of 23 /23
POSLOVNE FINANSIJE Prof.dr Slobodan Lukić, predmetni nastavnik Msc Nikola Škobo, asistent POSLOVNE FINANSIJE 1

Prezentacija - Vježbe 3

  • Upload
    peki93

  • View
    30

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

f

Citation preview

Page 1: Prezentacija - Vježbe 3

POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukić, predmetni nastavnikMsc Nikola Škobo, asistent

POSLOVNE FINANSIJE 1

Page 2: Prezentacija - Vježbe 3

PRAVILA FINANSIRANJA

2POSLOVNE FINANSIJE

Page 3: Prezentacija - Vježbe 3

Horizontalna pravila finansiranja

Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakv treba da bude odnos između pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i održavala solventnost i rentabilnost preduzeća

Među ovim pravilima su najvažnija:

1) zlatno bankarsko pravilo,

2) zlatna bilansna pravila,

3) finansiranje najdugoročnijih ulaganja, i

4) finansiranje kratkoročnih ulaganja.

3POSLOVNE FINANSIJE

Page 4: Prezentacija - Vježbe 3

Zlatno bankarsko pravilo Prema zlatnom bankarskom pravilu: banke treba svoje

kratkoročne depozite da koriste za kratkoročne plasmane, a dugoročne depozite za dugoročne plasmane – time će osigurati solventnost i rentabilnost

Banka može delimično da odstupi od ovog pravila i deo kratkoročnih depozita plasira na dugi rok a da ne naruši solventnost i rentabilnost - to joj omogućava:

1) obnavljanje kratkoročnih depozita – tako što jedni ulažu novac dok drugi podižu,

2) taloženje novca – u bankama uvek postoji ˝novčani talog˝ koji se može upotrebiti za dugoročne plasmane (ali kontrolisano),

3) povezanost komitenata banke – novac se prebacuje s računa na račun u okviru iste banke, i

4) međubankarsko kreditiranje – ako banka postane insolventna, koristi kredite drugih banaka

4POSLOVNE FINANSIJE

Page 5: Prezentacija - Vježbe 3

Zlatno bilansno pravilo

Prema zlatnom bilansnom pravilu u užem smislu: dugoročna ulaganja u aktivu, (osim ulaganja u stalnu kratkoročnu (obrtnu) imovinu), treba finansirati iz dugoročnih izvora finansiranja.

Prema zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu: dugoročna ulaganja, uključujući i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba finansirati iz dugoročnih izvora (sopstvenih i tuđih, prednost sopstveni)

5POSLOVNE FINANSIJE

Page 6: Prezentacija - Vježbe 3

Finansiranje najdugoročnijih ulaganja

Najdugoročnija ulaganja su ulaganja u: 1) zemljište, 2) akcije drugih preduzeća i trajni ulozi u druga

preduzeća, 3) stalnu obrtnu imovinu – deo kratkoročne imovine

(obrtnih sredstava) koji je stalno prisutan u preduzeću: minimalne zalihe sirovina i materijala, minimalne zalihe nedovršenih proizvoda, minimalne zalihe gotovih proizvoda,

4) građevinske objekte, 5) osnovno stado – deo koji je namenjen za rasplod

(obrtno je za klanje) i

6POSLOVNE FINANSIJE

Page 7: Prezentacija - Vježbe 3

POSLOVNE FINANSIJE 7

6) pokriće gubitka.

Poželjno je da se najdugoročnija ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora, pošto su to trajni izvori koji se ne vraćaju - na ovaj način se lakše održava dugoročna finansijska ravnoteža, kao i solventnost

Tuđi kapital (dug) se sa svakom otplatom anuiteta smanjuje, što može narušiti dugoročnu finansijsku ravnotežu i dovesti do insolventnosti - ovaj nedostatak se može prevazići ako se glavnica dugoročno pozajmljenog kapitala supstituiše iz finansijskog rezultata (zadržani dobitak)

Page 8: Prezentacija - Vježbe 3

Finansiranje kratkoročnih ulaganja

Ulaganja u kratkoročnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkoročnih izvora (osim stalne obrtne imovine), pošto se ta ulaganja pretvaraju u novac i vraćaju najkasnije u roku od jedne godine, koliko traju i kratkoročni izvori finansiranja

Sezonske zalihe se mogu finansirati iz kratkoročnih dugova, iz obaveza prema dobavljačima i sl.

8POSLOVNE FINANSIJE

Page 9: Prezentacija - Vježbe 3

POSLOVNE FINANSIJE 9

Kratkoročna potraživanja od kupaca treba finansirati iz kratkoročnih obaveza prema dobavljačima

Kratkoročne hartije od vrednosti i kratkoročne plasmane treba finansirati iz kratkoročnih dugova, pri čemu treba nastojati da prinos od tih ulaganja bude veći od troška za njihovo finansiranje, ili bar njemu jednak

Page 10: Prezentacija - Vježbe 3

Vertikalna pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja određuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova pasive – izvora finansiranja: po poreklu (sopstveni i tuđi) i po raspoloživosti (kratkoročni i dugoročni)

Smatra se da odnos sopstvenih i tuđih izvora treba da bude 1:1 (ovo znači da preduzeće treba da se finansira 50% iz sopstvenih, a 50% iz tuđih izvora, odnosno da tuđi izvori ne treba da budu veći od sopstvenih

10POSLOVNE FINANSIJE

Page 11: Prezentacija - Vježbe 3

POSLOVNE FINANSIJE 11

Poštovanjem ovog pravila preduzeće obezbeđuje:

1) sigurnost povratka kapitala poveriocima – jer je 1 din. duga u pasivi pokriven sa 2 din. imovine u aktivi,

2) prihvatljive troškove finansiranja pozajmljenim kapitalom – manji nego da je 60%,

3) nezavisnost preduzeća u vođenju poslovne politike – ravnopravno je sa poveriocima jer ulažu isto kapitala i

4) finansijsku prilagodljivost (fleksibilnost) u pogledu pribavljanja kapitala – jer ima dobru kreditnu sposobnost

Page 12: Prezentacija - Vježbe 3

Vertikalna pravila finansiranja

Odnos osnovnog (sopstvenog) i rezervnog kapitala – rezervni kapital nastaje raspoređivanjem dela neto dobitka

Poslovanje je sigurnije ako preduzeće ima veći rezervni kapital, jer on pruža veću sigurnost povratka uloženog kapitala vlasnicima u slučaju prestanka rada preduzeća

Većina autora smatra da i ovaj odnos treba da bude 1:1, što bi značilo da rezervni kapital treba da iznosi 25% od ukupnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) - međutim, ovo pravilo nije naišlo na širu primenu, a ne postoji jedinstveno mišljenje kakav ovaj odnos treba da bude

12POSLOVNE FINANSIJE

Page 13: Prezentacija - Vježbe 3

Ostala pravila finansiranjaPravilo finansiranja 2:1

Odnos kratkoročne (likvidne) imovine i kratkoročnih izvora finansiranja (dugova) treba da bude 2:1

To znači da na svaka 2 din. kratkoročnih ulaganja dolazi 1 din. kratkoročnog duga

Ovo pravilo znači da preduzeće jednu polovinu kratkoročne imovine treba da finansira iz kratkoročnih, a drugu iz dugoročnih izvora

Može se primeniti samo kod preduzeća kod kojih stalna obrtna imovina čini 50% kratkoročne imovine, pa nije našlo širu primenu

13POSLOVNE FINANSIJE

Page 14: Prezentacija - Vježbe 3

Ostala pravila finansiranjaPravilo finansiranja 1:1 (acid-test)

Iznos novca, kratkoročnih hartija od vrednosti i kratkoročnih potraživanja treba da bude jednak iznosu kratkoročnih izvora finansiranja, tj: novac + h.o.v. + kratkoročna potraživanja = kratkoročni izvori (obaveze)

Ovo pravilo zahteva da na svaki kratkoročno uloženi dinar (gotovinu, h.o.v, potraživanja) dolazi jedan dinar duga

Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u širem smislu

14POSLOVNE FINANSIJE

Page 15: Prezentacija - Vježbe 3

Ostala pravila finansiranjaPravilo o odnosu novca i kratkoročnih izvora

Prema ovom pravilu, iznos gotovine u preduzeću bi trebalo da bude 12 do 20% od vrednosti kratkoročnih obaveza - to je minimalan iznos novca kojim bi se obezbedila solventnost

Ovo pravilo nije našlo široku primenu, jer bi preduzeće tako imalo prekomernu rezervu solventnosti, što bi negativno uticalo na rentabilnost

15POSLOVNE FINANSIJE

Page 16: Prezentacija - Vježbe 3

Oblicifinansiranja preduzeća

Finansiranje obrtnog kapitala Investiciono finansiranje

Spontaniizvori Eksterni izvori

Trgovačkikredit

Bankarskikredit

NebankarskikreditiAkumulirani

rashodi

Faktoring

Forfeting

Komerciljalnipapiri

Emisija akcija

Emisija obveznica

Bank. krediti

Liznig opreme

16POSLOVNE FINANSIJE

Page 17: Prezentacija - Vježbe 3

Oblicifinansiranja preduzeća

Finansiranje obrtnog kapitala Investiciono finansiranje

Spontaniizvori Eksterni izvori

Trgovačkikredit

Bankarskikredit

NebankarskikreditiAkumulirani

rashodi

Faktoring

Forfeting

Komerciljalnipapiri

17POSLOVNE FINANSIJE

Page 18: Prezentacija - Vježbe 3

Polazni princip je da se privremeno potreban obtni kapital finansira iz kratkoročnih izvora, a permanentno potreban obtrni kapital iz dugoročnih izvora – bankarsko pravilo u širem smislu.

Kratkoročni bankarski zajmovi se odobravaju za povremene zalihe, za viškove potreživanja od kupaca, a takvi krediti bili bi samolikvidirajući, tj. bili bi otplaćeni kada zalihe i viškovi potraživanja prestanu da postoje.

Finansiranje obrtnog kapitala

18POSLOVNE FINANSIJE

Page 19: Prezentacija - Vježbe 3

Spontani izvori

Prema spontanosti nastanka izvora finansiranja proizlazi podela na spontane izvore i ugovorene izvore finansiranja, poput kratkoročnih bankarskih kredita.

Obaveze prema dobavljačima i akumulirani rashodi su spontani izvori finansiranja jer nastaju iz svakodnevnih transakcija firme.

19POSLOVNE FINANSIJE

Page 20: Prezentacija - Vježbe 3

Obaveze prema dobavljačima – trgovački kredit od dobavljača kratkoročni način finansiranja, uobičajen za sva preduzeća.

neformalan, jednostavan i jeftin način finansiranja.

odloženo plaćanje robe, nakon isporuke.

Bitno je ispitati prednosti trgovačkog kredita naspram trškova, a trošak ovog kredita je nekorišćenje mogućeg gotovinskog popusta.

Dobavljač mnogo manje kritično gleda na ponekad zakasnelo plaćanje nego bankar.

20POSLOVNE FINANSIJE

Page 21: Prezentacija - Vježbe 3

Akumulirani rashodi – još uvek neizmirene obaveze u pogledu isplate plata, poreza, kamata, dividendi.

Ova stavka se povećava i smanjuje shodno aktivnostima firme.

Besplatan način finansiranja za firmu.

Ali nije nezavisan izvor finansiranja jer država traži polaćanje poreza na vreme, a plate je moguće odložiti na štetu radnika.

21POSLOVNE FINANSIJE

Page 22: Prezentacija - Vježbe 3

Eksterni izvori

Bankarskikredit Najpovoljniji oblik ovog finansiranja su kreditne

linije (revolving lines of credit), po kojima firma povlači onoliko sredstava kratkoročnog kredita koliko joj je potrebno, ali do dogovorenog limita.

Prednosti:

- relativno duži rok trajanja i sigurnost kompanije u pogledu korišćenja kredita

- fleksibilno usklađivanje korišćenog kredita prema potrebama

- plaćanje kamate na iskorišćen izvos kredita, a ne na ceo iznos do limita.

22POSLOVNE FINANSIJE

Page 23: Prezentacija - Vježbe 3

Uslovi za dobijanje bankarskih kredita za obrtna sredstva:

- kompanija mora da bude kreditno sposobna

- dostavljanje dokumentacije iz koje se to vidi

- vrši se analiza finansijskih pokazatelja poslovanja, uz analizu kreditne istorije firme, ukoliko je stari klijent banke

Za banku je potrebno da oceni da li je kredit za banku prihvatljiv sa aspketa kreditnog rizika ili ne.

23POSLOVNE FINANSIJE