Prikazi, osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001 .. str. 217-381

DI·ugi prilog Veljka Paskvalina /lirsko pleme Desitijata srednje Воще ц 1·imsko doba i rekognosciranje njihova роdгисја је studija. U njoj autor sisteшatizirano i dokшneпtirano izlaze gradu vezaщt za ројеdјпе segшente

proЬJematjke vezaoe za panoпsko-ilirsko р\еше Dezitijata. Vec u saшom naslovu је jasno da se radi о dva osnovna dijela: prvi dio se odnosi na definiranje kultumo-\1istorijske proЬ\ematike ovog plemena, а u drugom autor daje rezu\tate svog terenskog t-ada u okviru projekta koji је vodio sedamdesetih godiпa proslog stoljeca, i koje је vccim dijeloш objavio. Sintetizirajuci sve te podatke, dao је zaokruzeпu sliktt dosadasnjЉ saznanja о Dezitijatima i rijesio neke proЫeme koji su doпedavno Ьili otvoreпi. То se, prije svega, odnosi na zaokruzenje teritorije па kojoj је zivjelo рlеше Dezitijata, па uzroke i uslove koj i su dove\i do preшjestaпja njihovog politickog centra iz okoliпe Breze u okolitш Bugojna. Aпalizirajuci kultne i sepulkralne spomenike sa njilюvog podrucja doпosi dosta cvrste zakljucke о susretaпju dviju komponenti upliva na teritoriji ceпtralne Воsпе iz Рапопiје i iz пajveceg aпtickog centra Salone. Ista sjtuacija се se ponavljati i kroz perjod kasne antike i cijeli srednji vijek.

Slobodtю se moze reci, da је ovaj posljedпji ј najbolji rad priшjeren casopisu kakav је Godisnjak. Nadati se da се slijedeci broj Godisnjaka opravdati пastojanja пaucпika iz Ceпtra za balkanoloska ispitivanja, da i pored svekolikih teskih, prvo ratпil1, zatjш materijalнill, а пароsе kadrovskil1 uslova odrze kvalitet i renome ovog ј te kako znacajпog casopisa.

Lidija FekeZэ.

О genezi ideje bosanske, bosnjacke nacije: Nad knjigom i и povodu knjige Envera Rediica

Кnjiga s naslovom Sto godina muslimaщke politike и tezama i kontra\,er­zama istorijske nauke i podnaslovom Geneza ideje bosanske, bosnjacke nacije је strucno ј нaucno izazovno djelo bosanskol1ercegovackog akademika dr. Ещ,еrа Rediica koje се zbog siroke palete predstavljenill saznanja i staпovista drugih istrazivaca ј izпeseпil1 autorovih tumacenja i осiјепа ostati jos dнgo u dialoskoj zizi шedu istoricarima ј drugim drнstveпjacima. Ujedпo, zaokupljace pozorпost ј ostalih za fепоmеп naciona, пaciona povezanog sa geopolitickim koпtekstom Воsпе i Hercegoviпe, zaiпteresiraпiћ citalaca. Ni оvЉ nije mali broj, dapace i vise od prvo pomenutih, jel' је naprosto resko пai1aziti na !judc za tu tematikн

пezaiпteresiгaпe. Stoga, ti1-a.Z od 500 primjeraka н kojima је kпjiga stampaпa. sigurno, весе moci нdovoljiti svim zпatizeUnicima od!losпo onima koji Ы је ћtjeii procitati.

310

Prikazi. osvtti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Time Уес prelaziш па skupiпu osпovпil1 podataka оdпоsво vaпjskil1 poka­zatelja о kпjizi s kојјша se valja odmah uvodпo upozпati. Njeпi izdavacj su Akademija nauku i umjetnosti Bosne i Hercegovine, te Institut za istoriju, Sara­jevo. Izlazeпje su finansijski pomogli americki donatori: Unjverzitet St. Law­rence-a, »Koemer Foundation« i Fundacija Vakнfa Doпia iz Kalifomije te Mini­starstvo obrazovanja, nauke i infoпnisanja Kantona Sarajevo. Recenzenti knjige su Bosanac akademik prof. dr. Mul1amed Filipovic ј Aшerikaпac prof. dr. Robert Donia, istoricю· ј sam odlican poznavalac te autor knjiga о Bosnj.

Knjiga је izisla iz stampe krajem 2000. godine u Sarajevu, sto u tvrdom, sto u mekom povezu i za slicпa monografska jzdaпja u uoЬicajenom formatu te u ukupnoш oЬimu od 220 stranjca. Ne racunajuci Predgovor i zakljucno razmatra­nje Na pгm1cu sinteze kпjiga sadrzi petnaest poglavlja i ЬiЫiografijн radova koje је autor u knjizi analizirao ili se na njih oslanjao. Osnovni tekst prati 187 fus­nota. Eпgleskj sazetak, zacudo, ве daje prijevoda glavnog naslova knjige vec za­pocinje podnaslovom koji sam, ne slucajno, u ovdasпjem osvrtu јпасе i sama izabrala kao temeljпo opredjeljujнce jezgro. Na samom kraju kпjige nalazi se cjtaocu U\1ijek dobrodosao Regisrar imena. ToJjko kao 11llZ\1a informacija; ifor­macjja kojom о samoj kпjizi, njezinom sadrzaju пiје zapravo kazano jos skoro ра nista.

О knjizi, medнtim, govoriti nije lako. U pomoc zato, najprije, pozivam пеkе сiпјепјсе povezaпe sa t~enim autorom. Licпost Eпvera Redzica је na pocetku 21. stoljeca nюguce i potrebtю sagledavati kroz bar trodjшeпzjoпalпu prjzшu. Najprije, radj se о covjeku kojj је, objektjvno, vec prakticno osam dece­njja osvijesceпim svjedokom svoga vremena, u:l.e шu domovine Воsпе ј Herce­govine, i, doskora, sire mu domovine Jнgoslavjje. Zatim, to је covjek koji је bio u datom okruzenju vecjnu toga vremeпa akterom tekttcil1 drustvenih zblvaпja, aktivпi ucesпik u donosenju politickill odluka па svim razinama, od lokalпil1 do repuЬiickj\1 i federalпiћ (makar пikad u naju:l.em vlastodrzackom krugu), u toku Drugog svjetskog rata i borac - vojnik svjetske pobjednicke aпtifasjsticke

koalicije па tlu Jugoslavjje odnosпo Bosne ј Hercegovine. Т пajzad, te mozda ponajYise i prije svega, Eпver Redl.ic је istorjear.

Sve pomenute tri dimenzUe se u Redzicevoj licnosti пешјпоvnо ј пeodvo­jivo preplicu. Tek faktickim uvazavaпjem njih svijll tri u cjjelinj nюgllce је rele­vaпtno odпositi se рrеша njegovom historiografskom djelu opceвito, ра mozda ј

poseЬice рrеша njegovoj, za sada, pretposljednjoj, 16. knjizi ро redu, knjizi koja ovdje zaokuplja Ь!jzu pozorпost. РоsеЫсе kazem zato, jer је k~jga Sto godiтza muslimanske politike dje\o koje, ро jednoj strani. odsljkava intelektualnu pю­

dнkcijll mnogЉ drugil1 autora, u pretezпoj шjeri пastalu za Redziceva zi.vota, te sadrZ.i, posredno i neposredno, ро drнgoj straвi, takoder zoatпu aotoЬiografskв 1юtа. (U meduvretnel1ll, u svojoj 87. godiпi. је vei: objavio svoj u 17. knjigu, о

ЗЈl

str. 217-381

akademiku i istoricaru Aпti Babicu, priprema naredпu, о akademiku i istoricaru Braпislavu Durdevu ... )

Veciпa Redzicevil1 knjiga је iz oЫasti istoriografije i pretezno se odnose па istoriju Bosne i Hercegoviпe. Vecina njih se, opet, neposredno dotice nacion­alne proЫem,at.ike, ne.~e s~ јој, ~~е ~~u~aj~o, i u c)elosti po~ve~ene. Ovaj zadnji podatak upuCUJe na si1Jedece dvtje СШЈешсе: nacюпalno pttanJe u Bosni i Her­cegovini је sredisnja drustvena proЫematika ove zemlje u 20. stoljecu, dok је istoricar Enver Redzic vec niz decenija nјеп uporni istrazivac i, prema tome, ne­sumпjivo veliki poznavalac. Imajuci u vidu do sada kazano postaje jasвije od kud i kako knjiga s naslovom Sto godina muslimanske politike и tezama i kon­trm1erzama istorijske nauke. Kad tome dоdапю, da је Enver Redzic ро svom etпickom izvoru i etnickoj samoideпtifikaciji Bosпjak, daje u najsire shvacetющ filozofskom obzoru 11Uшanista i u пovim egzistencijalnim drllstvenopolitickim okolпostima ро nacionalnopolitickoj pripadnosti Bosanac (kao sto је bio u rani­jim okolnostima odnosno, veeinu svog politicki osvijescenog zivotnog puta Jugosloveп) gotovo је upotpunjeп sklop za nastaпak ove knjige opredjeljujucih razloga.

Odlucujucu nюtoricku snagџ Redzicevom pisanju ove knjge је, uz uvazavanje vec pomeпutog, l!dalщula pak kataklizшa koja је uragaпom treceg svjetskog rata stigla Bosnu i Hercegovinu, njezine ljude i narode, te шedu ovima poseЬice njegov, bosnjacki. S obzirom na ukupni dotadasnji kontekst njegovog zivota, za Redzicev dulюvni ustroj, bila је to svestrana i totalna katastюfa. Uz­gredna mala asocijacija otkriva jednll istorijskom sudЬinom proizvedenu za­пimljivu koincideпcUu: situacija prakticki treceg svjetskog rata u Bosni, па pragu treeeg шilenijuma, u Redzicevo trece zivotno doba. Roden jos u Austro­Ugarskoj, u vrijeme Prvog svjetskog rata, da Ьi veciпu svog .Zivota prozivio u jugoslavenskoj dr.Zavпoj zajednici i sam aktivno ucestvujuci u Drugom svjet­skom ratu i drustvenim dogadanjima, prije i poseЬice nakon njega, docekavsi zatim, slobodtю mozemo reci, za Bosnu treci svjetski rat, Redzic пе samo пadzivljava tu najnoviju i ujedпo najstrasпiju agresiju па Bosnu, ostajuci "па povrsini" (Churchill: "Tito atloat" , 1949), vec "nesnosnom lakocom" intelektu­alnog stvaranja kao da ulazi u neku novu mladost. Pri tome zuri, jako zuri, kao da mu savjest ili podsvijest ne daju rrura.

Izvjestan autorov пemir pazljivijj ј kritjcпjji citalac шоzе prozreti ј kroz sami tekst knjjge. Razlozj za taj nemir su prema ovdasnjoj procijeni jpak nesto drugacije prirode i, kao sto cu pokusati malo kasnije naznacitj, kompleksniji. Ticu se, паrаvпо, Bosne, njene kompliciranosti koje su Ьili odavпo svijesпi kпjizevnici, drustveni istrazivaci, politicari. I da se sada vratim пјој, knjizi, 11jenom sadrzajн i пасiпu па koji је on izlozeп.

Autor је koristio komplementami metodoloski pristup iz1aganja, predstavUajuci sаzпапја i poglede drнgi\1 autora i odgovarajuca svoja zapal.aпja i

312

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001 .. str. 217-381

komentare о tematici tako sto је istoryska zbivanja i etno-nacionalne pojave pratio, uglavnom, koliko је to Ьilo moguce, Ьroпoloskim redom, ujedno promisljajuci је kroz pojediпe proЫemske Ыokove (srednjovjekovпi Bosnjaпi, jslamizacjja. bosnjastvo. pokret Bosnjaka. nacionalno pitanje Muslimana, ''muslimanska nacija", "Islamska deklaracija", turska i austrijska teza о bosanskoj nacjjj, srpsko ј , hrvatsko velikodr:lavlje, te Bo.sna ј Musljmani do Drugog svjetskog rata, u njemu ј posljje пјеgа sve do njjlюve ponovne bosпjacke tюmiпacjje u zadnjoj deceпiji . 20. stoljeca, siпtetiёki promisUajnj t'apor о Bosnjacjma ј bosanskoj пaciji) da pomeneш najvazпije. Na taj nacin uspijeva provesti citaoca kroz knjigu tako, da ovaj moze slijediti, pojedjnim jstorijskiш etapama razvoja tretiranu tematiku i stvarati svoju predstavu о njoj.

Nije smisJeno sadг:laj kпjige prepricavati vec i zato sto опа ро oЬimu nije velika te ји za1o naprosto treba procitati. Preprjcavaпje Ьilo bi, sa druge straпe, i t·izicno, posto Ы podrazumijevalo пekriticko preuzimanje Redzicevog prikaza i tumaceпja radova drugih autora. Redzicevo citjraпje pojedjпill autora pretpostavljalo је njegovo studiraпje пjЉovih djela, а to је posao koji meautim пјје moguce tek tako, usput obavi1i. Ali, upravo. taj bi studijski napor trebao procj onaj koji bi ћtio пaciпitj posve relevaпtnj OS\Irt па Redzicevu kпjigu. ProЬiem је utoliko· kompleksnjji, sto sam Redzjc za naslovпu tematiku svoje knjjge ne koristi jedan broj strucпih radova, kako domacЉakt э ј stranih autora, koji SLI Se jpak treba\j пас[ Па njegOV0111 Spisku, ЬоЈје recj, U postupku prikaza jfili anatize и kпjizi sa tјш пaslovom.

Naime, vec tt datoj fazi l1istorjografske (ј sire drustvene) obrade »nasill« [enomena је odgovarajuca produkcjja toljka, da је u jednom· kritickom пaletu tesko -шоzе obul1vatiti а pogotovo savladatj jedan istrazjvac, ра bio to jstoricar cak Redzicevog autorskog profila. Mada bi tako naslovljeno djelo vec moglo ili treba\o Ьiti stvar timskog naucnoistrazivackog projekta - s obzjrom па vlastito nattcnojstrazjvacko iskustvo, sama, naravno, ne mogu da ne dodam: multi-, ko- ј

iпterdiscjpJiпarnog - ipak јеdап pionirskj potllvat, kakav је Redzjcev, jzrazito је korjstan ј pomenutom potrebпom projektu dobrodosao putokaz. Zasto cak projekat? Zato, јег је etnjcko/пacionalno pitaпje u Bosnj, od raпog srednjeg Yijeka do pocetka 21. stoUeca, Ьilo i bice to u jos bar паrеdпо dogledno vrijeme, sjdriste kroz koje se prelaшaju gotovo svj apektj nјепе istorije, od klasicпo

politickill, vjersko-dulюvпill, vjersko-jnstitucUskф, demografskill, etnoloskjh, socjjalno-privrednih, ргаvпiћ, kulturoloskii1, socjoJjngvjstjckill, socijalпo­

psiholoskjh do antropoloskih ј psiholoskih, а sjgurno шisam pobrojala sve. Drugim rUecjшa, to је ili Ьј bio projekat koji u duzinu, $јгiпu ј duЬiпu zallvacalbi zahvatao transtempшalni drustvenj organizam i koпtekstualnost Bosne (Bosne ј Hercegovine). projekat daleko objmniji i svestranjjj 09. na primjer, onog koji је па teшu nacionalne problematjke Muslimana. oz deklariпшi jnterdjsciplinarni pгjstttp, uraaeп u Sarajevu prije tri decenije.

313

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30. Sarajevo, 2001., str. 217-381

Na temu koju obraduje Redziceva kпjiga је, пaime, u drugoj polovici 60-ih godina provedeпo јеdпо timsko politolosko-historjografsko istrazivaпje, koje је 1970. godine rezultiralo studijskim izvjestajem Stav Muslimaпa Bosne ; Hercegovine и pogledu nacionalпog opredje/jenja i jos пesto ranije odgovarajucom biЬ!iografijom od oko 700 jediпica. Izvjestaj tog projekta Redzic, sada, pretjeraпo ostro kritikuje, pogotovo, јег se пе radi о prereznom arhivskom istrazivaпju оdпоsно о primanюm historiografskom metodoloskom pristнpu. Za vrijeme kada је nastalo, to је ipak Ьilo zпасајпо djelo koje је, pored aпalize tematske Jjterature, zatim stampe, statjsticke evideпcjje, nesto memoarske ј arl1ivske grade primjenilo ј postupak anketjraпja.

Ali, to је Ьilo i vrijeme kada је, gotovo paralelno i nezavisno, svoje inteJektнalno stanoviste о muslimanskoj naciji, koju је 1968. godine pod imenom Muslimani promovirao Centralni komitet Saveza komunista BiH. objavio i istoricar Eпver Redzic. U javnom izlaganju па пaucnom skupu jugoslavenskih istoricara (Makedonija, 1969), objavljenom 1970. godine pod naslovom О posebпosti bosanskiћ Muslimaпa te, zatim, i u svojoj knjizi Tokovi ј otpori (str. 117), Redzic, uz jaku argumeпtacUu, iznosi da »U etnickom ; nacionalnom pogledu nije Ьilo i пета muslimanskog naroda« (podc. R.), isticнci kako »jako је u pюcesu formiranja etпicke zajedпice bosanskih mtJslimaпa »zasluga« i uloga islaшa neosporna, sama ta zajednica и etnickom smis/u nije muslimanska, vec је опа kako ро svome etnicko-istorijskom porijeklu, tako i ро svome etпjcko-istoJ·jjskom razvitku, bosanska« (podc. R.).

Sada. tri decenUe kasпije, Redzjc podsjeca na silnu kritikt1 kojoj је bio па razlicite javne пacine, i malюm jz redova muslimaпske iпteligeпcije, опdа izlozeп zbog svog bosanstva odnosno nepri11vatanja promoviraпja »nшslimaпske nacije« od strane rukovodstva SK ВiН, ocjeпjujuci, ujedno, Izvjestaj о pomeнutom projektu tadasnjom politickom apologetikom. Redzic sa dttzпorn pazпjom, prije svog slucaja, predstavlja tJ knjjzi ј usamljenj iпtelektualni istнp Мнl1ашеdа Filipovica koji se, jos par godina raпije (1967), esejisticki zalozio za пarodni duh Bosne паkоп cega шu је partijski rezim predbacio Ьosнjacki nacionalizaш i posljedjcno ga izolovao, spasavajuci »kurs srpsko-l1rvatske konverzije Muslimana« (R., str. 79).

S obzirom па vremeпsku podudarnost politicke odlнke о progla5avaпju nшslimaпa Musliшaпima i rezultata projekta kojiшa је, prema Redzicu, trebalo naucпo argumeпtirati koncepciju »nшslimanske пасјје«, ta је veza пeospoma. No, u domenu nacionalne problematike inteligencija је isla i ide i kod drнgih naгoda ruku pod ruku sa politikom ako, odnosno, kad procjenjuje da su pripremajнce politicke odluke t1 datoш jstorijskoш treпutkн napredak u pogledu doticпog pitanja. Misliш, da se i u slucaju ovog projekta radilo о tome da stt. dakle, ucesлici projekta svoj rad istraziyacki izveli i okoncalj , нtvrdujнci i pot•'гdнjuci drttstveпн pot1·ebu posebnog, odjeljujuceg zvaпicnog imenovaПJЗ

314

Prikazi. osvrti, prornocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001., str. 217-381

etnicke zajedпice bosaпskol1ercegovackog stanovпistva kojoj је Lt sirem drustvenom okruzenju u toku 20. stoljeca uglavпoш i pridavana, kako govor110 tako i pisano, muslimanska imenska konotacija. Time је, tada, trebalo ispostaviti defiпitivnu jednakopravпost sa preostale dvUe bosanskohercegovacke koпstitнtivne etnicke grupacije i u formalпo-pravnom pogledu. Suvise baпalno, а mislim i objektivno neadekvatпo, bilo Ьi ovome projektu pridavati funkciju puke sluskiпje oficijelne politike. Medutim, projekat је, ipak, pratila tada (Ьаг) jedna tamпa sјепа, krupпa пejasnoca. Zasto, naime, tako vazno istrazivanje nije Ьilo kadrovski јасе zastupljeпo, zasto u rad па projektu пiје pozvan па primjer Eпver Redzic, autor vec vise nанспiћ radova ра i kпј ige posvecene nacionalвom pitanju, poseblce onome u Bosпi i Hercegovini, tada i prvi covjek Jпstituta za istoriju radпickog pokreta u Sarajevu. Ili је pak zaoЬiden on, i jos tko, bas zato sto је ocjenjeno da se ne Ьi uklapao u eventualno zadatu koncepciju; s tim u vezi nюgla Ьi se dovesti i cinjeпica da se Redzic vec od 1972. nalazi u mirovini (sto је ispalo dobro za bosanskol1ercegovacku istoriografiju јег on naredпe tri decenije radi puпom parom, vise nego uspjesno odraduje drugi radni vijek).

Ovim, dakako nedopustivim, spekulacijama pribjegla sam uslovno, zbog svog nedovoljnog poznavanja stvari, na jednoj strani, ali i, na drugoj, zbog pretjerano nipodastavajuceg Redzicevog odпosa prerna tom projektu, pri cemu је seЬi dozvolio i poneko eklekticko паvоdепје. Na primjer, ono u vezi sa "sumnjivom argumentacijom" (R., str. 93) koju Redzic kao da pripisuje stavu projekta prerna kome "da је muslimansko i hrvatsko stanovпistvo medusobno Ьlize ро psiholosko-шoralпim karakteristikama, ро zajednickirn somatskim osoЬinama, pigrnentaciji kose i ociju". Upravo suprotno, kritikujuci kako srpsku tako i hrvatsku propagandu za pridoЬijanje Muslimana, Studijski izvjestaj (М. Hadzijal1ic) istice, da је rnoguce pridavati naucnu vrijednost pojedinim iznosenim etпografskim, kulturoloskim i drugim t·azlozima »u toliko u koliko su se oslanjali па pojediпe eleшente о zajedпickorn ili bliskorn etnickorn porijeklu, ali ne sarno Hrvata i Muslimana пеgо i Srba« (str. 89). Slozenost posla koji је seЬi zadao Redzic u knjizi Sto godina muslimanske politike је, medutiш, vjerovatпo tolika da је tesko izbjeci odredene nepreciznosti i greske kojirna, kad su u pitaпju stamparske, kпjiga obiluje, ра nije moguce posve tvrditi da nisu mozda ove шnjesane i u pomeпuti sporni koпtekst. Ovaj koпkt·etпi priшjer

iznijela sam јег se radi о ipak bitnom sadrzajnom pitanju koje је, ро nюm misljeпju, iziskivalo пuzan koшentar, sto пе znaci da duzвog osvrta ili kritickog odgovora пе p0\1lace i neka druga mjesta u knjizi.

Medutim, sama Ьil1 se radije ovdje kratko zadr·fala na problemн

наrоdпоsпе пошiвасiје koji је, poseЬice н drugoj polovici 60-ih i pocetkom 70-Љ godiпa 20.stoljeca, dakle oeito, jaku teretio 1·edove muslimaнskiћ/ЬosnjackЉ intelektualaca, r·az.dvajajuci il1 i slabcci njЊovu sпagu da u sireш drustvcnom okruzeпjн kompleksnije promisUajLr sadrzajrш sustirш васiопаlпоg pitaпja Lt

315

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30. 2001., str. 217-381

BiH. U tu sustiпu svakako spada i pitanje etnicke пominacj' Muslimana/Bosnjaka. Ali, to bil1 zeljela ovdje istaci, potrebпo је prisust~e osvijescenosti da је опо tek jedan od пekoliko bitnih aspekata пасiопа\nо problematike u BiH koja је, uz to, kao sto cu pokusati (i ја) ustvrditi, u Bosn~ opsta i nedjeljiva.

1

Moglo Ьi se reci da је bilo pitanje etпickog (samo) пomiпiranja Muslimaпa/ Bosnjaka kroz razdoblje zadnja dva stoljeca ovisno od пјЉоvоg opcedrustvenog statusnog karaktera, od toga sta је u datom istorijskom presjeku ugrozeno: nekada su to pretezno imovinski, socijalno slojni ili prosto kolektivno­zivotпi interesi koji zahvacaju ukupan bosaпski teritorijalпi okvir, nekada su to islamski vjersko-ku\turoloski aspekti. U vrUeme Gradascevicevog autonomnog pokreta protiv centralne vlasti istovjerske osmansko-turske drZзve u prvom planu Ьila је Bosna u svom geografsko-teritorijalпom sadrZзju, ciji nominalni etnikum su Ьili i1i su trebali biti, dakle, Bosnjaci. Krscaпska, katoliёka cetrdesetgodisnja austrougarska v\adavina u ВiН zbog ugrozeпosti vjersko­kultumog identiteta muslimana proizvede Muslimane kao u Bosni fakticki kolektivni individuum. Dogadanja u Drugom svjetskom ratu su bosanske Muslimaпe nominalвo definitivпo potvrdila. Ateisticka Titova Jugos\avija takoder, cak i oficijelno. Slom i nestaпak Socijalisticke federativne repuЫike Jugoslavije smrtno је ugrozio Ьosanskohercegovacke Muslimane koji, da Ьi sacuvali svoju narodпosпu cak fizicku egzistenciju, vezu, svjesno, svoj kolektivni identitet opet na usudno ime zemlje svog postanka, proglasavajuci sc Bosnjacima.

ProЫem nominiranja bosaпskih muslimaпa u etnickom pogledu је zbog svoje kompliciranosti u zadnjem stoljecu posve zasjenio drugu stranu meda\je u tretiraпju nacionalne proЬiematike u BiH. Nije se Ьilo, bar ne dovoljno, svijesno, ni u samoj Bosni, ni u sirem jugoslavenskom okruzenju, pri ёеnш automatski iskljucujem neposredno srpsko-hrvatsko susjedstvo, da је zapravo upitno rijeseno, mozda cak bolje reCi nerijeseнo, pitanje пarodnosne nominiranosti preostalog autohtonog stanovnistva BiH (Srba/pravoslavaca, Нrvata/katolika). S obzirom da akt etnickog nominiranja sluzi kao sredstvo medusobnog razlikovanja (pripadnika) Jednih od (pripadnika) Drugih (u Bosni i od Trecih i cak Cetvrtiћ) odnosпo prepozпavaпja (pripadnika) Istiћ, to је u okolпostima izrazite etпicke izmijesaпosti i premjesanosti etnickih kolektiviteta uпutar Bosne kao maticne domoviпe njih Sviju, ipak objektivno nastajala izvjesna i zajedniёka identifikacija. Ј

Mada su za nju postojali i postoje i fakticki uslovi i nesporni argumenti, spontaнi proces te identifikacije nije izdnao probu istorijskog vremena ustuknuvsi pred jacim, iпасе svojim stalпim pratioceш ј protiv11jkom, velikosrpskim ј velikohrvatskim nacionaliztnom koji su se, ocekivano, razvili do пeslucene шјеге uoci te, u vrijeшe samog rasapa zajednicke jugoslavenske

316

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001., str. 217-381

drzave, mirisuci plijen u vidu razdiobe BiH. Kontekst dogadanja koji је uslijedio pokazao је svu moc manipulacije emocioпalnim nаЬојеш etnicke pripadnosti. Zajednicko bosansko (bosanskohercegovacko) zeшaljsko teritorijalno obiljeZje koliko - toliko subjektivizirano i u samim bosanskim SrЬima i bosanskim Hrvatima, bar оа simbolicnoj ravni i sa njihove strane usvojeno, tada је u njima uveliko razoreпo posredstvom sirece se agresivпe etпo-nacionalne hoшogeвizacije, iz Bosni i Hercegoviпi, susjednih пastajajucЉ samostalnЉ drzava Srbije/reduciraпe Jugoslavije i Hrvatske. Bosaвskim SгЬiша i bosanskim Hrvatima 11atnetпut је imperativ etnicko-identitetske lojalnosti sa "Svojima", Sve-Srbima i Sve-Hrvatiшa, sto је ujedпo znacilo, uostalom, i Ьilo usmjereno ka sto jacem odjeljivaпju шedu etnickim kolektivitetima unutar BiH. Da је u nekoj mjeri procesu meduetnickog udaljavanja pogodovao, inaee legitimni, akt samop•·oglasenja Muslimana Bosnjacima, takoder, vjerovatno nije spomo. Konkretne istorijske politicke okolпosti ва prijelomu 20. i 21. stoljeea koje su Ьile, dakle, izrazito neвaklonjene mogucem procesu sve-bosanskog etnjckog oЬ!jkovanja nisu projzvele, ni u momentu prejmenovanja Muslimana u Bosnjake ni u 11arednim godjпama, cak ni pokusaja komplementarnog nominiranja Srba ј

Нrvata u BiH u bosanske Srbe odnosno bosanske Hrvate.

Nemali problem koji se javlja oko »nase« tematike u analjzama drustvenih nauka, poseЬice historiografije, na bosanskom, hrvatskom, srpskom/ crпogorskom (i пе samo пjima) jezickom podrucju, vezan је па tenнinolosku пeujedпacenost u pisanom izrazavanju. 1 Redzic u svojoj knjizi koristj za iste pojmovne sadrzaje cas atriЬut etnjcki, cas nacionalпi. Dok se domaca гјјес:

narodпosni, -а, -о nekako izguЬila; svakako је u daleko manjoj upotreЬi u odnosu па оЬа pomenuta jnace posve vec udomacena izraza strarюg porjjekla. Kad је u pitanju sadгZajna problematika slol.eniћ drustvenih zajednjca, u cemu ВјН dгZi mozda ј prvenstvo, terminoloskj aparat, i u istorjografijj, mogao је vec imati, а u savremenom trenutku sigurno ima zпасајпu analitskospoznajnu fuпkciju, ра cak i neposredni utjcaj na drustvenu praksu.

Naime, kako stvari terminoloski stoje u pogledu bo.Sпjacke nacUe, kako u pogledu bosanske nacije? Kako nekad, kako danas? S obzirom da su odgovori ovisnj od dogovora onih koji izraze u svom diskursu koriste, to Ьi, neovisno od toga da пekog znacajnjjeg koпseпza пета u naucпoj literaturi ni na interпacio­nalпom plaпu, ipak vrijedilo pokusati ga uspostavjti i odгZavati medu опјmа koji se bave bosanskol1ercegovackom nacjonalnom problematikom. То vec zbog kapitalnog znacaja koji upravo ona ima u bosaпskohercegovackom drt~stvu.

Koliko nesporazшna moze proistecj, 11а primjer, vec iz redosUeda navonenja rюmiпalпiћ atriЬt~ta пасiје u podnaslovu Redziceve knjige koji. dakle, najavljuje raspra vu о genezi ideje bosшzske. bosnjacke nacije. Redzic, kao klasicпj jstoricar, pri tome ne pridaje jpak u savremeno doba neke potrebne pozoГI1osti i termjnoloskim razgra11ieenjima tretirane оsпоvпе tematike.

317

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30. Sarajevo, 2001 ., str. 217-381

Uval.ava, ciпi se, logiku istorijskog etпickog razvoja, etпickog kontiпiиma. u kome је (sгednjovjekovni nepodjeljeni) bosanski etnikum (nacion) evolиirao preko, zпа se, razlicitil1 stadUa, u savremenu bosnjackи naciju. Dakle, bosansk~ nacija lu·onoloski se razvila, sticajem istorijskih okolnosti, ovdje, uslovno pojedпostavUeno (i neprecizno) receno, u bosnjacku. Takav polazпi koncep; svodi pojam nacije na пјепu etnicku podlogu, njerш etnicku sustinu. zapostavljajиci опај ostatak znacenja pojma nacija koje sadтZi, prema dt·ugacijim shvatanjima, i izrazito neetnickи, civilnu kompoпentu. U slucaju definiraпja americke nacije, na primjer, је ta gradanska (civilпa), drzavno-identitetпa

kompoпeпta ne samo osnovпi vec zapravo i jedini sadr:laj pojma пасiје. Americki meltiнg pot је и dvostoljetnom istorijskom procesu uveliko potisnнo znacaj etnicke komponente, ukljucujuci rasne razlike. Bosna је, kao i vecina zemalja Europe, posve drugacф jstorijski slucaj, ali opet ne i neka toliko posebna civilizacija, gdje pojam nacije ne Ы Ыо sadrzajno napunjen ipak i slicпim oЫUezjjma i trendovima. U eri vec nezadrzivog svjetskog procesa globalizacije i opstЉ demokratskih razvojnil1 tendencija drustvenog uredenja drl.avпih zajednica, pojam nacije objektjvno sve vise poprima оЬЩеiја novovremenih, modernih drustvenil1 strujanja i sve vise guЬi etпicki prizvuk. Etпikuш kao etnikum u svoji111 osnovnjm sadrzajnim dimeпzijama (maternji jezik, zajednicki teritorij, istorijska memorija, sistem оЬiсаја itd.) ostaje i dalje, пegdje јасе, negdje slaЫje na istorijskoj sceпi, ali, istorijski zakonjto, guЬi korak sa gradanskim priпcipom. Ukljucivaпje Bosne u europsko i svjetsko okruzenje је пezadrziv istorijskj proces kojj, slicno kao u slucajevima drugill pojedinacnih zemalja, iziskuje organizaciju drzavпe zajedпice kao doticne nacije, dakle, bosaпske nacije. О tome kako ј zasto је и bosanskom slucaju nttzпo пе prijeёiti vec ро potreЬi pomoci пеkе mehanizme i uspostavljati te, zatim ili ujedno, njegovati оЬа kolosjeka, etпicki odnosno etпonacioпalni (ршю medusobno uvazavanje Bosпjaka, bosanskill Srba i bosaпskih Hrvata) i drl.avпonacionalni (bosaпska nacUa) ј sama sam istrazivala i u zadпjih nekoliko godina dosta i pisala sto је, djelimicrю, zaЫljezeno ј u Redzicevoj knjizi.

Historijsko vrijeme proizvodi stalпe drustvene prшnjene, шаnје, vece, prijelomne. Тај tok pokusavaju pratiti drustvene nauke i u polju semantike i ter­шiвologije. Nesporno је, da је u Bosпi bar zadпje stoljece i ро u pogledu et­nickog/пacioпalnog pjtanja nabljeпo bezbrojnim istorUskjm procesima, zЫvan­jima ј dogadajima koje su tretirali mnogi istrazivaci, пarocito jstoricari, cije пат poglede Redzic i predstavUa i aпalizira u knjizi, пе zadrzavajuci se pri tome. шedutiш, i па razlicitiш semaпtickim nivoiшa pojma пасiје. Na to pitanje se potrebnom siriвoш, пaravrю, пе шоzе pokusati odgovarati пi па ovom mjestu, to Ы trebala Ыti stvar posebпog istrazivaпja, a\i bar јеdап aspekt, aspekt savr·eme­пog istorijskog t1·eпutka koj i па vise mjesta, makar u drugacijeш koпtekstu, dotice i Redzic, izrazito iziskuje роmеп.

318

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi. 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Naime, totalrюm promjeпom formalrюg zemaljskopolitickog statusa, Воsпа i Hercegoviпa postaje iz zemlje kojaje bila kroz dt~ga stoljeca ukljuceпa u пеkо vece iшperijalпo/drzavпo okruzeпje, ро prvi put u novijoj istoriji, zemlja koja је пezavisna, meatmarodпo priznata drzava (ako pri tome sada, uslovno, odmislimo konkretпu istoгijsku dogaaajnost koja је uslijedila i koja traje) te bi time bosaпskol1ercegovacki drustveпi orgaпjzam vec objektjvrю poprjmjo obil­jezje bosanske пасјје, da оп - пarod/puk te zemlje svoju drfavu zajsta i \юсе. Јег, ро uzorи bar па ovaj dio Europe, semaпticko objasпjenje izraza nacija skladno је s\ijedecoj prostoj jednacini: narщl/puklpopulus (ра ј viseetпickog

sastava, rijetke su etпjckj lюmogene zemlje) + drzava (samostalna, пezavisna) = пасiја. Dok su, tako, narodi/populi (pl.) (gotovo) svih zemalja uglavnom jedjnstveпo 11tjeli, ра i ЬогјЈј se za svoju nezavisnи, samostalnи dr.lavu, postajuci njenim osvajanjem nac~ama, u BiH takvog narodnog konsenza, konsenza unutar velikovecinskog djela bosaпskol1ercegovacke populacije, ne t1\azeci ovdje LJ

razloge, nUe Ьilo i (jos) nema.

Bosaнska situacija је, i u tom pogledu, meautjm, zajsta vise nego speci­ficлa, iznimna. Najme, to sto svoju samostalnu, nezavisпи drzavu Bosntt ј Her­cegovinu njen velikovecinski dio populacije (kao da) nece, tи ciпjenicu, opet iz svojЉ razloga, пе pril1vaca globalпo europsko i svjetsko drиstvenopoliticko ok­ruzeпje, prosto imperativno trazeCi, od druge polovice 90-ih godiпa, politickim i ekonomskjm mjel'ama, presиdnи рrоmјепи, pt'eokret и pomenиtoj populaciji, пјеn definitivni zaokret u pravcu voljnog иsvајапја bosanskol1ercegovacke drfave kao svoje, svoje vlastjte (i, naravno, jedine). Da li to okru.Zenje, u po­meпиtim парогјша, postиpa optimalrю ili пе, posebno је pitanje koje ne moze Ьiti stvar ovdasnjeg razmatranja; vrijeme od pet i pol godina nakon nametnutog za Bosnи opsteg mirovnog ugovora ne nudi иvjerljivih dokaza о uspjesnosti te politike, sto opet пе znaci, istorijski gledano, da је mogla bjti neka druga i dru­gacjja dokazjvo bolja. lstoгijski је pak, dakako, provjereпo da se nesamjerivo teze i sporije od politike, i sto cega drugog, mijeпja svijest, kako individualna, tako i, uslovno receno, kolektivna, ра valja, и datim okolлostima vrlo sporog ј

postepcnog dгиstvenog uranjanja demokratskih vrijednosti i procedura, stгpljivo cekati da proces sazrijevaпja te svijesti koпacno proizvede velikoveciпski (kog­пitivni i afektivni) konsenzus u bosanskoj popиlaciji о pot1·eЬi identifikacije sa svojoш drzavom, jedirюm koja im zapravo to moze biti i jedinom koja im је па voljи, sa dr.lavorn Bosrюm i Hercegoviпom. Sam proces о kome је rijec ujediпjuje prep\jcuce se aspekte politjcke socijalizacije i participacije proiz­vodeci gradansku politicku kultnru u vidu savreшenog europskog poimaпja. Konkretna putanja tog procesa ispoljava se nastajanjem bosanske nacije. Bosaп­ska nacija rnoze se, stoga, ozпaciti kao politicko-kultиrпi prodиkt u saшoosvi­jeseerюm razvoju bosanskol1ercegovacke populacije iz statusa пedrzavotvornog пarodnog/puckog eпtiteta u status dri.avotvornog subjekta.

319

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Kompliciranost bosanskog putaje, pri tome, obiljezena, dakle, unutamjim razilazeпjima ро, dijeloщ politicki namettшtom kriteriju iпteresa trUu bosanskil1 koпstitutivnih etnoentiteta, dijelom kao prirodna poslijedica staпja faktickil1 et­norazlika. ОЬа slucaja, оЬа ponaosob i оЬа zajedno, neodvojivi su od (civilnog) procesa паstајапја bosanske nacije. Vecinsko populacijsko subjektiviziranje bo­saпske drZзve odnosпo nastajaпje i dozrijevaпje bosaпske nacije jeste i Ьiсе uslovljeno sistematskim stvaranjem, odгZavanjem ј reprodukcijom opstedrust­venih oko\nosti za jedпakopravan status i jednakovrijedan tretman sva tri bosan­ska konstitutivna etnoentiteta: Bosnjaka, bosanskih Srba , bosanskih Њvata. Jer, u tom etno pogledu Bosnu i Hercegovinu valja i u savremenom istorijskom treпutku, kao i sto godjпa i vjse uпazad, usporedivatj sa prirodnom pojavom veznih sudova, poznatom iz fizike. Као sto voda ne trpi silovanja te se kako, ko­liko ј gdje god u istu posudu nalijes, automatski uspostavi ukupna nivojska ur­avnotezenost vodene povrsine, njezina vodoravnost, druge vrste ravnost, et­noravnost, nuzna је pretpostavka nastanka bosaпske nacjje, sto се reci, i per­spektive zemlje Bosne i njenih Uudi. Historiografski konvencionalnijim, а to је ujedno tl sire drustvenonaucnom pogledu terminoloski manje obavezujucim jezikom, Redzic, ipak posve jasno, izrice ovaj osnovni princip odrzavanja Bosne Bosnoш i ovako: "sto је politicki jaCi jedan narod u ВiН to је slaЬija BiH, koja moze Ьiti staЬilna i jaka ukoliko u praksi uspjesnije obuzdava i savladava sopstveпe nacionalizme. BiH је нtoliko јаса нkoliko su njeпi пacionalizmi sla­biji." (str. 194)

Da, tome nas нedvosmisleno uci istorija Bosne. Ovdasnjim uporednim jos drugim drustvenodisciplinamim pristupom pokusala sam unekoliko artikulirati naslovnu tematiku zato jer ona, iz razloga razumijevanja i razjasnjavanja, Шl­prosto iziskuje primjenu pomoeniћ metoda· historiografiji komplemeпtarnih drustvenil1 11auka. Svestraпo historiografsko istraiivanje narodnosno/nacionalпe proьtematike i njeno historijsko promisljanje u savremenosti ostaju, ipak, osno­vica saznavanja i ovog podrucja stvarnosti. Stoga su knjige, poptlt Redzieeve, i dalje itekako korisne i potrebne.

Vera KгZisnik - Bukic

* * *

320