Biblioteka Prozna putovanja

Naslov originalaJacqueline Wilson

The Story of Tracy Beaker

© Jacqueline Wilson 1991, 2009.David Higham

© za srpski jezik Odisejawww.jacquelinewilson.co.uk

This project has been funded with support from the EuropeanCommission. This publication [communication] reflects the viewsonly of the author, and the Commission cannot be held responsiblefor any use which may be made of the information contained therein.

Džeklin Vilson

Priča o Trejsi Biker

S engleskog prevelaMarija Vukosavljević

Beograd, 2012.

Moja knjiga o meni

7

O MENI

Moje ime je Trejsi Biker.Imam 10 godina i 2 meseca.

Moj rođendan je 8. maja. Nije uop{te fer, po{to je istog dana ro|endan i onom

tupavom Piteru Ingamu, pa dobijemo samo jednu ro |en -

dansku tortu za oboje. I kad se~emo tortu moramo da za-

jedno dr`imo no`. [to zna~i da svako od nas ima samo

Visoka sam cm. Ne znam. Probalasam da se izmerim lenjirom, ali mi se stalno

pola `elje. Zami{ljanje `elja je ionako za

klince. Nikad se ne ispune.

Rođena sam u nekoj bolnici negde. Bila sam mnogo slatka beba, ali sam garant kme ~alakao luda.

8

mrdao i nisam mogla lepo da dohvatim. A ne}u dapitam drugu decu da mi pomognu. Ovo jemoja privatna knjiga. Teška sam kg. Ne znam ni to. D`eniima vagu u kupatilu, ali neku koja ne pokazuje te`inu

Moje oči su crne i kad za{kiljim kako umem

izgledam skroz opasno, kao prava ve{tica. Ba{ bih volela

da budem ve{tica, pa da izmi{ljam raznorazne neve -rovatno zle ~ini, i da zamahnem {ta pi}em i –

jo{ {a{aviji i piskaviji i izrastu mu br~i}i i duga~ak rep,

i – CAP... nema vi{e mesta ovde, a jo{ gomila sva -

kakvih CAPOVA mi se vrzma po glavi.

Moja kosa je plava, duga~ka i kovrd`ava. Foli-ram. Imam crnu, ~upavu kosu koja stalno {tr~i na

pogre{nu stranu.

u kilogramima nego u funtama. Sigurno nemam

mnogo. Ja sam `golja vica.

CAP – sve Luizine zlatne kovrd`e otpadnu, i –

CAP – {a{avi piskavi glas Pitera Ingama postane

Moja koža je bubulji~ava kad se nakrkam sla t ki{a.

Ovde zalepi svoju sliku.

Nisam stvarno vrljava. Samo sam se kre veljila na slici.

9

10

Počela sam da pišem u ovu svesku ne znam kada.

Koga briga koji je datum? U {koli uvek mo ra{ da stavlja{

datum. Bilo mi je toga preko glave, pa sam jednom u

radnu svesku upi sala 2091. godi na, i pisala sam o rake-

tama, svemirskim bro dovima i ~udovi{tima koja su si{las Marsa i raz milela se po celoj p laneti da nas

JOŠ NEŠTO O MENI

Šta volim

Moj srećan broj je 7. Ma da, a {to me onda nije

uzela neka fenomenalna, bogata hraniteljska poro -dica kad sam imala sedam godina?

Moja omiljena boja je crvena kao krv,

~uvajte se, ha-ha.

sve pojedu, kao da smo svi prozujali sto godina direktno

u bu du}nost. Ne da se u~iteljica iznervirala!

Moja najbolja drugarica jePa, imala sam ih koliko ho}e{, ali je Luiz po~elada se dru`i s Martom, pa sad nemam nikoga. Samotrenutno.

Volim da jedem sve. Najvi{e od svega volim ro|en-

dansku tortu. Ma bilo kakvu tortu. I {arene bombonice

smartis i mars ~okoladice i velike kese kokica i ̀ ele

bombone u obliku pauka, i slado led u kornetu i big

mek s pomfritom i milk{ejkom od jagoda.

Moje omiljeno ime je Albertina. Tako se zvala

jedna medena beba u drugom domu za decu. Stvarno je

bila preslatko dete, imala je fanta sti~nu kosu pa sam

joj stalno plela sitne kikice, i sigurno ju je ponekadzabolelo ali nikad nije za plakala. Stvarno me je volela,

mala Albertina. Na{la je hra niteljsku poro dicu za tren

oka. Preklinjala sam njene nove mamu i tatu da jedovode da me vidi, ali je nikad nisu doveli.

Volim da pijem crno pivo iz krigle. [alim se.Stvar no sam jednom gucnula pivo, al’ mi se uop{te

nije svidelo.

11

Najviše volim da se igram {minkanja. Luiz i jasmo jednom pozajmile malo {minke od Adele, po{to onaima toga na tone. Luiz je pomalo do sadna, samo je htela

Moja omiljena životinja jePa, u Domu imamo zeca koji se zove Salata, ali jenekako sav mlitav, kao i njegovo ime. Nikad se nepodigne na zadnje noge da te lizne od ljubavi kaopas. Mislim da bih volela da imam rotvajlera – a ondabi svim mojim neprijateljima bilo bolje da se PAZE.

Moj omiljeni televizijski program su horor fil-movi.

Najviše od svega volim da budem sa mojommamom.

12

da se dotera i bude lepa. Ja sam se maskirala u stravavampira, o~i su mi bile zle i osen~ene a kapljice krvisu mi se slivale niz bradu. Ne da su se klinci ispre -padali!

Šta ne volim

Ne volim ime Marta. Luiz. Piter. Ma, ima go -

mila imena koja ne podnosim.

Ne volim da jedem paprika{. Naro~ito kad u njemu

ima velikih masnih grudvi. Ranije sam bila u hrani telj -skoj porodici kod neke teta Pegi, a ona je u`asno ku-

vala. Stalno je pravila ljigavi paprika{ koji je li~io na

istopljenu povra}ku, i morali smo da pojedemo sve, do

poslednje mrvice. Bljak.

Najviše od svega mrzim Martu. Onog Grozo mornog

13

Gorilu. I to {to ne vi|am mamu.

MOJA PRAVA PORODICA

Zalepi ovde sliku sa svojom poro dicom.

Ovo je slika kad sam bila beba. Vidite, stvarno sam bila

slatka tada. A ovo je moja mama. Ona je

prelepa. Volela bih da vi{e li~im na nju.

14

Članovi moje prave porodice su moja mama. Janemam tatu. @ivela sam s mamom kad sam bila mala ibilo nam je super, ali onda je ona na{la de~ka, tog Gro-zomornog Gorilu, i ja sam ga mrzela, a mrzeo je i onmene, i lemao me je, pa su zbog toga morali da mestave pod starateljstvo dr`ave. Nije ni ~udo {to ga jemama oterala.

Moja prava porodica stanuje uNisam sigurna gde ta~no sad `ivi moja mama, po{to onamora ~esto da se seli jer se smori kad predugo `ivi naistom mestu.

Broj telefona jePa, ne znam ga, logi~no, je l’ tako? Sme{no mi je kad sesetim kako sam u {kolskoj igraonici uvek vucarala onajtelefon-igra~ku sa sobom i pretva rala se da telefonirammami. Stalno sam dugo, dugo razgovarala s njom. To jesve bilo kobajagi, naravno, ali tad sam imala samo petgo dina, i ponekad mi je delovalo skroz stvarno.

Šta mi se sviđa u mojoj pravoj porodici Svi|a mise moja mama zato {to je lepa i za bavna i zato {to midonosi super poklone.

15

16

MOJA HRANITELJSKA PORODICA

Nema svrhe da popunjavam ovaj deo. Tre nutno nemamhraniteljsku porodicu.Bila sam u dve. Prvo sam bila kod teta Pegi i ~ikaSida. Nisam ih ba{ naro~ito volela i nisam se slagala sdrugom decom u njihovoj ku}i, pa me je bilo ba{ briga

kad su me se otarasili. Neko vreme sam bila u domu

za nezbrinutu decu, a onda me je uzeo drugi par, D`uli

i Ted. Njih dvoje su bili mladi i simpati~ni, pona{alisu se kao da su mi ortaci, kupili su mi bicikl i mislilasam da }e sve biti super, pa sam pre{la kod njih i

bila sam skroz dobra i poslu{na i mislila sam da }u

ostati kod njih sve dok moja mama ne do|e da me

uzme zauvek, ali onda... Ne `elim da pi{em o to me.

Zavr{ilo se tako {to sam izletela naglava~ke IAKONISAM UOP[TE BILA KRIVA. Toliko sam se naljutila

da sam razlupala bajk, pa vi{e nemam ~ak ni njega.

Sad sam u novom domu za nezbrinutu decu i reklami-

17

rali su me u novinama, ali nije bilo ba{ mnogo onih

koji su zainteresovani da me prihvate, i sad mi se ~ini

da ve} postaju pomalo o~ajni. Ma, ko ih {i{a. Ionakoo~ekujem da }e moja mama uskoro do}i po mene.

MOJA ŠKOLA

Moja škola se zove Osnovna {kola Kingli. To mi je

ve} ~etvrta {kola u koju idem. Ova je OK. Valjda.

Moja učiteljica se zove [eron Braun. Ona se ljutikad je zovemo [eron.

Predmeti u školi Pisanje pri~a. Matemati ka. Fizi~ko.

Likovno. Sve i sva{ta. A stalno pra vimo i neke projekte,

samo {to ja nikad nemam sve {to mi treba ovde u Domu,

pa ne mogu ni{ta da napravim kako treba i da dobijem

zvezdicu.

Najviše volim da pi{em pri~e. Napisala sam gomilu

pri~a, a nacrtala sam i slike za njih. Od ne koliko pri~a

napravila sam knjige. Za malu Albertinu napravila sam

specijalnu knji`icu za klince sa krupnim {tampanim

slovima i slika ma svega {to ona najvi{e voli, na primer

MEDA i SLADOLED i TVOJA OMILJENA DRUGA RICATREJSI.

Takođe volim likovno. Bojimo temperama. Ima -

mo tempere i u Domu, ali ovde za~as po stanu gnjecave,

zgru{ane i zamazane, a ~etkice nam nisu niza{ta. U

{koli imaju dobre. Ovo sam ju~e nasli kala. Da sam ja

nastavnica, dala bih mi zlatnu zve zdicu. Dvezlatne zvezdice.

18

Moje odeljenje je tre}e jedan.

U mom odeljenju su Ne mogu da na brojimime na svih u~enika, osta la bih ovde celu no}. Jo{ imnisam svima ni po pamtila imena. Nema neke vajde da

sklapam pri jateljstva kad o~ekujem da }u se uskoro

preseliti.

Drugi nastavnici Oh, svi su dave`i. Ko da bi nekovoleo da pi{e o njima.

U školu idem minibusom. Tako sva deca iz domova

idu u {kolu. Vi{e bih volela da se vozim kolima ili da

sama pro{etam, ali to nam ne dozvoljavaju.

Put do škole traje sat i minuta. Zavisi. Ponekadnam treba sto godina, zato {to mala deca ne mogu da

prona|u pernice a sta rija poku{avaju da zbri{u, pa moramo

da ~eki }amo dok se svi ne potrpa mo u kombi.

20

Šta mi se ne sviđa u školi Tamo svi nose sive stvari,

to im je uniforma, a ja imam samo teget stvari iz

prethodne {kole. Nastavnici znaju za{to, pa mi ne

prave probleme, ali druga deca stalno bulje u mene.

OTKAD SE DRŽAVA BRINE O MENI…

Moja socijalna radnica se zove Elenor, i pone -kad je pravi smor, ha-ha.

Razgovaramo o svim mogu}im i nemogu }imdosadnim stvarima.

Ali ja ne volim da pričam o svojoj mami. Ne sa Elenor.

[ta ja mislim o mojoj mami, to je moja privatna stvar.

21

22

DA SAM…

starija, ja bih `ivela u nekoj stvarno supermo -dernoj ku}i, sasvim sama, i imala bih sopstvenu ogromnu

spava}u sobu punu li~no mojih stvari, specijalnekrevete na sprat samo za mene tako da uvek dobijemgornji, i jedan budilnik sa Mikijem Mausom, isti kao

Martin, i svoj sopstveni d`inovski komplet tempera,a imala bih i flomastere, i nikom ih ne bih pozaj -

mila da ih ne upro paste i imala bih svoj sopstvenitelevizor, i stalno bih ja birala koji pro gram

ho}u da gledam, i ostajala bih budna do posle

pono}i svake no}i, i jela bih u Mekdo naldsu

svakog svakcijatog dana i imala bih neka velika

brza kola da mogu da odjurim da posetim

mamu kad god po`elim.

policajac, ja bih uhapsila Grozomornog Go-rilu i zaklju~ala bih ga u zatvor zauvek.

mače, ja bih pustila da mi porastu veoma du -ga~ke kand`e i o{tri zubi i grebla bih i grizlasvakog, pa bi me se oni stra{no pla{ili i radili bi sve

{to im ka`em.

doživela da se neko dere na mene, ja bih se izdrala na tog nekog istom merom.

nevidljiva, ja bih {pijunirala ljude.

veoma visoka, ja bih gazila ljude svojim ogromnim

stopalima.

mnogo bogata, ja bih kupila sebi ku}u i onda...Pa taj deo sam ve} odradila. Ve} mi je dosadilosve ovo.

23

[ta li je na slede}oj strani?

24

MOJA PRIČA

Ovde napiši svoju priču

PRI^A O TREJSI BIKER

Bila jednom jedna devojčica koja se zvala Trej -si Biker. Pih, ovo zvuči glupavo, kao početakneke srceparajuće bajke. Bajke ne podnosim.Sve su iste. Ako si mnogo do bra i mnogo lepa,ako imaš dugu kosu sa zlatnim loknama ondati, posle malo čišćenja pepela ili dremke u pa -lati punoj paučine, dođe neki princ pa živitesrećno do kraja života. Sve je to fino i krasnoako si dobrica dobrić i ako super izgledaš.Međutim, ako si nevaljala i ružna onda ne mašama baš nikakve šanse, ma koliko da se trudiš.Daju ti neko tupavo ime, na primer Rumpel-stiltskin, niko te ne poziva na žurke i niko tinikad nije zahvalan, čak ni kad nekom učinišihahaj ogromnu uslugu. Pa naravno da odle piš

od takvog postu-panja prema te bi.Od besa lu pišno gom o pod ismesta propa -dneš kroz podnedaske ili vrištiškao po mahni tala aonda te zaključaju uneku kulu i zaf rlja čeključ.

I u mom slučaju je pa -lo malo besnog lupanjano gom i vrištanja.

Zaključavali su me zilion puta. Jednom sume držali zaključanu ceo dan. I celu noć. To jebilo u prvom domu, kad nisam htela da sesmirim jer sam očajnički tražila svoju mamu.Bila sam baš mala tada, ali su me ipak zaklju -čali. Ne foliram vas. Doduše, tu i tamo umemda složim priču. Koja fora, teta Pegi mi je tadago vorila ne pričaj bajke.

Na primer, kad kažem nešto tipa: „Zamislišta je bilo, teta Pegi! Sad sam srela mamu u

25

dvorištu, pro vozala me je malo, ima ganc novasportska kola, svra tile smo i do tržnog centrapa mi je ku pila ogromnu bočicu parfema, spe -cijalno samo za mene, znaš onaj fensi, isti kaoonaj što je tebi čika Sid poklonio za rođen dan,i tumbala sam nešto oko njega kad smo se igra -li ćorave bake i bočica se nekako prevrnula, isve se prosulo po meni, sigurno si primetila,samo što je ovo moj parfem a ne tvoj. Nemampojma šta je bilo s tvojim. Mislim da ga je nekodrugo dete maznulo.”

Znate već, takve stvari. Džaba sam ja bilamrtva ozbiljna i zvučala ubedljivo, teta Peginikad nije htela ni da me ljudski sasluša. Samobi odmahnula gla vom i sva zajapurena od besadreknula, „Jaoj, Trejsi, nevaljalice jedna, opetpričaš bajke”. Pa bi me odalamila.

Majke u hraniteljskim porodicama ne biuopšte trebalo da te mlate. Rekla sam Elenorida me teta Pegi lema, a Elenor je samo uzda hnu -la i rekla, „Pa, Trejsi, ti ponekad i tražiš batine”.Što je čista laž. Nikada u životu nisam rekla:„Teta Pegi, molim te, da li bi mogla da me je -dnom dobro opaučiš?” A ne da boli kad te ona

26

odalami, namerno udari baš tamo gde najvišepeče, na zadnjoj strani butine. Ma, ni trunčicenisam volela tu teta Pegi. Da sam u nekoj pravojbajci, urekla bih je. Da joj naraste ogromna bra-davica na vrhu nosa? Da joj žabe i puno glavci ispadaju iz usta svaki put kad pokuša da pro-govori? Ne, ne, smisliću nešto bolje. Da joj ne - prestano, do kraja života, iz nosa vise ogro mnislin ci koji neće da se skinu ma koliko puta iz-duvala nos, a kad god pokuša da progo vori dajoj izleti onaj odvratni glasni nepristojni zvuk.Strava!

Oh, bože. Ne možeš ih pobediti. Elenor, mo -ja glupava socijalna radnica, sedela je poredmene kad sam počela da pišem Priču o TrejsiBiker, i kad me je spopao napad kikotanja doksam izmišljala genijalne kletve za teta Pegi,Elenor je sva iznena đena pitala: „Šta je sme -šno, Trejsi?”

Rekla sam joj: „Gledaj svoja posla”, a ona jerekla: „Dobro sad, Trejsi”, i pogledala šta samnapi sala, što je pomalo nevaspitano pošto biove naše sveščice, navodno, trebalo da buduskroz privatne. Uzdahnula je kad je stigla do

27

dela sa teta Pegi i rekla: „Stvarno, Trejsi!”, a jasam njoj rekla: „Da, stvarno, Elenor”. Onda jeona opet uzdahnula i ne koliko trenutakamrda le su joj se usne. Tako ona uvek dubokoudahne i odbrojava do deset. Svi socijalni radni -ci to rade kad je neko dete nezgodno. Ispa da daElenor strašno mnogo broji kad je sa mnom.

Kad je stigla do deset, osmehnula mi se onimnjenim širokim lažnim osmehom. Ova ko.

„Slušaj sad, Trejsi”, rekla je Elenor. „Ovo jetvoja specijalna knjižica o tebi, nešto što ćešvečno čuvati. Nećeš valjda da je pokvariš ne -kim glupavim bezobrazlucima?”

28

„Radi se o mom životu, a on do sada nije biobaš naročito specijalan, je l’ tako, pa prematome, što ne bih pisala šta god hoću, pa makari gluposti?” – odgovorila sam.

Ponovo je uzdahnula, samo ovaj put saose ćaj -no, zagrlila me i rekla: „Hej, znam da ti je bilomno go teško, ali ti jesi nešto posebno. Znaš to,je l’ tako?”

Odmahnula sam glavom i pokušala da seizmi go ljim iz njenog zagrljaja.

„Jesi, Trejsi, jesi. Ti si nešto stvarno po -sebno”, rekla je Elenor privlačeći me bliže sebi.

„Ako sam baš toliko super i posebna, kakoto da me niko neće?” – pitala sam.

„Oh, bože, znam da si se strašno razočaralakad je i u drugoj porodici sve ispalo naopako,znam dušo moja, ali ne smeš da mi budeš mno -go utu čena. Pre ili kasnije naći ćemo ti savršensmeštaj.”

„Neku fenomenalnu bogatu porodicu?”„Možda neku porodicu. A možda i neku osobu

koja živi sama, ako se pojavi neko zaista prikla -dan.”

29