Priredio Momilo MatiPREVENCIJOM DO ZDRAVLJA

Prvo izdanjeIzdava: AGENCIJA MATI, Beograd

Bulevar kralja Aleksandra 192e mail: goran.matic@sbb.rs

Grako reenje i dizajn korica: Goran MatiZa izdavaa: Goran MatiGlavni i odgovorni urednik:

magistrant pol. nauka Milka PantiLektura i korektura: Marina Ili

Redakcija i prodaja: (011) 2198 931; 2108 514; 2415 301; 064/856 1872; 064/856 1873; 064/856 1871

Tel./ Faks (011) 2108 514Tira: 2000

Format: 11,3 x 19 cm; obim: 448 str.tampa: TERCIJA d.o.o., 7. juli 58, Bor

ISBN 978 - 86 - 83469 - 92 - 5BEOGRAD, 2010.

CIP -

Priredio Momilo Mati

prevencijom

do zdravlja

Beograd 2010.

Stefanu i Aneli

7IZVODI IZ RECENZIJA

Ako od roenja primamo, usvajamo i ra-zvijamo dobre navike u ouvanju svoga zdrav-lja, imaemo lepi i bogatiji put kroz ivot, a svom potomstvu, pokloniemo najvee blago DOBRO ZDRAVLJE.

Prof. dr Naa Vasiljevispecijalista higijene i supspecijalista ishrane

Medicinski fakultet u Beogradu

Savremenik esto ne poklanja dovoljnu pa-nju ni zdravstvenoj kulturi, ni prevenciji, i sklon je da preuje ponavljane sugestije stru-njaka o neophodnosti kontrole svoga zdravlja, a to koliko je opasan samozaborav i odlaganje su-oavanja sa zdravstvenim tekoama, vidljivo je iz svake stranice ove znaajne knjige

Prof. dr Ratko Boovisociolog kulture

Deca su naa najvea dragocenost. esto deijem zdravlju nedovoljno pridajemo znaaj, moda iz neznanja, loih navika, odsustva inte-resovanja i Ova knjiga daje informacije na ko-ji nain moemo spreiti da zdravlje nae dece

8ne bude narueno, kako da prepoznamo nasta-le promene i kada da zatraimo savet i pomo strunog lica.

Prof. dr Radovan Bogdanovipedijatar nefrolog

Medicinski fakultet u Beogradu

Koliko smo propustili ne bavei se fizikim aktivnostima i vebanjem, shvatimo tek ka-da nam je zdravlje, u velikoj meri, narueno. Poeti sa vebanjem u detinjstvu, jedan je od vanih koraka koji vodi u pravilno odrastanje i zdrav ivot.

Prof. dr Zlatko AhmetoviFakultet za sport i turizam u Novom Sadu

9SARADNICI STRUNI KONSULTANTI

Prim. mr. sci. med. dr Julijana Polispecijalista akuerstva i ginekologije

Prim. dr Anamaria Simi-Milovanovispecijalista interne medicine

Dr Milo Vuleevispecijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Dr Ruica Mladenovispecijalista otorinolaringologije

Dr Gordana Pejakspecijalista oftalmologije

Dr Jela Gajica-Vukainovispecijalista pedijatrije

Dr Anelka Vujkovispecijalista opte medicine

10

Dr Slavica Vranekolski lekar

Dr Gordana Tomistomatolog

Sneana Milkovipsiholog

Dr Gordana Nikolajevispecijalista otorinolaringologije

Dr Atreyi Vientijevispecijalista oftalmologije

11

Predgovor

Priroda nam je podarila zdravlje i naa je obaveza da ga uvamo. elja oveka je da ivi to due i to kvalitetnije. U dananjim uslovi-ma, kada je ivot pun stresa, to je teko ostvari-ti. Preduzimanjem odreenih mera, koje od nas zavise, koliko ve danas, ne ekati sutra, je prvi korak napred u ouvanju i zatiti dobrog zdrav-lja. Najvei broj zdravstvenih problema je u vezi sa nainom ivota. Izgledi da se promene loe ivotne navike su veoma optimistini. Svojim nainom ivota moemo, ili podstai nastanak zdravstvenog problema ili spreiti. Organizam oveka ima sposobnost, da sam odrava dobro zdravlje, ali samo onoliko koliko mu mi to do-zvolimo. Posledice nemarnog odnosa prema svom zdravlju, snose ponekad i oni koji nisu zato krivi potomstvo. Ako ne elite da uva-te zdravlje zbog sebe, onda ga uvajte radi onih koji vas vole. Ova knjiga sadri puno informaci-ja i odgovora na pitanja, kada, kako i na koji na-in promeniti loe odnose i navike. Istovremeno upuuje na linu odgovornost svakog koji rizi-kuje, da svoje zdravlje prepusti srei ili sudbini, i izbegne obavezu da se menja. Isplati se sebe me-

12

njati, na bolje, jer zdravlje nema cenu. Bez obzi-ra na uloeni trud prireivaa i strunih kon-sultanata, da se izbegnu dileme i nejasnoe u preporukama i savetima, one mogu biti prisut-ne jer nee u potpunosti odgovarati svakoj oso-bi. Svako je individua za sebe. Iz tog razloga gde postoji dilema i nejasnoa, konsultujte struno lice koje nabolje poznaje vae zdravstveno sta-nje. Sve sugestije i druga miljenja prihvatamo sa zadovoljstvom i uvek su dobrodola ako su zasnovana na iskustvima i pravim argumenti-ma. Posebnu zahvalnost za profesionalan od-nos i nesebino davanje svoga znanja upuu-jem, strunim saradnicima koji su doprineli da ova knjiga, iz oblasti prevencije, bude prvi put u ovom obimu, i na ovaj nain prezentirana i-roj javnosti. Zahvalnost dugujem i svim recen-zentima koji su u potpunosti, podrali ideju, da se na jednostavan i praktian nain, izloe sve obraene teme u ovoj knjizi.

Izdava

STRES

Budite kao deca uvek se radujte. (Tolstoj)

Strah ne treba potiskivati, ve sa njim treba igrati ah sve dok mu ne date mat. (Ilja Erenburg)

Ljepe stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti... (Njego)

Pratanje je najdublja ljudska po-treba i najuzvieniji cilj. (Robert Barton)

Doista je srean onaj ko je vedar, a da nije ni mlad, ni lep, ni bogat, ni cenjen. (openhauer)

15

Vane informacije

! Stres je stanje poveanog optereenja linosti koje je prouzrokovala jaka dra (prof. dr Vladimir Desimirovi). Reakcija na stres deava se na fizikom i psihi-kom nivou.

! Psihiloko i fiziko jaanje osobe je osnov za kontrolu i prevazilaenje stresa.

! Prepoznati signale koji nas obino upo-zoravaju na nailazak stresne situacije je veoma vano.

! Sve dotle dok odreene zahteve reava-mo na zadovoljavajui nain, nismo izlo-eni stresu. Stres se oglaava kada osoba nije u stanju da na zadovoljavajui nain rei pred sobom postavljeni zahtev. Tada u organizmu dolazi do uzbune i reakcije u vidu napetosti, gubljenja velike kolii-ne energije i zamora. Javlja se poremeaj sna, pesimistiko raspoloenje i oseaj nesigurnosti (hroninii stres).

16

Stres

! Napetost je u izvesnoj meri dozvolje-na jer pomae u ostvarivanju i reava-nju velikih problema, ali kada nas dove-de u stanje nemoi, ona postaje opasna. Potpuno odsustvo stresa ne postoji.

! Izvestan stepen napetosti u veini slua-jeva moe da stimulie i motivie osobu da postigne uspeh. Kada nedostaje moti-vacija za reavanje odreenih problema nema ni te neophodne korisne napetosti (neodlune osobe bez energije).

! Osobe koje su non-stop aktivne, stalno su u nekoj urbi, nemaju strpljenja, lako se vreaju, vie vole da govore nego da sluaju, ne ele da uspore svoj brzi ritam ivota, ele da dokazuju svoju vrednost, ne odlaze na odmor zbog neodlonih obaveza, nemaju vremena za prijatelje i porodicu i sl. (nisu svesne da se umor akumulira), imaju velike izglede da budu izloene stresu i doive posledice istog (modani i srani udar i niz drugih ne-gativnih promena u organizmu).

! Nai ravnoteu u prevazilaenju suprot-nosti izmeu umerenog i preteranog nije nimalo lako. To zavisi od same linosti i sposobnosti da na vreme zapazi signale napetosti i na njih pravilno reaguje.

Vane informacije

17

! Kod pojave stresa dolazi do poveanih aktivnosti lezdanog sistema (hipotala-musa, hipofize, nadbubrenih lezda, ti-reoideje), miia i drugih organa.

! Stres moe za posledicu imati: pad nivoa energije, gubitak volje, nesanicu, brige, strahove, pad moralnih vrednosti, oda-vanje porocima (alkohol, droga), depresi-ju (odlaenje u samou, lou komunika-ciju, obeshrabrenost, samookrivljivanje, samosaaljenje), gubitak pamenja i koncentracije, umanjenu intelektualnu sposobnost, nepravilnost ovulacije, sma-njenje seksualnih sposobnosti, izostanak odgovornosti i sl.

! Promene koje se deavaju u organizmu pod uticajem stresa, mogu uticati na ukupno ovekovo zdravlje. Moe doi do promena u funkciji bilo kog organa a najee dolazi do poveanja krvnog pritiska, srane slabosti, poveanja ho-lesterola u krvi, ateroskleroze, inflama-cije disajnih organa, glavobolje (migre-na), oteanog varenja, spazma i bolova u eludcu i crevima, gubitka apetita, poja-ve ira na eludcu i dvanaestopalanom crevu, zapaljenja une kese i guterae, pada imunolokog sistema, promena na

18

Stres

koi (osip, psorijaza), promena na zglo-bovima i miiima (bol i gr), bolova u genitalijama, bolova pred menstruaciju, gojaznosti, promena u radu titne lezde, upale sluzokoe sluznice oka (konjuk-tivitis), tikova i... Za sve prethodno na-brojane promene uzroci mogu biti i dru-gog porekla ali je stres jedan od glavnih uzronika istih.

! Stres je alarmantno stanje u kome dola-zi do poveanog luenja adrenalina (hor-mona nadbubrene lezde) i dalje do gr-enja miia. Takav odgovor organizma je spremnost na reakciju zbog trenutne opasnosti koja ugroava ivot (na neki dogaaj koji je neprijatan i neoekivan). Ali prenaglaen ili preveliki prijatan ne-oekivani dogaaj, moe izazvati slinu reakciju. Kada opasnost proe, adrena-lin se brzo povlai iz organizma i ove po-jave nisu opasne. Zabrinjavajue su ove pojave ako se esto ponavljaju i ne razre-e se na odgovarajui nain.

! Jedan od estih izvora stresa mogu biti i loi kontakti sa okolinom.

! Uzroci nastanka stresa mogu biti prirod-ne katastrofe, poplave, zemljotresi, rat i sl.

Vane informacije

19

! Visokom nivou stresa uvek su izloene osobe nekih profesija (zdravstveni radni-ci, piloti, predavai i uitelji, inspektori, portiri i uvari vanih objekata, radnici u rudarskim jamama, menaderi i slino).

! I majke u toku gajenja dece mogu biti izloene visokom nivou stresa...

! Kultura, tradicija i druga specifina obe-leja jedne nacije, mogu uticati i izazvati razliite reakcije na stvaranje stresa. Nije ista reakcija na stres kod evropskih na-roda u odnosu na narod u Indiji, Kini i drugim delovima sveta.

! Najopasniji su stresovi koji dolaze izne-nada nenajavljeni. Upozorenje da e stresna situacija naii omoguava odre-enu pripremu pa emo ga lake i savla-dati.

! Svakodnevna sitna nezadovoljstva koja se esto javljaju (kvarovi automobila, e-kanje u redovima, guve u gradskom sa-obraaju, runo ponaanje ljudi na ulici i...) mogu stvoriti napetosti koje se aku-muliraju i u jednom trenutku, kod oset-ljivih osoba, mogu prei u stres.

! Stres se moe umanjiti i izbegavanjem si-tuacija koje ga izazivaju.

20

Stres

! Stres moemo izazvati i sami u zavisno-sti od toga kakav nam je temperament, od naina na koji reavamo probleme, koliko smo disciplinovani za izvravanje odreenih obaveza. I najmanji stres mo-e delovati loe.

! Stresnu situaciju predstavljaju velike i-votne odluke (izbor branog druga, po-sla, kole, i...).

! Stres se javlja u situacijama konflikata kada imamo dva ili vie izbora koji su dobri za nas, ili koji su loi ali i koji su skoro isti, kada je dilema jo vea (dopa-daju nam se obe devojke, oba predmeta).

! Deca u najranijem detinjstvu, pa i bebe (dete do godinu dana), mogu biti izloe-ni napetosti i stresu kao i odrasli ali su razlozi sasvim drugaiji.Najee su u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih po-treba (neadekvatna hrana i higijena), ne-dostatak ljubavi i panje, neusaglaenost izmeu zahteva roditelja i okoline i ste-pena razvoja deteta i njegove zrelosti da odgovori na te zahteve (polazak u vrti i kolu).

! Deca esto ele da ugode roditeljima ak i kada zahtevi nisu formulisani ni oeki-

Vane informacije

21

vani, deca ih podrazumevaju i u elji da budu dobri sami sebi postavljaju, iznad svog uzrasnog nivoa to ima za posledicu stres. Deca mogu da se nau u problemu i oseaju krivicu za neto nata ne mogu da utiu i zata nisu kriva (konflikt u po-rodici konsultovati struno lice).

! Porodica jeste radost, sigurnost i zado-voljstvo (ako je zdrava), ali porodica u kojoj nema razumevanja i tolerancije moe biti veliki izvor napetosti i stresa.

! Nedostatak ljubavi u bilo kom odnosu deca roditelji, brani partneri i..., naj-ei je izvor psihike neuravnoteenosti i pojave napetosti.

! Nesigurnost u branoj zajednici, kon-flikti sa decom i roditeljima su esti ra-zlozi nezadovoljstva, napetosti, i stresa (konsultovati struno lice).

! Vane ivotne odluke: opredeljenje za kolu i studiranje, venanje, ulaenje u seksualni kontakt, nalaenje posla, briga o starim roditeljima, mogu biti razlozi za nastanak stresa.

! U pubertetu dolazi do velikog broja pro-mena kod dece i na psihikom i na fi-zikom nivou, a sve to u zavisnosti od

22

Stres

karakteristika linosti, esto izaziva na-petost i stres.

! U periodu adolescencije (mladi posle pu-berteta), kada mlada osoba ulazi u svet odraslih, a jo uvek zavisi od roditelja i nema dovoljno iskustva, esto dolazi u konflikt sa roditeljima. To moe biti ra-zlog za stvaranje napetosti i stresa kod istih.

! I u srednjim godinama ivota, esto smo izloeni stresnim situacijama. Najei razlog za ovu pojavu su problemi u po-rodici (brane krize), posao (uspesi ili neuspesi, odgovornost na poslu, strah od promene ili gubitka posla), zdravlje (ispoljavanje posledica puenja, ishrane, fizikih neaktivnosti, hormonskih pro-mena menopauza kod ena opadanje polne moi kod mukaraca i sl.).

! Odlazak u penziju (nagli prelaz iz perio-da radnih aktivnosti na poslu i perioda kada prestaje ta aktivnost) moe kod po-jedinih osoba izazvati napetost i stresno stanje.

! Gubljenje branog druga za svakoga je najvei stres i najtee se prevazilazi a ima velike posledice na zdravlje.