Prevencija 2

  • View
    11

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

prevencija

Text of Prevencija 2

  • Vane informacije

    23

    ! Strah od bolesti koji je u poodmaklim godinama sve vie prisutan kao i strah od smrti, retko kod koje osobe nee iza-zvati napetost i stres.

    ! Kod mladih osoba enskog pola, strah od gojaznosti, pojave menstruacije, trud-noa, poroaj, briga o deci i neplodnost su jaki izvori stresa.

    ! Prevara branog partnera, razvod braka, poslovno uznemiravanje (mobing), esto mogu biti razlozi za nastanak stresa.

    ! Na dogaaje u okruenju reagujemo mi-slima a one direktno utiu na reakcije. Od procene u kojoj meri smo u stanju da reimo problem, zavisi kakve e biti reakcije na fizikom i psihikom nivou. Mogu se odraziti kroz razdraljivost, strah, depresiju, napetost, ubrzan rad sr-ca, ubrzano disanje, napetost u eludcu i crevima, miiima, nesanicu, umor... Pozitivno razmiljanje i oekivanje ra-zreenja problema dovode do dobrog va-renja, bolje cirkulacije i irenja krvnih sudova, pravilnog luenja hormona, do-brog raspoloenja, tolerancije, bolje re-akcije u okruenju na izazove, samokon-trole, samopoverenja.

  • 24

    Stres

    ! Da li emo na informacije o nekom do-gaaju reagovati strepnjom ili smireno-u, zavisi od nas samih nae konstitu-cije i zrelosti nae linosti.

    ! Optimistiki stav je daleko bolji i mo-e nam umanjiti napetost i stres. Usmeravanje misli na traenje reenja problema je dobar izbor. Samo razmi-ljanje o problemu bez pokuaja i predu-zimanja aktivnosti da se on rei, izazvae jo veu napetost i stresno stanje (kon-sultovati struno lice).

    ! Emotivna reakcija na odreene situaci-je zavisi od temperamenta osobe. Neke osobe retko pokazuju svoje emocije, i ne mogu ih podeliti. Neke opet ne znaju ka-ko da kontroliu svoje emocije.

    ! Uravnoteene emocije jesu najbolji izbor ali ih je u najveem broju sluajeva teko postii.

    ! Preveliki nivo aspiracije i elja da se po-stigne vei uspeh u ivotu u odnosu na druge, moe predstavljati optereenje i izazvati napetost i stres. Takvo osea-nje inferiornosti esto nije objektivno i opravdano, ne zavisi iskljuivo od na-ih realnih vrednosti, ve je najee po-

  • Vane informacije

    25

    vezano sa okolnostima (pomo drugih osoba, popularnosti...).

    ! Upotreba lekova za smanjenje nape-tosti organizma nije uvek opravdana. Promenom naina ivota i navika moe-mo postii dobre rezultate i bez upotrebe lekova. Ali upotreba lekova u mnogim sluajevima je opravdana o emu uvek odluuje struno lice.

    ! Retko koji od lekova za smanjenje nape-tosti i stresa, nee dovesti do pojave zavi-snosti, pospanosti, malaksalosti i drugih neeljenih dejstava. Posle prestanka uzi-manja istih moe doi do podrhtavanja, glavobolje, pojaanja napetosti i sl.

    ! Kod uzimanja lekova za smirenje na-petosti, potrebna je opreznost, posebno kod ena u periodu trudnoe, osoba ko-je uzimaju alkoholna pia, drogu i neke druge lekove (konsultovati struno lice).

    ! Oseaj krivice zbog nekih greaka koje smo uinili u prolosti, moe nas proga-njati, a to moe izazvati napetost i stres.

    ! Nemogunost da sebi i drugima (deci i starim osobama) obezbedimo minimal-ne uslove za odravanje egzistencijalnih potreba (hrana, prostor u kome ivimo,

  • 26

    Stres

    odea i obua i...) esti su i realni razlozi napetosti i stresa.

    ! Veliko stresno stanje mogu izazvati do-gaaji kao to su gubitak voljene osobe (dete, roditelji, brani partner), saznanje da smo teko bolesni mi sami ili neko do koga nam je veoma stalo.

    ! Psihika reakcija na stresno stanje moe dovesti do psihosomatskih oboljenja: ir na dvanaestopalanom crevu, eerne bolesti, visok krvni pritisak, srana obo-ljenja, reumatoidni artritis, probleme sa disanjem, upalu koe izazvane nervnim (ivanim) poremeajem, poremeaj ra-da titne lezde i drugih organa.

    ! Konflikti izmeu usvojenih moralnih princpa i potrebe da ih prekrimo zbog koristoljublja, prilagoavanje ili slaganje sa nekim ili neim sa im se u principu ne bismo sloili, korienje linije manjeg otpora, zloupotreba povoljne prilike ra-di postizanja odreenih ciljeva za sop-stvenu korist (posebno u politici), mo-gu dovesti do dizbalansa same linosti, posebno na moralnom nivou, a to moe dovesti do stalno prisutnog hroninog stresa.

  • Vane informacije

    27

    ! Na akutni stres moemo reagovati fizi-kim beanjem ili poricanjem da postoji problem ili uputanjem u borbu sa istim i traenjem reenja.

    ! Organizam u stresu je u neravnotei. ! Kada nas odreene okolnosti pritiskaju, mi smo tada napeti, troimo veu kolii-nu energije, a to se ipoljava na psihikom i fizikom nivou. Te promene najvie deluju kada je na organizam najslabiji, kada su mogunosti za odbranu na naj-niem nivou, on se tada najmanje moe suprotstaviti stresu.

    ! Autonomni nervni sistem (aktivira se bez prisustva nae volje) je prvi koji od-govara na izazvani stres, zatim dolazi do poveanja eera u krvi, ubrzanog sra-nog rada, skoka pritiska, ire se srane arterije ali se i skupljaju arterije na ko-i (bledilo). Ova pojava se odigrava veo-ma kratko, jedna do dve sekunde, a posle minut do dva poinje luenje adrenalina (hormon sri nadbubrene lezde) kao i do poveanog luenja tiroksina (hormon titne lezde). Tada je organizam u veo-ma budnom stanju. Posle ovog stanja do-lazi do aktivnosti parasimpatikusa deo

  • 28

    Stres

    autonomnog nervnog sistema koji poku-ava da smiri nastalu situaciju. Ako ove opasne pojave traju dugo, dolazi do dis-harmonije na funkcionalnom nivou or-ganizma i posledica koje iza toga slede.

    ! Jedan isti dogaaj moe da izazove stres u manjoj ili veoj meri i uvek razliito na njega reagujemo.

  • 29

    Dobre navike

    9 Ako ne moemo da promenimo okolinu, namee nam se potreba da promenimo sebe. Zastati, razmisliti, analizirati smi-sao svog ponaanja i okrenuti se drugai-jem, novom i boljem nainu ivota. 9 Decu od najranijeg uzrasta treba uiti da kontroliu stres. 9 Tolerancija na frustraciju, prihvatanje onog to je neizbeno, izbegavanjem onog to moemo, razlikovanje mogu-eg od nerealnog je najbolji izbor. 9 ak i kada postoji stres mogu biti od po-moi: dobro raspoloenje, oputanje, or-ganizovanje slobodnog vremena na pra-vi nain, druenje sa osobama koje nee unositi nemir i nesigurnost u na ivot, nada u bolje sutra, umerena aktivnost, potovanje sebe a zatim i drugih oko se-be, zadovoljstvo ostvarenim rezultatima svog rada, reavanje problema na miran nain, prilagoavanje situacijama ko-

  • 30

    Stres

    je nailaze, ostvarivanje trajnih i dobrih kontakata sa svojim okruenjem, izbega-vanje razmiljanja o prolosti (posebno ako je runa), zadovoljstvo onim to po-sedujete, spremnost da se pomogne dru-gima u granicama svojih mogunosti i sl., mogu biti od pomoi u prevazilae-nju stresnih situacija i napetosti. 9 Reakcija na akutni stres moe biti uma-njena psiholokim tehnikama oputanja (meditacija, pravilno disanje...). Ali se moe umanjiti i razgovorom sa prijate-ljima kroz poveravanje svojih strahova, briga, nezadovoljstava, problema (raste-reenje). A ponekad, ako se dobro ispla-emo (ako oseate potrebu za tim), moe biti od pomoi za smanjenje napetosti i stresa. 9 Stres i napetost se smanjuju i u drutvu pravih i iskrenih prijatelja, raspoloenih ljudi koji se ale i vesele, smeju, zabav-ljaju. 9 Stres se moe smanjiti i odlaskom u pri-rodu, gde je nezagaen vazduh, estim izlaganjem suncu (poveava se nivo se-rotonina hormon koji omoguava do-bro raspoloenje).

  • 31

    Dobre navike

    9 Na smanjenje stresa moe uticati i kon-zumiranje namirnica kao to su: su-ve kajsije, smokve, groe, jabuke i sve ostalo suvo voe ali i lenici, urme i... (ne u velikim koliinama jedna aka dnevno). Oprez kod alergija i dijabetesa konsultovati struno lice. 9 Analiziranje dogaaja koji su izazvali stres uz smirenost i oputenost dovode do manjeg stresa, u nekoj buduoj sli-noj situaciji. 9 Nijedan problem ne sme biti vaniji od ouvanja naeg zdravlja. 9 Smeh je blagotvoran i jedan od efika-snih naina da pobedimo stresno stanje. Smehom se oslobaa negativna energija iz tela kroz aktiviranje miia (lica, lea i drugih), organa za disanje, dijafragme kada dolazi do oputanja svih vitalnih organa. 9 Izbegavanje mesta sa puno jake buke i puno ljudi (guve), mogu smanjiti nape-tost i stresna stanja. 9 Odlaganje donoenja odluke, ako ste u dilemi, je dobar izbor (analizirati nedo-statke ili prednosti jedne ili druge opcije, oslanjanje na sline situacije iz prolosti i iskustva sa njima).

  • 32

    Stres

    9 Ako ste ve doneli odluku ne razmiljajte ta bi bilo da ste odluili drugaije. 9 Osoba koja je zadovoljna onim to ima, koja se retko ali na svoje okruenje i sta-nje, koja nije sklona svai, koja mirno i paljivo slua sagovornika, koja se sa po-tovanjem odnosi prema ljudima, opu-teno izgleda, u najveem broju sluajeva moe izbei stresna stanja i napetosti. 9 Osoba koja ume da oprosti sebi i drugi-ma, imae bolje odnose u porodici, na poslu, meu prijateljima, a samim tim i mnogo manje stresa. 9 Dobra komunikacija u porodici, vee isticanje onoga to je kod svakoga od njih pozitivno, usaglaavanje stavova i poto-vanje drugog miljenja, su dobar izbor za izbegavanje stresnih stanja i napetosti. 9 Da biste izbegli negativne reakcije kod druge osobe s kojom komunicirate, po-trudite se: da ne laete, ako ste neto po-greili priznajte, ne prebacujte uvek zbog sitnica, imajte strpljenja da saekate bez prekidanja (govor), smanjite povien ton i viku, ne vreajte svojim nepromilje-nim reima. 9 Deca koja imaju oseanje da pripadaju porodici, da imaju sigurnost u tom okru-

  • 33

    Dobre navike

    enju, da su voljeni i prihvaeni kao rav-nopravni lanovi, retko mogu biti izloe-ni napetosti i stresu. 9 Decu ne treba optereivati zahtevima koji nisu u skladu sa njihovim ivotnim dobom. Odrasli veruju da je to za dobro deteta i esto postavljaju prevelike zah-teve. Uz puno razumevanje deteta izbe-iemo napetost i pojavu stresnih stanja. 9 Treba se potruditi da deci svojim prim