Prirucnik-Motivacija Za Ucenje

  • View
    1.437

  • Download
    20

Embed Size (px)

Text of Prirucnik-Motivacija Za Ucenje

Motivisanje uenika za kolsko uenjePrirunik za nastavnike i strune saradnike

Autor: Mojca Jurievi Recenzenti: Cveta Razdevek Puko Dorotea Kralj

2010 autor

Uvodna re...............................................................................................................3 1 Motivacija, uenje i uspenost uenja.................................................................6 1.1 Kako motivacija za uenje deluje u procesu uenja?.........................................8 1.2 Kakva je uloga motivacije u samoregulaciji uenja?.........................................9 1.3 Kojim strategijama uenja uenici mogu da odravaju motivisanost za kolsko uenje?....................................................................................................................10 2 Struktura motivacije uenja.................................................................................14 2.1 ta je sadraj motivacije za uenje?.................................................................17 2.1.1 Elementi motivacije uenja: Teoretsko-empirijsko produbljenje.................19 2.2 Kako prepoznati uenikov motivacioni uzorak?..............................................39 3 Podsticanje motivacije za uenje u koli.............................................................43 Za kakvu se motivacionu klimu valja zalagati u razredu?.....................................45 3.2 Zato je u poduavanju znaajno da se uzme u obzir podruje blieg motivacionog razvoja? ..........................................................................................50 3.3 Kakva je uloga roditelja kod motivisanja uenika za kolsko uenje?............53 Terminoloki renik...............................................................................................56 Koriena literatura................................................................................................65

2

Uvodna re

Danas je poznato da je motivacija kljuni inilac dinamike procesa uenja koji, dodue, jo nije do kraja istraen, a ni dovoljno potovan u pedagokoj praksi. Naime, ve iz praktinih pedagokih iskustava proizlazi da samo motivisani uenici poinju sa uenjem, ue (pitaju, sluaju, preispituju, itaju, razmiljaju, uporeuju, doivljavaju, shvataju...), odnosno, istraju u uenju sve dok ne zavre svoje zadatke ili ne ostvare postavljene ciljeve uenja. To potvruju i empirijska istraivanja sprovedena na razliitim krajevima sveta. U njima je, pored korisnih novih saznanja o motivaciji za uenje, eksplicitno isticano da je za uspeno poduavanje u koli, koje vodi kvalitetnom znanju i ostvarivanju koncepta sveivotnog uenja, od velikog znaaja nastavnikovo prepoznavanje i potovanje motivacionih karakteristika uenika. Zbog toga centralno pitanje koje ini crvenu nit prirunika jeste pitanje o sadrajima strune kompetentnosti nastavnika za uspeno motivisanje uenika u koli. Naime, kolsko uenje je posebna vrsta uenja, koja se od spontanog, svakodnevnog uenja razlikuje upravo po intenzitetu motivisanosti za uenje. Recimo, ako je uenik motivisan za uenje na odreenom podruju ili u aktivnosti koju sam odabere ili /i koja je poeljna u kontekstu njegovog socijalnog okruenja, to jo ni izdaleka ne znai da e taj uenik i pored svojih dispozicija biti jednako motivisan i za uenje u koli. injenica je da uenik u koli ne bira sam kolske predmete i sadraje uenja, niti odreuje tempo uenja, niti u tom procesu sam bira svoje vrnjake (kolske drugove) ni odrasle (nastavnike, roditelje) za saradnju, ali da se, bez obzira na nabrojano, od njega zahteva kvalitetno znanje, koje moe da ostvari samo ako je dobro motivisan za uenje. To konkretno prema Ryanu i Deci (2000a) znai da: a) ueniku znanje i uenje predstavljaju vane vrednosti unutar njegovog sistema vrednosti, b) uenika interesuje sve to je vezano za uenje, odnosno savladavanje odreenih spretnosti uenja, c) uenik eli da napreduje u svom znanju, odnosno u kompetentnosti uenja, d) uenik smatra da moe kompetentno da uestvuje u procesu uenja i protivnom u stanju da potrai odgovarajuu pomo, da je u

e) trenutni uspesi u uenju, kao i neuspesi, uenika podstiu na istrajnost u aktivnom ueu u procesu uenja i u ostvarivanju rezultata uenja.

3

Na kraju, uz ve reeno, potrebno je da se doda da je uenik za svoje uenje u koli i javno ocenjen, a kolske ocene, odnosno ocenjena uspenost uenja, znaajno odreuju njegov dalji put uenja, odnosno njegov dalji ivotni put. Na osnovu reenog valja pretpostaviti da, struna kompetentnost nastavnika za motivisanje uenika za uenje u koli, pored ue-strunog i pedagoko-didaktinog znanja, podrazumeva i struno znanje u sledeim sadrinskim podrujima:

1)

razvojno-psiholoke karakteristike

uenika koje se odnose,

kako na

poznavanje razvojnih (psihosocijalnih) potreba uenika odreenog uzrasta, njihovih potreba za uenjem i njihovih iskustava, tako i na stepen njihovih posebnosti i sposobnosti za shvatanje materije koju ue;

2) psiholoku prirodu motivacije, to podrazumeva znanje o sadraju, odnosnostrukturi i elementima motivacionog procesa koji upravlja uenikovim znanjem;

3)

razliitia motivacionia svojstava uenika koja se ispoljavaju u manifestnom ponaanju uenika u procesu uenja, posmatranje; zbog ega su dostupna za eksterno

4)

delovanje motivacije u procesu uenja, sa ciljem obezbeivanja optimalno podsticajnog okruenja za uenje u koli i podsticanja razvoja motivacije za uenje uenika, a na osnovu potovanja individualnih razlika meu uenicima, odnosno personalizovanog pedagokog pristupa.

U priruniku su navedeni sadraji razmatrani sa aspekta kontekstne paradigme uenja i poduavanja i razvrstani su u smisaonom redosledu koraka. Nastavnikovo znanje o razvojno-psiholokim karakteristikama uenika nije posebno izdvojeno u priruniku, jer je prisutna pretpostavka da su nastavnici to znanje stekli ve u toku osnovnih studija. Nasuprot tome, sadraji prirunika nude specijalna pedagoko-psiholoka znanja koja kompetentnost nastavnika dodatno produbljuju i proiruju, a mestimino su u priruniku predviene i oznaene pauze, vezane za odreeni sadraj , a namenjene itaoevoj individualnoj refleksiji. Preporuuje se da se one (pauze) tekue i dosledno sprovode, jer integracija teoretske konceptualizacije i reflektovanog linog iskustva vodi ka efikasnijoj elaboraciji sadraja prirunika i ka preciznijem shvatanju dinamike i principa motivisanja uenika za kolsko uenje. U prvom delu prirunik nas upoznaje sa savremenijim dostignuima iz oblasti istraivanja motivacije na podruju uenja i uspenosti uenja. U centralnom delu sledi razmatranje osnovnih svojstava motivacije koja zajedniki utiu na ponaanje u uenju uenika u koli i uslovljavaju motivacionu raznolikost uenika (poglavlju je dodat i teorijsko-empirijski dodatak namenjen detaljnijem uvidu u istraivanje motivacionih elemenata). Trei deo prirunika, na prvi pogled moda ak i najvaniji za nastavnike,

4

prikazuje pedagoko-psiholoke pristupe za podsticanje razvoja motivacije uenja kod uenika. Konkretna primena tih pristupa, naravno, nije i nikako ne sme da postane receptoloka ili ak rutinska, ve mora da se zasniva na nastavnikovom poznavanju individualnih specifinosti uenika, njihovih razvojno-psiholokih svojstava, kao i na razumevanju dinamike motivacionog procesa u toku uenja. Pomenuta potrebna znanja nudi sadraj prirunika, jer je usmeren na izgradnju nastavnikovog psiholokog znanja potrebnog za efikasnije motivisanje uenika. Na kraju prirunika priloen je krai terminoloki renik i spisak koriene literature, koji itaocu predstavlja odskonu dasku za dalje studijsko produbljivanje. elim i verujem da e italac, kada bude odloio prirunik, u potpunosti shvatiti znaaj njegove pedagoke misije, koja se zasniva na starovekovnoj kineskoj mudrosti koja kae da, ako elimo da ljudi grade amce, da prelaze okeane i upoznavaju nove horizonte, moramo ih odueviti za more. Po tom osnovu, u koli, koju metaforiki moemo shvatiti kao okean mudrosti, motivisanje uenika predstavlja pravo i dunost svakog nastavnika, odnosno vaan deo njegove strune kompetentnosti koja se realizuje u srazmeri s onim koliko je i on sam dobro motivisan za uenje.

Hvala recenzentima za detaljnu i kritiku recenziju rada. Na saradnji se zahvaljujem nastavnicima i studentima sa kojima sam poslednjih pet godina delila i obogaivala svoje znanje na podruju motivacije za uenje. Predstavljeni prirunik rezultat je naih zajednikih zalaganja za detaljnije shvatanje odreenih osnovnih silnica procesa uenja.

Mojca Jurievi

5

1 Motivacija, uenje i uspenost uenjaZa namene prirunika, pojam motivacija za uenje shvataemo kao posebnu vrstu motivacije, koju uenik svojim ponaanjem ispoljava u procesu kolskog uenja. Motivacija, koja je inae psihiki proces (Weiner, 1992), u obliku razliitih motivacionih elemenata - interesi, atribucije, self-koncept, ciljevi, spoljanji podsticaji, vrednosti... stvara energiju za proces uenja, najpre aktivirajui ga, a potom usmeravajui ga ka zavretku zadatka uenja, odnosno ka cilja uenja (Jurievi, 2006). Ono pak to moe da se vidi iz ponaanja uenika - razmiljanje, emocije i postupanja uenika - nazivamo motivisanost za uenje. Pri tome, vano je shvatiti da se motivacija uvek deava u ueniku, da je uenik centralni izvor sopstvenog motivacionog delovanja. Ueniku, dakle, nikako ne moemo dati motivaciju, jer ona u sutini u njemu ve postoji, ali, namenjenih uenicima u procesu kolovanja, ta se motivacija moe negovati, dodatno uvrivati, podsticati, ili pak, suprotno, pomou drugaijih motivacionih podsticaja moe se doprineti njenom opadanju. Kae se, da se uenici u procesu poduavanja mogu motivisati (doprinosimo njihovoj motivaciji) ili demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti) za uenje, odnosno za rad u koli. Podsticaje ija je namena da angauju panju uenika za uenje i/ili da je odravaju u toku uenja, u pedagokoj praksi esto (neosnovano) nazivamo uvodna motivacija. No, tada mislimo na vaan deo didaktike strukture