Primer proračuna pumpne stanice za lako lož ulje

MAŠINSKI FAKULTETU BEOGRADUProcesna tehnika

Predmet:

Projektovanje procesnih sistemaList br. 2 2

Br. indeksa Ime i prezime Šk. god. Datum Pregledao

1.SADRŽAJ

1. Sadržaj 22. Opšti deo 33. Projektni zadatak 44. Tehnički opis i obrazloženje 55. Opšti i tehnički uslovi 8

5.1. Opšti uslovi 85.2. Tehnički uslovi 11

5.2.1. Opšti tehnički uslovi 115.2.2. Posebni tehnički uslovi 125.2.3. Uslovi za ispitivanje 12

6. Prilog o primenjenim merama zaštite na radu 147. Mere protivpožarne zaštite 158. Elektrotehnička podloga 169. Proračun 17

9.1. Dimenzionisanje i izbor rezervora za ložno ulje 179.2. Dimenzionisanje usisnog i potisnog cevovoda 219.3. Izbor pumpe 22

10. Predmer i predračun 24

10.1. Rekapitulacija vrednosti objekta 28

11. Spisak korišćene literature 2912. Grafička dokumentacija 30


Predmet:



2.OPŠTI DEO

Opšti deo čine sledeći prilozi:

o podaci o investitoru,o odluka organa upravljanja investitora o usvojenom generalnom projektu,o saglasnost investitora na tehničku dokumentaciju,o dokaz o obezbeđenju potrebnih sredstava,o dokaz o pravu na korišćenje zemljišta,o potvrda nadležnih organa da je tehniška dokumentacija izrađena u skladu sa sanitarnim

protivpožarnim, saobraćajnim i drugim propisima,o potvrda nadležnih organa da je tehniška dokumentacija izrađena prema urbanističkim

uslovima i u skladu sa urbanističkim planom,o rešenje o registraciji preduzeća, odnosno dokaz da je preduzeće koje je izradilo

tehničku dokumentaciju upisano u sudski registar,o pešenje o određivanju odgovornih projektanata za pojedine delove tehničke

dokumentacije,o potvrda o izvršenoj tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije.


Predmet:



3.PROJEKTNI ZADATAK

Prema zahtevu investitora za snabdevanjem ložnog prostora, treba projektovati skladišne rezervoare i pumpnu stanicu za pretovar lakog ložnog ulja.

Predvideti dva ukopana rezervoara, za skladištenje lakog ložnog ulja svaki zapremine: V = 5 m3.

Potrošnja goriva u ložnom prostoru je: Q = 56 kg/h.

Pumpna stanica je ukopanog tipa i sadrži radnu i rezervnu pumpu. Napor pumpi odrediti na bazi dužine transportne deonice od L = 200 m u horizontalnoj ravni i sume lokalnih otpora = 20.

U projektu predvideti svu merno-regulacionu opremu, takođe i ventilaciju i grejanje.

U okviru grafičke dokumentacije, priložiti:

situaciju objekta, osnovnu šemu sa dodatnim podacima i funkcionalnu šemu sa merno-regulacionim

krugovima, dispoziciju opreme u objektu, izometrijsku šemu jednog cevovoda sa svim porebnim podacima, građevinske i elektrotehničke podloge.

Zbog eventualne opravke i zamene delova predvideti dovoljno mesta za rad. Projekat mora biti opremljen svom opisnom i tehničkom dokumentacijom potrebnom za izvođenje projekta, a prema važećim propisima, zakonima i standardima za ovu vrstu instalacije.

Izbor materijala i opreme prepušta se projektantu, ali u okviru cene ugovorene sa investitorom.

Datum: Investitior:


Predmet:



4.TEHNIČKI OPIS I OBRAZLOŽENJE

Pumpna stanica za lako ložno ulje namenjena je snabdevanju glavnog pogonskog objekta (ložni prostor) neophodnim gorivom.

Za skladištenje lakog ložnog ulja predviđena su dva cilindrična horizontalna rezervoara kapaciteta 5 m3 i dimenzija prečnika D = 1600 mm i dužine L = 2750 mm.

Horizontalni rezervoari su cilindrične posude koje se sastoje od omotača i dva plitka danca. Rezervoari se izradjuju od čelicnog lima, Č 0361 i postavljeni su horizontalno na betonske oslonce. Oblik, veličina i glavne mere rezervoara su date prema JUS M.Z3.022. Rezervoar je antikorozivno zaštićen, miniziran, a sa spoljašnje strane rezervoara je postavljena hidroizolacija. Svaki rezervoar poseduje priključak sa prirubnicom i ravnom pločom kroz koju vode četiri priključaka: priključak za punjenje, pražnjenje, odzračivanje i priključak za povratni vod lakog ložnog ulja. Rezervoari poseduju i priključak za odvođenje mulja na donjem delu i to: na rezervoaru RZ-1 se nalazi ventil V-19 (DN25-PN16), a na rezervoaru RZ-2 ventil V-20 (DN25-PN16. Zaštita unutrašnjosti rezervoara zavisi od namene i prilikom naručivanja rezervoara se dogovara.

Punjenje rezervoara se obavlja iz autocisterni deonicom 1 DN65 (76,1x2,9 mm), na kojoj se nalazi zaporni ventil V-1 (DN65-PN16), odnosno deonicom 2 DN65 (76,1x2,9 mm), na kojoj se nalazi zaporni ventil V-2 (DN65-PN16).

U rezervoarima su predviđeni minimalni i maksimalni nivoi tečnosti. Postojanje minimalnog nivoa tečnosti u rezervoaru obezbeđuje sprečavanje povlačenja nataloženih čestica u usisni cevovod kojim se gorivo transportuje do gorionika, a gornji nivo tečnosti obezbeđuje odušak - tj. prostor za isparenja i zaostalu količinu vazduha u rezervoaru. Prilikom punjenja (pražnjenja) rezervoara vazduh izlazi (ulazi) preko cevnih deonica za vazduh VA-1 DN32 (38x2,6) i VA-2 DN32 (38x2,6). Na tim cevovodima nalaze se protiv požarni osigurači (ventili) PO-1 i PO-2 koji se u slučaju požara pomoću alarmnih uređaja zatvaraju i sprečavaju dotok vazduha rezervoarima.

Kontrola nivoa u rezervoarima vrši se vizuelno pomoću nivokaznih stakala i treba predvideti svakodnevnu kontolu nivoa lakog ložnog ulja u rezervoarima.

Na početku usisnih cevovoda nalaze se usisne korpe UK-1 i UK-2 čije se donje tačke nalaze na visini od 150 mm od dna rezervoara i one obezbeđuju da prljavština koja se nalazi u gorivu ne prođe do filtera. Takođe služe i kao nepovratne klapne da se usisni cevovod ne bi ispraznio kod prestanka rada pumpi.

Lako ložno ulje se iz rezervoara transportuje do zbirne deonice D-5 DN25 (30x2,6) usisnom deonicom 3 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-3 (DN25-PN16) i deonicom 4 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-4 (DN25-PN16). Ložno ulje se dalje transportuje usisnom deonicom 6 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalaze: zaporni ventil V-5 (DN25-PN16), filter, regulacioni ventil VR-1 (DN25-PN16) i još jedan zaporni ventil V-7 (DN25-PN16), ili preko usisne deonice 7 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalaze: zaporni ventil V-6 (DN25-PN16), filter, regulacioni ventil VR-2 (DN25-PN16) i još jedan zaporni ventil V-8 (DN25-PN16).

Radni filter je F-1, i u normalnim radnim uslovima gorivo se prečišćava prolaskom kroz njega (pri čemu je zatvoren regulacioni ventil VR-2). U slučaju čišćenja radnog filtera, a zaprljanost se indikuje preko diferencijalnog merača pritiska koji je sastavni deo filtera, zatvara se regulacioni ventil VR-1, otvara se regulacioni ventil VR-2 i gorivo se propušta kroz filter F-2. Zaporni ventili V-5, V-6, V-7 i V-8 su uvek potpuno otvoreni, osim u slučaju zamene filtera kada se zatvaraju da bi se skinuli i ponovo montirali filteri.


Predmet:



Filtrirano gorivo se dalje transportuje preko usisne deonice 9 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-10 (DN25-PN16), do zupčaste pumpe ZP-1 na potisnu deonicu 11 DN15 (20x2) sa zapornim ventilom V-12 (DN15-PN16) i nepovratnom klapnom K-1, ili preko usisne deonice 10 DN25 (30x2,6) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-11 (DN25-PN16), do zupčaste pumpe ZP-2 na potisnu deonicu 12 DN15 (20x2) sa zapornim ventilom V-13 (DN15-PN16) i nepovratnom klapnom K-2.

Radna pumpa je zupčasta pumpa ZP-1, dok je zupčasta pumpa ZP-2 rezervna i paralelno vezana sa prvom. Uvek radi samo jedna pumpa, dok protok kroz drugu pumpu sprečava nepovratna klapna koja istovremeno sprečava i eventualni hidraulični udar koji bi oštetio pumpu. Zupčaste pumpe se postavljaju na betonsku podlogu, odignute od poda kućice 200 mm kako bi se sačuvale u slučaju izlivanja.

Za transport lakog ložnog ulja predviđene su zupčaste pumpe oznake proizvođača ZPN 25-2, sledećih karakteristika: Q = 13,5 l/min, H = 6 bar, P = 0,75 kW, n =920 min-1, koje su preko elastičnih spojnica povezane sa elektromotorom snage P = 0,75 kW, koji se napaja trofaznom naizmeničnom električnom strujom, jačine i = 2,1 A, frekvencije N = 50 Hz i napona U = 380 V.

Gorivo dalje ide potisnom deonicom 13 DN15 (20x2) na koju se nastavlja deonica 14 DN15 (20x2) na kojoj se nalazi trokraka slavina S-1 (DN15-PN16) sa manometrom za merenje pritiska .

Potisnom deonicom 15 DN15 (20x2) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-14 (DN15-PN16) gorivo se transportuje ka potrošaču, dok se višak goriva vraća deonicom 17 DN15 (20x2) na kojoj se nalazi zaporni ventil V-16 (DN15-PN16).

Rezervoari poseduju zaporne ventile V-19 (DN25-PN16) na rezervoaru RZ-1 i V-20 (DN25-PN16) na rezervoaru RZ-2. Pomoću ovih ventila može se izvršiti potpuno pražnjenje rezervoara radi čišćenja rezervoara od mulja.

Kružni tok goriva, odnosno pretakanje goriva iz jednog rezervoara u drugi rezervoar moguće je ostvariti transportom goriva kroz navedene deonice do radne pumpe, potom kroz deonicu 13 sa zatvorenim zapornim ventilom V-14 u deonicu 16 DN15 (20x2) sa otvorenim zapornim ventilom V-15 (DN15-PN16). Ventil V-16 na deonici 17 povratnog voda je takođe zatvoren. Na rezervoaru koji se prazni zatvoren je odgovarajući zaporni ventil za povratni tok goriva, a na rezervoaru u koji se prebacuje gorivo zatvara se zaporni ventil za pražnjenje rezervoara.

Vidi se da ovakva konstrukcija omogućuje snabdevanje gorivom iz bilo kog rezervoara, iz oba istovremeno, kao i pretakanje goriva iz jednog rezervoara u drugi

Merni i regulacioni instrumenti (sem manometra) su povezani impulsnim vodovima do razvodno-kontrolne kutije R, iz koje se komandnim vodovima upravlja željenim režimom rada postrojenja .

Diferencijalni merač pritiska ugrađen u filter registruje zaprljanje filtera mereći porast pada pritiska na filteru. Kada on dostigne odgovarajuću vrednost šalje se signal u komandni orman R. Odatle se potom komandnim vodom šalje signal u odgovarajući regulacioni ventil koji zaprljani filter izbacuje iz pogona .

Kontrola protoka smeštena na potisnom delu cevovoda, deonici 15, ima zadatak da u slučaju kvara pumpe aktivira rezervnu pumpu ili u slučaju začepljenja da ceo sistem isključi.

Protivpožarna bezbednost se reguliše preko alarmnih uređaja bez indikacija temperature, koji su povezani sa razvodnom kutijom i protivpožarnim ventilima PO-1 (PO-2), koji se u slučaju požara zatvaraju dok alarmni uređaji signaliziraju pojavu požara.

Sa ovakvim sistemom skladišnih rezervoara i pumpne stanice moguće je izvršiti pretovar lakog ložnog ulja iz podzemnih rezervoara svakog zapremine 5 m3, preko podzemne pumpne stanice do potrošača - loživog prostora (gorionika). Pri tome je obezbeđen kontinualan tok goriva, konstantan pritisak kao i stalan maseni protok uz savlađivanje svih lokalnih otpora.


Predmet:



Pošto je pumpna stanica ukopanog tipa treba vršiti kontrolu rada pumpi i nivoa u rezervoarima svakodnevno.


Predmet:



5.OPŠTI I TEHNIČKI USLOVI

Zaključivanjem ugovora o izvodjenju instalacije izvođač usvaja sve tačke opštih i tehničkih uslova i oni se tretiraju kao deo ugovora o izvođenju instalacije, a u svemu važe kako za izvođača tako i za investitora.

5.1.Opšti uslovi

1. Ustupanje izgradnje predmetnog investicionog objekta će se izvršiti na osnovu postojećeg zakona o izgradnji objekata (Službeni glasnik RS broj 44/95) i njegovih dopuna.

2. Kao baza za podnošenje ponude odnosno ugovora služi ovaj odobreni projekat. Svi ponuđači moraju dobiti projekat na uvid kao i odkucani tekst predračuna bez cena u koji će ponuđači sami unositi cene. Svi primerci predračuna koji se daju ponuđačima moraju biti identični kako bi svi ponuđači ponudili iste radove u istim količinama i istog kvaliteta.

3. U ponudi moraju da budu obuhvaćene cene za sav potreban materijal odgovarajućeg kvaliteta, uvozne, carinske i druge troškove za ulaznu opremu i sav transport materijala kako spoljni tako i unutrašnji na samom gradilištu; svi putni i transportni troškovi za radnu snagu; celokupni rad za izvođenje instalacija uključujući pripremne i završne radove; tj. ponuda treba da obuhvata sve troškove realizacije od strane komisije za tehnički prijem i pregled. Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem ponuđaču. Povoljnost ponude ocenjuje investitor imajući u vidu ne samo ponuđenu cenu ponuđača, već i njegov poslovni ugled, tehničku spremnost i zakonsku pogodnost za izvršavanje ovih radova.

4. Ugovor o izvođenju smatra se zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji ovog postrojenja i ceni izgradnje.

5. Ugovor o izvođenju mora da sadrži i sledeće:- rokove početka i završetka svih radova- način naplate izvršenih radova- kaznene odredbe- garantni rok sa preuzimanjem onog što se izuzima iz garancije- nadzor nad izvođenjem radova- obavezu izvođača da radove izvodi prema odabranom projektu i u skladu sa

važećim propisima, standardima, tehničkim uputstvima i normama6. Izvođenju postrojenja ne sme se pristupiti bez građevinskih dozvola dobijenih od nadležnih

organa uprave.7. Izvođač ovog projekta dužan je pre početka radova da izađe na građevinu i da na licu mesta

prekontroliše projekta i sravni ga sa stvarnim stanjem na građevini ili ukoliko građevina nije završena da sravni projekat instalacije sa građevinskim projektom. U slučaju nekih izmena na terenu ili građevinskom objektu ili ako utvrdi da postoje neslaganja između projekta instalacije i građevinskog projekta izvođač je dužan da trađi da se projekat prilagodi postojećem stanju.

8. Tok garancije za solidnost izvedene instalacije, kvalitet materijala, ispravan rad, je dve godine računajući od dana tehničkog prijema postrojenja. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku a prouzrokovan je isporukom lošeg materijala ili nesolidnom izradom izvođač je dužan da na poziv investitora otkloni o svom trošku, bez ikakve naknade od strane investitora. Ukoliko se izvođač ne odazove prvom pozivu investitor ima


Predmet:



pravo da pozove drugog izvođača da kvar otkloni, da mu plati, a da naplatu izvrši iz celokupne imovine prvog izvođača.

9. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga da izvođaču u cilju ugradnje istog u postrojenje izvođač je dužan da sav taj materijal pregleda i neispravan odbaci.

10. Ugraditi se može samo ispravan i kvalitetan materijal koji odgovara specifikaciji bilo da ga daje investitor ili izvođač. Za ugrađivanje neispravnog odnosno neodgovarajućeg materijala izvođač snosi punu odgovornost i snosiće sam troškove oko demontaže neispravnog materijala i ponovne montaže ispravnog.

11. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predviđenim ovim projektom snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje postrojenja samo u pogledu izvršenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta elemenata opreme. Samovoljno menjanje projekta od strane izvođača je zabranjeno. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat dovoljna je samo saglasnost nadležnog organa.Ukoliko se ukaže potreba za većim izmenama projekta potrebno je da projektant preradi projekat i prerađen projekat se mora ponovo odobriti od strane investitora.

12. Ako izvođač radova utvrdi da se, usled greške u projektima ili usled pogrešnih uputstava investitora odnosno njegovog nadzornog organa, radovi izvode na štetu trajnosti stabilnosti, funkcionalnosti i kvaliteta postrojenja odgovara i sam za nastalu štetu ako ne upozori investitora na utvrđene greške.

13. U cenu montaže postrojenja uračunato je (ukoliko ugovor to ne definiše drugačije):a) potpuna montaža instalacije i njeno ispitivanje, regulacija i puštanje u probni

pogon b) obuka osoblja odmah po vršenju montažec) naknada za montere, njihove pomoćnike i druga lica neophodna pri ispitivanju

regulacije i probnom pogonu14. Izvođač ove investicije može istu izraditi samo sa radnicima koji imaju odgovarajuću

klasifikaciju i vični su izvođenju ovakvih instalacija.15. Svi domaći proizvođači oruđa za rad i uređaja za mehanizovani pogon dužni su prilikom

isporuke da daju korisniku atest odgovarajuće stručne ustanove u smislu člana 21. Zakona o zaštiti na radu.

16. Pri izvođenju radova na ovoj instalaciji izvođač mora voditi računa da se ne oštete okolni objekti, da se što manje oštete same zgrade pošto su iste već završene, da se ne oštete druge instalacije koje su već završene. Svaku počinjenu štetu, bilo slučajno, bilo usled nedovoljne stručnosti, ili usled nemarnosti i neobazrivosti na poslu izvođač je dužan da nadoknadi, odnosno popravi o sopstvenom trošku.

17. Sve ostatke i smeće koje izvođač sa svojim radnicima pri izvođenju ovih radova bude načinio dužan je da o svom trošku iznese sa gradilišta na mesto gde mu se odredi.

18. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu dužan je da preuzme sam izvođač u svemu po postojećim propisima.

19. Način isplate pogođenih poslova utvrđuje se ugovorom između investitora i izvođača.20. Izvođač mora na gradilištu voditi građevinski dnevnik. U njemu moraju biti upisane sve

promene i odstupanja od glavnog projekta. Građevinski dnevnik overava nadzorni organ.21. Nadzorni organ investitora za svoj račun vodi građevinsku knjigu koja mora biti opečaćena

unapred i overena od strane investitora, a potpisuje je nadzorni organ i predstavnik izvođača.

22. Završeni objekat se ne može koristiti odnosno stavljati u pogon pre nego što se izvrši tehnički pregled radi provere njegove tehničke sposobnosti.


Predmet:



Tehnički pregled objekta, njegova primopredaja i njegov konačni obračun vrši se shodno odredbama postojećeg pravilnika o tehničkom pregledu investicionih objekata.

23. Izvođač je dužan da po završetku radova izradi uputstvo za rukovanje instalacijom u tri primerka i da ih preda investitoru. Jedan mora biti zastakljen, uramljen i postavljen na mesto dostupno rukovodiocu gradilišta.

24. Izvođač je dužan da izradi planove stvarno izvedenih radova u tri primerka i da ih preda investitoru. Planovi treba da su uslaglašeni sa opštim propisom za ovu vrstu instalacija.

25. Ako izvođač utvrdi da montažni radovi neće biti završeni u ugovorenom roku potrebno je najkasnije do dana pre isteka roka da obavesti investitora sa obrazloženjem zakašnjenja.

26. Za sve naknadne radove koji su potrebni a nisu predviđeni projektom izvođač će podneti dopunsku ponudu investitoru – poslodavcu preko nadzornog organa ili direktno. Na dopunsku ponudu izvođač mora dobiti odgovor u roku od osam dana. U protivnom će se smatrati da ponuda nije usvojena.

27. Tokom izvođenja investitor poslodavac mora obezbediti izvođenje nadzora preko stručnog lica za ovu granu delatnosti. Nadzorni organ vrši u ime investitora nadzor, usklađuje radove i daje potrebna uputstva za izvođenje radova. On je investitoru odgovoran za uredno izvršavanje radova.

28. Za vreme nadzora sklapa se ugovor sa stručnim licem (projektantskom organizacijom) ili ga investitor vrši preko svog organa. Ime nadzornog organa saopštava se izvođaču pismeno pre početka radova. Ugovor takođe precizira sumu do koje nadzorni organ ima pravo bez posebne saglasnosti investitiora da odobrava naknadne radove. Nadzorni organ overava građevinsku knjigu, dnevnik situacije i druga službena dokumenta.

29. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njim opšti preko građevinskog dnevnika.Naređenja nadzornog organa telefonom ili usmeno, obavezna su za primenu tek kada se upišu u dnevnik.Na sve zahteve izvođača nadzorni organ mora doneti rešenje u roku od šest dana. U protivnom izvođač ima pravo na srazmerno produženje roka i naknadu štete usled zastoja.

30. Kao završetak montažnih radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno pismeno zatraži od investitora da se obrazuje komisija za tehnički prijem.

31. Petnaest dana pre završetka instalacije investitor sa izvođačem podnosi nadležnoj građevinskoj inspekciji zahtev za obrazovanje komisije za tehnički pregled, prijem instalacije a prema odgovarajućem pravilniku.Primopredaja između izvođača i naručioca vršiće se nakon rešenja o prijemu od strane komisije.Troškove komisije snosi investitor – naručilac.

32. Po završenoj izgradnji investicionog objekta ili dela objekta, pre njegovog korišćenja vrši se tehnički pregled tog objekta radi utvrđivanja njegove podobnosti za upotrebu.


Predmet:



5.2.Tehni čki uslovi

5.2.1. Opšti tehnički uslovi

1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema ovom projektu i može se ustupiti samo onom izvođaču koji je u stanju da se izričito obaveže i dokaže da je u mogućnosti da postrojenje isporuč, montira, reguliše, ispita i pusti u rad i to u celini uključujući automatiku, tačno prema projektu.

2. Svi elementi postrojenja moraju biti takvi da u svim detaljima odgovaraju specificiranim karakteristikama i moraju imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u gabarite predviđene projektom.

3. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvodi već se ugrađuju posebno kao hidroforska posuda, bazeni za vodu od čeličnog lima i sl. moraju biti izgrađeni od najboljeg mogućeg materijala na najbolji način koji se predviđa za tu vrstu radova. Površinska zaštita mora biti izvedena tačno onako kako je to naznačeno projektom, a gde nije naznačena izvesti je na način uobičajen za tu vrstu radova.

4. Električne instalacije moraju se izraditi od odgovarajućih provodnika sa upotrebom vodo – nepropustivih elemenata i armature, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izrađen na osnovu podataka i smernica ovog projekta.

5. Cevovode treba postaviti tako da se mogu bez štetnih otpora istezati. Hod cevi ne sme dovesti do oštećenja elemenata koji nose cevovode, niti oštetiti građevinske elemente zgrade. U prodorima cevi kroz zidove i krovnu konstrukciju ugraditi cevne čaure.

6. Izvođač je dužan da kod naručivanja automatike obezbedi od isporučioca detaljne šeme povezivanja, uputstva za montažu, regulisanje i rukovanje, a poželjno bi bilo da se u cenu automatike uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca auotomatike koje bi izvršilo kontrolu montaže i regulisanje automatike.

7. Električne komande razvodne table treba da sadrže sve potrebne upuštače i osigurače. Pored toga, za svaki motor treba da postoji i kontrolna sijalica, na tabli treba da budu montirani uređaji za merenje napona i jačine struje. Na električnoj komandnoj tabli treba da budu montirani i svi potrebni releji i ostali aparati koji spadaju u okvir automatike ili su deo opreme elektromotora.

8. Izvođač instalacije dužan je da obezbedi sav potreban materijal za električno povezivanje svih motora i ostalih električnih aparata koji ulaze u sastav instalacije, između sebe i sa električnom komandnom razvodnom tablom.Izvođač je dužan da celokupnu opremu predviđenu ovim projektom montira na način predviđen crtežima, tehničkim opisom i ovim tehničkim uslovima.Izvođač je dužan da obezbedi svoju stručnu i pomoćnu radnu snagu, svoj alat, mašine, instrumente i sve ostalo što je potrebno za montažu.

9. Izvođač radova je dužan da uređaje, cevovode i armaturu podvrgne punom tehničkom ispitivanju na pritisak, a prema uputstvu datom na kraju ove tačke.


Predmet:



5.2.2. Posebni tehnički uslovi (za rezervoare)

1. Transport

Rezervoari se prenose kranom. Pri prenošenju rezervoara nije dozvoljeno koristiti cevi, ventile i druge delove rezervoara za

nošenje radi sprečavanja mogućih oštećenja.Rezervoari se moraju isprazniti pre transporta. Sve operacije pri transportu izvode se

pažljivo u skladu sa pravilnikom ZNR sa direktivima.

2. Postavljanje

Rezervoari se postavljaju na mesta predviđena projektom. Rezervoari moraju biti pristupačni u cilju opsluživanja, održavanja i servisiranja. Treba se pridržavati svih propisa ZNR i PP zaštite.

Za statički proračun temelja, izbora materijala, isptivanje zemljišta odgovoran je izvođač građevinskih radova.

3. Priključivanje opreme

Svi razdvojivi spojevi u okviru instalacije moraju biti izvedeni preko standardizovanih prirubnica, koje moraju biti na lako pristupačnim mestima.

Da bi se omogućilo pražnjenje rezervoara bez pražnjenja celog sistema, potrebno je ugraditi određene zaustavne ventile.

Cevni sistem treba da bude tako izveden da se cevi ne oslanjaju prekomerno na priključke rezervoara.

Za sprečavanje eventualnih prenošenja vibracija pumpe na cevni sistem potrebno je usisni i potisni priključak snabdeti fleksibilnim spojnicama, usisni cevovod mora apsolutno dihtovati.

Sve krivine treba da su izvedene u blagim radijusima. Rezervoari se moraju čistiti onoliko često koliko je to proizvođač opreme predvideo. Pri

pražnjenju mora se paziti da lako lož ulje ne dospe u kanalizaciju.5.2.4. Uslovi za ispitivanje rezervoara, cevovoda i armatura pod pritiskom

Rezervoare, cevovode i armature treba podvrgnuti punom tehničkom ispitivanju na pritisak, koji ima za cilj da ustanovi saobraženost konstrukcije rezervoara, cevovoda zahtevima tehničke sigurnosti. Punom tehničkom ispitivanju na pritisak se podvrgavaju svi novi cevovodi, rezervoari i armatura koja radi pod pritiskom. Puno tehničko ispitivanje se vrši:

spoljašnjim pregledom, ispitivanje na hladni hidraulički pritisak, unutrašnjim pregledom gde je to moguće, ispitivanje na zaptivenost.

Spoljni pregled se vrši bez prekida u radu postrojenja, a pri istom se obraća pažnja na opšti sastav uređaja kao i na pojedine delove, posebno na armaturu.

Ispitivanje na hladni hidraulički pritisak se vrši pre puštanja postrojenja u rad. Pre ispitivanja i unutrašnjih pregleda postrojenje mora biti očišćeno, a svi poklopci, otvori i dr. moraju biti čvrsto postavljeni da ne bi došlo do curenja prilikom ispitivanja. Isptivanje se vrši vodom iz


Predmet:



vodovoda ukoliko je pritisak dovoljan, a ako nije onda pomoću pumpe. Sva ispitivanja se vrše pomoću kontrolnog službenog manometra kojim se istovremeno kontrolišu i manometri na pripadajućim uređajima postrojenja. Smatra se da su armatura i cevovodi izdržali ako:

-ne pokazuju nikakakvo oštećenje, i-nema primećenih deformacija.

Pri unutrašnjem pregledu uređaja treba obratiti pažnju uglavnom na sastave zidova, šavova, veza. Ovo ispitivanje se vrši neposredno posle ispitivanja na hladni hidraulički pritisak.

Pri ispitivanju na zaptivenost, treba se pridržavati sledećeg:

-probni pritisak mora da bude jednak pr = bar-smatra se da je postrojenje izdržalo ako pritisak ne padne u toku 1h za više od 2% ili ako probni pritisak pri ispitivanju na hladni hidraulični pritisak ne padne u roku od 30 min.

Posle uspešno izvedenih proba može se pristupiti izolaciji cevovoda i aparata.


Predmet:



6.PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZNR

1. Opasnost i štetnost od mašinske opreme, sudova i instalacija pod pritiskom

Opasnosti se mogu javiti korišćenjem usled nepravilno izvršenog dimenzionisanja cevovoda i opreme i zbog nepridržavanja važećih tehničkih propisa i standarda, nepravilnog izbora opreme i cevi, nepravilno izvedenih spojeva, havarije, nepravilnog rukovanja i sl.

2. Predviđanje mera za odklanjanje opasnosti

Cevna instalacija je stabilno postavljena preko fiksnih i kliznih oslonaca i kompenzatora ukoliko su potrebni. Instalacija je tako postavljena da je nemoguće mehaničko oštećenje. Spajanje instalacijevrši se preko priključaka, prirubnica i zavarivanjem koje vrši atestirani varilac.

3. Opšte napomene i obaveze

Izvođač radova mora da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i radu na gradilištu. Proizvođač mehanizacije je dužan da dostavi i uputstva za rukovanje. Takođe mora da dostavi i potvrdu da su i na njima primenjivani standardi ZNR. Radna organizacija je obavezna da svojim radnicima predvidi posebne mere ZNR, ako za to postoji opravdana potreba. Pri radu u pumpnoj stanici treba imati u vidu da do nesreća može doći usled:

eksplozije cevovoda i uređaja na potisnoj strani pumpe, usled kvara na električnim instalacijama, povrede od lomova delova prilikom havarije delova opreme.

Da bi se izbegla havarija, potrebno je rukovanje delovima opreme poveriti licu koje je starije od 18 god. Potrebno je osoblje upoznati sa merama zaštite na radu i sa njihovom primenom. Potrebno je pravilno rukovati opremom, držati u ispravnom stanju sve elektrouređaje i instalacije. Svu opremu koristiti i montirati prema uputstvima proizvođača.

Treba voditi računa da cevovod direktno i indirektno ne dođe u dodir sa elektroinstalacijama visokog napona. U stanici je potrebno da se na vidnom mestu istaknu najnužnija uputstva za rukovanje i održavanje postrojenja. Potrebno je istaći šeme cevovoda, instalacija i uređaja. Na ulaznim vratima stanice potrebno je istaći natpis: NEZAPOSLENIMA ULAZ STROGO ZABRANJEN. Stanica mora biti snabdevena dovoljnim brojem protivpožarnih aparata. Mora postojati telefonska veza sa dežurnim osobljem. U neposrednoj blizini stanice potrebno je obezbediti pitku vodu i po mogućstvu sanitarni čvor. Za vreme rada postrojenja potrebno je vršiti permanentnu kontrolu mernih uređaja.


Predmet:



7.MERE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE

Fluid koji se transportuje i skladišti je lako lož ulje koje na povišenoj temperaturi u prisustvu vazduha može da izazove požar i eksploziju. Do požara može doći usled loše izvedene instalacije (curenje) ili usled loše izolacije elektromotora.

U cilju sprečavanja nastanka zapaljivih i otrovnih para a time i požara potrebno je obezbediti ventilaciju pumpne stanice. To se ostvaruje pomoću dva otvora za ventilaciju.

U pumpnoj stanici mora postojati protivpožarni aparat, a u neposrednoj blizini hidrant.

Kod izlaza instalirati prekidač dovoda električne energije u pumpnu stanicu.

Na vratima postaviti vidan natpis ZABRANJEN PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM.


Predmet:



8.ELEKTROTEHNIČKA PODLOGA

Elektro projektom predvideti dva elektromotora snage P = 0,75 kW, jedan grejni element snage P = 3 kW koji će se uključivati po potrebi u zavisnosti od temperature vazduha u samoj stanici.

U okviru projekta pumpne stanice mora se uzeti u obzir:

Potršači:

- Električno osvetljenje dovoljnog inteziteta za nadgledanje i održavanje postrojenja, i

- Elektromotorni pogon P = 0,75 kW

Uslovi rada:

- Istovremeni rad oba elektromotora nije dozvoljen.

- Na komandnoj tabli mora biti izvedena instalacija koja na jasno uočljiv način ukazuje na trenutno stanje postrojenja pomoću signalnih lampica .

- Električne komande i razvodna tabla treba da sadrže sve potrebne osigurače.


Predmet:



9.PRORAČUN

9.1.Dimenionisanje i izbor rezervoara za ložno ulje

1.Proračn debljine zida rezervoara

Određivanje debljine zida s obzirom na unutrašnji pritisak (JUS M.E2.253)

gde je:

Ds = 1600 mm , spoljašnji prečnik omotača aparata, p = 1,2 bar , proračunski pritisak , K = 205 N/mm2 , proračunska čvrstoća 0,2 za materijal Č 0361 i temperaturu t = 20C ,

T.8. 1, S = 1,5 , stepen sigurnosti , vv = 0,8 , koeficijent slabljenja usled postojanja zavarenih spojeva , C1 = 0,3 mm , dodatak na dozvoljeno odstupanje dimenzija materijala (legirani čelik), C2 = 1 mm , dodatak na koroziju i habanje.

Na cilindričnom omotaču aparata, nalazi se zajednički priključak za punjenje, pražnjenje, odzračivanje i priključak za povratni vod lakog lož ulja, DN 500(5004,5).

Prepostavljam debljinu zida rezervoara s = 3,5 mm.

Koeficijent slabljenja usled postojanja otvora određuje se u zavisnosti od vrste i veličine otvora (JUS M.E2.256), 1:

v = min(vv;vA) = min (0,8;0,34) = 0,34


Predmet:



Pretpostavka je bila dobra: s = 3,5 mm.

Uslovi za primenu standarda po kojima je proračun izvršen:

je zadovoljen.

Određivanje debljine zida s obzirom na spoljašnji pritisak (JUS M.E2.254)

Prema standardu, koeficijent valjanosti zavarenog spoja se ne uzima u obzir, a kako na omotaču nema otvora sledi da je v = 1.

1. Proračun na elastično ulubljivanje

Za merodavan spoljašnji pritisak za proračun se uzima atmosferski pritisak uz uticaj zemlje iznad rezervoara:

gde je:

pa = 1,013 bar , prosečni atmosferski pritisak, z = 2500 kg/m3, srednja gustina zemlje , H = 3 m , rastojanje najviše tačke rezervoara od površine zemlje, g = 9,81 m/s2 , ubrzanje zemljine teže.

Ovde će biti prikazan samo poslednji korak iterativnog postupka određivanja debljine zida. Prva usvojena vrednost debljine se = 3,5 mm je mnogo mala, pa dolazimo do pretpostavke se = 8 mm.

Maksimalni dozvoljeni spoljašnji pritisak za n talasa ulubljivanja po obimu omotača je:

gde je:

E = 2,1 105 N/mm2 ,modul elastičnosti za čelike za limove,


Predmet:



= 0,3 , Poasonov koeficijent, Sk = 3,0 , stepen sigrnosti pri proračunu na elastično ulubljivanje,

, broj talasa ulubljivanja,

, pomoćna vrednost,

l , mm , dužina ulubljivanja, u ovom slučaju predstavlja rastojanje između spojeva dance omotač,

Geometrijske karakteristike plitkog danca:

se = 8 mm , pretpostavljena debljina zida,

Usvajamo n = 5 , što je orijentaciona vrednost.

Tražimo onaj broj talasa ulubljivanja koji će biti izazvan najnižim pritiskom:

o za n = 4 sledi p = 3,43 baro za n = 6 sledi p = 2,02 bar


Predmet:



Vidi se da je broj talasa n = 5 izazvan najnižim pritiskom i to p = 1,76 bar, a kako je taj pritisak viši od proračunskog pritiska i to nije mnogo viši da bi trebalo smanjivati debljinu zida, usvaja se debljina zida se = 8 mm.

2. Provera na plastične deformacije

Kako je

primenjuje se sledeća formula:

gde je:

u = 1% , otstupanje od kružnog oblika, S = 1,6 , stepen sigurnosti, Tab. P5.5 1

Kako je izračunati pritisak za se = 8 mm, viši od proračunskog, do plastičnih deformacija neće doći.

Na osnovu prethodnih proračuna, usvaja se veća debljina zida se=8mm.

Kako je

sledi da je uslov za primenu standarda zadovoljen.

2.Izbor rezervoara

Usvajam dva identična horizontalna rezervoara za lako tečno gorivo tipa RHL-5, maksimalnog pritiska 1,5 bar, zapremine 5 m3 , proizvođača Teming d.o.o., Beograd.


Predmet:



9.2.Dimenzionisanje cevovoda

1.Određivanje prečnika usisnog cevovda

gde je:

, brzina strujanja u usisnom cevovdu prema preporukama 3,

, gustina lakog ložnog ulja za t = 20 °C 7,

, nazivni protok goriva ka gorioniku dat projektnim zadatkom,

, nazivni zapreminski protok goriva.

Usvajam cevi Č 1212, DN 25(30x2,6 mm), 1.


Predmet:



2.Odre đivanje prečnika potisnog cevovda

gde je:

, brzina strujanja u potisnom cevovdu prema preporukama 3,

Usvajam cevi Č 1212, DN 15(20x2 mm), 1.

9.3. Izbor pumpe

1.Proračun napora pumpi

Prema preporukama projektnog zadatka, napor pumpe treba odrediti na bazi potisnog cevovoda i to dužine transportne deonice od L = 200 m u horizontalnoj ravni i prema sumi lokalnih otpora = 20.

Stvarna brzina strujanja za maksimalni protok je:

gde je:

du = ds – 2 s = 20- 4 = 16 mm , unutrašnjim prečnik cevi potisnog cevovoda.

Rejnoldsov broj strujanja goriva kroz potisni cevovd je:

laminarno strujanje

Za laminarno strujanje koeficijent trenja se određuje:

Pad pritiska usled trenja je:


Predmet:



Pad pritiska usled lokalnih otpora je:

Ukupni pad pritiska je:

2.Izbor pumpe

Usvajam dve identične zupčaste pumpe za tečna goriva tipa ZPN 25-2, proizvođača Jastrebac, Niš, karakteristika:


Predmet:



10. PREDMER I PREDRAČUN

A. Materijal i oprema pumpne stanice

Redni broj

Opis opreme, materijala i radovaJedinica

mereKoličina

Jedinična cena (u

dinarima)Ukupno

1.Pneumatski regulacioni ventil, tip”MASONEILAN”, ItalijaDN25-PN16

kom. 2 7.500,00 15.000,00

2.Merač protoka, tip RCCS14,”YOKOGAWA”, JapanDN15-PN16

kom. 1 60.000,00 60.000,00

3.Manometar, tip BDT1-01,”BADOTHERM”, HolandijaDN15, 012 bar

kom. 1 1.500,00 1.500,00

4.Merač nivoa tečnosti, tip BBA-T,”BADOTHERM”, Holandija: 2003000 mm

kom. 2 9.000,00 18.000,00

5.Horizontalni rezervoar, tip RHL–5,”TEMING”, BeogradV = 5 m3 , p = 1.5 bar

kom. 2 42.000,00 84.000,00

6.

Zupčasta pumpa, tip ZPN 25-2,”JASTREBAC”, NišQ = 13,5 l/min , H=6 bar, n = 920 o/min Elektromotor, tip ZK 90 S-6, ”SEVER”, SuboticaP = 0,75 kW , n = 920 o/min, 380 V, 50 Hz , 2,1 mA

kom. 2 45.000,00 90.000,00

7.Jednostruki prečistač, tip PL-25.02 P,”ĐURO ĐAKOVIĆ”, Daruvar, HrvatskaDN25- PN16, Q = 3,5 m3/h

kom. 2 10.500,00 21.000,00

8.Ravni klipni zaporni ventil, tip KV-G,”PRVA ISKRA”, Barič DN65-PN16

kom. 2 2.100,00 4.200,00

9.Ravni klipni zaporni ventil, tip KV-G,”PRVA ISKRA”, Barič DN25-PN16

kom. 11 1.650,00 18.150,00

10.

Ravni klipni zaporni ventil sa navojem, tip KV-G,”PRVA ISKRA”, Barič DN25-PN16

kom. 2 1.650,00 3.300,00

10.Ravni klipni zaporni ventil, tip KV-G,”PRVA ISKRA”, BaričDN15-PN16

kom. 7 1.350,00 9.450,00


Predmet:



11.

Trodelna loptasta slavina sa navojem, tip LS-KNR,”PRVA ISKRA”, BaričDN15-PN40

kom. 1 1.200,00 1.200,00

12.Nepovratna klapna, tip 730,”ENERGO-SISTEM”, Nova PazovaDN15-PN16

kom. 2 1.800,00 3.600,00

13.Usisna korpa , tip K1.042,”ĐURO ĐAKOVIĆ”, Daruvar, HrvatskaDN65-PN16 , Q = 200 l/min

kom. 2 1.800,00 3.600,00

14. Protivpožarni osigurač kom. 2 1.800,00 3.600,00Prirubnica sa grlom za zavarivanje, JUS M.B6.163,”MINEL”, Fabrika armatura i delova, Beograd

15. DN65-PN16, do 120 C kom. 10 990,00 9.900,0016. DN32-PN16, do 120 C kom. 4 850,00 3.400,0017. DN25-PN16, do 120 C kom. 32 550,00 17.600,0018. DN15-PN16, do 120 C kom. 16 310,00 4.960,00

Račva bez šava, tip T,”MINEL”, Fabrika armatura i delova, Beograd

19. DN25-PN64, L=100 mm, do 120 oC kom. 4 1.200,00 4.800,0020. DN15-PN64, L=80 mm, do 120 oC kom. 4 900,00 3.600,00

Koleno bez šava, tip R=2D, ”MINEL”, Fabrika armatura i delova, Beograd

21. DN65-PN64, do 120 oC kom. 10 300,00 3.000,022. DN32-PN64, do 120 oC kom. 4 240,00 960,0023. DN25-PN64, do 120 oC kom. 16 180,00 2.880,0024. DN15-PN64, do 120 oC kom. 16 150,00 2.400,0

Difuzor bez šava, ”PRVA ISKRA”, Barič- Beograd

25.tip D-104.06DN65/DN32, L=180 mm , PN16, do 120oC

kom. 2 360,00 720,00


kom. 2 300,00 600,00


kom. 4 240,00 960,00

Cev bez šava, Č1212, JUS C.B5.122, ”MINEL”, Fabrika armatura i delova, Beograd

28. DN65 (76,1x2,9), PN64 do 120 oC kg 24 40,00 960,0029. DN32 (38x2,6), PN64 do 120 oC kg 3 40,00 120,0030. DN25 (30x2,6), PN64 do 120 oC kg 11 40,00 440,0031. DN15 (20x2), PN64 do 120 oC kg 8 40,00 320,00

32.Zaštitna cev bez šava, Č1212, JUS C.B5.122, ”MINEL”, Fabrika armatura i delova, BeogradDN200

kg 0.5 40,00 20,00

Zanatska izrada


Predmet:



33. Oslonac cevi DN 25(visoki) kom. 4 900,00 3.600,0034. Oslonac cevi DN 25(niski) kom. 2 900,00 1.800,0035. Oslonac cevi DN 15 kom. 9 900,00 8.100,0036. Zidni oslonac cevovda DN 15 kom. 2 800,00 1.600,0037. Pokretni oslonac kom. 2 800,00 1.600,0038. Oslonac rezervoara kom. 4 4.500,00 18.000,0039. Postolje za pumpu i elektromotor kom. 2 500,00 1.000,0040. Poklopac za zaštitnu cev kom. 2 1.000,00 2.000,00

Standardni profili cena je uračunata pri zanatskoj izradi

41.Čelični ravnokraki ”L” profil, sa zaobljenim ivicama, oznaka:JUS C.B3.101.-100x100x10-Č 0300

m 2 - -

42.Čelični ”U” profil, vruće valjani, oznaka:JUS C.B3.141.-120x96x12-Č 0300

m 2 - -

43.Čelični ”U” profil, vruće valjani, oznaka:JUS C.B3.141.-100x80x10-Č 0300

m 0,5 - -

Zaptivači, tip Teflon-PTFE, JUS M.C4.11044. DN65-PN6, do 120 oC kom. 8 60,00 480,0045. DN32-PN6, do 120 oC kom. 4 45,00 180,0046. DN25-PN6, do 120 oC kom. 34 30,00 1.020,0047. DN15-PN6, do 120 oC kom. 16 30,00 480,00

Anker zavrtanj48. M20, H=400 mm kom. 16 60,00 960,0049. M20, H=285 mm kom. 8 55,00 440,0050. M10, H=150 mm kom. 8 45,00 360,0051. M10, H=100 mm kom. 30 45,00 1.350,00

Zavrtanj za stezanje cevi52. M 10, H=73 mm kom. 2 45,00 90,0053. M 10, H=63 mm kom. 2 45,00 90,00

54.Uvrtni vijak, JUS M.B1.290, materijal 8.8M10x70mm

kom. 4 45,00 180,00

Podložna pločica, JUS M.B2.01155. M20 (36/21x4mm), kom. 24 18,00 432,0056. M10 (21/10,5x2,5mm), kom. 46 18,00 828,00

Vijak, ISO 4162, materijal 8.8

57. M20x60mm kom. 48 21,00 1.008,0058. M12x50mm kom. 48 21,00 1.008,0059. M10x45mm kom. 212 21,00 4.452,0060. M5x20mm kom. 30 21,00 630,00

Podložna pločica, ISO 708961. M20 kom. 48 18,00 864,0062. M12 kom. 48 18,00 864,0063. M10 kom. 212 18,00 3.816,0064. M5 kom. 30 18,00 540,00

Navrtka, ISO 4034


Predmet:



65. M20 kom. 48 20,00 960,0066. M12 kom. 48 20,00 960,0067. M10 kom. 212 20,00 4.240,0068. M5 kom. 30 20,00 600,00

69.Mineralna vuna, tip VUNIZOL-85, ”GALENIKA”, SurdilicaS=30 mm, L=2 m

m 2 200,00 400,00

70.Hidrant, ”JAKOTEHNA”, Beograd

kom. 1 3.600,00 3.600,00

71.Protivpožarni aparat, tip S-9,”VATROSPREM”, Beograd

kom. 1 3.300,00 3.300,00

72. Regulacioni ormar kom. 1 45.000,00 45.000,0073. Boja za zaštitu od korozije, kg 20 300,00 6.000,00

74.Aksijalni ventilator, tip 31 JMP,”WOODS-AIR MOVMENT”,D=315 mm ; Qmax= 4.08m3/h ; pmax=175 Pa

kom. 1 3.000,00 3.000,00

Ukupno: 519.771,00 dinara

Napomena: - Sitniji materijal je usvajan prema tačnom broju koji je potreban u projektu. Inače se naručuje više nego što je potrebno.

- U ovom proračunu, u cenu nekih pozicija uračunati su troškovi nabavke i transporta do mesta ugradnje.

B. Montaža opreme

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaMontaža opreme 103.954,00

Napomena: - Za cenu montaže uzima se 20% od ukupne cene opreme.

C. Pripremno-završni radovi

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaPripremno-završni radovi (punjenje instalacije, probni pogon, ispitivanja, merenja, eventualne izmene u projektu, puštanje u rad)

25.988,00

Napomena: - Cena se računa kao 5% od ukupne cene opreme.


Predmet:



D. Glavni mašinski pojekat

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaCena izrade glavnog mašinskog projekta 63.412,00

Napomena: - Cena se računa kao 12,2% od ukupne cene opreme.

E. Troškovi investitora

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaTroškovi investitora (koji se odnose na kontrolu tehničke dokumentacije, taksu za saglasnost, taksu za dozvolu za gradnju i komisiju za tehnički pregled objekta)

2.536,00

Napomena: - Cena se računa kao 4% od cene izrade glavnog mašinskog projekta.

F. Sručni nadzor (supervizija)

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaSručni nadzor (supervizija) 2.219,00

Napomena: - Cena se računa kao 3,5% od cene izrade glavnog mašinskog projekta.

10.1 .Rekapitulacija vrednosti objekta

Vrsta troškova Vrednost u dinarimaA. Materijal i oprema 519.771,00B. Montaža opreme 103.954,00C. Pripremno-završni radovi 25.988,00D. Glavni mašinski pojekat 63.412,00E. Troškovi investitora 2.536,00F. Sručni nadzor 2.219,00

Ukupno: 717.880,00 dinara


Predmet:



12. SPISAK KORI ŠĆENE LITERATURE

1 Bogner M., Petrović A.: "Konstrukcije i proračuni procesnih aparata",

Mašinski fakultet, Beograd, 1991.2 Bogner M., Vojnović V., Ivanović N.: "Propisi i standardi za stabilne i pokretne posude pod pritiskom", Mašinski fakultet, Beograd, 1993. 3 Bogner M.: "Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema", SMEITS, Beograd, 2002.4 Bogner M., Isailović M.: "Propisi u izgradnji objekata", SMEITS, Beograd, 2002. 5 Bogner M., Petrović A.: "Procena usluga u izgradnji objekata", SMEITS, Beograd, 1999. 6 Sedmak S., Nikolić M., Vojnović V.: "Priručnik za konstruisanje procesne opreme", Tehnološko-Metaluški fakultet, Beograd, 1994.7 Jankes G., Stanojević M., Karan M., Stamenić M.: "Industrijske peći i kotlovi", Mašinski fakultet, Beograd, 2001.

8 ***Katalog firme "YOKOGAWA", Japan9 ***Katalog firme "MASONEILAN", Italija10 ***Katalog firme "BADOTHERM", Holandija11 ***Katalog firme "TEMING", Beograd12 ***Katalog firme "PRVA ISKRA", Barič13 ***Katalog firme "MPD", Daruvar14 ***Katalog firme "ENERGO-SISTEM", Nova Pazova15 ***Katalog firme "MINEL", Beograd16 ***Katalog firme "JASTREBAC", Niš


Predmet:



13.GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

PPS-01 – Situacioni plan pumpne stanice u fabričkom kruguPPS-02 – Tehnološka šema pumpne stanicePPS-03 – Dispozicija opreme (pogled odozgo)PPS-04 – Dispozicija opreme (pogled sa strane)PPS-05 – Dispozicija opreme (bočni pogled)PPS-06 – Građevinska podloga PPS-07 – Izometrijski prikaz jednog cevovoda

Documents

Primer proračuna pumpne stanice za lako lož ulje