*I. Dijagrami slucajeva koriscenja Opisuju funkcionalno ponasenje sistema sa nekim ili necim sto se naziva akter

*Opsti elementi kod dijagrama slucajeva koriscenja

Veza komuniciraasocijacijaVeza ukljucuje ili veza prosirenje Granice sistema

*Uopsteni primer dijagrama slucajeva koriscenjaPrimer use case dijagrama

*

*APSTRAKTNI AKTER Kada dva aktera imaju sline uloge u odnosu na sistem, oni mogu stvoriti naslednika-zajednikog apstraktnog aktera.

*ILUSTRACIJE VEZE :

*PRIMER VEZE

*Scenario za Use Case dijagramZa svaki Use case:Dati naziv Use CaseDati kratak OpisNabrojati aktereDefinisati predusloveKratak opis poslaNabrojati izuzetkeOpisati poslediceUse Case specifikacija

*PROBLEMI kod korienja Use CaseU nekom sloenom sistemu broj sluajeva korienja moe da bude veoma veliki. Kako definisati taj skup sluajeva korienja?

Dekompozicija funkcija?

*Zadatak 1. UseCase dijagram i specifikacija

Nacrtati UseCase dijagram i napisati UseCase specifikaciju za scenario prijave ispita na Ekonomskom fakultetu

*Zadatak 1. (reenje)Za svaki Use case:Dati naziv Use CaseDati kratak OpisNabrojati aktereDefinisati predusloveKratak opis poslaNabrojati izuzetkeOpisati posledice

*Zadatak 1. (Prijava ispita)Use-case: Prijava ispita.Kratak opis: Prijava ispita na osnovnim studijama.Akteri: Student, Slubenik studentske slubePreduslovi: Student je odsluao predavanja, odradio laboratorijske vebe i predao projekat iz predmeta za koji se prijavljuje da polae ispit.

*Zadatak 1. (Prijava ispita)Opis:Student popunjava prijavu (ime, prezime, predmet, ...).Slubenik prima prijavu [izuzetak: pogreni podaci u prijavi].Slubenik unosi podatke o prijavljenom ispitu u dosije studenta na raunaru.Izuzetci:[Pogreni podaci u prijavi] Prijava se vraa studentu da unese tane podatke.Posledice: Student je evidentiran za polaganje ispita iz odgovarajueg predmeta.

*Zadatak 1. (Formiranje zapisnika...)Use-case: Formiranje zapisnika o polaganju ispita.Kratak opis: Slubenik prosleuje zahtev za formiranje zapisnika o polaganju ispita na osnovu prijava studenata.Akteri: SlubenikPreduslovi: Zavren rok za prijavu ispita.

*Zadatak 1. (Formiranje zapisnika...)Opis:Slubenik inicira izvravanje funkcije formiranja zapisnika o polaganju ispita.Sistem prikazuje formu za unos predmeta za koji se formira zapisnik.Slubenik unosi predmet.Sistem formira zapisnik i inicira tampanje.Izvrava se niz akcija definisanih use-case-om stampanje.Izuzetci: -Posledice: Zapisnik je formiran pre datuma polaganja ispita.

*Zadatak 1. (tampanje)Use-case: tampanjeKratak opis: tampanje razliitih dokumenata (uverenja, zapisnika o polaganju ispita, ...)Preduslovi: tampa je ukljuen i povezan sa raunarom.

*Zadatak 1. (tampanje)Opis:Sistem prosleuje zahtev za tampanje dokumenta.a) Ukoliko je tampa slobodan, zahtev se prosleuje tampau.b) Ukoliko nije, zahtev se stavlja na red ekanja, a kada doe na red on se prosleuje tampau.Kada zahtev stigne do tampaa, dokument se tampa.

*Zadatak 1. (tampanje)Izuzetci:[Nema papira u tampau] Neophodno je staviti papir.[Nema tonera] Neophodno je iskljuiti tampa i promeniti toner, a zatim ponovo proslediti zahtev za tampanje dokumenta.Posledice: Kompletan dokument je odtampan.

*Koje informacije je dobio programer?Sta je bolje SSA ili DSK? Zasto?

*II. Dijagrami interakcija (dijagram sekvenci (redosleda)+dijagram kolaboracije(saradnje))Pokazuju saradnju, vezu i komunikaciju grupe objekata u sistemu cije se ponasanje opisuje

*

Predstavljaju realizaciju sluaja upotrebeInicira ih spoljanji ulazni dogaaj koji generie izvoa i koji direktno stimulie softverPrikazuju razmenu poruka izmeu objekata u cilju izvrenja postavljenog zahtevaDijagrami interakcija iz dijagrama sluajeva upotrebe preuzimaju uesnikeII. Dijagrami interakcija (dijagram sekvenci (redosleda)+dijagram kolaboracije(saradnje))

*Opsti elementi kod dijagrama sekvenci (redosleda)Zivotna crta objektaAktivacijaPoruka

*

UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI (redosleda)Tekstualni opis koreografije komunikacije aktera sa sistemom

*

*

KONKRETNI PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI (redosleda)

*Zadatak 2.Dijagramom sekvenci opisati scenario za tampanje zapisnika za ispit.

*

UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SARADNJE (KOLABORACIJE)

*

*Zadatak 3.Dijagramom saradnje (kolaboracije) opisati scenario za formiranje zapisnika za polaganje ispita.

*Zadatak 4. (reenje)

*Zadatak 2a.Dijagramom sekvenci opisati scenario za podizanje novca sa bankomata.

*Zadatak 3b.Dijagramom saradnje opisati scenario za podizanje novca sa bankomata.

*III. Dijagrami aktivnostiPokazuju tokove od aktivnosti do aktivnosti

*Opsti elementi kod dijagrama aktivnostiPocetak aktivnostiKraj aktivnostiaktivnostSastavnica ili rastavnica

Rezultira dokumentom

*

KONKRETNI PRIMER DIJAGRAMA AKTIVNOSTI

*

KONKRETNI PRIMER DIJAGRAMA AKTIVNOSTI

*Zadatak 5.Dijagramom aktivnosti predstaviti aktivnosti koje objekat klase Student izvrava na kraju II semestra.

*Zadatak 5. (opis)Prva aktivnost koju student mora da izvri jeste upis prve godine. Nakon upisa godine student pohaa predavanja i vebe iz vie predmeta. Ove aktivnosti se izvravaju konkurentno (paralelno). Po zavretku nastave student mora da osvoji dovoljno poena. Ukoliko ima potrebne poene moe da overi semestar, inae obnavlja godinu.Nakon overe semestra, ukoliko student zadovoljava uslove upisuje narednu godinu. U suprotnom, obnavlja godinu.

*Zadatak 5. (reenje)Sab.poenaNema dovoljnoima dovoljno

*IV. Dijagrami klasaPokazuju staticku strukturu sistema kroz: klase, njihovu strukturu, metode (funkcije nad klasom), atribute i veze medju njima

*Opsti elementi kod dijagrama klasa

Veza komuniciraasocijacijaVeza zavisnostVeza generalizujeVeza agregacijaBrojnost:1 tacno jedan0..1 nula ili jedan0..* bilo koji broj1..* jedan ili vise0..1,3..5,6..*

Veza kompozicija

*Primer za kupovinu racunara

*

KONKRETAN PRIMER DIJAGRAMA KLASA

*Zadatak 1.Dijagramom klasa predstaviti pojednostavljen model fakulteta. Svaki student upisuje studije na jednom i samo jednom odseku, a odsek pripada jednom i samo jednom fakultetu.Detaljno opisati atribute klase student.

*Zadatak 1. (reenje)Svaki student upisuje studije na jednom i samo jednom odseku, a odsek pripada jednom i samo jednom fakultetu.Detaljno opisati atribute klase student

*Zadatak 2.

*

*Zadatak br.3

*

*Zadatak br.4

*

*V. Dijagrami objekataPokazuju vezu medu objektima radi opisa statickih karakteristika modela

*Dijagrami objekataOrganizacijska jedinicaOsobaOrganizacijaroditeljdjeca1*

*Dijagrami objekatauprava : Organizacijaracunovodstvo : Organizacijanastavici : OrganizacijaPero : OsobaMarko : Osoba

*

KONKRETAN PRIMER DIJAGRAMA OBJEKATA

*OZNAKA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA)Naziv objekta i naziv odgovarajuceKlase

"Anonimni" objekat date klase

Objekat cija se klasa podrazumeva(ocigledna je)

*VI. Dijagrami komponentiSkup komponenti i njihovih relacija (biblioteke fajlova, funkcije izvrsnih fajlova ili koncepti u softverskim paketima

*Dijagrami komponenti Upotreba: Modeliranje koda programa, Modeliranje izvrsnih verzija softvera, Modeliranje baza podataka Modeliranje prilagodljivih (adaptivnih) sistema

*

*

*

*VII. Dijagrami razmestaja komponentiPrikazuje topologiju sistema, raspored komponenti po cvorovima mreze

*

*

*primer

*DIJAGRAM RAZMESTAJA KOMPONENTI

*Zadatak 1.Dijagramom razmetaja predstaviti konfiguraciju prethodno opisanog sistema sa stanovita procesnih jedinica pod pretpostavkom da se studenti mogu prijavljivati za kurseve iz biblioteke, studentskog doma ili iz glavne zgrade.

*Zadatak 1. (reenje)

*VIII. Dijagrami stanja Nadkategorija dijagrama aktivnosti koji vrsi modeliranje od stanja do stanja Dijagram stanja pokazuje kako objekt prelazi iz jednog stanja u drugo i pravila koja upravljaju tom promenom

*Dijagram stanjaOsnovni simboli i notacijaPoetno stanjeZavrno stanjeStanje predstavlja situacije tokom ivota objektaTranzicija predstavlja dogaaj i akciju koja menja stanje

Stanje

*Primer dijagrama stanja

entry/TermometarUpaljen

Toster upaljen

entry/GrijaUkljuiexit/IzvadiKruh

Radi

Gaenje

/ Ukljui

/ Iskljui

*Zadatak 1.Dijagramom stanja opisati stanje objekta Ispit u procesu polaganja ispita iz predmeta IS

*Reenje

Dijagramom stanja opisati stanje objekta Ispit u procesu polaganja ispita iz predmeta IS

*Zadatak 2.Dijagramom stanja opisati stanje objekta profesor u procesu dobijanja zvanja na fakultetu

*Resenje

*Sadraj predavanja

I INFORMACIONI SISTEMI U ROBNOM PROMETU IS za upravljanje nabavkom I zalihamaIS za upravljanje prodajom

II SISTEMI JEDINSTVENOG OZNAAVANJA ARTIKALA

III EDI SISTEM

*

INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE NABAVKOM I ZALIHAMA

Primjenom kompjuterizovanih informacionih sistema u podsistemu nabavke preduzea obezbjeuju:

a) potpunu i tanu evidenciju o svim proizvodima koji se nabavljaju ( ifru-oznaku proizvoda, naziv proizvoda i granu kojoj pripada),

b) potpunu i tanu evidenciju nabavnih cena,

c) potpunu i ta~nu evidenciju o svim dobavljaima (naziv dobavljaa i adresu, broj iro rauna itd..),

d) potpunu i tanu evidencija proizvoda koji su ugovoreni (narueni) sa dobavljaima (ugovorene koliine, vrijeme isporuke, magacin uskladitenja, maloprodajni objekti u kojima e se proizvodi prodavati),

e) potpunu i tanu evidenciju prispjelih i plaenih faktura dobavljaima.

*

EOS - (ENTRY ORDER SYSTEMS). Ovi sistemi se primjenjuju u veleprodaji za uspostavljanje komunikacije izmeu baze podataka veletrgovinskih preduzea i njihovih kupaca (esto trgovaca na malo).

EOS sistem podrava proces pripreme i slanja narudbenica. Elektronska obrada doputa preduzeu integraciju obrade narudbi, planiranja nabavke, zaliha, raunovodstva, kao i planiranja prevoza u sveukupnom informacionom sistemu.

*

2. Komunikacioni kanal izmeu veletrgovca i njegovih potencijalnih kupaca;

3. Softver za manipulaciju sa porudbenicama;

4. Skenere, optike olovke i ostale barkod itae.

Hardverske, softverske i organizacione pretpostavke potebne za EOS:

1. Ureena, aurna i dobro organizovanu bazu podataka sa definisanim prioritetima i protokolima pristupa na centralnom raunaru kod veletrgovinske organizacije;

*

Kupci (maloprodavci) su za upotrebu EOS sistema motivisani sljedeim koristima:

Mogunost izbora optimalne nabavke. Koristei se EOS sistemom kupac moe napraviti komparaciju komercijalnih uslova nabavke iste robe od razliitih prodavaca. Ovaj proces moe pratiti i odgovarajui softver - tipa sistema za podrku odluivanja - DSS (Decision Suport System), kojim se kompariraju i rangiraju po stepenu vanosti elementi ponude (lokacija, cijena, termin isporuke itd..), i predlae optimalna ponuda;

Poveanje realnosti prodajnih planova. Zahvaljujui informacijama koje upotrebom EOS sistema dobija, kupac moe sainiti mnogo realnije planove prodaje;

Smanjenje kupoprodajnih trokova (trokova putovanja, razmjene dokumentacije itd..).

*

Veletrgovci su za upotrebu EOS sistema motivisani sljedeim koristima:

Ekonomicnost,

Povecan obrt

Smanjeni troskovi

Povecana naplata, smanjen broj kanala prodaje

Smanjeni troskovi uredjenja prostora za kontakt sa kupcima.

*

INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PRODAJOM

Od razvijenih informacionih sistema prodaje najpoznatiji su POS (Point of Sale), i EIHR (Electronic in Home Retailing) sistemi.

POS (Point of sale) predstavlja sistem prikupljanja i obrade informacija u trenutku i na mjestu prodaje. Primjena POS sistema je bila uslovljena razvojem sistema jedinstvenog numerisanja proizvoda.

*

P9 7 6 3 2 1 4 5 6 7 C

P

XXXXX

XXXXX

C

prefiks broj proizvoaa broj proizvodakontrolni broj

UNIVERZALNI KOD PROIZVODA (UPC SISTEM)

*

EVROPSKO NUMERISANJE ARTIKALA (EAN SISTEM)

EVROPSKI TRINAESTOPOZICIONI NUMERIKI KOD OZNAAVANJA PROIZVODA.

8 6 0 2 3 0 0 3 0 0 3 6 5

Pozicije u EAN sistemu imaju sljedeu namjenu>

XXX

XXXX

XXXXX

X

pozicioni kod zem. poz. kod pozicioni kod Kontrolni broj

Preduzea

Proizvoda

(dodjeljuje ga EAN savez)

*

*

*

*

KORISTI OD POS SISTEMA

KUPAC NE MORA MNOGO DA EKA NAPLATU KUPLJENIH PROIZVODA, AUTOMATSKI DOBIJA RAUN, VIE VERUJE TANOSTI OBRAUNA CENE NEGO KADA TO SAMA KASIRKA RADI ITD..

ROBA SE BRZO NAPLAUJE, POTREBNO JE MANJE RADNIKA, SMANJENA JE MOGUNOST GREKE ILI MANIPULACIJA PRILIKOM NAPLATE, SMANJUJU SE TROKOVI PROMJENE I OBILJEAVANJA CIJENA, MOGU}NOST AUTOMATSKOG SMANJIVANJA STANJA ZALIHA, SVESTRANO IZVJETAVANJE O PRODAJI (PO PUNKTOVIMA, PO PROIZVODIMA, PO DANIMA, PROSJENOJ VRIJEDNOSTI KUPOVINE ITD..) INFORMACIJE O ODNOSU PRODAJE I ZALIHA, IZVJETAJI O PROSJENOJ VRIJEDNOSTI KUPOVINE, STEPENU SUPSTITABILNOSTI ASORTIMANA I REALIZACIJI NAPLATE.

*

EIHR (ELECTRONIC IN HOME RETAILING)

upotrebom eihr sistema kupac (potroa) iz svog stana moe naruiti i kupiti robu. za realizaciju i ostvarenje ovog sistema potrebne su sledee hardverske, softverske i komunikaciono-protokolarne pretpostavke:

kuni raunar (ili tv prijemnik snadbjeven odgovarjuim adapterima za prijem teleteksta);

prikljuak na lokalnu mreu;

sreena baza podataka u kompjuterskom centru trgovinskog preduzea koje se bavi prodajom na malo;

komunikacioni protokol, sa password-om koji se dodjeljuje potroau (kupcu).

*

Prednosti koje motiveu potroaa na kupovinu pomocu EIHR su:

ostvarenje kupovine iz kunog ambijenta;

uteda vremena potrebnog za kupovinu;

korienje bonifikacija, prodajnih pogodnosti, kreditnih kartica itd..;

jednostavna mogunost izbora robe.

Primjenom ovog sistema u poslovanju trgovinskog preduzea se mogu uoiti sljedee prednosti:

*

Primjenom ovog sistema u poslovanju trgovinskog preduzea se mogu uoiti sljedee prednosti:

orjentacija na sigurne/stalne potroae;

jednostavno upoznavanje sa potrebama, namjerama i eljama potroaa (analizom nekoliko kupovina istog potroaa moe se uoiti emu on preferira);

efikasno istraivanje potroaa (npr. pri ulaska u bazu podataka od svakog potroaa se moe traiti miljenje vezano za ukljuivanje novih artikala u prodajni program itd..);

aurna evidencija i optimalne zalihe;

smanjenje trokova prodajnog prostora (s obzirom da se sa kupcem elektronski komunicira nema potrebe za superlukzuno ureenje prodajnog prostora, naprotiv on moe biti mnogo manji nego to bi klasina prodaja to iziskivala);

samanjenje trokova radne snage na poslovima operativne prodaje (smanjenjem ovih trokova se ostavlja prostora za ekonomisanje sa dodatnim trokovima distribucije i dostavljanja robe do stana potroaa).

*ELEKTRONSKA RAZMJENA PODATAKA U FUNKCIJI UNAPREDJENJA SAVREMENOG POSLOVANJA

*PAPIR JE MRTAV!

*TA JE EDI?

Direktna razmjena standardizovanih elektronskih formata poslovnih informacija izmeu kompjuterskih aplikacija dva poslovna partnera.

*KAKO JE POELO I DOKLE SE STIGLOrazvojem raunarskih mrea stvorena tehnika platforma za elektronski prenos poslovnih podatakapotreba za definisanje standarda uslovila razvoj Electronic Data Iterchange (EDI) sistema1987. godine prvi put definisane sintakse pod nazivom UN/EDIFACT1990. godine objavljene dve standardizovane elektronske poruke (faktura i narudbenica)

*KORISTI OD PRIMJENE EDI SISTEMASmanjenje administrativnih trokova od 8 do 15 %Ubrzanje trgovinskog ciklusaUkljuivanje u meunarodni informacioni sistemPoveana produktivnost i konkurentnostPromjena mentaliteta zaposlenih i poveanje tehnoloke disciplineRjeavanje problema odmah i smanjenje improvizacije u odluivanju

*MOGUE PREPREKE U RAZVOJU I IMPLEMENTACIJI EDI SISTEMAPravni problemi,Spremnost i zainteresovanost potencijalnih partneraInfrastrukturna ogranienjaProblemi razvoja translacionog softveraObaveza bilateralnog i tehnikog sporazuma izmeu poslovnih partnera

*INTERNET, ELEKTRONSKA TRGOVINA I ELEKTRONSKO POSLOVANJEInternet-nosilac talasa digitalne revolucije

Za razvoj Interneta ulozen je veliki svetski kapital

Internet je infrastrukturna i komunikaciona pretpostavka koncepta svetske ekonomske globalizacijeInternet, juce, danas, sutra

*KLIJENT-SERVER ARHITEKTURA

*INTERNET SERVISIOSNOVNI SERVISI (Elektronska pota (engl. E-mailime@negde.neto)

JAVNI SERVISI se instaliraju na sve znacajne servere (WWW,User News,IRC)

POSEBNI SERVISI (Servisi za pretrazivanje, sigurnosni servisi, sistemski servisi)

*PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJAOsnove elektronske trgovine

Tehnologije elektronske trgovineMrezna infrastruktura (Interene, Extranet, Intranet, Virtuelne privatne mreze)Infrastruktura prenosa podataka (EDI, E-mail, protokoli za prenos slike, zvuka I video zapisa)Infrastruktura zastite (Stndardi, protokoli, bezbedna placanja)Mrezno publikovanje (distribucija sadrzaja putem mreze)Aplikativne kategorije elektronske trgovineB2CB2BInterni poslovni procesi

*B2CPerformanse i servisPersonalnostSocijalizacijaPrezentacija i ponudaBezbednost i pouzdanost

*PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJAElektronska placanja

Elektronski marketingE-mail marketingOglasavanje na WebuRegistrovanje lokacije na pretrazivacimaRazmena baneraDiskusione grupe i forumiIstrazivanje trzista

*PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJA I, sta je sve promenio Internet?

*ZATO MI KASNIMO!Nedovoljno razvijeno i nestabilno triteNerazvijena telekomunikaciona infrastrukturaNizak nivo informatike pismenosti dela poslovodnih strukturaNedostatak standarda u razvoju i implementaciji u razvoju informacionih sistema

*****20 m*30*Sta nedostaje na ovom dijagramu? kraj*Dijagram klasa (class diagram) prikazuje skup klasa, interfejsa, kolaboracija i njihovih relacija. Naziva se jo i dijagram statike strukture. *U ovom primjeru pikazana je klasa Osoba koja sadri osnovne informacije o nekoj osobi : ime, prezime, adresa i JMBG. Iz ove klase izvedene su dvije klase koje su potrebne u situaciji kupovine raunara Radnik, koji prodaje, i Kupac, koji kupuje. Klasi Kupac se dodaju i atributi Telefon, email i Novac, jer su bitni prilikom rezervacije i kupovine raunara. Operacije koje su dodate su : StranaZahtev(), RezervacijaUnos() i ModelIzbor() koje su potrebne prilikom rezervacije raunara, dok se metoda ModelPlati() koristi iskljuivo prilikom kupovine raunara. Druga klasa izvedena iz Osobe je Radnik. Klasi Radnik su dodate operacije : KupovinaMogucnosti(), KupovinaUnos(), StanjeProvera() i ModelPreuzmi(). Klasa Radnik je asocirana klasom Kupac. U ovom sluaju (prodaja raunara) nema potrebe dodavati dodatne atribute, pa su dodate samo nove metode vezane za ovaj primjer.Klasa Notebook sadri atribute kao to su Model, Ser.Broj i Cena. Metodama ModelPrikazi(), CenaPrikazi() i CenaPromeni() se mogu prikazati ovi atributi, ali se atribut Cena moe promijeniti. Notebook je takoe asocirana klasom Kupac, dok je klasa Radnik asociran klasom Notebook.*Dijagram objekata prikazuje trenutno stanje sistemaUmjesto klasa prikazani su konkretni objekti pa se ponekad takav dijagram naziva dijagramom instanceDijagrami objekata su veoma korisni kada su veze meu objektima komplikovane

***Dijagram komponenti modeluje fiziku implementaciju softveraKada je zavren logiki dizajn, sledei korak je definisanje fizike implementacije dizajna koja ukazuje na tri razliita problema: softver, hardver i njihovu integraciju

Dijagram komponenti i uvoenja modeluju integraciju i distribuciju aplikativnog softvera kroz hardversku implementaciju

Kao to dijagram klasa opisuje organizaciju i namenu dizajna softvera, tako komponente predstavljaju fiziku implementaciju dizajna softvera

Namena dijagrama komponenti je da definie softverske module i njihove meusobne relacijeSvaka komponenta je deo koda koji se nalazi u memoriji na nekom delu hardveraSvaka komponenta mora da definie interfejs koji omoguava drugim komponenatama da komuniciraju sa njom.Interfejs i interna implementacija komponente je enkapsulirana u klasama koje ine komponenteNa ovom slajdu je link ka jednom fajlu*Dijagram stanja predstavlja:stanja u kojima objekt moe bitiprijelaze izmeu tih stanjapokazuje poetnu i krajnju taku u nizu promjena stanjaDijagram stanja pomae analitiarima, dizajnerima i programerima da bi razumjeli ponaanje objekata u sistemu.

*