajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju nepodnoljivu potrebu za slatkiima, druge se ale na svrab na polnim organima, tree obolevaju od ireva po koi, itd. Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na eernu bolest, onda je potrebno tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize krvi i analize mokrae.2

eer u mokrai je prisutan ukoliko je vrednost eera u krvi iznad 8,8 mmol/l (tj. vie od 160 mg/dl). Vrednost eera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od 3,9 do 5,6 mmol/l (70-100 mg/dl). Kad se nalaz eera u krvi kree u granicama do 7.2 mmol/l (130 gr/dl), obino se kae da je eerna bolest dobro regulisana (regulisana na najbolji nain). U ovakvoj situaciji nema eera u mokrai. Ako se vrednost eera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do 11.1 mmol/l (180-200 mg/dl), kae se da je dijabetes relativno povoljno regulisan. Tada gotovo redovno ima eera u mokrai, a simptomi i znaci bolesti nisu obavezno prisutni. Nalaz eera u krvi sa vrednostima oko 13.9 mmol/l (250 mg/dl) govori o loe regulisanoj bolesti. Kod ovih bolesnika se uvek nalazi eer u mokrai, a simptomi i znaci bolesti mogu da izostanu, ako je pogoranje dijabetesa nastupalo postepeno, a po trajanju je bilo dugo. Vrednosti eera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl) uvek su praene nalazom vee koliine eera u mokrai (izuzev kod oboljenja bubrega), u kojoj je est i aceton. Preraunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vri se tako to se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj nain dobije vrednost u mmol/l. Znai, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to e znaiti 7.2 mmol/l. Testovi optereenja Postoje posebni testovi pomou kojih se ispituje sklonost ka eernoj bolesti. Ovi testovi se primenjuju u situacijama kada za to postoje medicinski opravdani razlozi (ovo procenjuje lekar). Postupci za odreivanje sklonosti ka eernoj bolesti imaju naziv "testovi optereenja sa glikozom" (glikoza = eer),

3

odnosno "testovi tolerancije glikoze". Medicinska skraenica za ovakve postupke je OGTT (oralni glikoza-tolerans test). Na osnovu dobijenih rezultata, lekar daje odreeni savet i zakazuje vreme kontrole. Uzroci nastajanja eerna bolest (Diabetes Mellitus) nastaje zbog poremeaja iskoriavanja eera (glukoze), odnosno ugljenih hidrata u organizmu, a u drugom planu je i prerada masti i belanevina. Posledica ovih poremeaja je oteenje strukture i funkcije krvnih sudova, koje se direktno odraava na rad vanih organa (srce, bubrezi, nervni sistem, oi i dr.). Osnovni razlog za pojavu bolesti je prestanak ili nedovoljno luenje insulina, hormona koji se stvara u lezdi guterai (pankreasu). Na slici vidimo prikaz protoka insulina i glukoze kod zdravih ljudi. Nae telo se sastoji od miliona elija, kojima je neophodna energija u veoma prostoj formi. Ova energija je nita drugo do eer (ugljeni hidrati) iz hrane koju unosimo. Kada jedete ili pijete, veina unesenih namirnica se razgrauje u prosti eer glukozu. Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do elija u kojima e biti iskoriena (miii, mozak, itd.), ili skladitena (u jetri), ili pretvorena u masti (takoe u jetri). Kada koliina glukoze dostigne odreeni nivo, pankreas lui insulin. Insulin prenosi glukozu do odreenih elija. to vie glukoze ue u elije, to je manja koncentracija glukoze u krvi. Bez insulina, glukoza se ne moe preneti, to uslovljava njen porast u krvi. Previe glukoze u krvi se naziva "eer u krvi". Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je koliina eera u krvi vea od 7.0 mmol (126 mg/dL). Uzroci nastajanja eerne bolesti

4

Nasledni faktor Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti moe da zavisi i od drugih inilaca u toku ivota, pa je to razlog da se eerna bolest ne pojavljuje kod svakog potomka. O ovakvom ponaanju eerne bolesti postoje mnogobrojni primeri u svakodnevnom ivotu. Poznato je da deca obolelih roditelja ne moraju da obole od dijabetesa. Takoe, ni sami dijabetiari nemaju uvek u najbliem srodstvu pojavu ovog oboljenja, ili ne znaju od ega su im prethodnici umrli. Druga oboljenja i stanja Za razliku od naslednog dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih moe da se oboli i od eerne bolesti. Takva eerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja tetnih uticaja na organizam. Takav je sluaj sa pojavom eerne bolesti kod hroninog alkoholizma, hroninog oboljenja guterae (pankreasa), razliitih endokrinih oboljenja (nadbubrena lezda, hipofiza, titna lezda), gojaznosti i drugih stanja. Pojava dijabetesa kod ovakvih stanja i oboljenja nastaje zbog poremeaja u iskoriavanju eera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja tog oboljenja ili stanja. Rizini faktori Osim naslednog, postoje i drugi faktori, kao to su sklonost za unoenjem vee koliine slatkia, preobilna ishrana i gojaznost, smanjena fizika aktivnost, prelazni period kod mukaraca i ena (klimakterijum), sklonost estim infekcijama, nazebima i zapaljenjima. Danas se sigurno zna da su rizini faktori za pojavu eerne bolesti savremeni tempo ivota, promena sredine, naina ivljenja i ishrane (selo - grad), obavljanje profesionalnih poslova koji zahtevaju vea duevna optereenja (stresne situacije), raanje krupnog deteta (vie od 4 kg) i dr. Uticaj nekih lekova

5

U prvu grupu lekova koji mogu da utiu na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroninih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrenih i konih oboljenja i razliitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povieni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takoe, oralna kontraceptivna sredstva, odnosno kontraceptivne tablete, imaju uticaj na ponaanje eera u krvi. Postoje i drugi lekovi i hormoni koji mogu uticati na pojavu eerne bolesti, ali su sve navedene grupe lekova dobro poznate medicini i postupak kontrole u primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremeaja u ponaanju eera u krvi. Pankreas (guteraa) Pankreas se nalazi u trbuhu, iza eluca, u vijuzi poetnog dela tankog creva, koje polazi iz eluca (dvanaestopalano crevo). Po svom obliku podsea na embrion i sastoji se od tzv. glave i repa. Ostrvca, karakteristina za grau pankreasa, nazivaju se Langerhansova ostrvca, po nauniku Polu Langerhansu, koji je 1869. godine meu prvima izuavao funkcije pankreasa. U ostrvcu se razlikuje vie vrsta elija: Alfa2 elije lue glukagon i obuhvataju 15-20% svih elija ostrvca. Beta elije, najvanije u procesu razvoja dijabetesa, lue insulin i obuhvataju najvei broj elija ostrvca. Insulin na svom putu do krvotoka mora da proe kroz nekoliko membrana i prostora. Promene u strukturi bilo koje od ovih membrana i prostora mogu predstavljati prepreku u izluivanju insulina i uestvovati u nastanku eerne bolesti. Delta elije lue somatostatin i njihov broj je najmanji (2-8%). Alfa1 elije lue gastrin i vrlo su retke. Ostrvce lui u ekstremno malim koliinama serotonin i druge aktivne supstance, te postoje i odgovarajue sekretorne elije. Tipovi dijabetesa Tipovi eerne bolesti

6

Zbog razliite klinike slike, danas razlikujemo nekoliko oblika (tipova) eerne bolesti: 1. 2. 3. 4. deji dijabetes (od 0. do 14. godine) juvenilni dijabetes (od 15. do 24. godine) adultni dijabetes (od 25. do 64. godine) tzv. "staraki" dijabetes (od 65. godine do kraja ivota)

Lekari strunjaci razlikuju jo neke tipove eerne bolesti: 1. endokrini dijabetes, u vezi sa bolestima lezda sa unutranjim luenjem (endokrine lezde); 2. pankreatiki ili pankreatogeni dijabetes, povezan sa bolestima guterae (pankreasa); 3. jatrogeni dijabetes, koji nastaje kod osoba leenih pojedinim vrstama lekova; 4. jetreni (hepatogeni) dijabetes, kod osoba sa teim oteenjima jetre, itd. Dijabetes - Tip 1 (insulin-zavisni) Tip 1 je najtei oblik eerne bolesti i nastaje jer elije pankreasa (beta elije) u veoma maloj koliini proizvode, ili uopte ne proizvode insulin. Moe nastati u svim starosnim dobima, ali u najveem broju sluajeva se sree kod dece i omladine. Terapija insulinom se primenjuje od prvog dana. Stroga (samo)kontrola, dijeta i fizika aktivnost su obavezni deo terapije. O insulinskoj terapiji moete proitati mnogo vie pod odeljkom Insulin. Dijabetes - Tip 2 Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik eerne bolesti, kako u nas, tako i u svetu. Pankreas osoba obolelih od tipa 2 proizvodi insulin, ali u nedovoljnoj koliini, ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na hormon insulina. Sree se kod svih uzrasta, ali u najveem broju kod odraslih (preko 40. godine), gojaznih i osoba starije dobi. Savremeni nain ivljenja i svakodnevni tempo veoma pogoduju razvoju ovog tipa eerne bolesti. Terapija je kombinovana - samo dijeta, ili dijeta i oralni antidijabetici (tabletirani lekovi), lekoviti7

ajevi kao pomono sredstvo, u svim sluajevima uz umerenu fiziku aktivnost. Ukoliko ova terapija ne pokazuje povoljne rezultate, primenjuje se insulinska terapija, sa mogunou ukljuivanja i oralnih antidijabetika. Dijabetes u trudnoi Ovaj latentni oblik eerne bolesti je iniciran trudnoom, tokom koje dolazi do promene u hormonskoj ravnotei ene, to moe dovesti do poremeaja u izluivanju insulina, i, samim tim, poveane vrednosti glukoze u krvi. Rizina grupa su ene starije od 25 godina, koje su bile gojazne i pre trudnoe, naroito one sa genetskim predispozicijama za razvoj bolesti. Obino se vrednosti eera stabilizuju po poroaju. Meutim, ene koje su obolevale od dijabetesa u trudnoi mogu kasnije biti podlone razvoju tipa 2. Vrste terapija Leenje eerne bolesti moe da se obavlja na vie naina: 1. insulinom i dijetom 2. tabletiranim lekovima i dijetom 3. samo dijetom 4. kombinovana terapija insulin + tablete, koja je veoma esta kod tipa 2 kod gojaznih, kojima se daje insulin i metformin (npr. Glucophage, Gluformin). Opredeljenje za nain leenja zavisi od: 1. uzrasta (kod dece i mladih osoba uvek insulin i dijeta), 2. teine same bolesti (smanjena proizvodnja ili potpuno odsustvo stvaranja insulina u guterai), i 3. fizike kondicije (debeo, mrav ili normalno uhranjen) Dijeta Ishrana obolelih od eerne bolesti je stalni i osnovni nain leenja, a u zavisnosti od teine bolesti uz dijetu se uzimaju i lekovi (tablete ili insulin). Dijeta za dijabetiare predstavlja najbolji savremeni nain ishrane zdrave odrasle osobe, koja ivi u zahuktalom ivotnom tempu preoptereenom novonastalim situacijama na koje ovek nije uvek pripremljen ili prilagoen.8

Ova dijeta podrazumeva ogranienje unosa slatkih stvari, kao i onih koje sadre skrob. Ograniava se unos ugljenih hidrata (UH), pravilno se odmerava potreba za unos masti (M) i naroito se vodi rauna o dovoljnom unosu belanevina (B), koje slue kao gradivni materijal. Dijabetika dijeta pretpostavlja zdravu ishranu koja po koliini, sastavu, zadovoljava potrebe jedne osobe u odnosu na njenu angaovanost, ouvanje vitalnosti i rad. Osnovni cilj dijetetske ishrane (kao jednog od naina leenja eerne bolesti) je u postizanju opteg oseaja dobrog zdravlja, odravanju normalne telesne teine i povoljnom uticaju na ponaanje eera u krvi. Sprovoenje pravilne ishrane istovremeno odlae pojavu komplikacija koje eerna bolest uzrokuje u toku svog dueg trajanja. Veina ljudi smatra da je dijeta uopte, a posebno kod eerne bolesti, dugotrajno muenje sa jednoobraznom, monotnom i suvoparnom ishranom, kojoj povremeno treba "dati oduka" i najesti se svega "to srce eli", pa "kud puklo da puklo". Ovakav utisak o dijeti stvoren je kod mnogih dijabetiara iz nepoznavanja naina ishrane, iz tradicije izraza dijeta, koji je najee bio vezan za strogo ogranienu ishranu kod oboljenja stomaka i creva i stereotipnih i staromodnih dijeta koja postoje u programima ishrane veine zdravstvenih ustanova bolnice, klinike, zavodi, instituti i druge. Meutim, bez obzira na navedene razloge, svakom dijabetiaru je vano da zna ta i koliko moe da unese od namirnica za svoju dijetu, a njegova umenost i matovitost u pripremi i serviranju hrane omoguuje mu vee zadovoljstvo u ishrani i bolje zdravlje. Tabletirani lekovi Svi lekovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za leenje eerne bolesti nose zajedniki medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici (per os = preko usta, antidijabetik = protiv dijabetesa). Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih dijabetiara koji imaju sposobne elije u guterai (pankreasu) da proizvode insulin, ali ga one proizvode u nedovoljnoj koliini

9

za tekue potrebe organizma u preraivanju eera, to je i razlog za pojavu dijabetesa. Neki oralni antidijabetici ispoljavaju svoje delovanje utiui direktno na guterau, dok drugi razvijaju svoj uticaj preko delovanja na periferiju (uticaj na preradu eera u elijama). Oralni antidijabetici iz grupe sulfonilurejskih spojeva utiu direktno na guterau i stimuliu njene elije na zadovoljavajuu prozvodnju insulina. Oralni antidijabetici iz grupe bigvanidskih spojeva utiu na preradu (metabolizam) eera u elijama tkiva u smislu njegovog boljeg iskoriavanja za energetske potrebe (utiu na smanjenje proizvodnje glukoze u jetri). Ovi lekovi imaju i nepovoljne, uzgredne efekte delovanja, pa se upotreba ogranieno primenjuje. Zatim, postoje i oralni antidijabetici koji utiu na poboljanje senzitivnosti na insulin, kao i pojedini inhibitori, koji usporavaju varenje ugljenih hidrata. Prema duini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na: 1. kratkodelujue duina delovanja od 7 do 10 asova, i 2. dugodelujue duina delovanja do 36 asova 3. Kratkodelujui se uzimaju 2 3 puta dnevno, a dugodelujui samo jednom dnevno. I jedni i drugi lekovi imaju preklapajui efekat delovanja, odnosno poetni efekat delovanja uzete doze poklapa se sa zavrenim efektom delovanja prethodne doze leka. Koliinu i vrstu leka u odnosu na stanje eerne bolesti odreuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, specijalista opte medicine) ili lekar opte prakse (nadleni lekar) pre prijave bolesnika lekaru specijalisti. Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka hrane, kako bi svojim delovanjem podstakli odgovarajue elije guterae na dopunsko izluivanje insulina. Svaki drugi nain uzimanja ovih lekova ima za posledicu izmenjen nain delovanja, a posebno je tetno za zdravlje uzimati lekove bez propratnog obroka hrane. Redovno uzimanje leka na nain koji je za njega propisan (uz odgovarajuu dijetu) garancija je da stanje eerne bolesti bude najpovoljnije regulisano.10

Insulin Insulin je hormon koji proizvode elije grupisane u vidu ostrvaca u lezdi guterai. Oteenje ovih elija nastaje iz vrlo razliitih razloga, a za posledicu ima smanjenje ili potpuni prestanak stvaranja insulina. Ako insulina nema dovoljno, izostaje prerada eera u krvi, pa dolazi do pojave eerne bolesti. Jedini nain njenog leenja je u nadoknaivanju insulina ili podsticanju njegove proizvodnje uz ograniavanje unosa namirnica koje utiu na poveanje eera u krvi (sve vrste slatkia, hleba, testenina i dr.). Sastav insulina je belanevinaste prirode, pa je ovo razlog da ne moe da se uzima na usta, poto bi ga razloile u crevima materije koje slue za varenje (enzimi ili fermenti), ime bi se izgubilo njegovo osnovno svojstvo delovanja - prerada eera u organizmu. Tako je, za sada, najrasprostranjenija primena insulinskog leenja putem injekcija. Meutim, postoji nekoliko savremenih dostignua u primeni insulinske terapije na druge naine, o emu ete moi vie da proitate na ovim web stranicama. Farmaceutska industrija u celom svetu priprema insulin u razliitim oblicima za njegovu primenu. Najvie je korien kao sintetiki, humani insulin (HM), a poslednjih godina kao analog insulina. Insulin se pakuje u razliite forme - od boica (flakona), preko karpula, do penova za jednokratnu upotrebu, najee u koncentracijama od 100 i.j. (insulinskih jedinica) po mililitru. Insulin se uva na temperaturi od 2C do 8C, u friideru, to dalje od pretinca za zamrzavanje. Nikako ga nemojte izlagati suncu, niti drati u kolima, odnosno u tzv. kaseti. Na svakom pakovanju insulina stoji datum proizvodnje i rok trajanja, ili datum do kada je lek upotrebljiv. Duina upotrebe insulina u leenju eerne bolesti je direktno zavisna od stanja funkcije guterae dijabetiara. Mogunosti su najee sledee:11

1. insulin se ne prozivodi u guterai - oboleli mora da prima insulin trajno (doivotno) 2. proizvodnja insulina je ograniena - oboleli ne mora da prima insulin sve dok se insulin stvara u organizmu 3. proizvodnja insulina je ograniena, a prisutno je drugo oboljenje (infekcije, zapaljenja gue, plua, mokranih puteva, une kesice, grip i dr.) - primanje insulina je obavezno, ali privremeno, pa im se razlozi za pogoranje eerne bolesti otklone, osoba se ponovo vraa na leenje koje je imala pre primanja insulina. Postoji pogreno miljenje, uvreeno kod laika, da jednom zapoeto leenje insulinom ne sme da se prekida, to je esto razlog da se ono odbija kada je neophodno. Lekovito bilje i ajevi Medicinski, struan postupak leenja eerne bolesti podrazumeva primenu savremenih znanja i dostignua u medicini kao nauci. Ovakvo stanovite ne iskljuuje primenu i drugih faktora u leenju, a posebno onih koji mogu da doprinesu bilo kojim nainom delovanja na ublaavanje oteenog zdravlja, pa i eerne bolesti, U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se koriste u ishrani ili kao ajevi (babnje, susam, borovnica i dr.) mogu da imaju blag efekat na ponaanje eera u krvi. Ipak, najvaniji razlog njihove primene je u tome to mogu da budu koristan inilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za razne vrste napitaka. Bilje koje raste u naem podneblju, a ini standardni sastav svih meavina ajeva koji se preporuuju dijabetiarima jeste: koren vodopije (Cichoria folium), list koprive (Urtica folium), zrele mahune od pasulja (Phaseolum legumen), list kadulje (Salvia folium), delovi borovnice (Myrtillus herba - Absinthus herba), kantarion, breza, zova, hajduka trava, lincura, kiica, majina duica, medvee uho, i dr. Treba imati u vidu da ajevi za dijabetiare nisu zamena za lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotrebljava za ovu vrstu ajeva je u njegovom sastavu. Veina ovih sastojaka12

sadri umesto skroba inulin. Zrele mahune pasulja sadre arginin, ije delovanje je slino sintetskom antidijabetiku sintalinu - blag i spor hipoglikemijski efekat. ORIGINALNI "HERBAVITA" AJ PROTIV EERNE BOLESTI "HerbaVita" aj protiv eerne bolesti je trenutno najefikasnije sredstvo iz oblasti alternativnog leenja eerne bolesti. "HerbaVita" aj je meavina izuzetno retkih i lekovitih biljaka, a efekat je osetan nakon prve terapije. Iskustva mnogih korisnika govore da je re o aju bez ozbiljne konkurencije u ovoj oblasti. Da je zaista tako, potvrda su i veliki broj udruenja i drutava dijabetiara kod nas i u inostranstvu, koji su "HerbaVita" aj ocenili veoma visokom ocenom i preporuuju ga svojim lanovima. Preporukama se pridruuje veliki broj lekara, a najvie zadovoljnih korisnika. Lekovite vode i banjsko leenje Do danas nisu pronaene lekovite vode - banje, koje mogu da lee eernu bolest. Meutim, u nekim banjama postoje specijalizovana leilita - ustanove (RH - rehabilitacioni centri) koje se bave leenjem i rehabilitacijom obolelih od eerne bolesti. Pravo na besplatno leenje (leenje na teret socijalne medicinske zatite) u RH-centru ima svaki dijabetiar jedanput, i to pri otkrivanju eerne bolesti. Ovo namensko korienje boravka u RH-centru ima za cilj da viestruko obuavanje svakog dijabetiara (ouvanje zdravlja pomou odgovarajueg leenja, poznavanja svoje bolesti i primene higijenskodijetetskih mera). Najei rezultat svih preduzetih mera u RHcentru je dobro regulisana eerna bolest. Dobar broj dijabetiara se pravilno obuava (edukuje) i dalje leenje nije poseban problem. Meutim, jedan broj dijabetiara smatra da je problem njihovog zdravlja pre svega stvar lekara i ostalih koji uestvuju u leenju. Takav dijabetiar ne iskoristi svoje vreme boravka u RH-centru (ili pri pregledu kod svog lekara ili pri boravku u bolnici) za promenu ranije steenih navika u odnosu na nain ivljenja (ishrana, puenje, upotreba alkohola, fizika aktivnost i dr.), ve sve svoje probleme preputa onima koji treba zajedno sa njim da brinu o njegovo zdravlju. Preputanje svojih obaveza13

drugima znai ne voditi rauna i svom zdravlju, a to najee dovodi do stalno loe regulisanog dijabetesa. Treba imati u vidu da se dobro regulisana eerna bolest moe uvek dobro odravati, ako su za to zadovoljeni potrebni uslovi izbegavanje stresnih situacija i sekiracija, preterane napetosti, ne dozvoliti porast telesne teine - gojenje, redovno uzimanje lekova uz pravilan nain ishrane i dovoljno fiziko angaovanje rad kombinovan sa rekreacijom. Zanemarivanje pomenutih momenata dovodi do loe regulisane eerne bolesti i u najboljem RH-centru. Korienje lekovite vode kao pijae ima za svrhu poboljanje u varenju, sa jedne strane, i stvaranje novih navika i jaanje volje u vezi sa "uzimanjem vode i obroka u odreeno vreme - kao lek", sa druge strane. Tako, indirektno ovakva voda ima svrhe kao koristan napitak u dijetetskoj ishrani. Banjsko kupanje je korisno za dijabetiare isto koliko i za zdrave. Ono je vid rehabilitacije - rekreacije, u bilo kom mestu i bilo kom prirodnom ambijentu - vodi. Banjsko leenje mogu da koriste svi dijabetiari u svom sopstvenom aranmanu. Ovakvo leenje je tetno jedino za dijabetiare sa povienim krvnim pritiskom, isto kao i za osobe koje boluju samo od povienog krvnog pritiska. Poznata banjska leilita sa osposobljenim ustanovama za prihvatanje obolelih od eerne bolesti su u Vrnjakoj Banji i Bukovikoj Banji (deca). Najnovijim izmenama Pravilnika o rehabilitaciji (februar 2011), sve osobe mogu ii jednom u 4 godine na rehabilitaciju u Vrnjaku Banju. Do sada su to pravo imale samo osobe na insulinskoj terapiji, a sada mogu i oni koji koiste tablete. Vi i Va lekar Osoba sa dijabetesom je sam svoj lekar Cilj svake terapije je postizanje zdravog i normalnog ivota, kao i odravanje eera u krvi u granicama normale (5.1-6.1mmol/L ili 80-120 mg/L).14

Leenje obolelih od eerne bolesti podrazumeva: 1. osposobljavanje osobe sa dijabetesom za normalan ivot u porodici i drutvu 2. ukljanjanje simptoma bolesti izbegavajui hipoglikemiju i hiperglikemiju 3. uspostavljanje dobre metabolike kontrole 4. otklanjanje ili ublaavanje komplikacija dijabetesa Lekar Vas moe nauiti kako da postanete dobar dijabetiar matematiar. Meutim, rezultat e zavisiti iskljuivo od Vas. Koliko se budete ozbiljno upustili u reavanje svog zdravstvenog problema svoje gojaznosti, svoje loe kontrolisane eerne bolesti i fizike aktivnosti, toliki e biti i rezultat leenja. Kakva je Vaa eerna bolest, saznaete Vi sami. To Vam ne moe saoptiti lekar. Najbolji lekovi na svetu Vam ne mogu pomoi da drite pod kontrolom svoj eer, ako se ne pridravate saveta o pravilnoj ishrani i ne uzimate terapiju kako je propisana. Osnovna postavka svakog leenja obolelih od eerne bolesti je individualan pristup, o kojem uvek treba voditi rauna. Svaki ovek i njegova bolest su pria za sebe. Principe pravilne i zdrave ishrane treba to pre nauiti i usvojiti, a onda ih primenjivati za ceo ivot. Nekoliko zlatnih pravila: 1. nauite ta je pravilna ishrana i primenjujte je 2. budite fiziki aktivni 3. redovno uzimajte terapiju i ne preskaite obroke 4. redovno kontroliite nivo eera u krvi i/ili mokrai i beleite sve promene 5. konstantno se obrazujte i usavravajte poznavanje svoje bolesti 6. svaki dan koristite odgovarajue minerale, vitamine i antioksidanse kao dodatak ishrani (jedan vitamin C dnevno, vitamin B, zasiene masne kiseline biljna ulja, riblje ulje / omega 3, preparate za poboljanje cirkulacije krvi i sl.)

15

Potovanjem ovih sitnica koje ivot znae obradovaete i sebe i svog lekara! Na redovne kontrole kod Vaeg lekara endokrinologa, sa sobom ponesite sledee: 1. knjiicu ili svesku u kojoj ste napravili tabele za beleenje dnevnih podataka o visini eera, hipoglikemijama, acetonu, stresovima, odstupanjima od dijete i slino (primer tabele moete videti na sledeoj strani) 2. profil glikemije (takoe objanjen na sledeoj strani) 3. biohemijske rezultate pregleda krvi i urina (ukoliko imate mogunosti da to uradite u lokalnom domu zdravlja) Insulin Insulinska terapija predstavlja jedan od najboljih naina za regulisanje nivoa eera u krvi. Kombinovanjem razliitih insulina se moe u velikoj meri sprovesti dobra glikoregulacija. Da bi insulinska terapija dala eljene rezultate, osoba sa dijabetesom mora biti dobro edukovana, fiziki aktivna, zna da broji ugljene hidrate iz obroka i spremna da svakodnevno sprovodi samokontrolu. Vrste insulina Vrste insulina i periodi njihovog dejstva Sve vrste industrijski proizvedenog insulina imaju odreeno vreme delovanja i dele se u est grupa: Brzodelujui insulinski analog ("bistri" - npr. Novorapid, Apidra) Poetak dejstva: 5 do 15 minuta Period dejstva: 45 do 90 minuta Prestanak delovanja: 3 do 5 sati Kratkodelujui humani insulin ("bistri" - npr. Actrapid) Poetak dejstva: 30 minuta Period dejstva: 2 do 5 sati Prestanak delovanja: 5 do 8 sati

16

Srednjedelujui humani insulin ("mutni" - npr. Insulatard) Poetak dejstva: 1 do 3 sata Period dejstva: 6 do 12 sati Prestanak delovanja: 16 do 24 sata Dugodelujui insulin ("mutni" - npr. Lente) Poetak dejstva: 4 do 6 sati Period dejstva: 8 do 20 sati Prestanak delovanja: 24 do 28 sata Veoma dugodelujui insulinski analog (Lantus) Poetak dejstva: 1 sat. Period dejstva: 24 sata. Prestanak delovanja: 24 sata i uzima se jednom dnevno, uglavnom pre spavanja, ili kako lekar prepie. * Lantus se ne sme meati u pricu sa drugim vrstama insulina. Veoma dugodelujui insulinski analog (Levemir) Trajanje dejstva se postie i do 24 asa u zavisnosti od primenjene doze, to omoguava primenu jednom ili dva puta dnevno. Ako se primenjuje dva puta dnevno, stabilno stanje se postie nakon primene 2 3 doze. Ukoliko se Levemir primeni u dozi od 0,2 0,4 j./kg, lek ispoljava preko 50% maksimalnog dejstva nakon 3 4 asa do oko 14 asova posle ubrizgavanja. Mikstardi insulina (kratkodelujui + dugodelujui zajedno, u odnosima od 10:90 do 50:50) Poetak dejstva: 30 minuta. Period dejstva: 7 do 12 sati. Prestanak delovanja: 16 do 24 sati. Pojedina vrsta insulina, iz bilo koje grupe, moe da se daje posebno ili kombinovano sa nekom drugom vrstom insulina ili tabletiranog leka, to u glavnom zavisi od zdravstvenog stanja i o tome odluuje lekar. Insulin se najee daje pre jela, onoliko esto i u onoj koliini koju je za to odredio ordinirajui lekar. Pripreme za davanje insulina Najbolji i najprirodniji nain leenja eerne bolesti je uzimanje insulina. Ovakvo leenje zahteva, samo prividno, malo vee17

lino angaovanje obolelog (od onog pri upotrebi tabletiranih lekova), ali se to brzo prebrodi obukom (edukacijom) dijabetiara za samostalno davanje insulina. Ukoliko oboleli nije u stanju da sam sebi daje insulin (oslabljen vid, drhtanje ruku, opta slabost i dr.), onda se obui neko od lanova porodice za ovaj postupak. Vremenom ova "obaveza" postaje sastavni deo dnevnog reda programa, koji se rutinski obavlja (kao to su umivanje, brijanje, oblaenje, uzimanje obroka i sl.). U situaciji kada prethodno pomenute mogunosti nisu reive ili su neprihvatljive, dijabetiar odlazi svakodnevno u zdravstvenu stanicu ili Dom zdravlja da primi insulin. U reim sluajevima, kada je dijabetiar nepokretan, nadleni lekar pie nalog patronanoj slubi, koja odlazi u kuu obolelog i daje mu insulin. Patronana sluba (medicinska sestra) nije uvek u mogunosti da blagovremeno doe i da insulin, poto najee ima dosta onih koje mora u isto vreme i iz istih razloga da obie. Pomeranje vremena uzimanja insulina povlai za sobom i pomeranje obroka, to ima za posledicu raskorak izmeu vremena delovanja insulina i vremena uzimanja sledeih obroka hrane u toku dana, a krajnji ishod ovoga je nepovoljno regulisana eerna bolest. Davanje insulina je bitno pojednostavljeno poslednjih godina uvoenjem plastinih brizgalica ("penkala", odnosno "penova") za jednokratnu upotrebu. Lekar koji predlae leenje insulinom duan je da obavesti obolelog o svim prednostima ovog leenja, nainu njegovog korienja pri pojavi drugih oboljenja, usklaenom uzimanju obroka sa nainom delovanja insulina i opasnostima koje postoje ako se odstupa od datog saveta i dogovora. Svaki dijabetiar koji se lei insulinom mora biti obuen za samostalno davanje insulina, sa izuzetkom onih dijabetiara ije stanje to ne dozvoljava. Mesta ubrizgavanja insulina18

Odrasla osoba sa dijabetesom u svakodnevnoj praksi koristi potkono tkivo za davanje insulina. Injekcija insulina se daje pod kou na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno. Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se vie uboda (jedan za drugim) nae na istom mestu. Paljivim rasporedom plasiranja injekcija odreene partije koe mogu da se koriste u toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija koe ponovljeno davanje insulina "na isto mesto" obavlja tek posle 23 meseca. Ovakav nain davanja insulina je najbolji, koa ostaje neoteena, a insulin iz dobro ouvanog potkonog tkiva ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, moe doi do oteenja potkonog tkiva (lipodistrofija), to ima za posledicu obustavu davanja insulina na tim delovima koe. Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina. Mesta ubrizgavanja insulina Abdomen - etiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za davanje injekcija, kao i mesta sa oiljkom; koristi se zona pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo ukoliko postoji pogodno tkivo. Nadlaktice - izmerite nadlakticu: jedna aka od ramena na dole i jedna aka od lakta na gore; preostali sredinji deo nadlaktice koristite za davanje injekcija, i to spoljanji mesnati deo. NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin se uvek daje u koni nabor da bi uao u masno tkivo. Ako se da muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije. Butine - izmerite butinu: jedna aka od prepone na dole i jedna aka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljanji deo butine, izbegavajui njen unutranji deo. Zadnjica - koristite gornju spoljanju zonu.

Davanje insulina19

Uputstvo za korienje NovoPen4 brizgalice, u koju se ubacuje karpula sa insulinom - Actrapid, Insulatard, Mixtard30 - moete preuzeti OVDE Uputstvo za korienje FlexPen brizgalice - NovoRapid, Levemir, NovoMix30 - moete preuzeti OVDE Kod FlexPen modela penkala (Novo Rapid, NovoMix), indikator odreene doze je ispisan brojano i svaki "klik" predstavlja 1 jedinicu. Pred svako doziranje, indikator mora biti na nuli. Ukoliko pogreite pri odreivanju doze, jednostavno vratite indikator unazad do eljenog broja. Kod novog, neupotrebljenog penkala FlexPen, imate oko 2 "vazdune jedinice" pre pojave insulina na vrhu igle. Oistite kou vatom natopljenom u alkohol. Skinite unutranju kapicu sa igle. Uhvatite kou izmeu palca, kaiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri tipanju), kako bi se odvojila od miia. Penkalo drite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore. Plasirajte celu iglu u kou pod uglom od 60 ili 90 u odnosu na ravan koe. Pritiskajte potiskiva umerenom brzinom (nemojte odjednom ubrizgati celu koliinu) do kraja. Ukoliko ubrizgavanje ide oteano, verovatno se mestu uboda prepreila neka ilica ili neki deli nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok je igla i dalje u koi, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u mogunosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda. Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje vrsto pritiskajte potiskiva. Ostanite u tom poloaju 6 sekundi (npr. polako brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza apsorbovana. Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se neto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme drite pritisnito vatom ili prstom.20

Vratite unutranju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i bacite. Vratite poklopac na penkalo i odloite do sledee upotrebe (ne u friider!). Spremni ste da nakon pola sata (ili odmah, ukoliko je u pitanju Novo Rapid) pristupite uzimanju obroka. Kod igala vodite rauna da su sterilne (proitajte datum na pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kou, ve skoro neosetno ulaze u tkivo). Vodite rauna o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slino) ili ispranjenu plastinu bocu (npr. od nekog tenog deterdenta). Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna, zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u kontejner. Uvek vraajte pripadajue kapice na upotrebljene igle i drite pribor van domaaja dece. Insulinska pumpa Insulinska pumpa se sastoji od rezervoara (u obliku plastinog prica od 3 ml), napunjenog brzodelujuim ili kratkodelujuim insulinom, malom pumpom koja radi na baterije i kompjuterskog ipa, koji omoguava 24-asovno automatsko ubrizgavanje odreene koliine insulina u tkivo. Kompletan aparat je obliku plastine kutijice veliine pejdera i tei manje od 100 grama. Otporna je na padove i veinu udaraca, a u poslednje vreme postoji model koji je i vodootporan. Ubrizgavanje insulina u tkivo vri se putem tankog plastinog (teflonskog) katetera duine 60 cm, koji na svom kraju ima malu plastinu kanilu (cevicu), kroz koju insulin prolazi. Za postavljanje plastine kanile u tkivo postoji automatski injektor sa oprugom i neosetna je za svakodnevno noenje. (kateter i pumpa se mogu privremeno diskonekovati)

21

Kanila, duine 9 ili 6 mm (za decu I mrave osobe), je smetena ispod koe, uglavnom u podruje abdomena, ali se moe nositi i na butini i ostalim podrujima . Bez auto-injektora, njeno postavljanje je slino davanju klasine injekcije. Po pravilu, infuzioni set (pric i kateter) se menja na svaka 2-3 dana. Izuzetno, zbog moguih loih glikemija, infekcija i oteenja tkiva, kateter ne bi trebalo drati due od 3,5-4 dana. Pumpa je osmiljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24 asa prema jedinstvenim programima za odreenog dijabetiara. Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vri u specijalizovanim ustanovama pod budnom pratnjom lekara. Mala koliina insulina (0.1 - 2.0 i.j.) se ubrizgava kontinualno i naziva se "bazalna doza". Ova doza odrava eer u eljenom nivou izmeu obroka i tokom noi. Pre uzimanja obroka korisnik e isprogramirati pumpu da ubrizga "bolusnu dozu", odnosno dodatnu koliinu insulina potrebnu za taj obrok. Da bi se odredila potrebna doza koja e "pokriti" obrok, moraju se odlino poznavati "eerne jedinice" i visine ugljenih hidrata namirnica koje e se konzumirati. Insulinska pumpa nije automatska, kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu koliinu insulina u smislu "imitiranja" pravog pankreasa. Korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam da odreuje doze. Meutim, pokazalo se da je insulinska pumpa jedan od do sada najidealnijih vidova kontrole eerne bolesti i skoro jedini nain da se prevazie "efekat zore" kod dijabetiara (kada nivo eera u periodu od 02.00 do 06.00 h dostie veoma visoke ili veoma niske vrednosti). Insulinska pumpa je precizan i vrlo fleksibilan nain regulacije eerne bolesti i omoguava dijabetiaru odravanje odlinog nivoa eera u krvi i normalan ivot. Takoe, sa ovim aparatom nestaju stroge vremenske odrednice u davanju insulina i uzimanju obroka, kao kod terapije pricevima ili penovima. Komplikacije izazvane loe regulisanim dijabetesom se ree22

javljaju, a ukoliko su se ve ranije pojavile njihovo dalje napredovanje je svedeno na najmanju moguu meru. Opirnije o svemu ovome i mnogo detaljnije itajte u knjizi "Moj depni pankreas - ivot sa insulinskom pumpom" Prednosti pumpe Pumpa koristi brzodelujui / kratkodelujui insulin. Kada ste na injekcijama, dugodelujui insulin je esto ono to ete dati sebi ujutro. Apsorpcija dugodelujueg insulina je vrlo nepredvidiva. U stvari, takav insulin ima varijabilnost od ak 52%! Ovo je osnovni razlog da Va eer varira iz dana u dan i ono zbog ega ljudi na injekcijama ne mogu da dre svoj eer pod dobrom kontrolom. Insulinska pumpa koristi bredelujui insulin, ije je dejstvo mnogo predvidivije od dugodelujueg insulina. Njegova varijabilnost je manja od 3%! Kakva razlika! I to deluje. Zato pankreas lui samo brzodelujui insulin. Zato se za pumpe koristi bredelujui insulin. Pumpa ubrizgava insulin u mikro-jedinicama, koje su kontinualne i precizne. Sa injekcijama, insulin samo stoji kao u malom "bazenu". Va nivo aktivnosti direktno utie na to kada e taj insulin ui u Va krvotok. Ukoliko samo sedite za stolom, ta koliina e ui u Va sistem mnogo sporije. Ali, ako odete u etnju ili na doging, insulin e ui u Va sistem mnogo bre. Ovo ini dobru kontrolu eera putem injekcija jo teom. Pumpa konstatno "alje" po malo insulina na svakih par minuta (kao pankreas), tako da nemate problem sa prekidom u apsorpciji insulina. Pri tom, insulin je drugaiji i ne prireuje velika iznenaenja. Moete da jedete kada Vi hoete. Vi, a ne Vae injekcije, odluujete kada ete jesti. Moete jesti kada ste stvarno gladni, ili moete preskoiti ili odloiti obrok za kasnije, ukoliko niste gladni. Moete pojesti jedno pare pite vie ako elite - sa pumpom to reguliete bez problema. ivite normalan ivot! Nema vie injekcija, nema strogog rasporeda obroka, nema iznenaujuih insulinskih reakcija. Najea pitanja23

A sada - praktina strana! Ovde ete nai odgovore na mnoga pitanja ljudi koji razmiljaju o korienju insulinske pumpe, kao na primer: 1. Kako izgleda biti "zakaen" za neto sve vreme? 2. Da li pumpa zahteva specijalno uvanje i rukovanje? 3. ta ako ispustim pumpu? 4. ta ako pokvasim pumpu? 5. Kako u znati da li pumpa radi? 6. ta ako mi se pokvari pumpa? 7. Da li e mi smetati kateter? 8. Gde se postavlja infuzioni set? 9. ta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la? 10. Da li e mi zdravstveno osiguranje pokriti trokove za nabavku pumpe? 11. Kako da nosim pumpu? 12. Gde u drati pumpu dok spavam? 13. Mogu li da se kupam? 14. Da li mogu da plivam? 15. ta prilikom intimnosti? 1. Kako izgleda biti "zakaen" za neto sve vreme? Isto kao kad se navikavate na neto novo, npr. burmu ili novu tanu. Navikavanje na pumpu traje oko mesec dana. Postoje malo "nezgodni" trenuci, na primer kada se tuirate, oblaite ili kada isprobavate garderobu u nekoj prodavnici. Da bi ovakve rutinske radnje bile kao i obino, postoji plastini diskonektor na samom kateteru, koji Vam omoguava da za krae vreme budete bez pumpe. 2. Da li pumpa zahteva specijalno uvanje i rukovanje? Pumpa je dizajnirana tako da bude trajna (garancija 4 godine) i osloboena nekog specijalnog rukovanja. Alarm Vas obavetava da je vreme da promenite baterije (3 komada "357" baterija, koje se mogu nai u fotografskim radnjama, ili 1 AAA baterija za novije modele). Jedino taj deo gde su baterije mora uvek biti ist i bez praine, pa ete ga povremeno oistiti etkicom. Veina korisnika uva pumpu u njenoj originalnoj konoj futroli, da bi je zatitila od svakodnevnih rizika ogrebotina, znoja, prljavtine, praine i slino. Da biste oistili pumpu, dovoljno je da je prebriete mekom tkaninom potopljenom u rastvor blagog sapuna. Nikakva dodatna nega24

nije potrebna. Ne postoje delovi koji bi trebalo da se menjaju ili posebne provere njenih funkcija. Pumpa sadri razliite ugraene sisteme, koji Vas na vreme obavetavaju ukoliko neto nije u redu. 3. ta ako ispustim pumpu? Pumpa je otporna na veinu udaraca i situacija koje se deavaju svakodnevno. Ali, koliko god da ste obazrivi, moe se desiti da Vam pumpa padne na pod. Ukoliko se to dogodi, proverite da li je sve u redu sa ekranom, kao i sa infuzionim setom. Sledeih 24 asa obratiete panju na to da li pumpa pravilno odgovara na pritiskanje dugmia i ispisivanje odgovarajuih podataka na ekranu. 4. ta ako pokvasim pumpu? Najnoviji modeli pumpe su vodootporni, tako da sa njima moete plivati ili roniti do dubine od 20 metara. Na toj dubini, pumpa je vodootporna 30 minuta. Ali, ti modeli jo uvek nisu dostupni u Srbiji. Veini ostalih modela, koji nisu vodootporni, ne smeta ukoliko sluajno upadnu u umivaonik ili sudoperu, ili ako se desi da se neplanski naete u bazenu, jezeru i tome slino. U takvim sluajevima, proverite infuzioni set (da nije voda ula) i pustite da se ceo sistem osui (ne koristite fen i sl.). Ukoliko ste ipak zabrinuti za stanje pumpe ili se ona "udno" ponaa, obratite se Vaem dobavljau. 5. Kako u znati da li pumpa radi? Na ekranu je uvek ispisano vreme ili ime proizvoaa. Za sve ostale sluajeve, pumpa ima odgovarajue alarme, kao npr. ako ne isporuuje insulin, ako su slabe baterije, ako je rezervoar prazan i tsl. Ugraeni infracrveni detektor prati rad motora, a sigurnosne provere pumpa sama izvrava iz minuta u minut. Ukoliko sami elite da izvrite proveru, u Upustvu za rukovanje je objanjeno kako da izvrite test sa 7.2 jedinice. 6. ta ako mi se pokvari pumpa? U sluaju da sumnjate u ispravnost pumpe, odmah pozovite Vaeg dobavljaa. Ukoliko je potrebna popravka, on e Vas obavestiti kako to da sprovedete. 7. Da li e mi smetati kateter?25

Kateter, odnosno infuzioni set, omoguava potpuni komfor. Ukoliko Vam smeta kateter, proverite da mesto uboda nije crveno ili iritirano. Infuzioni setovi sa plastinom kanilom su bezbolni, krajnje fleksibilni i omoguavaju sve pokrete bez ogranienja. 8. Gde se postavlja infuzioni set? Veina korisnika postavlja kateter u predeo abdomena, iako se moe aplicirati i na butini ili nadlaktici. Predeo abdomena prua najbolju apsorpciju insulina. (Mesta ubrizgavanja insulina). ene najee koriste donji deo abdomena, a mukarci gornji. Moete eksperimentisati, kako biste odredili predeo na telu koji Vama najvie odgovara. Vano je da izbegavate koate delove, predeo ispod pojasa ili mesta koja mogu biti iritirana odeom. 9. ta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la? Pumpa pamti 12 zadnjih bolusa pred obroke, zajedno sa datumom i vremenom ubrizgavanja ovih doza. Ovo je veoma praktino ukoliko niste bili aurni po pitanju voenja svakodnevnih beleki, ili pri pronalaenju uzroka kod neobjanjivog skoka eera u krvi. 10. Da li e mi zdravstveno osiguranje pokriti trokove za nabavku pumpe? U Pravilniku o medicinskim pomagalima, postoje medicinske indikacije na osnovu kojih pojedine osobe imaju pravo na insulinsku pumpu o troku RZZO. U Pravilniku je navedeno sledee: "Izuzetno, osiguranom licu kod koga je u periodu od est meseci intenzivirane konvencionalne terapije (etiri i vie doza insulina), utvrena nezadovoljavajua glikoregulacija, na osnovu miljenja lekara specijaliste interne medicine ili lekara specijaliste pedijatrije sa subspecijalizacijom iz endokrinologije nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou, odobrava se spoljna insulinska portabilna pumpa. Osigurano lice ima pravo i na potroni materijal za spoljnu insulinsku portabilnu pumpu u koliini utvrenoj na mesenom nivou, sa izdavanjem na estomesenom nivou. Overu obrasca uz revers vri matina filijala, uz ocenu lekarske komisije o opravdanosti propisivanja spoljne insulinske26

portabilne pumpe u odnosu na medicinske indikacije i uz neophodnu medicinsku dokumentaciju. Spoljna insulinska portabilna pumpa se, prema overenom obrascu, isporuuje zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog lana. Spoljna insulinska portabilna pumpa se osiguranom licu izdaje u zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog lana, koja odreuje lekare specijaliste da vre kontrolu pravilnosti korienja izdatog pomagala. Zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog lana vodi posebnu evidenciju o izdatim spoljnim insulinskim portabilnim pumpama. U Republikom zavodu obrazuje se centralni registar izdatih spoljnih insulinskih portabilnih pumpi na osnovu podataka koje vode zdravstvene ustanove iz stava 5. ovog lana." Detaljne informacije o tome ko i pod kojim uslovima ima pravo na pumpu, moete pogledati OVDE. 11. Kako da nosim pumpu? Na ovo pitanje ima onoliko odgovora koliko i korisnika insulinske pumpe. Poto je pumpa mala, moete je potpuno sakriti gde god hoete. Vi odluujete gde ete je nositi - u depu, zakaenu za brushalter, o pojasu, i slino. Neki korisnici vole da im je pumpa vidljiva, to je lake za svakodnevno programiranje. To se postie korienjem "tipaljke", kojom se ona lako zakai za pojas (slino pejderu). 12. Gde u drati pumpu dok spavam? Odgovor je: "Gde god Vam najvie odgovara". Sa kateterom duine od 110 cm, postoje mnoge opcije. Neki korisnici je dre pored sebe u krevetu, neki ispod jastuka, neki na nonom stoiu, neki je zakae za pidamu ili gaice. 13. Mogu li da se kupam? Svakako da je potrebno da pumpu titite od vode, jer je ona osetljiv instrument. Meutim, postoji nekoliko jednostavnih naina korienja pumpe za vreme kupanja u kadi ili tuiranja. Ukoliko koristite kateter sa plastinim diskonektorom, kupanje ili tuiranje ne predstavljaju problem. Takoe, postoji i posebna plastina torbica za pumpu, koja se tokom tuiranja postavi oko vrata ili oko slavine. Kod kupanja u kadi, pumpa moe ostati i na podu, ukoliko je kateter dovoljno dugaak.27

14. Da li mogu da plivam? Apsolutno. Kao i da se sunate, skijate na vodi i igrate koarku. Za plivanje, najvei broj korisnika koristi katetere sa diskonektorom, koji im omoguava da krae vreme budu bez pumpe. Za ekstremne sportove kao to su planinarenje, padobranstvo, speleologija ili splavarenje, najbolje je da koristite specijalnu sportsku torbicu, koja titi pumpu od udaraca i vode. Ova torbica je idealna za veinu sportova, ali kod igranja fudbala ili ragbija, najbolje je da se privremeno diskonektujete sa pumpe. Za vreme skijanja ili drugih zimskih sportova, draete pumpu ispod svih slojeva garderobe, kao bi bila na toplom i sigurnom i kako se insulin ne bi zamrzao. 15. ta prilikom intimnosti? Mnogi korisnici pumpe su zabrinuti oko ovoga u poetku, ali shvate da to nee predstavljati prepreku u odnosima sa partnerom, ukoliko sa njim o tome popriaju. Ako ni jednom od vas ne smeta pumpa, ostavite je tu gde jeste. Moete i da koristite kateter duine 110 cm, koji e omoguiti da pumpa bude van domaaja. Mnoge pumpe su provele intimne trenutke bezbrino "ugnjeene" na pojasu za arape, to je ipak popularnije meu enama, nego meu mukarcima. Dobar deo korisnika se odluuje za privremeno diskonektovanje sa pumpe za vreme intimnih trenutaka. Jednostavim "klik" odvrtanjem, pumpa i kateter mogu biti odloeni i tako nee biti deo Vaih intimnih momenata. Ukratko, sa pumpom moete obavljati sve ono to i sa injekcijama, ali i ono to biste eleli da radite u sluaju da nemate eernu bolest. Za sve informacije oko nabavke i korienja insulinke pumpe moete se obratiti svom ordinirajuem endokrinologu. Izraunavanje bolusa Da biste mogli da ponete sa uivanjem u svakom obroku, neophodan uslov je da su Vam dobro isprogramirane bazalne doze! Stoga, ee kontroliite eer u krvi i budite stalno u kontaktu sa svojim lekarom! Kako da raunate boluse pred obroke?

28

Prvo saznajte koliko iznosi Va odnos jedne insulinske jedinice na jedan gram ugljenih hidrata. Ukoliko je Vaa totalna dnevna doza* insulina: Va odnos 1 i.j. / gr UH je: Dnevna doza* insulina 1 i.j. / gr UH 16 jedinica 1 i.j. / 36 gr UH 18 jedinica 1 i.j. / 28 gr UH 20 jedinica 1 i.j. / 25 gr UH 22 jedinice 1 i.j / 23 gr UH 24 jedinice 1 i.j. / 21 gr UH 26 jedinica 1 i.j. / 19 gr UH 28 jedinica 1 i.j. / 18 gr UH 30 jedinica 1 i.j. / 17 gr UH 32 jedinice 1 i.j. / 15 gr UH 36 jedinica 1 i.j. / 14 gr UH 40 jedinica 1 i.j. / 12 gr UH 44 jedinice 1 i.j. / 11 gr UH 48 jedinica 1 i.j. / 10 gr UH 52 jedinice 1 i.j. / 10 gr UH 56 jedinica 1 i.j. / 9 gr UH 60 jedinica 1 i.j. / 8 gr Uh 65 jedinica 1 i.j. / 8 gr UH 70 jedinica 1 i.j. / 7 gr UH 75 jedinica 1 i.j. / 7 gr UH 80 jedinica 1 i.j. / 6 gr UH 90 jedinica 1 i.j. / 6 gr UH 100 jedinica 1 i.j. / 5 gr UH * Totalna dnevna doza je zbir bazalnih i bolusnih doza, odnosno celokupne Vae doze za 24 sata, koju Vam je odredio lekar. Primer 1.: Vi ste enska osoba normalne uhranjenosti i telesne teine od 67 kg, prosene fizike aktivnosti i bavite se kancelarijskim poslom. Va dnevni unos kalorija iznosi 1675 kcal, odnosno 209 gr UH. Vaa totalna doza insulina za 24 sata je npr. 43.7 i.j., a odnos 1 i.j. na 11 gr UH. Planirate ruak na sledei nain: Primer dijete od 1600 kcal Podsetnik: 1 eerna jedinica = 12 gr UH diabeta hleb mleko mast voe povre B meso29

povre A

doruak 2 uina 1 ruak 3 uina veera 2 uina 1 Zbir jedinica

1 1 1 1 8 2 1 1 1 1 2 po elji po elji 4

1 1 1

2 2 1 6

po elji

Savet: Tabelu Vae dijete, kao i tablicu eernih jedinica, moete da zalepite na friider ili negde u kuhinji da Vam budu "na oku". Prema gornjoj tablici ishrane, Va ruak bi trebalo da iznosi 8 eernih jedinica, odnosno 72 gr UH, tj. 6x12, poto meso, povre A i ulje nemaju ugljenih hidrata. Pojeete, na primer, sledee: * piletinu (2 eerne jedinice mesa, 60 gr) * krompir (3 eerne jedinice hleba, 300 gr) * graak (1/2 eerne jedinice povra B, 100 gr) * argarepu (1/2 eerne jedinice povra B, 100 gr) * meanu salatu od paradajza, paprike i krastavaca (povre A, koliina po elji) * 1/2 banane (1 eerna jedinica voa, 50 gr) * 1 eernu jedinicu masti sainjavae ulje za pripremu obroka (1 kaiica ili 5 ml) Pred obrok, za "pokrivanje" ovakvog ruka izraunaete dodatnu dozu i sebi ubrizgati sledei bolus kratkodelujueg (ili brzodelujueg, rapidnog) insulina: 72 gr UH : 11 = 6.5 jedinica insulina Primer 2.: etate gradom i elite kokice. Jedna kesica (otprilike 3 olje) ovakve namirnice sadri 12 gr UH. Za jednu kesicu kokica daete bolus od 1.1 i.j. (12 : 11 = 1.09) Primer 3.: Poruujete CheeseBurger (30.0 gr UH) i veliki Milk Shake (55.6 gr UH). Bie vam potreban bolus od 7.8 i.j. (85.6 : 11 = 7.78) Kako da proverite da li dobro dozirate?30

Prema savetima amerikih lekara: ukoliko je va eer pre obroka bio na normali, doziranje moete smatrati uspenim ako se 5 sati posle obroka vrati na normalu (ukoliko ste na terapiji kratkodelujuim insulinom) ili 3 1/2 sata nakon obroka (ukoliko ste na terapiji brzodelujuim, rapidnim insulinom). Ni jedno doziranje, pa ni ovo, ne moe biti idealno, ali je najpriblinije potrebama za insulinom u odnosu na obroke. Od mnogih individualnih faktora, kao to su nain ivota, starosna dob, fizika kondicija, globalno stanje organizma, vrsta profesije i slino, e zavisiti i visina eera u krvi. Centar za trudnice Na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, popularno zvanoj "Interna B" klinika, otvorena je Jedinica za dijabetes u trudnoi "Nj.K.V. Princeza Katarina". Naziv ovog odeljenja je proistekao iz veoma humane akcije princeze Katarine da se nabave insulinske pumpe za ene koje su obolele od dijabetesa, a vode svoju trudnou u ovoj ustanovi. Zahvaljujui velikim naporima prof. dr Dragana Micia i pomoi princeze Katarine, sada trudnice sa dijabetesom imaju tretman na svetskom nivou. Nabavljeno je est insulinskih pumpi, koje omoguavaju trudnicama da bez ikakvih komplikacija i dodatnih rizika donesu na svet zdrave bebe. To pokazuju i posteri sa slikama "Naa deca" koji su okaeni na zidovima ove prelepo ureene jedinice. Prof. dr Dragan Mici i njegov tim su veoma ponosni na ovo odeljenje. Za to imaju dobre razloge, jer su rezultati izvanredni. Trudnice, prema pravilniku, imaju pravo na korienje insulinske pumpe na period do dve godine. Meutim, od momenta kada trudnica aplicira za nabavku insulinske pumpe preko RZZZO, pa do momenta realizacije, prolazi dosta vremena. Zato trudnice privremeno koriste insulinske pumpe sa ovog odeljenja, ali veliku potekou predstavlja nabavka potronog materijala. Sa ovog odeljenja apeluju na31

razumevanje nadlenih i prihvataju svaku vrstu pomoi da se ovaj problem prevazie. 24-asovna lekarska podrka Informacija za postojee insulinskih pumpi: 24-asovna lekarska podrka: 064/5237-551 064/5237-553 Kontrola eerne bolesti Klju terapije i dobrog voenja eerne bolesti lei u njenoj kontroli. Ukoliko sprovodite terapiju koju vam je odredio lekar, a ne kontroliete se, dobri rezultati e izostati. Na duge staze, takvo stanje e vam doneti samo jo vie problema i stvoriti uslove za nastanak komplikacija. Samokontrola Obuku (edukaciju) dijabetiara za samokontrolu bolesti obavlja lekar endokrinolog, ili njegovi saradnici. Obuka se obavlja pojedinano ili grupno. Individualna edukacija je naroito korisna za poduavanje u davanju insulina, a kolektivna za sve ostale vidove edukacije. Edukacija se obavlja direktno (direktan kontakt edukatora sa uesnikom edukacije) ili indirektno (npr. davanjem tampanog materijala), ili kombinovanim postupkom. Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje dijabetiara u kontroli svoje bolesti izmeu dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se lei. Samokontrola Program samokontrole eerne bolesti standardno obuhvata: 1. 2. 3. 4. kontrolu telesne teine poseban reim ishrane fiziku aktivnost davanje insulina ili uzimanje tabletiranih lekova32

korisnike

Medtronic

MiniMed

5. redovno (poeljno svakodnevno) merenje visine eera u krvi 6. pregled mokrae ili krvi putem traica za odreivanje visine ketona (acetona) 7. evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima 8. korienje odgovarajuih minerala, vitamina i antioksidanasa Dobra kontrola eerne bolesti podrazumeva redovnu upotrebu glukometra, kako bismo imali uvid u visinu eera u krvi u razliitim situacijama. Na slici: naprava sa oprugom za automatsko bockanje prsta, u koju se ubacuje lanceta (specifina iglica). Uglavnom se isporuuje zajedno sa glukometrom i pakovanjem od 25 lanceta. Savet: Kada merite eer, bocnite jagodicu prsta ne u centar, ve sa strane, kako bi se izbegli nervni zavreci i smanjio bol. Najee greke koje se prave kod merenja eera: 1. ruke nisu oprane 2. kodiranje nove serije traka je zaboravljeno 3. znoj na dlanovima razblauje kap krvi 4. alkohol, kojim je obrisan prst, razblauje kap krvi 5. isuvie hladne ili tople ruke 6. isuvie velika ili mala kap krvi na traci 7. merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obrie) 8. ceenje kapi iz prsta 9.

33

trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu 10. osoba koristi veliku dozu vitamina C, aspirina ili metformina, koji mogu da promene reakciju na traci Racionalna kontrola eerne bolesti - 2 puta nedeljno Prva nedelja Ponedeljak: pre doruka etvrtak: pre ruka Druga nedelja Utorak: pre veere Petak: pre spavanja Trea nedelja Sreda: 2 sata posle doruka Subota: 2 sata posle ruka etvrta nedelja Isto kao prva nedelja Nominalne vrednosti eera u krvi: 4.4 - 7.8 mmol/L pre glavnog obroka 4.4 - 9.0 mmol/L 2 sata nakon obroka Primer tabele za beleenje podataka Ime i prezime: ____________________ Terapija: __________________ April pre doruka 2 sata posle doruka pre ruka 2 sata posle ruka pre veere 2 sata posle veere / pre spavanja Napomene (hipoglikemije, aceton, slavlja, stresovi sl.) 1.4. 6.3 2.4. 7.1 17.00h - hipo (3.1) 3.4. 5.3 4.4. 8.8 5.4. 7.1 6.4. 10.6* * malo pare kolaa na slavi 7.4. 5.934

8.4. 6.0 9.4. 4.9 10.4. 3.8* 11.4. 14.0* 38.4C, prehlada, nema acetona itd...

* rad u bati * temperatura

Napomena: ene bi trebalo da belee i svoje menstrualne cikluse, jer se u tom periodu esto deava da eer varira Povremeno (ili ukoliko lekar to zatrai) moete kod kue da uradite "profil glikemije", tako to ete meriti visinu eera u krvi u sledeim terminima u toku 24 asa: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. pre doruka (npr. u 8.00 h) 2 sata posle doruka (npr. u 10.00 h) pre ruka (npr. u 13.00 h) 2 sata posle ruka (npr. u 15.00 h) pre veere (npr. u 18.00 h) 2 sata posle veere (npr. u 20.00 h) u 22.00 h u 24.00 h u 03.00 h

Preraunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vri se tako to se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj nain dobije vrednost u mmol/l. Znai, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to e znaiti 7.2 mmol/l.

HbA1C HbA1C ili glikozilirani hemoglobin A1C pokazuje prosenu vrednost eera u krvi tokom poslednja tri meseca, odnosno njegovu koncentraciju u eritrocitima, iji je vek 120 dana. To je najbolji nain da se utvrdi da li je glikemija pod kontrolom. Ako znate koja je vrednost hemoglobina A1C, znaete i da li je vaa bolest dobro kontrolisana. Ta vrednost je i upozorenje lekaru da treba da koriguje terapiju. Dobar rezultat ukazuje na to da je terapija odgovarajua i da je vrednost eera u krvi pod kontrolom.

35

Svi dijabetiari treba da kontroliu vrednost hemoglobina A1C najmanje dva puta godinje, ili na svaka 3 meseca dokle god se ne stabilizuje vrednost eera u krvi. Ukoliko je njegova vrednost ispod 7%, smatra se da je eerna bolest optimalno regulisana. Ukoliko njegova vrednost prelazi 9%, vea je i mogunost pojava promena na onom dnu, bubrezima, nervnom sistemu. Vrednost hemoglobina A1C preko 8% zahteva korekciju terapije. Analiza glikoziliranog hemoglobina A1C se sprovodi u bilo kojoj laboratoriji, najee iz venske krvi. Test iz kapilarne krvi se retko sprovodi zbog problema u nabavci potrebnih reagenasa. Ovu analizu moete sprovesti u bilo koje doba dana i ne morate voditi rauna da li ste jeli, primili insulin, ili ne. Novi standardi od 1.9.2011. Meunarodna federacija za kliniku hemiju i laboratorijsku medicinu (IFCC) je napravila novi standard koji je specifian za HbA1c i razvila referentnu metodu za njegovo odreivanje. Predstavnici ADA, EASD, IDF i IFCC-a su usvojili (Diabetes Care 2007;30:2399-2400) IFCC metodu za HbA1c kao globalni standard za kalibraciju svih metoda za odreivanje HbA1c, kao i novi nain izvetavanja rezultata za HbA1c u IFCC jedinicama (mmol/mol), pored postojeeg u % (DCCT/NGSP). ta predstavljaju nove jedinice i u kakvom su odnosu sa starim? Rezultati za HbA1c izraeni u mmol/mol su sledivi prema IFCC referentnoj metodi i predstavljaju mmol HbA1c po mol-u ukupnog Hb (za koga nije vezana glukoza). Odnos izmeu starih i novih jedinica je sledei: HbA1c (DCCT/NGSP) (%) HbA1c (IFCC) (mmol/mol) 4,0 20 5,0 31 6,0 4236

6,5 7,0 7,5 8,0 8,5 9,0 9,5 10,0

48 53 58 64 69 75 80 86

ili primenom sledee jednaine: IFCC-HbA1c (mmol/mol) = [DCCT/NGSP-HbA1c (%) 2,15] x 10,929 Od kada se vri promena izvetavanja rezultata odreivanja HbA1c? Rezultati odreivanja HbA1c izraeni u novim jedinicama (mmol/mol) se razlikuju od dosadanjih izraenih u starim jedinicama (%). Poev od 1.9.2009. godine i naredne dve godine rezultati odreivanja HbA1c bie izraeni u starim i novim jedinicama ime se omoguava da lekari i pacijenti postanu familijarni sa rezultatima za HbA1c izraenim u mmol/mol i time se smanji rizik za nastanak komplikacija kod pacijenata sa dijabetesom. Od 1.9.2011. godine rezultati odreivanja HbA1c bie izraeni samo u u novim IFCC jedinicama (mmol/mol). Koja su ogranienja odreivanja HbA1c? Rezultati za HbA1c (izraeni u % ili u mmol/mol) mogu da budu lano povieni ili snieni u izvesnim stanjima kao to su: hematoloka stanja kod kojih postoji abnormalan obrt eritrocita, prisustva abnormalnih hemoglobina i kod nekih pacijenata sa bubrenim i jetrenim oboljenjima. U trudnoi su rezultati za HbA1c nii za 0,5% zbog hemodilucije i drugih faktora. Zbog prisustva abnormalnog hemoglobina, rezultati za HbA1c mogu da variraju u zavisnosti od primenjene metode za odreivanje, kao i od prisutne hemoglobinopatije. U ovim stanjima se preporuuje korienje rezultata odreivanja HbA1c za detekciju trenda glikemijske kontrole pacijenta, a ne kao ciljne vrednosti.

37

Hiperbarina komora BOLESTI KOD KOJIH JE HBO (hiperbarina oksigenacija), TERAPIJA IZBORA ILI NEZAOBILAZNA POMONA TERAPIJA DEKOMPRESIONA BOLEST GASNA EMBOLIJA GASNA GANGRENA TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM MODANI INFARKT NAKON AKUTNE FAZE SRANI INFARKTI NAKON AKUTNE FAZE OPEKOTINE BOLESTI ARTERIJA I VENA * ARTEROSKLEROZA, RAYNAUDOVA I BURGEROVA BOLEST, TROMBOEMBOLIJE, VENSKI ULKUSI * ANGINA PEKTORIS * VASKULITISI KOD AUTOIMUNIH BOLESTI * MIGRENE I DRUGE VAZOMOTORINE GLAVOBOLJE * VASKULARNA IMPOTENCIJA I VASKULARNI STERILITET * EERNA BOLEST I KOMPLIKACIJE EERNE BOLESTI (OTEENJE KRVNIH SUDOVA, GANGRENE I ISHEMIJE, OTEENJE VIDA, OTEENJE BUBREGA) * AKUTNA PSORIJAZA * SPOROZARASTAJUCE RANE, ARTERIJSKI I VENSKI ULKUSI POSTRADIJACIONA NEKROZA KOZE, MEKIH TKIVA I RADIJACIONI CISTITISI I ENTERITISI * ELUDANI I DUODENALNI ULKUSI, ULCEROZNI I PSUDOMEMBRANOZNI KOLITISI * VIRUSNI, TOKSINI I INFEKTIVNI HEPATITISI (UTICE), CIROZA JETRE * REUMATOIDNI ARTRITIS * BRONHIJALNA ASTMA * MULTIPLA SKLEROZA * SINDROMI KRANIJALNIH NERAVA (N. TRIGEMINUS, N. FACIJALIS) * POLINEUROPATIJE (ALKOHOLNO, TOKSINE, DIJABETINE I VASKULARNE) * SKLERODERMIJA * STARACKA DEMENCIJA I PARKINSONOV SINDROM * OSTEOMIJELITIS * AKUTNA GLUVOA, MENIEROV SINDROM I VRTOGLAVICE VASKULARNOG POREKLA38

* * * * * * * *

* HERPES SIMPLEX I ZOSTER * AKUTNA ISHEMIJA RETINE I RETINALNI ARTERITISI KOMBINOVANJE HIPERBARINE OKSIGENACIJE HIRURGIJE U LEENJU DIJABETINOG STOPALA I TEDLJIVE

1Jovanovi U., 2Zoranovi U., 3Tepi S., 3Dragojevi R. i 3M. ivkovi 1TEDI, hirurka bolnica, Beograd. 2 Klinika za optu i vaskularnu hirurgiju VMA, Beograd. 3HBO Medical Center, Beograd. UVOD: Teke periferne vaskularne komplikacije diabetes mellitusa uglavnom se ispoljavaju kao gangrenozne nekroze (dijabetino stopalo). Leenje je dugotrajno, komplikovano i neizvesno. Najee se zavrava amputacijom ekstremiteta. Uvoenjem hiperbarine oksigenacije u terapiju dijabetinog stopala krajnja prognoza je bitno izmenjena ka povoljnom zavretku bez amputacije ekstremiteta, a neophodna hirurka terapija svedena na tedljivo odstranjivanje nekrotinog tkiva, amputaciju prstiju ili u najgorem sluaju dela stopala. MATERIJAL I METOD: Ukupno je leeno 10 bolesnika, prosene starosti 65,4 godine, 6 mukaraca i 4 ene. Svi su rangirani u IV stepen po Wagneru. Kod svih bolesnika je iskljuena hirurka revaskularizacija i predloena amputacija ekstremiteta. Svi su bili u optem srednje tekom stanju sa prisutnom infekcijom i umerenom ili tekom intoksikacijom. Kod svih je uraena preoperciona terapija hiperbarinom oksigenacijom u trajanju od 1 do 3 dana i uvedena antibiotska terapija po brisu i antibiogramu i po potrebi modifikovana ili uvedena insulinska terapija. Kod svih bolesnika je uraen specijalistiki internistiki pregled i dato miljenje pre hirurke intervencije. HBO terapija je provoena u kontinuitetu, bez prekida zbog hirurke intervencije, a po potrebi i intezivirana. Terapija je provedena u jednomesnim kiseonikim hiperbarikim komorama BLK S 303 ruske proizvodnje, jednom ili dva puta dnevno, na pritiscima od 1,3 do 2,2 ATA, proseno 30 tretmana. REZULTATI: Kod osam bolesnika (80%) je leenje zavreno uspeno. Otklonjena je opasnost od irenja gangrenozne39

nekroze, prevedeni su u opte dobro stanje, sauvan je ekstremitet i rana je uvedena u zavrni proces zarastanja ili je u potpunosti zarasla nakon, u proseku 23 tretmana u inicijalnoj seriji. DISKUSIJA I ZAKLJUAK: U leenju dijabetikog stopala treba iskoristiti svaku terapijsku mogunost koja obeava spaavanje ekstremiteta. U protivnom, kvalitet ivota bolesnika bude toliko srozan da skoro polovina to ne preivi, a druga polovina postaje medicinski i socijalni problem. Dalji razvoj angiopatije unutar 1 do 2 godine dovodi u pitanje i drugu nogu. Kada je hirurgija u pitanju mora se zauzeti stav tedljive hirurgije koja ima za cilj da sauva svaki deo tkiva koji ima ansu da preivi. Uz HBO anse tkiva da preive se viestruko poveavaju. PRIMENA HIPERBARINE OKSIGENACIJE I ERITROPOETINA U LEENJU SRANIH INSUFICIJENCIJA 1ivkovi M., 1Tepi S., 2Jakovljevi V. i 3V.M. Mujovi 1HBO Medical Center, Beograd. 2Medicinski fakultet Kragujevac.3Institut za medicinsku fiziologiju Medicinski fakultet, Beograd PRELIMINARNI REZULTATI UVOD: Cilj istraivanja je da proveri uspenost terapijskog delovanja udruenih procedura, hiperbarine oksigenacije kao snanog generatora regenerativnih aktivnosti u ljudskom tkivu i eritropoetina kao opteg faktora rasta. MATERIJAL I METOD: Praena je grupa bolesnika, kod kojih je ehogardiografski dijagnostikovana insuficijencija sranog miia i utvrena ejekciona frakcija (EF%) ispod 60%. HBO je provoena po protokolu za teke srane bolesnike, ukupno 15 tretmana. Eritropoetin je aplikovan duboko podkono, svaku drugi dan, 2000ij. Kontrolna ehokardiografija je raena 30 do 45 dana nakon zavretka tretmana. REZULTATI: Prosena ejekciona frakcija pre leenja je iznosila 41%. Posle leenja je proseno iznosila 52,5%. Proseno je EF % poveana za 11,5%. Svi bolesnici su se subjektivno bitno bolje oseali uz bolje podnoenje fizikog napora.40

DISKUSIJA I ZAKLJUAK: Granina vrednost za primenu HBO je izmeu 30% i 40%. Odluku o leenju donosi lekar na osnovu iskustva, opteg stanja pacijenta, uestalosti i jaine hipoksinih ataka. Ako je EF 30% i manje dosadanji stav je da se ne koristi HBO jer je dugotrajna hipoksija iscrpla antioksidativne odbrambene mehanizma, a organizam je u kakvo takvoj ravnotei koju ne treba remetiti. Poveanje EF% od 11,5% u proseku je rezultat koji ukazuje na dobro zajedniko delovanje HBO i Eritropoetina i daje nadu da se kombinovano mogu primeniti sa dobrim rezultatima. PRIMENA HIPERBARINE OKSIGENACIJE U LEENJU HRONINE ISHEMIJE CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Tepi S. i M. ivkovi HBO Medical Center, Beograd UVOD: Hipoksina stanja mozga se manifestuju kao tranzitorni ishemini ataci (TIA) ili cerebrovaskularni inzult (CVI). Prema najnovijoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije neuroloki deficit koji traje due od 60 minuta, smatra se infarktom mozga. Osnovni uzrok je vaskularna insuficijencija i tkivni manjak kiseonika (O2). Hierbarina oksigenacija je terapijski metod udisanja 100% kiseonika pod povienim parcijalnim pritiskom iznad 1 apsolutne atmosvere (ATA). MATERIJAL I METOD: Ukupno je leeno 34 bolesnika, 18 mukaraca i 16 ena, srednje starosne dobi 63 godine, od toga 4 bolesnika sa TIA i 30 sa CVI. Hiperbarina oksigenacija je sprovoena u jednomesnim hiperbarinim komorama BLK 303, na pritisku od 1.3-1.5 ATA sa prosenim brojem ulazaka od 8 seansi. Vreme od pojave ishemikog ataka do poetka leenja je u proseku bilo 2 godine i tri meseca. Prosena uestalost TIA pre poetka leenja je 2 na godinjem nivou. REZULTAT: Svi bolesnici su dobro podneli terapiju bez incidenata. Evaluacija uspeha je vrena praenjem subjektivnog stanja i objektivnih parametara kod postojanja neurolokih ispada. Svi bolesnici su potvrdili subjektivno i funkcionalno poboljanje. Poboljanje funkcionalnih sposobnosti je objektivno potvreno (podnoenje napora, upotreba ekstremiteta, govor,41

pisanje, ravnotea, stanje svesti). U prolongiranom praenju od tri godine nismo zabeleili ponovljene epizode ishemikih ataka. DISKUSIJA I ZAKLJUAK: Kiseonik je terapija izbora u leenju hipoksije mozga. Kao najsnaniji antiedematozni postulat ima vrlo znaajno mesto i u preventivi posledica akutne hipoksije. Ujedno je pouzdana preventivna terapija kod hroninih hipoksija mozga. Naa iskutva u leenju i prevenciji ishemikih ataka su identina podacima dobijenim u svetskoj literturi. U leenju je primenjivana sopstvena adaptirana terapijska ema prema teini klinike slike i opteg stanja bolesnika. Preporuka je da se preventivno provodi intermitentno na tri meseca. Vie informacija moete pronai na www.hbomc.rs

Higijena i nega nogu Lina higijena Osoba sa dijabetesom je obaveznija prema linoj higijeni (redovno pranje zuba, kupanje, nega stopala) od zdrave osobe. Kupanje i odravanje istoe koe, naroito na prevojima (pazuh, prepone, genitalije, ispod dojki, izmeu prstiju, prevoji na trbuhu kod gojaznih osoba i dr.) preduslov su da se na njoj ne razviju promene, kao to su infekcije, zapaljenja, irevi, gljivina oboljenja i slino. Pored line higijene, za kou je vano stanje regulacije eerne bolesti i upotrebljena odea. Redovna promena rublja i komotna odea vani su faktori za dobru negu koe. Rublje bi trebalo da bude pamuno, a odea od prirodnih ili meovitih materijala. Letnju odeu neka prate praktini materijali koji se lako peru i odravaju. Takoe, i obua treba da je udobna i praktina. Nega stopala Stopala su jedan od najoptereenijih delova tela od vremena kada ovek prohoda, pa dok stoji na nogama. Njihovo dobro stanje i nega imaju znaajan uticaj na pojavu promena ije su posledice oteenje, oboljenje ili poremeaj cirkulacije krvi u koi i mekim tkivima stopala.42

Stopala se neguju svakodnevnim pranjem, povremenim dranjem u toploj, blago sapunjavoj vodi, uz redovno odstranjivanje oroanih naslaga na tabanima i petama, uljeva, podsecanjem noktiju, istrljavanjem zanoktica i masaom koe dok je jo vlana (uz neku hranljivu kremu). Udobna obua i arape utiu na lako i brzo hodanje (i na raspoloenje). arape su meke (poeljno pamune), iste i prilagoene odgovarajuem dobu godine. ene mogu koristiti tanke "hulahop" arape sa meavinom likre i pamuka. Obua mora biti komotna (ne vri pritisak na prste), meka i prilagoena vremenskim prilikama. Dobro negovana stopala u odgovarajuoj obui i arapama ne podleu hladnoi, to je inae vrlo nepoeljno za osetljive noge jedne osobe sas dijabetesom. Obuu na bosom stopalu treba izbegavati. Uputstvo za odravanje higijene stopala 1. Zbog mogueg gubitka oseaja za bol i toplotu, osobe sa dijabetesom svakodnevno moraju pregledati svoja stopala i pri tome koristiti ogledalo (tabani) ili pomo ukuana; 2. Noge treba prati svakodnevno toplom vodom i blagim sapunom i ne treba koristiti vruu vodu. Posle pranja noge treba dobro osuiti, paljivo i bez trljanja, naroito izmeu prstiju; 3. Koristiti meku i udobnu obuu, a arape i sokne menjati svakodnevno; 4. Pri pojavi uljeva ne preporuuje se upotreba tenosti ili flastera za uklanjanje istih obratiti se strunom pedikiru i skrenuti mu panju da ste osoba sa dijabetesom; 5. Nokte treba sei ili turpijati u sasvim blagom luku, ali ne suvie kratko i odravati ih uredno. Dugi nokti su nepoeljni (mogunost povrede susednog prsta, urastanja, i dr.); 6. Ukolilko su noge nou hladne, treba spavati u arapama. Ne treba upotrebljavati boce sa vrelom vodom ili termofor; 7. Ne treba hodati bos; 8. Uzane podvezice ili gumene trake oteavaju krvotok, pa ih ne treba koristiti; 9. Pri pojavi ranica, crvenila, naprslina, plikova ili bola na koi stopala, obavezno se treba obratiti lekaru;

43

10. Puenje takoe ubrzava proces arterioskleroze kao i neregulisana eerna bolest. Prestanak puenja je nain da se izbegne pojava opasnih komplikacija (gangrena).

Holesterol Masnoe u krvi Novootkrivenu - neregulisanu, ili leenu - a loe regulisanu eernu bolest redovno prati poveana koliina masnih materija u krvi. Zbog ovoga se obino kae da dijabetes ide "ruku pod ruku" sa poremeajem u prometu i preradi masti. Najea vrsta pregleda masnoa u krvi (lipida) je odreivanje holesterola. Nalaz holesterola daje neku vrstu opte orijentacije o prometu lipida, a radi kompletnijeg uvida u nastalu vrstu poremeaja prometa masti, potrebno je da se uradi pregled i triglicerida. Normalne vrednosti holesterola su od 2.87 do 6.7 mmol/l, a triglicerida od 0.82 - 1.71 mmol/l. Postoji odreivanje i drugih vrsta masnih materija u krvi, a potrebe za ovim analizama odreuje lekar. Medicinski izraz za hiperlipoproteinemija. poveane masnoe u krvi je

Posle dobro regulisane eerne bolesti poveane vrednosti masnoa u krvi se najee normalizuju za 6 - 8 nedelja. U suprotnom, lekar vodi dijagnostiki postupak za dokazivanje nezavisne pojeave poremeaja metabolizma masti. Poremeaji u prometu i preradi proteina su finije strukturalne prirode i praktino se ne mogu dokazati uobiajenim laboratorijskim analizama. Ove promene su zanemarljive kod dobro regulisane eerne bolesti, ali su dobra prerada i pravilan promet masti i proteina neobino vani za ouvanje krvnih sudova i organa. Sauvajte bubrege 10 zlatnih saveta kako da sauvate bubrege44

1. Teiti idelanoj kontroli eerne bolesti * glikemija nate 5,5 mmol/l * glikemija 2h posle obroka do 7.5 mmol/l * HbA1c do 6.5% 2. Teiti idealnoj kontroli krvnog pritiska (ispod 130/80 mmHg) 3. Najmanje jednom godinje uraditi pregled mokrae na prisustvo belanevina 4. Ako se u mokrai pojave belanevine, prvo treba iskljuiti infekciju bubrega i mokranih puteva, pa pregled mokrae na prisustvo belanevina ponoviti za 4-6 nedelja 5. Svaku infekciju mokranih puteva obavezno leiti, a urinokulturu ponoviti posle zavrenog leenja 6. Ako se prisustvo belanevina u mokrai odrava, traiti od svog lekara savet za dalje ispitivanje bubrega 7. Izbegavati primenu antibiotika koji imaju tetno dejstvo na bubrege 8. Izbegavati kontrastna snimanja bubrega, izuzev ukoliko za to ne postoji jaka potreba 9. Smanjiti unos soli u ishrani ispod 5 gr/dan, a belanevine ivotinjskog porekla na ispod 0.8 gr/kg 10. Kontrolisati masnoe u krvi najmanje jednom godinje i, ukoliko se dokau poveane vrednosti neke od njih, uzimati predloene lekove do njihovog normalizovanja

Ishrana i dijabetes Pored terapije i fizike aktivnosti, najvei udeo u dobroj kontroli eerne bolest ima ishrana. Izbalansiranom, raznovrsnom ishranom i umerenou u koliini daete svom organizmu ono najbolje. Telesna teina Odravanje normalne, ili priblino normalne, telesne teine je jedan od osnovnih uslova za dobru regulisanost eerne bolesti. Manja telesna teina od normalne (pothranjenost, mravost) ili45

znatno vea od normalne (gojaznost) imaju razliite naine ugroavanja eerne bolesti i utiu na opte oseanje dobrog zdravlja. Ako treba birati izmeu ovih krajnosti, onda je bolje biti mrav nego gojazan, a najbolje je biti normalne telesne teine. Normalna telesna teina je usklaena teina tela sa visinom za osobu koja u odgovarajuem dobu. To je ujedno i najprikladnija teina tela za odgovarajuu osobu, pa se naziva i idealnom teinom tela. Postoje razni naini za obraunavanje teine tela (TT), ali je najjednostavniji postupak ako se od visine tela (V) izraene u centrimetrima oduzme konstanta (K), koja za ene iznosi 110, a za mukarce 105. Izraunavanje "idealne" telesne teine: TT = V - 110 (ene) TT = V - 105 (mukarci) Ovako obraunata telesna teina ima svojih nedostataka, ali je vrlo blizu potrebne ili idealne teine tela. Takoe, jednostavan nain da odredite svoju ciljnu teinu koja je realna je sledei: Koju ste najmanju teinu imali tokom bar jedne godine u odraslom dobu? ______ kg Pre koliko godina je to bilo? + 1/2 x ______ god. Vaa idealna teina je npr.: Pre 15 godina imali ste 70 kg. Razuma teina danas bi bila: 70 + (1/2) x 15, ili 70 + 7.5 = 77.5 kg Dijabetiar redovno kontrolie telesnu teinu. Kontrolu obavlja obavezno jednom nedeljno (u isti dan svake sedmice). Poto merenje teine tela daje razliite vrednosti u razliito doba dana, to je pravilo da se merenje uvek obavlja ujutru nate (posle mokrenja i stolice). Da bi se potpuno zadovoljili uslovi dobre kontrole, potrebno je obaviti merenje uvek u istoj odei (ili priblino istoj), kao i na istoj vagi (kunoj ili van kue). Razlozi kontrole telesne teine

46

Svako poveanje telesne teine tela predstavlja vee zahteve za potrebnom koliinom insulina (koji se jo proizvodi u guterai ili onog koji se prima), to je esto razlog da dijabetiar prethodno leen samo dijetom mora da koristi i tabletirane lekove (ili da smanji teinu tela). Identian je sluaj sa dijabetiarima koji su bili na dijeti i tabletiranim lekovima. Oni najee ne mogu da reguliu eernu bolest sa istom dozom leka ili, ako su koristili najveu dozu, moraju da preu na insulin (ili da smanje teinu tela). Gojaznost je inae bolesno stanje za zdravog oveka, a ako neka osoba ima dijabetes, a gojazna je, onda pored eerne ima jo jednu "bolest", koja e zajedno sa dijabetesom vrlo brzo da oteti zdravlje na vie naina. Kontrolisana telesna teina omoguava dijabetiaru (i zdravom oveku) da blagovremeno uoi njeno poveanje ili smanjenje i da na vreme preduzme odgovarajue mere, poto prethodno razjasni razloge za promenu teine tela. Preuzmite kontrolu nad svojom teinom Klinika ispitivanja su pokazala da gubitak veeg broja kilograma moe da bude tetan - emocijalno i po zdravlje. "Emocijalno" - zato to se brzo izgubljeni kilogrami vraaju, to vodi razoaranju. Cilj bi trebalo da bude: gubitak 5 - 10% poetne teine za 6 - 8 meseci. To najee znai gubitak od 0.5 kg nedeljno. To je gubitak teine za zdravlje. Ako se ova teina odri narednih 6 meseci, a ne postoje razlozi da se ne odri, sledi naredno "etapno" gubljenje u teini ponovo 5 - 10% nove, smanjene teine za 6 - 8 meseci. To je plansko gubljenje teine. Obraunavanje dijete Da bi se postigao eljeni gubitak u teini, nisu potrebne jako "teke" dijete, koje izgladnjuju. Potrebno je pridravati se 3 pravila: 1. izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15% belanevina, 20% masti 2. tri glavna obroka ili, jo bolje, 5-6 manjih obroka 3. izraunati dnevni kalorijski unos - sadanja telesna teina x 18 kcal.

47

Koliko kalorija? 1. pothranjeni (mravi) normalna telesna masa u kg x 30 kcal 2. normalno uhranjeni normalna telesna masa u kg x 25 kcal 3. gojazni normalna telesna masa u kg x 18 kcal Ukoliko postoje poveane energetske potrebe organzima u posebnim stanjima, kao to su: grip, temperatura, trudnoa, rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 - 2100 kJ). Koliko ugljenih hidrata? a) Potrebno je da znate koliko kg iznosi Vaa "idealna" / ciljna teina, o emu ste itali na poetku teksta. b) Izraunajte dnevne kalorijske potrebe na sledei nain: ___________ x ____________ = ________________ ciljna teina kalorijski faktor dnevni unos kalorija

c) Vae dnevne potrebe ugljenih hidrata iznosie: ________________ : 8 = _______________ dnevni unos kalorija grama UH dnevno

Primer: enska osoba, "idealne" / ciljne teine od 67 kg, imae dnevnu potrebu od 1675, odnosno 209 gr UH. Savet: Konsultujte svog dijetetiara za specifine zahteve. Da bi ovek izgubio 1 kg potrebno je da potroi 8000 kalorija vie nego to unosi. Ako se smanji unos hrane za 600 kcal dnevno, to znai da e se 1 kg izgubiti za 14 dana, ili 0.5 kg za 7 dana. Gubiti kilograme je lako. Odrati taj gubitak je ono to je teko. Pravite dnevnik. Nedeljno merite teinu, a jednom u dve nedelje obime. Primer: Datum 1.4. * Teina * * Obim struka *48

Obim kukova Obim butine

7.4. * 14.4. 21.4. 30.4. CILJ

* * *

* *

* *

* *

Tabeli moete dodati i kolonu za eer u krvi, masnoe u krvi i krvni pritisak. Savet lekara je da pritisak i eer merite svaki dan, a masnoe u krvi jednom u tri meseca. Zato je potrebno meriti obime? Zato to je masno tkivo "lako". Gubitak masnog tkiva se prvo primeti po kaiu, a tek kasnije po vagi. Ukoliko stalno pomalo gubite u centrimetrima, ak i ako nema pomeranja u teini - to je dobro. ovek gubi teinu "stepenasto" - gubitak, odravanje, gubitak, odravanje. Vano je da u fazi "odravanja", kada je zastao gubitak u teini, ne dobijete u kilogramima. Priprema hrane i obroka Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetiara mogu da se upotrebljavaju na sledee naine: 1. svee 2. kuvane 3. kuvane pod parom (pretis lonac) 4. kuvane na pari 5. dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi) 6. peene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana nee zagoreti) 7. peene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije) 8. peene u rerni 9. peene na rotilju Samo prena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetiarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi. Svee namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povre, voe, mleni proizvodi, jaja, meso). Praktino je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je koliina49

ograniena. Ako dijabetiar boluje od neke od stomanih bolesti (ir na elucu ili dvanaestopalaanom crevu, oboljenje une kesice ili bubrega), onda se u dijabetiku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest. Pored sveih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povre, voe, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetiare (razne vrste sladila, demova, keksa, okolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve vie ima na naem tritu. Znatno ree treba koristiti konzervisano voe, povre, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetiare). Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu razliitih namirnica u odreenim koliinama (u sirovom ili preraenom stanju). Ovo je razlog da dijabetiar (ili onaj ko priprema hranu) mora da meri namirnice za svaki dnevni obrok (1 do 2 meseca), pa tek kada se uhoda u merenju da to proba da radi "od oka". Odmeravanje "od oka" treba povremeno kontrolisati vagom, kako bi se izbegle zablude. Kako meriti bez vage? * 1 manja aica = 20 ml 1 vea aica = 30 ml * 1 manja vinska aa = 80 ml 1 vinska aa = 100 ml * 1 manja aa za vodu = 200 ml 1 vea aa za vodu = 300 ml * 1 manja oljica = 50 ml 1 vea oljica = 80 ml * 1 manja olja = 250 ml 1 vea olja = 300 ml * 1 kafena kaika = 5 ml 1 supena kaika = 15 ml Upotreba ulja i masti Za pripremu hrane se koristi ulje u koliini koja je propisana u dijeti. Ulje je vrsta masnoe (masti), a od masnoa dijabetiar moe da koristi: suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje, ree biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Priprema variva Priprema svih vrsta variva obavlja se na sledei nain: u odgovarajuu posudu istovremeno staviti sve artikle koji ine gotovo varivo i zajedno kuvati ili dinstati do odreene gustine. Izbegavati nepotrebne zaine, a koristiti one koji doprinose50

ouvanju navika i negovanju dobrog ukusa. Kuvanje obavljati na "umerenoj vatri", a pred kraj se moe dodati perun i odreena koliina soli (ili zamene za so). Zaini Upotreba zaina se preputa ukusu, navici i sklonosti za promenu navike. U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, miroija, perunov i celerov list, origano, karanfili, kim, keri, ren, ruzmarin, bosiljak, sire i drugi rei zaini. Zaini sa ogranienom koliinom upotrebe jesu: senf (razliite vrste), majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo, masline (2 3 komada). Vee koliine ovih namirnica ulaze u energetski sastav ukupne dijete i preraunavaju se u kilodulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal). Upotreba soli Upotreba soli je preputena ukusu. Meutim, kod odreenih oteenja zdravlja (bolesti ili slabosti sranog miia, bubrega, jetre i dr.), ograniava se unos soli (ovo odreuje lekar) i preporuuje se korienje zamene za so. Zaprka Dijetetska ishrana iskljuuje upotrebu zaprke u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba. Kolektivna ishrana Porodica u kojoj postoji dijabetiar ima "peh" da joj je jedan lan bolestan, ali ima i prednost, poto e taj lan porodice uticati na primenu strukture, naina i navika u ishrani (ukoliko porodica nije bila na savremenom higijenskom reimu ishrane). Sastav ishrane bie isti za sve, samo je koliina hrane za dijabetiara odreena odgovarajuom dijetom. To znai da dijabetiar jede iz "zajednike zdele", a poznavanje naina njegove ishrane slui mu kao "sopstvena mera" u dijetetskom leenju svoje bolesti. Pri korienju drutvene ishrane (menze, restorani, kafane, posete roaka i prijatelja) dijabetiar se orijentie na upotrebu onih jela za koja zna da odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju. Ovakvim postupkom dijabetiar nije obavezan da se "legitimie" ukoliko ne eli i "ravnopravno" koristi ponueni izbor pripremljenih jela. Ako ste dijabetiar, to ne znai da ne treba da probate meksiku,51

italijansku, kinesku ili indijsku hranu. eim merenjem eera znaete koja hrana i kojoj koliini odgovara Vaem organizmu i kako deluje na Va eer u krvi. Slave i slavlja Za vreme tradicionalnih proslava jede se uglavnom tradicionalna hrana i sedi se dugo za stolom. Oboleli od eerne bolesti u tim sluajevima treba da se pridravaju svojih navika u ishrani koliko god je to mogue. Poto je obiaj da se posluuje sa vie vrsta jela, uzmite od svake sasvim malu koliinu. Nemojte biti optereeni hranom za dijabetiare. Uzmite tanko pare torte i uivajte u veeri provedenoj sa prijateljima i roacima! Diskoteka i igranke Ako ete ii u diskoteku ili ete za vreme veeri igrati i biti aktivniji nego inae, potrebno je da uz veeru, pre izlaska, pojedete dodatnu koliinu hrane bogate ugljenim hidratima (hleb, testo, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu no. Ponesite i neto da gricnete tokom veeri, a ako niste poneli, uzmite neto sa bara (grisine ili neke grickalice). urke i prijemi Proverite sa organizatorom da li e na urci ili prijemu biti posluivana hrana, kako biste se mogli adekvatno pripremiti za tu priliku. Ako e biti servirane samo grickalice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takoe, ako e hrana biti servirana kasnije od Vaeg uobiajenog vremena za jelo, tada pojedite neki lagani sendvi ili voe. Ponekad, kada idete na rotilj ili mesta gde serviraju jednoobraznu hranu, zatraite hleb ili neku drugu hranu koja sadri ugljene hidrate kako bi se odrao Va eer u krvi. Alkoholna pia Dozvoljena je ograniena upotreba standardnih alkoholnih pia, i to: povremeno korienje 1-2 aice estokog pia (rakija, vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 ae piva ili 1-2 ae vina (pricer, bevanda), ili 1-2 vinske ae belog, crnog vina ili ruice (Puenje i alkohol). Stare i nove navike

52

Stvaranje novih navika i "preraivanje" starih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetiar (sam i uz pomo lekara) na poetku i u toku leenja eerne bolesti. U trenutku kada je ovo savladao, dijabetiar poinje da "vodi svoju bolest", (tada mu vie nisu potrebni mnogobrojni "savetodavci", koji esto znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod lekara slue mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspeno savlauje. Naroito je vano stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Poveanje broja obroka u toku dana (5 6) znai pravilno rasporeivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponaanje (oscilaciju) eera u krvi, a bez uticaja na poveanje telesne teine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete). Osobe koje su imale sklonosti za unoenjem slaktia, a razbolele su se od eerne bolesti, treba da prilagode svoje navike za upotrebu dijetetskih deserta napitaka, kolaa, demova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktino ne razlikuju od normalne uobiajene ishrane zdravih ljudi.

Vrste namirnica Ishrana obolelih od eerne bolesti je raznovrsna i sadri sve vrste namirnica (kao u zdravih ljudi). Iz ishrane se jedino izostavljaju eer i slatke stvari (bombone, kolai, keks, med, deserti pravljeni sa eerom, medom i okoladom, sirupi, okolada i sl.), a ograniava se upotreba hleba i proizvoda od brana (testenine). Izostavljanje ili ogranienje unosa ovih namirnica ima svoj razlog u njihovom bogatom sadraju ugljenih hidrata (eera i skroba). Mleko i mleni proizvodi Mleko i mleni proizvodi su najjevtinije namirnice sa bogatim sadrajem belanevina ivotinjskog porekla. Belanevine su vane u ishrani, poto slue kao gradivna mateirja i kod deteta i kod odraslog oveka - neophodne su za rast, razvoj i obnovu tkiva, kao i za ouvanje opteg zdravlja. Pored belanevina, mleko i njegovi proizvodi sadre masti, ugljene hidrate, minerale i soli. Ovi proizvodi mogu da zamene meso, to je veoma pogodno za ekonomisanje u ishrani. Ovaj momenat53

omoguava da dijeta moe da se "kroji" prema sopstvenom depu. Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano poto sadri manje masti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a koliina belanevina ostaje nepromenjena. Mleko se moe upotrebljavati "isto" ili kao bela kafa ili meavina mleka i aja. Od mlenih proizvoda su najkorisniji "mlai" proizvodi, poto sadre najvie belanevina (sir, kajmak, kakav