IZLET

Suzan Vriland

PrevelaBo ja na Ilić

IZLET

iv v

Copyright © Su san Vre e land, 2007. All rights reserved.All rights reserved including the right of reproduction in who le or in part in any form. This edition published by arran­ge ment with Viking, a member of Penguin Group (USA) Inc.First published in 2007 by Viling Penguin, a member of Penguin Group (USA) Inc.Copyright Mezon Furnez – gravura Žaka Brakmona © Asso­cia tion des Amis da la Maison Fournaise, Chatou, Fran ceTranslation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Su san Vre e landLun cheon of The Bo a ting Party

Nje mu, po seb no nje nom,Džo ze fu Ki pu Gre juod nje, sa mo nje go ve

iza uspo me nu na nje go vog bra ta

Maj kla Fran si sa Gre ja

vi vii

Po mom mi šlje nju, sli ka bi tre ba lo da je pri jat na, ve dra i le pa, da, le pa! U ži vo tu ima i pre vi še ne pri jat­nih stva ri da bi smo ih stva ra li još vi še.

Pjer­Ogist Re no ar

Šta god mo žeš ura di ti, ili sa nja ti da mo žeš, poč ni. U hra bro sti le ži ge nij, moć i ča ro li ja.

Jo han Vol fgang fon Ge te

Me zon Fur nez

viii ix

x xi

1. La Vie Mo der ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Užur ba ni Pa riz. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173. Do le ve oba le i na zad . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254. Od sja ji na Se ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445. Bo je, uve re nja i na pr sli ne . . . . . . . . . . . . . . . . 526. U po tra zi za mad mo a zel An žel. . . . . . . . . . . . . 667. Dans l’Ave nue Froc hot . . . . . . . . . . . . . . . . . . 818. Pr va ne de lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 859. Mo de li, pri ja te lji, lju bav ni ci . . . . . . . . . . . . . .10210. Za pu šač u re ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11511. To čak za do volj stva. . . . . . . . . . . . . . . . . . .12612. Po no vo Pa riz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13713. Še ši ri ne de ljom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14814. En ca not sa ba ro nom . . . . . . . . . . . . . . . . .16115. Ško la za že ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16716. Uspo me ne na pro šla vre me na . . . . . . . . . . . .17217. Skup Flâneura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18118. U vre me zre lih tre ša nja . . . . . . . . . . . . . . . .196

Sadržaj

Suzan Vrilandxii 1

Vo zio je ne zgod ni tri cikl na pa ru po gre be nu da bi na krat­ko ugle dao ku po le i tor nje ve Pa ri za na is to ku, a on da je skre nuo na za pad i kri vu da ju ći tri ci klom s jed ne na dru gu

stra nu str mo gla vio se niz pa di nu pre ma se lu Bu ži val i Se ni. De sni la kat bio mu je u gip su, pa je je dva mo gao da do tak ne upra vljač, ali mo rao je da stig ne do re ke. Ne sle de će ne de lje. Ne su tra. Sa da. Do ko li ca ga je dra ži la go re ne go iz lu đu ju ći svrab is pod gip sa. Sa mo će sli ka nje mo ći da ga za o ku pi to li ko da za bo ra vi na to. Pa ra je ši šta la iz mo to ra, ali u nje mu je klju ča la.

Sa gnuo se da vi še otvo ri ven til. Ne žna ju tar nja sve tlost pre tvo­ri će se u do sad ni ble sak dok stig ne do re ke, osim ako ne is pu sti svu pa ru. Klip je u ci lin dru uda rao br že sve dok ni je za bru jao, to po le i ke ste no vi duž pu ta po sta li su ma glo vi ti obri si ze le ne bo je, žu ti lov ke su cva le žu tim pla me nom, a ši ro ka pla vo ze le na okuka reke bližila se sve više i više. Sli ka! Po ni rao je u sli ku! Po ni rao je sve du blje i du blje. To pli let nji va zduh is pu nio mu je no zdr ve mi ri som or lo vih nok ti ju, a pi sak sa ne kog šle pe ra po žu ri vao ga je na pred. U pod­nož ju br da okre nuo se da pro ve ri da li su sklo pi vi šta fe laj, plat no i Ba zi lo va dr ve na ku ti ja za bo je i da lje za ve za ni za tri cikl.

Tri cikl je la ko pre šao pre ko str mog luč nog mo sta kod Bu ži va la, ali je na krup nom pe sku uskih, po ve za nih ostr va ca pred nji to čak po čeo da kri vu da.

19. Con fes sion en ca not . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20820. Vo žnja na se lo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21421. Kir ki ne pru ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22022. Me se či na i zo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22923. Poprav ka u Pa ri zu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24024. Bre skve u Ka mi ji noj créme rie . . . . . . . . . . . . 25325. Pla va pa muč na ha lji na. . . . . . . . . . . . . . . . .26126. Au Jar din Ma bil le. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27427. Al lons! Na po sao!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28928. Po sao u Pa ri zu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29929. Aux Fo li es­Ber gère . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30630. Na bo ri li štu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31731. Nijed na ve slač ka pe sma . . . . . . . . . . . . . . . .32332. Po god ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33933. Oli če na lju bav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35334. À la Gre no u il lère . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36335. Les Fêtes Na u ti qu es . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37336. À l’Ate li er . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38737. Par ta ko krat ko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39638. Nad stre šni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40639. Po sled nji ru čak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41240. Žar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430

Na po me na autor ke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438Za hval nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441

Prvo poglavlje

La Vie Moderne

20. jul 1880.

Suzan Vriland2 La Vie Moderne 3

sre br ni od ble sci, ni kad ih ra ni je ni je vi deo ta kve. Bo že! Kad bi to pri ka zao sve tu!

Ose ćao je ka ko mu pul si ra ju ći bol s no ge pre la zi na bok i ra me. Pe kli su ga de sni obraz i ru ka. Na pe sku je odrao dlan i ras kr va rio ga. S mu kom je ustao. Ba zi lo va div na sta ra ku ti ja s bo ja ma ta ko đe je na stra da la – uglo vi su se ras pu kli, jed na je šar ka is ko či la a dru ga se is kri vi la. Tu be i čet ke le ža le su raz ba ca ne u vi so koj tra vi a plat no li cem u bla tu. Iris, sa Gi sta vom na kor mi lu, pot pu no ne sve snim ono ga što se de si lo, oti šla je niz vod no i nje no be lo je dro pre tvo ri lo se u obi čan tro u gao.

Le vom ru kom je svom sna gom po ku šao da us pra vi tri cikl, ali ovaj ni je hteo ni da mrd ne. Ču do vi šte je bi lo te že od nje ga. Pred­nji to čak se is kri vio. Sad vi še ni kad ne će mo ći da upra vlja nji me. Is klju čio je go ri o nik i otvo rio ven til za pa ru. Ši šta nje se uti ša lo i pre tvo ri lo u klo ko ta nje. Is pod mar ke tri ci kla, pe žo, pro či tao je ime mo de la, La vie mo der ne. Mo de ran ži vot. Za ce re kao se. To je ta ko đe i te ma no vog sli kar skog po kre ta, ne si gur nog kao i par ni tri cikl.

Čuč nuo je kraj re ke i le vom ru kom za hva tio ma lo vo de da is pe­re usta. Bol ga je pro ba dao uz bu ti nu. Po lio je de snu ru ku da is pe re šlju nak ko ji mu se za bio u dlan. Hlad na vo da ga je pe kla. Pu zio je kroz ko rov da sa ku pi čet ki ce i tu be sa bo jom, ali ni je mo gao da pro na đe oker . Da je bo gat, ili ma kar sa stal nim pri ho dom, mo gao bi da pro đe i bez nje jer bi mo gao da je na pra vi od dru gih bo ja, ali sve te tu be bi le su već sko ro pot pu no is ce đe ne. Ne ka pat ka je ne što gakala i kli zi la iz me đu tr ske ka tu bi sa bo jom. On gak nu ka njoj to nom ko ji je go vo rio „ne di raj to“. Pat ka je ot pli va la. Sme­tao mu je mi ris di vljih ru ža. U sva ko dru go vre me taj pri zor bi ga uz bu dio, te ru ži ne la ti ce ble do ru ži ča ste i kre ma sto be le kao žen ski obra zi. Kao Ža ni ni.

Ma kar je pro na šao svo ju omi lje nu bi ci kli stič ku ka pu. Sad je sa mo tre ba lo da pro na đe put. U sli kar stvu, u lju ba vi, u ži vo tu.

U de snoj ru ci je no sio čet ki ce a u le voj ku ti ju za bo je svog po koj nog dru ga, či ji se po klo pac pot pu no ras kli ma tao. Kre nuo je, še pa ju ći, u de se to mi nut no pe ša če nje šu mo vi tom sta zi com do Il de Ša tua. Od mah se ver no od že le znič kog mo sta, do ći će u Me zon Fur nez, krč mu za čam dži je, re sto ran na oba li, ho tel i me sto za

Razne vr ste ča ma ca – skif, ka jak, je dri li ca i skul – ve za ni za ko lje duž oba le stva ra li su obr nu te sli ke uz drh ta le na le njoj stru ji, pre div ne za sli ka nje. Ipak, da nas ne. Da nas su be ži vot ne. Ne de­ljom, me đu tim, sva ka pra lja sa is pu ca lim, cr ve nim ru ka ma, sva ka pro da va či ca, po štar, me sar i ban kar len stvo va li su ili na Se ni ili na nje nim trav na tim pa di na ma. Gre nu jer, Ža blja ba ra, jed na od mno gih se o skih krč mi ca duž re ke ko ja je pru ža la uslu gu sa hra­nom, mu zi kom i igrom, sad je iz gle da la na pu šte na u po re đe nju sa ne de ljom. Ne de ljom bi Pa ri ža ni ko ji vo le ra zo no du od ba ci va li svo­je grad ske ste ge i pu ni li ovaj plu ta ju ći ka fe, do zi va li se iz iz najm lje­nih ča ma ca, pr ska li se u plit kim vi ro vi ma, ru ča va li duž oba le, pi li i igra li na usi dre nim de re gli ja ma – ona ko ka ko su ih Klod Mo ne i on na sli ka li pre de set go di na. Po tap ša li su je dan dru gog po ramenu onog da na kad su ot kri li da mr lji ce kon trast nih bo ja po sta vlje nih jed na uz dru gu mo gu da osli ka ju kre ta nje vo de oba sja ne sun cem. Šta bi dao za još je dan ta kav dan, za to uz bu đe nje zbog no vog ot kri ća. U po sled nje vre me sli kao je por tret za por tre tom, po na­vljao si gur ne, jed no stav ne po stup ke, i to ga je gu ši lo.

Iz da lji ne mu se pri bli ža va la ne ka ša lu pa ko ja je li či la na Iris, je dan od Gi sta vo vih ča ma ca. Kre nuo je pre ma njoj. Je ste, nje go­va je! Us pra vio se na pe da la ma, okre nuo se da mu mah ne le vom ru kom i iz gu bio rav no te žu. Pred nji to čak se iskrenuo i tri cikl se za neo i sru šio na bok. De snim ku kom i ra me nom uda rio je u pe sak i šlju nak, pao na ru ku u gip su, a li cem o tlo. Po lo mlje ni dim njak pao mu je na le vu no gu. De sna no ga mu se za gla vi la is pod jed­nog zad njeg toč ka dok se dru gi to čak vr teo i is pu štao tik, tik, tik. Ki pu ća vo da je pr snu la a ulje mu je is cu re lo na no ga vi cu. Mu čio se da se iš ču pa pre ne go što do bi je ope ko ti ne. Bo že! Uni šti će se be ako usko ro ne poč ne da sli ka.

Is plju nuo je pe sak, sav uz drh tao le žao u obla ku pa re i po ku­ša vao da shva ti šta se de si lo dok je po sma trao tre pe re nje sve tlo sti na vo di. Ka ko su bo je dru ga či je iz ovog ni skog ugla, ko li ko je iz ra­že ni ji kon trast iz me đu vr ško va za ta la sa ne vo de i do li na iz me đu ta la si ća – za bra zdi ce tam no ze le na, bo ja šu me, za gr bi ce tač ki ce žu to ze le ne i oker ko je se sme nju ju, a ka ko su sa mo pro zrač ni

Suzan Vriland4 La Vie Moderne 5

u pri ro du, da le ko od la ska nja i do dvo ra va nja. Ov de bi mo gao da joj po ka že le po tu ko ju ni je stvo rio čo vek, ra do sti obo ža va o ca, a ne sa mo obo ža va nog. Dok bi le ža li na tra vi, mo gao bi da joj po ka­že ka ko se sve tlost na vo di lo mi i pre tva ra u mr lje bo je. On da bi mo žda raz u me la za što ju je ona ko na sli kao, raz u me la bi da ko ža za i sta po pri ma bo ju oko li ne i mo žda bi sve is pa lo dru ga či je.

Kao Al fon si ni no ru ži ča sto če lo sa na no si ma ble do ze le ne od vi no ve lo ze.

Pri ti sla mu je to plu, vla žnu kr pu na li ce. „Pe sak vam se uvu kao u ko žu na obra zi ma. Boli li?“

„Sa mo kad skre nem po gled sa vas.“Do zvo lio je se bi da bu de ova ko ra njiv i to mu je pri či ni lo čud­

no za do volj stvo. Na dao se da će ovo po tra ja ti. Slat ko se na mr šti la dok mu je ne žno pri ti ska la tka ni nu po li cu ka ko bi ski nu la pe sak. Po ku šao je da se opu sti da bi kon tro lisao tik na obra zu.

Al fon sin je is pra la kr pu i tap ka la mu po li cu ti ho se ki ko ću ći.„Šta je ta ko za bav no kod mu škar ca ko ji se pre vi ja od bo lo va i

sa mo što ni je umro?“„Ima te ši lja sto li ce.“„A va še je kao bre skva.“„Obra zi su vam udu blje ni kao ta nji ri ći a nos vam je…“„Ka kav mi je nos?“„Ši ljast je, sa mo to. Li ce vam je ogru be lo.“„Kao sta ro dr vo is pu ca lo od sun ca? To je ri zik po sla. Ja sli kam

en plein air.“*

Ve ro vat no njoj stvar no i iz gle da kao sta ri di rek, ona ko iz bo­ra nog če la i upa lih obra za, na ro či to kad ne je de do bro. Bar mu je ko sa i da lje sme đa, ma da su mu za li sci po sta li sve du blji. Dva za li ska pro bi ja la su se bi put pre ma te me nu pa je za to i no sio bi ci­kli stič ku ka pu. Kap ci su mu bi li ne znat no spu šte ni na oči ma bo je le šni ka. Žana je za nje gov tan ki, oštri nos go vo ri la da je or lov ski a sma tra la ga je le pim mu škar cem, na ro či to su joj se do pa da le njego ve is tak nu te ja go di ce, isto kao i Mar go.

„Ne slu ša te. Re koh, oči vam ni kad ne mi ru ju.“

* Franc.: na otvo re nom. (Prim. prev.)

iz najm lji va nje ča ma ca u ko je do la ze sli ka ri i pi sci i gde je mi slio da is pro ba jed nu ide ju na ma lom plat nu.

Na pred, Al fons Fur nez, ple ća ti vla sni kov sin, po di gao je uza ni jed no sed sa no ga ra za se če nje dr va i no sio ga iz nad gla ve kao da je ne ki ogrom ni ba get. Po la ko je oti šao do oba le, spu stio ča mac i gur nuo ga u vo du.

„Ogi ste Re no a re, sta ra lu do!“, do vik nu Al fons. „Ili ste bi li u bok ser skom rin gu, ili ste opet pa li sa tri ci kla.“

„Ovo dru go, na rav no. Osta vio sam ga na sta zi s ove stra ne Gre nu je ra. Pred nji to čak se is kri vio. Ta mo je i jed no blat nja vo plat no.“

„Ja ću ih do ne ti. Je ste li vi do bro?“„Vi de ću su tra kad po ku šam da usta nem iz kre ve ta.“Al fons je pri ve zao ča mac za dok. „Al fon sin!“, do vik nuo je svo­

joj se stri, ko ja je pli va la u bli zi ni, i mah nuo joj da do đe.Ogist je po sma trao ka ko se nje ne sna žne ru ke kre ću kroz vo du.

Kad se po pe la na oba lu, ku pa ći ko stim ko ji se sa sto jao od pru ga ste blu ze i žen skih čak ši ra do ko le na pri le pio joj se uz obli ne. Vo da joj se ce di la niz sklad ne no ge.

„Mon Di eu, Ogi ste! Šta se de si lo?“ Al fon sin se bri sa la ubru som dok joj je on ob ja šnja vao. Spu stio je ku ti ju sa bo ja ma na sto pod se nja kom i opre zno seo na dr ve nu sto li cu.

„Do ne ću ne što da vas ope rem.“Ose ćao je ka ko mu krv cu ri niz obraz. Ona se za čas vra ti la sa

dva la vo ra – sa sa pu ni com i sa či stom vo dom – i dve kr pe. Zraci sve tlo sti prosijavali su kroz lo zu iz nad nje i tre pe ri li na nje nim ma lim, is pup če nim gru di ma. Is pod tan ke, mo kre tka ni ne, bra da­vi ce su joj se ocr ta va le kao per li ce.

„Po gle daj te me“, re če mu.„I gle dam vas.“„Mi sli la sam, po gle daj te go re.“On po kor no po di že gla vu i po gle da je u li ce. Ko ža joj se rume­

ne la na sun cu. Upra vo ono što je vo leo da sli ka. Kao Ža ni ni sjaj ni obra zi. Žana Sa ma ri, omi lje na glu mi ca Ko me di fran sez. Za sme ja­va la je Pa riz. I nje ga, jed no vre me. Tre ba lo je da je do ve de ova mo,

Suzan Vriland6 La Vie Moderne 7

„Se ća te li se kad ste sli ka li me ne sa va ša dva pri ja te lja pod ovim se nja kom?“

„Na rav no. Se ćam se svih sli ka sa va ma. Sva ka mi je pred sta­vlja la ve li ko za do volj stvo. Od re dio sam se bi pra vi lo da ni kad ne sli kam ako mi ne pri či nja va za do volj stvo.“

„Znam još jed no me sto za sli ka nje ko je će vam pru ži ti ve li ko za do volj stvo. Ni kad ra ni je ni ste sli ka li sa ta ko vi so kog me sta.“

„Da po go dim. Sa že le znič kog mo sta? Že li te da po gi nem?“„Ne.“„On da sa pe šač kog mo sta?“„Ne­e.“ Glas joj se uz di zao kao fla u ta i pro du ži la je slo go ve da

li če na cvr kut pti ca.„Sa pum pe u Mar li ju?“Za dir ki va la ga je i na čas sra me žlji vo za ću ta la. „Kad za vr šim,

po ka za ću vam. Ko li ko god da je pu ta Ed gar De ga do šao ova mo, ni kad mu ni sam to pred lo ži la. Sa mo va ma.“

„Ha! To nje mu iona ko ni šta ne bi zna či lo. Ed gar sli ka iz ma šte u svom za gu šlji vom ate ljeu i na zi va to pej za žom. Kraj nje je aro­gant no sma tra ti da ono što mi smi sli mo vre di vi še od onog što vi di mo oko se be.“

„Kao i ovo me sto.“ Uze la mu je okr va vlje nu ru ku u svo ju i spu­sti la u la vor sa sa pu ni com. „Ima te du ge, tan ke pr ste.“

„A vi ima te krat ke, slat ke pr ste.“„Zbog če ga uvek ima te ma lo du že nok te?“„Zbog za šti te. Mo gao bih po vre di ti ja go di ce na pr sti ma i uni­

šti ti ču lo do di ra. To bi me li ši lo mno gih za do volj sta va u ži vo tu.“ Nje ne ru ke kli znu le su pre ko nje go vih kao ri bi ca gre go rac. Od tog ose ća ja na tren je za tvo rio oči. „Vre de lo je do ži ve ti ovu glu pu ne sre ću“, re če.

„Za što je vre de lo?“„Pa da bi ste mi ovo ra di li.“Ru ži ča sto ru me ni lo obli je pre ko vra ta do obra za pa je po že leo

da ih po mi lu je. Ili na sli ka, što je u su šti ni bi lo isto.„Ima te pe sak u bra di.“„Hva la što ste mo je ne u red ne ma le re se na zva li bra dom.“

„Iz vi ni te. A obra zi mi se stal no tr za ju. Vi še mi je sta lo do oči ju.“„Li ce vam je ne ka ko ozbilj no. Je ste li tu žni?“Na rav no da je tu žan, sva ki put kad bi po mi slio na Ža nu ili

Mar go. „Ne ve ru jem.“„Se di te mir no. Sva ki put kad ne što ka že te, vi po sko či te.“„Šta mo gu. Ta ko sam na pet. Kla vir skom ži com.“Oštro tru nje gre ba lo mu je ko žu. Po če la je da ga va di pin ce­

tom. Pri bli ži la je li ce i oči sti la jed no me sto ko pa ju ći me tal nom pin ce tom. „Iz vi ni te“, pro ša pu ta la je. Sti sla je usne a nje ne pla ve oči pro ša ra ne zlat nim tač ki ca ma su za su zi le. Za sta la je, ru ka joj je bi la na nje go voj bra di a po gled uprt u nje gov obraz.

„Šta ni je u re du?“, upi tao ju je.Ona na sta vi da va di tru nje. „Kao par či ći me ta la u voj ni ko voj

ra ni.“Na pe tost u nje nom gla su pod se ti la ga je da je ona rat na udo­

vi ca. Sa ma de set go di na, ali još uvek je iz gle da la mla do. Pret po­sta vljao je da ima tri de se tak go di na.

Nje na maj ka Lu iz Fur nez iza šla je bri šu ći ru ke. „Pjer­Ogi ste, ru ka vam je slo mlje na, ni je tre ba lo da vo zi te tu na pra vu.“

„Tre ba lo je. Imao sam raz lo ga. Vre me je da vi dim ka kav sam sli kar.“

„Zar to ni je mo glo da sa če ka dok ne bu de te mo gli da ho da te kao sva ki ra zu man čo vek?“

On ka ži pr stom po ka za na go re. „Sve tlo, ma dam.“„Gde ste bi li?“, upi ta Lu iz.„U ku ći mo je maj ke u Lu ve sje nu.“ Po di gao je gips. „Ta mo

sam bo ra vio.“„I ona vas je pu sti la da vo zi te tu spra vu za mu če nje? Mr ša vi ji ste

ne go ikad. Is cr plje ni, u stva ri. Zar vam ona ne da je da je de te?“Trep ću ći, po ku šao je da joj se osmeh ne svo jim naj u be dlji vi jim

osme hom. „Ne kao vi, ma dam.“„On da osta ni te na ruč ku, ne va ljal če.“ Lu iz od mar ši ra na zad

u ku hi nju.Al fon sin ga po gle da is ko sa dok mu je či sti la li ce. „Do la zi li ste

ova mo?“„Tra žio sam ne što no vo da na sli kam.“

Suzan Vriland8 La Vie Moderne 9

od be log ka me na sa kro vom od cr ve nog cre pa bi la je oba sja na po po dnev nim sve tlom, a ne de ljom su Pa ri ža ni u njoj obe do va li za sto lo vi ma sme šte nim u ma li voć njak. Niz vod no, ra di o ni ca Ži kel za jah te bi la je nag nu ta nad vo dom, okru že na čam ci ma, a ne ko­li ko ra štr ka nih ku ća bi lo je pri lju blje no iza pla ste ni ka. Uz vod no, dim njak fa bri ke va go na ba cao je oker od sjaj i blju vao dim crn kao ugalj. Klod Mo ne bi po sta vio je dro is pred to ga. Gi stav bi ig no ri­sao oba lu i sli kao iz neo bič ne per spek ti ve ši lja tog vr ha sku la sa ve sla či ma ko ji ve sla ju. Pi sa ro, taj sta ri pri sta li ca Pa ri ske ko mu ne, u sre di šte sli ke sta vio bi dim njak, sim bol pro le ta ri ja ta.

A šta bi on ura dio? Ka ko bi na naj bo lji na čin mo gao da pred sta­vi ovaj su sret gra da i se la? Još je dan pej zaž sa re kom i Pa ri ža ni ma u čam ci ma? Sku pi na lju di ko ji je du i pi ju? Igra ju? Do zi va ju ne kog u čam cu? Za mi slio je svo je pri ja te lje oku plje ne za sto lo vi ma po sle iz van red nog ruč ka ka ko za ru me nje ni od za do volj stva uži va ju u div nom da nu i po ka zu ju šta se ov de de ša va sva ke ne de lje. Od mor. La vie mo der ne.

Ali ka ko? Seo je i pre kr stio no ge. To je pi ta nje bi lo kom pli ko va­ni je pri ro de, osnov ni pro blem ko ji ga je u po sled nje vre me mu čio. Im pre si o ni stič ki ili tra di ci o nal no? A sve je bi lo po ve za no sa onim dru gim pi ta njem – da li da se pot pu no po vu če iz kru ga im pre si o­ni sta, na sta vi da iz la že u aka dem skom Sa lo nu i ta ko iz da pri ja te lje, ili da se vra ti im pre si o ni stič koj gru pi u či jem je for mi ra nju i uče­stvo vao. I da lje je mr zeo taj na ziv što ga je lu pio onaj kri ti čar Luj Le roj tvr de ći da oni ume ju sa mo da sli ka ju ne do vr še ne im pre si je, me đu tim, vo leo je svo je pri ja te lje – Klo da Mo nea, Gi sta va Kaj bo ta, Ka mi ja Pi sa roa, Al fre da Si sli ja, Po la Se za na i Ber tu Mo ri so – a oni su svi pri hva ti li to ime.

Sa mo, on ni je že leo da mu ka rak te ri stič ni is pre ki da ni im pre­si o ni stič ki po te zi dik ti ra ju stil u sve mu, na ro či to kad su fi gu re u pi ta nju. Da li je on uop šte im pre si o ni sta? Kad bi za u vek iza šao iz nji ho vih re do va i sli kao u kla sič ni jem sti lu, šta bi se de si lo sa nji ho­vim je din stvom? Sa pri ja telj stvom za hva lju ju ći ko jem su op sta ja li? Ko ga on u stva ri iz da je pro iz vo de ći por tret za por tre tom lju di iz vi so kog dru štva? Gru pu? Se be? Oboje?

Na ka pa la je vo du pre ko nje i pro vu kla pr ste kroz dla ke. „Me ka­na je. Mi sli la sam da će gre ba ti.“

„Na mer no sam je ta ko na me stio da bi vam pru ži la za do volj stvo.“„Le po je pot kre sa na, ima te je sa mo ma lo oko vi li ce.“Obrisala mu je li ce i ru ke tap ka ju ći pla vom ka ri ra nom ku hinj­

skom kr pom i uhva ti la ga za čla nak le ve ša ke, od če ga mu je uz drh­ta la ce la ru ka. „Po đi te za mnom.“

Da je bio u sta nju, ska ku tao bi za njom kao ne ki mla di udva rač. Kuk ga je bo leo, a nje go vih če tr de set go di na krc ka lo je u sva kom zglo bu dok su ula zi li u ve li ki re sto ran i pe nja li se ste pe ni ca ma na te ra su okre nu tu pre ma re ci.

Ra ši ri la je ru ke. „Sli kaj te odav de. Vi di te šta mo že da se vi di? Obe oba le, uz vod no i niz vod no.“ Okre nu la je ru či cu ko ja je smo­ta la ten du sa ko ral no cr ve nim i si vim pru ga ma i nag nu la se pre ko ogra de. „Plu ta ju će is pa re nje sa tra ve, po me ša no sa vla žnim mi ri­si ma sa re ke, is pu nja va lo je va zduh ne žnom če žnjom, ra do snim sve tlom, at mos fe rom bla go slo va. Gi de Mo pa san je to na pi sao. Div no je i tač no, zar ne?“

„Je ste. Ra do sno sve tlo“, pro mr mlja on.Sli kaj te odav de. Raz ve se lio se. Isto to je go vo rio sam se bi ot ka­

ko je Fur nez pre tri go di ne pro ši rio bal kon i pre tvo rio ga u ši ru te ra su, ali uvek je od la gao tu za mi sao. Per spek ti va bi bi la i su vi še ne zgod na. Ni je znao ka ko da na sli ka te ra su a da se ose ti da je ona deo ku će, da ne leb di u va zdu hu.

„Jed nog da na“, re če on.„Za što ne sa da?“Ni je že leo da pri zna da ne zna ka ko. „Zasa d sam u oba ve zi da

sli kam por tre te pre ot me nih že na iz vi so kog dru štva u nji ho vim pre tr pa nim sa lo ni ma.“ Ona nag nu gla vu oče ku ju ći raz log. „Do bro je pla će no.“ On po ka za ru kom na sto lo ve i re ku. „Ovo bi bi lo sli­ka nje sa mo za mo ju du šu. Mo žda ni šta ne za ra dim.“

Ali šta mu se sve tu ni je nu di lo! Is pod te ra se, de se tak ski fo va ve za nih za ko lje na oba li pra vi lo je gra ci o zne po no vlje ne ob li ke u vo di, a niz je dri li ca ve za nih pram cem za kr mu obra zo vao je ka ra van ko ji se pru žao od na kri vlje nog do ka do plu ta ju će ga ra že za čam ce. Na is toč noj oba li kod Ri je ja go sti o ni ca Ma me Le frank

Suzan Vriland10 La Vie Moderne 11

je u to me što ni je dan umet nik me đu im pre si o ni sti ma ni je sas vim i de fi ni tiv no ostva rio no vu for mu lu, ko ju, ra štr ka nu po svo jim de li ma, svi oni nu de u na go ve šta ji ma.

„For mu la! For mu la! Umet nost ne ma for mu lu. Da je ima, sva­ki bi tor bar sa Mon mar tra sli kao sli ke. On že li de la za sno va na na du gim i bri žlji vim pri pre ma ma?“ Ogist tre snu ša kom o sto. „On da je za bo ra vio mo ju Igran ku na Mu len de la Ga le tu. Šest me se ci ra da i dve pri prem ne ulja ne stu di je. Ne mo žeš po sta vi ti tri de set gla va na plat no a da sve iz gle da spon ta no bez du ge i bri žlji ve pri pre me.“

„Ne, pret po sta vljam da ne mo že.“„Zar on mi sli da je Fran cu ska pre šla u pro te stan ti zam i da vred­

nu je ne ko de lo po to me ko li ko se sli kar zno jio dok ga je stva rao? Ako se ne ki im pre si o ni sta za do vo ljio ski com, to je za to što je imao na ro či tu na me ru da je na sli ka.“

Ovo mu je kva ri lo ina če di van dan. Opet je pre kr stio no ge i na sta vio da či ta.

Svi su oni pret hod ni ca. Ge ni je se još ni je po ja vio. Mo že mo da vi di mo šta im je na me ra i da sma tra mo da su u pra vu, ali uza lud tra ga mo za re mek­de lom ko je će po sta vi ti for mu­lu. Sve osta je u ne sra zme ri sa za dat kom ko ji su sa mi se bi po sta vi li. I zbog to ga, bez ob zi ra na nji ho vu bor bu, još uvek ni su po sti gli svoj cilj; i da lje su in fe ri or ni u od no su na svoj po du hvat; za muc ku ju i ne na la ze re či.

Uda rac u sto mak. Ba cio je ča so pis na sto. „Mi slio sam da nam je Emil pri ja telj.“

„Mo žda još uvek je ste. De ga je pro šle ne de lje bio ov de i za klju­čio da Zo la sa mo iza zi va gru pu. Ba ca ru ka vi cu.“

„De ga vi di sa mo ono što že li da vi di. Još pre ovo ga bi lo je pred­zna ka da je Zo la pro me nio mi šlje nje.“

I šta sad da ura di? Da pu sti pri ja te lje da sa mi od go vo re na ovaj na pad? I bez ovo ga mu se ku va lo u sto ma ku. Nje gov pra vac. Od no sno, nje go va dva prav ca. Sli kar pri ro de la kih po te za čet ki com ili grad ski sli kar fi gu ra u kla sič nom sti lu. Vo leo je pod jed na ko i

Père Al fons Fur nez, otac Fur nez, ma lo ma nja ver zi ja svog uhra­nje nog si na, iza šao je na te ra su sa pla vom mor nar skom ka pom na gla vi i ča so pi som i ba ge tom pod mi škom. Po sta vio je dve ve li ke ča še pti blea, naj o mi lje ni jeg vi na me đu ve sla či ma. „Žao mi je što ste ima li tu ne zgo du.“

Al fon sin mu je kr pi com tap ka la obraz. „Još uvek cu ri. Ne za bo­ra vi te šta sam re kla. Sli ka sa mo za vas.“

„Je ste li vi de li Gi sta va kad je pro šao na je dri li ci?“, upi ta père Fur nez.

„Da, vi deo sam ga. Da ni sam, sad mi li ce ne bi bi lo obri ja no ren dalj kom za sir.“

Fur nez od mo ta ča so pis Vol ter. „Osta vio vam je ovo pre dve ne de lje. Unu tra ima Zo li na kri ti ka ovo go di šnje iz lo žbe im pre si o­ni sta, ali vas ne po mi nje.“

Ogist uze ča so pis. „Za to što ove go di ne ni sam iz la gao sa nji ma. Ni je ni Mo ne, ni Si sli, ni Se zan.“

„A za što?“„Zbog pra vi la ko je je De ga iz mi slio. Ako da je mo ra do ve zva­

nič nom Sa lo nu, ne mo že mo da iz la že mo i na na šim im pre si o ni­stič kim iz lo žba ma. Za mi šlje no je kao me ra so li dar no sti, ali iza zi va su pro tan efe kat.“

„Vo đe na pu šta ju re do ve? Do zvo li će te da se po kret ras pad ne?“Ogist je lup kao pr sti ma po sto lu. „Ni sam to na me ra vao. Stvar

je u to me što sa mo ša či ca lju di ku pu je de la sli ka ra ko ji ne iz la žu u Sa lo nu, a sva kog pro le ća osam de set hi lja da lju di ku lja na vra ta Sa lo na da se do če pa ra do va bi lo kog sta rog imi ta to ra pro šlih sti­lo va sa sta tu som da je bio iz lo žen u Sa lo nu.“

„Pa, pro či taj te čla nak i vi di te šta Zo la ka že.“Na br zi nu je pro či tao pro ce nu da gru pa ima umet nič ku sna gu,

ali je pa žlji vi je či tao kri ti ku da su im pre si o ni sti pre če sto ne mar ni, da se pre la ko za do vo lja va ju de li ma ko ja su ne do vr še na, ne lo gič na i pre te ra na.

Ako se čo vek i su vi še la ko za do vo lja va, ako čo vek pro da je ski­ce ko je se mal te ne ni su ni osu ši le, on gu bi ukus za de la za sno­va na na du gim i bri žlji vim pri pre ma ma. Naj ve ća ne sre ća

Suzan Vriland12 La Vie Moderne 13

se bi. Ide je su na vi ra le ta kvom br zi nom da je znao da je kuc nuo čas. „Ge ni je se još ni je po ja vio. Pih! Zo la će povući svo je re či.“

Us pra vio se na sto li ci. Ovo mo že da se okre ne u nje go vu ko rist. Mo že da mu pre o kre ne pro da ju. Dol fi ni je već go di na ma ni šta ku pio, Di re i Ri vjer već tri, Mi re već dve. Ni šta ni je pro dao Efru­si ju De do nu i Šo keu vi še od go di nu da na. Za što?

Za to što ni je na pre do vao. Teh nič ki iza zov ove sli ke na gna će ga da se raz vi ja. Ali ka ko će po sti ći per spek ti vu? Po sta vi ti fi gu re? Pri čvr sti ti te ra su? Na sli ka ti re ku ko ja te če is pod te ra se? Po no vo je pro či tao onaj pa sus. I da lje su in fe ri or ni u od no su na svoj po du­hvat. Kroz ru ku su mu pro la zi li trn ci a dlan mu je go reo. Ovo će bi ti bor ba nje go vog ži vo ta.

Za mi sao je bi la to li ko am bi ci o zna da ako ne is pad ne re mek­­de lo ko je će pa ri ra ti Mu le nu, kri ti ča ri će je sa se ći na ko ma de. Ako se sa mo pri bli ži Mu le nu, isme ja će je zbog am bi va lent no sti sti lo va ili zbog lo še kom po zi ci je. Pro da ja će mu još vi še opa sti a ka ri je ra na za do va ti. Upa šće u si ro ma štvo kao ono od pre ne ko li ko go di na. Na gri za će ga sum nja u se be kao sli ka ra i bi će ga strah da is pro ba bi lo ko ji no vi stil. Pa, šta sad da ra di? Da uro ni ili da ga uhva ti ža bo kre či na?

Ubi rao je plo do ve iz ne nad nog uspe ha i ne ko li ko go di na fi nan­sij skog bla go sta nja. Ku pio je pe žo, je drio sa Gi sta vom Kaj bo tom do mo ra, sa ra đi vao sa ne ko li ko ko lek ci o na ra, ali nje gov po lo žaj da nas ni je bio po uz dan.

Ka ko da pla ti dva na est mo de la čak i po naj ni žoj ce ni od de set fra na ka po po zi ra nju? Ko li ko će ih bi ti po treb no? De set po zi ra nja naj ma nje. Sa mo na to oti ći će mu sve što je za ra dio od Be ra ro ve po rudž bi ne. Mo ra će da iz naj mi te ra su ako oče ku je da je Fur nez za tvo ri za go ste. Ov de će mu bi ti po treb na so ba u ko joj će ži ve ti i dr ža ti sli ku. A i ce na po trep šti na za ta ko ve li ko plat no – tri ili če ti ri sto ti ne fra na ka. Po rudž bi ne ko je će mo ra ti da od bi je pred­sta vlja će ogro man gu bi tak i pri gra bi će ih dru gi umet ni ci. Ne. Stvar je ne mo gu ća. To što Klod sli ka šta mu je vo lja ne oba zi rući se na po rudž bi ne uvek mu se či ni lo bez um nim. To on ne mo že da ra di. On mo ra da pla ća ki ri ju za pa ri ski ate lje. Bi lo bi glu po da uop šte i raz mi šlja o to me.

jed no i dru go. Je dan put mo gao bi ga vra ti ti u si ro ma štvo, dru gi u stag na ci ju.

Ogist po gle da kroz gvo zde nu ogra du na te ra si. Mi ši ća vi mla di Al fons, Ogi sto va su prot nost, vo zio je tri cikl na stra žnjim toč ko vi­ma. „Mi slim da ću mo ći da ga po pra vim“, re če Al fons.

„Bio bih vam ve o ma za hva lan. Kad već ra di te, imam i po lo­mlje nu ku ti ju sa bo ja ma.“

Iz pod nož ja ste pe ni ca Lu iz do zva Fur ne za i on si đe. Ogist se na slo ni sto li com na ogra du i za gle da u pra zan sto. Da je ovo bun­ca nje na pi sao Le roj ili Volf, ili bi lo ko ji uobi ča je ni kri ti čar, od ba cio bi ga jer bi to bi lo isto sta ro gun đa nje. Ali Emil Zo la. Zo la, ko ji je bra nio gru pu od onih za go va ra ča sta re ško le. Sa se kao ih je naj­svi re pi je od svih.

De la za sno va na na du gim i bri žlji vim pri pre ma ma. Kao Igran ka na Mu len de la Ga le tu, nje go va sli ka ple snog po di ju ma na otvo­re nom na Mon mar tru. Sen ke dve ve tre nja če, kre šta va mu zi ka, pra ši na od za i gra nih no gu, ko vi tlac mu slin skih ha lji na, smeh nje go vih pri ja te lja, zvec ka nje ča ša, ve se li zvuk pi ko la iz obli žnjeg vi no gra da, slat ke, sip ka ve, vi nom na to plje ne ga le te, mi ris pe ru ni ke i la van de ko je me lju u ve tre nja či za tr gov ce par fe mi ma u Pa ri zu, po ve ta rac že na ma po di že ko su i ot kri va dra že sne vra to ve, ša re na sve tlost kroz ba gre me mi lu je ne či ji obraz, lju bav, Mar go – da, sve to po no vo pul si ra, en co re.

Po ziv na bis. Upra vo tre ba da ura di što Zo la tra ži – ve li ko de lo ko je ov de go di na ma za mi šlja, la vie mo der ne u Ša tuu, kao što je Mu len bio la vie mo der ne na Mon mar tru. Bis za Mu len, ali mo rao bi da nad ma ši Mu len. Ako vi še ne će iz la ga ti sa im pre si o ni sti ma, ba rem bi mo gao da im pru ži po dr šku i na Zo li nu kri ti ku od go vo ri sli kom ko ja će za di vi ti. Fi gu re, pej zaž, ža nr te ma – sve na jed noj sli ci. I mr tva pri ro da. Ne sa mo ne ko li ko fi gu ra. De se tak i vi še, ovaj put iz bli zi ne. Ako će na kra ju na pu sti ti im pre si o ni zam, on da ma kar da ode uz pompu. Me đu tim, ako na me ra va da sle di in tu­i ci ju, on da će upo tre bi ti kom bi na ci ju sti lo va. Eks pe ri ment. Li ca mo de lo va na kla sič ni jim teh ni ka ma, je dan pre liv ne vi dlji vo pre la zi u dru gi da bi stvo ri li ob lik, a pej zaž i mr tva pri ro da slo bod ni jim, ja sni jim po te zi ma. Sva ka fi gu ra, sva ka cr ta ma la sli ka za se be i o

Suzan Vriland14 La Vie Moderne 15

ki ri ju to li ko pu ta, ku po vao nji ho ve sli ke kad ni su ima li ni pre bi je­ne pa re za či ni ju su pe. Re ći će Fran cu skoj ko li ko je Kaj bot va žan za nji hov po kret.

Ko još? Žana. Na nje nom po sled njem por tre tu ose tio je da se pri bli žio vr hun cu svo jih spo sob no sti. Zbog lju ba vi. Nje mu je po treb no da bu de za lju bljen u ne kog ko mu uz vra ća lju bav da bi on da sve vi deo kroz pri zmu sre će. Uz lju bav je uvek ostva ri vao svo ja naj bo lja de la, a ovo je sad i su vi še ve li ki ri zik da ne bi bi lo nje go vo naj bo lje de lo. Ako Žana ne bu de na stu pa la ne de ljom, ako se bu de od lju ti la zbog nje go ve po sled nje sli ke na ko joj je ona, ako uspe da je ube di da ova no va sli ka mo že da bu de od lič no sred stvo za nje nu re kla mu, mo žda će i pri sta ti, ali na pla ti će mu de be lo – što ve ća sli ka, to sku plje po po zi ra nju.

Za vr šio je ru čak. „Šta mi sli te ako bih sli kao baš ov de?“Al fon sin se na glo us pra vi.„U sva ko do ba. Zna te to“, re če Fur nez.„Mi slim na ve li ku sli ku. Sa mno go lju di. Po sle jed nog Lu i zi nog

uku snog ruč ka. Sli ku lju di ko ji uži va ju pu nim plu ći ma.“Fur nez is tu ri do nju usnu. „Ko li ko bi tra ja lo?“Mo rao je da ga na ve de da pri sta ne pre ne go što shva ti ko li ko

će mu to u stva ri po re me ti ti uobi ča je ni ži vot.„Za vi si ko li ko ću če sto bi ti u sta nju da do vo dim mo de le.“„Ta će sli ka pro sla vi ti Me zon Fur nez“, re če Al fon sin.„A što pro sto ne na sli ka te oko li nu ov de“, upi ta Fur nez, „a lju de

do da te u ate ljeu?“„Ne mo gu. Na met nuo sam se bi dva pra vi la i ret ko sam ih

kr šio. Uvek sli kaj iz pri ro de i ni kad ne ra di ne što u če mu ne uži­vaš. Mo ram da sli kam ta mo gde oni ži ve ono što sli kam. Pa ri ža ni ko ji pro vo de slo bod no vre me na re ci. Že le znič ki most bi po ka zao ka ko su sti gli. Sve tlost i at mos fe ra, upra vo ov de. Iz naj mi ću ovaj pro stor i so bu u va šem ho te lu.“

„Ko li ko pro sto ra?“ Fur nez po ka za je dan sto na sa mom kra ju.„Ce lu te ra su. Ne mo gu da do zvo lim da mi se lju di ovu da šet ka ju

dok ra dim. Bi će mi po treb na i to kom sed mi ce, ne sa mo ne de ljom.“Fur nez sta de ra ši re nih no gu. Su zio je oči. Pro nic lji vi pred u­

zet nik raz mi šlja. Da bi iz gra dio ovaj re sto ran, ho tel, flo tu ča ma ca

Al fon sin je do ne la ta njir sa bo ra ni jom, pr že nim krom pi ri ma i ža blje ba ta ke pr že ne sa be lim lu kom i per šu nom, ina če uobi ča­je no je lo ov de, po što su vam ža be u mo čvar nim kra je vi ma pro sto sa me uska ka le u ru ke. Nag nu la se na ogra du osla nja ju ći se na la kat i gle da la re ku. Gru di su joj bi le slo bod ne is pod la ne ne blu ze, a nje ni sve tlo sme đi uvoj ci sad su se su ši li i le pr ša li na po ve tar cu. Od nje ne sve ži ne ose tio se sta rim. Ako će ikad na sli ka ti tu sli ku, to mo ra bi ti sad.

Fur nez se po pe sa ta nji rom za se be. „Zna te, Gi stav će ove go di­ne ima ti ja ku kon ku ren ci ju u re ga ti je dri li ca. Vi deo sam kad je pro šla jed na no va tr kač ka ša lu pa, li či la mi je na če tvr tu se ri ju. Br za kao la sta.“

„Tre ba lo bi da bu de uz bu dlji va tr ka. Za ra di će te go mi lu pa ra od lju di ko ji će do ći ova mo. Kad je tr ka?“

„Tre će ne de lje u sep tem bru. Ne de lju da na po sle na šeg Fêtes Na u ti qu es.“

Fur nez ni je mo gao da do zvo li da mu dva na est mo de la i ve li ka sli ka za u zmu sav pro stor na te ra si za vre me nje go vog Fêtes Na u­ti qu es, go di šnjeg tak mi če nja u ve sla nju. On da ne bi mo gao da sva ki ugao svog re sto ra na i ima nja po pu ni go sti ma. Te ra sa je bi la naj bo lje me sto za po sma tra nje tr ka.

Mo ra će jed no stav no da do ta da za vr ši sli ku. Ali za por tret ma dam Šar pan tje i nje ne de ce, na ko me su sa mo tri fi gu re i lo vač ki pas, bi lo mu je po treb no vi še od če tr de set po zi ra nja. Ono što sad ima na umu to li ko je slo že no da ni je bio si gu ran da li će uop šte us pe ti, a ka mo li pod ova kvim pri ti skom. Ne ra di se sa mo o fe sti­va lu. U je sen će se pro me ni ti sve tlo.

Iz va dio je iz dže pa olov ku i svoj ma li blok za ski ci ra nje i ne što na žvr ljao le vom ru kom. Al fon sin is tu ri vrat da bi vi de la. „Ime na?“

„Pri ja te lji ko ji bi mo žda bi li ra di da po zi ra ju.“Raz u zda ni Pol Lot će si gur no hte ti, a on da i zlo slut ni Pjer

Le stren ge. Gi stav Kaj bot, ako uspe da ga od vu če od Iris, kva li fi­ka ci o nih tr ka i nje go vog sli kar stva. Po sta vi će Gi sta va na is tak nu to me sto u kom po zi ci ji. Ovim će oda ti pri zna nje za sve što je Gi stav to kom go di na či nio za gru pu – iz najm lji vao iz lo žbe ni pro stor, pla ćao re kla me, po sta vljao iz lo žbe, plaćao Mo ne o vu i Pi sa ro o vu

Suzan Vriland16 17

Ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je osvr nuo se sa pe šač kog mo sta i ugle dao ka ko ga Al fon sin po sma tra sa te ra se. Mah nuo je, a ona mu do vik nu: „Zna la sam da sam ima la do bru

za mi sao.“Za nju će bi ti do bro da mi sli ka ko se ona to ga do se ti la. „Do bra

ide ja sa mo ako će te i vi bi ti na sli ci“, uz vra ti joj on uz vi kom.Ona ru ka ma po kri usta.

Voz je na glo kre nuo i trg nuo ga una zad. Po lu ča sov na vo žnja od Ri je ja do Pa ri za uvek mu je bi la po jam br zi ne. Vo zio se u otvo re­nom po sled njem va go nu u tre ćoj kla si i žmir kao zbog sit ne ča đi u va zdu hu. Od žmir ka nja i br zi ne iz gle da lo je kao da pre deo ju ri kroz va zduh i fi ju če, pre tva ra ju ći ba šte i ku će u ne ja sne ob li ke, u tre nut ne im pre si je bo je i sve tla bez po je di no sti. Ni je ni ču do da su Mo ne, Si sli i on stvo ri li im pre si o ni zam. Vo zo vi su im po ka za li ble sak vi zi je.

Već je uto rak. Dan kad je ma dam Šar pan tje pri ma la u sa lon. Ne ko li ko lju di sa nje go ve li ste mo de la si gur no će do ći. Ve ći na ih je ra di la i bi la slo bod na sa mo ne de ljom. Ako mu ne da ju čvr sta obe ća nja za sle de ću ne de lju, iz gu bi će ce lu sed mi cu.

Ustao je mno go pre ne go što je voz za vr šio svo ju vo žnju od de set ki lo me ta ra i pr vi iza šao sta ni ci Sen La zar. Oti šao je pra vo

za re kre a ci ju, bar ka su na pa ru, ve li ki go di šnji fe sti val i ot ku pio ve ći deo gor njeg ostr va, sva ki pred log mo rao je da raz mo tri sa svih stra na.

„On da ce la te ra sa. Do mog fe sti va la i re ga te.“Oko dva me se ca. Bi će te sno. „Po šte no.“„Lu di ste, zna te. Ru ka vam je po lo mlje na.“Tač no. Ka ko će za teg nu ti ta ko ve li ko plat no, ka ko će ga uop­

šte no si ti?„Umem da sli kam le vom ru kom. A i usko ro ću ski nu ti ovaj

gips.“„Ne će te ako bu de te na sta vi li da pa da te na nje ga.“Fur nez do vik nu si nu: „Al fon se, si đi sa to ga.“„Mi slim da ću mo ći da ga po pra vim.“„Ne moj. Do gu raj ga u ku ći cu za čam ce i za klju čaj.“ Okre nuo

se i spu stio ru ku na Ogi sto vo ra me: „Ru ka vam je i su vi še va žna da bi ste ri zi ko va li na toj en gin de mort.“*

Ogist po seg nu u džep za nov ča ni kom zna ju ći ko li ko ma lo ima u nje mu. Fur nez mu za dr ža ru ku. „Sklo ni te to.“

Po šte no. Da nas mu je père Fur nez do ma ćin. Ali šta su tra?

* Franc.: spra va smr ti. (Prim. prev.)

Drugo poglavlje

Užurbani Pariz