PRIPREMNA NASTAVA ZA PRIJEMNI ISPIT IZ TESTA SKLONOSTI KA IZS

1. DEO

Vazduh kao medijum ivotne sredine

Sastav atmosfere

Atmosfera je smea gasova i estinih materija koji se nalaze u kontinualnom kretanju oko Zemljine povrine.

Smea gasovitih i estinih materija nastala je tokom dugog perioda formiranja atmosfere kroz razliite bioloke, geoloke i atmosferske procese.

Na poetku razvoja civilizacije antropogeni uticaj na atmosferu je bio neznatan. Sa porastom broja ljudske populacije, poveanom upotrebom prirodnih resursa i sve veim tehnolokim razvojem, uticaj ljudi na atmosferu postaje znaajan i kontinulan.

Zastupljenost pojedinih gasova u atmosferi

Struktura atmosfere

Pored toga to atmosferu karakterie sadraj gasnih i estinih materija, veoma znaajnu ulogu u razjanjavanju fenomena atmosfere igraju fizike sile, kao i ostali procesi koji se odigravaju iznad i u samoj atmosferi (solarna radijacija, termalna energija, gravitacija, gustina i pritisak vazduha i kretanje molekula vazduha, kao i kretanje same atmosfere).

Atmosfera se sastoji od Troposfere Stratosfere Mezosfere Termosfere Egzosfera

Troposfera U troposferi odigrava se veina procesa i

pojava koji utiu na vremenske prilike (nastajanje uragana, oluja, oblaka, padavina).

Najvei deo toplotne energije u troposferi potie od zraenja sa povrine Zemlje, zbog ega temperatura opada s visinom, u proseku oko 0.65oC/100 m.

Prosena temperatura na vrhu troposfere je priblino -60oC. Hladan sloj koji se nalazi iznad toplog sloja vazduha prouzrokuje neprestano strujanje i meanja vazduha unutar troposfere, to ujedno predstavlja tenju sistema da postigne ravnoteno stanje koje je, u principu, malo verovatno budui da radijacija Sunca podrava postojanje vertikalnih temperaturnih gradijenata.

http://jadran.gfz.hr/pojmovnik_d.htmlhttp://jadran.gfz.hr/pojmovnik_d.htmlhttp://jadran.gfz.hr/pojmovnik_s.htmlhttp://jadran.gfz.hr/pojmovnik_s.htmlhttp://jadran.gfz.hr/pojmovnik_s.html

Sloj iznad troposfere naziva se STRATOSFERA. Ozon prisutan u stratosferi apsorbuje UV zraenje to prouzrokuje porast temperature sa visinom. U stratosferi se topliji sloj nalazi iznad hladnijeg sloja vazduha, to ima za posledicu manje intenzivna vertikalna strujanja, a samim tim smanjenu mogunost meanja vazduha

Sloj koji se nalazi na oko 50-80 km iznad povrine zemlje sadri svega oko 0.1 % mase atmosfere naziva se MEZOSFERA. U mezosferi temperatura opada sa visinom jer je koncentracija ozona, kiseonika i azota, jedinjenja koja bi u znatnijoj koliini mogla apsorbovati Sunevo zraenje, niska. Supstance koje se nalaze u gornjem delu mezosfere u velikoj meri su jonizovana. Na vrhu mezosfere, koji nazivamo mezopauza, temperatura opada i do -90C. Du mezopauze, koja se nalazi na visinama od oko 85 do 90 km, temperatura je konstantna s visinom.

U TERMOSFERI se nalazi mnogo jonizovanih atoma i

molekula, pa taj deo atmosfere zajedno s gornjim delom

mezosfere ini jonosferu. Vrh termosfere, termopauza,

nije dobro definisan. Procenjuje se da se nalazi na

visinama izmeu 500 i 1000 km, a da visina zavisi od

Sunevog zraenja. Temperatura u termopauzi takoe

nije dovoljno istraena i pretpostalja se da moe da dostigne temperaturu veu i od 2000C .

ta utie na kvalitet

vazduha?

Zagaenje vazduha predstavlja prisustvo razliitih gasovitih jedinjenja i vrstih estica u vazduhu (ZAGAUJUE MATERIJE), koje predstavljaju rizik za zdravlje ljudi i ivotnu sredinu

Koje zagaujue materije su prisutne u vazduhu?

Polutanti vazduha su:

Gasoviti polutanti : osnovni azotni oksidi (NO2/NO/N2O ili NOx, sumpor-dioksid (SO2), ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2) ili specifini -lako isparljiva organske supstance (VOC-benzen, toluen, ksilen...), amonijak (NH3) , vodonik-sulfid (H2S)...

estine materije/Suspendovane estice (Ukupne estine materije, PM10, PM2,5, PM1) predstavljaju kompleksnu smeu organskih i neorganskih jedinjenja suspendovanih u vazduhu koje negativno deluju na ljudski organizam.

Suspendovane estice variraju u veliini, sastavu i

poreklu.

PM sa sobom nose razliite hemijske komponente

(organska jedinjenja, teke metale i druga jedinjenja) koje dopinose poveanju

negativnog uticaja estinih materija na ivotnu sredinu

i zdravlje ljudi

Po veliini: PM10, PM2,5, PM1?

Kina kap

ioda

estica 100 m

estica 100 m

Ljudska vlas: (prenik 70 m)

Popreni presek ljudske vlasi: (prenik 70 m)

Odakle potiu zagaujue materije?

Dominantni izvori zagaenja ambijentalnog vazduha

PRIRODNI IZVORI: vulkani, umski poari, temalni izvori, okeani, kosmika praina, raznoenje povrinskog sloja zemljita pod dejtvom vetra....

ANTROPOGENI IZVORI:

Izvori zagaenja ambijentalnog vazduha najveim delom su antropogenog porekla i mogu se svrstati u dve grupe:

STACIONARNE: Takasti: Izvori zagaenja vezani

za industriju i industrijska podruja, hemijsku industriju, proizvodnju nemetala i metalnu industriju, proizvodnju elektrine energije; Izvori zagaenja u

urbanim sredinama kao to su zagrevanje, spaljivanje otpada i individualna loita, hemijske istione i sl.

Difuzni: izvori zagaenja u ruralnim podrujima vezanim za poljoprivredne aktivnosti, rudarstvo i kamenolome;

POKRETNE: izvori zagaenja obuhvataju bilo koji oblik motornih vozila sa unutranjim sagorevanjem (vozila koja koriste benzin, dizel, motocikli i avioni).

Primeri izvora pojedinih zagaujuih materija u vazduh:

Zagaujua materija Glavni izvori zagaenja

Sumpordioksid (SO2) Sagorevanje uglja, nafte, crna i obojena

metalurgija

Vodoniksulfid (H2S) Hemijski procesi, kafilerije, rafinerije

Ugljenmonoksid (CO) Sagorevanje, motori SUS

Oksidi azota (NOX) Sagorevanje, motori SUS

a Sagorevanje

Suspendovane estice Sagorevanje, Tehnoloki procesi,

kamenolomi, cementare

Isparljiva organska jedinjenja (VOC) Hemijski procesi, prerada nafte,

distribucija benzena

SMOG

Smoke+Fog= Smog

predstavlja zagaenje vazduha usled povienje koncentracije gasovitih polutanata, fine praine i prizemnog ozona

Usled povienog prisustva VOC-a, NOx i suneve svetlosti formira se prizemni ozona koji u kombinaciji sa ostalim gasovitim zagaujuim materijama (CO2, SO2) i finim esticama dovodi do formiranja zagaenja vazduha poznatom pod nazivom SMOG

Monitoring (praenje) tri aspekta kontrole kvaliteta vazduha

Otpadni gasovi/Emisija - podrazumeva uzorkovanje na mestu isputanja polutanta, kao dimnjaka (npr TETO, insineratori vrstog otpada ili drugih postrojenja koje imaju dimnjake za ispust otpadnih gasova), ventilacionih sistema ili auspuha automobila.

Ambijentalni vazduh se odnosi na merenja koncentracionih nivoa polutanata nakon njihovog emitovanja iz razliitih izvora i potpunog meanja i disperzije pod uticajem meteorolokih uslova koji vladaju u atmosferi.

Vazduh zatvorenih prostorija - se odnosi na merenje koncentracionih nivoa polutanata u zatvorenim prostorima (fabrike hale, stanovi, kue, kancelarijski prostor).

Posledice zagaenja vazduha

1. Efekat staklene bate i globalno zagervanje

ta je globalno zagrevanje? Globalno zagrevanje je naruavanje prirodne ravnotee, usled promena sastava atmosfere i zadravanja vee koliine toplote u Amosferi

poveanje prosene temperature

zemljine atmosfere i okeana, naroito u 20. i 21. veku.

ta izaziva globalno zagrevanje?

1. Ugljen dioksid (CO2)

2. Metan (CH4)

3. Azotni oksidi (NOx)

4. Gasovi koji sadre flour GHG gasovi Gasovi sa efektom staklene bate:

GHG imaju sposobnost proputanja zraenja talasnih duina koje od Sunca dolaze na Zemlju, ali apsorbuju zraenje (IC) koje se emituje sa Zemlje

Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je prirodan proces veoma vaan za ivot na zemlji jer bi bez njega prosena temperatura na zemlji bila 18C, prema stvarnoj od +15C, to predstavlja poveanje od 33C.

Prema slici, globalno zraenje koje pristie od Sunca na Zemlju i ono koje naputa Atmosferu su u ravnotei.

Efekat staklene bate je posledica injenice da pojedini gasovi u atmosferi, mogu da promene energetski bilans planete s obzirom na to da su sposobni da apsorbuju dugotalasno zraenje koje stie sa zemljine povrine. Prilikom prolaska energije Sunca (emituje u podruju UV, Vis i bliskog IC spektra zraenja, a maksimalna solarna radijacija je u Vis delu spektra) kroz amosferu, dolazi do niza pojava. U proseku, Zemlja mora da reemituje u vasionu istu koliinu energije koja stie od Sunca. Poto je hladnija, zemljina povrina zagrejana sunevom svetlou potaje emiter energije u oblasti veih talasnih duina. Zemlja zrai u IC oblasti. Talasne duine koje emituju Sunce i Zemlja su u energetskom smislu koro potpuno razliite. Sunevo (zraenje se naziva kratskotalasno, dok Zemljino, dugotalasno- IC zraenje)

Emisija energije sa Zemlje je usmerena ka vasioni, ali se zapravo samo jedan mali deo vraa u vasionu. Vei deo odlazeeg zraenja se apsorbuhe pomou nekolicine prirodnih atmosferskih gasova poznatih kao gasovi sa efektom staklene bate (GHG). Zbog te apsorcije IC zraenja sa zemlje dolazi do zadravanja toplotne energije u atmosferi. Zagrejani molekuli GHG gasova zrae dugotalasno zraenje u svim pravcima, a ak 90% je usmereno (nazad) ka povrini Zemlje.

Efekat prekomernog isputanja GHG iz antropogenih izvra prouzrokovolao je njihovo prisustvo u povienim konvcentracijma to je dodatno poveava efekat apsorpcije zraenja, dakle zagrevanje atmosfere Zemlje.

. armati: Zagaenje i zatita vazduha, VSS-Beogradska politehnika, 2007

Izvori GHG Gasova

Gas staklene bate Izvori emisije Prosean vek u atmosferi Potencijal globalnog

zagrevanja tokom perioda od 100god

Ugljendioksid Sagorevanje fosilnih goriva, vrstog otpada,

drvea i proizvoda od drveta. See uma i degradacija zemljita.

Ne moe se izraziti kokretnom vrednou (ne unitava se tokom vremena)

1

Metan Proizvodnja i transport nafte, prirodnog gasa i

uglja. Poljoprivredne aktivnosti, stoka, razgradnja organskog otpada na deponijama.

12.4 godine 28 - 36

Azotni oksidi

Poljoprivredne i industrijske aktivnosti, sagorevanje fosilnih goriva i vrstog otpada.

121 godina 265 - 298

Fluorovani gasovi

Grupa gasova koji sadre fluor (CFC, PFC, sumpor heksafluorid) i emituju se iz raznih industrijskih procesa kao i iz komercijalne

upotrebe i upotrebe u domainstvu (ne nastaju prirodno).

Od nekoliko nedelja do vie hiljada godina Varira (najvii je za Sumpor

heksafluorid 23.500)

Ugljen-dioksid (CO2) Od svih GHG gasova , emisija CO2 zauzima najvei udeo i izazvan je uglavnom ljudskom aktivnou

Ve vie od jednog stolea poznato je dejstvo CO2 kao gasa koji doprinosi efektu staklene bate.

Arrheniusu (1896.) se pripisuje prvo proraunavanje globalne temperature u funkciji atmosferskog sadraja CO2, a njegovi rezultati se ne razlikuju mnogo od rezultata kojima danas raspolaemo.

Gasovi koji sadre F 1%

Prva kontinuirana, precizna i direktna merenja atmosferskog ugljen dioksida poela su 1957. na Junom polu i 1958. u Mauna Loai, na Havajima.

U to vreme, akumulacija je iznosila oko 315 ppm i rasla je po stopi, manje od 1 ppm godinje. Do 1994., to je poraslo na 358 ppm i raste po stopi 1.6 ppm godinje

Oscilacije prikazane za Mauna Loa na slici prouzrokovane su sezonskim promenama u stopama fotosinteze i respiracije.

Tokom fotosinteze, ugljenik prelazi iz vazduha u biljni materijal. Tokom prolea i leta kada biljke najbre rastu, nivo CO2 u atmosferi opada i dostie najnii nivo u severnoj hemisferi negde u oktobru.

26126

lchlorophylSunlight

22 6OOHCO6H6CO

EnergyO6H6CO6OOHC 2226126

Suneva svetlost

Koliki je trenutni trend porasta temperature?

temperatura atmosfere e se povisiti za

vie od 2C do 2050. godine, odnosno

vie od 4C do 2100. godine.

Da bi se smanjila trenutna stopa porasta temperature na ispod 2C potrebno je uspostaviti ciljeve i spovesti akcije

Jedan od naina je upotreba alternativnih izvora energije

Prirodni izvori resursa

Pojam Resurs potie od francuske rei ressource to znai znai izvor iz koga se dobavljaju sirovine i energija.

Prema tome, u resurse ubrajamo:

mineralne sirovine (rude, nafta i gas),

obnovljive izvore energije,

sve vrste voda i zemljite kao podloga za razvoj poljoprivrede.

Klasifikacija prirodnih resursa

Neiscrpni resursi Iscrpni resursi

Obnovljivi

resursi

Tokovi: solar, vetar,

talasi, kinica

Rezervoari: vazduh

(kiseonik, ugljen

dioksid), okeani

(voda)

Bioloki resursi: ume,

ribe, biomasa

Rezervoari: baseni

svee vode

Neobnovljivi

resursi

Reciklabilni resursi:

metali

Rekovertibilni resursi:

ostale mineralne

sirovine, zemljite

Neobnovljivi i

nekorvetibilni resursi:

fosilna goriva, kao to

su nafta, gas i ugalj

Obnovljivi resursi imaju mo regeneracije, ali ukoliko intenzitet obnavljanja ne prevazilazi tempo korienja. Upotreba ovih resursa moe biti vremenski ograniena.

Neobnovljivi resursi formirani su u davnoj geolokoj prolosti i za njihovo stvaranje bili su potrebni milioni godina. Iz tog razloga korienje neobnovljivih resursa privlai najveu panju i ima najvei znaaj za dalji razvoj gotovo svih aspekata drutva. Kada govorimo o neobnovljivim resursima pre se moe govoriti o najracionalnijem eksploatisanju nego o odrivom korienju.

2. Unitavanje ozonskog omotaa

Ozon* O3

Postoje:

Stratosferski Dobar

Troposferski Negativan (lo)

*Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koji sadri tri atoma kiseonika

Stratosferski ozon se nalazi na 20-30 km od povrine zemlje i nazivamo ga ozonski omota

20-30 km

Vertikalna distribucija ozona u atmosferi

Dobar O3 do 15ppmv

Lo O3 0.01-0.12ppmv

Vis

ina

(km

)

Koncentracija ozona

Stratosferski ozon Ozonski sloj

Poveanje koncentracije ozona usled zagaenja

Prirodno nastajanje ozona STRATOSFERSKOG OZONA

O2+h (

Ciklus ozona Bez prisustva drugih hemikalija u atmosferi, ova reakcija dostie svoje ravnoteno stanje u

kome bi dolazilo do malih preomena

u koncentracionim nivoima O3

100 200 280 320 420

UV vakuum UVC UVB UVA

102 103 10-1

g zraenje

1 10

x zraenje UV IC Mikrotalasi

104 105 106 107

Vidljiva sv

Talasna duina (nm)

zemlja

Kraa Dua

UVC UVB UVA VID IR

UV spektar i zatitna uloga ozonskog omotaa

Dobsonova jedinica mera kojom se izraava gustina ozonskog omotaa.

1 DU predstavlja sloj ozona koji bi pri standardnim uslovima temperature i pritiska imao irinu od 10m.

Standardni uslovi (101.325 Pa = 1 atm, T=15 C)

Dobson Gordon

Univerzitet u Oksfordu

Tokom 1920-tih Dobson je konstruisao prvi instrument

za merenje ukupnog ozona sa povrine zemlje

Dobronov spektrofotometar za ozon

Rasporeenost O3 u atmosferi izraena u Dobsonovim jedinicama

Ozon je nejednako rasporeen u atmosferi

Koncentracije O3 se razlikuju od: Lokacije :

Ozona najmanje ima na ekvatoru (250dj), a najvie u blizini polova (450dj)

U umerenom klimatskom podruju sadraj ozona iznosi oko 350 DJ

Vremenskog perioda: Najvie ozona ima u rano prolece, a

najmanje u ranu jesen

Prosena globalna vrednost koncentracije

ozona iznosi oko 300 Dobsona.

Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0oC p=105Pa, njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm.

Ova debljina sloja odgovara 300 DU.

U apsolutnim jedinicama:

1 DU = 2.7.1016 molekula/cm2

Unitavanje ozona

Koncentracije O3 su se poele meriti 1957. na Antartiku (275-325DU).

1987. g. - 125DJ

Jo ranih 70-tih su postojale indicije o postepenom smanjivanju ozonskog sloja.

Smanjenje ozon u stratosferi se ne moe nadoknaditi ozonom iz troposfere

Prirodne ili antropogene promene?

Istraivanja su pokazala da su pojedine antropogene supstance zabeleene u poveanim koncentracijama i da je rupa nastala dejstvom HLORA.

Danas je opteprihvaeno da NEstajanje O3 na visinama od 35-50 km je posledica rekacija u kojima uestvuju NOx i Cl i Br (koji nastaju razgradnjom HFC)

Supstance koje unitavaju ozon (Ozone depletion Substances, ODS) Halogeni ugljovodonici

Halougljenici su molekuli na bazi ugljenika koji sadre hlor, fluor ili brom.

Oni su vani sa ekolokog stanovita ne samo zato to doprinose globalnom zagrejavanju, nego i zato to atomi hlora i broma koji dospeju u stratosferu imaju sposobnost da katalitiki unitavaju ozon

Podkategorije halougljenika:

1. HloroFluoroUgljenici (CFC) koji imaju samo ugljenik, fluor i hlor, ali nemaju vodonik;

2. HidroHloroFluoroUgljenici (HCFC) koji su kao CFC, ali sadre i vodonik

3. HidroFlourUgljovodonici (HFC) koji ne sadre hlor

4. Haloni, koji su molekuli na bazi ugljenika, a sadre i brom uz flor i nekada hlor.

Iskljuivo antropogenog porekla

60-tih godina, inerni, nezapaljivi, neotrovni

Freon, rasprivai, sredstva za gaenje poara

STRATOSFERA

Sunevo zraenje uklanja atom hlora iz CFC molekula

1

2 Slobodan atom hlora napada molekul ozona

3

CFC molekul

Stvara se hlori- monoksid i molekul kiseonika

4 Slobodan atom kiseonika iz atmofere reaguje sa hlor-monoksidom

Dobija se slobodan atom hlora i molekul kiseonika

5 slobodan atom hlora nastavlja novi ciklus unitavanja ozona

6

1 molekul hlora ili broma moe razoriti 100.000 molekula ozona Hlor se u razaranju ozona ponaa kao katalizator

Prosena debljina ozonskog sloja: 300DJ

Prosena debljina ozonskog sloja (RUPA): 100DJ

http://www.chemicool.com/elements/images/300-ozone-depletion.jpg

3. Kisele kie

Kisele kie

Usled emitovanja i transporta (na velike razdaljine) sumpor-doksida i oksida azota u atmosferu dolazi do rekacije sa ovih gasovitih polutanata sa vodom, usled ega se formiraju sumporna (H2SO4) i azotna kiselina (HNO3) vlana depozicija

Kisele zagaujue materije sa takoe mogu taloiti i putem suve depozicije

Najvei deo emisije SO2 i NOx je iz antropogenih izvora: Sagorevanje fosilnih goriva Emisija iz vozila-saobraaj Industrija Acid rain

Normalna pH vrednost kie iznosi oko 5.6 blago kisela zbog prisustva CO2 koji sa vodom stvara slabu ugljenu kiselinu (H2CO3)

Kisele kie obuno imaju pH izmeu 4.2 i 4.4.

pH skala

Kisela sredina Neutralna Alkalna sredina

pH=0 Kiselina iz baterija pH=2 Limunada pH=4.3 KISELE KIE pH=5.6 KIA pH=7 Destilovana voda pH=7.4 Krv pH=8.1 Morska voda pH=11 Amonijak pH=11 Varikina

Depozicija kiselih polutanata

Kretanje Polutanata

Gasoviti polutanti

estine materije

Suva

dep

ozi

cija

Suva

dep

ozi

cija

Vlana depozicija

Antropogeni izvori Prirodni izvori

Polutanti/voda iz oblaka/padavine

Posledice kiselih kia

Poveavanje kiselosti vodenih ekosistema

Poveanje kiselosti tla P

re 1

88

0

19

80

Al Ca H+ K Al Ca H+ K

5.6

5.6 4.0

3.9

Ka jezerima i vodotokovima 6.0

4.6

VODA kao medijum ivotne sredine

Voda je esencijalni element za odravanje ivota na zemlji. Znaaj iste vode i zdravstveno bezbedne vode za individualca, drutvenu zajednicu, industriju i druge delatnosti je neprocenjiva. Sa razvojem civilizacije, ivotnog standarda i potreba savremenog drutva, raste raznolikost polutanata, te dostizanje odgovarajueg kvaliteta vode u mnogim zemljama predstavlja mnogo zahtevniji i kompleksniji problem od dostizanja potrebne koliine vode.

U svetu oko 1,1 milijardi ljudi nem pristup savremenim izvorima za snabdevanje vodom, a 2,4 miliona nema nikakav pristup savremenim sanitarnim objektima. 2 miliona ljudi svake godine umre od posledica dijareje izazvane neadekvatnom vodom. Od toga najvie ima dece mlae od 5 godina. Najugroenije je stanovnitvo u zemljama u razvoju, gde ljudi ive u ekstremnom siromatvu.

Koliina i kvalitet raspoloive vode treba da bude briga svakog pojedinaca.

Voda

Voda pokriva 3/4 Zemljine povrine:

- preko 97 % Zemljine vode sadrano je u morskim

vodama (okeanima);

od preostalih koliina, najvei deo slatke vode pripada ledu i podzemnim vodama.

Porast stanovnitva i ivotna standarda, uz rastue potrebe industrije, uzrokuju sve veu potronju vode iji se kvalitet sve vie ugroava

Hidroloki ciklus vode

Hidroloki ciklus vode

Voda se, bez obzira na agregatno stanje, nalazi u neprekidnom procesu kretanja koji se naziva hidroloki ciklus.

Analizom povezanosti kompleksnih procesa koji kontroliu formu (agregatno stanje), koliinu i distribuciju vode, moe se doi do podataka koji su od velikog znaaja za sagledavanje nekih buduih dogaaja, kao to su poplave i sue.

ematski prikaz hidrolokog ciklusa dat je na prethodnoj slici

Formiranje padavina poinje sa procesom hlaenja vodene pare u atmosferi odnosno kada se dostigne taka kondezacije. Voda koja u obliku atmosferiskih padavina dospe na zemljinu povrinu moe se da ima tri razliite putanje kretanja:

1. Da se zadri na povrini listova vegetacije. Jedan deo vode koja se zadri na vegetaciji jednostavno isparava (evaporacija), dok drugi deo sama biljka apsorbuje, iskoristi, a potom isparavanjem vraa u atmosferu kao vodenu paru (transpiracija). Kombinovani procesi isparavanja vodene pare sa vegetacije se nazivaju evapotranspiracija. Procenjeno je da oko treine vode koja u obliku padavina dospe na povinu vode se vraa u atmosferu pre nego to zavri u okeanima, krajnim odreditima vode.

2. Da se infiltrita u zemljite, prolaei kroz razliite slojeve zemljita formira podzemne rezervoare koji se nazivaju akviferi. Akvifere ne treba vizualizovati kao velika podzemna jezera, ve kao praznine i pukotine izmeu estica zemljita koje su popunjene vodom . Voda iz akvifera moe da doe do okeana direktno, ili indiretno preko povinskih vodotoka.

3. Da dospe u postojee povrinske vode spiranjem sa zemljita. Kada je koliina vode koja padne na zemlju dovoljno velika tako da premauje stepen evapotranspiracije i infiltracije u zemljite, viak vode jednostavno nalazi svoj put ka vodotocima, akumulacijama ili morima i okeanima.

Izvori zagaenja vode

Promene u kvalitetu podzemnih ili povrinskih voda, mogu da ukazuju na uticaj prirodnih ili antropogenih faktora.

Antropogen faktori koji mogu da utiu i menjaju kvalitet vodenog tela mogu biti prouzrokovani vanrednim, (akcidentalnim, nenamernim) i redovnim, kontrolisanim isputanjem.

Izvori zagaivanja vode mogu se svrtstati u dve odnove grupe: rasuti i takasti.

Takasti izvori

Podrazumevaju sve izlive u recipijente koji potiu iz cevi, drugog vodotoka ili kanala.

U ovu grupu se ubraja zagaenje koje potie iz :

industrijskih izvora,

komunalnih sistema za odvoenje otpadnih voda,

odnosno postrojenja za preiavanje otpadnih voda bilo da se radi o komunalnim ili industrijskim otpadnim vodama.

Rasuti izvori

Podrazumevaju izvore iji uliv u recipijent nije tano definisan protokom i koliinom.

Obino kada govorimo o rasutom zagaenju razmatramo zagaenje koje dolazi sa odreenih povrina.

Ovo zagaenje je uglavnom povezano sa spiranjem zagaenja sa neke povrine, tokom i nakon kinog perioda.

TAKASTI IZVORI

RASUTI/ DIFUZNI IZVORI

povrine u urbanim sredinama Ruralne sredine

Poljiprivredne povrine

Farme

Fabrika

Postrojenja za preiavanje otpadnih voda

Suburbana podruja

RASUTI/ DIFUZNI IZVORI

Otpadne vode

Voda, oneiena na bilo koji nain tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu

Otpadne vode mogu biti:

Komunalne

Industrijske

(Zajednike)

Komunalne otpadne vode

Komunalne otpadne vode uglavnom potiu iz aktivnosti domainstava ili drugih aktivnosti (otpadne vode iz komercijalnih i poslovnih objekata), ali esto sadre i atmosferske otpadne vode sa urbanih povrina.

Koliina i sastav komunalnih otpadnih voda su parametri koji se mogu lako predvideti i karakteristika su odreenog regiona u duem vremenskom periodu, zbog toga se optereenje odnosno kvalitet komunalnih otpadnih voda moe izraavati preko parametra "ekvivalent stanovnik"

Industrijske otpadne vode

Industrijske otpadne vode nastaju kao posledica rada razliitih industrijskih aktivnosti.

S obzirom na varijabilnost proizvodnje, a samim tim sirovina i pomonih materija koje se koriste u tehnolokim procesima, industrijske otpadne vode su razliite po koliini i sastavu.

Karakterie ih visok sadraaj organskih materija, kao i sadraj specifinih organskih materija u zavisnosti od tipa industrije, odnosno tehnologije

Industrijske otpadne vode obino obuhvataju etiri tipa otpadnih voda:

rashladne, procesne otpadne vode, otpadne vode od ienja postrojenja i pogona, otpadne vode sa povrina u krugu industrijskog

kompleksa i sanitarne otpadne vode

Kvalitet vode

Problem kvaliteta vode je veliki civilizacijski problem koji esto direktno utie na koliinu raspoloive vode za upotrebu. Naime, bez obzira na koliinu raspoloive vode, njena upotreba moe biti ograniena ukoliko kvalitet ne odgovara definisanim zahtevima u zavisnosti od njene namene.

Parametri Kvaliteta vode

Kvalitet akvatinog ekosistema izraava se preko:

fizikih,

hemijskih ili

biolokih parametara.

Vrednosti parametra odreuju da li je vodeni ekosistem odgovarajui za odreenu upotrebu (navodnjavanje, vodosnabdevanje, rekreaciju, industriju i dr).

Podela parametara kvliteta vode

Hemijski parametri kvaliteta vode Fiziki parametri kavaliteta

vode

Bioloki parametri kvaliteta vode

pH kiselost Temperatura Beskimenjaci

Rasvoreni kiseonik Protok i nivo vode Bakterije

Nutrijenti (N i P) Suspendovane estice Fitoplankton

Tvrdoa koljke

Sadraj hlorida Akvatina ili teresterijalna

vegetacija

Metali Hlorofil

BPK5 Ribe

HPK Alge

Organska jedinjenja Egzotine/invazivne vrste

Ukupne rastvorene materije

Elektrina provodljivost

Eutrofikacija

Nutrijenti su hemijski elementi koji su esencijalni za rast i ivot biljaka i ivotinja.

Koncentracija nutrijenata se izraava u mg/l, a najee odreivani nutrijenti su nitrati, nitriti, amonijak, ortofosfati, fosfor i azot.

Visoki koncentracioni nivoi nutrijenata mogu da izazovu ubrzan rast algi.

Veliko prisustvo algi koje produkuju energiju ima za posledicu smanjenje koliine rastvorenog kiseonika u vodi kao i pojavu neprijatanog ukusa i mirisa vode. Pojava ubrzanog rasta biljaka pod dejstvom poviene koncentracije nutrijenata naziva se EUTROFIKACIJA

Eutrofikacija

Otpad

Otpad

Predstavlja svaku materiju ili predmet koju zbog njenih svojstava vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Nastaje kao rezultat raznih ljudskih aktivnosti.

Vane karakteristike otpada su: sastav, koliina i srednja gustina.

Podela otpada

Otpad se uobiajeno deli po:

1. mestu nastanka i

2. karakteristikama.

Po mestu nastanka otpad se deli na: otpad iz domainstva (kuni otpad): nastaje u domainstvima, veoma je

heterogen, skupljaju ga za to specijalizovane firme, odvoze i deponuju na tehniki

ureenu i odravanu komunalnu deponiju. U ovu grupu spada i drugi otpad koji je

zbog svoje prirode ili sastava slian kunom.

komercijalni otpad: nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama

koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima,

sportom, rekreacijom ili zabavom. Karakterie ga heterogenost, a na njegovom

prikupljanju, transportu i deponovanju angauju se posebne komunalne slube.

industrijski otpad : jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se

nalazi industrija.

Po karakteristikama opta podela otpada je na:

Neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada Inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili

biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda

opasan ili hazardni otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan

Hijerarhija upravljanja otpadom

Reciklaa

Ponovna upotreba

Hijerarhija upravljanja otpadom Preventivno smanjenje koliine otpada

Smanjenje proizvedenog otpada je efikasan metod koji se zasniva na promeni projekta, proizvodnog procesa ili korienju proizvoda i sirovina koji smanjuju koliinu i toksinost proizvedenog otpada

Bezbedno odlaganje Ukljuuje deponovanje ili spaljivanje bez iskorienja energije, ako ne postoji drugo

odgovarajue reenje.

Ponovno korienje otpada Ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu menu

Reciklaa otpada Sistem koji sekundarnu sirovinu, pretvorenu u otpad,

transformie u pripremljenu sirovinu za proizvodnju finalnog proizvoda. (ponovno korienje papira, stakla, plastike ,metala...)

Ostale operacije ponovnog iskorienja Ponovno iskorienje otpada u cilju dobijanja energije i dr.

(kompostiranje, sagorevanje uz korienje energije iz otpada)

NAJPOELJNIJE

NAJMANJE POELJNO

Ukoliko imate dodatna pitanja oko spremanja materijala, poaljite ih na sledee mejlove:

Prof. dr Bogdana Vujic: bogdana.vujic@tfzr.rs

1

Una Mareta, MSc: una.tasovac@tfzr.rs

2