of 32 /32
Prevoz opasnih materija u železničkom saobraćaju Matić Milica 2009\2010

Prevoz opasnih materija

Embed Size (px)

Text of Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija u elezni kom saobra ajuMati Milica 2009\2010

OSNOVNA ZAKONSKA REGULATIVA1. ZAKONO PREVOZU OPASNIH MATERIJA ("Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 -ispr. i "Sl. list SRJ", br. 24/94, 28/96 dr. zakon i 68/2002)

2. UREDBAO PREVOZU OPASNIH MATERIJA U DRUMSKOM I ELEZNI KOM SAOBRA AJU("Sl. glasnik RS", br. 53/2002)

NADLE NA MINISTARSTVA I SPROVO ENJE PRAVNE REGULATIVE Ministarstvo za infrastrukturu Ministarstvo za tite ivotne sredine i Ministarstvo zdravlja Ministarstvo unutra njih poslova

ZAKON O PREVOZU OPASNIH MATERIJAlan 1. Radi za tite ivota i zdravlja ljudi, ovekove sredine, materijalnih dobara, kao i radi bezbednosti saobra aja, ovim zakonom ure uju se uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija i radnje koje su u vezi s tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije).

ZAKON O PREVOZU OPASNIH MATERIJA Opasne materije, u smislu ovog zakona, jesu: 1. eksplozivne materije, 2. predmeti punjeni eksplozivnim materijama, 3. sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i sli ni predmeti, 4. zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom, 5. zapaljive te nosti, 6. zapaljive vrste materije, 7. materije sklone samopaljenju, 8. materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, 9. materije koje prouzrokuju paljenje (oksidacijom), 10. organski peroksidi, 11. otrovi, 12. gadne i zarazne materije, 13. radioaktivne materije, 14. korozivne (nagrizajuce) materije.

lan 2.

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i sli ni predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinu da pod pogodnim spoljnim dejstvom, eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u vidu toplote ili gasova. Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem tekstu: gasovi) jesu materije koje imaju kriti nu temperaturu ni u od 50 C ili na 50 C pritisak pare vi i od 3 bara. Zapaljive te nosti su te nosti ili sme e tecnosti, bez suspendovanih ili rastvorenih vrstih materija ili s tim materijama, koje na temperaturi od 50C imaju pritisak pare ispod 3 bara, a ije se pare pale u pogodnom odnosu sa vazduhom i uz prisustvo plamena ili varnice, kao i materije koje su u te nom ili itkom stanju do temperature od 15 C. Zapaljive vrste materije su vrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru s plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.).

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove su materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom ili varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum-karbid, aluminijum-karbid, alkalni silicidi i dr.). Materije koje prouzrokuju paljenje (oksidacijom) jesu materije koje se razla u u dodiru sa pojedinim drugim materijama i pri tom mogu izazvati vatru (hloriti, perhloridi, vodeni rastvor vodonik-superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr.). Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu o te enje materijalnih dobara ili tetne posledice po zdravlje i ivot ljudi, a manje su osetljive na eksploziju od di-nitro-benzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Otrovi su supstancije sintetickog, biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno dejstvovati na covekovu sredinu. Gadne i zarazne materije su materije koje ire gadan miris ili mogu da izazovu zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a, neuseljena ili usoljena ko a, otpaci dobijeni pri proizvodnji tutkala od ko e, mokra a, iznutrice, lezde, fekalije i dr.). Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnosti prelazi 74 bekerela po gramu. Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijama izazivaju njihovo o tecenje ili uni tenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijumhidroksid i dr.).

lan 3. Organizacije udru enog rada i druge organizacije i pojedinci koji prevoze opasne materije i vr e radnje u vezi s tim prevozom, kao i pojedinci koji u toku prevoza neposredno rukuju ili na drugi nacin dolaze u dodir sa opasnim materijama, du ni su da preduzimaju preventivne i za titne mere kojima se obezbjeduje za tita ivota i zdravlja ljudi, ovekove sredine ili materijalnih dobara, odnosno bezbednosti saobra aja.

lan 6. Organizacije udru enog rada i druge organizacije koje prevoze opasne materije i vr e radnje u vezi s tim prevozom du ne su da organizuju i trajno vr e kontrolu sprovo enja uslova i mera propisanih za prevoz opasnih materija.

ZAJEDNI KE MERE BEZBEDNOSTI ZA SVE OPASNE MATERIJE ILI ZA ODRE ENE VRSTE TIH MATERIJA

1. PAKOVANJE 2. UTOVAR I ISTOVAR 3.PREVOZ

POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ ODRE ENIH VRSTA OPASNIH MATERIJA

1. EKSPLOZIVNE MATERIJE 2. GASOVI 3. ZAPALJIVE TECNOSTI 4. OTROVI 5. RADIOAKTIVNE MATERIJE

Ovim Zakonom su tako e regulisani nadzor i odre ene kazne za prekr aje ovog Zakona. Nadzor - koji vr i nadle ni organ u republici, mo e da:1. naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u roku koji on odredi: 2. zabrani dalje rukovanje opasnim materijama licima koja ne ispunjavaju uslove propisane za rukovanje tim materijama, 3. privremeno zabrani vr enje pojedine radnje u vezi sa prevozom opasnih materija, ako u pogledu mesta ili vremena za obavljanje te radnje nisu ispunjeni propisani uslovi, 4. zabrani organizaciju udru enog rada ili drugoj organizaciji ili pojedincu-prevozniku prevoz opasne materije, ako utvrdi i da su u organizovanju prevoza u injeni te i propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti.

POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ OPASNIH MATERIJA, PREVOZ U ELEZNI KOM SAOBRA AJU lan 79. Prilikom prevoza opasnih materija u elezni kom saobra aju primjenjuju se, pored mera bezbednosti za prevoz opasnih materija propisanih ovim zakonom i odredbe Medunarodnog pravilnika o prevozu opasne robe na eleznicama. lan 80. Opasne materije ne smeju da se prevoze elezni kim vozilima u kojima se nalaze putnici. lan 81. elezni ke transportne organizacije udru enog rada du ne su da obezbede uvanje opasnih materija koje prevoze, i to od momenta prijema do momenta isporuke tih materija, lan 82. elezni kim vozilima natovarenim opasnim materijama sme da se manevri e samo ako su prethodno preduzete odgovarajuce mere bezbednosti. eleznicke transportne organizacije udru enog rada ure uje jedinstvene mere bezbednosti pri manevrisanju eleznickim vozilima iz stava 1 ovog clana. lan 83. elezni ka vozila i cisterne natovarene opasnim materijama uvr uju se u vozove pod uslovima i na na in koji su utvr eni jedinstvenim pravilima koja donose eleznicke transportne organizacije udru enog rada.

UREDBA O PREVOZU OPASNIH MATERIJA U DRUMSKOM I ELEZNI KOM SAOBRA AJU lan 1. Ovom uredbom bli e se propisuju uslovi i na in obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju i nadzor nad obavljanjem ovog prevoza na teritoriji Republike Srbije.

lan 2. Opasne materije, u smislu ove uredbe, jesu materije propisane Evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (u daljem tekstu: ADR) i Me unarodnim pravilnikom o prevozu opasnih materija na eleznicama (u daljem tekstu: RID), i to: 1) klasa 1 - eksplozivne materije i artikli; 2) klasa 2 - gasovi; 3) klasa 3 - zapaljive te nosti; 4) klasa 4.1 - zapaljive vrste materije; 5) klasa 4.2 - materije sklone samozapaljenju; 6) klasa 4.3 - materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove; 7) klasa 5.1 - oksidiraju e materije; 8) klasa 5.2 - organski peroksidi; 9) klasa 6.1 - otrovne materije; 10) klasa 6.2 - infektivne materije; 11) klasa 7 - radioaktivne materije; 12) klasa 8 - korozivne materije; 13) klasa 9 - ostale opasne materije i predmeti.

Za prevoz opasnih materija klase 1, 6, 7. i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje, osim ako se prevoz obavlja pod "re imom malih koli ina" koje su definisane ADR-om odnosno RID-om. Odobrenje za prevoz opasnih materija 1, 6. i 7. klase u drumskom i elezni kom saobra aju izdaje Ministarstvo unutra njih poslova. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1,6. i 7. podnosi po iljalac opasne materije.

lan 15. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koje se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine, vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija.

Namena Pravilnika o me unarodnom elezni kom transportu opasnih materija je: - utvr ivanje bezbednosne obaveze u esnika, - klasifikacija opasnih materija, - posebni propisi za pojedine razrede, - postupci ispitivanja, - spiskovi opasnih roba, - kori enje ambala e, pokretnih tankova, tankkontejnera, - propisi za otpremu - propisi koji se odnose na uslove prevoza, utovar, istovar i rukovanje

Obele avanje komada za otpremu prema RID pravilniku Ukoliko nije propisano ni ta druga ije, svaki komad za otpremu mora biti jasno i trajno obele en brojem UN (identifikacioni broj materije) robe koju sadr i.Kod nepakovanih predmeta, obele je se mora staviti na predmet, njegovo podno je, ili njegove ure aje za rukovanje, skladi tenje ili zatvaranje.Sva obele ja moraju biti dobro vidljiva i itka i da podnose atmosferske uticaje bez ve ih o te enja. Velika sredstva za pakovanje (IBC) sa zapreminom od preko 450 l, moraju nositi obele ja sa dve suprotne strane. Olistavanje komada za otpremu prema RID pravilniku Svaku materiju ili predmet navedenu u tabeli A (RID), treba obele iti listicama opasnosti. Sve listice opasnosti moraju: - da budu stavljene na istu povr inu komada za otpremu, - da budu tako stavljene na komad za otpremu, da ne budu pokrivene, niti skrivenenekim delom ili elementom ambala e, nekom drugom listicom ili obele jem - da budu postavljene jedna pored druge, ako je postavljeno vi e od jedne listice.

Algoritam aktivnosti u transportu opasnih materija od utovara do istovara

U narednim tabelama prikazan je tehnolo ki grafikon aktivnosti sa po iljkom opasnih materija na utovaru, odnosno istovaru. Prva kolona tabele sadr i redni broj aktivnosti. U drugoj koloni nazna en je naziv aktivnosti pri utovaru ili istovaru. Tre a kolona sadr i mesto izvr enja aktivnosti, a etvrta naziv izvr ioca.

Tok informacija pri vanrednom doga aju:

AKTIVNOSTI U TRANSPORTU OPASNIH MATERIJA Naru ivanje kola za prevoz opasnih materija Odredbe o naru ivanju kola za prevoz opasnih materija propisane su Uputstvom za upotrebu kola i tovarnog pribora (Uputstvo 90) i u tarifi za prevoz stvari na prugama J Deo 1 i Deo 3- Imenik elezni kih stanica. U otpravnoj stanici, po iljalac naru uje kola za robu koju, prema propisima, sam tovari. Kola potrebna za utovar stanica mora da naru i pismenim putem. Po iljalac naru uje kola za prevoz od neke konkretne elezni ke stanice, kolskom narud benicom Kol-23, gde upisuje vrstu opasne materije, onako kako je ona navedena u Pravilniku RID, najmanje 48 sati pre planiranog utovara. Kolska narud benica Kol-23 sadr i podatke o broju i vrsti kola koja se naru uju, o robi koja se prevozi, kao i o naru iocu. Na pole ini obrasca Kol-23, nalazi se izjava kojom naru ilac potvr uje da ostaje pri narud bini kola do dostave, u slu aju da mu kola nisu dostavljena onoga dana za koji su naru ena. Ako ova izjava nije potpisana od strane naru ioca, narud bina kola se poni tava, ukoliko kola nisu dostavljena naru enog dana.

Sredstva u kojima se prevoze opasne materije1. Kontejner- cisterna Na cisterni se radi identifikacije, na lako uo ljivom mestu postavlja tablica koja sadr i: - oznaku tipa kontejnera, - datum prvog hidrostati kog ispitivanja, - ispitni pritisak, - maksimalni dozvoljen pritisak u eksploataciji, - ukupni kapacitet, - datum kontrolnog hidrostati kog ispitivanja.

2. Kontejner-cisterna sa izolacijom i sistemom parnog grejanja

Karakteristike BTT-tankkontejnera IMO 101 su: du ina 6058 mm ukupna te ina 36000 kg irina 2438 mm sopstvena te ina 4400 kg visina 2591 mm zapremina 26 m3 Izolacija i sistem parnog grejanja sa grejnom povr inom od 7,5m2 omogu uju transport roba za koje je potrebna temperatura do 120C u toku transporta. Ova serija tankkontejnera dozvoljena je za transport opasnih materija razreda 3, 6.1 i 8. Maksimalni dozvoljeni pritisak u eksploataciji iznosi 4,5 bar.

3. Vagon-cisterna Pod nazivom cisterna, podrazumevaju se kola na ijem je postolju ugra en jedan ili vi e ugra enih sudova za prevoz robe u te nom ili gasovitom agregatnom stanju pod pritiskom. Svaka vagon-cisterna mora sadr ati: - RID listicu opasnosti, - RID tablu oran boje, - ozna avanje maksimalno dozvoljene granice tovarenja, - obojenu traku za ozna avanje vrste te nosti.

Ambala a za prevoz opasnih materija Ambala a mora biti tako izra ena da, pri normalnim uslovima prevoza ne mo e do i do gubljenja sadr aja. Delovi ambala e koji dolaze u neposredan dodir sa opasnom materijom, ne smeju hemijskim ili drugim uticajima te materije da budu o te eni. Ovi delovi ambala e ne smeju sadr ati nikakve sastavne delove koji sa sadr ajem opasno reaguju, obrazuju opasne materije ili mogu znatno da oslabe ove delove. Transportna ambala a koja se upotrebljava za prevoz opasnih materija, mora biti atestirana i obele ena prema odgovaraju im jugoslovenskim standardima i propisima. U toku prevoza pojedinih vrsta opasnih materija odgovaraju im sredstvima, postoje odre ene specifi nosti: - sa pove anjem temperature,te ni gas u cisterni se iri, ime se pove ava pritisak na strane cisterne. Zato, cisternu mo emo tovariti samo do najve e dozvoljene mase punjenja, koja zavisi od koeficijenta irenja te nog gasa, - prevozna sredstva, kojima se prevoze zapaljive materije, moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odgovaraju u vrstu zapaljivih stvari, - radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivnih materija, zavisno od veli ine i ja ine izvora, agregatnog stanja, i drugih svojstava radioaktivne materije. Sudovi za prevoz opasnih materija smeju da se pune samo onim opasnim materijama za iji su prevoz odobreni. Delovi opreme koja se koristi kod prevoza opasnih materija, moraju biti tako postavljeni i osigurani da se za vreme prevoza i rukovanja ne o tete ili otkinu. Oni moraju garantovati istu sigurnost kao i sudovi za prevoz opasnih materija.

Obele avanje po iljaka opasnih materija i kola tovarenih opasnim materijama Komadne i kolske po iljke koje se prevoze eleznicom,ozna ene su odgovaraju im listicama opasnosti, u skladu sa RID pravilnikom. Vagoni cisterne i kontejneri u kojima se prevoze opasne materije, moraju biti ozna eni RID-tablama i olistani listicama opasnosti. Po iljalac je du an da o svom tro ku, kola cisterne i kontejnere u kojima e se prevoziti opasne materije zapremine ve e od 3m3 ozna i RID-tablama i listicama opasnosti. Listice opasnosti Ambala a u kojoj se prevozi opasna materija, mora biti na vidljivom mestu ozna ena odgovaraju im listicama opasnosti. Sudovi izra ei od lomljivog materijala, pored listica opasnosti, moraju biti ozna ena listicama kojima se ozna ava lomljivost. RID-table Ove table su oran boje veli ine 40x30 cm, uokvirene crnim rubom. Povr ina table je razdeljena vodoravnom crtom na dva jednaka dela. Gornji deo sadr i identifikacioni broj opasnosti, a donji deo identifikacioni broj materije.

Ozna avanje kola sa sudovima cisternama Na obema stranama kola, na samom sudu ili na plo i, moraju biti ispisani slede i podaci: - ime uvrstioca - zapremina suda - sopstvena te ina kola sa cisternom - granice tovarenja - podatak o materijama koje su dozvoljene za prevoz - maksimalno dozvoljen pritisak pri eksploataciji U cilju prepoznavanja za koju vrstu te nosti je namenjena cisterna, kotao cisterne je obojen odre enom bojom, a eone strane kotla sadr e traku irine 150 mm, postavljenu pod uglom od 45. Na in obele avanja cisterni, pokazan je u narednoj tabeli. Ovde je potrebno napomenuti da cisterne za prevoz sirove nafte, dizel goriva D-4 i ostalih lo -ulja na eonoj strani kotla nemaju nikakve oznake.

Uvr enje u voz kola tovarenih opasnim materijama Pri uvr ivanju kola tovarenih opasnim materijama, moraju se po tovati odgovaraju a pravila: - kola, ozna ena RID-listicama opasnosti klase 1, odvajaju se najmanje jednim etvoroosovinskim ili sa dvoja dvoosovinskih titnih kola, od kola sa listicama 3, 4.1, 4.2, 4.3 ili 5 (opasnost od po ara, samozapaljive materije i materije koje izazivaju paljenje), - kola sa listicama opasnosti klase 1, uvr uju se ispred kola sa listicama 3, 4.1, 4.2, 4.3 ili 5, - kao titna kola, uvr uju se prazna ili tovarena kola, koja ne nose nijednu RIDlisticu opasnosti, - u jednom vozu, prevozi se najvi e deset kola sa listicama opasnosti klase 1 u jednoj grupi, a ako u vozu postoji vi e takvih grupa, izme u njih se uvr uju etvora titna kola, - kola tovarena eksplozivnim materijama, odvajaju se od svake lokomotive najmanje jednim kolima - elezni kim vozilima, tovarenim opasnim materijama, sme da se manevri e, samo ako su prethodno preduzete odgovaraju e mere bezbednosti - opasne materije se ne smeju prevoziti elezni kim vozilima u kojima se nalaze putnici.

Nadzor nad po iljkama opasnih materija eleznica obavlja nadzor u smislu uvanja i pra enja opasnih materija, posebno eksplozivnih, radioaktivnih, zapaljivih i otrovnih i to od trenutka preuzimanja na prevoz do momenta izdavanja primaocu. Na manipulacionom mestu, gde se utovaruju, istovaruju ili pretovaruju opasne materije, zabranjen je pristup osobama koje neposredno ne u estvuju u ovim manipulacijama. Manipulisanje sa kolskim po iljkama opasnih materija, vr e po iljalac ili primalac, a samo u izuzetnim slu ajevima elezni ki radnici, pod nadzorom stru no osposobljenih lica.Magacioner mo e nadzirati rukovanje sa opasnim po iljkama, samo ako za manipulativne radnje nisu potrebna za titna sredstva i ako su svi radnici upoznati sa na inom rukovanja, opasnostima i merama za tite u radu sa konkretnom opasnom materijom. Ako u slu aju prevoza do e do nestanka opasne materije, eleznica preduzima mere za njeno nala enje. Ispale, ili na bilo koji na in prosute opasne materije prilikom prevoza, prikupljaju se, odstranjuju, ili na bilo koji na in ine bezopasnim. Uputna stanica,odmah po dolasku voza, izve tava primaoca o prispe u po iljaka i predmeta koji u sebi sadr e opasne materije.Obaveza primaoca je da preuzme po iljku opasnih materija, odmah po prijemu izve taja o prispe u. Izve taj o prispe u robe (K-130) stanica sastavlja u tri primerka. Sva tri primerka overava korisnik prevoza. Jedan primerak (original), ostaje primaocu, a ostala dva stanici.

KRAJ!