Prezentacija za NBSPrezentacija za NBS

Makroekonomska kretanja

Redakcija Kvartalnog monitoraRedakcija Kvartalnog monitora

FRENFREN

junjun 20 201010..

2

Pregled

• Pad dinara: nestabilnost ili poželjno prilagođavanje?

– Da li je dinar još uvek precenjen?

– Kontrola plata i niska inflacija ključni za održivost kursa

• Privredna aktivnost: izvoz pokreće blagi oporavak

– Zaposlenost još uvek u snažnom padu (nezaposlenost 19%)

• Konsolidovani deficit države: 4,8% BDP-a u 2010.

– Javni dug od 32 (36)% BDP-a nije bezopasan

– Smanjenje deficita neophodno

• Inflacija ubrzava, ali je još uvek pod kontrolom

3

Pad vrednosti dinara

• Dinar slabi kao i većina valuta u Evropi– Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija, ali i sam evro

=> Uzrok verovatno na finansijskim tržištima...

– ...ali u Srbiji postoje i dublji razlozi

• Trenutna realna vrednost dinara nije “rekordno niska” – Dinar još uvek realno jači u

odnosu na 2005. za oko 10%

– Na nivou iz Q4 2006. 70

80

90

100

110

120

130

2005

m1

2005

m7

2006

m01

2006

m07

2007

m01

2007

m07

2008

m01

2008

m07

2009

m01

2009

m07

2010

m1

75

80

85

90

95

100

105

realni kurs (2005=100; leva skala)nominalni kurs (desna skala)

4

Konkurentnost definiše održiv kurs

• Mera konkurentnosti - plate u evrima - na nivou iz Q4 2007.

• Kada uključimo i rast produktivnosti, dobijamo potpunu meru konkurentnosti - evro jedinične troškove rada

103,4107,3

9095

100105110115120125130135

Bazn

i inde

ksi 2

004=

100

Evro-JTR u prerađ. industriji

2010Q2 / 2005Q2 ≈ 3,7%

5

Vrednost dinara blizu održivog nivoa

• Konkurentnost nakon poslednje depresijacije za oko 4% niža od one iz 2005. (ocena FREN-a)

• Ocena MMF-a da je kurs bio blizu održive vrednosti i pre poslednje depresijacije (Staff Report for 2010)

– Vrednost plata u evrima u odnosu na produktivnost rada u Srbiji uglavnom u skladu sa okruženjem...

– ...ali znatno zaostaje za pojedinim zemljama poput Slovačke i Bugarske (ocene pre poslednje depresijacije)

• Uslovi za trajniju stabilizaciju kursa - plate i inflacija pod kontrolom...

– ...i bez novih regionalnih kriza

Izvoz pokreće oporavak u 2010.• U Q1 privredni oporavak blago usporio u odnosu na drugu

polovinu 2009.– Rast BDP-a procenjujemo na 0,9% (međugodišnje)

– Desezonirani indeksi ukazuju na tempo rasta od 1%

– Još uvek nedovoljno da utiče na promene na tržištu rada (stopa nezaposlenosti verovatno preko 19%)

• Ali pozitivno što je sada izvoz osnovni pokretač oporavka privrede– U aprilu izvoz nastavlja da ubrzava (međugodišnje 27%,

desezonirano 4,8%) - kurs dinara pomaže

– I industrijska proizvodnja u aprilu raste (11% međugodišnje i 3,8% desezonirano)

• Fleksibilan kurs pomogao ekonomijama u krizi (istraživanje MMF-a)– Do kraja godine moguće ubrzanje oporavka 6

7

Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /1

12.8

13.0

13.2

13.4

13.6

13.8

14.0

2002 2003 2004 2005 2006 2007

Imports_seasonally_adjusted

12.0

12.2

12.4

12.6

12.8

13.0

13.2

13.4

2002 2003 2004 2005 2006 2007

Exports_seasonally_adjusted

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

1.1

1.2

1.3

1.4

2002 2003 2004 2005 2006 2007

Trade_balance_seasonally adjusted

4.8

4.9

5.0

5.1

5.2

5.3

2002 2003 2004 2005 2006 2007

REER

Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /2

Kointegracione zavisnosti, elasticiteti:

• Izvozna funkcija:

X = 0.76*REER + 5.46*BDP

• Uvozna funkcija:

M = - 0.71*REER + 2.06*BDP

• Trgovinski bilans (TB = X - M)

TB = 1.48*REER + 3.49*BDP

(P. Petrovic, A. Nojkovic, M. Gligorić; 2009)

8

11.2

11.3

11.4

11.5

11.6

11.7

2002 2003 2004 2005 2006 2007

Serbian_GDP_seasonally_adjusted

• Izvozna funkcija: –kurs utiče na izvoz

–rast proizvodnje povećava izvoz (efekat sa strane ponude)

• Uvozna funkcija: –Kurs utiče na uvoz

–Rast proizvodnje povećava uvoz (efekat sa strane tražnje)

Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /3

9

• Trgovinski bilans:– Efekat rasta proizvodnje na uvoz (2,06) - manji nego na

rast izvoza (5,46)

=> Ukupni efekat rasta proizvodnje na trgovinski bilans pozitivan (3,49)

– Realna depresijacija od 1% dovodi do rasta izvoza od 0,76% i smanjenja uvoza od 0,71%

=> Trgovinski bilans se poboljšava za 1,48%

Inflacija ubrzava, ali je pod kontrolom

• Inflacija (IPC) u prvih pet meseci 4,3% (međugodišnje u maju 3,7%)

– Ubrzava od početka godine

– ...ali posledica rasta kontrolisanih

cena (nafta, cigarete, struja)

– Noseća inflacija blizu centra

ciljanog koridora NBS (6 ± 2%)

• U maju inflacija 1,5%, ali je posledica sezonskog rasta cena voća i povrća, nafte i lekova

10

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

2008

m01

2008

m04

2008

m07

2008

m10

2009

m01

2009

m04

2009

m07

2009

m10

2010

m1

2010

m4

IPC ukupnoIPC bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energije

Do kraja godine inflacija oko 6%

• Noseća inflacija blago usporava u aprilu i maju u odnosu na Q1 (mesečni rast oko 0,2%)

• Anualizovana inflacija iz aprila i maja - oko 3%

• Inflacija u prvih pet meseci dostigla 4,3%

=> Ako se posle maja u preostalih sedam meseci 2010. “otkrije” noseći trend inflacije...

...do kraja godine ćemo imati dodatnih 1,7% inflacije...

...i ukupnu inflaciju u 2010. od oko 6%

• Potencijalni rizik od uticaja depresijacije

11

‘Pass-through’ efekat /1

• Prolaz (pass-through) od kursa ka cenama namalo (Mladenović i Petrović, 2009):

A. Direktan prolazJul 2001 – avgust 2009:

p = 0.24epe + 0.32w + 011p$oil + 0.01t (2008.07) - 0.146 (konitegraciona veza, elasticiteti, cene na malo)

• Stabilna zavisnost – obuhvata nominalnu apresijaciju 2006-2007. i naglu depresijaciju tokom krize

• Prolaz od kursa ka cenama (pass-through) umeren (24%)

‘Pass-through’ efekat /2

B. Ukupan prolaz: Drugi krug efekata – akomodirajuće makro politike i indeksacija plata?

Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j) July 2001 – August 2009.

Ordering: 3 months

6 months

12 months

18 months

24 months

36 months

48 months

p$oil-w-epe-p 0.10 0.20 0.28 0.34 0.39 0.49 0.59 p$oil-w-p-epe 0.05 0.16 0.26 0.33 0.39 0.50 0.60

– Prolaz umeren - za godinu dana 28%, a ukupno (4 godine) 60%

– Drugi krug efekata umeren – makropolitike nisu bile akomodirajuće

Poreski prihodi u maju rastu

• Realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike 4% u maju – Ali uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37%)

– PDV tek blago raste - realni međugodišnji rast 1% (desezonirano u odnosu na april 0,4%)

– Carine u realnom međugodišnjem padu od 12% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini)

• Rashodi u maju na sličnom nivou kao u prva četiri meseca - realni međugodišnji pad od 5%– Zamrzavanje penzija i plata

• Nešto povoljniji ukupni rezultat u odnosu na prva četiri meseca...

• ...ipak verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će poreski prihodi da se sporije oporavljaju od proizvodnje

14

Rast deficita budžeta u 2010.

• Sa MMF-om dogovoren veći konsolidovani deficit (4,8% BDP-a)– Podbacuju isključivo poreski prihodi, rashodi na planiranom

nivou

– Javni prihodi manji kako zbog nedovoljnog privrednog oporavka...

– ...tako i zbog usmeravanja privrede ka izvozu (smanjenje poreski izdašne domaće tražnje – carine i PDV)

• I bez povećanja plata i penzija deficit u 2010. raste– U 2009. je bio 4,1% BDP-a

– Neophodna još odgovornija politika i odolevanje snažnim političkim pritiscima za rast potrošnje

15

Javni dug ozbiljan problem /1

• Javni dug dostigao 32% BDP-a – iluzija da nije opasan– Raste vrlo brzo (u 2009. za 6% BDP)

– Prikriven dug se pojavljuje: pojedine ocene ukazuju da je javni dug već oko 36% BDP

– U krizi privatni dug lako prelazi u javni

• Pojavljuje se rizik njegovog finansiranja – Kritičan nivo za finansiranje javnog duga nije isti u različitim

zemljama

– U zavisnosti od istorije dužnika (inflacija, prestanak plaćanja obaveza), kredibilna buduća fiskalna održivost...

– ...kritični nivo javnog duga može biti i na 15-20% BDP-a (Reinhart i Rogoff, 2010)

16

Javni dug ozbiljan problem /2

• Dalji rast javnog duga povećava spoljni dug– Javni dug se uglavnom finansira iz inostranstva

– Spoljni dug Srbije kritično veliki: preko 70% BDP-a

• Spoljni dug kritičan za privredni rast u zemljama u razvoju– U proseku dug preko 60% BDP-a smanjuje

potencijalnu stopu rasta za 2 procentna poena (Reinhart i Rogoff, 2010.)

– Fiskalna pozicija postaje još teža

17

Prezentacija za NBSPrezentacija za NBS

Makroekonomska kretanja

Redakcija Kvartalnog monitoraRedakcija Kvartalnog monitora

FRENFREN

junjun 20 201010..