primena skale prilagođenosti dijade (bračnih partnera) u sistemskoj

Slađana Dragišić Labaš Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd

Izvorni naučni članak UDK: 613.81:615.851

Primljeno: 22. 12. 2007. DOI:10.2298/SOC0803293D

PRIMENA SKALE PRILAGOĐENOSTI DIJADE (BRAČNIH PARTNERA) U SISTEMSKOJ PORODIČNOJ

TERAPIJI ALKOHOLIZMA

Application of Dyadic Adjustment Scale in the Systemic Family Therapy for Alcoholism

ABSTRACT Conceptions about marriage with alcoholic relations (based on empirical and clinical research by domestic and foreign authors) are presented in the introductory part of the paper, followed by evaluations of marital (family) therapies and conclusions about its importance in treating alcoholism. The study has included 200 marital couples (husband-alcoholic) on therapy in three psychiatric institutions from Belgrade. Dyadic Adjustment Scale test has been applied, measuring (in three time points – on the beginning, in six months, and after one year of therapy) marital couple cohesion, satisfaction (with marital relations), emotional expression and consensus. The results show the existence of firm alcoholic marital system at the beginning of the treatment, with low consensus and high satisfaction, which has been deconstructing and changing over time and forming more functional (healthier) marital relationship. Couples (17) that self-excluded from the therapy in first two months have been compared with the sample of couples, which successfully completed the treatment. Differences (lower score on DAS) have been noted from the beginning – weaker marital dyad, in comparison to couples that completed the treatment. The results showed that system family (marital) therapy had influenced significant changes in marital relations – higher consensus, stronger emotional expression and cohesion, as well as satisfaction with non-alcoholic marital relations during one-year treatment. KEY WORDS marriage with alcoholic relations, system marital (family) therapy, evaluation of the family therapy for alcoholism, marital Dyadic Adjustment Scale APSTRAKT U uvodnom delu rada izložena su shvatanja braka sa alkoholičarskim relacijama, nastala iz dugogodišnjeg istraživačkog i praktičnog rada stranih i naših autora. Zatim slede zaključci dobijeni na osnovu evaluacija bračnih (porodičnih) terapija o njenom značaju u lečenju alkoholizma. Istraživanjem je obuhvaćeno 200 bračnih parova (muž alkoholičar) koji su lečeni u tri psihijatrijske ustanove u Beogradu. Primenjen je test prilagođenosti dijade - Dyadic Adjustment Scale – DAS, kojim je kroz tri vremenska perioda

294 SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N° 3

(na početku, kroz 6 meseci i posle jedne godine terapije) merena – kohezija bračnog para, satisfakcija (zadovoljstvo bračnim odnosom), emocionalna ekspresija i konsenzus. Rezultati pokazuju, na početku lečenja, postojanje čvrstog alkoholičarskog bračnog sistema, sa niskim konsenzusom i visokom satisfakcijom, koji se vremenom razgrađuje, menja i stvara jedan funkcionalniji (zdraviji) bračni odnos. Parovi (17) koji su se u toku lečenja (u prva 2 meseca) isključili iz terapije poređeni su sa uzorkom koji je do kraja uspešno završio lečenje. Primećene su razlike u nižim skorovima na DAS-u od samog početka lečenja, tj. lošijoj bračnoj dijadi u odnosu na parove koji su do kraja ostali u terapiji. Rezultati pokazuju da je sistemska porodična (bračna) terapija uticala na značajne promene u bračnoj relaciji, u smislu višeg konsenzusa, veće emocionalne ekspresije i kohezije, kao i zadovoljstva nealkoholičarskom bračnom relacijom u toku jednogodišnjeg tretmana. KLJUČNE REČI brak s alkoholičarskim relacijama, sistemska bračna (porodična) terapija, evaluacija porodične terapije alkoholizma, skala prilagođenosti bračnih partnera

Uvod

Prema sistemskoj teoriji alkoholizam je proces, a porodica učestvuje u nastanku, održavanju i razvoju alkoholizma. Pijenje i opijanje dovodi do značajnih promena u porodici. Koncept identifikovanog pacijenta (IP) predstavlja revolucionarni stav za klasičnu psihijatriju. Identifikovani pacijent (kao najslabija tačka patološke porodice) je predstavnik disfunkcionalnog sistema, kao i bitan faktor njegovog održavanja. Porodica kao “suvi” deo sistema delegira alkoholičara kao predstavnika “mokrog” dela sistema, da svojim pijenjem održava porodicu u patološkoj homeostazi.

Alkoholičarske porodice su disfunkcionalne, ali se razlikuju po stepenu disfunkcionalnosti i oblastima u kojima se ona više ispoljava. Neke alkoholičarske porodice prilagođavaju skoro sve porodične funkcije alkoholizmu, dok druge ne. Prve se i nazivaju alkoholičarskim porodicama, a druge porodicama sa članom alkoholičarem. Tipologija alkoholičarskih porodica na osnovu faze pijenja akoholičara, deli porodice na: stabilno mokre, prelazne i stabilno suve. Sistemsko porodično ponašanje se usklađuje sa ovim fazama (Steinglass et al. 1980, 1987).

Wolin i Bennett (1980) dele alkoholičarske porodice na osnovu uticaja alkoholizma na porodične rituale: podložne porodice, koje su promenile rituale i prilagodile članu zavisniku, distancirane porodice, koje štite rituale od alkoholizma, i prelazne porodice, koje su neke rituale uspele da sačuvaju, a neke su prilagodile članu alkoholičaru.

Jacob sa saradnicima deli alkoholičarske porodice na osnovu veze između obrazaca pijenja i interakcija bračnih partnera. Periodično pijenje van kuće uzrokuje lošiju komunikaciju, od svakodnevnog pijenja u kući gde je komunikacija nešto

Slađana Dragišić Labaš: Primena skale prilagođenosti dijade (bračnih partnera)... 295

bolja, dok porodice sa svakodnevnim pijenjem van kuće su nekada slične prvoj, a nekada drugoj grupi.

Analizom razvoja alkoholizma u braku, došlo se do saznanja da pijenje determiniše sve elemente – komunikaciju, ponašanje, interakciju partnera, emocionalna stanja, interakciju sa supra sistemom, znači ukupno funkcionisanje. Alkoholičar pije da bi razrešio bračnu tenziju, a bračni partner učestvuje u održavanju pijenja, jer i njemu više odgovara održavanje simptoma i triangulacija, nego otvoren konflikt (Nastasić 1998).

Mićović (1992) i saradnici govore o tipovima braka (bračnih odnosa) sa kojima su imali priliku da se susretnu u praksi. Reč je o sledećim tipovima:

1. Brak u kome postoji relacija „dobrog i lošeg partnera“ je brak u kome je alkoholičar loš partner i ukoliko on napusti ovu poziciju lošeg, supruga se oseća ugroženom i nesigurnom, zbog nekog nerazrešenog ličnog psihičkog problema. Bračni odnos je bio stabilan dok ga je održavao odnos „jednakih defekata“. Kada se iz ovakvog bračnog odnosa ukloni pijenje, partner je u velikom strahu da ce njegova (njena) neadekvatnost tada postati vidna.

2. Brak u kome je alkoholizam imao funkciju regulatora distance između bračnih partnera. Ukoliko supružnik prestane da pije, njegov partner razvija simptom - depresiju, psihosomatska oboljenja, a moguće je i pijenje. Na ovaj način se ponovo vraća patološka homeostaza, koja je prestankom pijenja bila narušena.

3. Brak u kome je prisutna transgeneracijska koalicija, koja je najčešća između majke i deteta, dok je otac autsajder, koji razvija alkoholizam. Po prestanku pijenja, supruga će pokušavati da bračnu relaciju vrati na predhodni nivo. U ovakvim brakovima se nailazi na potpuno odsustvo bračnog odnosa ili “mrtav brak”, u smislu loše komunikacije, nedostatka bliskosti i seksualne relacije.

4. Brak u velikoj višegeneracijskoj porodici je umrežen u druge porodične subsisteme. U ovakvoj porodici prepliće se više životnih ciklusa više subsistema, tako da je otežano rešavanje razvojnih kriza pojedinačnih subsistema. Mlad bračni par teško uspeva da ima svoju privatnost, da postavi granice prema starijima, i izgradi svoj sistem porodičnih vrednosti. Zbog ovoga se pijenje intenzivira. Sa prestankom pijenja otkriva se disfunkcionalnost proširene porodice – konfuzija uloga, poremećena porodična hijerarhija, poremećene relacije.

5. U braku koji je u fazi životnog ciklusa odlaska dece iz porodice, može da se intenzivira pijenje ili da se počne sa pijenjem. Ovo se češće dešava kod žena. Gubeći dotadašnje porodične uloge, žene su počele da osećaju da su beskorisne, odbačene, nepotrebne. U takvom stanju, pijenjem ponovo obezbeđuju pažnju i brigu dece i supruga.

Mićović i sarad. (1992) smatraju da alkohol služi da bi obezbedio ljubav i pažnju, odložio odrastanje i separaciju, da bi se izbeglo suočavanje sa problemima i


preuzela odgovornost. Alkohol pomaže supružnicima da se “reše” nekih problema, regulišu emocionalnu distancu, individualnu patologiju, seksualne probleme, unutarporodične konflikte, nemogućnost emocionalne ekspresivnosti, konflikte iz profesije (Nastasić 1998).

Studija rađena u SAD (Leonard, Rothbard, 1999, prema: Jung, 2001) koja je obuhvatila 500 osoba, koje su tek stupile u brak, ispitivala je intenzitet pijenja ovih bračnih parova. Rezultati pokazuju da u prvoj godini braka muškarci i žene piju na skoro istom nivou, uslovljeno zajedničkim interesima, sistemom vrednosti, životnim stilom i sličnim iskustvima. Muškarci su uticali da žene povećavaju količinu alkohola, dok niži nivo konzumiranja žena, nije uticao na smanjenje nivoa kod muškaraca. Razlog je što muškarci imaju svoje drugove kao partnere za pijenje dok žene uglavnom piju sa muževima ili same. Studije koje su ispitivale pijenje bračnih parova posle pet godina od ulaska u brak, nisu došle do ovakvih podudarnosti u pijenju kao predhodne. (Horwitz, White, Howel, White, 1996, prema: Jung, 2001)

Porodične uloge u alkoholičarskoj porodici su neadekvatne, promenjene i konfuzne. Često supruga u toksikomanskoj fazi alkoholizma svog muža, preuzima sve uloge u porodici. Deca preuzimaju uloge roditelje, naročito starije dete, a dogovori oko važnih pitanja u porodici su između majke i dece, umesto između bračnog para. Granice između bračnog subsistema i subsistema dece su previše slabe, hijerarhijski odnosi poremećeni, a autoritet roditelja oslabljen. U ovim porodicama nema dogovora, planiranja, niti porodičnog budžeta. Finasijske odnose karakterišu odvojeni budžeti bračnih partnera, tj. alkoholičaru je potreban novac za alkohol, a supruga svojim radom, često i van radnog vremena, mora da obezbedi materijalna sredstva za potrebe porodice.

Alkoholičarski brak karakterišu smenjivanja perioda ćutanja sa periodima svađa. Poremećaj komunikacije onemogućava jasnu razmenu informacija i donošenje značajnih odluka za porodični život. Uspešan alkoholičarski brak se održava na obostranoj nesposobnosti za samostaranje, kao i na neobičnoj sposobnosti staranja i veštog održavanja zavisnog odnosa u kome niko nije nezavisan (Sedmak, 2003).

Istraživanja u SAD (Gelder et al., 2001) pokazuju da je stopa razvoda kod zavisnika od etila visoka. Žene alkoholičara često imaju anksiozne i depresivne poremećaje, socijalno su izolovane, pokušavaju suicid i uglavnom okrivljuju muževe zbog toga.

Emocionalni odnosi u porodicama sa alkoholičarskim relacijama su nestabilni i kreću se zavisno od stanja alkoholičara, od ljubavi do mržnje i potpune nezainteresovanosti. Intimni (seksualni) odnosi su takođe kao i emocionalni poremećeni i zavise od stanja u kome se alkoholičar nalazi (Brajša, 1980). Kada je u apstinenciji obično su funkcionalniji, ali je poznato da se u dužem vremenskom periodu pijenja, seksualni odnosi smanjuju, do potpunog prekida i pojave tzv.


aseksualnog braka. Istraživanje Dragana Popovića i saradnika (1992) pokazuje da supruge alkoholičara u 7o% slučajeva izbegavaju seksualne odnose, ukoliko su im muževi u pijanom stanju, dok 60% alkoholičara u takvom stanju želi seksualne odnose. Oko 10% anketiranih zavisnika primorava supruge na seksualni odnos kada su u pijanom stanju, a 25% anketiranih žena je izjavilo da ih muževi primoravaju na ovaj čin. Oko 45% alkoholičara koristi odbijanje supruge kao racionalizaciju za svoje dalje pijenje.

Deca u alkoholičarskim porodicama uglavnom učestvuju, ne svojom voljom, u konfliktima roditelja, od verbalnih do fizičkih, umirujući roditelje, stavljajući se na stranu jednog od njih u raspravama, razdvajajući roditelje u tuči, ulazeći u fizički sukob, češće sa alkoholičarem, a ponekad i roditeljem koji ne pije. Novije studije ukazuju da je populacija dece i adolescenata iz porodica alkoholičara u visokom riziku za razvoj psihičkih i socijalnih problema (Garbarino, 1997, Nastasić, 1998, Johnson, Leff, 1999, Jacob, Windle, 2000, Barnow et al., 2004, prema: Filipović, 2006) Deca su suočena sa veoma nestabilnom porodičnom klimom, neadekvatnim ulogama i neprihvatljivim ponašanjem alkoholičara, telesnim zlostavljanjem i emocionalnim zanemarivanjem, strahom od stigme koja prati alkoholizam, strahom od odbacivanja od strane vršnjaka.

Kratak osvrt na istraživanja efekata (evaluacija) porodične terapije alkoholizma u našoj zemlji i u svetu

Prva evaluacija porodične terapije alkoholizma rađena je u Zavodu za mentalno zdravlje 1974. godine, od strane Branka Gačića (1977). Cilj je bio da se ispita efikasnost lečenja alkoholičara porodičnom terapijom alkoholizma i to poređenjem ove metode sa drugim klasičnim metodama lečenja alkoholizma. Apstinenciju bez recidiva, u toku jednogodišnjeg tremana, uspostavilo je značajno više pacijenata iz eksperimentalne grupe lečenih porodičnom terapijom. Gotovo svi aspekti porodične situacije - bračna i porodična komunikacija, emocionalni odnosi, stepen saglasnosti u distribuciji porodičnih uloga i donošenju porodičnih odluka, usklađenost vaspitnih stavova prema deci, ekonomski odnosi, seksualni odnosi i opšti društveni život su vidnije poboljšani u eksperimentalnoj grupi u odnosu na kontrolnu. Somatsko zdravlje, koje se procenjivalo na osnovu kliničkih i laboratorijskih nalaza, takođe je bitno poboljšano u grupi pacijenata lečenih porodičnom terapijom alkoholizma, nego klasičnim metodama.

Petar Nastasić (1998) je ispitujući prenošenje alkoholizma kroz generacije, utvrđivao povezanost ovog procesa sa ishodom porodične terapije u periodu 1986-1989. godine. Istraživanje je rađeno u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Uzorak je činilo 60 bračnih parova (muž je bio alkoholičar). Predmet istraživanja je


bila transgeneracijska transmisija alkoholizma u porodicama alkoholičara i njihovih supruga, te značaj ovog procesa za ispoljavanje patologije u braku, i na kraju ishod tog procesa na sledeću generaciju. Ukratko glavni sadržaj istraživanja je bila - povezanost transgeneracijske transmisije alkoholizma sa ishodom porodične terapije.

Najveći broj pacijenata došao je na lečenje iz porodičnih razloga. Autor ovo objašnjava time, što se posledice alkoholizma najpre javljaju u familiji, a razlog može da bude i strah od gubitka fuzionog objekta tj. bračnog partnera. Izdvojeni su određeni elementi, koji su smatrani značajnim za ishod porodične terapije, kao što su - zajednički život sa članovima primarne porodice, tzv mešanje u brak od strane roditelja; konflikt između jednog i drugog bračnog partnera sa njihovim roditeljskim porodicama, prekid, tj. emocionalni raskid sa primarnom porodicom i uzajamna pomaganja. Istraživanje je dalo sledeće rezultate: Najznačajniji nepovoljni uticaji bili su obostrani konflikti bračnih partnera sa primarnim porodicama, mešanje primarne porodice i zajednički život sa članovima primarne porodice.

Nemešanje članova primarne porodice u bračne i porodične odnose u nuklearnoj porodici ispitanika, omogućava veću autonomiju tj. manju fuziju i znatno povoljniji ishod terapije, zaključeno je u ovom istraživanju. Ova studija je dala nov okvir dosadašnjim istraživanjima alkoholizma kod nas, a u terapijskom smislu značajna je zbog samog planiranja terapijske mreže i uključivanja osoba, koje bi zaista bile dobri saradnici i postavila pitanja da li treba uključivati roditelje i srodnike, bez predhodne provere tj. uvida u transgeneracijski proces.

Trbić Vera (2000) je istraživala odnos između stepena zavisnosti od etila i funkcionalnosti porodice tj. porodične kohezije i adaptabilnosti sa jedne strane, i uticaja ekosistemske porodične terapije na promene funkcionalnosti alkoholičarske porodice, sa druge.

Trbićeva je našla da je porodična terapija uticala na promene u alkoholičarskoj porodici u smislu povećanja njene funkcionalnosti. Posebno se povećala unutarporodična kohezija (emocionalne veze i bliskost), a manje je došlo do promena u adaptabilnosti (pravila i uloge u porodici). Smanjila se takođe razlika između viđenja porodice u vreme pijenja i zamišljanja idealne porodice u toku 6 i 12 meseci trajanja porodične terapije. Povećalo se takođe zadovoljstvo porodičnim odnosima. Ovo istraživanje je pokazalo da je ekosistemska porodična terapija svakako dovela do promena, naročito kod porodica sa zavisnijim članom. Autor rada smatra da bi ubuduće trebalo više raditi na prilagođavanju terapijskih strategija podržavanju pravila i uloga u porodici.

U istraživanju Kaufmana (1990) je od 37 uspešno i 46 neuspešno lečenih muškaraca alkoholičara, traženo da procene značaj terapije u koje su bili uključeni, pri bolničkom lečenju, u trajanju od 6 mececi. Ovako je procenjen značaj terapija izražen u procentima od strane dela uzorka uspešno lečenih: grupna porodična


terapija 54%, individualna terapija 26%, radna terapija 17%, detoksikacija 16%, edukacija 16%, porodična terapija jedne porodice 13%. Procena dela uzorka neuspešno lečenih bila je – radna terapija 22%, edukacija 20%, detoksikacija 14%, porodična terapija 14%, grupna terapija 7%, individualna terapija 6%. Primećuje se bitna razlika u proceni efekata u lečenju uspešno lečenih alkoholičara koji smatraju da su najveći efekti postignuti grupnom porodičnom i individualnom terapijom.

Značaj edukacije o alkoholizmu i prevenciji recidiva uz bihejvioralnu bračnu terapiju, bio je predmet istraživanja kojim je obuhvaćeno 74 vanhospitalno lečenih zavisnika od alkohola, ratnih vojnih veterana, procenjivanih kroz 3, 6, 9 i 12 meseci od početka lečenja. U početku lečenja 31 ispitanik je napravio recidiv, dok je do kraja jednogodišnjeg tretmana stabilnu apstinenciju je uspostavilo 65 lečenih zavisnika (Hubbard, 1988, prema Lowinson et al., 1997).

Evaluacija apstinencije (od alkohola) i porodičnih relacija zavisnika u toku jednogodišnjeg tretmana grupnom porodičnom terapijom i grupnom socioterapijom Giuffredi-a i saradnika (2003) pokazala je pozitivne promene i efikasnost porodične terapije. Uzorak od 100 zavisnika podeljen je u dve grupe po 50, od kojih je prva tretirana medikamentoznom terapijom i grupnom terapijom zavisnika sa povremenim uključivanjem članova porodice, a druga medikamentoznom, porodičnom terapijom i uključivanjem zavisnika i članova porodice u klub. Cilj istraživanja je bio ispitivanje uticaja raznih oblika lečenja na efekte terapije. U prvoj grupi je uspostavilo i održalo godinu dana apstinenciju 50% lečenih zavisnika, a u drugoj 79%, što govori da su porodična terapija i klub dali bolje rezultate u lečenju alkoholizma od samo medikamentozne i grupne terapije.

Uzorak, cilj i instrumenti istraživanja

U našem istraživanju uzorakom je obuhvaćeno 200 ispitanika (100 bračnih parova) koji su se lečili pod dijagnozom «Alkoholizam» za jednog bračnog partnera (muškarac) u tri psihijatrjske institucije – Institut za mentalno zdravlje (u Centru za porodičnu terapiju alkoholizma), Zavod za bolesti zavisnosti i Institut za neuropsihijatrjske bolesti »Dr Laza Lazarević« u Beogradu, sistemskom grupnom porodičnom terapijom alkoholizma u periodu 2002 – 2003 i 2004 - 2005. Po metodu slučajnog izbora, a uzimajući u obzir određene karakteristike (muškarac – alkoholičar, oženjen, starost, mesto življenja, prvo lečenje) formiran je uzorak od 100 bračnih parova. U toku prvih meseci lečenja isključilo se 17 bračnih parova.

Glavni cilj istraživanja bio je – ispitivanje promena u fukcionalnosti alkoholičarskog braka i porodice (ispitivanje promena u strukturi i organizaciji) pomoću sistemske grupne porodične terapije.


Pojedinačni ciljevi su: utvrđivanje različitih aspekata promene u alkoholičarskom braku i porodici tokom porodične terapije. Reč je o istraživanju promena u sledećim oblastima: ulogama, komunikaciji, emocionalnim relacijama, granicama, hijerarhiji i kontroli, seksualnim odnosima, finansijskim odnosima, planiranju i dogovaranju, provođenju slobodnog vremena, rekreaciji, odnosima sa socijalnim okruženjem, porodičnim vrednostima (sistemu vrednosti porodice). Istraživanje je služilo izradi doktorske teze.

U istraživanju je korišćeno pet instrumenata, i to: 1. Upitnik o sociodemografskim karakteristikama ispitanika 2. Upitnik o znanju o alkoholizmu 3. Cirkumpleksni model bračnih i porodičnih sistema – FACES III (Olson,

Portner, Lavee 1985) 4. Skala porodične sredine - Family Environment Scale – FES (Moos R. and

Moos B. 1981) biće prikazana u radu. Rezultati dobijeni petim instrumentom - skalom prilagođenosti dijade (bračnih

partnera) - Dyadic Adjustment Scale - DAS (Graham, Spanier, 1974) biće prikazani u radu.

Opis skale prilagođenosti dijade (DAS)

DAS se sastoji se od 32 pitanja i šesto i sedmo stepene skale procene koje ispituju četiri dimenzije partnerstva: 1. konsenzus u dijadi 2. satisfakciju (zadovoljstvo) bračnim odnosom 3. kohezivnost i 4. emocionalnu ekspresivnost (emocionalno izražavanje). Ispituje se usaglašenost partnera (dijade) u ovim dimenzijama.

Od ukupno 32 pitanja, 13 se odnose na konsenzus u dijadi, koji je ustvari slaganje partnera u bitnim stvarima za njihov odnos, a obuhvata: vođenje porodičnih finansija, rekreaciju, religioznost, odnose sa prijateljima i rođacima, životnu filozofiju, donošenje značajnih odluka, kućne obaveze, aktivnosti u slobodnom vremenu. Satisfakcija (zadovoljstvo) predstavlja stepen napetosti u dijadi. Obuhvata pitanja koja se odnose na: razmišljanja o razvodu, ponašanje posle svađe, poverenje u partnera, žaljenje zbog zajedničkog življenja, svađe, netrpeljivost, ispoljavanje nežnosti, stepen sreće u partnerskom odnosu, osećanja u vezi budućeg partnerskog odnosa. Visok skor u ovoj dimenziji pokazuje trenutno zadovoljstvo odnosom i spremnost partnera da nastave vezu. Emocionalna ekspresivnost obuhvata: ispoljavanje osećanja, seksualne odnose, pokazivanje ljubavi (meri individualno zadovoljstvo partnera u seksualnim i ljubavnim odnosima).


Kohezivnost se odnosi na zajedničke aktivnosti, vezane za zajednička interesovanja i obuhvata pitanja o: zajedničkim interesovanjima van kuće, podsticanje razmene ideja, zajednički smeh, mirna diskusija o nečemu, zajednički rad na nekom poslu. DAS ili Skala prilagođenosti bračnih partnera (dijade) je široko korišćen instrument za kliničko istraživanje prilagođenosti parova. Više od 1000 istraživača u svetu je koristilo ovaj instrument i zaključak većine israživača je da je ovo izuzetno vredan instrument u proceni dijade, terapijskom radu, predviđanju ponašanja. (Graham, Spanier, 1989)

Rezultati istraživanja dobijeni primenom skale prilagođenosti (bračne) dijade

Testom o prilagođenosti bračnih partnera iz našeg uzorka koji je do kraja ostao u jednogodišnjem tretmanu, dobijeni su rezultati za prvu, drugu i treću fazu lečenja sistemskom porodičnom terapijom. Analizirani su odgovori bračnih parova kao i odvojeno, muškaraca i žena, za sve 4 dimenzije – konsenzus, satisfakcija, emocionalna ekspresivnost, kohezija, koji su prikazani na tabelama i DAS grafikonu.

Većina ispitanika je bila raspoložena i zainteresovana da uz moju pomoć popune ovaj test. Intervjuom se došlo do saznanja da su se muškarci, uglavnom stariji od 40 godina, trudili da prikažu u boljem svetlu i da svoj bračni odnos predstave kao „samo malo narušen alkoholizmom“. Primećena je viša motivisanost za saradnju i za rad na sebi, kao i veća podrška suprugu u lečenju, kod jednog broja žena u odnosu na druge. Neki bračni parovi su zaključili, radeći test, da se bolje slažu u viđenju svog odnosa, nego što su očekivali. Bilo je i zanimljivih komentara nekoliko mladih i reklo bi se edukovanijih žena o tome kako se „dobro slažu u lošem“, što se kasnije pri obradi ovog testa i pokazalo.

Ispitanici u prvoj fazi terapije imaju veoma nizak konsenzus, koji se ispoljava u niskom stepenu usaglašenosti u vođenju porodičnih finansija (preko 60% ispitanika se ponekad i često ne slaže), rekreaciji, odnosima sa prijateljima (ponekad - 40% i često - preko 30% se rođacima. U ponašanju u uobičajenim situacijama takođe dominira povremeno (oko 50%) i često (oko 39%) neslaganje, kao i oko životne filozofije (preko 60%) i verovanja u značaj nekih stvari i dostignuća. Bračni partneri ne provode dovoljno vremena zajedno, povremeno (40%) i često (23%) se ne slažu u donošenju značajnih odluka, podeli kućnih obaveza (oko 60%), aktivnostima u slobodnom vremenu i odlukama u vezi profesije.

U drugoj, a posebno u trećoj fazi lečenja konsenzus raste i sve navedene oblasti sada imaju veći stepen usaglašenosti. U trećoj fazi odgovori „skoro uvek se ne slažem“ i „slažem se uvek“ ističe od 50% do preko 60% ispitanika.


Tabela 1 – Frekvencije odgovora za prvu i treću fazu terapije za varijable koje čine dimenziju konsenzusa u

DAS testu u %

Tri grupe prema fazi tera-pije

Broj pitanja Odgovor

1 2 3 5 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Slažem se uvek 14.5 7.8 26.5 1.2 6.0 4.8 3.0 1.8 1.2 9.6 9.0 6.0 1.8 Skoro

uvek se slažem 27.1 19.3 33.1 27.1 18.7 31.3 39.8 32.5 27.1 30.1 26.5 23.5 31.9

Ne slažem

se ponekad 31.3 42.2 13.9 38.6 51.2 38.6 43.4 44.0 49.4 39.2 36.1 40.4 47.6 Često se

ne slažem 16.9 21.1 9.6 28.3 21.7 21.7 9.6 13.9 13.9 15.1 17.5 20.5 8.4

Skoro se uvek ne slažem 3.6 4.8 6.0 2.4 1.2 .6 3.0 1.2 5.4 6.0 6.6 6.6 1.8 Uvek se

ne slažem 6.6 4.8 10.8 2.4 1.2 3.0 1.2 6.6 3.0 4.2 3.0 8.4

Prva faza

Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

Slažem se uvek 21.1 13.9 29.5 10.2 10.8 20.5 17.5 3.6 8.4 21.1 13.3 10.8 7.2 Skoro

uvek se slažem 42.2 34.9 39.8 44.0 56.6 45.2 55.4 45.8 39.8 50.6 59.0 42.2 42.8

Ne slažem

se ponekad 35.5 50.0 23.5 40.4 31.9 34.3 26.5 43.4 45.8 27.7 27.7 45.2 47.6 Često se

ne slažem 1.2 1.2 7.2 5.4 .6 .6 7.2 4.8 .6 1.8 2.4

Skoro se uvek ne slažem .6 Uvek se

ne slažem .6

Treća faza

Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0


Legenda Broj varijable

Varijable koje čine dimenziju konsenzusa u DAS testu

1 Stepen usaglašenosti ispitanika u vođenju porodičnih finansija 2 Slaganje ispitanika oko rekreacije 3 Usaglašenost bračnih parova oko religioznih stvari 5 Saglasnost ispitanika u vezi odnosa sa prijateljima 7 Slaganje ispitanika u vezi ponašanja u uobičajenim situacijama 8 Slaganje ispitanika oko životne filozofije i smisla života 9 Usaglašenost bračnih partnera u vezi odnosa sa prijateljima ili rođacima 10 Usaglašenost ispitanika u vezi verovanja u značaj stvari, ciljeva, dostignuća 11 Slaganje ispitanika u mišljenju o količini vremena provedenog zajedno 12 Slaganje ispitanika u vezi donošenja značajnih odluka 13 Slaganje bračnih parova u vezi kućnih obaveza 14 Usaglašenost ispitanika u vezi interesa i aktivnosti u slobodno vreme 15 Usaglašenost ispitanika u vezi odluka vezanih za profesiju, posao

Satisfakcija (zadovoljstvo) odnosom u dijadi u prvoj fazi terapije je prosečna i

pored veoma niskog konsenzusa, tako da ispitanici ponekad i veoma retko razmišljaju o razvodu, ne izlaze iz kuće u toku svađe, veruju jedni drugima (oko 80%), ne žale zbog zajedničkog življenja (oko 80%), svađaju se i idu jedni drugima na živce, ali ostaju zajedno i prilagođavaju se odnosu kararkterističnom za alkoholičarski brak.

Tabela 2 – Frekvencije odgovora za prvu i treću fazu terapije za varijable koje čine dimenziju satisfakcije u DAS testu u %

Tri grupe prema fazi

terapije

Broj pitanja Odgovori

16 17 18 19 20 21 22

Svo vreme 2.4 3.0 2.4 .6 .6 Uglavnom 4.2 4.2 19.9 44.6 7.2 16.3 10.2 Više da nego ne 4.8 7.2 38.6 39.2 9.0 53.0 39.8 Ponekad 31.9 20.5 23.5 4.8 25.3 28.9 36.1 Retko 29.5 44.6 13.9 7.8 27.7 1.8 13.3 Nikada 27.1 23.5 1.2 1.2 30.1

Prva faza

Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 Svo vreme 6.0 8.4 Uglavnom 1.2 40.4 56.0 .6 Više da nego ne .6 1.2 42.2 34.3 8.4 23.5 21.7 Ponekad 34.9 23.5 10.8 1.2 22.9 42.2 36.1 Retko 34.3 50.6 .6 38.6 33.7 41.0 Nikada 30.1 23.5 30.1 1.2

Treća faza

Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0


Tabela 2 – Frekvencije odgovora za prvu i treću fazu terapije za varijable koje čine dimenziju satisfakcije u DAS testu u %

Tri grupe prema fazi

terapije

Broj pitanja Odgovori

32

Očajnički želim da se moja veza nastavi i učiniću sve za to 3.6

Jako želim da se nastavi i učiniću sve za to 27.7 Jako želim i ispuniću moj deo 44.0 Bilo bi lepo, ali ne mogu da učinim više 21.1 Bilo bi lepo, odbijam da uradim više 3.0 Ne može da uspe, ništa ne mogu da učinim .6

Prva faza

Ukupno 100.0 Očajnički želim da se moja veza nastavi i učiniću sve za to 1.8

Jako želim da se nastavi i učiniću sve za to 39.2 Jako želim i ispuniću moj deo 56.6 Bilo bi lepo, ali ne mogu da učinim više 2.4 Bilo bi lepo, odbijam da uradim više

Ne može da uspe, ništa ne mogu da učinim

Treća faza

Ukupno 100.0 Legenda Broj varijable Varijable koje čine dimenziju satisfakcije u DAS testu 16 Slaganje ispitanika u vezi razmišljanja, diskusije o razvodu, razdvajanju 17 Procena ispitanika o tome koliko često neko od njih izleti iz kuće posle svađe 18 Slaganje ispitanika u mišljenju o tome koliko često stvari između njih idu dobro 19 Ispitanici o poverenju u supružnika 20 Mišljenje ispitanikau vezi žaljenja zbog ulaska u brak i zajedničkog življenja 21 Mišljenje partnera o učestalosti međusobnih svađa i prepirki 22 Mišljenje ispitanika o tome koliko šesto idu jedno drugom na živce 32 Osećanje bračnih partnera u vezi budućnosti njihovog odnosa

Oko 30% parova ističe da su srećni i veoma srećni u svom braku, a oko 80%

želi da nastavi zajednički život. Bračni parovi se u prvoj fazi povremeno i često slažu u ispoljavanju emocija (50%), dok se ponekad (oko 40%) i često (45%) ne slažu u seksualnim odnosima, umorni su za intimne odnose (više žene), a ljubav pokazuje polovina ispitanika. U trećoj fazi emocionalna ekspresija raste, veća je saglasnost u intimnim odnosima i sada se preko 40% ispitanika u ovome slaže, za razliku od prve faze kada je slaganje ispoljilo samo 6% ispitanika, nepokazivanje ljubavi se smanjuje od 55% na 25%.

Kohezivnost je iznad proseka i obuhvata zajedničke aktivnosti i zajednička interesovanja supružnika, u čemu su oni usaglašeni, više nego u predhodnim dimenzijama, što ukazuje na čvrsto izgrađen alkoholičarski sistem i u smislu provođenja slobodnog vremena, razgovora, diskusije, zajedničkog smeha i zajedničkog obavljanja raznih poslova u i van kuće.

Analizom DAS grafikona dobijamo sledeće podatke - da je I fazi lečenja konsenzus nizak i po T skoru pripada grupi »veoma mnogo ispod proseka«. Bračni


partneri su se složili u oceni ovako niskog konsenzusa, koji obuhvata značajne aktivnosti važne za bračni odnos, kao i za funkcionisanje cele porodice, posebno – vođenje porodičnih finansija, životna filozofija, donošenje značajnih odluka i kućne obaveze. Satisfakcija (zadovoljstvo) ili stepen napetosti u dijadi spada u prosek. Veoma nizak konsenzus ne bi trebalo da da prosečan stepen napetosti u dijadi, što ukazuje da su se bračni partneri (porodica) prilagodili alkoholizmu i izgradili čvrst alkoholičarski bračni i porodični sistem sa poremećenim ulogama, komunikacijom, bliskošću i socijalnim kontaktima.

Na početku lečenja bračni partneri pokazuju visoku usaglašenost u održavanju alkoholičarskog sistema, naročito vidno iz podataka o veoma niskom konsenzusu, sa jedne strane, a prosečnoj satisfakciji tj. zadovoljstvu »lošim«, sa druge strane, emocionalnoj ekspresiji koja je u proseku i kohezivnosti iznad proseka (što nije u skladu sa stanjem u nealkoholičarskim porodicama u kojima niži konsenzus uslovljava i niži stepen satisfakcije). Istraživanje rađeno 1986. godine (Meredith, Abbott, Adams) pokazuje da je niža satisfakcija u dijadi povezana sa višim nivoom porodičnog nasilja i da je moguće predvideti nivo nasilja na osnovu niže i veoma niske satisfakcije. Smolen, Spiegel i Marti (1986), u svojoj studiji govore o niskoj satisfakciji, koja može biti indikator lošeg bračnog funkcionisanja, kao i mogućoj povezanosti sa depresijom i slabom komunikacijom. O povezanosti depresije i bračne satisfakcije (ispod proseka) govori više studija. (Dobson, 1987, Kazdin and Kolko, 1986 prema: Graham, Spanier, 1989)

Supruga je preuzela sve uloge i odgovornost u porodici, i tako se brže uspostavila patološka homeostaza. Prosečan stepen napetosti u dijadi govori o dugogodišnjem »trudu« u stvaranju lažnog porodičnog mira i prividne stabilnosti i uklapanju u ovakav sistem funkcionisanja (disfunkcionalnosti). Satisfakcija obuhvata određena pitanja koja su uticala na viši, tj. prosečni skor ove dimenzije, a to su razmišljanja o razvodu, žaljenje zbog zajedničkog života, osećanja u vezi budućeg partnerskog odnosa i sreća u bračnom odnosu. Iz intervjua se dobijaju podaci da žene, posebno strarosti iznad 40 i 50 godina retko ili uopšte ne razmišljaju o razvodu. Ne žale zbog ovakvog života »jer moraju da trpe« ali žene očekuju bolje. Što se tiče budućeg odnosa skoro svi bračni partneri žele da nastave zajednički život, a što se tiče stepena sreće u odnosu, muškarci su često srećni ili veoma srećni.

Emocionalna ekspresivnost ili emocionalno izražavanje takođe spada u prosek po T-skoru. Smatramo da i ova dimenzija u 1 fazi lečenja ukazuje na prilagođavanje alkoholičarskom ponašanju, koje karakteriše u ovoj sferi – nesposobnost adekvatnog izražavanja emocija, koje se ispoljava u ekstremima od pozitivnih do negativnih, emocionalna nezrelost, korišćenje različitih mehanizama odbrane.

Iz intervjua se dobijaju podaci da su muškarci zadovoljniji seksualnim odnosima od žena. One su uglavnom po njihovim odgovorima umorne za ovakav


odnos, ali je ovaj »umor« najčešće način izbegavanja odnosa zbog pijanog stanja zavisnika.

Kohezivnost je za razliku od predhodnih dimenzija po T-skoru, »veoma iznad proseka«. Ova dimenzija, koja obuhvata zajedničke aktivnosti vezane za zajednička interesovanja, pokazuje da su se bračni partneri u toku razvoja alkoholizma visoko prilagodili. Iz intervjua saznajemo da su bračni parovi uspeli da im zajednička interesovanja van kuće budu minimalna, podstiču mali broj različitih ideja, mirno, bolje rečeno nezainteresovano diskutuju ili uopšte ne diskutuju, zajedno rade neki posao samo kada je zavisnik trezan i zadovoljni su ovim.

Ukupno prilagođavanje je ispod 100, tačno 95/96 po T-skoru, znači ispod proseka. Iako su dve subskale prosečne, a jedna iznad proseka. Subskala koja predstavlja konsenzus je veoma ispod proseka i ona je uticala na ukupan nizak skor.

Iz intervjua saznajemo da je jedan broj bračnih partnera dao »pozitivnije« odgovore (želeli su da se predstave u boljem svetlu) odgovarajući na pitanja koja pripadaju dimenzijama emocionalne ekspresivnosti i kohezije, zbog kako su rekli zadovoljstva uspešnim početkom lečenja, posle dugih godina patnji i nesuglasica.

Ipak se prosečna emocionalna ekspresivnost i kohezija iznad proseka, mogu posmatrati i kao snaga bračnih partnera i postojanje solidnih kapaciteta za promenu tokom terapije.

U II fazi lečenja bračni parovi i dalje ostaju na niskom nivou što se tiče konsenzusa, ali je ipak napravljena mala promena i konsenzus je iznad 30 po T-skoru.

Satisfakcija i emocionalna ekspresivnost su u proseku, kohezija je iznad proseka, a ukupan T-skor se malo pomera na gore ka većoj prilagođenosti dijade. U ovoj fazi se emocionalno izražavanje poboljšalo i skoro je iznad proseka. Ispitanici smatraju da su se posle 6 meseci lečenja, ispoljavanje osećanja i seksualni odnosi bitno promenili i postali kvalitetniji u odnosu na početak lečenja.

U III fazi lečenja konsenzus se približava proseku, a po T –skoru se pomera od 25 na 39, posebno ga žene vide ovako, i one su sada zadovoljnije funkcionisanjem u ovoj dimenziji. Satisfakcija (mera napetosti u dijadi) je blizu proseka i nije se bitno promenila u odnosu na 1 fazu, ali su dobijeni podaci iz intervjua bolje objasnili, ovu dimenziju u 1 fazi. Sada bračni partneri kažu da realnije sagledavaju svoj odnos i da žele da bude još kvalitetniji, zato je zadovoljstvo obeleženo prosečno, isto kao u 1 fazi, ali po njima je pomak značajan.

Emocionalna ekspresivnost je po muškarcima u proseku, a po ženama skoro iznad proseka, i ova dimenzija se u odnosu na 1 fazu lečenja bitno menja, a menja se na bolje i u odnosu na 2 fazu. Ima više poverenja, pažnje, ljubavi, seksualni odnosi su znatno kvalitetniji. Kohezija je iznad proseka. Ukupan T-skor se u odnosu na 1 fazu, kada je bio 95/96, sada pomerio na 104/105.


Žene u 3 fazi lečenja vide nešto veće pozitivne promene u svim dimenzijama od muškaraca, posebno u konsenzusu. Ističu da napokon mogu da podele neke obaveze i odgovornost sa muževima. Muškarci (trezni) sada situaciju vide, kako kažu »realnije«, nego na početku lečenja i motivisani su za dalji rad na prilagođavanju i boljim odnosima, možda i više od žena. Neke kažu da je sve bolje, jer su se »malo umorile« pa je moguće da se simptom – alkoholizam, zameni depresijom žene, kao i da supruge ne žele da prepuste preuzete uloge i time višu hijerarhiju i moć u dijadi i porodici, stečene u vreme pijenja muža.

Usaglašenost „isključenih“ 17 bračnih parova u dogovaranju, stavovima, izražavanju emocija, zadovoljstvu bračnim odnosom i provođenju

zajedničkog vremena

Ukupno je 17 bračnih parova samovoljno napustilo terapiju u prva dva meseca, i to 11 parova u prvom mesecu, a ostalih 6, u drugom mesecu lečenja porodičnom terapijom. Ovo nam je bila neka vrsta kontrolne grupe u istraživanju. Parovi koji su se samovoljno isključili iz terapije posebno su analizirani da bi se došlo do podataka o stepenu njihovog bračnog i porodičnog funkcionisanja u odnosu na ceo uzorak.

Testom prilagođenosti »isključenih« bračnih parova dolazimo do podataka da je na početku lečenja po viđenju muškaraca konsenzus nizak, veoma ispod proseka, ali nešto viši od procene muškaraca iz celog uzorka. Žene su zadovoljnije konsenzusom od muškaraca, iako je procenjen kao blizu, ali ispod proseka. Satisfakcija (zadovoljstvo) bračnim odnosom je ispod proseka, ali više od konsenzusa. Razlika je u ekspresiji, koju »isključeni parovi« vide malo iznad proseka za razliku od ispitanika celog uzorka, koji vide ovu dimenziju blizu proseka. Kohezija je malo iznad proseka i znatno niža od kohezije celog uzorka, koja spada u veoma iznad proseka. Ukupan skor je ispod proseka, s tim što žene imaju viši ukupan skor i skoro je u proseku.

Iz razgovora sa nekim bračnim parovima koji su nastavili lečenje, a bili su u grupi sa parovima koji su napustili terapiju, došlo se do podataka na osnovu njihovog »utiska, mišljenja« da supruge nisu mogle da prihvate deo »krivice« tj. učešće u razvoju (nastanku) alkoholizma svog partnera i menjaju se zajedno sa njima, ustvari rade na menjanju bračnih i porodičnih odnosa. Supruge su »smatrale da nemaju šta da menjaju kod sebe, i pokazivale otpor od početka terapije«. Moguće da nisu želele da se »odreknu« moći, koju su sticale u toku razvoja pijenja i zavisnosti supruga.

Jedan broj supruga na početku lečenja (i pored edukacije i rada u grupi) očekuju veliko razumevanje, podršku, a posebno pohvale od strane grupe i terapeuta


i ne smatraju sebe učesnicama u izgradnji i održavanju alkoholičarskog sistema. Kada »to ne dobiju« moguće je da se isključe iz terapije. Ako partneri koji su došli na lečenje ne prihvate stav o zajedničkim promenama u bračnom i porodičnom životu moguć je brz recidiv. (Gačić, 1978).

Zaključak

Primenom Skale prilagođenosti dijade (DAS) na uzorku koji je bio u jednogodišnjem tretmanu sistemskom porodičnom terapijom, došli smo do podataka o razlikama u prilagođavanju bračnih partnera u svim ispitivanim dimenzijama u trećoj fazi u odnosu na prvu i drugu. U 2. i 3. fazi lečenja konsenzus bračne dijade raste i približava se proseku. Izražavanje emocija se od prosečne pomera na iznadprosečnu. Kohezija bračnog para je procenjena iznad proseka od početka lečenja, a satisfakcija se u 3. fazi posmatra kao zadovoljstvo novim, zdravijim funkcionisanjem bračne dijade.

Prilagođavanje bračne dijade raste, dakle u 2. i 3. fazi lečenja, ali sada se već razgrađuje alkoholičarski sistem, dolazi do promena u bračnim i porodičnim relacijama i funkcionisanju. Nastale promene u dijadnoj relaciji su statistički značajne između 1. i 3. faze porodične terapije. Sve navedene dimenzije u 3. fazi porodične terapije grade se na drugoj, zdravijoj životnoj filozofiji, dobijaju drugi smisao, tj. više ne služe održavanju patološkog sistema.

Parovi koji su napustili lečenje imali su na skali - DAS niže skorove u dimenzijama - kohezije, emocionalne ekspresije i zadovoljstva bračnim odnosom. Primenom ostalih instrumenata utvrđena je statistički značajna razlika u smislu lošije komunikacije i nižeg nivoa edukacije, a viših skorova u adapatabilnosti, kontroli, konfliktu, od uzorka koji je ostao do kraja na lečenju porodičnom terapijom. Analiza ovog „isključenog“ uzorka može da bude od koristi za razmišljanje o dodatnoj motivaciji za disfunkcionalnije parove (porodice) i ponudi druga vrsta terapije osim grupne (porodična terapija jedne porodice, individualna)

Ovo istraživanje je pokazalo značajan procenat (83%) zalečenja sistemskom grupnom porodičnom terapijom u jednogodišnjem periodu. Naime, u toku prva dva meseca terapije isključilo se 17 (17%) bračnih parova, a ostala su do kraja i uspešno završila lečenje 83 para. Možemo da zaključimo da je sistemska grupna porodična terapija prema rezultatima ovog istraživanja ostala terapija izbora u lečenju zavisnika od alkohola, uz moguće kombinacije sa drugim.


Prilog 1. DAS-grafikoni za uzorak bračnih parova koji su bili u jednogodišnjom tretmanu porodičnom terapijom i za 17 „isključenih

parova“

Legenda (Grafikon 1): Muškarac

Prva faza Žena Muškarac

Druga faza Žena Muškarac

Treća faza Žena

Legenda (Grafikon 2): Muškarac

17 parova Žena

310 SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N° 3 310 SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N° 3

Slađana Dragišić Labaš: Primena skale prilagođenosti dijade (bračnih partnera)... 311 Slađana Dragišić Labaš: Primena skale prilagođenosti dijade (bračnih partnera)... 311


Literatura

Brajša P. (1980): Sreća ili nesreća u dvoje, NIŠRO, Varaždin, 1980. Filipović S. (2006): Evaluacije grupne terapije adolescenata iz porodice alkoholičara,

Doktorska teza, Filozofski fakultet, Beograd. Gačić B. (1978): Porodična terapija alkoholizma, Rad, Beograd. Gačić B., Marković M. (1992): Evaluacija porodičnih uloga u porodičnoj terapiji

alkoholizma, Psihijatrija danas, br.1-2, str.11-27. Gelder M., Mayol R., Cowen P., (Editors) (2001): Shorter Oxford Textbook of Psychiatry,

Oxford University Press, Oxford. Giuffredi C. et al. (2003): Alcohol Addiction: Evaluation of Alcohol Abstinence after a Year

of Psycho-Medical-Social Treatment, Addiction Biology 8 (2): 219-228. Graham B., Spanier D. (1989): The Dyadic Adjustment Scale, Multi–Health Systems, Inc.,

New York. Kaufman F. (1990): Critical Aspects of the Psychodynamics of Substance Abuse and the

Evaluation of their Application to a Psychotherapeutic Approach, Int. J Addict. 25 (2A): 97-114. PMID: 2269554 (Pub Med – indexed for MEDLINE)

Lowinson J., Ruiz P., Millman R., Langrod J. (1997): Substance Abuse, A Comprehensive Textbook, Williams and Wilkins, Pennsylvania.

Mićović R., Stanković Z., Nastasić P. (1992): Funkcija simptoma u alkoholičarskom braku, Psihijatrija danas, br. 1-2, str. 67-71.

Mićović R., Nastasić P., Stanković Z., Dimitrijević I. (1991): Porodična terapija alkoholizma, Psihijatrija danas, br. 1-2, str. 29-37.

Nastasić P. (1997): Transgeneracijska transmisija i genogram, imlikacije za dijagnostiku i tretman porodice, Doktorska teza, Medicinski fakultet u Beogradu

Popović D. (1984): Primene nastale u porodičnim ulogama bračnih partnera tokom bolesti alkoholizma, Magistarski rad, Zagreb.

Popović D., Stanković Z., Mićović R. (1992): Koncept porodičnih uloga u terapiji alkoholizma, Psihijatrija danas, br. 1-2, str. 61-65.

Stojković Lj. Sedmak T. (2003): Alkoholizam, terapijski koncepti i praksa, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Stojković Lj. (2002): Bračni lavirint, Vi, Vaš muž i alkohol, Mar-Dox štampa, Beograd. Steinglass P. (1980): A Life History Model of the Alcoholic Family, Family Process, 19,

211-227. Steinglass P., Bennett L. A., Wolin S. J., Reiss D. (1987): The Alcoholic Family, Basic

Books, New York. Trbić V. (1994): Porodica alkoholičara – od individualne ka interakcijskoj dijagnozi,

Metode i tehnike za procenu braka i porodice, Zbornik radova, Socijalna misao, Beograd. Trbić V. (2000): Opis alkoholičarske porodice, Fondacija Andrejević, Beograd. Wolin S. J., Bennet L. A., Noonan D. L. et al. (1980): Disrupted Family Rituals a Factor in

the Intergenerational Transmission of Alcoholism, Journal of Studies on Alcohol, 41, 199-214.

Documents

primena skale prilagođenosti dijade (bračnih partnera) u sistemskoj