1PRiRunikO RAUNOVODSTVENOM, PORESKOM I CARINSKOM POSLOVANjU NEVLADINIH ORGANIZACIJA U REPUBLICI SRBIJIPripremili:Sran Stoidr Milan NegovanoviIvan Anti2Izdavanje ove publikacije omoguio je Institut za odrive zajednice (ISC), uz podrku amerikog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-00104-00. Miljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nuno ne odslikavaju miljenje ISC-a, USAID-a ili Amerike vlade.31. Uvod ..................................................................................52. Platni promet NVO i plaanja gotovim novcem .....71. NVO mora da posluje preko tekueg rauna ...................................... 72. Uplata gotovine na tekui raun ........................................................ 83. Dnevni pazar ..................................................................................... 94. Dnevno podizanje gotovine bez podnoenja dokumentacije ........... 95. Podizanje vee koliine gotovog novca ............................................106. Isplate u gotovom novcu bez ogranienja ........................................107. Kategorija blagajniki maksimum je ukinuta ................................118. Dnevnik blagajne (blagajniki izvetaj) ...........................................119. NVO i izmirivanje potraivanja i obaveze kompenzacijom, cesijom, asignacijom i preuzimanjem duga .....................................1210. Obavetavanje Poreske uprave o podizanju gotovine ....................1211. Devizno poslovanje NVO..................................................................1312. Evidentiranje prometa preko fskalne kase ....................................133. Raunovodstvo NVO ...................................................151. Koji kontni okvir primenjuju NVO? ....................................................152. Da li NVO moraju da primenjuju Meunarodne raunovodstvene standarde? ............................................................153. Poslovne knjige i raunovodstvene isprave ......................................154. Analitiko projektno raunovodstvo NVO .........................................185. Dostavljanje fnansijskih izvetaja NVO ............................................196. Revizija fnansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja NVO ............ 204. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja ..........................................................211. Uvod ..................................................................................................212. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima .................................213. Naknade trokova zaposlenima ...................................................... 344. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade .............. 345. Rad na odreeno vreme .................................................................. 356. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima .............................. 367. Obraun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u meunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim predstavnitvima, primanja iz druge drave (Obrazac PP OPO) ........ 688. Primanja na koja se ne plaa porez na dohodak ............................. 729. Podnoenje pojedinane poreske prijave na Obrascu PPP................745. Zakup nepokretnosti od strane NVO ......................761.Uvod ...................................................................................................762. Koje su obaveze zakupodavca ? ........................................................763. Koje su obaveze zakupca ? ................................................................764. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fzikih lica? ................................................................................. 775. Kako se utvruje porez na dohodak graana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti ? ................................... 796.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ........................................ 807. Kako knjiiti zakupninu? .................................................................. 838. Da li se PDV plaa na prihod od zakupnine? ..................................... 839. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? ................... 8510. Kako se tretiraju trokovi sitnih opravki i korienja zakupljene nepokretnosti? .............................................................. 8611. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? ................... 8712. Primer ugovora o zakupu ............................................................... 886. Zakup pokretne imovine od strane NVO ................911. Uvod ................................................................................................. 912. Kako se utvruje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ? ............................................................. 913. Kako obraunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ......................................................................................... 944. Kako knjiiti zakupninu? .................................................................. 975. Kako tretirati trokove odravanja zakupljene stvari ? ................... 976.Kako tretirati trokove korienja zakupljene stvari?....................... 977. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 991. Uvod ................................................................................................. 992. Poreski poloaj NVO kada nisu poreski obveznici ........................... 993. Obveznici poreza na dodatu vrednost NVO koje se bave oporezivom delatnou ..............................................1014. Prava i obaveze NVO poreskih obveznika ...................................102SADRAJ+5. Obavezni sadraj rauna koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadraj rauna NVO koja nije obveznik PDV ..................................1026. to se smatra ukupnim prometom u smislu lana 33. Zakona o PDV, kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika PDV? ...............................................................................................1027. Na primljene donacije se ne obraunava PDV .................................1058. Na lanarine se ne plaa PDV ......................................................... 1069. Da li je NVO duna da plati PDV na lanarinu i donacije ako je obveznik PDV? .......................................................................10710. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV............................................................... 10811. Rokovi za podnoenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnou ..................... 10812. Rokovi za podnoenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnou ......... 10913. Nadleni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ............11014. Ispravljanje greaka u evidencijama i poreskim prijavama ..........11015. Voenje poreske evidencije .......................................................... 11116. Rok za uvanje poreske evidencije ................................................11217. NVO kao obveznik PDV duna je da uplati obraunati PDV iako nije naplatila svoje potraivanje od kupca ..............................11218. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski odbitak.............................................................11219. Poreski poloaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomo .................11420. Sluajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obraunava obavezu za PDV ..................................................12621. Poreske olakice za meunarodne organizacije iji je status izjednaen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavnitava ..............................................................................12822. Obaveza plaanja PDV u sluaju otuenja dobara nabavljenih uz poresko osloboenje ..............................................13223. Tradicionalne crkve i verske zajednice ..........................................1328. Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije ....................................................... 1341. Uvod ................................................................................................1342. Osloboenje pravnih lica i drugih lica od plaanja uvoznih dabina ..............................................................................1349. Porez na dobit kod NVO .......................................... 1391. Uslovi za osloboenje od poreza na dobit kod NVO ........................1392. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tritu? ................................................................... 1403. Podnoenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit .............................................................................1414. Pitanje poreske osnovice ................................................................14210. Porez na poklon i NVO ........................................... 1441. Uvod ............................................................................................... 1442. Donacije u novcu ............................................................................ 1443. Donacije u stvarima i pravima ....................................................... 1464. Poresko osloboenje od poreza na poklon fondova i fondacija .... 1465. Poresko osloboenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa bilateralnim meunarodnim ugovorima ........1476. Utvrivanje i plaanje poreza na poklon ....................................... 1487. Miljenja Ministarstva fnansija o porezu na poklon kod NVO ........14911. Porez na imovinu kod NVO ................................... 1521. Uvod ................................................................................................1522. Poreski obveznik .............................................................................1533. ta je osnovica za porez na imovinu? ..............................................1544. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?....................1545. Podnoenje poreske prijave za prava na nepokretnosti .................1556. Poreska osloboenja .......................................................................1557. Utvrivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ...........15612. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO ..... 1581. Uvod ................................................................................................1582. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? .......................1593. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava ............ 1604. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava .....1615. Poreske stope ..................................................................................1626. Poreska osloboenja .......................................................................1637. Podnoenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ................................16513. Poreske olakice za lica koja daju donacije i dotacije NVO .............................................................. 16631. UvodPoev od 2000. godine, Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme, koje su na poetku imale za cilj da otrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije, nametnu poresku disciplinu i reformiu bankarski sistem. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanje investiranja i zapoljavanja, kako bi se poboljao standard graana. Trei talas poreskih refor-mi ima za cilj proirenje poreske osnovice, smanjivanje optereenja poreskih obveznika i pra-vedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prioritet poreske politike je usaglaavanje poreskih propisa sa propisima zemalja lanica EU i stvaranje poreskog okruenja koje e biti u funkciji dinaminog privrednog razvoja. Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) ini manji deo ukupne poreske politike, valja naglasiti da je manjkavost postojeeg poreskog i raunovodstvenog sistema u Srbiji to to ne postoji jasno defnisan sistem olakica i stimulacija za razvoj NVO sektora. Nevladine orga-nizacije se, uglavnom, tretiraju kao mala i srednja preduzea. Vano je istai da se nevladine organizacije (udruenja, fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja odreenih drutveno kori-snih ciljeva, a ne zbog profta, tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruenja za delovanje NVO od kritinog znaaja za njihov opstanak i ispunjavanje vane uloge koju imaju u demokratskom drutvu. Naa prva ideja je bila da pripremimo kratku brouru koja e na jednostavan nain pribliiti odredbe propisa koje direktno utiu na poslovanje nevladinih organizacija. Nakon pripreme prve verzije teksta, bilo je jasno da je, u uslovima postojeeg obilja propisa, nemogue pripremiti samo kratku i jednostavnu brouru, te smo se odluili za sistematski prikaz pore-skih, carinskih, raunovodstvenih i fnansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji. Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima preteno namenjen specifnim profesijama unutar NVO (na primer, knjigovoama). Osnovna namera ovog prirunika je da nevladinim organizacijama olaka primenu brojnih i ponekad protivurenih poreskih, carinskih i raunovodstvenih propisa. Stoga je u priruniku na instruktivan nain objanjena primena vaeih propisa u ovoj oblasti. Osim toga, nadamo se da e prirunik biti od koristi dravnim organima kako bi konzistentno primenjivali ove propise. Konano, nadamo se da je izdavanje ovog prirunika vaan korak u otvaranju javne diskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za fnansijsku odrivost NVO sektora u Srbiji.Prirunik je pripremljen uzimajui u obzir propise koji su doneti zakljuno sa Slubenim glasnikom br. 63/2007.Evropski centar za neproftno pravo, BudimpetaGraanske inicijative, BeogradBeograd, septembar 2007. godine672. Platni promet NVO i plaanja gotovim novcem1. NVO mora da posluje preko tekueg raunaPlaanje se vri bezgotovinski, prenosom sredstava sa rauna NVO na raun poverioca, i to je osnovni nain plaanja, ali se u praksi ne moe izbei i gotovinski nain plaanja, koji se vri preko blagajne NVO.NVO su dune da za plaanja u dinarima otvore tekui raun u banci, da vode sredstva na tom raunu i da vre plaanja preko tog rauna u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju i voenju rauna koji je zakljuen sa bankom, u skladu sa lanom 3. stav 1. Zakona o platnom prometu (Slubeni list SRJ, br. 3/2003 i 5/2003 i Slubeni glasnik RS, br. 43/2004).Naime, osnovni nain plaanja izmeu pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaanje, koje se vri prenosom sredstva sa rauna dunika na raun poverioca.Otvaranje rauna kod banke vri se na nain propisan Odlukom o uslovima i nainu otva-ranja, voenja i gaenja rauna kod banke (Slubeni glasnik RS, br. 33/2005).Prenos sredstava sa rauna dunika na raun poverioca vri se nalogom za prenos, koji je kao jedan od etiri osnovna instrumenta platnog prometa, propisan Odlukom o obliku, sadrini i nainu korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa (Slubeni glasnik RS, br. 57/2004 i 82/2004). Meutim, plaanja licima koja nemaju otvoren tekui raun kod poslovne banke i koja nisu duna da za plaanja i naplatu otvore tekui raun, NVO vre gotovim novcem, preko blagajne. Isto tako, NVO mogu da neka plaanja pravnim licima i preduzetnicima imaocima poslovnih rauna kod banke, u odreenim sluajevima vre gotovim novcem, preko blagajne.Nain plaanja gotovim novcem blie je ureen Odlukom o nainu plaanja gotovim novcem u dinarima za pravna lica i za fzika lica koja obavljaju delatnost (Slubeni glasnik RS, br. 57/2004 i 114/2005 u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu), koju je doneo guverner Naro-dne banke Republike Srbije, na osnovu ovlaenja iz lana 3. Zakona o platnom prometu.Blagajniko poslovanje, kao sastavni deo fnansijskih poslova, kojim se izmiruju obaveze prema poveriocima i vri naplata potraivanja od dunika u gotovom novcu, pored propisa o platnom prometu, ureeno je i raunovodstvenim propisima. Prema lanu 7. stav 2. Zakona o raunovodstvu (Slubeni list SRJ, br. 71/2002), dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevno belee sve pojedinane poslovne promene, koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i na kraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. Pravilnikom o Kontnom okviru i 8sadrini rauna u Kontnom okviru za preduzea, zadruge i preduzetnike (Slubeni glasnik RS, br. 53/2004, . . . i 51/2005), propisan je raun 243 Blagajna, preko kojeg se knjii dnevni promet ukupnih uplata i isplata preko blagajne, a saldo na ovom raunu treba da odgovara stanju novca u blagajni (kasi) i u blagajnikom dnevniku (posebna pomona knjiga).2. Uplata gotovine na tekui raunNVO je duna da istog, a najkasnije narednog dana, gotov novac primljen po bilo kojem osnovu uplati na svoj tekui raun, otvoren kod poslovne bankeNVO, pored novanih sredstava koje dre na tekuim raunima otvorenim kod poslovnih ba-naka, raspolau i gotovim novcem, koji naplauju po raznim osnovima od lanova, graana i drugih lica, u okviru obavljanja svoje delatnosti.NVO koja se bavi nekom privrednom delatnou, (prodajom knjiga, ugostiteljstvom i dr.) pri-mljen gotov novac, kao i gotov novac primljen po drugim osnovima, duna je da uplati na svoj tekui raun, koji vodi kod poslovne banke, istog, a najkasnije narednog radnog dana, u skladu sa takom 4. Odluke o gotovom novcu.Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu, pre uplate na svoj tekui raun kod banke, NVO moe do momenta uplate kod banke, da dri u svojoj blagajni. Posebno istiemo, da se taj novac ne moe koristiti za plaanja i isplate. Naime, u sluaju kada postoji potreba za plaanjem go-tovim novcem (razne sitne nabavke, popravke i sl.) ili za isplate u gotovom novcu (za slubeno putovanje, pomo i sl.), tada se za te potrebe mora podii gotov novac sa tekueg rauna kod banke i o tome mora postojati dokumentacija, bez obzira to istovremeno NVO poseduje gotov novac u blagajni.U sluaju da se iz bilo kojih razloga ne izvri isplata delom ili u celini podignutog gotovog no-vca, NVO je duna da neisplaeni iznos vrati (uplati) istog dana, a najkasnije narednog dana na svoj tekui raun.Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnog dana, lanom 50. stav 1. taka 2) Zakona o platnom prometu predviena je kazna za privredni prestup od 300.000 do 3.000.000 dinara. Za privredni prestup kanjava se i odgovorno lice u NVO novanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.93. Dnevni pazar Dnevni pazar se moe predavati blagajni, a moe i direktno na tekui raunNVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac, a koji po pravilu, registruje kroz fskalnu kasu, primljeni gotov novac moe da preda blagajni, koja je duna istog a najkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekui raun kod poslovne banke.Meutim, primljeni gotov novac (dnevni pazar) se moe direktno uplaivati na tekui raun kod banke, bez posredstva blagajne.Prema tome, propisima nije predviena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dne-vnog pazara, prethodno poloi u blagajnu NVO, pa da se iz blagajne vri uplata na iro raun. Za takvo etanje novca nema ni potrebe, ako postoje tehnike i druge mogunosti da se gotov novac direktno poloi na tekui raun kod banke. Novac koji je direktno uplaen na tekui raun ne knjii se u raunovodstvu preko blagajne, ve onako kako je zaista sprovedena poslovna pro-mena.Za uplatu gotovog novca na tekui raun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenog po drugom osnovu), koristi se nalog za uplatu, propisan Odlukom o obliku, sadrini i nainu korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.4. Dnevno podizanje gotovine bez podnoenja dokumentacijeNVO mogu da sa svog tekueg rauna kod poslovne banke podiu dnevno iznos do 100.000 dinara, bez podnoenja na uvid dokumentacije za ije plaanje, odnosno isplatu podiu taj novac.NVO svakodnevno jednostavno i efkasno mogu vriti sitne nabavke (kancelarijskog i drugog potronog materijala, sredstva za odravanje istoe, goriva, reprezentacije i sl.), odnosno isplate po raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za slubeno putovanje, pomo i sl.), bez prethodno pripremljenih raznih obrauna, obrazaca, naloga za uplatu poreza i doprinosa i sl. Meutim, podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju na osnovu koje je izvrila isplatu podignutog gotovog novca (raune, priznanice, obraune i sl.) i to istog, a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekueg rauna. Na osnovu te dokumentacije e izvriti knjienje zaduenjem odgovarajuih rauna trokova, ma-terijala, inventara i dr., uz odobrenje rauna 243. Naime, gotov novac se moe podizati sa tekueg rauna kod banke, bez podnoenja na uvid dokumentacije, dnevno do 100.000 dinara, u skladu sa odredbom take 1. stav 3. Odluke o gotovom novcu. Taj novac treba da se utroi odnosno isplati iz blagajne, istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. Preostali, neutroeni iznos gotovog novca, odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija 10o utroku gotovog novca, NVO mora istog, a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svoj tekui raun.5. Podizanje vee koliine gotovog novcaZa podizanje govotog novca u iznosu od 100.000 dinara i preko ovog iznosa NVO je duna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci.Podizanje gotovog novca u iznosu veem od 1.300.000 dinara, mora da se najavi banci tri radna dana ranije. Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih linih primanja na koje se u skladu sa propisima plaaju porezi i doprinosi, kada ne postoji obaveza najave podizanja gotovog novca u iznosu veem od 1.300.000 dinara. Ako raspolae dovoljnom koliinom gotovog novca, banka moe ovaj i vee iznose da isplati i bez najave. 6. Isplate u gotovom novcu bez ogranienjaNVO mogu bez ogranienja vriti isplate u gotovom novcu u dinarima, podignutom sa svog tekueg rauna na osnovu originalne dokumentacije, u skladu sa takom 1. Odluke o gotovom novcu.Plaanje, odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o go-tovom novcu, vre se iskljuivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena tog plaanja (obraun i druga dokumentacija o isplati zarada, reenje o slubenom putovanju, reenje nadlenog organa o isplati naknade tete, ugovor o delu, autor-skom delu i drugim ugovorima uz naknadu, ugovor o zakupu i dr.), a koja se banci prilikom po-dizanja sredstava, obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema, peat i potpis.Iako to navedenom odlukom nije precizirano, podrazumeva se da se plaanje gotovim novcem bez ogranienja, po pravilu, vri licima koja nemaju tekui raun kod banke, odnosno koja nisu obavezna da otvore taj raun (pravna lica i preduzetnici, ukljuujui i NVO, po lanu 3. stav 1. Zakona o platnom prometu, obavezni su da meusobna plaanja vre preko rauna otvorenih kod banke).Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa une-tim brojem line karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja line karte. Prilikom podizanja gotovog novca sa iro rauna za isplate zaposlenim i drugim fzikim lici-ma, za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaanje poreza i doprinosa po odbitku, NVO je duna da banci podnese i naloge za plaanje tih obaveza.117. Kategorija blagajniki maksimum je ukinutaU postojeim propisima kategorija blagajniki maksimum ne postoji, osim za ovlaenog menjaa, odnosno za menjaniceZakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisu predvideli blagajniki maksimum kao iznos gotovog novca koji moe najvie da se dri u blagajni, s obzirom na to da je prema ovim propisima, primljen gotov novac po bilo kojem osnovu, kao i podignut gotov novac sa tekueg rauna koji je ostao neisplaen u toku dana, NVO je duna da istog, a najkasnije narednog radnog dana, uplati na svoj tekui raun kod poslovne banke.Prema tome, kategorija blagajnikog maksimuma ne postoji i eventualne odluke NVO o blagajnikom maksimumu iz ranijih perioda, donete na osnovu propisa koji se odavno prestali da vae, takoe su nevaee, jer nemaju uporita u postojeim propisima.8. Dnevnik blagajne (blagajniki izvetaj)Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronoloki se registruju u dnevniku blagajne blagajnikom izvetaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni.Blagajniki dnevni izvetaj je pomona poslovna knjiga u koju se belee sve dnevne pojedinane poslovne promene, koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem. Naime, u blagajniki dne-vni izvetaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vri prijem novca u blagajnu (lanarine, primljen podignut novac sa tekueg rauna kod banke i sl.). Isto tako, u blagajniki dnevni izvetaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vre isplate gotovog novca iz blagajne (isplate zarada, isplate akontacija po slubenom putovanju, isplate po ugovoru o delu, po autorskom delu, isplate naknade tete fzikom licu, povraaj neutroenog gotovog no-vca podignutog sa tekueg rauna prethodnog dana i sl.). Blagajniki dnevnik se sastavlja za svaki dan kada je bilo uplata, odnosno isplata iz blagajne. Podaci u dnevniku se unose hronoloki, pre-ma vremenskom redosledu transakcija. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplate izvrene tog dana iz blagajne. Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnog dana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvruje stanje gotovog novca na kraju dana u blagajni. To stanje treba da je jednako saldu na raunu 243 Blagajna, a u sluaju neslaganja za utvreni manjak zaduuje se blagajnik, a za viak se iskazuju prihodi.Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloenom dokumentacijom ispravama, dostavlja se knjigovodstvu na knjienje, a kopija ostaje u blagajni.Izgled, sadrina i nain sastavljanja dnevnika blagajne, nisu propisani.129. NVO i izmirivanje potraivanja i obaveze kompenzacijom, cesijom, asignacijom i preuzimanjem dugaNVO moe svoja plaanja obveza i naplatu potraivanja u zemlji, osim neposrednim plaanjem, obavljati i kompenzacijom, cesijom, asignacijom ili preuzimanjem duga. Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem duga, ureuju sledei propisi: Zakon o platnom prometu (Slubeni list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003 i Slubeni glasnik RS, br. 43/2004), i Zakon o obligacionim odnosima (Slubeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85 i 57/89 i Slubeni list SRJ, br. 31/93).Prema odredbi lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fzika lica koja obavljaju delatnost mogu meusobne novane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dunika u odreenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.) prebijanjem (kompenzacija) i na drugi nain u skladu sa zakonom.Za NVO nije uobiajeno da raun bude u blokadi, imajui u vidu nain fnansiranja i raspola-ganja sredstvima. Meutim, ukoliko se raun NVO nae u blokadi, NVO ne mogu izmirivati obave-ze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraivanja), odnosno cedenti (ustupioci potraivanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaanja, osim za plaanja po osnovu isplata zarada i naknada trokova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomo i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice).Obaveze izmirene na nain iz st. 2. i 3. lana 46. Zakona o platnom prometu, evidentiraju se preko rauna kod banke, najmanje jedanput meseno, po pravilu krajem meseca.10. Obavetavanje Poreske uprave o podizanju gotovineBanka je duna da svakodnevno obavetava nadleni organ (poresku upravu prema seditu NVO) o isplatama gotovog novca koje su izvrene prethodnog dana sa rauna NVO. 1311. Devizno poslovanje NVONVO moe da dri devize na deviznom raunu kod banke ili da ih proda toj banci. Uslovi pod kojima banke otvaraju devizne raune i nain voenja tih rauna ureeni su Odlukom o uslovima otvaranja i nainu voenja deviznih rauna rezidenata.U praksi, banke od NVO trae da im se, odmah po prispeu sredstava na devizni raun ili uko-liko prime sredstva od nerezidenata, dostave informacije o ifri osnove naplate, broj i godina kon-trolnika; nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije, ukoliko su primljena sredstva namenjena za plaanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoi) i kopiju dokumenta po kome je ostvarena naplata.NVO moe da obavlja plaanja u devizama i prima devizna novana sredstva iz inostranstva, preko rauna otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju (Slubeni glasnik RS, broj 62/2006). Izuzetno, u zemlji, prema odredbama lana 34. stav 4. Zako-na o deviznom poslovanju, NVO mogu plaati bezgotovinski u devizama, izmeu ostalog, zakup-ninu i depozite kao sredstva obezbeenja. Devizna sredstva kojima NVO raspolae na deviznom raunu mogu se koristiti i za plaanja u zemlji, tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizni raun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na raun otvoren u poslovnoj banci, a onda se sprovode dinarska plaanja. 12. Evidentiranje prometa preko fskalne kaseAko se NVO bavi nekom delatnou za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fskalne kase, NVO je duna da primenjuje Zakon o fskalnim kasama, isto kao i pravna lica i preduzetnici. Tako na primer, ukoliko je u okviru NVO otvoren kaf samo za lanove udruenja, smatra se da se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fskalne kase. Na restoran u kojem se pruaju usluge ishrane i pia lanovima udruenja odnose se odredbe Zakona o turizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne moe smatrati restoranom zatvorenog tipa, ve ima isti status kao i drugi restorani. Usluga konzumacije pia za lanove udruenja koja se naplauje, mora da se evidentira preko fskalne kase u skladu sa odredbom lana 3. st. 1. i 2. Zakona o fskal-nim kasama.1+133. Raunovodstvo NVORaunovodstvo, odnosno voenje poslovnih knjiga i sastavljanje fnansijskih izvetaja NVO vri se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji (Slubeni glasnik RS br. 46/2006) i prateim podzakonskim propisima.Veina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godinjeg prihoda i prosenog broja zapo-slenih, razvrstava u mala pravna lica to dovodi do niza specifnosti u pogledu obaveze primene MRS/MSFI, revizije fnansijskih izvetaja, vrste fnansijskih izvetaja itd.1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i fnansijske izvetaje sastavljaju na istim bilansnim emama (obrascima fnansijskih izvetaja) kao i preduzea, zadruge, preduzetnici i druge dobitne organizacije. Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao od kontnog okvira za preduzea, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije. 2. Da li NVO moraju da primenjuju Meunarodne raunovodstvene standarde?NVO nemaju obavezu primene Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda fnansijskog izvetavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilansnih pozicija i sastavljanja fnansijskih izvetaja. NVO biraju izmeu MRS/MSFI i nacionalnog raunovodstvenog propisa Pravilnika o priz-navanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Taj izbor se utvruje optim aktom pravilnikom o raunovodstvu i raunovodstvenim politikama.Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporuujemo da se opredele za Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kom-pleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloiv, a sa druge stra-ne nema sutinskih razlika izmeu pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravna lica i preduzetnike u potpunosti je usklaen sa meunarodnim standardima.3. Poslovne knjige i raunovodstvene ispraveNVO je duna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znai dnevnik, glavnu knjigu i pomone knjige. Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije mogue da NVO po-16slovne knjige vodi i fnansijske izvetaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva1. Najvanije pomone knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga prim-ljenih i izdatih rauna, delovodna knjiga (delovodnik), analitika evidencija dobavljaa i prihoda, obrauni zarada i drugih linih naknada, blagajniki dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostale evidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl.U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba teiti poslovanju preko rauna i goto-vinske isplate svesti na najmanju moguu meru) treba voditi rauna o vanosti urednog voenja dnevnika blagajne i pratee blagajnike evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni da isplati). Dnevnik blagajne je hronoloka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zakljuuje se na kraju svakog radnog dana i dostavlja raunovodstvu na knjienje istog, a najkasnije nared-nog dana. Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnou potrebno je da se pridrava propisa koji reguliu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruenje penzionera prodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini.Knjienje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vri se iskljuivo na osnovu urednih, pravnovaljanih raunovodstvenih isprava. Raunovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjienje u poslovnim knjigama tako da se iz nje moe saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlaena za sastavljanje i kontrolu raunovodstvenih isprava. Isprava moe biti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odo-brena to se dokumentuje potpisom ovlaenog lica. Da bi se spreile fnansijske malverzacije, protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe slubenog poloaja raznih vrsta koje rezultiraju u protivpravnom sticanju imovinske koristi, raunovodstvena isprava treba da bude potpisana i overena slubenim peatom NVO.Fotokopija raunovodstvene isprave je osnov za knjienje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto uvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO. Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu raunovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisa-nom ili elektronskom obliku, potvruju da je raunovodstvena isprava potpuna, istinita, raunski tana i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu raunovodstvenih isprava ne mogu da vre lica koja su zaduena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi, lice koje u NVO obavlja blagajnike poslove ne moe vriti kontrolu likvidaturu blagajnine do-kumentacije. Raunovodstvene isprave sastavljene na raunaru mogu da imaju elektronski potpis Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod fnansijskog izvetavanja pojedinanim donatorima za realizovane projekte, a na osnovu odobrenih budeta (primljeno potroeno).17osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u naoj zemlji nije zaivela primena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu).Rok za dostavljanje raunovodstvenih isprava raunovodstvu na knjienje je 3 dana, a rok za knjienje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji (lan 11.), lica koja sastavljaju i vre prijem raunovodstvenih isprava duni su da potpisa-nu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave raunovodstvu odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna prome-na nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih raunovodstvenih isprava, duna su da raunovodstvene isprave proknjie u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema. Za dnevnik blagajne je zakonom propisan krai rok - da se zakljuuje na kraju svakog radnog dana i dostavlja raunovodstvu istog, a najkasnije narednog dana. NVO je duna da uredno uva raunovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijske izvetaje i da optim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo uvanje, kao i nain uvanja. Raunovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijski izvetaji uvaju se u originalu ili korienjem drugih sredstava arhiviranja utvrenih zakonom. Raunovodstvene isprave, poslov-ne knjige i fnansijski izvetaji uvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih drutava ili preduzetnika kojima je povereno voenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knji-ge vode na raunaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.Rokovi za uvanje su sledei:Finansijski izvetaji 20 godinaIzvetaj o izvrenoj reviziji 20 godinaDnevnik i glavna knjiga 0 godinaPomone knjige 5 godinaIsplatne liste i analitike evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenomTrajnoIsprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5 godinaProdajni i kontrolni blokovi, pomoni obrasci i slina dokumentacija 2 godineNVO treba da ima opti akt o raunovodstvu i raunovodstvenim politikama kojim posebno treba da budu ureena sledea pitanja: organizacija raunovodstva i interne raunovodstvene kontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za voenje poslovnih knjiga i sastavljanje 18fnansijskih izvetaja (struna sprema, radno iskustvo, uverenje o osposobljenosti i strunosti, sertifkat profesionalnog udruenja, poznavanje stranog jezika itd.) ili odredba da se ti poslovi po-veravaju privrednom drutvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za raunovodstvene po-slove, raunovodstvene politike i raunovodstvene procene potrebne za sastavljanje fnansijskih izvetaja, kretanje raunovodstvenih isprava, vrste poslovnih knjiga i analitikih evidencija koje se vode itd. Takoe, potrebno je imati i analitiki kontni plan.Vrlo esto NVO nema knjigovou u radnom odnosu ve te poslove poverava drugome. Treba imati na umu da se shodno lanu 17. stav 1. Zakona o raunovodstvu i reviziji poslovi voenja poslovnih knjiga i sastavljanja fnansijskih izvetaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednom drutvu ili preduzetniku registrovanom za pruanje raunovodstvenih usluga, koji ima zaposlena lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opteg akta NVO. Zakonski zastup-nik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i poteno prikazivanje fnansijskih izvetaja, a ne knjigovoa.4. Analitiko projektno raunovodstvo NVOPored ofcijelnog, odnosno standardnog raunovodstva potrebno je da NVO vodi posebne raunovodstvene evidencije. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja fnansijskih izvetaja (sa relevantnim podacima prihodi/rashodi, novani prilivi/odlivi i sl.) koji se odnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaeg fnansijera.Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika ofcijelnog, standardnog raunovodstva (ovo emo u nastavku zvati projektno raunovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije. Knjigovodstvene evidencije za odreeni projekat vode se kao posebni analitiki (etvorocifreni, petocifreni) rauni defnisani analitinim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. Pre-dnost ovakvog naina je da nema dvostrukog knjienja, svaka poslovna promena knjii se je-danput, s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada.Primera radi, za trokove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na raunu 523, a koje su zastupljene kod skoro svih NVO, jer se u znaajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike, moe se otvoriti poseban etvorocifren raun za naknade koje se isplauju po pojedinim projektima. Isplaene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji fnansira donator A mogu da se evidentiraju na posebnom analitikom raunu 5231. Isplaene autorske naknade spoljnim sara-dnicima po Projektu 2 koji fnansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitikom raunu 5232 itd. Na taj nain na raunu 523 bie evidentirane sve isplaene autorske naknade u toku odreenog perioda i nema duplih evidencija, a na etvorocifrenim raunima iskazuju se naknade po pojedinim projektima.19Ili, na raunu 659 Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primlje-nih donacija i dotacija fzikih i pravnih lica, preduzea, organizacija iz zemlje i inostranstva. U okviru ovog rauna za donacije za Projekat 1 uplaene od donatora A moe se predvivideti konto 6591, a donacije za Projekat 2 uplaene od donatora B konto 6592 itd.Ukoliko se ele sagledati prihodi i rashodi, novani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 1 koji fnansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa etvorocifrenih rauna klase 5 i 6 koji nose poslednju oznaku 1. Isto tako, ukoliko se ele sagledati prihodi i rashodi, novani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji fnansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke sa etvorocifrenih rauna koji nose poslednju oznaku 2.Na ovaj nain sastavljanje fnansijskih izvetaja za projekte 1 i 2 je jednostavno, pogotovu u uslovima automatske obrade podataka kada se voenje knjiga vri na raunaru.Drugi nain ustrojstva analitikog projektnog raunovodstva je da se vode posebne vanbilan-sne evidencije. One se mogu voditi runo ili na raunaru (u programima kao to je Excel). Forma i sadrina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani.Savremeni raunovodstveni programi omoguuju voenje analitike evidencije i preko drugih parametara, a ne samo preko analitikog broja konta.5. Dostavljanje fnansijskih izvetaja NVOPoto veina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od fnansijskih izvetaja sastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistiki aneks. NVO mala pravna lica ne sastavljaju Izvetaj o tokovima gotovine, Izvetaj o promenama na kapitalu i Napomene uz fnansijske izvetaje. Sastavljene, od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i raunovoe potpisane fnansijske izvetaje (Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistiki aneks) NVO dostavlja Narodnoj banci Srbije do 28. februara. Poto se NVO ne registruju kod Agencije za privredne registre fnansijski izvetaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre.Godinji fnansijski izvetaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi.Dostavljanje godinjih fnansijskih izvetaja u pismenoj formi NVO vri se na adresu: Naro-dna banka Srbije, 21101 Novi Sad, potanski fah 5000. U pismenoj formi fnansijski izvetaji se dostavljaju u dva primerka: jedan za NBS, a drugi za NVO. Drugi primerak fnansijskih izvetaja nakon izvrene raunske, formalne i logine kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava i potom dostavlja NVO. Osim u papirnoj, fnansijski izvetaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. Ukoliko se NVO opredeli za elektronski nain to se vri primenom posebnog programskog paketa, odnosno sof-20tverske aplikacije NBS. Kada se fnansijski izvetaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vri na disketi, CD-u ili fe memoriji, plus u pismenoj formi.Osim NBS godinji fnansijski izvetaji dostavljaju se do 10. marta i nadlenom poreskom or-ganu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN.Postoje odreene specifnosti vezane za sastavljanje Statistikog aneksa NVO. Prva je po-punjavanje AOP 603 Oznaka za vlasnitvo u tabeli za opte podatke o NVO. U praksi se esto postavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje - 1 za drutveno, 2 za privatno, 3 za zadruno, 4 za meovito (dva ili vie oblika vlasnitva) ili 5 za dravno? Prema svojoj vlasnikoj strukturi NVO treba da unese odgovarajuu oznaku za vlasnitvo. Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara vlasnikoj strukturi unosi se oznaka 0 bez oznake.Drugo na ta kod Statistikog aneksa NVO treba da obrate panju su podaci koji se unose u AOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih i fzikih lica.6. Revizija fnansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja NVOVeina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godinjih fnansijskih izvetaja, niti obavezu da korigovane fnansijske izvetaje sa miljenjem revizora ili samo miljenje revizora ako nije izvrena korekcija dostave NBS. Takoe, NVO nema obavezu obelodanjivanja, odnosno javnog objavljivanja fnansijskih izvetaja u tampi, asopisima ili putem sajta.Meutim, vrlo esto su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaim fnansijerom odreenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja, i namenskog troenja dobijenih sredstava. To nije zakonski propisana (tzv. statutarna) revizija, ve revizija na zahtev donatora i ona se, po pravilu, odnosi na konkretan projekat fnansiran od tog lica, a moe da se odnosi i na celokupno godinje poslovanje organizacije. Tada je potrebno sastaviti poseban fnansijski izvetaj u formi Bilansa uspeha ili Izvetaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi, odno-sno novani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat, odnosno organizaciu. I ovu reviziju vre ovlaeni revizori zaposleni u preduzeu za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslova koju daje Ministarstvo fnansija, s tom razlikom da se izvetaj revizije ne dostavlja Narodnoj banci Srbije i drugim dravnim organima, ve onome ko je naruio reviziju, a to je donator fnansijer projekta.214. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja 1.UvodIako je fziko lice obveznik poreza na dohodak graana saglasno lanu 6. Zakona o porezu na dohodak, NVO kao isplatilac naknade fzikom licu, duna je da prilikom isplate obustavi porez na dohodak.Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fzika lica ureeno je odredbama: Zakona o porezu na dohodak graana (Slubeni glasnik RS, br. 24/01, 80/02, 135/04, 61/06 i 65/06 ispravka u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak); Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Slueni glasnik RS, br. 84/04, . . . i 62/06)Na osnovu ovih zakona donet je vei broj podzakonskih akata, iju primenu objanjavamo u nastavku.Prema odredbama lana 101. Zakona o porezu na dohodak, porez po odbitku iz lana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinano isplaeni prihod, isplatilac obraunava, obustavlja i uplauje na propisane raune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji vae na dan isplate prihoda. U nastavku emo dati objanjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO, kao i na isplate koje su uobiajene za NVO (autorski honorari, ugovor o delu, humanitarna i solidarna pomo fzikim licima).2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenimaPrilikom isplata zarada zaposlenima, NVO imaju ista prava, obaveze i odgovornosti kao i drugi poslodavci pravna lica i preduzetnici.Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada za NVO ureena su odredbama Zakona o radu (Slubeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05), Prema odredbama lana 12. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom.Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslo-davca zasnovala radni odnos. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu: na neodreeno vreme, na odreeno vreme,22 sa nepunim radnim vremenom, za obavljanje poslova sa poveanim rizikom, za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, sa pripravnicima, sa direktorima,Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i direktor, odnosno drugo ovlaeno lice u NVO.Po pitanju utvrivanja visine zarade, isplate zarade i plaanja poreza i doprinosa na te zarade, rad na odreeno i rad na neodreeno vreme u svemu su izjednaeni. 2.1. ta ini zaradu prema Zakonu o raduPrema lanu 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa Zakonom radu, optim aktom i ugovorom o radu. Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, tj. zarada koja u sebi sadri porez i dopri-nose koji se plaaju iz zarade, kako je to i propisano lanom 105. stav 2. Zakona o radu.Zaradu zaposlenih ini: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl), druga primanja u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ine:1. Osnovna zarada,2. Zarada za radni uinak, i3. Uveana zarada. U ugovorima o radu mora se iskazati novani iznos osnovne zarade. lanom 108. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu:1) za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice;2) za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice;3) za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice;4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad) 0,4% od osnovice.23Zakonom propisani procenti uveanja zarade su najnii procenti koje je poslodavac duan da primeni. Optim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u veem iznosu.Zakonom je takoe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova, procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja. Prema Zakonu, osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u sk-ladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obraun uveane zarade ne ukljuuje se radni uinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Pri tome, nema smetnje da se optim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za uveanu zaradu, pored osnovne zarade, ini i radni uinak.Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu.2.2. Naknade trokova i druga primanja koja se ne smatraju zaradomZaradom se ne smatraju sledee naknade trokova:1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju;2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;Zaradom se ne smatraju sledea druga primanja:1) otpremnina pri odlasku u penziju;2) naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog. lanovima ue porodice smatraju se brani drug i deca zaposlenog;3) naknada tete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana (do 5.000,00 dinara);5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3.000 dinara;6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda;7) premija za kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite;8) jubilarna nagrada, i9) solidarna pomo.2+2.3. Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradomImajui prethodno u vidu, sledea druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom: otpremnine koje se isplauje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa, naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok); regres za korienje godinjeg odmora; terenski dodatak; poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti preko neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana (preko 5.000,00 dinara). naknada za odvojeni ivot; korienje slubenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe), kao i pogodnosti po osnovu korienja stanova i stambenih zgrada; sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povo-dom 8. marta i drugih praznika, davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr.); naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplauje preko cene prevozne karte u javnom saobraaju; naknada trokova smetaja i ishrane na terenu, ako ti trokovi nisu dokumentovani, i sve druge naknade trokova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.Pored prethodnog, zaradom se, u smislu Zakona o radu, smatraju i sve naknade zarade koje se isplauju na teret poslodavca: odsustvovanje sa rada u vreme dravnih i verskih praznika koji su neradni dani, za dane godinjeg odmora; za dane plaenog odsustva; za dane vojne vebe i poziva dravnih organa; za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca; za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog; zbog prekida rada po naredbi dravnog organa, i u drugim sluajevima kada poslodavac optim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu zarade.NAPOMENA: sve ono to je prehodno nabrojano da ini zaradu, kumulira se sa prethodnim redovnim isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se, naravno plaaju svi po-rezi i doprinosi kao na redovne zarade, pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade (iskazuje se u okviru zarade u obrascu matine evidencije, tj. u Obrascu M-4).232.4. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana su osloboenja za pojedine kategorije zaposlenih. Imajui u vidu da bi detaljnija objanjenja u velikoj meri opteretila ovaj prirunik, u nastavku dajemo ematski prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji. Napomene uz tabelu: 1. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvuena (12,00%) oznaava da se porez obraunava i obustavlja od bruto zarade, a da je poslodavac osloboen obaveze da uplati tako obraunati porez.Doprinosi na teret zaposlenog Doprinosi na teret poslodavca Red br. Novozaposlena lica Porez na zarade PIO Zdravstvo Nezapo-slenost PIO Zdravstvo Nezapo-slenost Komore A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakice i olakice za doprinose 1 Pripravnik koje je na dan zakljuenja ugovora o radu mlai od 30 godina i koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljen kao nezaposleno lice. (lan 21v stav 1. Zakona o porezu i lan 45a stav 1. Zakona o doprinosima) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% 2 Lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu mlai od 30 godina i koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice. (lan 21v stav 2. Zakona o porezu i lan 45a stav 2. Zakona o doprinosima) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% 3 Lice sa invaliditetom. (lan 21g. Zakona o porezu i lan 45b Zakona o doprinosima) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% Po stopama propisanim njihovim odlukama 264 Lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu starije od 45 godina (a mlae od 50 godina) i koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novane naknade za vreme nezaposlenosti. (lan 21d Zakona o porezu i lan 45a Zakona o doprinosima) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 2,20% 1,23% 0,15% 4a Lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu bilo starije od 45 godina (a mlae od 50 godina) i koje je zasnovalo radni odnos posle 01.01. a pre 01.09. 2006. godine. (lan 45a Zakona o doprinosima pre izmena) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 2,20% 1,23% 0,15% 5 Lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu starije od 50 godina i koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novane naknade za vreme nezaposlenosti. (lan 21d Zakona o porezu i lan 45a Zakona o doprinosima) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% 5a Lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu bilo starije od 50 godina i koje je zasnovalo radni odnos posle 01.01. a pre 01.09. 2006. godine. (lan 45a Zakona o doprinosima pre izmena) 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% B. Invalidna lica u preduzeima za radno osposobljavanje 0,00% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75% V. Svi ostali zaposleni 12,00% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75% Zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece 14,00% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75% 272. Na red. br. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. januara do 31. avgusta 2006. godine. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na osloboenje od plaanja doprinosa, ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na osloboenje od plaanja obraunatog poreza na zarade. 3. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to kada se isplauju, porez obraunava po ranijim propisima, tj. po stopi od 14%.2.5. Osnovice za obraun poreza i doprinosaPoev od zarade za decembar 2006. godine, a za isplate od 1. januara 2007. godine, osnovicu za porez na zarade ini obraunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5.000,00 koji se usklauje sa Zakonom o porezu na dohodak. Usklaeno poresko osloboenje od 1. februara 2007. godine do 31. januara 2008. godine iznosi 5.050,00 dinara.Na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to kada se isplauju, porez se obraunava po ranijim propisima, tako da osnovicu ini isplaena bruto zarada. Na sva primanja koja se, u smislu Zakona o radu, smatraju zaradom, osnovica poreza na zarade umanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5.050,00 dinara. Pravilnikom o nainu i postupku obraunavanja poreza na zarade u sluaju umanjenja poreske osnovice (Slubeni glasnik RS, br. 116/06 i 37/07 u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osno-vice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugih isplatilaca (bolovanje na teret Zavoda, porodiljsko odsustvo), izuzev naknade invalidima rada II i III kategorije.2.5.1. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5.050) i u srazmernom iznosuU odreenim sluajevima, osnovica za porez na zarade ne moe se umanjiti u punom ve u srazmernom iznosu. Imajui u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice, moemo zakljuiti sledee:1. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, ima pravo na puno umanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (ukljuujui i sve naknade zarade koje po Zakonu o radu ine zaradu). 2. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, srazmerno umanjenje osnovice moe se utvrditi samo u sluaju zasnivanja, mirovanja ili prestanka ra-dnog odnosa, tj. samo u sluaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (za pun fond radnih sati). Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvruje se srazmerno sa brojem asova za koje je za-posleni primio zaradu i naknadu zarade za odreeni mesec u odnosu na pun fond radnih asova za taj mesec, tj. po sledeoj formuli:28Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5.000,00) h (asovi na radu + asovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih asova. asovi naknada na teret poslodavca su: asovi odsustvovanja na dane dravnih i verskih praznika, bolovanja do 30 dana, asovi plaenog odsustva, asovi godinjeg odmora, asovi prekida rada bez krivice zaposlenog, asovi odsustvovanja zbog vojne vebe i poziva dravnih organa.Pun fond radnih asova utvruje se tako to se broj dana u mesecu umanji za dane subota i nedelja i pomnoi brojem 8. 3. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostva-ruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (na primer: vratio se sa bolovanja preko 30 dana), onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreske osnovice od 5.000,00. To znai da e se umanjenje od 5.000,00 deliti na zaradu i naknadu zarade, i to prema srazmeri asova za koje prima naknadu, odnosno zaradu u odnosu na pun fond radnih asova u mesecu. Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifna primena poreskog umanjenja na zarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije. Naime i ova lica imaju pravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5.050,00 dinara, s tim to se ne utvruje srazmera za deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Naime, zarada invalida rada umanjuje se u punom iznosu od 5.050,00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjuje poresko umanjenje. Pri tome nije od uticaja to to invalid rada radi sa skraenim radnim vreme-nom, tj. za ovog zaposlenog, izuzetno, punim fondom asova rada smatra se broj asova na bazi etvorostanog dnevnog radnog vremena. Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie poslodavaca, kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. Srazmera se utvruje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.Ako zaposleni radi kod vie poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmer-nih umanjenja poreske osnovice bie jednak punom umanjenju. Ako zaposleni radi kod jednog ili vie poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmernih umanjenja poreske osnovice bie manji od umanjenja u punom iznosu.Radi praenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u sluaju rada sa nepunim red-nim vremenom kod jednog ili vie poslodavaca, Pravilnikom su predviena dva obrasca:291. Obrazac I Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, koji e zaposleni sa nepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih jo po-slodavaca rade sa nepunim radnim vremenom, i2. Obrazac obavetenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje e poslodavac, uz OPJ, dostavljati poreskom organu.Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplauje u delovimaPrema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice, poslodavac u punom iznosu umanjuje po-resku osnovicu ve pri isplati prve akontacije zarade. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim rad-nim vremenom, prilikom isplate akontacije zarade umanjie poresku osnovicu za pun srazmerni pripadajui iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena, kod tog poslodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2.500. Prilikom isplate akontacije zarade osnovicu poreza umanjie za svih 5.050,00 dinara).U sluaju kada je prvi deo zarade manji od 5.050,00 dinara (bruto), tako da pri akontaciji za-rade nije bilo mogue umanjiti poresku osnovicu za pun iznos, kod naredne isplate zarade osno-vica poreza umanjie se za preostali iznos, tj. za razliku izmeu punog umanjenja i iskorienog umanjenja. Ako je u meuvremenu dolo do poveanja umanjenja po osnovu usklaivanja, to poveanje ne utie na preostalo pravo na umanjenje.Odredbama lana 3a. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visina neoporezivog iznosa (iznos od 5.050 dinara) utvruje i obraunava prilikom konane isplate zarade kod poslodavca za odgovarajui mesec, u sluaju kada poslodavac isplatu zarade, odnosno dela zarade za taj mesec vri u tom mesecu. Ovaj lan primenjuje se poev od isplate zarade za mesec maj 2007. godine.To znai da, ako poslodavac zaradu isplauje u delovima, poev od zarade za mesec maj 2007. godine, prilikom isplate akontacije zarade koja se isplauje u mesecu za koji se zarada obraunava (npr. 20. maja za maj a konanu zaradu 10. juna), nee umanjivati osnovicu za obraun poreza na zarade. Umanjenje obraunatog poreza izvrie prilikom konane isplate zarade za mesec. Meutim, ako akontaciju zarade za mesec isplauje u narednom mesecu (npr. 1. juna za maj, a konanu zaradu 10. juna), umanjenje poreza bie obraunato prilikom isplate akontacije. 2.5.2. Osnovica za socijalne doprinoseOsnovicu za socijalne doprinose (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) ini isplaena bruto zarada, odnosno najnia mesena osnovica ako je bruto zarada nia od najnie mesene osnovice, odnosno najvia mesena osnovica ako je bruto zarada via od najvie mesene osno-vice.30Najniu mesenu osnovicu ini iznos od 35% prosene mesene zarade u Republici isplaene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republikog organa nadlenog za poslove sta-tistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka.U vreme pisanja ovog prirunika najnia osnovica u iznosu od 12.265,00 dinara utvrena je na osnovu proseka za period januarmart 2007. godine, objavljena je u aprilu 2006, a primenjuje se od 1. maja do 31. jula 2007. godineNajvia mesena osnovica utvruje se u visini petostrukog iznosa prosene mesene zarade isplaene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republikog or-gana nadlenog za poslove statistike. Najvia mesena osnovica primenjuje se od prvog u nare-dnom mesecu po objavljivanju podatka o prosenoj mesenoj zaradi isplaenoj po zaposlenom u Republici. U vreme pisanja ovog prirunika najvia osnovica iznosi 185.585,00 dinara i primenjuje se za mesec jun 2007. godine.2.5.3. Srazmerna najnia mesena osnovicaKada je period za koji se obraunava doprinos krai od mesec dana, ostvarena zarada i naknade zarada, radi primene najnie propisane osnovice, ne porede se sa punom najniom osnovicom, nego sa srazmernom najniom osnovicom. Srazmerna najnia osnovica primenjuje se u sledeim sluajevima: radni odnos zapoeo ili prestao u toku meseca, deo meseca zaposleni je radio, a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplati-laca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko i dr.) invalidi rada koji rade sa skraenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena pri-menjuje se 50% najnie propisane osnovice).Srazmerni iznos najnie mesene osnovice utvruje se srazmerno broju dana, odnosno asova rada za koje se plaa doprinos u odnosu na broj dana u mesecu, odnosno mogui broj asova rada.Po naem miljenju, jednostavnije je srazmeru utvrivati prema broju dana u mesecu, nego prema asovima rada. Ovo je i zbog toga to se u matinoj evidenciji sta rauna prema danima provedenim u osiguranju (i za koje je plaen doprinos), a ne prema asovima rada. Na primer, zaposleni je zasnovao radni odnos 16. januara 2007. godine. U januaru je radio 16 dana (od 31) i toliko mu se priznaje i u sta osiguranja. Srazmerna najnia osnovica bi se dobila tako to se pro-pisana najnia osnovica pomnoi sa 16 i podeli sa 31.Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugaija. Ako zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca, doprinose obraunava najmanje na punu propisanu osnovicu. Ako radi kod dva ili vie poslodavaca, kod svakog poslodavca utvruje sraz-31merni iznos najnie osnovice, s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne moe biti nia od najnie osnovice.2.5.4. Osnovica za lanarine komoramaOsnovice za obraun lanarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. Po pravilu, osnovicu za obraun lanarine ini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakica). Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utie na osnovicu za obraun lanarine ko-morama.2.6. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zaradelanom 51. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne isplati zaradu do 30. u tekuem mesecu za prethodni mesec, obrauna i uplati socijalne do-prinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka. Osnovicu za obraun doprinosa bez isplate zarade ini najnia propisana mesena osnovica. Prilikom obrauna i uplate doprinosa bez isplate zarade, poreskoj upravi se podnosi Obrazac PP OD. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obrauna poreza na zarade.2.7. Kumulativni obraun doprinosa na zarade i naknade zaradaIako Zakonom o radu to nije striktno propisano, zarada se utvruje i obraunava za mesec. Ona se moe utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaivati nedeljno, ali se, zbog potreba obrauna socijalnih doprinosa na zarade (primena najnie i najvie osnovice) mora obraunati i za mesec. Dakle, ako se zarada isplauje u delovima, ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konaan obraun zarade za kalendarski mesec. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena tako da se na njoj vri kumuliranje zarada za mesec.Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku izmeu zarada i naknada zarada koje se isplauju na teret poslodavca, propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obrauna socijalnih doprinosa ne pra-ve tu razliku, tako da je mesena osnovica za obraun socijalnih doprinosa (koja se poredi sa najniom i najviom mesenom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade (koje se isplauju na teret poslodavca i na koje se doprinosi obraunavaju po istim stopama) isplaene za mesec za koji se vri obraun. Drugim reima, mesenom osnovicom za obraun socijalnih doprinosa smatra se zbir: zarade, naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, naknade za dane godinjeg odmora, naknade za dane plaenog odsustva (u skladu sa lanom 77. Zakona o radu), naknade za bolovanje do 30 dana, naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog, naknade za dane vojne vojne vebe i naknade za odazivanja na poziv dravnog organa.Prema tome, za zaposlene koji su u odreenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenih naknada zarade, poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazuje zbir zarada i pomenutih naknada zarada.322.8. Minimalna zaradaPoslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni uinak mini-malnu zaradu. Osnovica za obraun socijalnih doprinosa je minimalna zarada, ukoliko je bruto minimalna zarada via od najnie osnovice. Ukoliko je bruto minimalna zarada nia od najnie osnovice, osnovica za obraun doprinosa je najnia osnovica. Minimalna zarada se uveava za minuli rad, rad za dane dravnih praznika, za rad nou i prekovremeni rad i za iznose toplog obroka i regresa.2.9. Obaveza voenja evidencije zarade i naknade zaradePrema lanu 122. Zakona o radu, poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.Zakonom je propisano da evidencija sadri, za svakog zaposlenog, podatke o: zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade.Po pravilu, evidencija o zaradama i naknadama zarada, zajedno sa obraunima, vodi se na raunaru, gde se i vri obraun zarada i poreza i doprinosa na zarade. Meutim, Zakon nalae da se vodi i papirna evidencija, jer se u istom lanu propisuje da:Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade.2.10. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosaPorez na zarade usmerava se prema prebivalitu zaposlenog. Isto vai i za isplatioca na teritoriji grada koji ima vie optina. Na primer, poslodavac iz Beograda, porez na zarade usmerava prema optinama gde je prebivalite zaposlenih, to znai da podnosi vie naloga za prenos za uplatu po-reza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj optine prebivalita zaposlenog, to znai i da kontrolni broj po modelu 97 rauna za svaku optinu). Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJ podnosi i Specifkacija uz PP OPJ.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti usmeravaju se prema optini na kojoj je sedite poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga PIO na teret zaposlenog, PIO na teret poslodavca, nezaposlenost na teret poslodavca, nezaposle-nost na teret zaposlenog). Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosi kontrolni broj po modelu 97, ifra optine prema seditu poslodavca i PIB isplatioca.Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kako na teret zaposlenog, tako i na teret poslodavca, vri se prema matinoj flijali, odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvrena prijava zaposlenih. Zaposleni ije je prebivalite na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema 33seditu poslodavca. Sve ispostave po optinama na teritoriji grada Beograda obuhvaene su jednom Filijalom za grad Beograd. Prema tome, bez obzira na kojoj optini grada Beograda je prebivalite radnika, zaposlenog kod poslodavca ije je sedite na teritoriji grada Beograda, ovaj zaposleni se prijavljuje ispostavi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u optini gde se nalazi sedite poslodavca. Zaposleni ije je prebivalite na teritoriji druge flijale Republikog zavoda za zdrav-stveno osiguranje u odnosu na sedite poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd, prija-vljuju se flijali ispostavi na ijem podruju se nalazi prebivalite zaposlenog. Za poslodavce van Beograda, ukoliko je ista flijala na kojoj se nalazi sedite poslodavca i prebivalite zaposlenog, iako moe da bude razliita ispostava u okviru iste flijale, prijavljivanje zaposlenog se vri prema ispo-stavi gde je sedite poslodavca. U sluaju da je sedite poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jedne matine flijale, a prebivalite zaposlenog na teritoriji druge matine flijale prijavljivanje zaposlenog se vri matinoj flijali, odnosno ispostavi gde je prebivalite zaposlenog.2.11. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanjePrilikom obrauna i isplate zarada popunjavaju se sledee poreske prijave: Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavlja se i Specifkacija uz PP OPJ, na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema optinama na kojima zaposleni imaju prebivalite. Ove prijave sastavljaju se prilikom svake isplate zarade i nema njihovog kumuliranja; Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. Ukoliko se zarada za jedan me-sec isplauje u vie delova, vri se njihovo meusobno kumuliranje. Kumuliranje je neopho-dno zbog primene najnie i najvie mesene osnovice za obraun doprinosa.Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za: zarade zaposlenih, razliku zarada, odnosno plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica, naknada za privremene i povremene poslove, naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge, ako privremene i povremene poslove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom kolovanju, za njega se ne sastavlja PP OD.Zbirne poreske prijave PP OD, PP OPJ i Specifkacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravi jednom meseno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvrenu u prethodnom mesecu.Izuzetno, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Pore-skoj upravi istog dana kada je izvrena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.3+3. Naknade trokova zaposlenima Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, a u skladu sa odredbama lana 118. Zakonom o radu o radu i to:1. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju;2. za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;3. za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrenoj poseb-nim propisima;4. smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu;5. za ishranu u toku rada;6. za regres za korienje godinjeg odmora.Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih trokova na nain i u visini predvienoj ugovorom o radu, odnosno optim aktom, ali najmanje u visini predvienoj Zako-nom o radu. Naknade trokova zaposlenim prema lanu 40. Pravilnika o kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Slubeni glasnik RS, br. 114/2006), knjii se na raunu 529 Ostali lini rashodi, osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres za korienje godinjeg odmora, koji se knjie kao zarada.4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade Poslodavac je duan, u skladu sa svojim optim aktom, da zaposlenom isplati druga primanja koja nemaju karakter zarade. Druga primanja propisana su odredbama lana 119. Zakona o radu, i obuhvataju:1. otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosene zarade;2. naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog ili lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti smatraju se deca i brani drug, i3. naknadu tete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.Poslodavac je obavezan da, prema lanu 158. Zakona o radu, isplati i otpremninu zaposlenom koji je proglaen tehnolokim vikom.Poslodavac takoe moe da predvidi optim aktom i: isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina ivota kao poklon za Boi i Novu godinu u visini neoporezivog iznosa predvienog Zakonom o porezu na dohodak graana (lan 119. stav 2. Zakona o radu);33 premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija (lan 119. stav 5. Zakona o radu); jubilarnu nagradu i solidarnu pomo (lan 120. stav 1. taka 1) Zakona o radu); druga primanja (isplata zaposlenim pri roenju deteta, isplata naknade za odvojen ivot i slino). 5. Rad na odreeno vreme Zakon o radu, pored rada na neodreeno vreme, predvia mogunost zasnivanja radnog odnosa i na odreeno vreme, tako da ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme (lan 31. Zakona o radu). Obraun poreza i doprinosa identian je obraunu za zaposlene na neodreeno vreme.Zakonom o radu su utvreni sluajevi za ovaj oblik rada. Prema odredbi lana 37. Zakona o radu radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju: sezonski poslovi (poslovi koji, po pravilu, traju odreeni period, sezonskog karaktera, kao to su poslovi u graevinarstvu, ugostiteljstvu za vreme turistike sezone, odreeni poljoprivre-dni radovi i sl.). rad na odreenom projektu (poslovi na istraivakom projektu ili projektu iz oblasti kulture i sl.). privremeno povean obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi, ali se u odreenom periodu obim posla povea tako da poslodavac ne moe da ih obavi sa postojeim brojem zaposlenih, kao to su poslovi koji treba da se zavre u odreenom roku i sl.). zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da se izvravaju za vreme kad je zaposleni odsutan, do njegovog povratka, zbog bolesti, zamene porodilje, mirovanje radnog odnosa i sl.).Poslodavac moe da zasnuje radni odnos na odreeno vreme dok postoji potreba za oba-vljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima, a najdue 12 meseci, a u sluaju zamene odsut-nog zaposlenog, do njegovog povratka.Prema odredbi lana 37. stav 2. Zakona o radu, prekidom rada se ne smatra prekid rada krai od 30 dana.Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na odreeno vreme treba da sadri sve elemente koje propisuje lan 33. Zakona o radu. U ugovoru treba da se navede sluaj za koji se zasniva ra-dni odnos na odreeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na odreeno vreme, to u praksi uglavnom nije sluaj, ve poslodavac prilikom zakljuivanja ugovora o radu na odreeno vreme 36ne navede sluajeve koji su zakonom propisani, niti odredi trajanje radnog odnosa, zbog ega esto dolazi do nepotrebnih sporova.Kod trajanja rada na odreeno vreme bitno je istai da se odreivanje trajanja radnog odnosa odnosi na posao koji se obavlja, a ne na zaposlenog. To znai, ukoliko izmeu zasnivanja radnog odnosa na odreeno vreme nije bilo prekida, ili je bio prekid krai od 30 radnih dana, taj posao moe da traje najdue 12 meseci. Deava se da zaposleni radi vie godina na istim poslovima na odreeno vreme, pri emu poslodavac, recimo na svakih pet est meseci, odjavljuje i prijavljuje zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje, a zaposleni neprekidno radi. U takvim sluajevima se radi o oiglednoj zloupotrebi Zakona, pa kod konanog prestanka takvog rada, zaposleni ima mogunost da u postupku pred sudom dokae da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodreeno vreme.Do prerastanja radnog odnosa, prema odredbi lana 37. stav 4. Zakona o radu, dolazi ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni od-nos. Iz navedene odredbe moe da se zakljui da radni odnos moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme, bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na odreeno vreme.6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicimaPrilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika. Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima, obraunavaju se porez i socijalni doprinosi. U nastavku dajemo prvo opta objanjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradni-cima, a zatim objanjavamo specifnosti za pojedine oblike ugovora. 6.1. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnikaU sluaju kada poslove po ugovoru o delu, autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima naknada, obavlja penzioner ili nezaposleno lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu, po-stoji obaveza podnoenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M1/SP, i to nezavisno od obaveze podnoenja obrazaca MUN i MUN/K o uplati doprinosa. Ova obave-za je potvrena miljenjem Ministarstva za socijalna pitanja, br. 01100101/200203 od 25. 06. 2003. godine, iz kojeg citiramo sledee:Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz lana 12. stav 1. taka 3) navedenog zakona (Zakona o PIO), tj. svih lica koja nisu na drugi nain obuhvaena obaveznim osiguranjem, odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici poljoprivrednici (sadanji Obrazac M-1/PZ). Posebno istiemo da kod korisnika penzije koji oba-vlja ugovorene poslove takoe postoji obaveza prijave na osiguranje, s obzirom na to da korisnik penzije nema svojstvo osiguranika. Meutim, imajui u vidu odredbe lana 90. navedenog zakona, 37da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo, nadlean za ponovno odreivanje penzije u sluaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu delatnost, prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kod kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. To znai da i uplatu doprinosa treba vriti tom fondu, pre svega iz razloga praktinosti (kod ponovnog odreivanja prava).Lice koje obavlja poslove iz lana 12. stav 1. taka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavi kopiju prijave na osiguranje) poslodavcu, kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplati doprinos.6.2. Angaovanje korisnika invalidske i porodine penzije po ugovoru o delu, odnosno po drugim ugovorimaPrema odredbama lana 25. Zakona o PIO, osiguranik stie pravo na invalidsku penziju kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvog posla. To znai da bi ovaj osiguranik teko bio sposoban za bilo kakvo radno angaovanje, ali ima-mo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01. aprila 2003. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blai. Sa korisnikom invalidske penzije mogue je zakljuiti ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, uz naknadu.Kao i za ostala lica angaovana po ovom osnovu, poslodavac mora da prijavi na osiguranje penzionera nadlenom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da penzioner nema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo, samo po sebi, da dovede do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera, niti do obustave isplate invalidske penzije, meutim u praksi je mogue da do toga ipak doe. U smislu navedenog, dato je miljenje Ministarstva za rad i zapoljavanje, br. 0110000362/200302 od 29. januara 2004. godine. Ova lica bi, ipak, trebalo da imaju u vidu odredbe lana 96. Zakona o PIO. Naime, prema miljenju Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, br. 0110000542/200502, od 25.07.2005. godine, postoji mogunost preispitivanja. lanom 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postoji osnovana sumnja da je dolo do promena u stanju invalidnosti, Fond za penzijsko osiguranje moe po slubenoj dunosti pokrenuti postupak za utvrivanje promena u stanju invalidnosti. Ako u tom postupku organ vetaenja utvrdi da je dolo do promena u stanju invalidnosti korisnika in-validske penzije, odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestaje mu pravo na invalidsku penziju.Prema tome, korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti moe da zapone obavljanje odreenih poslova.38Meutim, ako bi dolo do pokretanja postupka utvrivanja promena u stanju invalidnosti i ako bi organ vetaenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestalo bi mu pravo na invalidsku penziju.To znai da osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sama injenica da je korisnik invalidske penzije zapoeo obavljanje odreenih poslova, ve ako u postupku utvrivanja promena u stanju invalidnosti bude utvreno da ne postoji invalidnost.Ukoliko porodini penzioner bude radno angaovan bilo po ugovoru o delu, bilo po drugom ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaa naknada, obustavlja mu se isplata porodine penzije za vreme za koje je obavezno osiguran. Naime, prema odredbama lana 117. stav 3. Zakona o PIO (Slubeni glasnik RS, br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 101/2005), propisano je da se ko-risniku porodine penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodine penzije. 6.3. Lica za koja se plaa doprinos za zdravstveno osiguranje kod autorskih ugovora i ugovora o deluLica koja su obavezno osigurana u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju su, izmeu ostalih: lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota, ako nisu na kolovanju (lan 17. stav 1. taka 14); lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osno-vu ugovora o porodinom smetaju prema propisima o socijalnoj zatiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvren posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada) (lan 17. stav 1. taka 16).Odredbama lana 8. stav 1. taka 16) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ureeno je da su navedena lica obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje.Svojstvo osiguranika koji je obavezno osiguran na zdravstveno osiguranje moe se stei samo po jednom osnovu osiguranja. Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu (po osnovu zapo-slenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao korisnik penzije, tj. penzioner), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obraunava i ne plaa. lanom 21. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisan je prioritetni osnov osiguranja, koji iskljuuje druge osnove osiguranja. Osiguranici koji su osigurani po osnovu prioritetnog osi-guranja (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, obavljanja poljoprivredne delatnosti, ko-risnici penzije), ukoliko su angaovani po osnovu ugovora o delu ili drugog ugovora kod kojeg se ostvaruje ugovorena naknada, na njihovu naknadu ne obraunava se doprinos za zdravstveno osiguranje, jer pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju prema prioritetno utvrenom osnovu osiguranja. 39Odredbom lana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nije propisana obaveza obrauna do-prinosa za zdravstveno osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od 2%, za lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ostalih ugovora kod kojih se ostvaruje ugovorena naknada. 6.4. Obaveze NVO kod isplata autorskih honorara spoljnim saradnicima rezidentimaOporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, i prava indu-strijske svojine ureeno je odredbama l. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak.Predmet oporezivanja su naknade koje autori ostvare po osnovu autorskog prava, srodnih prava, kao i prihodi od prava industrijske svojine.Obveznik poreza na ove prihode je fziko lice koje kao autor, no