Embed Size (px)
Citation preview
Начело превенције
Превенција заштите од пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем превентивних мера и радњи тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара као и угрожавање животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар ограничи на самом месту избијања.
Категоризација према угрожености од пожара
У циљу утврђивања одговарајуће организације и предузимања мера потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача.Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије:
1) са високим ризиком од избијања пожара − прва категорија угрожености од пожара;2) са повећаним ризиком од избијања пожара − друга категорија угрожености од пожара;3) са извесним ризиком од избијања пожара − трећа категорија угрожености од пожара.
Б1.1) МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У УРБАНИЗМУ
Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану
Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже:
1) изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара;2) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката;3) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара.4) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене;
1)Изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара
- За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет
може да обезбеди потребну количину воде таквог квалитета да се може употребити за гашење пожара у временском периоду од 2 часа (подземна вода из копаних или бушених бунара, привремено постројење за захватање површинске воде, резервоари укопани, полуукопани или надземни); - Спољња хидрантска мрежа – подземни и надземни хидранти (израђује се у облику прстенастог систем цевовода, растојање
између два хидранта износи највише 80 м, у насељеним местима у којима се налазе претежно стамбени објекти - растојање између спољних хидраната може износити највише 150 м, растојање хидраната од зида објекта износити најмање 5 м а највише 80), - Унутрашња хидрантска мрежа; - Сува хидрантска мрежа; - Урађаји за повећање притиска; - Техничка контрола хидрантске мреже (Хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром, контролише се најмање једном годишње. Приликом контроле мери се притисак воде у хидрантској мрежи при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидраната који дају
потребан проток воде за гашење пожара на поједином објекту. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 мм, а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 мм. Притисак се мери на контролној млазници на највишем спрату или на хидранту који је најудаљенији од прикључка.
Притисак се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната и то после 2 минута истицања а у извештају о мерењу притиска наводе се датум и време мерења. Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанпут годишње, при чему се морају испитати притиском воде од 7 бари. Ако се цевовод суве хидрантске мреже не користи дуже време, његова непропустљивост контролише се најмање једанпут у две године ваздушним притиском
до 1,5 бар).
Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа, зависно од броја становника и рачунског броја истовремених пожара, дата је у табели 1.Табела 1
Број становника у хиљадама
Рачунски број истовремених
пожара
Најмања количина воде у1/с по једном пожару
без обзира на отпорностобјеката према пожару
до 5 1 10
6 до 10 1 15
11 до 25 2 20
26 до 50 2 25
51 до 100 2 35
101 до 200 3 40
201 до 300 3 45
301 до 400 3 50
401 до 500 3 55
501 до 600 3 60
601 до 700 3 65
701 до 800 3 70
801 до 1000 3 80
1001 до 2000 4 90
Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима, зависно од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара, дата је у табели 2.Табела 2Количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар, зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штитиСтепен отпорности објекта према пожару
Категорија технолошког процеса према угрожености од пожара
до 3000
3001 до 5000
5001 до 20000
20001 до 50000
50001 до 200000
200000 до 400000
изнад 400000
V и IV К4, К5 10 10 10 10 15 20 25V и IV К.1, К2, К3 10 10 15 20 30 35 -III К4, К5 10 10 15 25 - - -I и II К4 и К5 10 15 20 30 - - -I и II К3 15 20 25 - - - -1)
2) Приступни путеви и пролази за ватрогасна возила до објеката
Приступни пут за ватрогасна возила има сљедеће карактеристике:
- најмања ширина коловоза (једносмерно кретање возила је 3,5 м, а
двосмерно кретање возила је 6 м); - унутрашњи радијус кривине који остављају точкови возила је 7 м, а
спољашњи радијус кривине је 10,5 м; - успон (рампа) нагиба мањег од 12% - ако се коловоз не леди; а ако
се коловоз леди мањег од 6%; - на приступном путу за ватрогасна возила није дозвољено паркирање и заустављање других возила на страни на којој је објекат повећаног ризика од пожара (Спречавање приступа другим
возилима уз објекат на приступном путу за ватрогасна возила врши се: препрекама на коловозу у виду расклопивих "пирамида", жардињерама масе веће од 60 кг, а мање од 100 кг и жичаном или
сличном оградом која се може лако исећи алатом који користе ватрогасци; - окретнице за ватрогасна возила могу бити: кружне, облика "О" или
"П" – где се возило креће само унапред и облика "Т" где је дозвољено маневрисање возила.
3) Безбедносни појасеви између објеката
Слобода простор између две зграде ако је довољно широк представља најсигурнију противпожарну препреку. Минимална дозвољена удаљеност између зграда завис од врсте и намене, од пожарног оптерећења, величине појединих отвора и друго.
при чему су h1 i h2 висине суседних објеката а константа a представља ширину пожарног пута слободног од рушевина и износи
4 m.
Б1.2) ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
- Класификација објеката према угрожености од пожара
Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара имају следеће значења:
К1 - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника, лако запаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23° Ц и гасовима и паром чија је доња граница експлозивности испод 10 % (В/В), на пример: погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом, фосфором и карбидом, погони за производњу вискозних влакана, екстракцију бензином, хидрирање, рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта бензина, угљен-дисулфида, етра, ацетона и сл.;К2 - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лако запаљивим течностима чија је тачка паљења између 23° Ц и 100° Ц и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10 % (В/В), погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје, при чему се развија експлозивна прашина, на пример: пумпна постројења и станице за течне материје чија је тачка паљења, између 23° Ц и 100° Ц, погони у којима се стварају угљена прашина, дрвене струготине, брашно, шећер у праху, синтетички каучук у праху и сл.;К3 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100° Ц до 300° Ц и чврстим материјама температуре паљења до 300° Ц, на пример: погони за механичку прераду дрвета и производњу хартије, погони за производњу текстила, погони за регенерацију уља за подмазивање, складишта горива и мазива, средства за транспорт угља, затворена складишта угља, пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100° Ц до 300° Ц, гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме више од 500 лица;К4 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300° Ц, чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300° Ц и материјама које се прерађују у загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, на пример: погони за топљење, ливење и прераду метала, гас-генераторске станице, одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, котларнице, трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто, течно и гасовито гориво, као и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица;
К5 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом, на пример: погони за механичку обраду метала, компресорске станице, погони за производњу негоривих гасова, мокра одељења индустрије текстила и хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, азбеста и соли и за прераду рибе, меса и млечних производа, водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи.
- Пожарно издвајање објектаТехнолошки процеси у којима се користе или производе запаљиве течности и гасови или експлозивне материје обављају се у објектима илиделовима објекта који су одвојени од других производних и складишних објеката и простора ватроотпорним зидовима који онемогућавају ширење пожара.Технолошки процеси, као и радови с отвореним пламеном у близини запаљивих течности, гасова, експлозивних и других материја које могу изазвати пожар, морају бити организовани на такав начин да, зависно од природе и услова рада, опасност од пожара буде отклоњена.Објекти у којима се користе или производе запаљиве течности и гасови или експлозивне материје могу се градити само на местима где се не ствара опасност од избијања пожара у складу са одредбама посебног закона и техничких прописа.
- Опремање објекта уређајима и инсталацијама за дојаву и гашење пожараПри пројектовању и изградњи високих стамбених објеката и објеката јавне намене (хотели, робне куће, биоскопи, позоришта, библиотеке, дечје установе, школе и високошколске установе, здравствене установе, спортске дворане, концертне дворане, стадиони и сл.), као и у објектима у којима се чувају уметничка дела, обавезна је уградња уређаја који омогућавају благовремено откривање и јављање пожара.У објектима у којима се одвијају технолошки процеси у којима се производе, прерађују, користе и складиште запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, у високим објектима (осим стамбених зграда), у зградама архива и документације од посебне вредности, у објектима у којима се обавља трговина површине преко 3500 m2, у објектима који служе за изложбе површине преко 1000 m2, музејима, биоскопима, позориштима, аеродромским зградама површине преко 1000 m2, поред уређаја за благовремено откривање и јављање пожара , обавезна је и уградња уређаја који омогућавају благовремено гашење пожара (стабилни системи за гашење пожара).
- Пожарне опасности и мере заштите по гранама индустрије - прерада нафте; - петро – хемијска индустрија; - производња боја и лакова; - прехранбена индустрија; - механичка обрада дрвета; - текстилна индустрија;
ПРЕРАДА НАФТЕ
Нафта је смеса великог броја различитих угљоводоника, око 95-98% чине је угљоводоници а остатак су кисеонична, сумпорна и азотна једињења. У данашњим рафинеријама нафта се прерађује односно раставља на поједине састојке-деривате, фракционом дестилацијом у ректификацио-оним колонама.
Главне фракције које се добијају дестилацијом нафте су:
- бензин (50-200 оЦ);- петролеум гас (200-280 оЦ);- гасно (дизел) уље (280-350 оЦ);- уља више тачке кључања (око 350 оЦ);- асфалтни остатак (битумен) (више од 350 оЦ);
Опасност од пожара и експлозија у рафинерији нафте:
- опасност од изласка – цурења пара запаљивих течности;- опсаност од смањења притиска у уређајима и инсталацијама што може
довести до ''увлачења'' ватре и настанка пожара и експлозија;- опасност услед настанка корозије и стварања ситних отвора при чему се ствара могућност уласка ваздуха и пламена односно истицања пара
запаљивих течности;- оштећења, кварови и нестручно одржавање електричних инсталација.
Превентивне мере заштите од пожара у индустрији нафте:
- нафтоводи и обавезна опрема за транспорт нафте морају бити изграђени од материјала отпорни на угљоводонике и заштићени од корозије одговарајућим премазима, односно ''пасивном заштитом'' и активном заштитом-''катодна заштита'';- на претакалиштима нафте мора се водити рачуна о одвођењу статичког електрицитета који се ствара приликом кретања нафте кроз
цевовод;- обезбедити аутоматску контролу притиска и температура у технолошком поступку као и могућност брзог пражњења система и одвођења гасовите фазе у бакљу на спаљивање а на најугроженијим местима уградити стабилне инсталације за увођење инертних гасова у систем;- резервоаре и инсталације у којима се налазе деривати са ниским тачкама кључања односно високим напонима пара хладити водом преко стабилних инсталација;- поправке и све радове са отвореним пламеном (заваривање, резање и лемљење) у кругу рафинерије вршити уз обавезну сагласност надлежних служби ЗОП-а;- У затвореним објектима – пумпарницама обавезно предвидети ефикасну пририодну или вештачку вентилацију, зидови морају бити незапаљиви а кров од лаганог материјала. У зонама опасности од експлозије под несме да варничи и мора да буде електропроводљив;- електроинсталација и уређаји у зонама опасности морају бити изведени у противексплозивној заштити;
- одвођење отпадних вода технолошког процеса одвојити од атмосверске канализације а на крају ''технолошке канализације'' уградити сепараторе за одвајање и одвођење запаљивих течности.
ПЕТРО – ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА
У последњих неколико деценија значајно је измењена сировинска база у органској индустрији. Уместо угља, дрвета,пољопривредних производа, ацитилена добијеног из калцијум-карбида и других сировина, све више се као полазна сировина користи нафта и природни гас.Део нафте који служи као сировина за хемијске производе знатно се повећао па се из тог разлога данас граде ''петро-хемијске рафинерије'' у којима се из нафте односно сировог бензина добијају основни петрохемијски производи – олефини (етилен, пропилен,бутадиен, бензол и др.)Пожарне опасности и мере заштите од пожара сличне су као и код прераде нафте.
ПРОИЗВОДЊА БОЈА И ЛАКОВА
Боје и лакови су раствори смола или хемијских једињења у одговарајућим растварачима. Приликом премазивања растварач испари а премаз лако остане као филм на површини која се премазује.
Неорганске (минералне) боје су нерастворене у води и у органским растварачима. Углавно се примењују за површинско бојење и заштиту дрвета, метала и других материјала – оне су незапаљиве.
Боје и лакови на бази органских материја су запаљиве течности и то искључиво због пожарних карактеристика растварача. Органски растварачи су лакозапаљиве течности које испаравају на ниским температурама и са ваздухом формирају експлозивне смеше (ацетон, бензол, бутанол, етанол, етар, метанол и др.)
Опасност од пожара и експлозија у производњи боја и лакова:
- неправилно ускладиштење сировина (уколико бурад са нитроцелулозом
нису херметички затворена она губи влагу и подложна је експлозији);- у производним погонима присутна је опасност од стварања експлозивне
концентрације пара растварача у ваздуху;- опасност од настанка статичког електрицитета од кретања запаљиве течности кроз цевовод и уређаје;- технички кварови на системима за вентилацију, уношење алата који варничи, рад са отвореним пламеном и сл;
Превентивне мере заштите од пожара у производњи боја и лакова:
- производне зграде и складишта морају бити изграђене од негоривих материјала, не смеју имати подрумске просторије (релативна густина пара растварача је већа од 1,0 па се паре распростиру при дну просторије;- све просторије морају имати експлозивне одушке (преко крова или прозора и врата);
- просторије у којима се очекује истицање пара запаљивих течности морају имати адекватну вентилацију (усисна решетка се поставља у зони пода а издувни канал се поставља на сигурном месту ван просторије односно зграде);- обавезно поштовање технолошког поступка а сировине треба уносити
у погон у количинама које су неопходне;- елиминисати статички електрицитет;- транспорт запаљивих течности (растварача) вршити затвореним системом;- забрана пушења, рада са алатом који варничи итд.
ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈАПроизводња јестивог уља
Складиштење сировинске базе – уљарских сировина врши се у силосима који су изложени свим опасностима од настајања пожара који прате индустријске објекте (пожари изазвани електричном енергијом, трењем, отвореним пламеном, статичким електрицитетом и др.).
Поред наведених узрока пожара у силосима су могуће и појаве као што су:1) самопаљење ускладиштеног семена услед самозагревања (егзотермни процеси):
- услед повећане влажности семена могућа је појава микроорганизма
који развијају топлоту која се споро одводи, акумулира се у систему
и изазива постепено загревање масе до приближно 60-65 0 Ц када долази до њиховог изумирања; - раст клице услед повећања влаге у семену; - оксидација незасићених једињења која се налазе у семену деловањем кисеоника из ваздуха (за разлику од предходна два ови процеси могу да се одвијају и на високим температурама);
2) експлозија прашине.
Превентивне мере заштите од пожара код складиштења семена уљарица:
- семе осушити испод критичне влажности;- систем за мерење температуре уградити на најосетљивијим местима у ћелији како би се пратила стварна температура ускладиштеног семена;- на силосима предвидети отворе пречника од најмање 2 м2 који ће служити за брзо пражњење ћелија;- остале опште превентивне мере заштите од пожара.
МЕХАНИЧКА ОБРАДА ДРВЕТА
У индустрији намештаја, дрво пролази кроз одређене фазе обраде (резање, сушење, израда намештаја, фарбање и лакирање).
Дрво је материјал који садржи целулозу па се у појединим фазама обраде понаша слично као и целулоза.
Целулоза (прах) Дрво (прах)ДГЕ /g/m3 / 55 50Тачка паљења /0C/ 480 430
Опасности и превентивне мере заштите од пожара и експлозија код обраде дрвета :
- Код целулозних материјала велики утицај на експлозивност система има количина влаге у материјалу и ваздуху, тако је и код обраде дрвета
битна присутност одређене количине влаге изнад које не долази до експлозивног сагоревања; - због ставарања дрвене прашине у фази површинске обраде дрвета потребно је изнад сваке машине поставити локалну вентилацију за отпрашивање;- у поступку фарбања опасност представља могућност формирања експлозивне смеше пара растварача, односно боје и ваздуха;- као код свих погона са лакозапаљивим течностима морају се извршити
одговарајући прорачуни – зона опасности који су неопходни због избора и уградње одговарајуће електроопреме (електромотора, сијаличних места, вентилатора и др.);- да би се распршивање ограничило на што мањи простор, лакирање се
врши у кабинама са посебно изведеним системом вентилације;- фарбаре се по правилу смештају у приземље објекта у простору који је
засебан противпожарни сектор са најмање два спољња зида.
ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА
У сировине за производњу текстила спадају природна влакна (влакна биљног порекла, животињска влакна и минерална влакна – азбест) и синтетичка влакна (поливинил, полиесетр и др.).
Готово сва текстилна влакна су запаљива и у растерситом стању горе великом брзином.
Опасности и превентивне мере заштите од пожара у текстилној индустрији:
- у процесу прераде настају велике количине прашине а да би је елиминисали и тиме спречили настајање експлозивне концентрације са ваздухом мора се извести ефикасна вештачка вентилација;- основна превентивна мера заштите од пожара је редовно чишћење и уклањање наталожене прашине;
- опасност од паљења прашине на радним машинама услед пражњења статичког електрицитета – обавезно уземљење свих машина и влажење ваздуха;- текстилни материјали се пале до 300 0C и брзо сагоревају (изузев у балама) а да би се смањила брзина сагоревања тканинама се додају разне неорганске соли;- у погонима где се као растварач користи угљендисулфид (CS2) присутна је велика опасност стварања експлозивне концентрације са
ваздухом (ДГЕ=1,3% а ГГЕ=50,0%) па се из превентивних разлога угљендисулфид складишти и чува под водом.
ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА ОБЈЕКТИМА СА ЕКСПЛОЗИВНИМ МАТЕРИЈАМА, ЗАПАЉИВИМ ТЕЧНОСТИМА И ЗАПАЉИВИМ ГАСОВИМА
Експлозивним материјама сматрају се:
1. привредни експлозиви,2. средства за паљење експлозива,3. пиротехнички производи,4. привредна муниција,5. барут,6. сировине експлозивног карактера за производњу ових материја од 1 до 5
Привредним експлозивима сматрају се материје које се употребљавају за рушење или обликовање објеката и материјала енергијом ослобођеном хемијским реакцијама експлозивног разлагања.
Средствима за паљење експлозива сматрају се све врсте каписла, упаљача и штапина и пиротехничка средства која се употребљавају при минирању.
Пиротехничким производима сматрају се средства која се употребљавају за ватромете, противградне ракете и друге ракете које се користе у научне, привредне и друге сврхе, као и предмети који садрже експлозивне састојке, прскаве састојке са дејством експлозива или друге састојке, који служе за постизање ефеката разарања, ватре, светлости, пуцања или дима.
Привредном муницијом се сматрају меци, патрони и чауре опремљене капислом и напуњене барутом.
Барутом се сматра црни и малодимни барут намењен за рударске и спортске потребе.
Сировинама експлозивног карактера сматрају се материје које по хемијском саставу и осетљивости на паљење имају особине експлозива и способне су за експлозивно разлагање, а намењене су за производњу експлозивних материја.
Запаљиве течности су течности чије се паре пале у додиру са извором паљења и које на температури од 35 0Ц нису у чврстом или тестастом стању, на 50 0Ц имају парни притисак до 3 бара.
Запаљиве течности су подељене у три основне групе:
I ГРУПА – температура запаљивости испод 38 0 Ц;II ГРУПА - температура запаљивости 38 0Ц – 60 0Ц;III ГРУПА - температура запаљивости 60 0Ц – 100 0Ц;
Течности I групе деле се у три подгрупе:
I1 – температура запаљивости испод 23 0Ц, а температура кључања испод 38 0Ц;I2 – температура запаљивости испод 23 0Ц, а температура кључања преко 38 0Ц;I3 – температура запаљивости 23 0Ц - 38 0Ц;
Збијени гасови, гасови претворени у течност и гасови растворени под притиском јесу материје које имају критичну температуру нижу од 50 0Ц или на 50 0Ц притисак паре виши од 3 бара.
Производњом експлозивних материја, сматра се смештај сировина експлозивног карактера, производња, прерада, дорада, унутрашњи транспорт и смештај готових производа експлозивног карактера код произвођача.
Производњом запаљивих течности и гасова сматра се производња, прерада, унутрашњи транспорт, држање и смештај запаљивих течности и гасова код произвођача.
Прометом експлозивних материја сматра се набавка и продаја експлозивних материја, као и смештај експлозивних материја у магацинима, приручним складиштима и продавницама.
Прометом запаљивих течности и гасова, сматра се набавка или продаја запаљивих течности и гасова, утовар у превозна средства и истовар, преношење, руковање код допреме, смештаја и отпреме у складишним и
другим радним просторијама, допрема и отпрема путем цевовода, претакање и друге радње са запаљивим течностима и гасовима.
Апарати, уређаји и инсталације које служе за заштиту објеката за производњу и смештај експлозивних материја и запаљивих течности и гасова од пожара, експлозије, провале и крађе, морају се одржавати у исправном стању.
Предузећа која се баве производњом и прометом експлозивних материја и запаљивих течности и гасова дужне су да предузму све превентивне и заштитне мере којима се осигурава безбедност људи и имовине и да упознају запослене раднике са начином рада, опасностима и заштитним мерама.
У објектима и на просторима који се користе за ускладиштавање експлозивних материја, запаљивих течности и гасова, забрањено је држати материје које су подложне самопаљењу, као и запаљивих материјала било које врсте.
Употребљена амбалажа у којој су држане експлозивне материје, запаљиве течности и гасови ускладиштава се у посебној просторији односно простору, под условима предвиђеним за држање и смештај експлозивних материја, запаљивих течности и гасова.
Утовар и истовар експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (утовар, утакање, претовар, претакање, истовар, истакање и друге радње у вези са утоваром или истоваром) врши се по правилу дању и уз забрану приступа непозваним лицима, а изузетно и ноћу под условом да осветљење буде у складу са прописаним техничким нормативима којима се уређује руковање овим материјама. Одобрење за изградњу инвестиционог објекта или објекта грађана не може се издати ако се изградња предвиђа у зонама које угрожавају објекти у којима се производе или држе експлозивне материје и запаљиве течности и гасови.
Локацију за изградњу магацина и постављање типизираних преносних или превозних контејнерских складишта за смештај експлозивних материја, одобрава у складу са прописаним техничким нормативима:
1. Одељење за ванредне ситуације у Бору , Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије уз сагласност управе надлежне за народну одбрану, промета до 1.000 кг,
2. Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије уз сагласност управе надлежне за народну одбрану, преко 1.000 кг.
Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта мора уз захтев приложити:
1. ситуациони план терена на коме се намерава градити објекат за који се тражи одобрење места, са уцртаним положајем и габаритима већ постојећих објеката,2. технички опис терена приказаног на ситуационом плану,3. технички опис објекта који се намерава градити,4. попис врсте и количине експлозивних материја које ће се ускладишти.
Објекти за производњу, прераду и ускладиштење запаљивих течности и гасова (складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила), могу се градити односно постављати на начин којим се не ствара опасност од пожара или експлозије за ове и друге објекте.
Локацију за изградњу објекта одобрава и даје сагласност на инвестиционо - техничку документацију:
1. Одељење за ванредне ситуације у Бору , Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, ако се ради о објектима у којима се смештају
или производе запаљиве течности укупне запремине до 500 м3 и гасови до 200 м3,
2. Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије односно на територији Аутономне Покрајине Војводине надлежни покрајински орган управе,
ако се ради о гасоводима и нафтоводима који прелазе преко територије две или више општина и о смештају и производњи запаљивих течности и гасова преко 500 односно 200 м3.
Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта (складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила) мора уз захтев приложити:
1. ситуациони план терена на коме намерава градити објекат за који тражи одобрење места са уцртаним габаритима већ постојећих објеката,2. технички опис терена приказаног на ситуационом плану,3. технички опис објекта који намерава градити и опис технолошког процеса,4. попис врста и количина запаљивих течности и гасова које намерава складиштити или вршити промет,5. доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са прописима из области народне одбране.
ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ИЗБИЈАЊА ПОЖАРА
Зона опасности од избијања и ширења пожара је подручје на коме постоји могућност стварања запаљиве или експлозивне смеше паре течности са ваздухом тако да је способна за сагоревање.
Простор на коме се врши ускладиштавање или претакање запаљивих течности, зависно од степена опасности од избијања и ширења пожара, дели се на три зоне:
- зону највеће опасности (зона I);- зону повећане опасности (зона II);- зону опасности (зона III).
У зонама се не смеју налазити материје и уређаји који могу проузроковати пожар или омогућити његово ширење.
У зонама је забрањено:
1) држање отвореног пламена;2) рад са отвореним пламеном (заваривање и слично) и са ужареним предметима;3) пушење;4) рад са алатом који варничи;5) постављање надземних електричних водова без обзира на напон.
У зонама се на видним местима морају поставити натписи којима се упозорава на забране.
При вршењу радова у зонама, осим редовног текућег одржавања, корисник постројења мора предузети прописане сигурносне мере.
Извођење електричних инсталација у зонама I и II, врши се у складу са тачком 8, а у зони III у складу са тачком 11. Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.
Возила која имају мотор са унутрашњим сагоревањем могу се употребљавати на претакалишту само ако на издувним цевима имају атестиран хватач варница.ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Класификација зграда према намени:
- јавни објекти, (школе, обданишта, болнице, хотели, позоришта, биоскопи, гараже, изложбене и спортске дворане и сл.);- станбени објекти (зграде намењена становању),- индустријски објекти,- складишта (хладњача, приручна, регална h≤12м, силос, високорегално
h≥12м, затворена складишта),- високи објекти.
ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ
У нашој литературу, као мерило степена угрожености од пожара неког грађевинског објекта, најчешће се користи величина пожарног оптерећења.
Укупно пожарно оптерећење даје рачунску вредност топлотне енергије једног објекта која се може ослободити у пожару.
Z = Pi x Si
Z – укупно пожарно оптерећење кЈ (kcal),Pi – специфично пожарно оптерећење kJ/m2 (kcal2),
Si – површина основе на коју се односи вредност Pi у м2
Специфично пожарно оптерећење је изражено топлотом која се може развити у плелементарној јединици (соби, хали, магацину и тд.) сведено на 1 м2 површине те просторије.
Pi – привидна густина материјала kJ/m2 ,Vi – волумен материјала m3 , Ki - калорична моћ, kJ/kg, (kcal/kg), i – индекс елементарне јединице.
На основу добијених резултата одређују се 3 групе специфучних пожарних оптерећења:
- ниско пожарно оптерећење до 1GJ/m2 (250.000 kcal/m2) - средње пожарно оптерећење до 1-2 GJ/m2 (500.000 kcal/m2) - високо пожарно оптерећење преко 2GJ/m2)
Код пројектовања једног објекта потребно је предходно израчунати пожарно оптерћење, затим одредити минималну потребну ватроотпорност конструкције против пожара и након тога извршити избор материјала и конструкције.
Пожарно оптерећење и време трајања пожара:
Пожарно оптерећење Трајање пожара (у сатима)Ниско 1
Средње 2Високо 3
На противпожарну отпорност неког конструктивног елемента, поред пожарног оптерећења, утиче и трајање пожара, као и максималне температуре које се том приликом развијају (испитивањем добијени резултати: станбене зграде 1200 0C, рафинерије са запаљивим течностима 1300 0C).
Зграда или део зграде (пожарни сектор) може имати следећи степен отпорности против пожара према стандардном типу конструкције зграде:
степен отпорностиI без отпорностиII мала отпорностIII средња отпорностIV већа отпорностV велика отпорност
Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкције
Врста грађевинске конструкције
Стандард за испитивање отпорности
према пожару
положај
Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкције
I II III IV V
Безотпорности
мала отпорност
средња отпорност
већа отпорност
велика отпорност
1 2 3 4 5 6 7 8
Носиви зидовиНосиви стубовиНосиве греде
У.Ј1.090У.Ј1.100У.Ј1.114
Гран
ица
пож
арно
г се
ктор
а
У
нута
р по
жар
ног
сект
ора
- 1/2 1,0 2,0 3,0
Међуспратне конструкције
У.Ј1.110- 1/4 1,0 2,0 3,0
Кровни Покривач У.Ј1.140 - 1/4 1/2 1,0 2,0
Неносиви преградни и фасадни зидови
У.Ј1.090 - 1/4 1/4 1/4 1/2
Конструкција евакуационог пута
1/4 1/2 1,0 2,0 3,0
Зидови У.Ј1.090 1 1 1,5 2,0 3,0
Међуспратне конструкције
У.Ј1.1101/2 1/2 1,0 1,5 2,0
отвори У.Ј1.160 1/2 1/2 1,0 1,0 1,5
ПОЖАРНИ СЕКТОРИ – СВРХА И ЦИЉ
Противпожарни сектор је простор у згради који је од других делова одвојен пожарним зидом, односно несагоривом таваницом.
Противпожарни сектор посматрамо као део зграде који ће евентуланим пожаром бити потпуно уништен а да би се штета свела на најмању могућу меру настоји се да противпожарни сектори буду што мањи.
У зависности од технолошког процеса који се обавља у неком производном погону предвиђају се и противпожарни сектори који морају да испуњавају следеће захтеве:
- не сме се налазити материјал који може да се запали и да гори,- конструктивни елементи који су заштићени неком врстом облога морају
бити без пукотина а облога без механичких оштећења,- процена да ли је сектор с обзиром на технологију постављен на право место.
ПРОТИВПОЖАРНЕ ПРЕПРЕКЕ
Основни задатак противпожарне превентиве јесте спречавање ширења пожара, односно ограничавање пожара унутар одређеног дела зграде.
Противпожарни зидови, вертикалне противпожарне препреке
Имају улогу да спрече ширење пожара из једне просторије у другу а то значи да зид мора испунити услов да је изгарђен од несагоривог материјала и да има одређени степен ватроотпорности. Најмања ватроотпорност противпожарних зидова мора бити један до два сата.
Због посебног режима технолошког процеса производње некад није могуће изградити класичан противпожарни зид већ се примењује такозвани ''висећи'' противпожарни зид у комбинацији са воденом завесом.
Врата и друге отворе на противпожарним зидовима избегавати а ако то није могуће онда се уграђују врата потребне ватроотпорности.
Појасеви од несагоривог материјала са најмањом ширином од 5 м примењује се у великим индустријским халама у којима технолошки процес не дозвољава постављање противпожарних зидова.
Хоризонталне противпожарне препреке
За спречавање ширења пожара у вертикалном правцу постављају се хоризонталне препреке – међуспратне конструкције од несагоривог материјала са већом отпорношћу према ватри (1-4h).
По правилу противпожарне препреке не би смеле да имају никакве отворе на себи али то на данашњем нивоу развоја индустрије је немогуће постићи па зато у препрекама има читав низ разних отвора кроз које пролазе цевоводи, канали, електрокаблови и др. Оваква места су веома опасна у погледу распростирања пожара те морају бити ефикасно заштићена.
Често није довољно спречити само продор пламена кроз отвор већ у већини случајева треба спречити и продор гасова кроз такве отворе тј. да се они морају херметички затворити.
ЗАШТИТА ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНАТА ОД ПОЖАРА
Врста материјала од које су изграђени противпожарни зидови има велики значај за ватроотпорност зидова.
Врста материјала и дебљина зида
Ватроотпорност(час)
Зид од пуне опеке (d=25 цм) 6
Омалтерисан зид од шупље опеке (d=22 цм)
2
Зид од бетонских блокова (d=22 цм)
1
Зид од набијеног бетона, (d=25 цм)неомалтерисан, агрегат шљунак
6
Армиранобетонски зид (d=22,5 цм)неомалтерисан, агрегат шљунак
6
Најчешћи узрок рушења челичних конструкција је прекорачење дозвољених оптерећења сталним и покретним теретом и услед појаве температурних деформација.
Да би се повећала ватроотпорност челичних грађевинских конструкција примењују се разне заштитне мере које имају за циљ да спрече непосредан додир пламена и температуре са челичном конструкцијом.
Најчешће коришћени начини заштите челичих конструкција:
- облагање заштитном облогом (бетона, опеке, гипса, минералних негоривих плоча, прскани малтер од гипса, премазни материјали),- облагањем или постављањем спуштених плафона (гипсане плоче, минерално негориве плоче и др.),
Заштита дрвета од високи температура:
- облагањем разним механичким облогама (малтери, изолационе плоче,
лим и др.),- премазивањем разним заштитним средствима,- инпрегнацијом дрвета пре уградње у неки конструктивни део.ЕВАКУАЦИЈА ЉУДИ ИЗ ОБЈЕКТА
Од изузетног значаја за обезбеђење основног циља заштите зграда од пожара је спашавања људи. Из тог разлога мора се извести принудна евакуација људи из зграда у којима је дошло до пожара. За разлику од свакодневог напуштања објекта код нормалног коришћења, принудна евакуација у случају пожара јавља се изненада, без могућности њеног предвиђања.
Кретање тока људи може бити:- јединично и масовно,- неуређено,- усаглашено или неусаглашено,- слободно или стешњено,- раздељено и кратковремено,- нормално и аваријантно.
Људи који се крећу у једном правцу образују људски ток ширине и дужине . Пошто се предњи и задњи део тока састоје најчешће од малог броја људи, људски ток добија облик правоугаоника.
КОМУНИКАЦИЈА У ЗГРАДАМА
Да би људи за време пожара могли на време да напусте угрожену просторију и тиме избегну опасност, потребно је да постоји довољан број излаза одговарајућих димензија и да распоред излаза буде такав да се напуштање зграде омогући у сваком тренутку.
Приликом одређивања излаза нарочито треба пазити на удаљеност коју треба савладати приликом напуштања објекта.
Раздаљина између два суседна излаза зависи од ватроотпорности зграде као и од намене зграде.
степен ватроотпорности зграде највеће одстојање од излаза (м)I и II 15
III 20IV 25
СТЕПЕНИШТА
За нормално вертикално комуницирање у згради углавном служе једнокрака, двокрака и трокрака степеништа, затим помоћна степеништа и противпожарна (сигурносна) степеништа.
Неправилно изведен степенишни простор представља погодно место за ширење пожара и задимњавање у вертикалном правцу.
ПРОТИВПОЖАРНА (СИГУРНОСНА) СТЕПЕНИШТА
- спољашња (негорив материјал, није дозвољено постављање од отвора на фасади зграде ближе од 1,5 м, висина заштите ограде не мања од 1,2 м, несме се користити спирално степениште, ширина крака несме бити мања од 1,25м а нагиб већи од 450 ),
- унутрашна ( опасана зидом од негоривог материјала ватроотпорности
1,5 часа, несме се облагати горивим материјалом, степенишни простор мора бити обезбеђен од продора ватре и дима)
ЛИФТОВИ
Пошто у окна лифтова не можемо стављати никакве хоризонталне препреке то нам као основна заштитна мера остаје добра изолација лифта од осталог дела зграде ватроотпорним конструкцијама (обимни зидови окна 2 часа, врата ½ часа, уређаје за покретање лифтова смештати на највишем делу окна у посебним просторијама, кабина лифта у горњем делу мора да има отвор за излажење у случају опасности).
ДИМЊАЦИ
Димњачке канале најбоље је водити вертикално и то од подрума (где се налазе вратанца вађење гарежи) до изнад крова, а изузетно се могу појавити за максимално 300 у односу на вертикалу.
На истом димњаку, не смеју на истој висини бити постављена два прикључка. Њихов међусобни размак мора бити најмање 30 цм како се неби пореметио узгон.
При проласку кроз кровну односно таванску конструкцију мора се водити рачуна да се у близини не налазе запаљиве материје а нарочито треба водити рачуна да дрвени делови конструкције не пролазе на мањој одаљености од 8 цм од спољње ивице димњака.
ЕКСПЛОЗИВНИ ОДУШЦИ
Експлозивни одушци су специјалне кровне конструкције које се постављају изнад просторија које су угрожене од експлозија.
Задатак експлозивних одушака је да, у случају експлозије у објекту, под утицајем ударног таласа, први попусте и тиме спрече рушење зидова и осталог дела објекта.
ДИМНИ ОДУШЦИ
Димни одушци су уређаји који имају задатак да у случају избијања пожара у неком објекту, омогуће ефикасно одвођење производа сагоревања (дима и топлих гасова) из пожаром захваћене површине.
Постављају се тамо где нема довољан број отвора а треба предвидети 4 димна одушка на сваких 1000 м2 кровне конструкције.
У случају избијања пожара, уређаји за одвођење дима могу да омогуће:- приступ до нужног излаза од продора дима,- заштиту степеништа, материјала и садржаја зграде,- брзу и ефикасну интервенцију ватрогасаца,- смањење штете изазване продуктима сагоревања и термичког разлагања.
ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА НА ВИСОКИМ ОБЈЕКТИМА
Зграде са просторијама за боравак људи, чији се подови највишег спрата налазе најмање 30 м изнад најниже коте терена на који је могућ приступ и на коме је могућа интервенција уз коришћење аутомеханичких лестава.
Појава високих зграда у грађевинарству донела је посебан проблем у односу на заштиту од пожара.
висина објекта (м) величина пожарног сектора30 до 40 до 150041 до 75 до 1000
76 до 100 до 800Преко 100 до 500
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА МАШИНСКИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА
Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама за манипулацију запаљивим течностима.
Постројење за запаљиве течности састоји се од резервоара или других затворених посуда, уређаја за претакање или других уређаја, који чине технолошку целину.
Конструкција и начин израде резервоара:
Резервоари за смештај запаљивих течности могу бити: надземни и подземни.
Надземни резервоар је непокретни и непропусни суд, постављен односно изграђен на површини земље, за смештај запаљивих течности.
Подземни резервоар је непокретни суд са свих страна заштићен некородивним материјалом (земљом, песком, шљунком), постављен односно изграђен испод површине земље за смештај запаљивих течности.
Подземни резервоар може, по правилу, бити лежећи и цилиндричног облика са сигурносним одушним вентилом.
Резервоар и његови цевоводи морају бити заштићени од корозије за време које је пројектом одређено као век трајања резервоара.
Конструкција надземних металних резервоара мора бити у складу са одговарајућим прописима о челичним конструкцијама.
Ради прихватања случајно испуштених запаљивих течности и ради заштите околног земљишта, водених токова, путева и других објеката, морају се око резервоара изградити заштитни базени. Изузетно, уместо заштитног базена може се изградити дренажни систем.
Надземни резервоари морају имати следећу опрему: 1) нормални одушак (служи за спречавање над или под притиска приликом пуњења или пражњења резервоара); 2) сигурносни одушак (служи за спречавање експлозије на резервоару а
може бити са пливајућим кровом, ослабљеним спојем између кровног
лима и плашта и сигурносним одушним вентилом ;3) задржаче пламена (поставља се на отворе резервоара кроз које би пламен когао продрети унутар резервоара; 4) показиваче нивоа; 5) уређаје за обезбеђење против препуњавања; 6) отворе за улаз и преглед.
Претакалишта запаљивих течности су места где се врше претакања из резервоара у возило, шинско возило,пловило и обрнуто.
Уређаји за претакање запаљивих течности морају бити удаљени од надземних резервоара у складу са прописима, а од осталих објеката који нису у склопу претакалишта и јавних путева - најмање 30 м.
Претакање се, по правилу, врши дању. Ако се претакање врши ноћу, претакалиште мора бити осветљено електричним осветљењем према одредбама Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.
Уграђена опрема (резервоари, прикључни цевоводи са уграђеном арматуром, прикључне савитљиве цеви, сигурносни уређаји, пумпе, мерачи протока, електричне инсталације и др.) мора бити атестирана и одобрена.
Мере заштите од пожара - надземни резервоари:
- надземни резервоари морају бити заштићени од свих извора топлоте хидрантском мрежом, систем за гашење и системом за хлађење плашта резервоара водом или распршеном воденом маглом, ради заштите од пожара са суседних резервоара, - систем за хлађење мора имати сваки надземни резервоар;- за надземне резервоаре код којих није предвиђен систем за гашење може се захтевати постављање одговарајућег броја превозних апарата за гашење пожара;- хидрантска мрежа мора за један надземни резервоар имати најмање два стандардна хидранта тако да удаљеност између хидраната није већа од 50 м односно мања од 25 м.
Мере заштите од пожара - претакалишта:
- уређаји за претакање морају имати сасамостални систем за гашење пожара (стабилни аутоматски или полуаутоматски, изведен са топовима за пену);- хидрантска мреже мора бити од најмање два хидранта капацитета од по 100 л/сек у трајању од 2 часа;- за време претакања мора се уз транспортну цистерну налазити најмање још један превозни апарат за гашење пожара капацитета пуњења најмање 50 кг праха;- на претакалишту се морају налазити следећи лако уочљиви натписи
који се постављају на почетку приступног пута, односно приступног
колосека: "Забрањено пушење и приступ отвореним пламеном", "Незапосленима приступ забрањен", "Опасност од пожара и експлозије", "Стоп - цистерна прикључена" и "Обавезна употреба алата који не варничи";
Уређаји за контролу и регулисање притиска и температуре (манометри – вентили сигурности, термометри):
Ови уређаји нам служе за контролу ових параметра у време технолошког процеса производње и приликом њиховог ускладиштења јер би прекорачење њихових граничних вредности могло да изазове катастрофалне последице.
Контрола испаравности ових урађаја врши се најмање једном годишње.
Детекција запаљивих и експлозивних гасова:
Уређаји за детекцију експлозивне атмосвере преносног или стационарног типа су значајна превентивна мера у утврђивању карактера околне атмосвере.
Доња граница експлозивности је одређени проценат гаса или паре у ваздуху изнад којег атмосвера постаје експлозивна.
Горња граница експлозивности је одређени проценат гаса или паре у ваздуху изнад којег атмосвера престаје да буде експлозивна.
Постоје преносни (ручни) и стабилни системи детекције.
Стабилна инсталација за детекцију експлозивне атмосвере састоји се из:- детекторских сонди;- централног уређаја који је најчешће модуларног типа;- извора радног и резервног напајања (мин. 8 h аутономсност у раду);- елемента за информисање дежурног лица и узбуњивање;- прикључних преносних водова.
Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама за манипулацију запаљивим гасовима.
Постројење за гас је резервоар, боца или други уређај односно скуп уређаја који представља једну технолошку целину.
Резервоари за смештај запаљивих гасова могу бити надземни и подземни.
Надземни резервоар може бити: цилиндричног или кугластог облика, лежећи или стојећи, стабилни (непокретни) или преносни (покретни).
Надземни стабилни резервоар мора имати следећу регулациону, мерну и сигурносну арматуру:
1) најмање два показивача нивоа течности, који раде на различитом принципу;2) један манометар, опремљен славином са контролним прикључком непосредно везаним на парни простор резервоара;3) један термометар, уграђен у џеп и непосредно везан са течном фазом
у резервоару;4) вентил против лома;5) најмање два сигурносна вентила.
Мере заштите од пожара - надземни резервоари:
- Надземни резервоар мора бити на прикладан и сигуран начин заштићен
од директног утицаја сунчевих зрака а од других извора топлоте помоћу хидрантске мреже и ватрогасне опреме;- хидранти се не смеју постављати ближе од 25 м нити даље од 35 м од габарита резервоара;- за један надземни резервоар - један апарат капацитета пуњења 50 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара;- ватрогасним возилима се мора обезбедити приступ надземним резервоарима из најмање два правца, као и прикључење на хидранте из тих праваца.
Подземни резервоари морају се најмање једанпут у пет година потпуно открити, ради прегледа спољних површина с тим што се рок може се скратити или продужити, ако је у близини резервоара укопана контролна плочица од оног материјала од ког је израђен резервоар.
Ватрогасна опрема система са боцама састоји се од ручних апарата за гашење пожара, с тим да на сваких 100 кг гаса долази 5 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара.
Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама система за вентилацију
Основни циљ је да вентилацијом буду одведене створене паре запаљивих течности, гасови и прашина ван ових простора како не би дошло до њихове концентрације које би могле изазвати пожар или експлозију.
У зависности од начина премештања ваздуха у просторији разликују се:
- природна вентилација (кретање ваздуха услед деловања ветра или услед разлике у температури);- општа вештачка вентилација (вентилаторима на читавом подручју);- локална вештачка вентилација (обично извлачењем примењена на поједини извор опасности);
За вештачку вентилацију употребљавају се вантилатори (аксијални и радијални).
Доградњом грејача ваздух се може и загревати, доградњом уређаја за влажење – влажити и доградњом хладњака и климатизовати.
Вештачку вентилацију могуће је постићи на три начина:- стварањем надпритиска у просторији (удувавање свежег ваздуха);- стварањем подпритиска (извлачењем);- извлачењем загађеног уз истовремено удувавање свежег ваздуга.
Потребна количина ваздуха за вентилацију:
Количина L (м3/h) свежег ваздуга која се доводи у просторију, неопходних за смањење штетних садржаја и опсаних материја, може се одредити следећом формулом
G – маса штетних и опасних материја која се издваја у радном простору за јединицу времена (g/h ), Cgdm – гранично дозвољена концентрација штетних материја (mg/m3),Cdm - садржај штетних материја у доведеном ваздуху (mg/m3).
Прорачун броја измена ваздуха
Број измена ваздуха показује колико пута у току једног сата ваздух у просторији мора бити замењен у потпуности.
К – број измена ваздуха,B – запремина просторије која се вентилира (м3)
Да би се спречило ширење пожара кроз систем за вентилацију у вентилационе канале на конструкционим елементима који чине границу пожарног сектора уграђују се противпожарне клапне које у случају пожара аутоматски затварају вентилациони канал.
Канали за одвођење ваздуха из просторија у којима се стварају паре масноће (кухиње ресторана, хотела) морају припадати засебном систему за вентилацију и у њих се не смеју постављати клапне. Вентилациони канал мора бити од челичног лима дебљине 2 мм са изолацијом од стаклене вуне дебљине 80мм. На вентилационом каналу треба предвидети ревизионе отворе за повремено уклањање масноће из канала (најмање једном у три месеца).
Посебна пажња при пројектовању извођењу и одржавању посвећује се код система за климатизацију и вентилацију опасних објеката.
У систему за вентилацију ваздуха загађеног запаљивим материјама које образују експлозивну смешу, концентрација запаљивих компонената не сме да пређе 50% од вредности доње границе експлозивности, а температура не сме достићи 80% вредности температуре паљења компоненте са најнижом температуром паљења.
Сви делови система за вентилацију или климатизацију морају бити направљени од негоривог материјала, са глатким унутрашњим површинама и без истурених делова на које би се могла скупљати масноћа и прљавштина.
Системи за вентилацију или климатизацију морају бити уземљени.
Системи за вентилацију или климатизацију предвиђени да раде у условима пожара морају имати независни резервни извор за напајање електричном струјом који обезбеђује непрекидан рад система у трајању од 100 мин.
Отпрашивање
Отпрашивање се врши помоћу инсталација за отпрашивање које се постављају тамо где се појављује прашина приликом рада.
Добро испројектована инсталација за отпрашивање у многоме ће допринети да се број пожара смањи а они који се јаве биће брзо и ефикасно локализовани и угашени.
Делови и инсталације за отпрашивање су: - усисна хауба,- усисни цевовод,- магистрални цевовод,- вентилатор,- потисни цевово,- отпрашивач.
На местима где у инсталацију за отпрашивање улазе металне честице може доћи до варничења па се из тог разлога изнад хаубе постављају магнети или мрежа која не дозвољава пролаз крупнијих металних комада.
Ако цевоводи за отпрашивање пролазе кроз противпожарне препреке (зидове и таванице) на тим местима се постављају противпожарне клапне.
Највећа опасност од пожара у цевоводима за отпрашивање прети од искри (варница). Најбољи начин за отклањање овог узрока пожара је постављање система за откривање и гашење искри у цевоводима за отпрашивање.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПРИ ЗАВАРИВАЊУ
Радови заваривања, резања и лемљења, могу се обављати само на местима припремљеним у складу са прописаним нормативима техничке и противпожарне заштите.
Опрема, апарати, уређаји и пратеће инсталације за заваривање могу се употребљавати само ако су у исправном стању и прилагођени важећим техничким прописима.
Места за заваривање могу да буду стална и привремена.
Сталним местима за заваривање сматрају се места на којима се, у технолошком процесу производње или у радионицама, заваривање обавља стално или са кратким прекидима.
Привременим местима за заваривање сматрају се места на којима се заваривање обавља према потреби и у време одређено у одобрењу.
Ако се у технолошком процесу производње користе запаљиви материјали, запаљиве течности или гасови, стална места за заваривање морају да буду издвојена као посебан пожарни сектор тако да зидови, врата, под и таваница обезбеђују ватроотпорност од најмање два часа.
Када су стална места за заваривање у радионицама, радионица мора да буде пожарно одвојена од других просторија или објеката и саграђена од незапаљивог или тешко запаљивог материјала, са незапаљивим подом и таваницом, прописно изведеном громобранском и електричном инсталацијом и уређајима за вентилацију.
Боце са ацетиленом и кисеоником морају да буду сигурно причвршћене за зид, на растојању најмање од 5 м од грејних уређаја, односно 10 м од отворених извора ватре.
Заваривање на привременим местима се може обављати само по претходно прибављеном одобрењу издатом од стране овлашћеног радника код које се обављају радови заваривања.
Одобрење на основу писменог захтева извођача радова заваривања.
Одобрење за заваривање не сме да се изда у следећим случајевима:
- за места која нису припремљена за заваривање,- у просторијама са уређајима за аутоматско откривање и гашење пожара ако ови уређаји нису блокирани или ако се заваривањем могу оштетити,- када постоји опасност од избијања експлозија услед смеша запаљивих
гасова или пара запаљивих течности или прашине са ваздухом, затим
недовољно очишћених судова и инсталација у којима су се налазиле материје које могу да стварају експлозивне смеше или су опасне због пожара и експлозије,- када би се заваривање вршило на простору у близини ускладиштених великих количина запаљивих или експлозивних материја или других запаљивих материјала.
На привременим местима за заваривање могу да се држе највише по две боце кисеоника и ацетилена (једна радна и једна резервна), на прописаним колицима, осигуране од пада.
Боце морају да буду на растојању најмање 5 м од грејних уређаја, односно 10 м од отворених извора ватре.
Посебне мере заштите од пожара и експлозија:
Објекат у коме се налазе стална места за заваривање мора да буде изведен од материјала одговарајућег степена ватроотпорности (зид, под, таваница), електрична инсталација изведена у складу са важећим техничким прописима, вентилација просторија да буде ефикасна у спречавању стварања експлозивних концентрација, да објекат буде заштићен громобранском инсталацијом, и до објекта обезбеђен несметан приступ ватрогасним возилима.
Приликом заваривања на привременим местима заваривања под, односно простор, мора да буде очишћен од запаљивог материјала у полупречнику од 10 м, од места привременог заваривања.
Ако не може да се испуни овај услов, онда се запаљиви материјал мора да заштити импрегнираним прекривачима, или металним или азбестним параванима, или завесама и то тако да рубови прекривача и преклопи буду непропусни за варнице.
Заваривање се не сме обављати на металним преградама, зидовима, таваници или крову који имају гориву облогу, нити на зидовима или преградама од запаљивог материјала.
Приликом заваривања металних зидова, таваница, кровова, цевовода и др. запаљиви материјали на другој страни морају да се уклоне. Ако се запаљиви материјал не може да уклони, онда се на супротној страни од места рада, поставља ватрогасна стража.
На местима заваривања одговарајући противпожарни апарати морају да се држе у приправности.
Ако у објекту где се врши заваривање постоје зидни хидранти, ватрогасна црева са млазницом морају да буду спојена са доводним цевима и приправна за употребу.
Радници који врше заваривање, употребом боца са ацетиленом и кисеоником, морају да се придржавају следећих правила:
- при коришћењу ацетилена из боце, отварање вентила мора да буде лагано и до краја;- при постављању редуктора притиска на боцу са кисеоником, заптивач и
навој као и алат и руке радника не смеју да буду запрљане масним материјама;- боце морају да буду заштићене од дејства сунчевих зрака;- боце се не смеју загрејавати преко 35°Ц;- боце се не смеју котрљати нити складиштити у хоризонтал. положају;- боце морају да буду заштићене од пада помоћу обујмица или ланца.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПРИ ЗАГРАЕВАЊУ ОБЈЕКТА
Код грејања помоћу пећи у којој се сагоревањем, топлотна енергија горива претвара у топлоту, која се преко повришне пећи преноси на околни простор ваздухом (конвекцијом) мора се водити рачуна о :
- било који тип пећи да се употребљава ложиште мора бити на довољном растојању од пода (минимум 15 цм),- зидови у близини пећи треба да буду ватроотпорни у целој својој висини и са стране по 50 цм од пећи,- свака пећ се треба поставити на негориву подлогу,- правилно прикључена на димоводни канал.
При складиштењу угља нарочито треба водити рачуна :
- растојање између гомила угља и суседних зграда мора износити најмање 10 м,- код ускладиштења угаља у затвореним просторијама треба посебна обазривост (проветравање, прозоре и отворе заштитити жачаном мрежом, контрола температуре вршити помоћу термометра у челичној
цеви забодену у гомилу угља на дубини од 50 цм).
Било да се ради о ускладиштавању угља, течног или гасовитог горива, треба најстрожије спровести забрану пушења, употребу отворене ватре, рад са отвореним пламеном и алатом који варничи, као и постављање надземних електричних водова без обзира на напон.
Котларница мора бити изграђена од негоривог материјала, не може бити у склопу складишта – тј. мора бити ван складишта и зоне опасности.
У високим зградама чија висина не прелази 40 м, може се поставити котларница и уз сами објекат (уз испуњавање одређених услова) док се код високих објеката преко 40 м котларница мора бити лоцирана ван објекта.
Котларница се несме употребљавати за радионицу а једанпут дневно обавезна је провера исправности и показивање манометра.
За гашење пожара у котларници неопходан је најмање један хидрантски прикључак унутрашње хидрантске мреже, апарти за почетно гашење пожара и сандук са песком и лопата (у котларницама на течна горива).
ЗАШТИТА ОД АТМОСВЕРСКОГ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА - ГРОМОБРАНИ
Заштитом објеката од атмосферског пражњења, сматра се заштита људи, животиња и имовине у објектима.
Громобранска инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења састоји се, по правилу, од спољашње и унутрашње громобранске инсталације.
Спољашња громобранска инсталација прихвата и одводи у земљу енергију атмосферског пражњења. Унутрашња громобранска
инсталација смањује опасна дејства атмосферских пражњења у унутрашњости штићеног простора заштићеног објекта.Спољашња громобранска инсталација састоји се од прихватаног система, система спусних проводника и система уземљења.
Табела - ефикасност громобранске инсталације премакласи нивоа заштите
Ниво заштите Ефикасност громобранске инсталације (Е)
I 0.98
II 0.95
III 0.90
IV 0.80
Класа нивоа заштите одређује се према стандарду СРПС ИЕЦ 1024-1-1, осим класе нивоа заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте:
1) електроенергетска постројења;2) телекомуникациона постројења;3) производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама;4) објекте за производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање, уништавање и чување експлозива и барута;5) постројења и објекте с материјалима опасним за околину (нпр. радиоактивни, отровни, бактериолошки и други слични материјали);6) објекте у којима се чувају материјална и културна блага, као и друге објекте од посебног значаја.
Контролу громобранске инсталације по завршетку њеног извођења врше овлашћена лица за технички пријем громобранских инсталација и надлежни инспектор.
Табел – ниво заштите и временска контрола
Ниво заштите Интервал између контрола (година)I 2II 4
III и IV 6
СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ
Статички електрицитет је неизбежна појава са којом се суочавамо код најразличитијих технолошких поступака.
Највећу опасност представља пражњење електростатичког наелектрисања у зонама опасности од смеша запаљивих течности, гасова, прашина и експлозива са ваздухом.
На човеку статички електрицитет може да се скупи у таквој количини да при његовом додиру са добро уземљеним предметима дође до пражњења уз појаву електричне варнице (потенцијал тела може постићи
напон 10 кВ – чиме се постиже енергија паљења 5-15 мЈ што је довољно да се упали свака експлозивна смеша.
Табела – вредност електростатичког наелектрисања
Истицање азота из боце са притиском 9000 VВађење вуне из бензина 5000 VПротицање бензола кроз металну цев 3600 VРеменице ширине 56 цм (у обртном преносу) 75000 VХод по вуненом тепиху 14000 VНаношење боје пиштољем на изолациони материјал 10000 VПротицање бензина кроз памук 2000 VМлевење шећера 1700 V
Табела – статичко наелектрисање у погледу опасних величина енергије паљења и пробојног напона
Материјал Енергија паљења (мЈ) Напон пробоја (kV)Запаљиви гас у смеши са кисеоником
0,001-0,01 0,1-0,3
Запаљиви гасови и паре запаљивих течности у смеши са ваздухом
0,01-10 0,3-10
Иницијални експлозиви 0,004-19 0,2Запаљиве прашине у смеши са ваздухом
10-160 10-40
Запаљива прашина на гомилицама
10-150 Преко 300
Мере за одвођење статичког електрицитета:- уземљење,- одржавање одређеног проц. релативне влажности ваздуха у просторији- коришћење проводљивих подова,- елиминација извора настајања и др.
ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНУ АТМОСВЕРУ
Електрични уређаји за експлозивну атмосверу безбедно раде у експлозивној ''Ех'' атмосвери смеша запаљивих материја у облику гаса, паре, магле прашине или влакана са ваздухом под атмосверским притиском.
Посебно конструисани уређаји:- непропаљиво кућиште ''d'' (кућиште у стању да издржи унутрашњу експлозију);- повећана безбедност ''е'' (примењују се додатне мере за спречавање повећања температуре и појаву лукова односно варница);- пуњење песком ''q'' (кућиште напуњено песком);- повећан притисак '' p'' надпритисак ( заштитни гас контролисан на притиску већем од притиска околне атмосвере);- потапање у уље ''о'' (цео уређај или део уређаја потопљени у уље);- електрични уређаји са својственом безбедношћу '' i '' (ни једна варница
у уређају није у стању да изазове паљење датих гасова или пара);- инкапсулација '' м '' (заливање).
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈАМА И УРЕЂАЈИМА У ГРАЂЕВИНСКИМ ОБЈЕКТИМА И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИМ СИСТЕМИМА
С обзиром на значај и обим примене електроенергетски постројења, инсталација и уређаја, посебна пажња се мора посветити извођењу, употреби и одржавању како би се могућност избијања пожара и експлозија свела на најмању могућу меру.
У овом случају интересантни су пре свега кварови који за последицу могу имати пожар или експлозију (од укупног броја 12,5% се односи на пожаре који су изазвани електричном енергијом) а као најчешћи узроци су:
- механичко или термичко оштећење каблова ;- непридржавање техничких упуства о монтажи или коришћењу;- прекомерни напон (једнополни кратак спој, вишефазни кратак спој, оштећење или прекид проводника, цурење уља или заштитног гаса;- прекомерно загревање,- грешка у изради,- примарни или секундарни кратак спој,- велики прелазни отпор,- статички електрицитет,- атмосверско пражњење.
Енергетска постројења високог напона смештају се на отвореном простору, као издвојени објекти а изузетно могу се сместити и у посебним згардама који имају систем за аутоматско јављање и гашење пожара.
У циљу спречавања ширења пожара преко каблова потребно је пролазе кроз зидове, подове односно таванице затворити преградама од незапаљивог материјала, посебно код пролаза каблова из једног сектора у други.
Постављање каблова и проводника код зграда код којих је отежана евакуација људи, на евакуационим путевима и пролазима треба их по правилу избегавати а ако је то из неких разлога неопходно треба се придржавати посебних услова.
Електричне инсталације ниског напона:
Инсталације се морају контролисати да бих се увек знало стање изолације.
У влажним и мокрим просторијама као и у просторијама са повећаном температуром, инсталације морају да одговарају амбијенталним условима.
Урађаји за заштиту од преоптерећења проводника и каблова морају се поставити на почетак сваког струјног кола као и на сва места на којима се трајно смањује дозвољена струја проводника.
Заштита од прекомерних струјних преоптерећења најчешће се изводи осигурачима, биметалним релејима, прекидачима и др.
Заштита од прекомерених струја кратких спојева изводи се осигурачима (са заменљивим или незаменљивим елементом, полуаутоматски или аутоматски – свако крпљење или премошћење топљивих уметака је забрањено ),
Заштита од преоптерећења постиже се постављањем одговарајућег калибрационог прстена (на при. од 10 А тако да у исти могу да уђу само топљиви уметци од 10 А).
Полуаутоматски осигурачи реагују на струје веће од називних вредности и прекидају струјно коло а враћају се у функцију ручним путем, после отклањања грешке у струјном колу.
Аутоматски осигурачи реагују на струје веће од називних вредности искључивањем струјног кола без утицаја човека (аутоматским путем) а после отклањања квара врши се поновно укључивање.
Прилаз опреми, прикључним кабловима, разводним орманима и проводницима мора у сваком тренутку да буде несметан и да омогућава лако руковање.
Управљачки елементи и елементи сигнализације (тастери, сигналне сијалице и др.) постављају се на видна места.
Шеме, дијаграми и табеле електричних инсталација ниског напона постављају се на места где има више струјних кола.
Струја проводника у нормалном раду електричне инсталације мора да буде мања од називне струје осигурача.
Спој проводника и друге електричне опреме мора да буде изведен и постављен тако да буде сигуран и да дозвољава могућност свакодневне провере.
Најмањи дозвољени размак између електричног развода и других инсталација (цеви за грејање и сл. Износи 30мм).
Надземни електроенергетски водови:
Произведена и трансформисана електрична енергија преноси се и дистрибуира на даљину надземним електроенергетским водовима (високонапонски преко 1000 V и нисконапонски до 1000 V).
Пренос се може остварити и подземним путем (од 0,4 kV до 110kV).
При преласку ових водова преко објекта, односно њиховом приближавању објектима, мора да се води рачуна о дозвољеним вредностима безбедносних растојања (висина и удаљеност).
Табела – сигурносни параметри надземних електричних водова
називни напон (kV) сигурносна висина (м) сигурносна удаљеност (м)до 110 12,0 5,0до 220 12,75 5,75
до 400 14,0 7,0
