PRIRUNIKza upisno testiranje kandidata za MASTER STUDIJE iz

EKONOMIJE

Strana

1

1. Cilj poveanja poreskih stopa je: a) poveanje budetskog deficita b) smanjenje budetskog deficita c) odravanje postojeeg nivoa budetskog bilansa Ukoliko centralna banka prodaje obveznice: a) ponuda novca se smanjuje b) ponuda novca se poveava c) ne utie se na ponudu novca Poveanje brzine opticaja novca: a) smanjuje stopu inflacije b) poveava stopu inflacije c) ne utie na stopu inflacije Smanjenje agregatne tranje stvara: a) inflatorni pritisak b) deflatorni pritisak c) ne utie na poslovanje u privredi Ukoliko je marginalna sklonost potronji 0, 5; onda je multiplikativni efekat: a) 0,5 b) 5 c) 2 d) -2 Poveanje stope inflacije direktno utie na: a) realnu kamatnu stopu b) nominalnu kamatnu stopu c) referentnu kamatnu stopu d) nema uticaja na kamatnu stopu Drava iji je neto izvoz negativan ima: a) pozitivan neto odliv kapitala b) negativan neto odliv kapitala c) odliv kapitala ne zavisi od neto izvoza Poveanje carinske stope: a) smanjuje cenu proizvoda b) poveava cenu proizvoda c) ne utie na cenu proizvoda Da bi smanjila efekte fiskalne ekspanzije na agregatnu tranju, centralna banka vodi: a) ekspazivnu monetarnu politiku b) restriktivnu monetarnu politiku

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Strana

2

10. Ako je nominalni devizni kurs da se za 1$ dobije 60dinara, a flaa Coca Cole kota u Srbiji 90 dinara, a u SAD 1,5 dolar, onda je realni devizni kurs amerike Coca Cole za srpsku Coca Colu: a) 2,5 b) 2 c) 1 d) 3 Jedan od uzroka nezaposlenosti je: a) minimalne plate b) rigidnost plata c) promene u strukturi privrede d) sve prethodno navedeno Ako u privredi novana masa raste po stopi 6% godinje, a brzina opticaja novca je konstantna, ta je od dole navedenog tano? a) realni GDP raste po stopi od 1%, a inflacija 7% b) realni GDP raste po stopi od 6%, a inflacija 6% c) realni GDP raste po stopi od 4%, a inflacija 2% d) realni GDP raste po stopi od 8%, a inflacija 2% Ako je nacionalni dohodak Y=1000 i potronja na sva domaa i strana dobra i usluge je 900, neto izvoz iznosi : a) 100 b) -100 c) 1900 d) Ne moe se izraunati Prihodi od akcija koje poseduje srpski dravljanin u komapniji koja se nalazi u Nemakoj se raunaju u nemaki GDP i GNP: a) tano b) netano Efekat da su domae investicije u zemlji vee od domae tednje je: negativne neto strane investicije a) b) spoljnotrgovinski deficit c) budetski deficit d) tano je a) i c) Smanjenje poreza e pomeriti krivu planirane potronje _________, a IS kriva e se pomeriti ___________: a) na gore; u levo b) na gore; u desno c) na dole; u levo d) na dole; u desno

11.

12.

13.

14.

15.

16.

Strana

3

17. Centralna banka prodaje obveznice na trite. Cilj je: a) smanjenje koliine novca b) poveanje koliine novca c) poveanje izvoza d) sve prethodno navedeno Dugorono poveanje ponude novca dovodi do: a) poveanja cena, ali bez promena u dohotku b) poveanja dohotka, ali bez poveanja cena c) poveanja i cena i dohotka d) bez promena u cenama i dohotku Ako je funkcija potronje C=C+0,8(Y-T) i porezi se smanje za jedan dolar, ravnoteni nivo dohotka e se: a) smanjiti za 5 dolara b) smanjiti za 4 dolara c) poveati za 5 dolara d) poveati za 4 dolara Ako a) b) c) d) je realna kamatna stopa 4%, a nominalna kamatna 11%, stopa inflacije je: 16% 3% 7% 8%

18.

19.

20.

21.

Poveenje ponude novca pomera: a) LM krivu na gore (u levo) b) LM krivu na dole (u desno) c) IS krivu u desno d) IS krivu u levo Ako a) b) c) d) graani iznenada ele da zadre vie novca bez obzira na kamatnu stopu: drava e poveati poreze LM kriva e se pomeriti na gore (u levo) realni dohodak e se smanjiti tano je sve navedeno

22.

23.

Ako centralna banka smanji ponudu novca istovremeno sa poveanjem poreza, efekat e biti: a) definitivno e se poveati kamatna stopa b) definitivno e se smanjiti kamatna stopa c) ravnoteni nivo dohotka e se definitivno poveati d) ravnoteni nivo dohotka e se definitivno smanjiti GDP a) b) c) d) meri rashode svih finalnih dobara i usluga ukupni prihod svih u privredi ukupnu dodatu vrednost svih preduzeca u privredi sve prethodno navedeno

24.

Strana

4

25. Pretpostavimo da tipini potroa kupi jednu jabuku i jednu pomorandu svakog meseca. U baznoj godini 1986. cena je bila 1$, ista i za jabuku i za pomorandu. U 1996. godini, cena jabuka porasla je na 2$, dok je cena pomorandi ostala na 1$. Pretpostavljajui da je CPI za 1986 jednak jedinici, onda je CPI u 1996. jednak: a) 1/2 b) 1 c) 3/2 d) 2 Privatna tednja je jednaka a) prihod (income) privatna potronja b) prihod privatna potronja porezi c) prihod privatna potronja dravna potronja d) prihod privatna potronja dravna potronja porezi Posmatrajte privredu u kojoj novana masa raste po stopi od 7% godinje a brzina opticaja je konstantna. ta je od dole navedenog tano? a) realni GDP raste po stopi od 2%, a inflacija 5% b) realni GDP raste po stopi od 7%, a inflacija 7% c) realni GDP raste po stopi od 2%, a inflacija 9% d) realni GDP raste po stopi od 9%, a inflacija 2%

26.

27.

28.

Ex ante realna kamatna stopa razlikuje se od ex post realne kamatne stope samo kadaa) b) c) d) novana masa raste po konstantnoj stopi novana masa ostaje nepromenjena novana masa pada po konstantnoj stopi stvarna inflacija se razlikuje od oekivane inflacije

29.

Prema klasinoj dihotomiji, na koju od navedenih veliina utie monetarna politika a) nivo cena b) realna zarada c) realna kamatna stopa d) stopa rasta realnog GDP Ako je nominalni devizni kurs da se za 1$ dobije 150 japanskih jena, a Big Mac kota 2$ u SAD, a 300 jena u Japanu, onda je realni devizni kurs amerikog Big Maca za japanski Big Mac a) 1 b) 2 c) 150 d) 300

30.

Strana

5

31. Izaberite par rei koji najbolje kompletira reenicu: Ako dravne kupovine porastu, nacionalna tednja e ___________, a ravnoteni realni devizni kurs e __________ a) pasti; pasti b) pasti; porasti c) porasti; porasti d) porasti; pasti Ako a) b) c) d) Centralna banka smanji ponudu novca AS kriva se pomera udesno AS kriva se pomera ulevo AD kriva se pomera udesno AD kriva se pomera ulevo

32.

33.

Poveanje agregatne tranje, nastalo poveanjem dravnih rashoda poveava a) i proizvodnju i cene u dugom roku b) proizvodnju u dugom roku ali ne i u kratkom roku c) cene u kratkom roku ali ne i u dugom roku d) proizvodnju u kratkom roku ali ne i dugom roku Prema IS-LM modelu, ukoliko Centralna banka povea ponudu novca, kamatna stopa e: a) pasti, a pae i dohodak b) pasti, a porae dohodak c) porasti, a pae dohodak d) porasti, a porae i dohodak Pretpostavimo da drava podie poreze. Prema IS-LM modelu, ta treba centralna banka da uradi da bi dohodak (income) ostao konstantan, i ta je posledini efekat na kamatne stope? a) Centralna banka mora da povea ponudu novca; kamatna stopa ostaje nepromenjena b) Centralna banka mora da povea ponudu novca; kamatna stopa pada c) Centralna banka mora da smanji ponudu novca; kamatna stopa ostaje nepromenjena d) Centralna banka mora da smanji ponudu novca; kamatna stopa raste Ako Vlada podigne poreze, a centralna banka sprovodi politiku dranja konstantnih (nepromenjenih) kamatnih stopa, onda e kombinovani efekat ovih politika biti takav da e dohodak a) pasti b) ostati isti c) porasti d) ne moe se zakljuiti na bazi datih informacija

34.

35.

36.

Strana

6

37. Ako drava povea transferna plaanja penzionerima za 7%, ta dodata vrednost se rauna u GDP a) tano b) netano Prema Mundel-Fleming modelu, apresijacija deviznog kursa bi: a) smanjila i uvoznu i izvoznu traznju b) poveala uvoznu, a smanjila izvoznu tranju c) smanjila uvoznu, a poveala izvoznu tranju d) poveala i uvoznu i izvoznu tranju Prema Mundel-Fleming modelu, u maloj zemlji sa fleksibilnim deviznim kursom, smanjenje poreza bi uticalo da devizni kurs: a) raste b) raste u istoj proporciji sa inflacijom c) ostane nepromenjen d) pada U maloj otvorenoj privredi sa fleksibilnim deviznim kursom, monetarna ekspanzija a) poveava dohodak b) smanjuje prihod c) ne menja prihod (nepromenjen) d) moe i da povea i da smanji prihod, to zavisi od toga ta se deava sa deviznim kursom U maloj otvorenoj privredi sa fiksnim deviznim kursom, fiskalna kontrakcija a) poveava i ponudu novca i dohodak b) poveava ponudu novca i smanjuje dohodak c) smanjuje ponudu novca i poveava dohodak d) smanjuje i ponudu novca i dohodak Drava vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku ako: a) poveava poreze ili smanjuje javnu potronju b) smanjuje ponudu novca c) poveava ponudu novca d) poveava javnu potronju ili smanjuje poreze Centralna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku ako: a) putem operacija na otvorenom tritu prodaje obveznice b) smanjuje deficit u budetu c) poveava poreze d) odobrava izvozne stimulacije Trina ravnotea: a) jednakost ponuenje i traene koliine b) jednakost cene i trokova c) jednakost cene i prihoda

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

Strana

7

45. Kamatna stopa je: a) cena rada b) cena kapitala kao faktora proizvodnje c) cena zemlje kao faktora proizvodnje Dravno preduzee je: a) javno preduzee b) preduzee u vlasnitvu drave c) drutveno preduzee Dividenda je: a) prinos po osnovu akcije b) prinos po osnovu obveznice c) isto to i kamatna stopa Viak (suficit) na tritu nastaje: a) kada je ponuda (ponuena koliina) vea od tranje b) kada je profit pozitivan c) kada je profit negativan Monopson je trina struktura a) jednog prodavca i mnogo kupaca b) mnogo prodavaca i mnogo kupaca c) jednog kupca i mnogo prodavca tednja je: a) deo dohodka koji nije utroen b) utroeni deo dohodka c) isto to i amortizacija Konvertibilnost valute je: a) zamenjivost domae za stranu valutu pri zvaninom deviznom kursu b) pad vrednosti nacionalne valute c) cena strane valute Inflacija ukazuje na: a) rast opteg nivoa cena b) pad opteg nivoa cena c) nema promena u nivou cena Broker je: a) lice koje za tu raun plasira novac b) lice koje u svoje ime i za svoj raun plasira novac c) lice koje odobrava kredite GDP a) b) c) je: bruto nacionalni proizvod bruto domai proizvod nacionalni dohodak

46.

47.

48.

49.

50.

51.

52.

53.

54.

Strana

8

55. Trgovinski bilans zemlje je: a) vrednost izvoza umanjena za vrednost uvoza b) promena u meunarodnoj investicionoj poziciji zemlje c) transakcija koji rezidenti jedne zemlje obavljaju sa svetom Potranja je: a) utroeni deo dohotka b) akumulacija c) neutroeni deo dohotka Ukoliko cena proizvoda na tritu opada, pri padu cene: a) pada koliina dobra koji kupci spremni i sposobni da kupe b) raste koliina dobara koji su kupci spremni i sposobni da kupe c) koliina dobara se ne menja Zlatni standard dolara ukinut je kao posledica koje krize? a) Velike depresije b) Drugog svetskog rata c) Naftnog oka 70-tih d) Zalivskog rata ta biste od navedenog identifikovali kao nedostatak Evropske monetarne unije? a) Promene u raspodeli prihoda od senjorae b) Nefleksibilnost monetarne politike c) Pitanje valutnog rizika za pojedine zemlje d) Alokacija faktora proizvodnje Izborni sistem utie na to da veinu guvernera u Evropskoj centralnoj banci ine a) Politiari b) Monetaristi c) Kejnzijanci d) Evro-optimisti U IS/LM modelu, IS kriva je funkcija a) I b) I+S c) C(Y-T)+I+G d) C(Y-T)+I+G+X-M Gotov novac spada u a) M0 b) M1 c) M2 d) M3

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

Strana

9

63. U razvijenim privredama, najvei deo BDP-a stvara: a) Poljoprivreda b) Industrija c) Usluge d) Dravna potronja Evropska monetarna zmija u tunelu bila je neuspena jer a) Meusobne fluktuacije evropskih valuta su bile prevelike b) Nestabilnost dolara je uruila sistem c) Manje stabilne evropske valute su uruile sistem d) Zmija je suvie ograniila monetarne politike zemalja EEZ CEFTA je a) Zona slobodne trgovine b) Carinska unija c) Zajedniko trite d) Jedinstveno trite Od ponuenih oblasti, koja je najpodesnija za unapreenje konkurentnosti jedne zemlje? a) Zatita ivotne sredine b) Obrazovanje c) Razvoj klastera d) Industrijska proizvodnja Koja je ekonomska politika najefikasnija u borbi protiv recesije u uslovima niske inflacije? a) Poveanje poreza b) Poveanje ponude novca c) Poveanje cena akcija d) Prodaja dravnih obveznica U etiri slobode u Evropskoj uniji ne spada sloboda kretanja a) Roba b) Kapitala c) Znanja d) Usluga Ako a) b) c) su investicije u nekoj dravi vee od nacionalne tednje, ta drave je: neto uvoznik kapitala neto izvoznik kapitala nema promene neto odliva kapitala

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

Strana

Filipsova kriva odreuje supstitutivni odnos u kratkom roku izmeu: a) inflacije i GDP-a b) GDP-a i nezaposlenosti c) inflacije i nezaposlenosti d) investicija i nezaposlenosti

10

71. Kupovina polovnog automobila se rauna u GDP-u kao: a) Investicija b) Potronja c) neto izvoz d) ne rauna se u GDP Poveanje nezaposlenosti utie na: a) smanjenje javnih prihoda i poveanje javnih rashoda b) poveanje javnih prihoda i poveanje javnih rashoda c) ne utie na budetski bilans d) smanjenje javnih prihoda i smanjenje javnih rashoda Cilj sprovoenja javnih radova je a) smanjenje zaposlenosti b) poveanje nezaposlenosti c) poveanje zaposlenosti d) nema uticaj na trite rada Supstitucija uvoza ima za cilj poboljanje: a) kapitalnog bilansa b) budetskog bilansa c) spoljnotrgovinskog bilansa Stagflaciju karakterie: a) smanjenje privrednog rasta i poveanje nivoa cena b) poveanje privrednog rasta i smanjenje nivoa cena c) smanjenje privrednog rasta i smanjenje nivoa cena d) poveanje privrednog rasta i poveanje nivoa cena Restriktivna fiskalna politika: a) poveava agregatnu tranju b) poveava agregatnu ponudu c) smanjuje agregatnu tranju d) smanjuje agregatnu ponudu Deflacija je: a) opti pad nivoa cena b) opte poveanje nivoa cena c) nivo cena se ne menja 78. Fiskalna ekspanzija u velikoj otvorenoj privredi: a) ne utie na svetsku kamatnu stopu b) poveava svetsku kamatnu stopu c) smanjuje svetsku kamatnu stopu

72.

73.

74.

75.

76.

77.

Strana

11

79.

Smanjenje EURIBOR-a: a) poveava kamatne stope na kredite b) smanjuje kamatne stope na kredite c) ne utie na kamatne stope na kredite

80. Budetski suficit postoji ukoliko su: a) javni prihodi manji od javnih rashoda b) javni prihodi vei od javnih rashoda c) javni prihodi jednaki javnim rashodima Tokom perioda inflacije: a) nominalni GDP (Gross Domestic Product Bruto domai proizvod) raste u istom procentu kao i realni GDP b) nominalni GDP raste u veem procentu od realnog GDP c) realni GDP raste u veem procentu od nominalnog GDP d) ne moe se utvrditi odnos rasta nominalnog i realnog GDP Ako a) b) c) d) srpski dravljanin odri koncert u Francuskoj, prihod od koncerta se rauna u: srpski GDP i francuski GDP srpski GNP i francuski GNP (Gross National Product Bruto nacionalni proizvod) francuski GDP i srpski GNP francuski GNP i srpski GDP

81.

82.

83.

Ako se GDP deflator povea ove godine u odnosu na prethodnu za 7%,a realni GDP se povea za 1%,onda se nominalni GDP: a) smanji za oko 8% b) povea za oko 6% c) povea za oko 8% d) smanji za oko 6% Ako prosean potroa kupi svakog meseca jednu jabuku i jednu pomorandu, ija je cena u 2000. godini (koja je bazna) bila 1 $. 2005. godine, cena pomorandi je porasla na 3$, dok je cena jabuka ostala nepromenjena. Ako je CPI u baznoj godini jednak jedinici, onda je u 2005: a) 2 b) 3 c) 0,5 d) 0,33 Kupovina novog automobila od strane graanina se u GDP rauna kao: a) potronja b) investicija c) ne rauna se u GDP d) transferno plaanje Kupovina polovnog kompjutera se ne rauna u GDP: a) tano b) netano Konstantna stopa povraaja prinosa se dogaa kad se: a) proizvodnja duplira kad dupliramo sve faktore proizvodnje b) proizvodnja ostaje dugorono konstantna c) marginalni proizvod rada bude jednak marginalnom proizvodu kapitala d) marginalni proizvodi rada i kapitala ostaju nepromenjeni

84.

85.

86.

87.

Strana

12

88. Ako je nominalna kamatna stopa 5%, a cene rastu godinje za 1%, realna kamatna stopa je: a) 4% b) 6% c) 7,5% d) 18% Ukupna tednja jednaka je: a) prihod privatna potronja b) privatna+javna potronja c) javna potronja+transferna plaanja d) prihod-javna potronja-privatna potronja Kada drava povea penzije za 5%, ta dodata vrednost se rauna u GDP: a) tano b) netano Ako je funkcija potronje C=100+0,7(Y-T), raspoloivi dohodak je jednak 1000, a ukupni proizvod te privrede Y=2000, onda je marginalna sklonost potronji: a) 0,45 b) 0,7 c) 800 d) 0,85 Ako je ukupan proizvod (Y) fiksiran, a nacionalna tednja ne zavisi od kamatne stope, poveanje javne potronje poveava : a) ukupnu tednju b) javnu tednju c) ravnotenu kamatnu stopu d) sve prethodno navedeno U privredi su jabuke jedini proizvod. Jedne godine je prodato 500 kg ija je cena 0,5$ po kg. Ako je brzina opticaja novca u privredi 2,5, kolika je ukupna koliina novca u opticaju: a) 250$ b) 100$ c) 2500$ d) 1500$ Ponuda novca se poveava kad: a) centralna banka prodaje obveznice na tritu b) centralna banka kupuje obveznice na tritu c) poveava se javna potronja d) graanin kupuje akcije Knjaz Miloa

89.

90.

91.

92.

93.

94.

Strana

13

95. Ukoliko je stopa privrednog rasta pozitivna u godini sa uravnoteenim budetom, uee javnog duga u GDP-u: a) Opada b) poveava se c) ne menja se Strane direktne investicije utiu na platni bilans: a) Neutralno b) Pozitivno c) Negativno Depresijacija valute utie: a) pozitivno na spoljnotrgovinski bilans b) negativno na budetski bilans c) pozitivno na budetski bilans d) negativno na spoljnotrgovinski bilans Unutranje i spoljne neravnotee u privredi nastaju kad je: a) agregatna ponuda vea od agregatne tranje b) agregatna ponuda manja od agregatne tranje c) agregatna ponuda jednaka agregatnoj tranji Fierov efekat predstavlja direktnu proporciju izmeu: a) Inflacije i stope nezaposlenosti b) Inflacije i realne kamatne stope c) Inflacije i nominalne kamatne stope d) Nominalne i realne kamatne stope

96.

97.

98.

99.

100. ta e se dogoditi sa BDP u otvorenoj privredi sa plivajuim deviznim kursom, ukoliko drava odlui da vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku? a) Poveae se b) Smanjie se c) Nee se promeniti d) Ne moe se zakljuiti na osnovu datih informacija

Strana

14