preuzmite uputstvo

UPUTSTVA ZA

MEĐUNARODNE TRGOVAČKE

TRANSAKCIJE NA KOSOVU

Novembar 2012.

Ovaj izveštaj je pripremljen za razmatranje od strane Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj. Izveštaj je

izradio USAID-ov Program za poboljšanje poslovnog okruženja koji primenjuje Chemonics International Inc.

Contents UPUTSTVA ZA MEĐUNARODNE TRGOVAČKE TRANSAKCIJE NA KOSOVU ........................................ 1

Uvod ............................................................................................................................................................. 1

Glavne teme menija (traka sa ikonama) ........................................................................................................ 2

Početak Carinske i druge granične procedure Posebna pitanja .......................................................... 2

Meni pododeljaka ........................................................................................................................................ 2

1. Početak: „Unosi i izlazi“ međunarodnih trgovačkih transakcija ............................................... 3

Uvoz robe ............................................................................................................................................ 3

Izvoz robe ......................................................................................................................................... 14

Trgovina uslugama .......................................................................................................................... 19

Planiranje transakcije/formiranje vaše ekipe ............................................................................... 19

Kupoprodajni ugovor ....................................................................................................................... 20

Plaćanje i finansiranje ..................................................................................................................... 20

Pružanje usluga; ispunjavanje regulativnih kriterija ................................................................... 21

2. OSNIVANJE NOVOG PREDUZEĆA U CILJU TRGOVAČKIH TRANSAKCIJA ............................ 27

Vrste preduzeća................................................................................................................................ 27

Procedure za osnivanje preduzeća ................................................................................................ 29

Lista procedura, vremena i troškova za osnivanje ...................................................................... 29

Registrovanje vašeg novog preduzeća ......................................................................................... 32

Pravne usluge za osnivanje preduzeća na Kosovu ..................................................................... 33

3. Financiranje trgovačkih transakcija ............................................................................................ 34

Rizik uvoznika ................................................................................................................................... 34

Rizik izvoznika ................................................................................................................................... 35

Deljenje rizika ................................................................................................................................... 35

Plaćanje unapred ............................................................................................................................. 35

Trgovanje odloženim plaćanjem .................................................................................................... 35

4. Usluge na Kosovu za preduzeća koja uvoze i izvoze robu ......................................................... 38

5. Upravni postupak za uvoz robe .................................................................................................. 41

Prijavljivanje uvoza i izvoza: Carinsko prijavljivanje ................................................................................ 43

Dobrovoljno poštovanje .................................................................................................................... 46

Dokumentacija neophodna za uvoz........................................................................................................ 46

Komercijalne fakture – Preporuke za oslobađanje pošiljke ................................................................... 47

Detaljna uputstva za uvoznike, izvoznike i carinske posrednike ........................................................ 47

Vrednovanje troškova međunarodnog prevoza i osiguranja ............................................................. 52

Odvojena deklaracija vrednosti .......................................................................................................... 53

Komercijalne fakture – Preporuke za brža oslobađanja tovara ............................................................. 72

6. Administrativni postupci za izvoz robe .............................................................................................. 80

Dokumentacija potrebna za izvoz .......................................................................................................... 83

Carinska vrednost izvezene robe ................................................................................................... 85

Detaljne smernice namenjene uvoznicima, izvoznicima i špediterima u pogledu potvrda o

poreklu .............................................................................................................................................. 86

7. Korisni carinski postupci ................................................................................................................ 100

Usmene deklaracije za privremeni uvoz .......................................................................................... 114

Usmene izvozne deklaracije ............................................................................................................. 114

Skraćena deklaracija za privremeno skladište .................................................................................. 116

Privremeni uvoz .................................................................................................................................... 117

Proračunavanje uvoznih dažbina za privremeni uvoz ....................................................................... 119

Ponovna isplata i doznačavanje carinskih dažbina ............................................................................ 126

Doznačavanje carinskog duga ........................................................................................................... 129

Vraćena roba .................................................................................................................................... 129

Oslobađanje od plaćanja uvozne dažbine ................................................................................................. 130

Povraćaj dažbina ............................................................................................................................... 135

Fizički pregled robe; Politike i prakse uzimanja uzoraka ...................................................................... 140

Povraćaj i gašenje carinske dažbine .................................................................................................. 143

Gašenje carinskog duga .................................................................................................................... 146

Vraćena roba .................................................................................................................................... 146

Formalnosti u kancelariji mesta polaska ............................................................................................... 148

Garancije tranzita ............................................................................................................................. 150

Odredbe koje se tiču pojednostavljenih procedura tranzita................................................................ 150

Sveobuhvatna garancija i izuzeće garancije ....................................................................................... 153

Garancije tranzita ............................................................................................................................. 156

Formalnosti u kancelariji mesta polaska ............................................................................................... 157

MONETARNA DEKLARACIJA ........................................................................................................... 159

LIČNI IZUZECI PUTNIKA ................................................................................................................... 160

Uputstva u vezi sa žalbenim postupkom .......................................................................................... 162

Detaljne informacije o predloženom obliku žalbe ........................................................................... 165

8. Carinska kontrola, finansijske garancije i kazne ........................................................................ 175

Tranzit garancije .............................................................................................................................. 181

Sveobuhvatna garancija i izuzeće garancije ............................................................................... 183

Formalnosti na putu ........................................................................................................................ 185

Formalnosti u kancelariji odredišta ............................................................................................. 186

Odredbe koje se tiču pojednostavljenih procedura tranzita.................................................. 187

Zaključivanje procedure tranzita ................................................................................................. 187

SPROVOĐENJE CARINA – INFORMACIJE ZA TRGOVCE ..................................................... 189

9. Druge granične kontrole ............................................................................................................... 189

.................................................................................................................................................................. 190

Veterinarska i fitosanitarna granična kontrola uvoza ........................................................................... 197

Veterinarske i fitosanitarne kontrole uvoza na granici ........................................................................ 197

Kosovska agencija za medicinske proizvode .................................................................................. 227

Kosovska standardizacijska agencija (KSA) ................................................................................ 229

Departman metrologije Kosova (DMK) ...................................................................................... 230

Kosovska direkcija za akreditacije (KDA) ................................................................................... 232

Departman industrije i tehnički regulative ................................................................................. 233

10. Posebna pitanja u vezi sa trgovinom uslugama ..................................................................... 235

Pojašnjavanje i upamćivanje sporazuma .................................................................................... 236

Zakonski dokaz .............................................................................................................................. 237

Služba za industrijsku svojinu– Ministarstvo trgovine i industrije ........................................................ 244

Postupak patentiranja ................................................................................................................... 245

Registracija tržišne marke ............................................................................................................. 247

Industrijski dizajn ........................................................................................................................... 249

Služba za autorska prava i srodna prava – Ministarstvo kulture, omladine i sporta ........ 251

11. Rešavanje sporova ..................................................................................................................... 252

Kosovski sudovi i izbor foruma .......................................................................................................... 253

Alternativno rešavanje sporova ................................................................................................ 254

12. Trgovinske asocijacije koje mogu biti od pomoći ....................................................................... 262

Opšte trgovinske asocijacije ............................................................................................................... 263

Privredna komora Kosova.............................................................................................................. 263

Poslovni savez Kosova ..................................................................................................................... 265

Američka privredna komora na Kosovu ..................................................................................... 266

Britanska privredna komora.......................................................................................................... 267

Kosovsko-turska privredna komora ............................................................................................. 268

Holandska privredna komora ........................................................................................................ 268

Nemačko-kosovska ekonomska asocijacija ................................................................................ 269

Udruženje izvoznika ........................................................................................................................ 270

Udruženje bankara na Kosovu ...................................................................................................... 271

Kosovsko udruženje preduzeća za informacionu i komunikacionu tehnologiju ............... 272

Udruženje osiguravajućih društava na Kosovu ......................................................................... 272

13. Banke i druge finansijske institucije na Kosovu ..................................................................... 273

ProCredit banka ................................................................................................................................... 275

Raiffeisen banka na Kosovu .................................................................................................................. 275

Ekonomska banka ................................................................................................................................. 276

TEB D. d ............................................................................................................................................... 276

Bank for Business .................................................................................................................................. 277

Banka Kombëtare Tregtare – Filijala na Kosovu .................................................................................. 277

NLB Prishtina ........................................................................................................................................ 278

Komercijalna banka ad Beograd – Filijala u Mitrovici ........................................................................... 278

Turkie Is Bankasi A.S. ........................................................................................................................... 279

Osiguravajuća društva ........................................................................................................................... 279

CROATIA Sigurimi d. d. ....................................................................................................................... 279

DARDANIA d. d. .................................................................................................................................. 280

GRAWE ELSIG d. d. ............................................................................................................................. 280

ILLYRIA d. d. ......................................................................................................................................... 281

INSIG-KOSOVO d. d. .......................................................................................................................... 281

KOSOVA E RE d. d. ............................................................................................................................. 282

SIGAL UNIQA GROUP AUSTRIA KOSOVO d. d ............................................................................. 282

SIGMA VIENNA INSURANCE GROUP d. d. ...................................................................................... 283

SIGKOS d. d. ......................................................................................................................................... 283

SIGURIA d. d. ....................................................................................................................................... 284

Mikrofinansijske institucije .................................................................................................................... 284

Nebankarske finansijske institucije .............................................................................................. 289

14. Vladine agencije koje su od pomoći ........................................................................................ 290

UPUTSTVA ZA MEĐUNARODNE TRGOVAČKE TRANSAKCIJE NA KOSOVU 1

Uvod

Cilj ovog vodiča je pomoć izvoznicima i uvoznicima robe i usluga na Kosovu u cilju obavljanja

međunarodnih trgovačkih transakcija. Takođe, cilj je davanje uputstava inostranim trgovcima i

investitorima koji razmišljaju o trgovini ili poslovanju na Kosovu. Čitaoci koji su zainteresovani za

ulaganje na Kosovu se trebaju konsultovati sa „Ulaganjem na Kosovu“ koji je objavila kosovska Agencija

za promociju investicija (http://www.eciks.org/english/publications/investing_in_kosovo/).

Ovaj vodič je interaktivno sredstvo zasnovano na internetu koje će omogućiti korisnicima da steknu

opšte saznanje o procedurama koje se odnose na trgovačke transakcije i detaljno razumeju specifične

procedure. Vodič daje opšti pregled posebnih procedura ili procesa. Dati su linkovi koji će

zainteresovanog čitaoca uputiti ka detaljnijim objašnjenjima. Konačno, dati su i internet linkovi koji će

zainteresovanog čitaoca uputiti na internet stranice upravih organa nadležnih za specifičnu proceduru ili

funkciju.

Ovaj vodič su izradili zaposleni USAID-ovog Projekta za poboljšanje poslovnog okruženja (PPPO) u bliskoj saradnji

sa glavnim akterima na Kosovu. preduzete su sve moguće mere kako bi se obezbedila tačnost informacija u

vodiču i po potrebi ažurirale informacije. Međutim, Privredna komora Kosova i oni koji su izradili ovaj vodič ne

preuzimaju nikakvu zakonsku obavezu za date informacije. Čitaocima se savetuje da sa posavetuju sa svojim

pravnim savetnicima i drugim trgovačkim stručnjacima pre stupanja u specifične trgovačke transakcije.

Privredna komora Kosova

Privredna komora Kosova (PKK) je vodeće privredno udruženje na Kosovu. Osnovana je 1962. godine od strane

Skupštine Kosova i predstavlja legalnog zastupnika interesa poslovne zajednice na Kosovu. Privredna komora

Kosova je neprofitna, nezavisna organizacija koja nema političku pozadinu. PKK je organizovana i deluje u cilju

poboljšanja tržišne ekonomije i preduzetništva, kao i pokretanja konkurencije među svojim članovima. Njena

svrha je zastupanje i predstavljanje interesa svojih članova na najbolji način, davanje saveta za pokretanje biznisa

i pružanje profesionalne pomoći kompanijama članicama i, uopšteno govoreći, promovisanje investicija i razvoja

kosovske ekonomije.

Prisustvo PKK-a na Kosovu je materijalizovano kroz regionalne kancelarije u Gnjilanu, Uroševcu, Prizrenu,

Đakovici, Peći i Mitrovici. Prema zakonu o osnivanju PKK, članstvo u njoj je dobrovoljnog karaktera. PKK se sastoji

od četiri glavna odseka, trideset asocijacija i preko 15000 registrovanih članova.

Delatnosti članova komore pripadaju različitim sektorima ekonomije, uključujući

tehnologiju, telekomunikacije, građevinarstvo, bankarstvo i osiguranje, preradu metala i drveta, preradu hrane i

pića, itd. Privredna komora Kosova je certifikovana od strane Međunarodne organizacije za standarde brojem

9001:2008 i posvećena je obezbeđivanju prakse dobrog kvalitetnog rukovođenja i isporučivanju usluga koje


zadovoljavaju očekivanja članova.

Glavne teme menija (traka sa ikonama)

Početak Carinske i druge granične procedure Posebna pitanja

Korisne organizacije Kontakt i pretraživanje

Meni pododeljaka

1. Početak

Uvod

Pokretanje novog preduzeća

Financiranje trgovačkih transakcija

Usluge za trgovce

2. Carinske i druge granične procedure

Procedure za uvoz robe

Procedure za izvoz robe

Dodatne carinske procedure

Carinske kontrole

Druge granične kontrole

3. Posebna pitanja

Trgovina uslugama

Rešavanje sporova

4. Korisne organizacije

Privredna komora Kosova i druga trgovinska udruženja

Banke i druge finansijske institucije

Državni organi


5. Kontakt i pretraga

Pretraga

Leksikon

Povratne informacije o sadržaju

Informacije o PKK-u

1. Početak: „Unosi i izlazi“ međunarodnih trgovačkih transakcija

Međunarodne trgovačke transakcije mogu imati različiti formu i često obuhvataju pružanje robe i usluga

u okviru iste transakcije (na primer, prodavac opreme IT može pružiti hardver, softver i usluge podrške;

prodavac proizvoda za potrošače takođe može pružiti i usluge popravke i održavanja kao deo ugovora).

Međutim ove transakcije se mogu uprostiti u četiri tipične transakcije kao što je navedeno primerima i

slikama ispod. Ikone na slikama, koje predstavljaju korake u trgovačkim transakcijama, su vezane opštim

objašnjenjima svakog koraka. Za detaljnije informacije, nakon opšteg pregleda su navedeni i dodatni

linkovi.

Uvoz robe

Na primer, pretpostavimo da želite da uvozite farmerke i prodajete ih na Kosovu. Prvi korak je

pronalaženje stranog dobavljača ili više dobavljača u zavisnosti od kvaliteta i cene robe za prodaju vašim

klijentima na Kosovu. Kao i mnogo drugih proizvoda, farmerke mogu biti skupoceni dizajnerski proizvodi

poznatih marki ili proizvodi visokih specifikacija za izdržljivost ili mogu biti jeftini proizvodi koji se

prodaju kao obična roba.


Sastanak sa vašim poslovnim partnerom

Bez obzira da li je vaš cilj kupovina „skupocenih“ dizajnerskih farmerki, dobrih kvalitetnih pantalona ili

„običnih“ farmerki niske cene, moglo bi biti od važnosti da posetite stranog proizvođača, proverite

proizvodna postrojenja i uspostavite lične odnose. Ovo je od veće važnosti kada poslujete sa

proizvođačima i trgovcima iz Azije, gde se iz kulturoloških razloga daje veća važnost ličnim odnosima

nego ugovornim uslovima. Uspostavljanje ličnih poslovnih odnosa je uopšteno od manje važnosti u

Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Može vas prijatno iznenaditi gostoprimstvo koje vam ukaže

potencijalni poslovni partner kada ga posetite u Kini, Japanu, Vijetnamu, ili nekoj drugoj zemlji u Aziji.

Međutim imajte u vidu da ukazano gostoprimstvo ima cilj: vas i vaše preduzeće ocenjuju kao

potencijalnog poslovnog partnera. Delujte saglasno tome.

Različite poslovne kulture

Pre putovanja u zemlju koju ne poznajete pokušajte da naučite nešto o njihovoj kulturi i tradicijama kako

bi izbegli nesporazume. Na primer, Amerikanci uopšteno veruju da je „vreme novac“ i oni će biti veoma

tačni i očekivaće isto i od vas. U Španiji i Latinskoj Americi, kao i na Bliskom Istoku, mnogo manje pažnje

se daje tačnosti i poslovni ljudi mogu veoma kasniti na poslovne sastanke ili se ne pojaviti uopšte. Od vas

se očekuje da razumete to.

Amerikanci i Australijanci mogu biti veoma direktni i izričiti; mogu vam reći „kreštav točak dobija mast“,

što znači da očekuju od ljudi da iznesu svoje mišljenje tokom sastanaka. Azijske kulture su na neki način

sušta suprotnost. Na primer, Japanci kažu: „gusku koja gače upucaju“ i „ekser koji štrči udaraju

čekićem“. Japanci obično donose zajedničke odluke a ne individualne i najverovatnije će te se sastati sa

ekipom a ne pojedincem. Kinezi ponekada kažu da su Amerikance i Evropljani „stakleni ljudi“, što znači

da oni pokazuju svoja osećanja i iznose svoje mišljenje. Suprotno je istinito za Aziju. Iz ljubaznosti

japanski privrednik vam može reći „da“, dok oni time žele reći „da, saslušao sam šta ste rekli, ali se ne

slažem sa tim“.


Dobijte odgovor na papiru

Na Kosovu, kada poslovni čovek kaže „da“, njega obavezuje čast da održi svoju reč (ovo je veoma važan

deo albanske tradicije). Upamtite da ovo ne može biti istina u drugim kulturama tako da može biti važno

da poslovne dogovore vežete pismeno kako bi isti postali obavezujući ugovori.

Budite veoma pažljivi u korišćenju gotovine

Iz istorijskih i kulturoloških razloga mnogo poslovanja na Kosovu podrazumeva gotovinske transakcije.

Ovo obično nije primer poslovanja u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, kao i azijskim zemljama, kao

što su Japan, Koreja i Tajvan. Predlaganje gotovinske transakcije može oštetiti novi poslovni odnos pošto

vaš potencijalni međunarodni partner se može zabrinuti da niste uključeni u pranje novca ili izbegavanje

poreza.

1.) Planiranje transakcije/formiranje vaše ekipe. Prvi korak u uvozu robe je planiranje transakcije.

Kako bi se pripremili na odgovarajući način morate razumeti sve aspekte mogućih transakcija od

sklapanja ugovora za kupovinu robe, do finansiranja i plaćanja transakcije, do slanja robe i konačno do

svih postavljenih kriterija i troškova koji nastanu kada se roba uveze na Kosovo. Kako bi učinili ovo vi

trebate sastaviti i savetovati se sa vašom ličnom „ekipom stručnjaka“.


Privredna komora Kosova i druge industrijske i trgovačke grupe vam mogu pomoći u identifikovanju

stranih klijenata i dobavljača. Internet i drugi vidovi istraživanja tržišta su takođe od važnosti. Vaš advokat

vas može posavetovati o pravnim kriterijima međunarodnih ugovora za kupovinu robe. Vaša banka vam

može pomoći u vezi finansijskih i platnih uslova. Međunarodne inspekcijske kompanije će potvrditi

količinu i kvalitet robe kada vi niste u stanju da lično prisustvujete inspekciji pre pošiljke ili ne

raspolažete odgovarajućom stručnošću za to. Špediteri i carinski posrednici vas mogu posavetovati u vezi

mogućnosti prevoza pošiljke kao i carinskim dažbinama, porezima i drugim kriterijima koji su primenjivi

za robu kada se uvozi na Kosovo.

Nakon što ste identifikovali mogućeg dobavljača proizvoda koji želite da uvozite i isplanirali transakciju sa

vašom ekipom, postoji tipičan redosled događaja koje treba ispratiti kako bi se okončala transakcija.

2.) Kupoprodajni ugovor se sklapa između vas i prodavca. Ugovori se mogu razlikovati od prostog

verbalnog dogovora do komplikovanih pravnih dokumenata, u zavisnosti od prirode transakcije.

Ugovorom će se odrediti količina i kvalitet prodate robe, cenu koju treba platiti i korišćenu valutu, kada

i kako će biti plaćena cena (finansijski uslovi), kada se vlasništvo prenosi sa prodavca na kupca i prevoz,

druge odredbe dostave i kako će se rešavati sporovi. Veoma je važno dobiti dobre zakonske savete

prilikom ugovaranja složenih ugovora. Više informacija o ugovorima možete naći u delu 10 ovog

vodiča.


3.) Platni i finansijski uslovi se određuju u kupoprodajnom ugovoru. U prostim transakcijama plaćanje

može biti u gotovini, obično bankarskim transferom, u dogovorenoj valuti u vreme kada kupac preuzme

vlasništvo nad robom. U komplikovanijim transakcijama, plaćanje se može obaviti putem bankarskog

kreditnog pisma (KP) ili drugim sredstvima. Trebate se upoznati sa međunarodno priznatim uslovima

plaćanja, koji su poznati kao „INCO uslovi“ (http://www.iccwbo.org/products-and-

services/trade-facilitation/incoterms-2010/the-incoterms-rules/). Navedeno obuhvata poznate

izraze kao što su CIF i FOB, ali i manje poznate kao što su DDP (isporučeno, plaćene dažbine). Vaša

banka će vam biti partner od suštinske važnosti pomaganjem uređivanja odgovarajućih uslova plaćanja i

finansiranja. Više informacija o plaćanju i finansiranju možete naći u delu 3 ovog vodiča.

4.) Sirovine obezbeđuje prodavac. U složenijim i većim transakcijama, prodavac možda ne počne

proizvodnju do zaključivanja kupoprodajnog ugovora. U određenim slučajevima, uz saglasnost kupca,

prodavac može da dobije delimičnu uplatu KP kupca ili na neki drugi način finansira nabavku sirovina.

http://www.iccwbo.org/products-and-services/trade-facilitation/incoterms-2010/the-incoterms-rules/

http://www.iccwbo.org/products-and-services/trade-facilitation/incoterms-2010/the-incoterms-rules/


5.) Izvoznik proizvodi robu. U složenijim i većim transakcijama kupac može zahtevati proveru robe

tokom procesa proizvodnje i/ili nakon okončanja kako bi se osigurao da su ispunjene specifikacije iz

ugovora. Ove inspekcije mogu sprovesti samo kvalifikovana međunarodna inspekcijska preduzeća.

6.) Roba se kompletira i šalje kupcu. Ugovor i prodajni uslovi (INCO uslovi) uređuju na koji način

će se roba poslati, kada se prenosi vlasništvo nad robom i koja strana snosi odgovornost za troškove

prevoza i osiguranja. Na primer, ukoliko je ugovorom propisano „dostava ex works“ (EXW), kupac je

odgovoran za sve troškove prevoza i osiguranje od fabrike prodavca i takođe mora platiti i sve

primenjive uvozne i izvozne dažbine i poreze. Sa druge strane, ukoliko se ugovorom propisuje „dostava,

plaćene dažbine“ (DDP) prodavac preduzima odgovornost za sve navedene troškove. Većina transakcija

propisuje dostavu FOB (franko bord) što znači da je prodavac odgovoran za sve troškove prevoza robe

do plovila ili nekog drugog prevoznog sredstva i kupac nakon toga preuzima sve troškove do luke

odredišta. Predstavnici treće strane ili takozvani špediteri pošiljki su nezamenjivi za uređivanje

međunarodnog prevoza robe.


7.) Kupac prima proizvod i plaća. Prenos vlasništva i vreme plaćanja robe se određuju ugovorom i

prodajnim uslovima (INCO uslovima). Saglasno ugovoru, plaćanje može biti gotovinom (obično

bankarskim transferom), preuzimanjem dokumentacije, kreditnog pisma ili drugim dogovorenim

instrumentom ili u slučajevima kada postoji dugoročna poslovna saradnja odloženim plaćanjem, u

mogućnosti u kombinaciji sa postojećim KP ili drugom platnom garancijom. Platni aranžmani su

detaljnije obrazloženi u delu 3 ovog vodiča. Vaša banka će vam biti partner od suštinske važnosti u

uređivanju ovih plaćanja.

8.) Uvoz robe na Kosovo. Većina ugovora propisuje da kupac preuzima vlasništvo nad robom pre

uvoza i stoga snosi odgovornost za sve troškove i druge kriterije prilikom unosa na Kosovo. Troškovi

obuhvataju prevoz, osiguranje, carinske dažbine, PDV i akcizne takse kao i takse za granične terminale.

Drugi kriteriji mogu obuhvatati ispunjavanje prehrambenih i veterinarskih uslova, dokaz porekla

(certifikat porekla), vlasništvo prava intelektualne svojine itd. Predstavnici treće strane, ili takozvani

carinski posrednici su značajni partneri koji će vam pomoći u regulisanju uvoza robe i ispunjavanju

carinskih uslova (opisano u grafikonu 2 ispod). Zastupnici treće strane su opisani u delu 4 ovog

vodiča.




Proces uvoza u Kosovo

1. Ugovor između snabdevača i kupca za specifikacije, cenu.

2. Komercijalna faktura i lista pakovanja pripremaju se od strane snabdevača i šalju se, daju se ili se prenose elektronskim putem uvozniku.

3. Uvoznik plaća fakturu izdatu od snabdevača, plaća takse za bankarske usluge;

4. Uvoznik treba da identifikuje, izaberi, ogovara i plaća transportera.

4.a. U nekim slučajnima može se tražiti da se uzima certifikat porekla

5. Teretni račun i CMR pripremaju se i onda transporter uzima robu od snabdevača i vrši transport.

6. DOLAZAK NA GRANICU

7. Kontrola dokumenata (policija za vize – u zavisnosti od državljanstva vozača, osiguranja vozila). Granično carinjenje i dozvola za dalje

kretanje.

7.a. Pojedini proizvodi kontrolišu se za zdravlje i sigurnost od strane Agencije za Hranu i Veterinarstvo Kosova.

8. Carina može da plombira deo tovara i šleper može da produži dalje od granice do carinskog terminala u unutrašnjosti. Tranzitni

dokumenat se sprema od strane transportera

9. Roba se formalno prijavljuje u carini u terminalu u unutrašnjosti

10. Svaki šleper treba da prođe kroz carinski terminal radi carinjenja i da plača 40€, plus 35€ za noćenje. Izdaje se faktura za tretman u

terminalu

11. Uvoznik treba da izabere ugovara agenta za carinjenje (Špeditera)

12. Nakon prijema komercijalne fakture, liste pakovanja a i možda i certifikat porekla, špediter sprema carinsku deklaraciju robe i podnese je

u Kosovskoj Carini.

13. Posle carinar proverava podnete podatke u carinskoj deklaraciji robe.

14. Procene date u carinskoj izjavi za carinske dažbine i porez se posle proveravaju od strane carinar i onda prikupljaju se iznosi od strane

špeditera.


15. Plaćanje carinskih dažbina.

16. Carina izdaje fakturu za plaćeni iznos i nakon toga izdaje dozvolu za prolaz šlepera van terminala-

* ZAPIS: Roba koja se podleže kontroli hrane i veterinarima ne uključuje se indikatoru merenja Prekogranična Trgovina u Poslovanje

14. Nakon toga carinski službenici

proveravaju obračune unete u

deklaraciju carinskih dažbina i

naplativih poreza i onda se

navedeni iznos preuzima od

16. Carine izdaju potvrdu za

uplaćeni iznos i nakon toga

izdaju propusnicu kojom će

se kamionu dozvoliti da

napusti terminal


Izvoz robe

Izvoz robe je obično „odraz u ogledalu“ uvoza robe. Na primer, pretpostavimo da želite de izvezete

šipke od fero legure novom klijentu u Kini. (Metal i metalni otpaci su za sada glavni kosovski robni izvoz.)

Broj klijenata za poseban metal kao što je fero legura je ograničen i obično će biti gvožđara kojoj su

potrebne fero legure kako za proizvodnju posebnih proizvoda od čelika ili preduzeće za trgovinu

metalima koje deluje kao posrednik. Šipke od fero legure su „opšta roba“ što znači da je veoma lako

odrediti njihovu cenu na svetskim tržištima. Međutim, klijent može ponekada platiti optimalnu cenu zbog

posebnih uslova kao što su bolja vremena dostave, obezbeđivanje naspram budućih povećanja cena na

tržištu, neobičnih specifikacija, finansiranja kupca, itd.

1. Planiranje transakcije/formiranje vaše ekipe. Ukoliko vaše preduzeće redovno izvozi šipke od

fero legure stranim klijentima ovaj korak je prost i planiranje će se odnositi samo na jedinstvene aspekte

mogućih transakcija sa novim klijentom. Na primer, ukoliko predložena transakcija obuhvata pošiljku

novoj gvožđari u Kini, u zavisnosti od uslova prodaje trebalo bi proveriti kineske uvozne kriterije,

unajmiti špeditera pošiljke sa iskustvom u rasutim pošiljkama metala u Kinu i razmotrite kupovinu

valutne garancije1 ukoliko klijent insistira na plaćanju u drugoj valuti u odnosu na evro (na primer u

američkim dolarima ili kineskim renminbijima).

2. Kupoprodajni ugovor vaš kineski klijent će verovatno koristiti standardni kupoprodajni ugovor koji

može sadržavati različite odredbe koje nisu u saglasnosti sa vašim standardnim kupoprodajnim

ugovorom. Na primer, njihov standardni ugovor može uključivati i kaznenu odredbu za kašnjenje u

dostavi; klauzulu kojom se omogućava jednostrani raskid ugovora od strane kupca prema njihovih

diskreciji; ili klauzulu za rešavanje sporova kojom se uređuje da će sporovi biti rešavani u kineskim

sudovima prema kineskim zakonima. Ovakve odredbe treba veoma pažljivo razmotriti uz pomoć

1 Dve zajedničke valutne garancije obuhvataju kupovinu daljeg ugovora, kojim se devizni kurs vezuje na budući

datum, ili opciju dogovora o kursu prema kojem će se valute menjati u budućnosti.


pravnog saveta i predložiti alternativne odredbe kada je potrebno. Više informacija o ugovorima

možete naći u delu 10 ovog vodiča.

3. Plaćanje i finansiranje. U zavisnosti od odnosa među stranama i poslovnih uslova, mogu se

dogovoriti različiti pristupi. Na primer, za dugoročni sporazum o nabavkama kao garanciju za buduća

povećanja cena možete sa kupcem dogovoriti osnovnu cenu koja će se povećavati postotkom budućeg

rasta cene proizvoda klijenta. Sa druge strane, možete se dogovoriti da produžite rokove za isplatu,

odnosno finansiranje kupovine (tj. dozvoljavajući kupcu da vam plati nakon što proda proizvode koristeći

vaše materijale) u zamenu za optimalnu cenu. Međutim metode plaćanja i finansiranja će u suštini biti iste

kao što je opisano iznad u vezi uvoznih transakcija. Za novog klijenta verovatno ćete zahtevati plaćanje

unapred ili putem KP.

4. Izvoznik proizvodi robu. Ukoliko nemate robu za prodaju u skladištu onda je morate proizvesti.

Kao što je opisano iznad u delu za uvoz, u nekim slučajevima finansiranje kupovine sirovina i proizvodnje

se može steći korišćenjem kreditnog pisma kupca. U nekim slučajevima kupac može organizovati

proveru robe tokom ili nakon proizvodnje kako bi se osigurao da ispunjava specifikacije iz ugovora.


5. Roba je kompletirana i poslata kupcu; izvoz sa Kosova. Cena za izvoz robe obuhvata prevoz,

osiguranje i takse za carinski terminal (kada pošiljke napuštaju Kosovo u kamionima). Drugi kriteriji

mogu biti dokaz porekla (certifikat porekla), potvrdu da proizvod ispunjava tražene standarde itd.

Predstavnici treće strane ili takozvani carinski posrednici su značajni partneri koji će vam pomoći u

regulisanju izvoza robe i ispunjavanju carinskih uslova (opisano u grafikonu 4 ispod). Kao što je navedeno

u vezi sa uvozima, kupac može tražiti proveru od strane treće strane, inspekcijske agencije, kako bi se

obezbedio da roba za izvoz ispunjava ugovorene specifikacije.




Trgovina uslugama

Usluge čine otprilike 70% DBP-a zemalja2 Evropske Unije i još veći postotak DBP-a u Severnoj Americi.

Kosovo za sada ima povoljan trgovinski bilans i komparativnu prednost u vezi izvoza usluga. Trgovina

uslugama se obično deli na četiri kategorije:

1) prekogranično pružanje usluga (na primer kosovski pozivni centar pruža usluge u Severnoj Americi);

2) strana potrošnja (na primer turisti koji putuju na Kosovo);

3) komercijalna prisutnost (na primer građevinsko preduzeće u kosovskom vlasništvu i sedištem na

Kosovu otvara ogranke u stranim zemljama); i

4) prisustvo fizičkih lica (na primer kosovski konsultanti koji pružaju svoju ekspertizu u IT na licu mesta u

Ujedinjenom Kraljevstvu).

Većina gorenavedenih koraka u vezi sa međunarodnim kupovanjem ili prodajom robe je takođe

primenjivo i na transakcije koje se odnose na trgovinu uslugama. Međutim, postoje određene i značajne

razlike. Opšti proces je naveden ispod.

Planiranje transakcije/formiranje vaše ekipe

Prvi korak u izvozu ili uvozu usluga je planiranje transakcije. Kako bi se pripremili na odgovarajući način

morate razumeti sve aspekte mogućih transakcija od sklapanja ugovora za kupovinu usluga, do

finansiranja i plaćanja usluge, do pružanja usluge i konačno do svih postavljenih kriterija i troškova koji

nastanu kada se roba uveze na Kosovo. Kako bi učinili ovo vi trebate sastaviti i savetovati se sa vašom

ličnom „ekipom stručnjaka“. Privredna komora Kosova i druge trgovačke grupe vam mogu pomoći u

identifikovanju stranih klijenata i pružalaca usluga. Vaš advokat vas može posavetovati o pravnim

kriterijima međunarodnih ugovora za usluge. Štaviše, ukoliko se usluga izvozi u stranu zemlju vaš advokat

vam može pomoći u dobijanju pravnih saveta u navedenoj zemlji u vezi poreza, licenciranja, imigracionih

ili drugih primenjivih regulativnih kriterija. Vaša banka vam može pomoći u vezi finansijskih i platnih

uslova i može biti u stanju da olakša vaše poslovanje preko svojih ogranaka ili saradnika u stranoj državi u

kojoj će usluga biti kupljena ili prodata. Vidi deo 10 ovog vodiča u vezi diskusije različitih pitanja

koja se odnose na trgovinu uslugama.

Nakon što ste identifikovali potencijalnog klijenta (izvoz usluga) ili pružaoca usluge koju želite da nabavite

(uvoz usluge) postoji tipičan redosled događaja koje treba ispratiti kako bi se okončala transakcija.

2 Vidi direktivu 2006/123/EC (12. decembar 2006. god.)


Kupoprodajni ugovor

Ugovori za pružanje usluga trebaju jasno opisati usluge koje će biti pružene kako bi se izbegli

nesporazumi i uspostavili jasni vremenski rokovi za „dostavljanje“. U nekim slučajevima, kao što je

pružanje turističkih usluga, mogu se sklopiti i koristiti standardni ugovori. U drugim slučajevima, kao što

je pružanje jedinstvenih savetodavnih usluga može vam biti potrebno određeno vreme da pripremite

ugovor. U zavisnosti od relativne pregovaračke moći stranaka, možda ćete biti dužni da prihvatite

odredbe koje su standardne za vašeg klijenta a koje vi obično ne bi ste prihvatili da budu deo ugovora,

kao što je rešavanje sporova u stranim sudovima koji primenjuju strano pravo. Vaš domaći advokat, kao i

po mogućnosti strani pravni savetnik, će biti nezamenjivi u pripremi ugovora. Više detalja o

kupoprodajnim ugovorima možete naći u delu 10 ovog vodiča.

Plaćanje i finansiranje


Način plaćanja će obično zavisiti od uobičajenog za vrstu usluge koja se prodaje ili kupuje. Ukoliko će

usluga biti pružana u kratkom vremenskom periodu, na primer „turistički paket“ za Kosovo, može se

tražiti plaćanje unapred. Ukoliko će usluga biti pružana u određenom vremenskom periodu (na primer

savetodavne usluge) plaćanje usluga se može podeliti na delimične isplate vezane sa opštim napretkom.

Takvim ugovorom se može propisati prva uplata prilikom potpisivanja ugovora za pokrivanje troškova

pokretanja usluge i nakon toga bi se uplate mogle vezati sa „dostavljanjem“ i konačna uplata nakon

uspešnog okončanja. U slučajevima kada usluga podrazumeva istu aktivnost tokom određenog

vremenskog perioda (na primer pozivni centar) uplate mogu biti mesečne ili po nekoj drugoj vremenskoj

osnovi. Kupovina valutne garancije3 može biti od važnosti ukoliko klijent insistira na plaćanju u drugoj

valuti u odnosu na evro (na primer u američkim dolarima ili kineskim renminbijima).

Vaša banka može smatrati potpisani ugovor o uslugama koje će te vi pružati kao kolateral i omogućiti

vam finansiranje u vezi sa sklapanjem novog ugovora.

Više informacija o finansiranju trgovačkih transakcija možete naći u delu 3 ovog vodiča.

Pružanje usluga; ispunjavanje regulativnih kriterija

Pružanje usluga u stranoj zemlji može podrazumevati ispunjavanje regulativnih kriterija. Na primer, neke

zemlje traže zahtevaju radnu dozvolu ukoliko konsultant radi u zemlji duže od određenog vremenskog

perioda i radne dozvole se ne izdaju ukoliko lokalna upravna agencija zaključi da postoje domaći radnici

koji mogu da obave isti posao. Druge zemlje licenciraju određene vrste stručnjaka, kao što su lekari,

računovođe, advokati itd. i mogu zabraniti stranim stručnjacima da rade u zemlji dok ne ispune domaće

kriterije za licenciranje.

3 Dve zajedničke valutne garancije obuhvataju kupovinu daljeg ugovora, kojim se devizni kurs vezuje na budući

datum, ili opciju dogovora o kursu prema kojem će se valute menjati u budućnosti.


Cilj Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) – čije su članice Kosovo, Albanija,

Makedonija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Moldavija, - je liberalizacija trgovine uslugama

među članicama. Međutim i dalje ostaje mnogo ograničenja. Primenjiva ograničenja trebaju biti pažljivo

proverena pre sklapanja ugovora za pružanje usluga u drugoj zemlji CEFTA-e.

Evropska Unija pokušava da eliminiše prepreke koje postoje u pružanju usluga građana jedne članice EU

na teritoriji druge članice4, međutim i dalje postoji mnogo ograničenja. U slučaju Kosova, zbog

nepriznavanja od strane 5 članica EU i mnogo drugih zemalja, prihvatanje pružalaca usluga koji imaju

kosovski pasoš nije moguće.

Zemlje uopšteno poštuju putovanje stručnjaka za pružanje usluga u drugu zemlju. Na primer,

konsultantima i IT stručnjacima sa Kosova su potrebne ulazne vize kao i radne dozvole za rad u stranoj

zemlji i mnogim drugim zemljama koje primenjuju različite ekonomske testove pre izdavanja radnih

dozvola. Za više informacija proverite deo 10 ovog vodiča.

4 Vidi direktivu 2006/123/EC (12. decembar 2006. god.)






2. OSNIVANJE NOVOG

PREDUZEĆA U CILJU TRGOVAČKIH

TRANSAKCIJA5 Nakon što odlučite da osnujete novo preduzeće za

transakcije međunarodne trgovine morate doneti

odluku o formi vašeg preduzeća. Forma ili

struktura vašeg preduzeća je od važnosti zbog

poreza i za određivanje vaše odgovornosti u

slučaju tužbe ili druge vrste spora. Nakon izbora forme

preduzeća morate registrovati novo preduzeće. Ovaj

deo objašnjava neophodnu formu i korake za pokretanje novog preduzeća, uključujući i registraciju.

Vrste preduzeća Ispod je kratko objašnjenje različitih vrsta preduzeća na Kosovu. Bilo bi dobro da se posavetujete sa vašim

pravnim savetnicima prilikom izbora i računovođa prilikom izbora forme preduzeća za vaše međunarodne

trgovačke aktivnosti:

1.) Individualna preduzeća

Kod individualnog preduzeća vlasnik ima neograničenu odgovornost za sve dugove društva. Društvo ima

službeni naziv ili uključuje zakonito prezime vlasnika i uključuje skraćenicu „I. P.“.

2.) Opšta partnerstva

Kod opšteg partnerstva svi partneri snose neograničenu solidarnu i pojedinačnu odgovornost za sve dugove i

druge obaveze društva. Kolektivno društvo

(partnerstvo) ima naziv u kojem se može nalaziti ime

jednog ili više partnera, stavljajući ispred ili na kraju

skraćenicu „O. P.“.

3.) Komanditna društva

Kod komanditnih društava osim „neograničenih“

partnera (partneri koji su bez ograničenja pojedinačno i

zajednički odgovorni za dugove preduzeća) učestvuju i

„ograničeni“ partneri ili oni partneri koji snose

odgovornost za obaveze preduzeća do mere vrednosti njihovog doprinosa u opštem kapitalu. Takvo društvo

ima naziv u kojem može biti uključeno ime jednog ili više partnera i stavljajući ispred ili na kraju

skraćenicu „K. D. M.“.

4.) Društva sa ograničenom odgovornošću (D. O. O.)

5 Deo materijala je preuzet sa internet stranice kosovske Agencije za registraciju preduzeća, koji možete naći na:

http://www.arbk.org/arbk/Businesses/tabid/58/language/sr-SP-Latn/Default.aspx


Društvo sa ograničenom odgovornošću su društva koja su osnovala jedan ili više osnivača i koja snose

odgovornost za sve svoje dugove i ostale obaveze sa svim sredstvima. Društvo sa ograničenom

odgovornošću ima naziv u kojem može biti uključeno ime jednog ili više partnera i stavljajući ispred ili na

kraju skraćenicu „D. O. O.“.

KARP može da registruje društvo sa

ograničenom odgovornošću bez potrebe

obezbeđivanja dokaza o uplati kapitala.

5.) Deoničarska društva (D. D.)

Deoničarska društva su ona društva čiji se kapital deli

na deonice i deoničari snose odgovornost samo do

granice vrednosti njihovog doprinosa. Društvo može imati jednog ili više deoničara. Društvo ima naziv ispred

ili iza kojeg se postavlja skraćenica „D. D.“. Iznos osnivačkog kapitala je najmanje 10.000 evra.

6.) Strana kompanija

Strana kompanija je poslovno društvo i od momenta registrovanja kao ogranak na Kosovu koji nema identitet

pravnog lica. Nakon registrovanja uživa sva prava i obaveze na osnovu važećeg zakona. Nakon naziva se

piše „OGRANAK NA KOSOVU“).

7.) Društvena preduzeća

Društveno preduzeće je pravno lice koje se bavi preduzetništvom i čija je većinska aktiva i kapital u

društvenom vlasništvu (tj. u vlasništvu države). Ova preduzeća se do momenta privatizacije nadgledaju i

registruju u Kosovskoj agenciji za privatizaciju prema Zakonu br. 02/L-123 o poslovnim društvima.

8.) Javna preduzeća

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja ekonomske aktivnosti opšteg interesa, kao što su komunalije, i

koje je osnovala država.


Javna preduzeća nadgleda Vlada i organizuju se u akcionarska društva saglasno važećem zakonu o poslovnim

društvima. Svi vlasnički interesi u javnom preduzeću su zastupljeni akcijama i sve ove akcije moraju biti

registrovane.

9.) Poljoprivredne zadruge

Poljoprivredna zadruga je poslovno društvo osnovano od strane fizičkih ili pravnih lica koji svi moraju biti

poljoprivrednici koji svojom imovinom doprinose u akcionarskom kapitalu. Poljoprivrednu zadrugu osniva

najmanje pet (5) poljoprivrednika koji su potpisnici obaveza. Zadruga se ne može osnovati bez kapitala niti

može funkcionisati bez kapitala. Kapital se deli na akcije jednake vrednosti uz minimalnu vrednost od 10€.

Direktor ne može biti član zadruge. Sve ovo se može naći u Zakonu br. 2003/9 o poljoprivrednim zadrugama

i Zakonu br. 03/L-004 o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednim zadrugama br. 2003/9.

Procedure za osnivanje preduzeća Svaka osoba koja želi da osnuje preduzeće na Kosovu to može učiniti prateći sledeće korake i procedure.

Ispod je tabela sa detaljnim pregledom broja procedura, vremena i troškova za poslovne ljude koji žele

registruju preduzeće na Kosovu. kao što je navedeno na tabeli ispod, vreme za osnivanje preduzeća na

Kosovu je za sada 52 dana.

Lista procedura, vremena i troškova za osnivanje 1. Otvaranje bankarskog računa i deponovanje minimalnog osnivačkog

kapitala

U roku od 14 dana od dana pokretanja, preduzeće je dužno da dostavi potvrdu o

deponovanju minimalnog kapitala Agenciji za registraciju preduzeća. Banci treba

dostaviti sledeće dokumente:

1. Potvrdu o preduzeću

2. Dokument sa „informacijama o preduzeću“

3. Statut preduzeća

1 dan Besplatno


4. Rešenje o upravnicima, zaposlenima itd.

2. Podnošenje zahteva za izdavanje i izdavanje potvrde o preduzeću i

dokumenta sa „informacijama o preduzeću“ u kosovskoj Agenciji za

registraciju preduzeća (KARP)

Kako bi okončali proces registracije, sledeću dokumentaciju treba dostaviti

registru:

1. Obrazac za registraciju preduzeća – možete ga preuzeti sa internet stranice

www.arbk.org. Međutim stranica ne funkcioniše pravilno

2. Statut preduzeća

3. Potvrdu vlasništva ili ugovor o zakupu

4. Kopije LK svih akcionara

5. Rešenje kojim se dokazuje odluka za osnivanje preduzeća na Kosovu

Ne postoji potreba za rezervisanjem imena preduzeća pre registracije. Imena

preduzeća se mogu ponavljati. Dovoljno je navesti ime preduzeća na obrascu za

registraciju.

5 dana Besplatno

3. Plaćanje takse za registraciju preduzeća u banci 1 dan 23,5 EUR

4. Napraviti pečat preduzeća

Pečat nije zakonom obavezan. Međutim većina preduzeća pravi pečat i koristi ga u

komunikaciji sa organima. Cena je između 20 i 50 evra.

1 dan 20-50

EUR

5. Podnošenje zahteva i dobijanje opštinske dozvole

Taksa za opštinsku dozvolu se plaća godišnje i zavisi od privredne aktivnosti i

može biti u visini od 50 -1000 evra.

30 dana Besplatno

6. Podnošenje zahteva i sprovođenje inspekcije od strane opštinske tehničke

komisije

Nakon dobijanja potvrde o registraciji preduzeća od kosovske Agencije za

registrovanje preduzeća, stranka je dužna da podnese zahtev opštinskoj tehničkoj

komisiji (u opštini Prištini) za inspekciju sanitarnih uslova, bezbednost objekta itd.

5 dana

(ubrojani u

prethodnu

proceduru)

525 EUR

za licencu

i 50 za

inspekciju

7. Podnošenje zahteva i izdavanje fiskalnog broja od strane poreske uprave

ministarstva ekonomije i finansija

U roku od 15 dana sve privredna društva registrovana pri KARP (kosovskoj

Agenciji za registraciju preduzeća) moraju podneti zahtev za fiskalni broj pri PUK

7 dana Besplatno


(Poreskoj upravi Kosova) pre počinjanja bilo kakve privredne aktivnosti.

Za podnošenje zahteva PUK-u, treba podneti sledeću dokumentaciju:

1. Potvrdu o preduzeću,

2. Dokument sa informacijama o preduzeću,

3. Kopiju LK vlasnika ili ovlašćenog lica u preduzeću,

4. Protok novca na bankarskom računu u poslednjih 6 meseci,

5. Obrazac zahteva za fiskalni broj koji se može dobiti u kancelarijama PUK-a ili

preuzeti sa internet stranice: http://atk-ks.org/english/NFiskal/.

Prema članu 5. stavu 3. Administrativnog uputstva br. 07/2009 o registraciji,

odjavljivanju i izdavanju fiskalnog broja, poreska uprava Kosova je dužna da

donese odluku o izdavanju ili neizdavanju fiskalnog broja u roku od 10 radnih dana

nakon primanja zahteva. U praksi, potrebno je otprilike 7 dana za izdavanje

fiskalnog broja.

8. Provera objekta preduzeća od strane poreske uprave na licu mesta

PUK može obaviti posetu objektu preduzeća kako bi proverili mesto pre izdavanja

fiskalnog broja. Preduzimač je dužan da bude prisutan na licu mesta prilikom

obavljanja inspekcije.

1 dan,

istovremeno

sa

procedurom

7

Besplatno

9. Registracija preduzeća za porez na dodatu vrednost (PDV) pri poreskoj

upravi u Ministarstvu ekonomije i finansija

Zahtev za porez na dodatu vrednost je obavezan samo za preduzeća sa godišnjim

obrtom većim od 50.000 evra. Obrazac za registraciju za PDV se može preuzeti

sa internet stranice http://www.atk-ks.org/english/Tatimet/fajllat/tvsh/FRTVSH.pdf.

Na izdatoj potvrdi o registraciji za PDV će biti naveden naziv preduzeća, broj

registracije preduzeća (BRP) i glavu adresu preduzeća.

7 dana Besplatno

10. Registrovanje zaposlenih u penzionu šemu pri poreskoj administraciji

Ministarstva ekonomije i finansija

Potvrda o preduzeću, kopije ličnih karata i popunjeni obrasci su neophodni za

registraciju zaposlenih za penziju.

1 dan Besplatno

Napomena. Tabela procedura za osnivanje preduzeća. Izvedena iz „Uslova poslovanja na Kosovu“ Svetske

Banke – međunarodna finansijska saradnja, 2012. Autorska prava 2012 Svetska Banka. Tabela izvedena uz

dozvolu.


Registrovanje vašeg novog preduzeća Nova preduzeća na Kosovu se moraju registrovati pri kosovskoj Agenciji za registraciju preduzeća. Poslovna

društva se mogu osnovati i registrovati na Kosovu za bilo koju zakonitu svrhu i mogu sprovoditi bilo koju

zakonsku aktivnost navedenu u nomenklaturi kodova aktivnosti.

Kodovi su brojevi koji se slažu sa aktivnošću preduzeća koje želite da otvorite. Obrasci koje treba popuniti za

otvaranje preduzeća imaju poseban odeljak u kojima je potrebno da unesete kodove (sa leve strane) i pismeni

opis (sa desne strane) preduzeća. Lista kodova se može naći na internet stranici kosovske Agencije za

registrovanje preduzeća na www.arbk.org. Kodovi se sastoje od četiri cifre.

Kosovska Agencija za registrovanje preduzeća (KARP) registruje sva nova preduzeća, modifikuje podatke

preduzeća i zatvara preduzeća, izdaje potvrde o registraciji uz certifikate fiskalnog broja, certifikate za porez

na dodatu vrednost, certifikate za uvoz-izvoz i daje informacije i besplatne obrasce.

Sledeća vrsta preduzeća se može registrovati u KARP: pojedinačna preduzeća, opšta partnerstva, komanditna

društva, društva sa ograničenom odgovornošću, deoničarska društva, strane kompanije, društvena preduzeća

i poljoprivredne zadruge.

Pošto se svaka od njih razlikuje po zakonskim obavezama, takođe se razlikuju i dokumenta za njihovo

osnivanje. Vi ste dužni da popunite odgovarajući obrazac na osnovu vrste preduzeća koje želite da osnujete.

http://www.arbk.org/


Pravne usluge za osnivanje preduzeća na Kosovu Osnivanje novog preduzeća bi trebao biti uzbudljiv proces. Međutim bez odgovarajućih saveta može biti i

izazovan, posebno što se tiče pravnih pitanja. Veoma često ljudi ne traže pomoć advokata dok stvari ne dođu

do kritične tačke. Međutim do tada, ukoliko i postoji rešenje, može biti mnogo skuplje nego prosto

preduzimanje mera koje bi sprečile problem u početku. Iskusan advokat, koji je pomogao mnogo puta ranije

drugim osobama o osnivanju preduzeća, je mnogo efikasniji nego sam osnivač koji po prvi put osniva

preduzeće.

Jasno, bolje je sprečiti nego lečiti. Pravno savetovanje na početku znači da možete izbeći krize. Advokat vam

može pomoći u identifikovanju mogućih problema i preduzeti korake za njihovo sprečavanje – štiteći vaše

preduzeće od rizika i štedeći vam novac.

Usluge koje vam mogu pružiti advokati uključuju efektivnu i brzu registraciju preduzeća, pregovaranje

ugovora i zakupa koji dovode do dobrih dogovora za preduzeće, zaštitu intelektualne svojine i savetovanje u

drugim pravnim pitanjima.

Iako pravne usluge nisu toliko skupe na Kosovu kao što bi bile u SAD-u ili Zapadnoj Evropi, zapošljavanje

dobrog advokata kako bi se osigurali da proces osnivanja preduzeća teče glatko je od suštinske važnosti. U

svakom slučaju, taksa koju vam advokat bude naplatio da vas drži van problema je samo mali deo takse koju

će vam advokat naplatiti kako bi vas izvukao iz problema kada do njih dođe.

Postoji nekoliko iskusnih privrednih advokata na Kosovu koji vam mogu pomoći u osnivanju preduzeća. Listu

specijalizovanih pravnih firmi možete naći na internet stranici globalnih pravnih resursa na:

http://www.hg.org/lawyer-kosovo.html. Štaviše, zainteresovane strane se mogu obratiti Kosovskoj

advokatskoj komori kako bi dobili listu licenciranih advokata na: [email protected].

http://www.hg.org/lawyer-kosovo.html

mailto:[email protected]


3. Financiranje trgovačkih transakcija

Deo od suštinske važnosti za svaku međunarodnu transakciju je obezbeđivanje da ćete biti plaćeni. Različite

metoda plaćanja i vezani rizici bez obzira da li ste uvoznik ili izvoznik, su objašnjeni u ovom delu.

Međunarodna trgovačka transakcija može ponekada izgledati kao složena aktivnost uz veoma dug ciklus od

porudžbine do gotovine. Ključ uspeha u međunarodnom trgovanju je razumevanje i upravljanje rizicima

kojima se suočavate. Za uvoznike i izvoznike, vezani rizik u transakcijama zavisi od metoda plaćanja koja se

koristi. U većim i rizičnijim transakcijama na Kosovu, banke mogu odigrati važnu ulogu, obezbeđivanja naplate

od uvoznika kada izvoznik ispuni sve potrebne uslove.

Rizik uvoznika Kao uvoznik, vi se želite obezbediti da na vreme dobijete robu koju ste poručili i da roba ispunjava sve

specifikacije. Najbolja opcija za uvoznike je trgovanje odloženim plaćanjem, tj. plaćanjem robe nakon primanja,

pošto predstavlja najmanji rizik, osiguravajući se da ste dobili robu pre plaćanja. Međutim ovo je

najnepovoljnija opcija za izvoznike pošto postoji velika neizvesnost da li će roba biti plaćena i kada će biti

plaćena.


Rizik izvoznika Za izvoznike plaćanje unapred je uvek najmanje rizična opcija, tj. primanje naplate pre slanja robe. U ovom

slučaju u suštini uvoznik finansira vaš obrtni kapital i vi nemate ikakve rizike plaćanja. Međutim ovo je

najnepovoljnija opcija za uvoznike pošto ne mogu biti sigurni da li će primiti i kada će primiti robu i kada je

prime da li će roba ispuniti sve potrebne specifikacije.

Deljenje rizika Sledeće metode plaćanja dele rizik plaćanja između izvoznika i uvoznika na različite načine u zavisnosti od

prirode transakcije i odnosa stranaka.

Plaćanje unapred Na početku poslovnog odnosa (kao i kasnije, ukoliko postoji neprekidan rizik) izvoznik može tražiti plaćanje

unapred. Uvoznik se može složiti sa navedenim kako bi se ojačao poslovni odnos. Prilikom plaćanja unapred,

sve koristi stiče izvoznik i sve slabosti (rizike) dobija uvoznik koji je obavio isplatu i koji nema nikakvih

garancija (osim ugovornih obaveza) da će dobiti robu. Ukoliko izvoznik ne ispuni obavezu, jedina mogućnost

za uvoznika može biti pokretanje spora za kršenje ugovora, skupa i teška opcija posebno ukoliko se tužba

mora pokrenuti u stranoj zemlji.

Trgovanje odloženim plaćanjem Izvoznik šalje robu uvozniku i istovremeno šalje račun za tu robu, za plaćanje na dogovoreni datum ili nakon

dogovorenog perioda. Trgovanje odloženim plaćanjem je uobičajena metoda plaćanja koja se koristi za

trgovinu između izvoznika i uvoznika sa poverenjem, oboje deluju na stabilnim tržištima kao što su Zapadna

Evropa ili SAD. Sve prednosti dobija uvoznik. Sve slabosti padaju na izvoznika. Ukoliko klijent ne plati ili

ukoliko on to učini ali njegova zemlja blokira doznaku sredstava izvozniku, izvoznik nema ni robu a ni novac i


izvoznik neće biti u stanju da povrati svoju robu. Kao i kod plaćanja unapred, jedino rešenje je pokretanje

spora za kršenje ugovora.

Preuzimanje

Preuzimanje dokumentacije je metoda plaćanja koju koristi izvoznik koji koristi bankarski sistem za kontrolu

kada se trgovački dokumenti oslobađaju uvozniku. Metoda zahteva da izvoznik i uvoznik budu veoma pažljivi

prilikom dogovaranja detalja kupoprodajnog ugovora. Transakciju pokreće izvoznik koji šalje robu u zemlju

uvoznika. Istovremeno on predaje odgovarajuće trgovačke dokumente (koji mogu sadržavati dogovorene

teretnice) svojoj banci, za preuzimanje sredstava od prodaje i dostavljanje dokumentacije uvozniku prema

uslovima kupoprodajnog ugovora. Postoje tri vrste preuzimanja:

• jasna preuzimanja

• preuzimanja dokumentacije: dokumentacija

nakon primanja (D/A)

• preuzimanja dokumentacije: dokumentacija

nakon isplate (D/P)

Za jasna preuzimanja, izvoznik šalje robu i odgovarajuću dokumentaciju direktno uvozniku i nakon toga svojoj

banci šalje menicu za vrednost robe sastavljene prema kupoprodajnom ugovoru kako bi njegova banka mogla

da naplati odgovarajući iznos od uvoznika. Prednosti ove procedure su kod uvoznika. Ukoliko uvoznik ne

plati, ili ukoliko on to učini ali njegova zemlja blokira doznaku sredstava izvozniku, izvoznik nema ni robu a ni

novac i izvoznik nije u stanju da povrati svoju robu.

Za preuzimanje dokumentacije D/A, izvoznik ne ovlašćuje oslobađanje prevozne dokumentacije (koja je

potrebna za dostavljanje robe) dok uvoznik ne dobije menicu za plaćanje određenog budućeg datuma. Nakon

što uvoznik dobije menicu banka uvoznika oslobađa transportnu dokumentaciju koja je potrebna za

dostavljanje robe i druge preostale dokumentacije. Uvoznik tada može preuzeti vlasništvo nad robom za

koju je se je dogovorio da plati prema uslovima primljene menice određenog datuma u budućnosti. Ponovo,

sva prednost je na uvozniku. Ukoliko uvoznik ne plati, ili ukoliko on to učini ali njegova zemlja blokira

doznaku sredstava izvozniku, izvoznik nema ni robu a ni novac i nije u stanju da povrati svoju robu. U

zavisnosti od prirode prevoza i uslova za preuzimanje, ovaj vid kontrole ne može biti dostupan (npr. kada se

koristi vazdušni teretni list).

Ključna reč u preuzimanju dokumentacije, dokumentacija nakon isplate (D/P) je „isplata“. Postoje dve vrste

D/P preuzimanja – D/P uz plaćanje na licu mesta i D/P uz plaćanje u dogovoreno vreme nakon dolaska. One

se razlikuju prema vremenu plaćanja, ali u obe vrste dokumenta kojima se prenosi vlasništvo nad robom se


predaju uvozniku samo nakon plaćanja. Nasuprot preuzimanju prema uslovima D/A, preuzimanja prema

uslovima D/P mogu ostaviti izvoznika u efektivnoj kontroli nad robom do plaćanja.

Dokumentujuća kreditna pisma (KP)

Dokumentujuća kreditna pisma, ili kreditna pisma (KP) mogu pomoći u smanjenju rizika, međutim mogu za

sobom povući značajne bankarske takse. Sa drugim metoda plaćanja (plaćanje unapred, odloženo plaćanje i

preuzimanje) izvoznik i uvoznik zavise od jedan drugog za pravilan učinak kako bi se obezbedila razmena robe

za isplatu bez problema. Međutim, uz KP izvoznik i uvoznik imaju dodatno treće osiguranje treće strane,

banke koja izdaje KP (kreditna banka). Prilikom izdavanja KP u korist izvoznika („korisnik“) kreditna banka

preuzima plaćanje izvoznika, uzimajući u obzir da:

• su dokumenti navedeni u KP

regularni, i

• uslovi KP poštuju

Uvoznik (kao podnosilac zahteva za KP koji izdaje njegova banka) ima osiguranje da će se njegova banka

osigurati da su svi dokumenti koje on odredi (uključujući i sve prevozne i osiguravajuće dokument koje on

navede u KP) primljeni u redu i da su svi uslovi KP-a ispoštovani pre plaćanja izvoznika.

Prednosti dele izvoznik i uvoznik: oboje imaju nezavisne garancije da će roba i novac biti razmenjeni prema

uslovima kupoprodajnog ugovora, sve dok se uslovi kreditnog pisma odnose na kupoprodajni ugovor.

Međutim izvoznik i dalje ima određeni rizik neplaćanja. Na primer, ukoliko izvoznik nije u stanju da ispuni

uslove KP, nema garancija isplate, čak iako je roba već poslata. Štaviše, ukoliko kreditna banka primeti

odstupanja koja izvoznik ili banka koja plaća ranije nisu primetili, takođe ne postoje garancije plaćanja.

Potvrđena KP

Ukoliko je izvoznik zabrinut u vezi pouzdanosti banke uvoznika, on može tražiti potvrđeno KP. Ovo obično

znači da lokalna banka samog izvoznika „potvrdi“ KP kreditne banke i onda plati izvoznika. Obično je

potrebno platiti dodatnu bankarsku taksu za potvrđeno KP.

Promenljiva i stalna KP i druge garancije


Zbog troškova otvaranja KP za svaku trgovačku transakciju, izvoznici i uvoznici koji redovno posluju mogu

koristiti bankarske ili osiguravajuće garancije kojima će se platiti izvozniku u slučaju da uvoznik ne obavi

isplatu u saglasnosti sa uslovima ugovora. Ovo su promenljiva i stalna KP. (Promenljivo kreditno pismo

obično koristi isto KP za pokrivanje nekoliko pošiljki tokom određenog vremena; stalno KP je dostupno kada

preduzeća posluju na osnovu odloženog plaćanja ali ukoliko se isplata ne izvrši u određenom vremenskom

periodu navedenom u ugovoru, izvoznik može povući sredstva iz stalnog KP. Ovakve i slične garancije se

obično koriste u međunarodnim trgovačkim transakcijama na Kosovu i lokalne banke i osiguravajuća društva

izdaju različite verzije istih.

Rad sa vašom bankom ili drugim finansijskim institucijama na Kosovu

Kosovski bankarski sistem se za sada sastoji od 7 banaka u stranom vlasništvu i 2 banke u domaćem

vlasništvu. Banke na Kosovu imaju odseke za finansiranje trgovine koji vam mogu pomoći u planiranju

trgovačke transakcije i obavljanja preduzimanja dokumentacije i izdavanja KP i garancija. Osiguravajuće kuće

su takođe u stanju da obezbede garancije koje su od koristi u trgovačkim transakcijama. Više informacija o

bankama možete naći u delu 13 ovog vodiča.

4. Usluge na Kosovu za preduzeća koja uvoze i izvoze robu


Zašto koristiti provajdere usluga?

Međunarodne trgovačke transakcije – uvoz i izvoz – mogu biti složene. (Posebne procedure za određivanje

carinskih dažbina, PDV-a i akciznih taksi na uvoze i izvoze su navedene u delovima ispod.) Uvoz i izvoz hrane,

biljnih i životinjskih proizvoda mora ispuniti sanitarne i fito-sanitarne zahteve. Prava intelektualne svojine (npr.

patenti, trgovinske marke, autorska prava i industrijski dizajn) se sprovode na granici. Aranžiranje

međunarodnog prevoza robe može takođe biti složeno pošto postoji mnogo vidova prevoza i postojećih

provajdera usluga u zavisnosti od vrste robe, traženog vremena dostave i mogućih cena. Finansiranje i

osiguravanje trgovačkih transakcija može takođe biti složeno.

Sigurno da je uvek moguće da uvoznik ili izvoznik direktno kontaktiraju sa carinom ili drugim organima i

direktno organizuju transport sa prevoznim preduzećima kao što su kamionske firme, pomorski i vazdušni

prevoznici, osiguravajuća preduzeća i banke. Međutim ovo zahteva nivo stručnosti graničnih procedura i

transporta, kao i finansijskih aranžmana koju prosečni uvoznik ili izvoznik obično nema. Na sreću, specijalisti

za trgovinu i transport, kao što su carinski posrednici i špediteri robe i bankarski odseci za finansiranje

trgovanja i osiguravajućih društava su spremni da pomognu sa planiranjem i izvršenjem trgovačkih transakcija.

Predstavnici treće strane

Predstavnici treće strane ili zastupnici vam mogu pomoći u odgovaranju na zahteve koje postavljaju granični

organi, kao što su carina, granična policija, agencija za hranu i veterinu, itd i poznati su kao carinski posrednici

ili agenti za carinjenje. Na Kosovu za sada postoji više od 100 preduzeća koja se bave carinskim

posredništvom i 500 pojedinačnih carinskih posrednika. Većinu carinskih posrednika predstavlja Udruženje

carinskih posrednika koje je vezano sa Privrednom komorom Kosova. Nivo profesionalizma i stručnosti

carinskih posrednika se razlikuje tako da prilikom pretrage za posrednikom koji će delovati kao vaš agent za

carinjenje trebate veoma pažljivo proveriti njihovo iskustvo i ugled. Tarife za usluge carinskih posrednika se

pojedinačno pregovaraju i zasnovane su na količini trgovine, broju predmeta listiranih na računu, složenosti

transakcije i sličnom.

Drugi


Drugi predstavnici treće strane koji su od suštinske važnosti za uređivanje detalja međunarodnog transporta

robe su poznati kao špediteri. Špediteri su stručnjaci u odnosu na razne prevozne aranžmane koji se moraju

preduzeti kako bi se roba transportovala kamionom, železnicom, okeanom ili vazduhom (ili nekom

kombinacijom ovih multi-modalnih prevoza od izvoznika do uvoznika. Oni će vas posavetovati u vezi cene i

vremenskih rokova raznih opcija transporta i onda urediti posebne prevozne aranžmane za vas i nabaviti

odgovarajuća osiguranja. Veoma često isto preduzeće predstavnika treće strane pruža usluge carinsko

posredništva i špedicije. Nekoliko velikih međunarodnih špedicija deluje na Kosovu. Tarife za špediciju se

određuju na osnovu kontejnera i na osnovu težine i volumena pošiljke, vreme u godini i sličnom.

Pravne usluge

Za složenije transakcije, ili u slučajevima kada se pojave problemi sa odlukama carine ili prevoznim

aranžmanima mogu vam biti od pomoći usluge advokata iskusnog u trgovačkim transakcijama. Na primer,

ukoliko carina odluči da je vaša roba podložna carinskim dažbinama ili porezu, što vi osporavate, ili carina

osporava vašu trgovinsku transakciju i preti kaznom, žalba u upravnom postupku i nakon toga i sudski

postupak može biti koristan. Slično, ukoliko ste u sporu sa prevoznim preduzećem u vezi njihovog rada ili

naplate ili u vezi pravnih pitanja u vezi finansiranja trgovanja ili osiguranja, može vam biti potrebno pravno

zastupanje.

Advokati su registrovani članovi Kosovske advokatske komore (KAK) koji su dobili licencu za se bave

advokaturom, što im omogućava pravo predstavljanja klijenata u bilo kojem postupku pre bio kojim sudom na

Kosovu, uključujući i krivične sudove. Advokati na Kosovu su organizovani i pod upravom su KAK-a, koja je

registrovana nevladina organizacija sa uspostavljenom organizacionom strukturom čiji je primarni mandat

održavanje nezavisnost pravne profesije, kao što je garantovano u Ustavu6. KAK ima preko 600 članova.

Svako ko želi da u potpunosti zastupa klijente pred kosovskim sudovima u svim materijalnim pitanjima,

uključujući i krivična pitanja, se moraju registrovati pri KAK-u. KAK prima advokate u struku i upravlja

disciplinskim sistemom na tri nivoa. KAK se finansira iz taksi za licence, članarina i međunarodnih donacija.

6 USTAV, član 111. stav 1.; Zakon o advokaturi, član 1. stav 1. (Zakon br. 03/L-117, 12. februar 2009.)


Osim licenciranih advokata, pravnici (pravnici koji se ne bave advokaturom) koji su diplomirali i koji imaju

najmanje bačelor diplomu iz prava služe kao vladini savetnici institucija i organa, unutrašnje savetovanje

korporacija i zaposleni pravnici za NVO-e, a da ne trebaju da prođu dodatnu obuku ili licenciranje.

Dodatno, bavljenje pravom na Kosovu nije zakonom ograničeno samo za one sa diplomom iz prava, ili drugim

rečima, za pravnike. Zakonodavstvo o parničnom postupku na Kosovu omogućava parničarima da ovlaste bilo

koga sa pravnom sposobnošću da ih predstavlja pred sudovima u parničnom postupku7.

Od ovih ovlašćenih predstavnika se ne traži da imaju posebnu obuku i široko se koriste na Kosovu.

Za više informacija ili posebna pitanja molimo proverite internet stranicu kosovske advokatske komore na:

http://www.oak-ks.org/

Finansijske usluge

Banke i druge finansijske institucije su od kritičnog značaja za obavljanje trgovačkih transakcija. (Vidi

izlaganje o finansiranju trgovačkih transakcija u delu 3 i izlaganje o bankama i drugim finansijskim

institucijama u delu 13) Na Kosovu postoji 9 komercijalnih banaka; 7 je u stranom vlasništvu a dve u

kosovskom vlasništvu. (Međutim, jedina razlika između stranih i domaćih banaka je u vezi akcionarskog

kapitala a ne u odnosu na usluge koje pružaju)

Osiguravajuća društva takođe igraju kritičnu ulogu u trgovačkim transakcijama nudeći osiguravajuće usluge

kao što su jemstvene obveznice (garancije učinka), morsko i druge vrste osiguranja, osiguranje od

odgovornosti, itd. Na Kosovu postoji 13 osiguravajućih društava; 9 je u stranom vlasništvu. Većina su članice

Udruženja osiguravajućih društava Kosova. Za više informacija o osiguravajućim društvima vidi deo 13.

5. Upravni postupak za uvoz robe

7 ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU, član 86. stav 1. (Zakon br. 03/L-006, 30. jun 2008.)

http://www.oak-ks.org/


Glavni cilj kosovskih graničnih organa i njihovih kontrola su bezbednost svih građana, zaštita domaćih

preduzeća, sprovođenje zakona i prikupljanje dažbina i porezi. Na Kosovu postoje tri glavna organa koja

deluju i kontrolišu granične prelaze: granična policija (nadležna za imigraciju), carina i Agencija za hranu i

veterinarstvo. U ovom delu se govori o carinskim procedurama u vezi sa uvozom robe. Delovi 6-8 govore o

drugim carinskim procedurama. Deo 9 ovog vodiča govori o drugim graničnim organima.

Carina Kosova

Carina Kosova je osnovana 1999. pod UNMIK-om dok je naziv Carina Kosova dobila u decembru 2008.

Carina je izgrađena na osnovu standarda EU i sada ima otprilike 600 zaposlenih. Osim prikupljanja prihoda od

dažbina i poreza, Carina Kosova štiti društvo od krijumčarenja droga i drugih zabranjenih materijala i

sprovodi zakon štiteći društvo od predrasudnih uticaja privrednog kriminala i utaje poreskih prihoda.

Carinski službenici su većinom locirani na graničnim prelazima, aerodromima i kancelarijama u unutrašnjosti.

Ukoliko uvozite ili izvozite robu iz drugih zemalja, vi ćete primetiti carinske službenike na jednom od

graničnih prelaza. Oni su tu da zaštite građane Kosova i osiguraju se da je roba sigurna i zakonita za ulaz na

teritoriju. Njihova dužnost je takođe da se obezbede da se informacije koje su navedene na dokumentima

poklapaju sa robom predstavljenom na licu mesta na granici. Dodatno, jedan od glavnih ciljeva carinskih

službenika je upravljanje i prikupljanje carinskih dažbina i poreza za svu uvezenu i izvezenu robu. Carina

Kosova ubire većinu prihoda koje prima Vlada Kosova, znači funkcija prikupljanja prihoda od strane carina je

veoma važna.


Granični prelazi

Na Kosovu postoji 15 graničnih prelaza koji rade, 13 su stalni granični prelazi a 2 su privremeni granični

prelazi. Kruševo i Orćuša su pod nadzorom graničnog prelaza u Vrmici.

Granični prelazi za saobraćaj motornih vozila između Republike Kosovo i Republike Albanije su: Vrmica, Ćafa

e Prušit i Ćafa e Morines.

Granični prelazi za saobraćaj motornih vozila između Republike Kosovo i Republike Crne Gore je „Kula“.

Granični prelazi za saobraćaj motornih vozila između Republike Kosovo i Republike Srbije su: Brnjak, Jarinje,

Merdare, Mutivoda, Bela Zemlja i Mučibaba.

Granični prelazi za saobraćaj motornih vozila između Republike Kosovo i Republike Makedonije su: Đeneral

Janković i Globočica.

Granični prelaz za železnički saobraćaj između Republike Kosovo i Republike Makedonije je Đeneral Janković.

Granični prelaz za vazdušni saobraćaj je na Međunarodnom Aerodromu Adem Jashari.

Prijavljivanje uvoza i izvoza: Carinsko prijavljivanje


„Carinska procedura“ je zakonska mera kojom se omogućava oslobađanje robe iz „carinske kontrole“.

Carinska kontrola se odnosi na mere koje se primenjuju kako bi se osiguralo poštovanje zakona i propisa

Republike Kosovo, koji se odnose na uvoz, izvoz ili tranzit robe.

Bez obzira na carinsku proceduru koju trgovac želi da primeni za pošiljku, neophodno je popunjavanje

deklaracije robe za carinjenje od strane uvoznika ili izvoznika (ili ovlašćenog predstavnika) i podnošenje Carini

Kosova kako bi se pošiljka oslobodila carinske kontrole.

U pripremi deklaracije robe za carinjenje, trgovac prvo treba odrediti i prijaviti koja će se carinska procedura

deklarisati za dalju obradu robe. Pripremi carinskih procedura, koje se mogu primeniti na pošiljku robe

obuhvataju, između ostalog, uvoz, izvoz, tranzit, privremeni uvoz, skladištenje, pretovar, ponovni izvoz,

povraćaj dažbina i domaću preradu.

Više informacija o svim carinskim procedurama je navedeno ispod.

Carinske deklaracije

Carinska deklaracija ili „deklaracija robe za carinjenje“ (DRC) znači davanje deklaracije u obliku koji propiše

carina i kojom deklarant navodi carinsku proceduru koja se treba primeniti na robu i podnosi sve specifične

informacije koje su potrebni carini za primenu tražene procedure. Za primer obrasca carinske deklaracije

kliknite na ovu vezu. Čl. 105. do 143. „Administrativnog uputstva br. 11/2009 o određivanju odredbi za

primenu carinskog zakonika“, propisuju detaljne informacije o procedurama deklarisanja.

Kada uvoznik ili izvoznik (ili ovlašćeni zastupnik) podnese i potpiše deklaracije robe za carinu, uvoznik,

izvoznik i zastupnik snose odgovornost za:

- Tačnost informacija navedenih u deklaraciji,

- Autentičnost priložene dokumentacije, i

- Poštovanje svih obaveza koje se odnose na ulaz navedene robe prema deklarisanoj proceduri

- .

Carina Kosova je nedavno počela korišćenje sistema IT ASYCUDA World, kojim će se u potpunosti

automatizovati podnošenje carinskih deklaracija. Kada uvoznik ili izvoznik koristi sistem elektronske obrade

podataka za popunjavanje carinske deklaracije, carina Kosova može prihvatiti da pisani potpis bude zamenjen

drugom odgovarajućom tehnikom, na osnovu korišćenja kodova. Ovo olakšanje će biti odobreno samo

ukoliko se poštuju tehnički i administrativni uslovi koje propiše carina, nakon što na Kosovu stupi na snagu

zakon kojim se omogućava elektronski potpis. Carine Kosova može takođe propisati da deklaracije koje se

popune korišćenjem sistema carine za elektronsku obradu podataka budu direktno potvrđene od strane tih

sistema, umesto manuelnog ili mehaničkog udaranja pečata carinske ispostave i potpisa nadležnog službenika.


Carina Kosova može dozvoliti da se određeni podaci u pisanoj carinskoj deklaraciji promene slanjem tih

podataka elektronskim putem carinskoj ispostavi nadležnoj za tu svrhu, kada je potrebno u šifrovanom

obliku.

Obično se carinska deklaracija o robi može podneti bilo kojoj carinskoj ispostavi na Kosovu, bez obzira gde

se roba dostavlja na carinsku kontrolu. Međutim, u određenim slučajevima podnošenje deklaracije se mora

obaviti u određenoj ispostavi zbog posebnih modaliteta prevoza ili posebnih metoda kontrole, u zavisnosti od

vrste carinske procedure.

Deklaracija se može podneti u bilo koje vreme, čak i pre nego što uvezena roba stigne na Kosovo. Kosovska

carina može ovlastiti podnošenje deklaracije pre nego što uvoznik ili izvoznik bude u stanju da robu pokaže

carini. U ovom slučaju, carina može odrediti vremenski rok, koji se treba odrediti u saglasnosti sa

okolnostima, za prezentaciju robe. Ukoliko roba nije pokazana u navedenom roku, smatraće se da deklaracija

nije podneta.

Deklaracija o robi za carinjenje se obično treba podneti ispostavi kosovske carine tokom radnih dana i

časova. Međutim, carina može, na zahtev uvoznika ili izvoznika, i na trošak uvoznika ili izvoznika, ovlastiti

podnošenje deklaracije izvan radnih dana i časova. Mogu se primeniti posebne takse za uslugu izvan

normalnog radnog vremena i koja će se primeniti kako bi se pokrili dodatni troškovi vezani sa pružanjem

usluge.

Datum primanja carinske deklaracije će biti unet u samu deklaraciju, ili u elektronski dosije deklaracije.

Carina može dozvoliti ili tražiti izmene datuma navedenog na carinskoj deklaraciji podnošenjem nove

deklaracije kojom će se zameniti originalna deklaracija. U tom slučaju, relevantni datum za određivanje

naplativih dažbina i primenu drugih odredbi koje uređuju odgovarajuću carinsku proceduru će biti datum

primanja originalne deklaracije.

Uvoznik ili izvoznik može tražiti ovlašćenje za dopunu jednog ili više podataka u deklaraciji nakon što carina

primi deklaraciju. Dopuna ne može imati efekat podnošenja deklaracije za robu koja nije navedena u

originalnoj deklaraciji.

Međutim, neće biti dozvoljena nikakva dopuna kada se traži ovlašćenje nakon što je kosovska carina:


- Obavestila deklaranta da namerava da proveri robu; ili

- Uspostavila da su navedeni podaci netačni; ili,

- Oslobodila robu.

Dobrovoljno poštovanje

Moderno upravljanje carinom je zasnovano na načelu dobrovoljnog poštovanja, koje pomažu uprošćeni uslovi

za izveštavanje, komunikacija sa carinom, interno i eksterno, i intenzivni programi obaveštavanja klijenata.

Inicijative olakšavanja mogu usmeriti obradu komercijalnih uvoza i izvoza stavljajući veću odgovornost na

preduzeća u odnosu na samo-ocenjivanje i dobrovoljno poštovanje.

Kako bi samo-ocenjivanje i dobrovoljno poštovanje bilo uspešno, kosovska carina obezbeđuje sredstva za

preduzeća kako bi se ispunili ovi ciljevi. Kosovska carina sada radi sa veoma modernim kompjuterskim

sistemom, ASYCUDA World, koji će omogućiti trgovcima da elektronski podnose carinske deklaracije

putem interneta. Ovo je jedan od načina kako se ovi dvojni ciljevi prilagođavaju. Ovo obuhvata pružanje

tehničkih informacija koje se odnose na trgovinu i fiskalne politike, kao i uputstva u vezi pristupa ASYCUDA-

i.

Podstiču se uvoznici i izvoznici da se sami upoznaju sa pravima i obavezama kada govorimo o uvoznim i izvoznim

transakcijama. Što budu više izvoznici dobrovoljno poštovali svoje obaveze, to će bolju uslugu dobijati od kosovskih

carina brzim oslobađanjem i manjim troškovima za teret. Sledstveno, ovaj vodič je dizajniran na specifičan način kako

bi se pomoglo modernom upravljanju carinama na Kosovu ohrabrujući transparentnost i dobrovoljno poštovanje – sve

u cilju unapređivanja olakšanja zakonitog prekograničnog trgovanja i poboljšanja fiskalne administracije.

Dokumentacija neophodna za uvoz

Tri (3) dokumenta su obično potrebna za uvozne transakcije:

Deklaracija o robi za carinjenje (klikni ovde da vidiš obrazac),

Komercijalna faktura (klikni ovde za primer), i


Potvrdu porekla (zbog CEFTA preferencijalne tarife i drugih zahteva). (klikni ovde za primer)

Komercijalne fakture – Preporuke za oslobađanje pošiljke

Informacije koje su navedene u ovom delu se odnose na komercijalne fakture koje se pripremaju za uvozne i

izvozne transakcije. Bolje informacije o uvoznim ili izvoznim fakturama će olakšati brže oslobađanje pošiljke u

zemlji odredišta.

Što su preciznije informacije navedene u komercijalnim fakturama to će brže carinski službenik biti u stanju da

proveri deklarisane podatke i to će pre pošiljka biti oslobođena.

Detaljna uputstva za uvoznike, izvoznike i carinske posrednike

Trgovci i njihovi zastupnici snose odgovornost za pripremu potpunih i tačnih deklaracija za robe carinjenje

(DRC) za oslobađanje svih pošiljki, bez obzira da li su u pitanju uvozna, izvozna, tranzitna, skladišna ili druga

carinska procedura.

Jedan od uslova za podnošenje prihvatljive deklaracije je uključivanje jedne kopije komercijalne fakture i

potvrde porekla, uz potrebne dozvole, licence ili certifikate koji se odnose na robu.

Na komercijalnoj fakturi mora biti navedeni tačan i potpun opis robe i izneti određeni osnovni podaci koji se

odnose na tu robu. Na fakturi takođe mora biti upisana stvarna i puna plaćena ili naplativa cena za

svaki artikal robe navedene na fakturi.

Neuspeh dostavljanja odgovarajućih komercijalnih faktura, koje na adekvatan način opisuju robu, prilikom

podnošenja carinske deklaracije može rezultovati momentalnim odbijanjem. U svakom slučaju, obrada i

odobrenje deklaracije bez odgovarajuće fakture može prouzrokovati kašnjenja pošto će carinski službenici

pokušati da prevaziđu nedostatak informacija što se tiče talne klasifikacije robe, određivanja tačne vrednosti

robe, zemlje porekla i tačnog iznosa za dažbine i porez. Iz tih razloga, neadekvatne ili nepotpune fakture

mogu dovesti do preplaćivanja carinskih dažbina, PDV-a ili primenjive akcize.

Kako bi carina bila u stanju da pruži odgovarajuće usluge prilikom oslobađanja robe za uvoz ili izvoz, od

suštinske je važnosti da se svaki deklarant osigura da je račun/i podnet uz DRC precizno opisuje robu koja je

predmet transakcije. Opis na fakturi treba biti dovoljno detaljan kako bi carinski službenik bio u stanju da


klasifikuje robu saglasno nomenklaturi harmonizovanog sistema carinskih tarifa. Ukoliko informacije na fakturi

i opis artikala nisu dovoljno detaljni, obrada carinske deklaracije se može odužiti, što sigurno rezultuje

dodatnim vremenom i troškovima u poslovanju.

Većina zemalja širom sveta je prihvatila i koristi šestocifreni harmonizovani sistem opisa artikala i

kodifikovanja (tzv. HS), za međunarodnu trgovinu; Kosovo koristi HS za klasifikaciju robe prema Zakonu o

carinskim tarifama. Stoga, u slučaju uvoza na Kosovo, veoma je verovatno da je strani dobavljač (izvoznik)

veoma dobro upoznat sa procesom kodiranja prema HS. Sledstveno, bilo bi od velike koristi za uvoznike da

traže od njihovih stranih dobavljača da uz precizan opis robe navedu i tačan šestocifreni podnaslovni broj

(prema HS-u) na komercijalnoj fakturi; ovaj šestocifreni broj se koristi širom sveta za odgovarajuću robu.

Ovaj proces može zahtevati određeno vreme od uvoznika na Kosovu kako bi ga regulisao sa stranim

dobavljačima i prevoznicima, međutim rad koji je potreban kako bi se obezbedile ove informacije na

fakturama će verovatno rezultovati boljom uslugom od strane kosovske carine, pravilnijim određivanjem

naplativih dažbina i poreza i preciznije podatke o trgovini, koje zahteva Ministarstvo trgovine i privrednog

razvoja.

Konačno, fakture trebaju biti dovoljno čitke kako bi carinski službenik bio u stanju da sprovede funkcije

obrade i provere. (Ovo nije problem za račune koji se podnesu elektronskim putem.) Brojevi računa trebaju

biti jasno odštampani na fakturi. Roba koja je klasifikovana prema istoj HS tarifnoj klasifikaciji se može

grupisati zajedno u jednu stavku na DRC; vrednost fakture za svaku stavku se treba uneti u polje „22“ u

deklaraciji robe za carinjenje. Rukom pisane ili kompjuterski izrađene fakture su prihvatljive, pod uslovom da

sadrže minimalno neophodne informacije.

Za više detalja o potrebnim informacijama i podacima na fakturi kliknite na ovaj link.

Informacije i podaci na fakturi

Minimalne informacije koje su neophodne na komercijalnoj fakturi uključuju:

1. Naziv prodavca (dobavljača, prevoznika) u stranoj zemlji.

2. Naziv izvoznika, ukoliko se razlikuje od prodavca.

3. Naziv primaoca robe na Kosovu.

4. Naziv kupca, ukoliko se razlikuje od primaoca.

5. Broj kupovnog naloga, ukoliko je primenjivo.

6. Datum direktne pošiljke za Kosovo.

7. Zemlja pretovara, ukoliko je primenjivo.

8. Zemlja porekla (gde je roba uzgajana, proizvedena ili napravljena; ukoliko pošiljka obuhvata

robu različitog porekla, poreklo se treba navesti uz detaljan opis svake vrste robe u pošiljci, kao

što je navedeno pod 14 ispod).

9. Prevoz – navesti način prevoza i mesto direktne pošiljke za Kosovo.


10. Kupoprodajne uslove.

11. Način plaćanja (na primer „prodaja“, „depozit“, „lizing“, „zajam“, Nakon 30 dana itd.).

12. Valuta ugovora.

13. Broj paketa.

14. Opis robe (uključujući vrstu pakovanja, marke i broj, karakteristike, klasu, kvalitet, šestocifreni

HS broj) *.

15. Jedinica količine i mere.

16. Ukupna težina (neto i bruto).

17. Vrednosti jedinica.

18. Ukupan račun (FOB – u valuti ugovora).

19. Izjava o ceni (u slučajevima kada se plaća ili je naplativ patent ili neka druga taksa ili sledstveni

prihodi od strane kupca na Kosovu za navedenu robu).

* Od suštinske je važnosti da opisi navedeni pod brojem 14 budu dovoljno detaljni i da uključuju sledeće

(kako je primenjivo prema vrsti robe): naziv marke ili proizvođača, brojeve modela, datum proizvodnje,

kapacitet, veličinu, sastav materijala, opis priloženih priključaka, itd.

Za uvezena motorna vozila, osim marke i modela vozila, kao i godine proizvodnje na računima trebaju biti

navedeni broj šasije i serijski broj motora.

Sledi nekoliko primera prihvatljivih opisa faktura (pored neophodnih informacija koje su navedene iznad):

„ženska obuća od kože i naličjem od kože, HS broj 6403.59“

„muške patike, kožno naličje, gumeni đon, HS broj 6403.19”

„cipele za „devojčice“, kožno naličje, kožni đon, HS broj 6403.59

„Pentijum lični računari, broj modela 1234, 750 MHz, 32 RAM, 3.2 hard disk, i kolor monitor 20 cm,

DOS, Windows 2000, miš i jastučić, portugalska tastatura, UPS, HS broj 8471.91”

Carinska vrednost robe


„Carinska vrednost“ se odnosi na vrednost uvezene robe koja se koristi za određivanje uvoznih carinskih

dažbina i poreza. Većina uvoza se vrednuje prema „vrednosti transakcije“ (cena ugovora), odnosno plaćene ili

naplative cene za robu u zemlji izvoza prilikom prodaje Kosovu, uz određena specifična prilagođavanja.

Međutim, ukoliko nije moguće da se koristi vrednost transakcije, mogu se koristiti 5 metoda za određivanje

vrednosti po redosledu.

Kosovski Zakon o carinama propisuje ovlašćenja za šest metoda po redosledu koje se moraju primeniti

prilikom određivanja carinske vrednosti uvezene rove (vidi članove 31. do 40. Zakona). Ove zakonske

odredbe su zasnovane Sporazumu o carinskom vrednovanju (ACV) Svetske trgovinske organizacije (STO) za

određivanju carinske vrednosti za uvezenu robu („STO-ACV“ ili „ACV“). Ista načela i prakse se takođe

primenjuju i za vrednovanje uvoza i u Evropskoj Uniji, a vezano sa tim i svih 157 privreda koje su članice STO

kao i mnogo drugih zemalja.

Za više detalja o carinskom vrednovanju kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o carinskom vrednovanju

Članovi 60. do 82. Administrativnog uputstva 11/2009 o određivanju odredbi za primenu carinskog zakona

daju detaljnije informacije o carinskoj vrednosti i kako se treba odrediti carinska vrednost uvezene robe.

Prilog 12 ovog Administrativnog uputstva daje Beleške o tumačenju carinske vrednosti.

Članovi 31. – 40. kosovskog Zakona o carini govore o pravilima za određivanje vrednosti uvezene robe kako

bi se uspostavila veća jedinstvenost i izvesnost u način kako se mogu odrediti vrednosti na zakonit način.

Predvidljivost je za trgovce glavni cilj ovih odredbi Zakona u vezi sa carinskom vrednošću, pošto ove odredbe

o vrednovanju u kosovskom Zakonu o carini u potpunosti poštuju ista načela kao i ACV – kako bi se

obezbedila predvidljivost za kosovske uvoznike.

Sistem za određivanje uvozne vrednosti na Kosovu prepoznaje potrebu za pravičnim, jedinstvenim i

neutralnim sistemom za vrednovanje robe u carinske svrhe koje predupređuju korišćenje arbitrarnih ili fiktivnih

carinskih vrednosti. Zaista, Zakon o carini uspostavlja metodologiju vrednovanja koju kosovska carina mora

primeniti na uvoze. „Carinska vrednost“ uvezene robe treba, u najvećoj mogućoj meri, biti vrednost

transakcije robe koja se vrednuje. Vrednost transakcije je primarno zasnovana na plaćenoj ili naplativoj ceni

za robu (saglasno sa tržišnom realnošću), izuzev u slučajevima kada određena ograničenja ili uslovi koji se

odnose na robu na nepravičan i nerealan način utiče na njihovu vrednost.

Carinska vrednost je zasnovana na prostim i pravednim kriterijima u saglasnosti sa tržišnom praksom, i

primenjene metode vrednovanja trebaju biti „opšte primenjive bez razlikovanja izvora snabdevanja“.


Uvoznici trebaju imati u vidu da se carinska vrednost ne može odrediti na osnovu:

a) prodajne cene na Kosovu robe koja se proizvodi na Kosovu;

b) sistema koji za svrhe carinjenja propisuje uzimanje više od dve alternativne vrednosti;

c) cene robe na domaćem tržištu zemlje izvoznika;

d) ceni proizvodnje, izuzev obračunatih vrednosti koja je određena za identičnu ili sličnu robu, saglasno

članu 33. stavu 2. tački d);

e) izvoznim cenama za neku drugu zemlju a ne Kosovo;

f) minimalnih carinskih vrednosti; ili

g) arbitrarnih ili fiktivnih vrednosti.

STO-ACV takođe propisuje da se procedure carinskog vrednovanja ne smeju koristiti za borbu protiv

dampinga.

Vezano sa tim, svaki sistem kojim se primenjuju minimalne ili komparativne vrednosti je u direktnoj

suprotnosti sa ACV, EU načelima i odredbama za vrednovanje uvoza kosovskog Zakona o carini.

Cilj davanja ovih informacija u UMT je poboljšanje kvaliteta informacija navedenih u carinskoj deklaraciji (i

istovremeno podstičući veće dobrovoljno poštovanje) u odnosu na robu koja je predmet transakcije.

Poboljšanje u kvalitetu i tačnosti informacija na fakturama i carinskim deklaracijama će sa druge strane

dozvoliti kosovskoj carini da pruži bolju uslugu u bržem oslobađanju uvoznih pošiljki.

Za specifičnije informacije o carinskom vrednovanju molimo vas obratite se gorenavedenoj kancelariji.

Takođe, Odeljenje za obuku kosovske carine raspolaže materijalom, uključujući DVD, koji je na raspolaganju

uvoznicima i njihovim zastupnicima, koji će pomoći u pripremi uvoznih deklaracija, uključujući i materijal koji

se odnosi na metodologiju pravilnog određivanja vrednosti uvoza.

Konačno, naslov IV koji počinje na stranici 18 Administrativnog uputstva br. 11/2009 propisuje detaljnije

informacije o vrednovanju uvezene robe. Tačnije, članovi 60. – 82. ovog Administrativnog uputstva (str. 18-

51) daju detaljne informacije o carinskom vrednovanju dok Prilog 12 Administrativnog uputstva određuje

veoma korisne „Beleške o tumačenju carinske vrednosti“. (Ovaj Prilog se može naći na stranici 377

Administrativnog uputstva).

Kada god kosovska carina sumnja o deklarisanoj vrednosti uvoza, službenik može tražiti dodatne informacije

o navedenoj robi i transakciji. Međutim ukoliko se sumnja ne otkloni službenik je obavezan, pre donošenja

konačne odluke, da obavesti odnosno lice, pismeno ukoliko je zatraženo, o osnovi tih sumnji i omogući licu


dovoljno vremena da odgovori. U svim takvim slučajevima, konačna odluka i osnova se mora napismeno

preneti odnosnoj osobi.

Kada dođe do carinskog duga u odnosu na uvezenu robu i carinska vrednost takve robe je zasnovana na

stvarnoj plaćenoj ili naplativoj ceni, koja uključuje i troškove skladištenja i čuvanja robe dok je u skladištu,

takvi troškovi ne trebaju biti uključeni u carinsku vrednost ukoliko su pokazani odvojeno od stvarno plaćene

ili naplative cene za robu.

Vrednovanje troškova međunarodnog prevoza i osiguranja

Carinska vrednost uvoza na Kosovo se računa prema CIF osnovi (bukvalno, cena robe plus troškovi

međunarodnog prevoza i osiguranja). Članom 36. stavom 1. tačkom b) se propisuje ovlašćenje uključivanja

troškova međunarodnog prevoza u carinsku vrednost uvezene robe.

Dakle, cena prevoza i osiguranje za uvezenu robu kao i svi troškovi rukovanja i tovara koji se odnose na

prevoz uvezene robe do mesta prve tačke ulaza uvezene robe na Kosovo se treba uračunati u obračun

carinske vrednosti.

Kada se roba prevozi istim prevoznim sredstvom do prve tačke ulaza na Kosovo, prevozni troškovi se

uopšteno trebaju odrediti proporcionalno pređenom putu izvan i unutar Kosova. Ovo je neophodno jer se

samo međunarodni deo troškova prevoza i osiguranja treba uračunati u obračun carinske vrednosti za

uvezenu robu.

Kada je prevoz besplatan ili kupac ga obezbedi, cena prevoza do prve tačke ulaza na Kosovo se određuje

saglasno rasporedu uobičajenih cena prevoza za iste vrste prevoza i obračunava na osnovu raspored prevoza

te nakon toga dodaje carinskoj vrednosti. Međutim, vezano sa tim, svako dodavanje ovakvih plaćenih ili

naplativih cena se mora učiniti na osnovu objektivnih i merljivih podataka.

Vezano sat tim, procenat troškova avio prevoza koji se trebaju uključiti u carinsku vrednost uvezene robe je

100%.

Za robu uvezenu na Kosovo putem međunarodnog poštanskog saobraćaja, sve poštanske takse naplaćene do

mesta dostave će biti uračunate u carinsku vrednost te robe, izuzev dodatnih poštanskih taksi naplaćenih na

Kosovu. Međutim, neće se izvršiti nikakve ispravke deklarisane vrednosti u odnosu na te namete prilikom

određivanja vrednosti poštanskih pošiljki nekomercijalne prirode.


Odvojena deklaracija vrednosti

Kada je neophodno odrediti carinsku vrednost za svrhe članova 32 – 40 Zakona o carini, potrebno je da

deklaracija podataka koji se odnose na carinsku vrednost uvezene robe (deklaracija vrednosti) bude priložena

uz carinsku deklaraciju uvoza koja je sačinjena u vezi odnosne robe.

Vrednost deklaracije će biti kompletirana i predstavljena na formularu „JCD“ koji je sličan primerku u Prilogu

14 „Administrativnog uputstva br. 11/2009 o određivanju odredbi za primenu carinskog zakonika“, koja je

gde je potrebno dopunjena jednim ili više JCD-a, što je slično primerku u Prilogu 15 istog Administrativno

uputstva. Ova deklaraciju vrednosti može obaviti samo lice koje je prijavljeno na Kosovu i koje poseduje

relevantne činjenice.

Kosovska carina se može odreći zahteva odvojene deklaracije vrednosti kada se carinska vrednost odnosne

robe ne može odrediti prema odredbama člana 33. Zakona. U takvim slučajevima odgovorna osoba n Kosovu

će dostaviti ili omogućiti dostavljanje takvih drugih informacija kosovskoj carini, koje mogu biti potrebne za

određivanje carinske vrednosti prema nekom drugom članu Zakona i te druge informacije trebaju biti

dostavljene na način i u formi koju propiše kosovska carina.

Podnošenje posebne deklaracije vrednosti carini će, bez predrasuda prema mogućoj primeni kaznenih

odredbi, biti jednako pozivanju na odgovornost odgovornog lica na Kosovo o:

Tačnosti i potpunosti podataka navedenih u deklaraciji,

Autentičnosti dokumenata priloženih kako bi se dokazali ti podaci, i

Podnošenje svih dodatnih informacija ili neophodne dokumentacije kako bi se odredila carinska

vrednost robe.

Izuzev u slučajevima kada je od suštinske važnosti za tačno određivanje carinskih dažbina, kosovska carina se

može određi zahteva za celom ili dela odvojene deklaracije vrednosti kada:

Carinska vrednost uvezene robe u pošiljci nije viša od 10.000€, imajući u vidu da ne predstavljaju

podeljenu ili mnogostruku pošiljku istok pošiljaoca istom primaocu; ili

Uvozi pod razmatranjem su nekomercijalne prirode; ili


Podnošenje navedenih podataka nije neophodno za primenu TARIK-u ili kada carinske dažbine

propisane u TARIK-u nisu naplative saglasno posebnim carinskim odredbama.

Dodatno, u slučaju neprekidnog dostavljanja robe od strane istog prodavca istom kupcu prema istim

komercijalnim uslovima, kosovska carina se može odreći zahteva dostavljanja svih podataka propisanih

članom 88. Stavom 1. prilikom podnošenja svake carinske deklaracije, ali će ih zahtevati svakom prilikom kada

se okolnosti promene i najmanje jednom u svake tri godine.

Odricanje prava omogućeno prema ovom članu se može povući i može se zahtevati podnošenje JCI kada god

se zaključi da uslovi neophodni za kvalifikovanje za to odricanje nisu ispunjeni ili se više ne ispunjavaju.

Carinski opis (klasifikacija) robe – razumevanje TARIK-a

Kosovski Zakon o carinama propisuje ovlašćenja za metode koje se moraju primeniti prilikom određivanja

opisa (klasifikacije) uvezene ili izvezene robe. [vidi član 24. i 25. Zakona o carini].

Ukratko, Zakon o carini propisuje:

• Uvozno obaveze kod zakonskog plaćanja kod nastanka „carinskog duga“, baziraju se u robnoj

nomenklaturi TARIK-a, carinske tarife Kosova, primenjivih zakonika na Kosovu i svakog sporazuma

sa drugom zemljom ili grupom zemalja, gde ulazi i Kosovo i gde se preuzimaju mere za dozvolu

tarifnog preferencijalnog tretiranja.

• Druge predviđene mere od strane primenjivih zakonika na Kosovo kod uvoza i izvoza roba će se

izvršiti kada je potrebno po tarifskoj klasifikacije tih roba unutar TARIK-a.


Carinska tarifa Kosova je zasnovana na Međunarodnom harmonizovanom sistemu opisa artikala i kodifikovanja

opštepoznatog kao „Harmonizovani sistem“ ili prosto „HS“. HS je višeciljna nomenklatura međunarodnih

proizvoda koju je sastavilo i kojom upravlja Svetska trgovinska organizacija (STO). Za više detalja o

harmonizovanom sistemu i TARIK-u kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o harmonizovanom sistemu (HS)

HS se sastoji od više od 5000 grupa artikala, od koji je svaka identifikovana šestocifrenim međunarodnim

podnaslovom, raspoređenih u legalnu strukturu i objašnjenih u veoma dobro definisanim pravilima kako bi se

postiglo jedinstvena klasifikacija. Sistem koristi više od 200 zemalja i privreda kao osnovu za njihove carinske

tarife i za prikupljanje međunarodnih trgovačkih statistika. Više od 98% robe u svetskoj trgovini je

klasifikovano u smislu HS-a.

Zvanično tumačenje HS je izneto u pet zbirki objašnjivih beleški koje je objavila STO, kao deo baze podataka

artikala određujući HS klasifikaciju za više od 200.000 artikala kojima se međunarodno trguje.

Odluke koje se na tumačenje i primenu harmonizovanog sistema, kao što su odluke o klasifikaciji i dopune

beleška sa objašnjenjima ili zbirka mišljenja o klasifikaciji stupaju na snagu dva meseca nakon usvajanja od

strane komisije za HS STO-a.

TARIK na Kosovu

Kosovo je usvojilo HS

kao osnovu za „TARIK“

kosovskih carina u

2005., i nastaviće da

koristi HS pošto će se

TARIK na kraju

integrisati sa spoljnim

tarifama EU. TARIK se

sastoji od rasporeda

stopa i mera koje se

primenjuju na uvoz i

izvoz robe; međunarodni

šestocifreni podnaslov je

dopunjen sa četiri cifre

kako bi se uzeli u obzir

svi zahtevi Statističkog

zavoda Kosova, carinskih


dažbina, izvoznih i uvoznih trgovačkih mera, carinskih preferencijalnih stopa (CEFTA) i akciznih stopa.

TARIK je zajednička referentna tačka trgovaca, carinskih posrednika, Carinske službe Kosova i svih resornih

ministarstava što omogućava jedinstvenu primenu svih zakona i uredbi koje se primenjuju na uvoz i izvoz.

TARIK se ažurira kako bi se uzele u obzir sve novousvojene uredbe i ažurira se godišnje u saglasnosti sa

kombinovane nomenklature Evropske Unije.

Harmonizovani sistem nomenklature artikala i kodifikovanja

Kod artikla za robu je desetocifreni broj koji se slaže sa opisom artikla. Svaki artikal će imati svoj kod –

koliko god da je različit ili nejasan.

Stopa dažbina se određuje naspram svakog artikla, kao što se mogu primeniti i različita ograničenja, npr.

potreba za uvoznom dozvolom OTI. Klasifikovanje vaših proizvoda prema odgovarajućim kodovima je od

velike važnosti pošto kod;

__ opisuje robu, i

__ određuje carinsku stopu.

Većina proizvoda koji se uvoze će verovatno imati i carine. Veoma je važno da se plati tačna carina. Ukoliko

platite previše, vi ćete biti u gubitku finansijski. Ukoliko platite premalo verovatno ćete morati kasnije platiti

dodatni iznos, možda čak i nakon što budete preprodali robu. Osiguranje da su vaši proizvodi klasifikovani

prema njihovim odgovarajućim kodovima za artikle je od suštinske važnosti. Kodovi za artikle su navedeni u

Poglavlju 2 Tarifa, dok ih je ukupno otprilike 65.000. Tarifa se ažurira mesečno pošto se kodovi mogu

promeniti, izbrisati ili dodati novi.

Direktan pristup kosovskom TARIK-u je na:

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/tarik/indexalb.htm



Zemlja porekla robe

[Članovi 26 do 31 kosovskog Zakona o carinama propisuje ovlašćenje metoda koje se moraju primeniti u

određivanju porekla uvezene robe.]

Pravila porekla su veoma važna za preferencijalnu trgovinu – na primer, trgovina u okviru CEFTA-e robom

koja je poreklom sa teritorije CEFTA-e i budućih sporazuma slobodne trgovine koje Kosovo ugovori.

Međutim, pravila porekla su takođe od važnosti za ne-preferencijalnu trgovinu – na primer, za obeležavanje

zemlje porekla na proizvodima i određivanje primenjivanja trgovačkih pravnih lekova. Obeležavanje uvezene

robe ne-preferencijalnog porekla se većinom odnosi na davanje informacije zainteresovanim potrošačima.

Određivanje porekla proizvoda za preferencijalnu trgovinu (CEFTA) je veoma važno za obračun dažbina i

poreza na uvozima. Za uvoz robe na Kosovo koja je poreklom sa teritorije ili teritorija potpisnica CEFTA-e,

ne primenjuju se nikakve uvozne dažbine. Međutim, trebamo naglasiti da roba, koja je poreklom iz zemalja

izvan CEFTA-e (npr. Nemačke, Kine), ali koja je na Kosovo uvezena direktno sa teritorije potpisnice CEFTA-

e nemaju pravo da uđu na Kosovo bez uvoznih carinskih dažbina prema uslovima CEFTA-e. Uvozne

carinske dažbine na takvu robu, obično 10% ad valorem, se moraju platiti prilikom uvoza na Kosovo.

Sporazum STO o pravilima porekla uspostavlja opšta načela koja se primenjuju prilikom određivanja porekla

proizvoda. Pretpostavka je da pravila porekla i njihova primena olakšavaju tok međunarodne trgovine i ne

stvore nepotrebne prepreke. Svi zakoni, uredbe i prakse u vezi pravila porekla trebaju biti transparentna i

priprema i primena ovih pravila treba biti nepristrasna, predvidljiva, dosledna i neutralna.

Za više informacija o pravilima porekla kliknite na ovaj link.


Dodatne informacije o pravilima porekla

Postoje četiri glavne vrste pravila porekla:

Pravila porekla proizvoda koji su u potpunosti uzgojeni, proizvedeni ili napravljeni na jednoj teritoriji

ili zemlji (kriterij „u celosti proizvedeno“).

Pravilo zasnovano na utvrđenim promenama klasifikacije tarife iz klasifikacije članova i materijala

korišćenih u proizvodnom procesu do klasifikacije konačnog proizvoda. Kada se primenjuje kriterij

promene tarifne klasifikacije takvo pravilo porekla i sva izuzeća pravila porekla moraju jasno

specifikovati podnaslove ili naslove u okviru tarifne nomenklature koje su pravilom pokrivene.

Pravila porekla zasnovana na izvršenju posebne proizvodne ili preradne operacije. Za takva pravila,

operacija koja doda poreklo proizvodu se mora jasno naglasiti.

Pravila porekla zasnovana na dodatoj vrednosti tokom proizvodnje konačnog proizvoda na određenoj

teritoriji ili zemlji. Kada se primenjuje kriterij ad valorem, metoda za obračun ovog postotka treba

takođe treba biti navedena u pravilima.

Roba koja je u potpunosti proizvedena u određenoj zemlji će se smatrati da je poreklom iz te zemlje.

Saglasno STO-u i CEFTA-i, samo sledeća se treba smatrati da je u potpunosti proizvedena u određenoj

zemlji:

a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje, teritorijalnih voda ili dna mora;

b) poljoprivredni proizvodi ubrani ili prikupljeni u toj zemlji;

c) žive životinje rođene i uzgojene u toj zemlji;

d) proizvodi dobijeni živih životinja u toj zemlji;

e) proizvodi dobijeni od lova ili ribolova obavljenog u toj zemlji;

f) proizvodi koji su dobijeni morskim ribolovom i drugi proizvodi koji su ulovljeni na moru od

strane broda te zemlje;

g) proizvodi izgrađeni na fabrici brodu te zemlje samo iz proizvoda vrste navedene u stavu (f)

iznad;

h) ekstrakti proizvedeni od morskog tla ili drugog sloja tla izvan teritorijalnih voda zemlje, uz

preduslov da ta zemlja ima jedino pravo radova na tom tlu ili drugim slojevima tla;

i) otpad i ostatke proizvodnje i pravljenja kao i korišćene artikle koji su prikupljeni u toj zemlji

i koji se koriste samo za vađenje osnovnih sirovina;

j) roba proizvedena u toj zemlji samo iz proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i) iznad.

Kada je roba delimično proizvedena u dve, tri ili više zemalja:

a) može se smatrati da je roba poreklom iz zemlje u kojoj je napravljen konačni proizvod u formi u

kojoj je uvezena u Republiku Kosovo, ili


b) poreklo robe se može odrediti prema kriteriju suštinske transformacije.

Upravo u ovim slučajevima su pravila porekla od suštinske važnosti prilikom određivanja zemlje porekla robe.

Prilikom određivanja porekla uvezene robe prema gorenavedenom stavu, trebaju se uzeti u obzir relevantni

protokoli CEFTA-e. Štaviše, uslovi koji se odnose na suštinsku transformaciju se mogu definisati

Administrativnim uputstvom kosovske carine. Prema ovom opštem kriteriju, smatra se da je roba prošla kroz

značajni proces proizvodnje ili pravljenja u određenoj zemlji kako bi se smatralo da je poreklom iz te zemlje,

ukoliko je roba klasifikovana pod naslovom ili podnaslovom prema nomenklaturi harmonizovanog sistema,

koji se razlikuje od naslova ili podnaslova primenjivih za svaki od artikala ili materijala korišćenih ili potrošenih

prilikom proizvodnje ili prerade uvezene robe, bez obzira na poreklo svakog od tih artikala ili materijala.

Neka pravila porekla zahtevaju da poseban postotak vrednosti konačnog proizvoda trebaju biti poreklom iz

zemlje kako bi se proizvod smatrao da je poreklom iz odnosne zemlje.

Za više informacija o pravilu porekla i određivanju zemlje porekla robe molimo vas obratite se službi za

poreklo kosovske carine.

Roba koja je u potpunosti proizvedena u određenoj zemlji će se smatrati da je poreklom iz te zemlje.

Saglasno STO-u i CEFTA-i, samo sledeće se treba smatrati da je u potpunosti proizvedeno u određenoj

zemlji:

a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje, teritorijalnih voda ili dna mora;

b) poljoprivredni proizvodi ubrani ili prikupljeni u toj zemlji;

c) žive životinje rođene i uzgojene u toj zemlji;

d) proizvodi dobijeni živih životinja u toj zemlji;

e) proizvodi dobijeni od lova ili ribolova obavljenog u toj zemlji;

f) proizvodi koji su dobijeni morskim ribolovom i drugi proizvodi koji su ulovljeni na moru od

strane broda te zemlje;

g) proizvodi izgrađeni na fabrici brodu te zemlje samo iz proizvoda vrste navedene u stavu (f)

iznad;

h) ekstrakti proizvedeni od morskog tla ili drugog sloja tla izvan teritorijalnih voda zemlje, uz

preduslov da ta zemlja ima jedino pravo radova na tom tlu ili drugim slojevima tla;

i) otpad i ostatke proizvodnje i pravljenja kao i korišćene artikle koji su prikupljeni u toj zemlji

i koji se koriste samo za vađenje osnovnih sirovina;

j) roba proizvedena u toj zemlji samo iz proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i) iznad.

Kada je roba delimično proizvedena u dve, tri ili više zemalja:


a) može se smatrati da je roba poreklom iz zemlje u kojoj je napravljen konačni proizvod u formi u

kojoj je uvezena u Republiku Kosovo, ili

b) poreklo robe se može odrediti prema kriteriju suštinske transformacije.

Upravo u ovim slučajevima su pravila porekla od suštinske važnosti prilikom određivanja zemlje porekla robe.

Prilikom određivanja porekla uvezene robe prema gorenavedenom stavu, trebaju se uzeti u obzir relevantni

protokoli CEFTA-e. Štaviše, uslovi koji se odnose na suštinsku transformaciju se mogu definisati

Administrativnim uputstvom kosovske carine. Prema ovom opštem kriteriju, smatra se da je roba prošla kroz

značajni proces proizvodnje ili pravljenja u određenoj zemlji kako bi se smatralo da je poreklom iz te zemlje,

ukoliko je roba klasifikovana pod naslovom ili podnaslovom prema nomenklaturi harmonizovanog sistema,

koji se razlikuje od naslova ili podnaslova primenjivih za svaki od artikala ili materijala korišćenih ili potrošenih

prilikom proizvodnje ili prerade uvezene robe, bez obzira na poreklo svakog od tih artikala ili materijala.

Neka pravila porekla zahtevaju da poseban postotak vrednosti konačnog proizvoda trebaju biti poreklom iz

zemlje kako bi se proizvod smatrao da je poreklom iz odnosne zemlje.

Naslov III koji počinje na strani 18 Administrativnog uputstva br. 11/2009 iznosi detaljnije informacije o

poreklu robe. Članovi 14. – 19. Administrativnog uputstva daju informacije kako odrediti poreklo tekstila i

tekstilnih proizvoda. Član 26. daje informacije o potvrdama porekla. Kada je poreklo proizvoda utvrđeno ili

treba biti dokazano prilikom uvoza predstavljanjem potvrde porekla, navedena potvrda treba da ispunjava

sledeće uslove:

a) mora biti izdata od strane organa ovlašćenog za tu svrhu od strane navedene zemlje;

b) mora sadržati sve potrebne podatke za identifikovanje proizvoda za koji je izdata, a posebno:

- broj pakovanja, prirodu i oznake i brojeve koje nose,

- vrstu proizvoda,

- bruto i neto težinu proizvoda, međutim ovi podaci mogu biti zamenjeni drugima, kao što su

broj ili volumen, kada se proizvod može značajno promeniti tokom prevoza ili kada se težina

ne može ustanoviti ili kada se obično identifikuje prema ovim drugim uslovima, i

- naziv pošiljaoca.

c) nedvosmisleno će potvrditi da je proizvod za koji je izdata poreklom iz određene zemlje.

Za više informacija o pravilu porekla i određivanju zemlje porekla robe molimo vas obratite se službi za

poreklo kosovske carine.

Dažbine, PDV i akcizne takse – obračun i plaćanje


Carinska stopa za uvoze je nula za robu koja je poreklom sa teritorije zemlje koja je potpisnica Sporazuma o

slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA).

Većina uvoznih stopa za robu koja je poreklom izvan CEFTA-e su 10% ad valorem (10% plaćene ili naplative

cene za uvezenu robu); međutim određena uvozna roba je izuzeta od plaćanja uvoznih dažbina od 10%. U

TARIK-u su navedene detaljne informacije o uvoznim dažbinama, stopama PDV-a, akciznim porezima (ukoliko

postoje), kao i potrebnim potvrdama ili licencama koje se odnose na uvoznu robu.

Ispod je elektronska veza za TARIK:


PDV

Za skoro sve uvoze je primenjiv porez na dodatu vrednost od 16% na vrednost uvezene robe sa uračunanom

carinom. Međutim, određena roba je izuzeta od PDV-a, bez obzira da li je uvezena na Kosovu ili proizvedena

na Kosovu. U TARIK-u se određuje da li se za određenu roba ne prikuplja PDV prilikom uvoza.

Akcizna taksa

[Članovi 234. – 249. Zakona o carinama propisuju ovlašćenja za određivanje akcizne takse na određene

proizvode.]

Akcizne takse se prikupljaju za određenu luksuznu robu i nekoliko drugih proizvoda. Kliknite na ovaj link

kako bi videli proizvode koji su predmet akcizne takse.

Na tabeli ispod je lista proizvoda koji su predmet akcizne takse uz broj tarifnog podnaslova i stopu akcizne

takse koja je primenjiva za svaki proizvod.

ROBA ZA KOJU SE PLAĆA AKCIZA I ODGOVARAJUĆE TARIFE

Opis robe

Šifra

Stopa takse



Vode, uključujući mineralne vode i gazirane vode, sa

dodatim šećerom ili drugim sredstvima za zaslađivanje ili

aromama i ostala bezalkoholna pića, osim sokova voća ili

povrća iz tarifnog broja 2009.

2202

0,045 €/kg

Pivo dobijeno od slada 2203

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol

u 20oC(1)

Vino od svežeg grožđa, uključujući pojačana vina; širu od

grožđa, osim šire iz tarifnog broja 2009.

2204

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol

u 20oC(1)

Vermut i ostala vina od svežeg grožđa, aromatizirani biljem

ili aromatskim materijama.

2205

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol

u 20oC(1)

Ostala fermentisana pića (npr. jabukovača, kruškovača,

medovina); mešavine fermentisanih pića i mešavine

fermentisanih i bezalkoholnih pića, nepomenutih niti

obuhvaćenih na drugom mestu.

2206

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol

u 20oC(1)

Nedenaturisani etil alkohol, alkoholne jačine po zapremini

80 vol.% ili veće; etil alkohol i ostali alkoholi, denaturisani,

bilo koje jačine alkohola.

2207

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol

u 20oC(1)

Nedenaturisani etil alkohol, alkoholne jačine po zapremini

manje od 80 vol.%; rakije, likeri i ostala alkoholna pića.

2208

500 €/Hl

abs. alk. 100%vol


u 20oC(1)

Cigare indijske cigare i cigarilosi, koji sadrže duvan. 2402 1000 1,00 € za jednu

konvencionalnu

jedinicu

(2)

Cigarete, koje sadrže duvan. 2402 20

25,00 € za jednu

konvencionalnu

jedinicu

(2)

Ostali prerađeni duvan i proizvodi zamene duvana;

"homogenizovani" i "rekonstituisani" duvan; ekstrakti i

ekstrakti od duvana.

2403

25,00 € za jednu

konvencionalnu

jedinicu (2)

Naftni gasovi i ostali gasoviti ugljenovodonici.

2711 0.1€/lit

Ulja i ostali proizvodi destilacije katrana kamenog uglja na

visokoj temperaturi; slični proizvodi kod kojih masa

aromatskih sastojaka prelazi masu nearomatskih sastojaka.

2707

0,325 €/lit

Ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih

minerala (osim sirove nafte); proizvodi na drugom mestu

nepomenuti ili uključeni, koji sadrže po masi 70% ili više

ulja od nafte ili ulja dobijenih od bitumenoznih minerala,

ako su ova ulja osnovni sastojci tih proizvoda (osim

otpadnih ulja)

2710 11 i

2710 19

0,325 €/lit


Gasna ulja (nafta).

Alkohol za motore (benzin), goriva alkoholne vrste za

reaktivne motore i druga laka ulja.

2710 1931 do

2710 1949

27101131 do

27101190

0,36 €/l

0,385 €/lit

Aciklični ugljovodonici. 2901

0,36 €/lit

Ciklični ugljovodonici. 2902

0,36 €/lit

Preparati protiv detonacije, preparati za sprečavanje

oksidacije, za sprečavanje taloženja smole, poboljšivači

viskoziteta, preparati za sprečavanje korozije i ostali

pripremljeni aditivi za mineralna ulja (uključujući benzin) ili

za druge tečnosti koje se upotrebljavaju za iste svrhe kao

mineralna ulja.

3811

0,36 €/lit

Složeni organski rastvarači i razređivači, na drugom mestu

nepomenuti i neobuhvaćeni; pripremljena sredstva za

skidanje premaznih sredstava ili lakova.

3814

0,36 €/lit

Mešani alkilbenzoli i mešani alkilnaftalini, osim onih iz tarifni

br. 2707 ili 2902.

3817

0,36 €/lit

Putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana i

namenjena prvenstveno za prevoz lica (osim vozila iz

tarifnog broja 8702), uključujući “karavan” vozila i vozila za

trke.

8703

500 € za svako

vozilo

(1) Definiciju „konvencionalne jedinice“ za ove stavke možete naći u članu 1. Uredbe UNMIK-a br.

2003/23 o akcizama za proizvode od duvana na Kosovu, od 25. Juna 2003.


Roba koja je oslobođena carine i/ili PDV-a

Određena roba je oslobođena carinskih dažbina i PDV-a. Za više informacija o oslobođenoj robi klikni na

ovaj link.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI OSLOBOĐENI PDV-A

Živa goveda, čiste rase za priplod

Žive svinje, čiste rase za priplod

Žive ovce, čiste rase za priplod

Žive koze, čiste rase za priplod

Živina, domaća, živa tj., kokoš vrste Gallus domesticus, patke, guske, ćurke i biserke (ne teže od 185

gr.)

Drva i druge biljke: lukovice, korenje i slično

Svež krompir, semenski

Luk semenski (arpadžik)

Pir semenski

Obična pšenica i napolica, semenska

Raž, semenska

Ječam, semenski

Ovas, semenski

Kukuruz, semenski

Soja u zrnu, semenska

Seme suncokreta, semensko

Seme, plodovi i spore za setvu

Ostaci i otpaci prehrambene industrije

Proizvodi koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, izuzev hrane za mačke i pse pripremljene za

prodaju na malo

Đubriva

Fungicidi

Herbicidi, sredstva protiv klijanja i sredstva za regulaciju rasta biljaka

Rodenticidi

Sušare, za poljoprivredne proizvode

Mehanički uređaji (uključujući na ručni pogon) za izbacivanje, disperziju ili raspršivanje tečnosti ili

praha; poljoprivreda ili hortikultura

Liftovi i pneumatski konvejeri posebno dizajnirani za korišćenje u poljoprivredi

Utovarivači posebno dizajnirani za korišćenje u poljoprivredi

Mašine za pripremanje i kultivisanje zemlje u poljoprivredi, hortikulturi i šumarstvu; valjci za

travnjake i sportske terene

Mašine za berbu, žetvu i vršidbu, uključujući prese za baliranje slame


Travokosačice ili mašine za košenje sena (osim kosačica za travnjake, parkove ili sportska igrališta)

Mašine za čišćenje, sortiranje ili selekciju jaja, voća ili drugih poljoprivrednih proizvoda

Ostale mašine za poljoprivredu, hortikulturu, šumarstvo, živinarstvo i pčelarstvo, uključujući uređaje

za klijanje snabdevene mehaničkom ili termičkom opremom; inkubatori i tople baterije za piliće

Jednoosovinski traktori

Poljoprivredni traktori i šumski traktori (izuzev jednoosovinskih traktora).

Kao što je navedeno iznad, TARIK uspostavlja klasifikacije i odgovarajuće stope carinskih dažbina, PDV i

akcizna taksa se plaća za uvezenu robu kao i sva druga ovlašćenja ili odobrenja koja su neophodna za uvoz

svake vrste robe.

Lista artikala i poljoprivredne opreme oslobođene carinskih dažbina i PDV-a

Br. Naziv Kod Tarifa

%

PDV%

1. Živa goveda (čiste rase za priplod). 010210 0 0

2. Žive svinje (čiste rase za priplod). 01031000 0 0

3. Žive ovce (čiste rase za priplod). 01041010 0 0

4. Žive koze (čiste rase za priplod). 01042010 0 0

5. Živina, domaća, živa: kokoš, patke, guske, ćurke i biserke.

(Koje nisu teže od 185 gr)

010511 deri

010519

0 0

6. Ostale životinje, žive

--Pčele

0106900010 0 16

7. Morske patke;

--- Žive, smrznute ili rashlađene

0307210000 0 16

8. Živinska jaja za inkubaciju (kokošija, ćureća ili pačija):

-- živina

--- ćureća ili pačija

0407001100

0407001900

0 16

9. -Sperma bikova (za veštačku oplodnju) 0511100000 0 16

10. Drva i druge biljke: lukovice, korenje i slično. 0601 – 0602 0 0

11. -Svež krompir, semenski 07011000 0 0


12. -Luk semenski (arpadžik). 07031011 0 0

13. -Durum pšenica 10011000 0 16

14. -Durum pšenica

--semenska

---Obična pšenica i napolica

10019010

10019091

0 0

15. Raž:

-Semenski

10020000 0 0

16. Ječam:

-Semenski

10030010 0 0

17. Ovas:

-Semenski

10040000 0 0

18. Kukuruz; 1005 0 16

19. Soja u zrnu

-Semenska

12010010 0 0

20. Seme suncokreta

-Semensko

12060010 0 0

21. Seme, plodovi i spore za setvu; 1209 0 0

22. Lucerka (alfalfa)

-Prekrupa i pelete od lucerke (sirovina za životinjski

koncentrat)

1214100000 0 16

23. Sirovo sojino ulje za proizvodnju prehrambenih

proizvoda, za ljudsku ishranu

15071090 0 16

24. Sirovo suncokretovo ulje za proizvodnju prehrambenih

proizvoda (za ljudsku ishranu).

15121191 0 16

25. Sirovo ulje od repice za proizvodnju prehrambenih


1514119010 0 16

26. Sirovo ulje od kukuruza za proizvodnju prehrambenih


15152190 0 16

27. Ostaci i otpaci prehrambene industrije: 2301-2308 0 0


Ostaci žitarica (mekinje) leguminoze, peletizovani, itd

Uljane pogače od soje, uljane repice, suncokreta, piva

itd.

28. Proizvodi koji se upotrebljavaju za ishranu životinja

(koncentrati), izuzev hrane za mačke i pse pripremljene

za prodaju na malo

230990 0 0

29. Prirodni kalcijum fosfati:

- i nemleveni

(sirovina za životinjski koncentrat).

2510100000 0 16

30. Amino kiseline:

--Metionin (INN)

(sirovina za životinjski koncentrat).

29304010 0 16

31. Amino kiseline:

--Cisteina i Cistina

(sirovina za životinjski koncentrat)

29309013 0 16

32. ... Amino kiseline: Lizimi i Glicini itd.

(sirovina za životinjski koncentrat)

2922 0 16

33. Mineralna đubriva: Urea, amonijum-nitrat itd. 31 0 0

34. -Insekticidi 380810 0 0

35. -Fungicidi 380820 0 0

36. -Herbicidi 380830 0 0

37. -Rodenticidi 38089010 0 0

38. Sirova i štavljena koža 41 0 16

39. Hartija, karton, celulozna vata … svih veličina, osim

proizvoda iz tarifnih brojeva 4803, 4809 ili 4810

(ambalaža mleka itd).

4811 0 16

40. Vuna, nevlačena i nečešljana. 5101 0 16

41. Predivo od grube životinjske dlake. 51100000 0 16

Baloni, boce, … od stakla, za transport ili pakovanje pića i

prehrambenih proizvoda.

7010 0 16


42. -Sušare

--poljoprivrednih proizvoda

84193100 0 0

43. Centrifuge: mašine ili aparati za filtriranje il čišćenje

tečnosti

8421 0 16

--Uređaji za poljoprivredu ili hortikulturu:--

-Uređaji za navodnjavanje

-Delovi

842481 0 16

44. -Liftovi i pneumatski konvejeri: --

Za korišćenje u poljoprivredi.

84282030 0 0

45. -Ostala oprema za utovar:

-----Konstruisana za priključak na poljoprivredne

traktore.

-----Ostalo

84289071 i

84289079

0 0

46. Mašine za pripremanje i kultivisanje zemlje;

Uključujući delove

8432 0 0

47. Mašine za berbu, žetvu i vršidbu, uključujući prese za

baliranje slame ili stočne hrane; travokosačice ili selekciju

jaja, voća ili drugih poljoprivrednih proizvoda, osim

mašina iz tarifnog broja 8437:

- Uključujući delove

8433 0 0

48. Mašine za mužu i druge mašine za mlekarstvo:

Uključujući delove

8434 0 0

Prese, muljače i slične mašine, koje se koriste u proizvodnji

vina, jabukovače, voćnih sokova ili sličnih pića:

- Uključujući delove.

8435 0 16

49. Ostale mašine za poljoprivredu, hortikulturu i šumarstvo:

Mašine za pripremanje hrane za životinje i inkubatori za

živinu.


8436 0 0

50. Mašine za čišćenje ili sortiranje semena, zrnevlja ili

sušenog mahunastog povrća

8437 0 16


Mašine za mlinarsku industriju ili za preradu žitarica;

- Uključujući delove

51. Mašine za industrijsko pripremanje ili proizvodnju hrane

ili pića:

- Mašine za proizvodnju makarona itd.

- Mašine za proizvodnju slatkiša, čokolada itd.

- Mašine za proizvodnju šećera,

- Mašine za proizvodnju piva,

- Mašine za preradu živinskog ili životinjskog mesa,

- Mašine za pripremanje voća, jezgrastih plodova ili

povrća.


8438 0 16

52. Traktori (osim onih u tarifi 8709)


8709 0 16

53. Poljoprivredni traktori i šumski traktori (izuzev

motokultivatora);

- Motokultivatori

-- Poljoprivredni traktori

---Upotrebljavani

87011000

87019011

deri

87019050

0 0

54. Montažne konstrukcije (sistem staklenika).

---Drveni staklenici

---Staklenici od gvožđa ili čelika

---Staklenici od ostalog materijala

9406002010

9406003100

9406008010

0 16

Roba koja se uveze za određene privredne aktivnosti je takođe oslobođena PDV-a, kao što sledi:

bolničke i zdravstvene usluge

lekovi

obrazovanje i usluge obrazovanja

knjige koje se odnose na obrazovanje

mediji, uključujući magazine, novine i časopise,

međunarodne prevozne usluge, i


svi proizvodi i usluge koje se izvoze sa Kosova.

Sledeće su takođe oslobođene PDV-a:

Oslobađanje „od javnog interesa“ (član 27. Zakona o PDV-u). Bolničke i zdravstvene usluge, usluge

nege i socijalne zaštite, obrazovnih usluga, medijskih usluga, službi religijskih organizacija i određenih

štampanih materijala.

Oslobađanja za druge aktivnosti (član 28.). Finansijske usluge, kockanje i prodaja/preprodaja

stambenih jedinica. Iako je i osiguranje navedeno u ovom članu, izuzeće osiguranja je odloženo do 1.

januara 2015. god.

Oslobađanje na uvozu (član 29.). Glavni su uvozi donatorskih projekata i izabranih poljoprivrednih

artikala (kao što je navedeno iznad). Molimo vas imajte u vidu da ova oslobađanja ističu 31. decembra

2012. god8.

Druga oslobađanja u vezi sa uvozom (član 30.). Lekovi, roba uvezena kao deo ličnog prtljaga, roba

koju je donela osoba koja je živela izvan Kosova više od 12 meseci, i roba koju je stanovnik Kosova

nasledio od rođaka koji je preminuo izvan Kosova (izuzev duvanskih proizvoda i alkohola).

Oslobađanje na izvozu (član 31.). Ovo pokriva opšte izvoze kao i izvezenu robu uz lični prtljag.

Oslobađanja koja se odnose na međunarodni prevoz (član 32.).

Oslobađanja koja se odnose na određene transakcije koje se tretiraju kao izvoz (član 33.). Glavne su

pružanje robe i usluga prema diplomatskim ili konzularnim aranžmanima NATO/KFOR-u i

međunarodnim i među-vladinim organizacijama, obradi poljoprivrednog zemljišta i obezbeđivanju

poljoprivrednih artikala (gorenavedeni) u periodu do 31. decembra 2012. god.

Oslobađanja za pružanje usluga posrednicima (član 34.).

Carinska skladišta i slični aranžmani (član 35.).

Pružaoci oslobođene robe i usluga navedeni u članovima 31. do 35. iznad, imaju pravo da potražuju ulazni

PDV na kupovinu/uvoz koji se odnosi na oslobođene nabavke (što znači da će na primer veliki izvoznici imati

pravo na povraćaj PDV-a, dok pružaoci oslobođene robe i usluga navedeni u članovima 27. do 30. iznad ne

mogu tražiti povraćaj ulaznog PDV-a za njihovu nabavku/uvoz koji se odnosi na navedene oslobođene

nabavke (što znači da je u većini slučajeva neophodna raspodela iznosa ulaznog PDV-a koji se može

potraživati).

PRIZNANICA O PRIHODIMA

8 Oslobađanje od PDV-a za uvoz poljoprivrednih proizvoda ističe 31. decembra 2012. god. Osim ukoliko Ministarstvo

finansija ne donese drugačiju odluku ova oslobađanja PDV-a će isteći.


Nakon plaćanja svih dugovanja, kosovska carina će izdati priznanicu odgovarajućoj osobi koja dokaže uplatu

neophodnih dažbina i poreza.

Na priznanici će biti navedene najmanje sledeće informacije:

a) Opis robe koji je dovoljno precizan kako bi se omogućila identifikacija, ovo bi moglo uključivati i

tarifne naslove;

b) Vrednost priznanice i/ili količinu robe, kako je odgovarajuće;

c) Pregled prikupljenih nameta;

d) Datum kada je izdata;

e) Naziv organa koji je izdao (obično kosovska carina).

Primerak priznanice o prihodima je priložen u Prilogu 25 „Administrativnog uputstva br. 11/2009 o

određivanju odredbi za primenu carinskog zakonika“. Kliknite na ovaj link kako bi videli primer

priznanice.

Komercijalne fakture – Preporuke za brža oslobađanja tovara

Informacije koje su iznete u ovom delu se odnose na komercijalne fakture koji se pripremaju za uvozne i

izvozne transakcije. Bolje informacije o uvoznim ili izvoznim transakcijama će omogućiti brže oslobađanje

tovara u zemlji odredišta.

Što su informacije bolje na komercijalnim fakturama to će brže carinski službenici biti u stanju da provere

deklarisane podatke i to će brže pošiljka biti proverena i oslobođena.

Trgovački sporazumi


Jedini trgovinski sporazum Kosova za sada je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA).

Međutim, nedavno su početi pregovori sa Turskom u vezi sporazuma o slobodnoj trgovini i očekuje se da

2013. počnu pregovori sa Evropskom Unijom u vezi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa voljom za

obezbeđivanje bilateralne slobodne trgovine. (Većina kosovskog izvoza za Evropsku Uniju sada ima tretman

oslobođenja oda carine prema ATM programu EU.)

CEFTA uspostavlja slobodnu trgovinu između 7 balkanskih zemalja i Moldavije. CEFTA je smatrana korakom

unapred u eventualnom EU članstvu za potpisnice. Glavni ciljevi CEFTA-e su: proširenje trgovine robom i

uslugama i podsticanja ulaganja pravičnim, stabilnim i predvidljivim pravilima; eliminisanje prepreka u trgovini

između stranaka; pružanje odgovarajuće zaštite prava intelektualne svojine u saglasnosti sa međunarodnim

standardima i harmonizacije odredbi o pitanjima modernih trgovačkih politika, kao što su pravila o

konkurenciji i državnoj pomoći. Takođe su obuhvaćene jasne i efektivne procedure za rešavanje sporova i

olakšava postepeno osnivanja zone dijagonalnih kumulativnih zemalja porekla EU-Zapadni Balkan. Za više

informacija o CEFTA-i kliknite na sledeći link.

Dodatne informacije o CEFTA-i

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Privremena

administrativna misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) u ime Kosova su 19. decembra 2006. god.

potpisale sporazum o izmeni i proširenju slobodne trgovine u centralnoj Evropi - CEFTA 2006.

Nakon procesa ratifikacije, CEFTA 2006 je stupila na snagu 26. jula 2006. god. za pet potpisnica (Albaniju,

Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru i UNMIK/Kosovo), za Hrvatsku 22. avgusta 2007. god., Srbiju 24. oktobra

2007. god. i Bosnu i Hercegovinu 22. novembra 2007. god.

Potpisnice CEFTA-e su se dogovorile (Poglavlje VI) sporazuma o kombinaciji posebnih obaveza i razvojnih

klauzula u oblastima koje se odnose na trgovinu, kao što su usluge, ulaganja, državne nabavke i zaštitu

intelektualne svojine. Ukratko, glavni cilj za svaku od tema je:

Usluge: ubrzana liberalizacija i onostrano otvaranje tržišta usluga;

Ulaganja: osiguravanje stabilnog i jednakog tretmana ulagača i dopune koristi od trgovačke liberalizacije

mogućnostima za ulaganja;

Državne nabavke: ubrzano i efektivno otvaranje tržišta vladinih nabavki do maja 2010.;

Zaštitu intelektualne svojine: osiguranje adekvatne i efektivne zaštite intelektualne svojine u saglasnosti sa

međunarodnim standardima, posebno sa Sporazumom STO o pravima intelektualne svojine u odnosu na

trgovinu.


Na osnovu Sporazuma CEFTA 2006., stranke su ukinule sve carinske dažbine na uvoz, sve namete koji imaju

sličan efekat i sve carinske uvozne dažbine fiskalne prirode u trgovini između stranaka za sve proizvode, osim

za one koji su predmet bilateralnih koncesija. Takođe, stranke su ukinule carinske dažbine na izvoz, namete

koji imaju sličan efekat i sve izvozne dažbine fiskalne prirode u trgovini između stranaka.

Za uvoz robe na Kosovo koja je poreklom sa teritorije ili teritorija potpisnica CEFTA-e, ne primenjuju se

nikakve uvozne dažbine. Međutim, trebamo naglasiti da roba, koja je poreklom iz zemalja izvan CEFTA-e (npr.

Nemačke, Kine), ali koja je na Kosovo uvezena direktno sa teritorije potpisnice CEFTA-e nema pravo da uđe

na Kosovo bez uvoznih carinskih dažbina prema uslovima CEFTA-e. Uvozne carinske dažbine na takvu robu,

obično 10% ad valorem, se moraju platiti prilikom uvoza na Kosovo

Sporazum je u potpunoj saglasnosti sa pravilima i procedurama STO i uredbama EU. Sporazum predviđa

zakonski okvir za trgovinu kao bi se potpisnice pripremile za pristup EU, čime se nastavlja tradicija prvobitne

CEFTA-e, čiji su osnivači sada u EU. Zaista, u zajedničkoj deklaraciji u vezi „primene pravila i procedura STO“

od strane svih potpisnica stoji:

„Do mere do koje se poziva na pravila i procedure propisane u Prilogu 1A, Prilogu 1B i Prilogu 1C

Sporazuma iz Marakeša o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, u smislu ovog Sporazuma,

stranke se obavezuju da ih primenjuju bez obzira da li su članice STO ili nisu“9.

Za više informacija o CEFTA-i kliknite na: http://www.cefta2006.com/

Procedure plaćanja

9 Izvod zajedničke deklaracije CEFTA-e u odnosu na primenu pravila i procedura STO


Kada god dođe do carinskog duga iz bilo kojeg razloga prema postojećem zakonskom i regulativnom okviru,

taj dug mora biti plaćen u saglasnosti sa sledećim procedurama. Bez obzira na razlog zbog kojeg je došlo do

duga, celi proces ima pet sledećih glavnih koraka:

1) Stvaranje obaveze u sistemu ASYCUDA10 (ili manuelno unošenje duga u štampane račune carine),

2) Stvaranje platnog naloga u sistemu ASYCUDA,

3) Nalog i izvršenje prenosa sredstava na račun primaoca,

4) Potvrda plaćanja u sistemu ASYCUDA,

5) Potvrda prenosa sredstava na račun primaoca nakon usaglašavanja sa centralnom bankom i trezorom.

U zavisnosti od metode plaćanja i/ili razloga plaćanja, može doći do određenih manjih promena u

gorenavedenim procedurama, u smislu spajanja i/ili preskakanja nekog od navedenih koraka. Kliknite na

ovaj link za više informacija o uplatama za carinu.

Sledeće procedure se poštuju za uplate za carinu:

1) Stvaranje obaveze u sistemu ASYCUDA (ili manuelno unošenje duga u štampane račune carine)

Najčešći način kako se stvara carinski dug je ocenjivanjem deklaracije robe za carinjenje. Kada god

ovlašćeni službenik ocenjuje Jedinstveni upravni dokument (JUD) (i JUD i dodeli serijski broj L)

sistem određuje naplative dažbine i poreze i automatski stvara obavezu u sistemu sa statusom „treba

platiti“. Sa računovodstvene tačke gledišta ovo je slična operacija sa unošenjem u računovodstvene

knjige carine.

Međutim postoje slučajevi kada može doći do duga koji nema veze sa JUD-om. U ovim slučajevima,

tzv. „Drugim uplatama“ u sistemu, obaveza se stvara manuelno od strane blagajnika koji unosi

neophodne informacije na osnovu odgovarajućih podataka koji se odnose na slučaj i sledeći korak

(broj dva) treba biti takođe okončan kako bi došlo do unosa u računovodstvene knjige carine.

10 „Automated System for Customs Data“ (Automatizovani sistem carinskih podataka) … operativni kompjuterski sistem

koji koristi kosovska carina


2) Stvaranje platnog naloga u sistemu ASYCUDA

Čim se stvori obaveza u sistemu, platni nalog se stvara u sistemu. Platni nalog ima sve neophodne

detalje KOS-GIRO koji se u stvari koriste u platnim procedurama koje je odobrila centralna banka.

Jedan od podataka platnog naloga je osoba koja je dužnik (osoba sa obavezom) za carinski dug.

Saglasno uputstvima uvoznika, izvoznik ili carinski posrednik, komercijalna banka izvršava naloge za

prenos sredstava prema KOS-GIRO-u koji je odštampan iz sistema ASYCUDA.

U slučaju „JUD-a koje treba platiti“ platni nalog se može izraditi elektronski od strane uvoznika ili

carinskih posrednika direktno iz njihovih kancelarija.

Za „druge uplate“ platni nalog (KOS-GIRO) štampa carinski blagajnik, koji nakon toga izdaje platni

nalog odgovarajućim osobama i daje savete o plaćanju (nalogu za transfer) u komercijalnoj banci.

Ogranci komercijalnih banaka su locirani u blizini carinskih ispostava što je veoma ugodno.

3) Nalog i izvršenje prenosa sredstava na račun primaoca

Uplatilac (osoba koja će otići u banku umesto dužnika) predstavlja KOS-GIRO koji je izdala carina

jednoj od komercijalnih banaka i traži od bankarskog blagajnika da prenese navedeni novčani iznos

navedenom carinskom računu u centralnoj banci. Novac koji treba preneti može biti u GOTOVINI

predat ili se iznos može preuzeti sa jednog od bankovnih računa dužnika. Koja god se opcija iskoristi

vezano sa ovim, carina uvek mora uvek identifikovati ovu uplatu prema „načinu uplate“ „transfer“,

koji se identifikuje kodom „I“. praktično ostali „načini uplate“ (kao što su GOTOVINA, čekovi, itd)

se veoma retko koriste.

Komercijalna banka se nakon toga „obavezuje“ da obavi transfer što je pre moguće i u zamenu za to

daje uplatiocu uplatnicu (bankarska uplatnica) kao dokaz da je novac preuzet od uplatioca (u

GOTOVINI ili sa računa dužnika).

4) Potvrda plaćanja u sistemu ASYCUDA

Kako bi se zatvori okrug plaćanja, uplatilac mora dostaviti dokaz o uplati (bankarsku uplatnicu)

carinskom blagajniku u istoj kancelariji u kojoj je izdat KOS-GIRO. Blagajnici drugih kancelarija nisu u

stanju da vide elektronsku dokumentaciju uplate koja ne pripada njihovoj kancelariji. Međutim, uprava

carina može odlučiti da određeni službenici određenih kancelarija sa funkcijama upravljanja finansijama

mogu primati uplate koje su izdale druge kancelarije. Ovo se tehnički kontroliše u sistemu

ASYCUDA.

Carinski blagajnik potvrđuje uplatu u ASYCUDA-i unoseći referentni broj transfera (naveden na

bankarskoj uplatnici), kod banke i tačan uplaćeni iznos (kao što stoji u bankarskoj uplatnici). Ukoliko

se iznosi poklapaju, blagajnik može da potvrdi uplatu i nakon toga sistem ASYCUDA generiše

carinsku uplatnicu sa serijskim brojem P. uplatnica se daje uplatiocu kao dokaz da je carina potvrdila

uplatu.

5) Potvrda prenosa sredstava na račun primaoca nakon usaglašavanja sa centralnom bankom i trezorom.

Mora se razjasniti da nakon što carinski blagajnik prihvati uplatnicu, novac možda i dalje nije legao na

račun carine. Na operativnom nivou, carina prihvata uplatnicu „bona fide“ oslanjajući se samo na


bankarsku uplatnicu koja izgleda validna i slična sa faksimilom koji je banka izdala za tu vrstu

dokumenta. Carinski blagajnik nije u stanju da proveri u odgovarajuće vreme da li je dokument

validan i da li su informacije na njemu precizne. Sve se razjašnjava kasnije, kada centralna banka

pošalje carini informacije o transferima koje su komercijalne banke izvršile u korist carinskog računa

u centralnoj banci u ime njihovih klijenata. Sistem ASYCUDA preuzima informacije i vrši automatsko

usklađivanje poklapajući zapise i upoređujući sledeće podatke: bankarski kod, referentni broj transfera

i iznos.

Zapisi koji se poklapaju se odnose na novac koji je već uplaćen na račun carine i dalje u trezor. Oni

koji se ne poklapaju se odnose na novac koji je uplaćen komercijalnoj banci ali koji još nije stigao u

centralnu banku. Ove slučajeve istražuje kosovska carina kako bi se pronašao razlog takve

nepravilnosti.

Kao što je navedeno iznad, 5 gorenavedenih koraka opisuje „klasični“ proces uplata – jedan dug – jedan KOS-

GIRO – jedan bankarski transfer – jedna potvrda uplate u sistemu ASYCUDA. Ovaj pristup se koristi za

„druge“ uplate i uplatu JUD, koji se deklarišu da će biti plaćeni „metodom plaćanja“ GOTOVINOM.

ASYCUDA World omogućava dva glavna „načina plaćanja“:

GOTOVINOM, gde se svako dugovanje do kojeg je došlo plaća jedinstvenim KOS-GIRO-m

RAČUNSKIM PLAĆANJEM, gde se dugovanje plaća automatski sa računa koji je ranije stvoren u

ASYCUDA-i i na odgovarajući način kreditiran.

„Način plaćanja“ je opcionalan i njega bira i deklariše deklarant u polju 48 carinske deklaracije (JUD).

GOTOVINA je primarna opcija i automatski se pojavljuje ukoliko se polje 48 ostavi prazno. Ukoliko

deklarant želi platiti preko računa on mora uneti u polje 48 kod validnog računa koji je otvoren na ime

špeditera ili uvoznika. Ukoliko na računu postoji dovoljno sredstava, dug se plaća automatski kada carina

oceni JUD. Da naznačimo, RAČUNSKO PLAĆANJE se koristi za dugove koji se odnose samo na JUD; ne

može se koristiti za „druge“ uplate.

U okviru RAČUNSKOG PLAĆANJA postoje dve različite kategorije:

Plaćanje unapred

Kreditiranje

Plaćanje unapred podrazumeva automatsko plaćanje JUD-a novcem sa računa koji je kreditiran unapred

novcem deklaranta/uvoznika. Kreditiranje tog računa se obavlja kao i normalna plaćanja prolazeći preko pet

gorenavedenih koraka. Prednost je da se može uštedeti na mnogobrojnim uplatama koje se odnose na JUD,

obavljajući samo jedan bankarski transfer (onaj kojim je kreditiran račun plaćanja unapred).

Kredit je korišćenje istog mehanizma ali u suprotnom smeru. U početku, carina otvara račun na ime

preduzeća uz određene prekoračenje i preduzeće će biti u stanju da odmah nakon ocenjivanja oslobodi robu

ne plaćajući ništa u tom momentu. JUD se „plaća“ u sistemu, kreditom koji daje carina. Dužnik je dužan da

plati dug nakon odgovarajućeg vremena određenog od strane carine prilikom otvaranja kreditnog računa. U

suštini, plaćanje kreditnim računom je odloženo plaćanje duga. Ovo predstavlja olakšavajuću proceduru koja


je izrađena kako bi se dala prednost preduzećima sa velikom stopom dobrovoljnog poštovanja i mora biti

vezana nekim garantnim sredstvom (garancijom).

Plaćanje duga korišćenjem kreditnog računa se može obaviti na dva načina:

Jedinstvenom uplatom za svaku pojedinačnu deklaraciju, što predstavlja uobičajenu goreopisanu

uplatu, ili

Jedinstvenu ukupnu uplatu za deklaracije koja predstavlja dug nekoliko JUD-a. Kada se ova metoda

koristi broj bankarskih transfera se značajno umanjuje.

Nakon plaćanja svih dugovanja, kosovska carina će izdati priznanicu odgovarajućoj osobi koja dokaže uplatu

neophodnih dažbina i poreza.

Na priznanici će biti navedene najmanje sledeće informacije:

Opis robe koji je dovoljno precizan kako bi se omogućila identifikacija, ovo bi moglo uključivati i

tarifne naslove;

Vrednost priznanice i/ili količinu robe, kako je odgovarajuće;

Pregled prikupljenih nameta;

Datum kada je izdata;

Naziv organa koji je izdao (obično kosovska carina).

Procedure uplate prihoda su iste za sve carinske ispostave.

Carinski IT sistem – ASYCUDA World


Moderna carinska uprava zasniva se na načelu dobrovoljnog poštovanja regulative, za kojima slede

pojednostavljeni zahtevi podnošenja, kako internih tako i spoljnih izveštaja i intenzivan program informisanja

klijenata. Olakšavanje inicijativa može uskladiti obradu komercijalnog uvoza i izvoza stavljanjem veće

odgovornosti na samostalnu ocenu preduzeća i dobrovoljno poštovanje regulative.

Kako bi samoocena i dobrovoljno poštovanje regulative uspeli, Carina Kosova pruža poslovnim subjektima

načine i sredstva da postignu ove ciljeve. Carina Kosova nedavno je uvela moderan računarski sistem

(Automatizovani sistem carinskih podataka ili “ASYCUDA World”) koji će omogućiti trgovcima da u

elektronskoj formi podnesu carinske deklaracije on-line. Ovo je jedan od načina da ovi dvojni ciljevi budu

ispunjeni od strane Carine Kosova. Drugi način da se postignu glavni ciljevi Carine Kosova jeste pružanje

neophodnih informacija i veština trgovcima kako bi se poslovni subjekti osnažili da ispune ove ciljeve. Ovo

podrazumeva pružanje tehničkih informacija u vezi sa trgovinskim i fiskalnim politikama i instrukcije u vezi sa

pristupom sistemu ASYCUDA.

Uvoznici i izvoznici se podstiču da se sami upoznaju sa njihovima pravima i obavezama kada govorimo o

uvoznim i izvoznim transakcijama. Što više uvoznika i izvoznika ispoštuje dobrovoljno svoje obaveze time će

dobiti bolju uslugu od Carine Kosova u brzom i jeftinijem carinjenju tovara.

Ovaj Vodič o međunarodnoj trgovini Kosova posebno je osmišljen da podrži modernu carinsku upravu

na Kosovu zalaganjem za dobrovoljno poštovanje regulative – a sve sa ciljem da se unapredi

obavljanje zakonite prekogranične trgovine i da se poboljša fiskalna uprava.

Korišćenje sistema ASYCUDA i TARIK za istraživanje dažbina, poreza i regulatornih zahteva


Carina trenutno radi na razradi softvera kako bi se TARIK i novi IT sistem ASYCUDA mogli

koristiti za istraživanje svih dažbina, poreza i regulatornih zahteva važećih za uvoz konkretne

robe. Ove informacije biće vam na raspolaganju ukoliko poznajete klasifikaciju uvezene robe

TARIK.

STRATEŠKA ROBA

Uvoz strateške robe (vojna roba i dvonamenski artikli) podložan je kontroli. Za bliže informacije o ovim

merama kontrole, pogledajte Deo 6 ovog Vodiča.

6. Administrativni postupci za izvoz robe

Administrativni postupci za izvoz robe podrazumevaju neminovne troškove bavljenja poslovnom delatnošću.

Oni obezbeđuju delotvorno poštovanje nacionalnih i međunarodnih zakona i kriterijuma za bezbednost

proizvoda, kao i sakupljanje preciznih statističkih podataka o trgovini. Izvoz podrazumeva primenu formalnih

postupaka izlaska iz zemlje uključujući i sve mere trgovinske politike. U ovom slučaju, carinske kontrole koje

podrazumevaju primenu zabrana i ograničenja, uzimaju u obzir specijalnu prirodu situacije. Sa izuzetkom

robe koja je podložna postupku strane prerade, sva kosovska roba namenjena izvozu treba da bude

deklarisana i obuhvaćena izvoznim postupkom Carine.

Deklarisanje izvoza

Izvozne deklaracije mogu se podneti carinskoj ispostavi koja je odgovorna da nadgleda mesto u kome je

smešten izvoznik ili carinsku ispostavu u kojoj se roba pakuje ili tovari za izvoz.

Odobrenje za izvoz izdaje se od strane Carine pod uslovom da data roba napusti Kosovo u istom stanju kao

u vreme podnošenja i prihvatanja izvozne deklaracije.


Izvoznik podrazumeva osobu na čije ime se vodi izvozna deklaracija i koji je vlasnik robe ili ima slično pravo

raspolaganja robom u vreme podnošenja deklaracije Carini. U slučajevima u kojima slično pravo raspolaganja

robom pripada licu sa sedištem van Kosova, u skladu sa ugovorom prema kome se vrši izvoz, ugovorna

strana na Kosovu smatraće se izvoznikom.

Kliknite ovde za više pojedinosti o deklarisanju izvoza

Bliže informacije o deklarisanju izvoza

U slučajevima u kojima se izvozne formalnosti iz bilo kog razloga ne završe u carinskoj ispostavi odgovornoj

za nadzor mesta u kome se nalazi sedište izvoznika ili gde se roba pakuje ili tovari u izvoznu pošiljku, carinska

ispostava kojoj je podneta carinska deklaracija podnosi kopiju Jedinstvenog administrativnog dokumenta

(SAD) prvopomenutoj carinskoj ispostavi.

U slučajevima u kojima se carinska deklaracija radi na osnovu SAD-a, koriste se 1, 2. i 3. primerak. Carinska

ispostava kojoj je podneta izvozna deklaracija (carinarnica za izvoz) overiće rubriku A i, u slučajevima u

kojima je to odgovarajuće, popuniće rubriku D. Pri odobravanju oslobođenja robe, ona zadržava 1. i 2

primerak a 3. primerak vraća odnosnom licu.

3. primerak SAD-a i robe puštene za izvoz daje se na uvid carinskoj ispostavi pri izlasku.

Izlazna carinska ispostava, u slučaju robe koja se izvozi:

a) železnicom, poštom ili avionom, podrazumeva carinsku ispostavu koja je nadležna za mesto na kome

se roba preuzima u skladu sa jednostrukim prevoznim ugovorom u drugu zemlju putem železničkih,

poštanskih ili avio kompanija;

b) putem vodova i električne energije, podrazumeva ispostavu u kojoj je smešteno sedište izvoznika;

c) drugim sredstvima ili okolnostima koje nisu obuhvaćene tačkama (a) i (b), podrazumeva poslednju

carinsku ispostavu pre nego što roba napusti Kosovo.

Izlazna carinska ispostava potvrdiće da li roba data na uvid odgovara onoj koja je deklarisana i nadgledaće

njihov fizički odlazak. U slučajevima u kojima deklarant navede ‘RET-EXP’ u rubrici 44 ili ukaže na bilo koji

drugi način da želi da mu se vrati 3. primerak, data carinska ispostava potvrdiće fizički odlazak robe

odobrenjem na poleđini 3. primerka i daće dati primerak licu koje ga je dalo na uvid ili, kad to nije moguće,

posredniku imenovanom u rubrici 50 sa sedištem u okrugu izlazne ispostave, kako bi se vratili deklarantu.

Odobrenje će biti u obliku pečata koji prikazuje ime ispostave i datum.


U slučaju podeljenog izvoza, odobrenje se daje samo za robu koja je zaista izvezena. U slučaju podeljenog

izvoza preko nekoliko carinskih ispostava, izlazna carinska ispostava kojoj je dat na uvid 3. primerak, po

dobijanju odgovarajuće obrazloženog zahteva, overava kopiju 3. primerka za svaki deo robe u pitanju, sa

ciljem da se isti da na uvid narednoj relevantnoj izlaznoj ispostavi. Original 3. primerka nosiće i zabelešku o

tome.

U slučajevima u kojima izlazna carinska ispostava utvrdi da roba nedostaje, službenici isto beleže u deklaraciji

koja im je data na uvid i obaveštavaju izvoznu carinsku ispostavu.

U slučajevima u kojima izlazna carinska ispostava utvrdi da roba premašuje deklarisanu količinu, ona odbija

izlazak ove robe sve dok se ne završe izvozne formalnosti.

Kada carinska ispostava utvrdi da postoje nepoklapanja u prirodi robe, ista odbija robu sve dok se ne završe

izvozne formalnosti i istovremeno obaveštava izvoznu carinsku ispostavu.

Kada se radi o robi koja se šalje u drugu zemlju ili kada govorimo o izlaznoj carinskoj ispostavi u tranzitu,

ispostava polaska overava 3. primerak u skladu sa paragrafom 3 i daje ga nazad deklarantu nakon stavljanja

reči ‘Izvoz’, crvenim slovima, na sve primerke tranzitnog dokumenta ili bilo kog drugog dokumenta koji ga

zamenjuje. Izlazna carinska ispostava proverava fizički izlazak robe.

U slučajevima u kojima se roba podložna sporazumu o oslobađanju od akcize šalje u neku drugu zemlju pod

propratnim administrativnim dokumentom predviđenom Zakonom o akcizama, izvozna carinska ispostava

overava 3. primerak SAD-a u skladu sa paragrafom 3 i vraća ga deklarantu, nakon što unese reč ‘Izvoz’

crvenim slovima i stavi pečat pomenut u paragrafu 3 na sve primerke propratnog administrativnog

dokumenta.

Propratni dokumenat poziva se na 3. primerak SAD-a i obratno.

Izlazna carinska ispostava nadgleda fizički izlazak robe i vraća sapotpisniku overeni primerak propratnog

administrativnog dokumenta koji mu je namenjen.

Izvozna carinska ispostava može zatražiti od izvoznika da pruži dokaz da je roba napustila Kosovo.

Usmene deklaracije mogu se dati samo pri izlaznoj carinskoj ispostavi.


U slučajevima u kojima roba napusti Kosovo bez izvozne deklaracije, data deklaracija mora se podneti

retrospektivno od strane izvoznika pri carinskoj ispostavi nadležnoj za mesto u kome se nalazi njegovo

sedište.

Prihvatanje ove deklaracije zavisi od toga da li je izvoznik, dao na uvid, na način zadovoljavajući za odnosnu

carinsku ispostavu, dokaze koji se tiču prirode i količine robe u pitanju i okolnosti pod kojima je ova roba

napustila Kosovo. Kancelarija takođe odobrava 3. primerak SAD-a.

Retrospektivno prihvatanje deklaracije ne isključuje bilo kakve važeće kazne.

U slučajevima u kojima roba čiji je izvoz dozvoljen ne napusti Kosovo, izvoznik odmah obaveštava izvoznu

carinsku ispostavu. 3. primerak relevantnog SAD-a vraća se datoj ispostavi.

U slučajevima u kojima promena u prevoznom ugovoru dovodi do toga da se na Kosovu okonča prevozna

operacija koja je inače trebalo da se okonča van Kosova, kompanije ili organi u pitanju mogu izvršiti izmenjeni

ugovor samo uz saglasnost izlazne carinske ispostave, u slučaju tranzitne operacije, ispostave polaska. U

ovom slučaju vraća se 3. primerak.

Zahtevi u pogledu dokumentacije

Dokumentacija potrebna za izvoz


Dva dokumenta (2) potrebna su za izvozne transakcije:

Carinska robna deklaracija (Vidi primer obrasca u Aneksu 16 Administrativnog uputstva br.

11/2009), i

Komercijalna faktura.

Pored toga, zemlja uvoza može zahtevati sertifikat o poreklu a sertifikat je potreban takođe i ukoliko se

radi o strateškoj robi.

Pružanjem preciznijih informacija o komercijalnim fakturama, izvoznici će biti u boljoj mogućnosti da urede

brže carinjenje prilikom otpravljanja robe sa Kosova u inostranstvo i unutrašnje carinjenje robe kada je roba

namenjena uvozu.

Za bliže informacije o zahtevima oko dokumentacije kliknite na ovaj link.

Bliže informacije o zahtevima oko dokumentacije

Carinska izvozna deklaracija (SAD) može se podneti bilo kojoj carinskoj ispostavi na Kosovu, bez obzira na to

gde će se roba izvesti. Izvozna deklaracija može se podneti kad god a Carina Kosova može prihvatiti da je

roba data na uvid Carini pri podnošenju deklaracije.

Carinske izvozne deklaracije uobičajeno se podnose u elektronskom i štampanom formatu Carini Kosova

tokom radnih dana i radnog vremena. Međutim, Carina, na zahtev i trošak izvoznika, dpzvoljava da se

deklaracija podnese i van imenovanih dana i vremena. Specijalne provizije mogu se naplatiti za ovu uslugu van

uobičajenog radnog vremena i primenjuju se kako bi se isplatili dodatni troškovi u vezi sa pružanjem ove

usluge.

Carinska izvozna deklaracija mora se popuniti korišćenjem kodova navedenih u ovom Vodiču, pod zaglavljem

“Instrukcije i carinski postupci za popunjavanje deklaracije”. Kodovi koji će biti korišćeni za unos podataka na

carinskoj izvoznoj deklaraciji navedeni su u Aneksu 19 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa

odredbe za primenu Zakona o carini”.

Izvoznik ili špediter mora podneti izvoznu deklaraciju bilo kojoj ovlašćenoj carinskoj ispostavi gde mogu ili

gde žele da daju robu na uvid.

Izvozna deklaracija nakon toga koristi se kao tranzitni dokumenat, koji će obuhvatiti kretanje robe od

terminala (gde je podneta izvozna deklaracija) do izlaznog graničnog prelaza. Novi IT sistem ASYCUDA

World koji Carina koristi ima opciju pod nazivom “izvozno odobrenje” kojim carinici na graničnom prelazu

potvrđuju da je roba napustila teritoriju Kosova.

Sofistikovaniji pristup takođe je omogućen sistemom ASYCUDA, koji podrazumeva korišćenje postupka IT (i

garantnih računa), kako bi se pokrilo kretanje robe (deklarisane za izvoz) od carinskog terminala do izlaznog

graničnog prelaza. U ovom slučaju, IT se stvara automatski sa ocenjene izvozne deklaracije i mora se zatvoriti


na izlaznom graničnom prelazu. Čak i u ovom slučaju, operacija “odobravanja izvoza” obavlja se od strane

Carine.

Carinska vrednost izvezene robe

“Carinska vrednost” odnosi se na vrednost robe koja se koristi za proračunavanje carinskih dažbina i poreza i

u statističku svrhu. Pošto se dažbine i porezi uobičajeno ne procenjuju na osnovu izvoza, carinska vrednost

izvezene robe prvenstveno se utvrđuje u statističku svrhu.

Zakon o Carini Kosova pruža ovlašćenje za šest uzastopnih metoda koje treba da se primene prilikom

utvrđivanja carinske vrednosti robe (vidi članove 31 do 40 Zakona). Ove odredbe Zakona zasnovane su na

Sporazumu Svetske trgovinske organizacije (WTO) o carinskom vrednovanju (ACV) pri utvrđivanju carinske

vrednosti uvezene robe (“WTO-ACV” ili “ACV”). Ista načela i prakse takođe se primenjuju za vrednovanje

uvoza u Evropsku uniju.

Dalje, članovi 60 do 82 Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o

carini pružaju detaljnije informacije o carinskoj vrednosti i načinu na koji se utvrđuje vrednost robe. Aneks

12 ovog Administrativnog uputstva predviđa Napomene za tumačenje carinskih vrednosti.

Za bliže informacije o carinskoj vrednosti izvoza pogledajte informacije u Delu 5 ovog Vodiča u

pogledu vrednosti uvezene robe.

Potvrde o poreklu

Potvrda o poreklu predstavlja poseban dokumenat koji identifikuje robu, u kojoj organ ili telo koje je

odgovorno da ga izda, potvrđuje da roba na koju se potvrda odnosi potiče iz jedne konkretne zemlje, kao što

je Kosovo. Ova potvrda može takođe obuhvatati i deklaraciju proizvođača, dobavljača, izvoznika ili drugog

nadležnog lica.

Trgovci ili njihovi predstavnici odgovorni su da pripreme potpune i tačne robne carinske deklaracije za

carinjenje svih pošiljki, bez obzira da li shodno izvoznim, tranzitnim, skladišnim ili drugim carinskim

postupcima.


Jedan od zahteva za podnošenje prihvatljive deklaracije jeste da se priloži kopija komercijalne fakture i potvrda

o poreklu, pored bilo koje tražene dozvole, licence ili potvrda koje se odnose na robu.

Za podrobnije informacije o potvrdama porekla za izvoz, kliknite na ovaj link.

Detaljne smernice namenjene uvoznicima, izvoznicima i špediterima u pogledu potvrda o poreklu

Član 26 do 31 Zakona o Carini Kosova predviđa nadležnost za metode koje moraju da se primene prilikom

utvrđivanja porekla uvezene robe.

Pravila porekla važna su za preferencijalnu trgovinu – na primer, trgovina u sklopu sporazuma CEFTA, robom

koja potiče sa teritorije na kojoj važi CEFTA. Međutim, pravila porekla takođe su važna za nepreferencijalnu

trgovinu– na primer, za obeležavanje zemlje porekla proizvoda. Obeležavanje uvezene robe

nepreferencijalnog porekla uglavnom se odnosi na pružanje informacija od interesa potrošačima.

Utvrđivanje porekla proizvoda u preferencijalnoj trgovini (CEFTA) važno je kako bi se proračunale dažbine i

porez na uvoz. Kako bi se na Kosovo uvezla roba koja potiče sa teritorije ili teritorija potpisnica CEFTE, ne

važe nikakve carinske dažbine. Međutim, trebalo bi napomenuti da roba, koja potiče iz zemalja van CEFTE

(npr. Nemačka, Kina), ali koja se uvozi direktno na Kosovo sa teritorije potpisnice sporazuma CEFTA, ne

može da uđe na Kosovo bez uvozne carinske dažbine, pod uslovima CEFTE. Carinska uvozna dažbina na datu

robu, koja se obično proračunava kao 10% ad valorem, mora se uplatiti u vreme uvoza na Kosovo.

Sporazum STO o pravilima porekla predviđa osnovna načela koja važe na način utvrđivanja porekla

proizvoda. Iako Kosovo nije član STO-a, pravila STO-a uključena su u Sporazum CEFTA.

Pravila o poreklu i njihova primena trebalo bi da olakšaju protok međunarodne trgovine i ne bi trebalo da

stvore bespotrebne prepreke. Svi zakoni, propisi i prakse koji se tiču pravila porekla treba da budu

transparentni a priprema i primena ovih pravila treba da bude nepristrasna, predvidiva, dosledna i neutralna.

Postoje četiri glavna pravila porekla:

Pravila porekla proizvoda koji se u potpunosti uzgajaju, proizvode ili stvaraju na jednoj teritoriji ili

zemlji (kriterijum “potpune proizvodnje”).

Pravila koja su zasnovana na predviđenoj promeni u tarifnoj klasifikaciji od klasifikacije artikala i

materijala upotrebljenih u procesu prerade, do klasifikacije konačnih proizvoda. U slučajevima u

kojima se primenjuje kriterijum promene tarifne klasifikacije, bilo kakvi izuzeci od pravila, moraju

jasno predviđati pod-naslove ili naslove u okviru tarifne nomenklature predviđene pravilom.


Pravila porekla zasnovana na sprovođenju predviđene operacije proizvodnje ili prerade. Kada

govorimo o ovim pravilima, mora se precizno definisati operacija kojom se utvrđuje poreklo

proizvoda.

Pravila porekla zasnovana na dodatoj vrednosti u proizvodnji konačnog proizvoda na jednoj teritoriji

ili zemlji. U slučajevima u kojima se primenjuje kriterijum ad valorem procenta, metoda proračuna

ovog procenta mora se takođe predvideti pravilima.

Roba koja je u celosti proizvedena u jednoj zemlji biće okarakterisana kao roba koja potiče iz date zemlje.

Prema STO-u i CEFTI, sledeći se smatraju potpuno proizvedenim u jednoj zemlji:

k) mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta, teritorijalnih voda ili morskog korita;

l) povrtarski proizvodi posejani ili požnjeveni u zemlji;

m) žive životinje rođene i uzgajane u datoj zemlji;

n) proizvodi životinjskog porekla u datoj zemlji;

o) proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u datoj zemlji;

p) proizvodi dobijeni pomorskim ribolovom i drugim proizvodima dobijenim iz morskih voda

plovilima date zemlje;

q) proizvodi dobijeni pod zastavom fabričkog broda date zemlje isključivo iz proizvoda date

vrste obuhvaćenih gore navedenim paragrafom (f);

r) proizvodi koji se vade iz lučnog zemljišta ili slojeva zemljišta van teritorijalnih voda date

zemlje, pod uslovom da zemlja polaže isključiva prava na dato zemljište ili zemljišne slojeve;

s) smeće i otpad iz procesa proizvodnje i prerade i upotrebljeni artikli, koji su sakupljeni u

datoj zemlji i koji se mogu upotrebiti samo za obnavljanje sirovina;

t) roba proizvedena u datoj zemlji isključivo iz proizvoda pomenutih u gore navedenim

stavovima (a) do (i).

U slučajevima u kojima je roba proizvedena, jednim delom, u dve ili više zemalja:

c) može se smatrati da roba vodi poreklo iz zemlje u kojoj je roba dobila završni oblik u kome je

uvezena u Republiku Kosovo, ili

d) se poreklo robe može utvrditi prema kriterijumu suštinske transformacije.

Upravo ovo predstavlja razlog zašto su pravila porekla od presudnog značaja da se utvrdi zemlja porekla

robe.

Pri utvrđivanju porekla uvezene robe, u skladu sa gore navedenim paragrafom, treba obratiti pažnju na

relevantne protokole CEFTE. Dalje, uslovi koji se odnose na suštinsku transformaciju mogu se definisati

Administrativnim uputstvom Carine Kosova. U skladu sa ovim opštim kriterijumom, smatra se da je roba bila

predmet dovoljne proizvodnje ili prerade u jednoj konkretnoj zemlji kako bi se smatrala robom koja vodi


poreklo iz date zemlje, ukoliko se data roba klasifikuje pod zaglavljima ili pod-zaglavljima nomenklature

Usklađenog sistema, koji se razlikuje od zaglavlja ili pod-zaglavlja svakog od artikala i materijala koji su

upotrebljeni ili potrošeni pri proizvodnji ili preradi uvezene robe, bez obzira na poreklo svakog od datih

artikala i materijala. Neka pravila o poreklu zahtevaju da utvrđeni procenat vrednosti konačnog proizvoda

mora poticati iz same zemlje kako bi se proizvod smatrao onim koji potiče iz date zemlje.

Za bliže informacije o pravilima porekla i utvrđivanju porekla robe u jednoj zemlji, molimo vas stupite u

kontakt sa Službom za poreklo robe Carine Kosova.

Roba koja je u celosti proizvedena u jednoj zemlji biće okarakterisana kao roba koja potiče iz date zemlje.

Prema STO-u i CEFTI, sledeći se smatraju potpuno proizvedenim u jednoj zemlji:

u) mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta, teritorijalnih voda ili morskog korita;

v) povrtarski proizvodi posejani ili požnjeveni u zemlji;

w) žive životinje rođene i uzgajane u datoj zemlji;

x) proizvodi životinjskog porekla u datoj zemlji;

y) proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u datoj zemlji;

z) proizvodi dobijeni pomorskim ribolovom i drugim proizvodima dobijenim iz morskih voda

plovilima date zemlje;

aa) proizvodi dobijeni pod zastavom fabričkog broda date zemlje isključivo iz proizvoda date

vrste obuhvaćenih gore navedenim paragrafom (f);

bb) proizvodi koji se vade iz lučnog zemljišta ili slojeva zemljišta van teritorijalnih voda date

zemlje, pod uslovom da zemlja polaže isključiva prava na dato zemljište ili zemljišne slojeve;

cc) smeće i otpad iz procesa proizvodnje i prerade i upotrebljeni artikli, koji su sakupljeni u

datoj zemlji i koji se mogu upotrebiti samo za obnavljanje sirovina;

dd) roba proizvedena u datoj zemlji isključivo iz proizvoda pomenutih u gore navedenim

stavovima (a) do (i).

U slučajevima u kojima je roba proizvedena, jednim delom, u dve ili više zemalja:

e) može se smatrati da roba vodi poreklo iz zemlje u kojoj je roba dobila završni oblik u kome je

uvezena u Republiku Kosovo, ili

f) se poreklo robe može utvrditi prema kriterijumu suštinske transformacije.

Upravo kada govorimo o robi proizvedenoj u više od jedne zemlje pravila porekla od presudnog su značaja

pri utvrđivanju zemlje porekla date robe.


Pri utvrđivanju porekla uvezene robe, u skladu sa gore navedenim paragrafom, treba obratiti pažnju na

relevantne protokole CEFTE. Dalje, uslovi koji se odnose na suštinsku transformaciju mogu se definisati

Administrativnim uputstvom Carine Kosova. U skladu sa ovim opštim kriterijumom, smatra se da je roba bila

predmet dovoljne proizvodnje ili prerade u jednoj konkretnoj zemlji kako bi se smatrala robom koja vodi

poreklo iz date zemlje, ukoliko se data roba klasifikuje pod zaglavljima ili pod-zaglavljima nomenklature

Usklađenog sistema, koji se razlikuje od zaglavlja ili pod-zaglavlja svakog od artikala i materijala koji su

upotrebljeni ili potrošeni pri proizvodnji ili preradi uvezene robe, bez obzira na poreklo svakog od datih

artikala i materijala. Neka pravila o poreklu zahtevaju da utvrđeni procenat vrednosti konačnog proizvoda

mora poticati iz same zemlje kako bi se proizvod smatrao onim koji potiče iz date zemlje.

Zaglavlje III na početku strane 18 Administrativnog uputstva br. 11/2009 pruža detaljnije informacije o

poreklu robe. Članovi 14 do 19 ovog Administrativnog uputstva pružaju informacije o tome kako utvrditi

poreklo tekstila i tekstilnih proizvoda. Član 26 pruža informacije o potvrdama porekla. Kada je poreklo

proizvoda ili kada poreklo proizvoda treba da se dokaže pri uvozu davanjem na uvid potvrde o poreklu, data

potvrda treba da ispuni sledeće uslove:

d) Da je izdata od strane propisno ovlašćenog tela u tu svrhu u zemlji izdavanja;

e) Da sadržati sve pojedinosti potrebne da se identifikuje proizvod na koji se odnosi, konkretno:

- broj paketa, njihova priroda i obeležja i brojeve na njima,

- vrsta proizvoda,

- bruto i neto težina proizvoda; ove pojedinosti mogu se, međutim, zameniti drugima, kao što

je broj ili obim, kada je proizvod podložan promenama u težini tokom prenosa ili kada se

njena težina ne može potvrditi ili kada se uobičajeno identifikuje datim pojedinostima, i

- ime sapotpisnika.

f) Ista će nesumnjivo potvrditi da proizvod na koji se odnosi potiče iz konkretne zemlje.

Za bliže informacije o pravilima porekla i utvrđivanju zemlje porekla robe, molimo vas stupite u kontakt sa

Službom za poreklo robe Carine Kosova.

PODACI ZA OSTVARIVANJE KONTAKTA O POREKLU UVEZENE ROBE

Adresa Naselje Kupusište, 10000 Priština

Broj telefona + 381 38 540 350

Emejl

Veb stranica www.dogana.rks-gov.net

Radno vreme 08:00 – 16:00

Ostalo

http://www.dogana.rks-gov.net/


Kontrola izvoza

Izvoz (i uvoz) strateške robe podložan je merama kontrole. Strateška roba obuhvata vojnu robu i takozvane

dvonamenske artikle koji se mogu koristiti od strane civila ali se takođe mogu upotrebiti u vojnu svrhu.

Bezbednosni ciljevi i međunarodni sporazumi o strateškoj robi zahtevaju mere kojima će se zakonom

zabraniti izvoz većine datih artikala bez prethodne dozvole. U nekim slučajevima, izvoz i uvoz nekih hemijskih

supstanci i tranzit takođe su podložni kontroli. Međunarodni embargo (donet od strane Ujedinjenih nacija,

Evropske unije ili OEBS-a) sankcije i embargo može podrazumevati zabrane na trgovanje određenom robom,

ograničenja u finansijskim aktivnostima i vizna ograničenja za određena lica i kompanije.

Na Kosovu, trgovina strateškom robom uređena je Zakonom 03/L – 232 o trgovini strateškom robom.

Trgovci moraju dobiti dozvolu u skladu sa ovim Zakonom za izvoz ili uvoz strateške robe. Ukoliko se, kao

trgovac, bavite strateškom robom, trebalo bi da se upoznate sa sadržinom ovog Zakona i njegovim

zahtevima.

Kliknite ovde za objašnjenje Zakona 03/L – 232 Zakon o trgovini strateškom robom.

ZAKON O TRGOVINI STRATEŠKOM ROBOM

Svrha


Ovaj zakon reguliše delatnost državnih institucija Republike Kosovo iz oblasti izvoza, uvoza i tranzita

strateških roba i strateških usluga; kontrole, nadzora, prava i dužnosti stranaka koje učestvuju u poslovnim

aktivnostima iz ove oblasti za krajnjeg korisnika.11

Definicije

Zakon definiše Stratešku robu kao robu koja zbog mera bezbednosti kao i međunarodnih sporazuma koja

to regulišu postaju strateška i obuhvataju vojnu opremu kao i robu koja se dvostruko može koristiti kao i

drugu robu koja postaju strateška zbog njenog krajnjeg korišćenja ili njenog trošenja.12

Vojna roba podrazumeva robu koja je namenjena ali ne i isključivo koja je projektovana sastavljena,

proizvedena ili modifikovana za vojnu upotrebu i koja obuhvata tehnologiju i program koja je namenjena za tu

vrstu robe , navedene u spisku robe za vojnu upotrebu.13

U skladu sa zakonom, “Završna vojna upotreba” podrazumeva sledeće: uključenje u vojne robe nabrojane

u vojnoj listi,spisku; korišćenje opreme za proizvodnju, testiranje i analiziranje, kao i njihovih komponenti, za

razvoj, proizvodnju ili održavanje vojnih roba; upotreba bilo kojeg nezavršenog proizvoda u fabrici za

proizvodnju vojnih roba.14

“Roba za dvojnu upotrebu” podrazumeva robe, uključujući programe i kompjutersku tehnologiju, koja se

može koristiti i za civilne i za vojne svrhe i da bude obuhvaćena i roba koja se može koristiti za ne-

eksplozivne svrhe koje na bilo koji način mogu pomoći u proizvodnji nuklearnog naoružanja ili bilo koje vrste

nuklearnih eksplozivnih sredstava.15

11 Čl. 1

12 Čl. 2.1.1.3

13 Čl. 2.1.1.4

14 Čl. 2.1.5.1-5

15 Čl. 2.1.6


“Izvoz strateške robe – slanje ili iznošenje strateških roba van teritorije Kosova, uključujući i ponovni

izvoz strateških robe, transmisiju softvera i tehnologija putem elektronskih medija, putem faksa, telefona,

elektronske pošte, ili bilo kojim drugim elektronskim putem sa destinacijom van Kosova.16

Komisija

Zakon predviđa da Komisija ima zadatak da odobrava licence, anulira, suspenduje, prepravlja ili povlači izdate

licence za izvoz, uvoz i tranzit strateških roba.17 Komisija ima mandat da utvrdi listu strateških roba i

usluga.18

Odgovornost za kontrolu strateške robe

Ministarstvo je institucija odgovorna za izradu strateških roba nadzor obavlja upravne i stručne poslove za

Komisiju.19

Izvoz i uvoz strateške robe i usluga

Vlada na predlog Ministarstva usvaja Odluku za pripremanje spiska strateških roba i usluga, u skladu sa

spiskom nevojnih smrtonosnih roba u komercijalne svrhe.20 Ministarstvo je uz odobrenje Komisije,

odgovorno je da izda izvozne ili uvozne dozvole posebno za svaki izvoz ili uvoz sa trajanjem do šest (6)

meseci.21

Licence

Dozvola za izvoz se traži u sledećim slučajevima:

posle dobijanja informacija od određenih ovlašćenih organa iz mesta za destinaciju strateških roba o

kome je reč ili mogu da se koriste ž, u potpunosti ili delimično, za upotrebu u cilju razvoja,

proizvodnje, pouke, delovanja, održavanja, skladištenja, identifikaciju, otkrivanja o proširenju

hemijskog naoružanja, biološkog ili atomskog ili drugih atomskih sredstava, atomskih sredstava ili

razvoja, proizvodnje, održavanja i skladištenja raketa sposobnih za slanje takvog naoružanja:

16 Čl. 2.1.10

17 Čl. 2.1.17

18 Čl. 3.5

19 Čl. 4.1

20 Čl. 6

21 Čl. 7.1, 2, 4


za stratešku robu u slučaju kada zemlja koja kupuje ili zemlje u kojoj je krajnja destinacija, odredište

je subjekat embarga od usvojen od strane Saveta Bezbednosti OUN-ja, odnosno, odluke koje je

delovanje shodno odluci Organizacije za bezbednost i saradnji u Evropi (OSBE) ili Evropske

Zajednice, i ako je izvoznik bio upoznat od strane određenog Ministarstva, da artikli o kome se

govori su ili mogli su biti upotrebljeni sa ciljem u potpunosti ili delimično korišćeni u vojne svrhe;

uključivanje u robe za vojne potrebe iz spiska roba za vojne svrhe;

upotreba opreme za proizvodnju, testiranje i analizu njihovih komponenti, razvoj, proizvodnju ili

održavanje opreme za vojnu upotrebu iz liste roba za vojnu upotrebu;

upotreba bilo koje neobrađene robe u fabrici za proizvodnju roba za vojnu upotrebu iz liste roba za

vojnu upotrebu;

za robu sa dvojnom upotrebom koje jesu ili mogu biti, u potpunosti ili delimično, kao deo ili

komponenta roba za vojnu upotrebu iz liste roba za vojnu upotrebu, koje se izvozene iz Republike

Kosovo bez dozvole za izvoz ili u suprotnosti sa izdatom dozvolom za izvoz.22

Licenca se izdaje od strane Ministarstva uz odobrenje Komisije, osim slučajeva kada:

ovlašćenje za uvoz strateških roba određenih za KSS i Nadležne Državne Institucije Bezbednosti

Kosova izdaju se od strane Ministarstva Sigurnosnih Snaga ili Ministarstva Unutrašnjih Poslova;

ovlašćenje za privremeni izvoz strateških roba za Ministarstvo Sigurnosnih Snaga i Državnih

Ovlašćenih Bezbednosnih Institucija izdaju se od strane strane Ministarstva Sigurnosnih Snaga ili

Ministarstva Unutrašnjih Poslova;

ovlašćenje za uvoz strateških roba dobijenih kao donacije od strane Kosovske Vlade bit će izdata od

strane Ministarstva Sigurnosnih Snaga ili Ministarstva Unutrašnjih Poslova, ako je takva roba određena

ili spadaju u njihovu nadležnost ili u nadležnosti Državnih institucije sigurnosnih ovlašćenih snaga.

ovlašćenje za izvoz strateških roba zasnovana na sporazumima potpisanim od strane Vlade Republike

Kosovo će biti izdate od strane Ministarstva Sigurnosnih Snaga;

ovlašćenje za izvoz strateških roba i usluga koje deluju unutar jedne vojne ili humanitarne misije će

biti izdata od strane Ministarstva Sigurnosnih Snaga;

ovlašćenje za izvoz, uvoz i tranzit strateških roba koje će biti korišćene za istraživačke aktivnosti

koje imaju za cilj sprovođenje ovog zakona će biti izdata od odgovarajućih kancelarija Vlade koje su

ovlašćene da sprovode ovaj zakon;

Licencu za tranzit preko teritorije Republike Kosovo izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.23

Na zahtev uvoznika, Ministarstvo izdaje uverenje za krajnijeg korisnika za uvoz strateških roba i usluga.24

Pre otpočinjanja izvoznih ili uvoznih aktivnosti, osobe koje obavljaju ove aktivnosti su obavezne da se

registruju u registar izvoznika i uvoznika strateških roba i usluga.25

22 Čl 7.5.1-5

23 Čl 7.1-7

24 Čl. 8.1


Procedura za upis u registar

Upis u registru uvoznika-izvoznika i ponuđača usluga vezanih za strateške robe će biti preduslov za

aplikaciju za licencu za uvoz ili izvoz vojne opreme i strateških i usluga.

Upis u registar će se obavljati u skladu sa pismenim zahtevom potpisan od odgovornog lica pravnog

ili fizičkog lica.

Ministarstvo će stvoriti i održavati Registar izvoznika, uvoznika i ponuđača usluga vezanih za vojne

robe.

Predsedavajući, članovi i alternativni članovi Komisije će imati pravo na informativni pristup registru.

Treće stranke će imati pristup registru navedenom u stavu 1 ovog člana u slučaju da stranke imaju

jedan opravdani interes u tome.

Ministarstvo odbija da da informaciju ako interes podnosioca zahteva nema adekvatno opravdanje.

Procedura za održavanje registra će biti definisana podzakonskim aktom donetim od strane

ministra.26

Prijava za upis u registar

Podnosilac zahteva je obavezan da osim podnese dole zahtevanu dokumentaciju:

jednu (1) overeno kopiju odluke izdate od Ministarstva Unutrašnjih Poslova za izvršavanje aktivnosti

za trgovinu sa oružjem, municiju ili eksplozivnih supstanci (ako je primenljivo);

fiskalni broj osobe;

uverenje o PDV;

broj uverenja o izvozu od strane Carine;

verifikacija od kompetentnog autoriteta da odgovorna osoba koja deluje u ime pravnog subjekta nije

osuĎivan ili pod istragom ili da nije osuđivan za kriminalno delo ili kršenje vezano za „strateške robe“

ne više od šest (6) meseci;

naziv banke i overeni dokument od strane banke deponenta kopija zadnjeg stanja računa i bilansa

uspeha, potvrdu da osoba nije bila pod blokadom u zadnjih šest (6) meseci, jednu (1) kopiju uverenja

sa deponovanim potpisom;

jednu (1) izjavu o broju i strukturi zaposlenih;

jednu (1) izjavu da odgovorna osoba koja deluje u ime pravnog lica ili privrednika je u obavezan da

omogući kompetentnom nadzornom telu organu da vrši nadzor i kontrolu nad datim izvozom i

transakcijama uvoza, kao i kontrolu prostorija skladištenja kao i transportnih sredstava.27

25 Čl 9.1

26 Čl. 10.1-7

27 Čl.11.1.1-8


Odbijanje za upis u registar

Ministarstvo može odbiti upis u registar ako:

konstatuje da su informacije netačne ili ako predati dokumenti imaju elemente da su falsifikovani i da

su dodati uz zahtev za registraciju u registar;

pet (5) godina pre odluke za registraciju u registar, aplikant je bio odgovoran za kršenje

zakonodavstva vezanog za uvoz, izvoz i tranzit strateških roba ili jedne norme izdate na osnovu njega;

pet (5) godina pre odluke za registraciju u registar, aplikant je bio odgovoran za kršenje

međunarodnih sankcija;

ako je protiv aplikanta započeta krivična procedura vezana za prekršaje.28

Procedura po kojoj se zahteva dozvola za izvoz i uvoz

Svaki uvoz, izvoz ili tranzit strateških roba i usluga se dozvoljava na osnovu jedne individualne licence29.

Globalna licenca se može izdati na osnovu jedne autorizacije date jednom određenom izvozniku vezano za

jednu vrstu ili kategoriju strateških roba i usluga, zasnovano na odobrenju Komisije i jednu opštu licencu

odobrenu od Komisije i objavljenu od strane Ministarstva. Komisija može da izdaje licence ako konkurenti

ispune uslove koje ona smatra potrebnima. 30 Ministarstvo može izdati izvozniku opštu dozvolu za izvoz iste

vrste robe, za jednu ili više zemalja, imajući u vidu tip strateške robe, tip i trajanje poslova izvoza i zemlju u

koju se roba izvozi.31 Na zahtev Komisije, Ministarstvo će pripremiti podzakonski akt za postupak aplikacije.32

Vezano za zahtev, komisija će odlučiti u okviru trideset (30) dana od dana podnošenja prijave, ili u okviru

šesdeset (60) dana ukoliko je postupak,a ko je to neophodno za dalja dodatna istraživanja radi usvajanja

licence.33 Ministarstvo će izdati zahtevanu dozvolu u roku od sedam (7) dana nakon odobrenja od strane

Komisije.34 U slučaju da Komisija odbije da izda odobrenje za zahtevan izvoz ili uvoz, Ministarstvo je

obavezno da informiše podnosioca u roku od sedam (7) dana o nemogućnosti izdavanja licence za izvoz ili

uvoz od strane Komisije.35

28 Čl.12.1.1-4

29 Čl 15.1

30 Čl 15.2

31 Čl. 15.4

32 Čl. 15.4

33 Čl.16.1

34 17.1

35 Čl. 17.2


Dokumentacija za izvoz strateških roba ili usluga

Dokumentacija vezana za izvoz strateške robe i usluga, treba sadržati sledeće informacije:

opis robe na osnovu koga je moguće jasno klasifikovati robu, na osnovu odredbama ovog zakona ili

nomenklaturi carinskih tarifa ili UN klasifikaciji opasnih roba ;

količina robe u mernim jedinicama i neto težina robe;

puno ime i adresa izvoznika i odgovarajuće informacije iz sudskog registra;

puno ime i adresa primaoca robe;

upotreba od određenog konačnog korisnika, puno ime i adresa finalnog korisnika robe;

opis tehničke pomoći, puno ime i adresa primaoca tehničke pomoći (ako je primenjivo).36

Važnost licence

Licenca se izdaje za jednu (1) godinu i može se produžiti za još šest (6) meseci na zahtev izvoznika.37

Obustava licence

Ministarstvo može doneti odluku o prekidu validnosti dozvole ukoliko se pokaže da:

jedan ili više uslova pod kojima je dozvola izdata više ne postoji;

ako je dozvola izdata na osnovu netačne ili nepotpune informacije, i da je podnosilac znao da je takva

informacija netačna ili nepotpuna;

putem zahteva osobe kojoj je dozvola izdata.38

Obaveze lica koja se bave uvozom iz izvoza strateškom robom

Osobe koje se bave izvozom ili uvozom roba, dužni su da:

održavaju posebne registre za izvršene transakcije na osnovu ovog Zakona i da čuvaju dokumentaciju

za te transakcije, najmanje dvadeset (20) godina posle završetka izvoza ili uvoza;

36 Čl. 18.1-6

37 Čl 19.5

38 Čl.22.1-3


poštuju uslove prema kojima je izdata dozvola i da odmah obaveste Ministarstvo za svaku nastalu

promenu;

za svaku promenu u podacima jednog agenta ili finalnog korisnika, da obavesti u pisanoj formi

Ministarstvo u roku od deset (10) dana od datuma nastanka promena;

da u roku od petnaest (15) dana po završetku izvoza i uvoza, obavesti u pisanoj formi Ministarstvo za

izvršene izvoze ili uvoze roba i da predstavi dokumentaciju na osnovu koje je izvršen izvoz, odnosno

uvoz;

na zahtev Ministarstva, da osigura potvrdu prijema roba;

da poštuju druge obaveze koje proizilaze iz dozvole izdate na osnovu ovog Zakona.39

Dokumentacija za aplikaciju za licencu

Aplikacija iz člana 23, stav 4 ovog zakona treba da sadrži sledeća dokumenta i to:

obaveštenje za završetak izvoza, odnosno uvoza;

jednu (1) kopiju dozvole, na osnovu koje je izvršen izvoz, odnosno uvoz roba;

kopiju carinske deklaracije Republika Kosovo;

serijski brojevi oružja, delovi oružja ili druge opreme, i

ostalu dokumentacija, zavisno od vrste roba.40

Nadzor

Nadzor i izvršenje obaveza obavlja organ koji je izdao dozvolu u saradnji sa drugim organima uključenim u

proces izdavanja dozvole, i drugih državnih organa u skladu sa njihovim odgovornostima. 41 Izvršenje nadzora

uključuje nadzor pre, u toku i posle izdavanja licence. 42 Rezultati sprovođenja izvršenog nadzora se putem

jednog pisanog izveštaja predaje odgovornom Ministru. 43 U slučaju neregularnosti, Ministar obaveštava druge

kompetentne državne organe za daljnje korake.44

Izdavanje potvrde o strateškoj robi

39 Čl 27.1-6

40 Čl. 29.1-3

41 Čl. 40.1

42 Čl 40.2

43 Čl.40.3

44 Čl. 40.4


Ako zemlja uvoznik strateške robe zahteva uverenje za izvoz te robe od kompetentnog tela Republike

Kosovo, uverenje za robu sa dvojnom namenom se izdaje od Ministarstva.45

Sadržina dokumentacije koja se odnosi na izvoz strateške robe i usluga

Dokumentacija koja je u vezi sa izvozom strateških roba i usluga za identifikaciju strateških roba i usluga treba

da sadrži sledeće podatke:

opis robe na osnovu koje je moguća jasna klasifikacija robe po odredbama člana 43. ovog zakona ili

nomenklature carinskih tarifa;

1.2. količina robe u mernim jedinicama kao i neto težina robe;

1.3. ime i puna adresa izvoznika kao i odgovarajući podaci iz Sudskog Registra;

1.4. ime i puna adresa onog kome se dostavlja roba;

1.5. krajnja upotreba robe za koju je namenjena, ime i puna adresa krajnjeg korisnika robe;

opis tehničke pomoći, ime i puna adresa primaoca usluga.46

Dokumentacija iz stava 1. ovog člana kao što su nalozi, računi, ugovori, liste o preuzetoj robi, liste o

dostavljenoj robi, posedovne liste, dnevnik posedovnih listova i ostala dokumentacija), izvoznik treba da čuva

najmanje pet (5) godina od kraja kalendarske godine u kojoj je takav izvoz obavljen za strateške robe.47

Informisanje od izvoznika u vezi izvoza

Izvoznik je u obavezi da u roku od sedam (7) dana od dana izvoza strateške robe obavesti ministarstvo u vezi

sa izvozom, i da prikaže broj dozvole za izvoz na osnovu koje se obavlja dati izvoz.48

Nadzor izvoza strateške robe

Nadgledanje izvoza strateških roba kao i procena usklađenosti robe sa dozvolom za izvoz obavlja Kosovska

carina.49

Kaznene odredbe

45 Čl. 46.1

46 Čl. 48.1-6

47 Čl 48.2

48 Čl 49.1

49 Čl. 50.1


Novčanom kaznom od deset hiljade (10.000) do pedeset hiljade (50.000) € i zatvorom od jedne (1) do pet

(5) godina, kazniće se lice koje je izvezlo robu bez licence prema vojnom spisku ovoga zakona, falsifikovalo

izvode ( certifikate ) zadnjeg korisnika i koje ne obaveštava Ministarstvo u vezi sa izmenama krajnjeg cilja za

upotrebu robe iz vojnog spiska, kod kojih izmena je došlo nakon davanja licence za izvoz u onoj meri u kojoj

može da ugrozi:

izvršenje međunarodnih obaveza Kosova;

interese spoljne politike Republike Kosovo.50

Ako krivično delo iz stava 1. ovog člana prouzrokuje smrt više lica, izvršioci ovog dela kazniće se zatvorom

od deset (10) do petnaest (15) godina.51

Kaznene mere za pravna lica

Novčanom kaznom do petnaest hiljade (15.000) € do pedeset hiljade (50.000) € kazniće se pravno lice ako

pokušava da izvozi ili je izvozilo robu sa spiska ovog Zakona, bez licence ili na

Novčanom kaznom u iznosu od pet hiljade (5.000) € do petnaest hiljade (15.000) € kazniće se prema stavu 1

ovog člana, odgovorno lice pravnog lica.52

50 Čl 52.1.2

51 Čl 52.2

52 Čl 53.2


7. Korisni carinski postupci

Carinske odluke

Međunarodna je “najbolja praksa” da Carina pruži obavezujuće odluke (poznate kao “obavezujuće

informacije”) trgovcima kako bi se olakšalo njihovo poštovanje carinskih zahteva. Ove odluke izdaju se

na zahtev i zasnivaju se na informacijama pruženim od strane kandidata. Uvoznici i izvoznici mogu nakon

toga dati na uvid osudu (ili njen pozivni broj) kako bi se ubrzala prerada njihove robe. Najbolja praksa

takođe ograničava sposobnost Carine da opozove odluke retroaktivno i bez prethodnog obaveštenja

odnosnim strankama.

Utvrđivanje tarifne klasifikacije, porekla robe i utvrđene stope uvozne dažbine, PDV, poreza na akcizu i

bilo kojih drugih nameta, i metodologija vrednovanja može biti veoma složeno za određenu robu.

Carinska odluka obezbeđuje da nomenklatura za tarifnu klasifikaciju bude upotrebljena ispravno od

strane Carine Kosova. Odluka je obavezujuća sve dok se ne opozove ili izmeni. Odluke pružaju izvesnost

uvozniku ili njegovom ili njenom predstavniku, u smislu načina klasifikacije robe i samim tim olakšavaju

zahteve oko dokumentacije potrebne za carinjenje robe na granici. Odluke mogu takođe pomoći

povodom metodologije utvrđivanja carinske vrednosti, porekla robe i primene dažbina, poreza i drugih

nameta.

Zakon o Carini Kosova (član 18) predviđa da nakon podnošenja propisnog zahteva od strane

zainteresovane stranke, Carina može izdati obavezujuću odluku u smislu tarifne klasifikacije ili porekla

robe. Odluka ostaje na snazi 6 godina u smislu tarifne klasifikacije i 3 godine za utvrđivanje porekla, osim

ukoliko se promene pravni zahtevi ili ukoliko se ne ispune predviđeni uslovi. U ovom trenutku ne postoji

nijedna odredba koja se odnosi na obavezujuće odluke kada govorimo o utvrđivanju stope dažbina i

poreza ili metodologiji vrednovanja.


Za dodatne informacije o obavezujućim odlukama, molimo vas kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o obavezujućim odlukama

Obavezujuće odluke ili “obavezujuće informacije” podrazumevaju informacije o tarifnoj klasifikaciji,

metodologiji vrednovanja ili porekla robe koji su obavezujući za uvoznika i Carinu Kosova. Pod

uobičajenim okolnostima, obavezujuće informacije pružaju se u obliku pismene odluke Carine Kosova.

Članovi 12 do 18 Zakona o Carini predviđaju nadležnost Carine Kosova da pruži obavezujuće uslužne

informacije trgovcima. Dalje, članovi 8 do 13 Administrativnog uputstva br. 11/2009 koji predviđa

odredbe za primenu Zakona o carini pružaju detaljne informacije o “obavezujućim informacijama”,

uključujući i smernice o načinu podnošenja zahteva za dobijanje obavezujućih informacija.

Carinske odluke ili “obavezujuće informacije” predstavljaju način da se olakšaju trgovinske usluge koje

Carina Kosova pruža trgovcima (obično uvoznicima) koji žele da znaju, pre ostvarivanja trgovinskih

transakcija, koje obaveze će imati kada zapravo budu pristupili datoj transakciji. Cilj carinske odluke

jeste da pruži predvidivost u vidu pružanja prethodnih informacija trgovcima o iznosu prihoda koji će se

isplatiti prilikom same transakcije, zajedno sa bilo kojim drugim obavezama, kao što je zahtev za

dobijanje licence, dozvole ili potvrde.

Kako bi se utvrdilo koliko prihoda će biti isplativo u vezi sa budućim transakcijama, uvoznici mogu

podneti zahtev Carini Kosova da unapred donese obavezujuću odluku (“obavezujuće informacije”) o

klasifikaciji proizvoda, utvrđene zemlje porekla proizvoda i uspostavljene uvozne dažbine, PDV-a, akcize i

bilo kojih drugih nameta, u ovim slučajevima.

Zahtevi za dobijanje obavezujućih informacija moraju se podneti putem obrasca u skladu sa primerkom

prikazanim u Aneksu 1 Administrativnog uputstva br. 11/2009.

Zahtevi za dobijanje obavezujućih tarifnih informacija moraju sadržati sledeće podatke:

a) ime i adresu imaoca;

b) ime i adresu kandidata u slučajevima u kojima dato lice nije imalac;

c) detaljan opis robe koji omogućava njeno identifikovanje i njenu klasifikaciju u carinskoj

nomenklaturi;


d) sastav robe ili bilo koje druge metode pregleda upotrebljene kako bi se ovo utvrdilo, u

slučajevima u kojima klasifikacija zavisi od toga;

e) bilo koje uzorke, fotografije, planove, kataloge i druga dokumenta na raspolaganju koja mogu

pomoći Carini da izvrši ispravnu klasifikaciju robe u carinskoj nomenklaturi, koja će biti

priložena u aneksu;

f) klasifikaciju predviđenu od strane podnosioca zahteva;

g) saglasnost o pružanju prevoda bilo kog priloženog dokumenta na jednom od službenih jezika

Kosova, u slučaju da se zahtevaju od carinskih organa;

h) bilo koje pojedinosti koje će biti tretirane kao poverljive;

i) naznaka kandidata da li je, po njegovom znanju, već podnet zahtev za dobijanje obavezujućih

tarifnih informacija za identičnu ili sličnu robu, ili je ista izdata na Kosovu;

j) prihvatanje da se pružene informacije mogu sačuvati u bazi podataka Carine i da se

pojedinosti o obavezujućim tarifnim informacijama, uključujući bilo kakvu fotografiju(e),

skice, brošure itd. mogu objaviti javno na internetu, sa izuzetkom informacija koje je

kandidat okarakterisao poverljivim; važe odredbe o zaštiti informacija na snazi.

Zahtevi za dobijanje obavezujućih informacija o poreklu, moraju obuhvatiti sledeće:

a) ime i adresu imaoca;

b) ime i adresu podnosioca zahteva u slučajevima u kojima dato lice nije imalac;

c) važeću pravnu osnovu, u svrhu članova 11 i 11B Zakona;

d) detaljan opis robe i njenu tarifnu klasifikaciju;

e) sastav robe i bilo koje metode razmatranja upotrebljene kako bi ovo utvrdilo i njihova cena

nakon radova, po potrebama;

f) uslovi koji omogućuju da se utvrdi poreklo, upotrebljeni materijali i njihovo poreklo, tarifna

klasifikacija, odgovarajuće vrednosti i opis okolnosti (pravila o promeni tarifnog zaglavlja,

dodatoj vrednosti, opis rada ili procesa i bilo koje drugo konkretno pravilo) koje omogućava

da se dati uslovi i ispune; posebno, pomenuće se konkretno primenjeno pravilo utvrđivanja

porekla i poreklo predviđeno za datu robu;

g) bilo koji primerci, fotografije, planovi, katalozi ili druga raspoloživa dokumenta o sastavu

robe i njihovih sastavnih materijala a koji može pomoći u opisivanju procesa proizvodnje ili

prerade datim materijalima;

h) sporazum o obezbeđivanju prevoda bilo kog priloženog dokumenta na jednom službenom

jeziku Kosova, ukoliko se isto zahteva od strane carinskih organa;

i) bilo koje pojedinosti treba da se tretiraju kao poverljive, bez obzira da li se odnose na

javnost ili na administraciju;

j) naznaka kandidata o tome, da li se, prema njegovom znanju i verovanju, obavezujuće tarifne

informacije ili obavezujuće informacije o poreklu robe ili materijala, identične ili slične onima

pomenutim u tačkama (d) ili (f) već primenjuju ili su izdate na Kosovu;

k) saglasnost da se pružene informacije čuvaju u javno pristupačnoj bazi podataka carinskih

organa; međutim, osim kao što je predviđeno u članu 16 Zakona, mogu važiti odredbe na

snazi na Kosovu koje uređuju zaštitu informacija.


Obavezujuće informacije pružaju se od strane Carine Kosova u pismenoj formi podnosiocima zahteva, u

najkraćem mogućem roku:

a) Tarifna pitanja: ukoliko nije bilo moguće obavestiti podnosioca zahteva o obavezujućim

tarifnim informacijama u roku od tri meseca od prijema zahteva, Carina će stupiti u kontakt

sa podnosiocem zahteva kako bi se objasnio razlog zakašnjenja i kako bi se ukazalo kada bi

trebalo da očekuju da će biti u mogućnosti da pruže ove informacije.

b) Pitanja porekla: informacije se pružaju u vremenskom roku od 150 dana od datuma

prijema zahteva.

Obavezujuće informacije pružaju se na obrascu pruženim u Aneksu 2 (obavezujuće tarifne informacije) ili

Aneksu 3 (obavezujuće informacije o poreklu) u Administrativnom uputstvu br. 11/2009. Obaveštenje

će sadržati informaciju o tome koji podaci će biti tretirani kao poverljivi. Pravo žalbe pomenuto u članu

291 Zakona o carini biće pomenuto.

Imalac obavezujućih informacija može ih upotrebiti za konkretnu robu samo u slučajevima u kojima je

Carina Kosova utvrdila:

a) tarifna pitanja: da je roba u pitanju u skladu sa svim aspektima opisanim u

predstavljenim informacijama;

b) pitanja porekla: da je roba u pitanju i okolnosti koje utvrđuju njeno poreklo, u

skladu u svakom pogledu sa onima opisanim u predstavljenim informacijama.

Odluka koja sadrži “obavezujuće informacije” uobičajeno važi na period od šest godina u slučaju tarifa i

tri godine u slučaju porekla, od dana izdavanja.

Međutim, odluka koja pruža obavezujuće informacije biće poništena u slučajevima u kojima se zasniva na

netačnim ili nepotpunim informacijama podnosioca zahteva.

Obavezujuće informacije prestaće da važe:

a) U slučaju tarifnih informacija, u slučajevima u kojima:

(i) se osvoje nove zakonske odredbe a date informacije više nisu u skladu sa ovim odredbama;


(ii) više nisu u skladu sa tumačenjem carinskih tarifa važećih na Kosovu, izmenom pravila za tarifnu

klasifikaciju robe, u skladu sa članom 24 (6);

(iii) u slučajevima u kojima se ukida ili menja u skladu sa članom 15, pod uslovom da se ukidanje ili

izmena napomenu imaocu.

Datum kada obavezujuće informacije prestaju da važe u slučajevima navedenim u tačkama (i) i (ii)

podudaraće se sa datumom primene pomenutih mera.

b) U slučaju informacija o poreklu u slučajevima u kojima:

(i) se usvajaju zakonske odredbe ili se sklapa sporazum od strane Kosova a informacije više nisu u skladu

sa ovim odredbama;

(ii) više nisu u skladu sa objašnjenjima i mišljenjima usvojenim u svrhu tumačenja pravila o poreklu;

(iii) se ukida ili menja u skladu sa članom 15, pod uslovom da je imalac obavešten unapred.

Imalac obavezujućih informacija koje prestaju da važe i dalje može upotrebiti ove informacije u periodu

od šest meseci od datuma objavljivanja ili obaveštavanja, pod uslovom da imalac sklopi obavezujuće

ugovore za kupovinu ili prodaju date robe, na osnovu obavezujućih informacija, pre usvajanja date mere.

Klasifikacija ili utvrđivanje porekla obavezujućih informacija može važiti, u uslovima predviđenim

isključivo u svrhu utvrđivanja uvoza ili dažbina.

Ukoliko su potrebne detaljnije informacije o poreklu robe, molimo vas pogledajte strane 18 do 33

Administrativnog uputstva br. 11/2009.

Prethodeća odluka

Prethodeća odluka je formalno obaveštenje Carine upućeno trgovcu oko načina na koji će Carina

tretirati uvoz. Nasuprot obavezujućim odlukama koje su prethodno razmatraju, zahtevi za izdavanje

prethodećih odluka moraju se podneti a ista se mora doneti pre uvoza bilo kakve odnosne robe i ocene

Carine u pogledu date robe. Prethodeća odluka predstavlja dokazano sredstvo olakšavanja trgovine kako

za uvoznike tako i za carinske uprave. Međunarodna je “najbolja praksa” da se prethodeće odluke izdaju

oko sledećih mera:53

(a) Tarifna klasifikacija robe [[uključujući] primenjenu dažbinu za proizvod [ili, u slučajevima

u kojima je odgovarajuće, način proračunavanja primenjene dažbine za dati proizvod;

53 Ova pitanja navedena su u nacrtu Sporazuma o olakšavanju trgovine STO-a, član 3.


(b) Odgovarajuća metoda i primena metode koja će biti upotrebljena za utvrđivanje carinske

vrednosti u konkretnom skupu činjenica;

(c) Primenu zahteva za povraćaj dažbina, odlaganje, [ili druge vidove oslobađanja od

carinskih dažbina;

(d) Primena zahteva za kvote, uključujući tarifne kvote;

(e) Poreklo robe;

(f) Dažbine i naplate koje će biti primenjen [[ili] [i], u slučajevima u kojima je odgovarajuće,

informacije o načinu proračunavanja datih dažbina i naplata.

(g) Dodatna pitanja koje jedna zemlja smatra odgovarajućim za izdavanje prethodećih

odluka;]

Zakon o Carini Kosova u ovom trenutku ne ovlašćuje konkretno donošenje prethodećih odluka

po imenu. Međutim, Carina trenutno ima praksu izdavanja prethodećih odluka u pogledu

pitanja klasifikacije i porekla.

Pojednostavljeni carinski postupci

Pojednostavljeni postupci sačinjavaju značajan deo moderne carinske administracije. Pojednostavljeni

postupci mogu učiniti da carinska obrada uvezene robe bude mnogo manje komplikovana i, imajući u

vidu vrstu postupka, manje vremenski zahtevna. Glavna prednost koju nude leži u tome što prvobitno

omogućavaju da se popuni deklaracija robe bez svih inače zahtevanih pojedinosti. Ispuštene pojedinosti

treba da budu saopštene tek kasnije. U skladu sa prethodno dobijenim ovlašćenjima, ovi podaci mogu

takođe biti iskombinovani za uvezenu robu u konkretnom vremenskom periodu na jednoobraznoj,

dopunskoj deklaraciji a uvozne dažbine i porezi plaćaju se u jednom iznosu. Pojednostavljeni postupci

(koji su ponekada i poznati pod imenom “lokalni postupci”) postoje sa namerom da se smanji vreme

carinjenja prilikom uvoza i izvoza kao i troškovi za trgovce koji su poznati po dobrovoljnom poštovanju

carinskih pravnih i regulatornih zahteva i koji su shodno tome klasifikovani kao oni sa “niskim nivoom

rizika”.


Zakon o Carini Kosova (2008) odobrava primenu pojednostavljenog postupka u članu 80. Zakon je

izmenjen i dopunjen 2011. godine (Zakon br. 04/L-099) kako bi ovlastio dodatne pojednostavljene

postupke u vezi sa ovlašćenim privrednim operaterima i upotrebe skraćenih deklaracija. Ovi dodatni

pojednostavljeni postupci još uvek nisu primenjeni.

Kliknite ovde za dodatne informacije o pojednostavljenom postupku

Dodatne informacije o pojednostavljenim postupcima

U rezimeu, član 80 Zakona o carini predviđa sledeće:

“ Za pojednostavljene kompletiranja i formaliteta i postupaka sto vise je moguce , da se

osigurava za pravno sprovodjenje postupaka , Carina moze prema uslovima predvidjenog

sa Administrativnom Upustvom za sprovodjenje ovoga zakonika54, da dozvoli:

a) Deklaracije od Člana 61 da ne sadrzava sve odredjene podatke shodno stavu 1 tog

Člana, ili drugih predvidjenih dokumenata shodno stavu 2 da se ne udruze

deklraciju.

b) Jedan komercijalni ili adminstrativni dokumenat koji se prati sa zahtevom da se

postave pod carinskom postupku , da se postave umeso deklaracije predvidjeno

Članom 66;

c) Za postavljane robe u carisnkom postupku u rijec sa datih podacima u evidenciju

; u ovom slucaju Carina moze da pribegava zahtev za predstavljane robe u Carinu

54 “Administrativno uputstvo br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”


od strane deklaranata.

Pojednostavljena deklaracija , komercijalni dokumenat ili administrativni ili inuesenje

podataka u evidenciju treba najmenaj da sadrzi podace za identifikaciju robe .Kada se

unese podaci u evidenciju za robu , treba imat i datum unesenja podataka u evidenciju.”

Pojednostavljeni postupci zapravo predstavljaju usklađene obaveze, koje se mogu ponuditi na diskreciju

lokalnog upravnika carinske ispostave, obično pošto trgovac i trgovinske transakcije ne nose nikakav ili

nose veoma malu opasnost nepoštovanja ovih zahteva. U nekim slučajevima, pojednostavljeni carinski

postupci mogu imati oblik pojednostavljenih carinskih deklaracija.

Obrazac zahteva Ovlašćenja za pojednostavljeni postupak predviđa sledeće:


CARINA KOSOVA

ZAHTEV OVLAŠĆENJA ZA PRIMENU POSTUPKA ZA POJEDNOSTAVLJENO

DEKLARISANJE ZA PUŠTANJE ROBE U SLOBODAN PROMET

1. Podnosilac zahteva (Unesite ime, prezime, adresu i broj telefona podnosioca zahteva. Ovlašćenje se izdaje

podnosiocu zahteva)

2. Roba koja se deklariše za puštanje u slobodan promet pojednostavljenom deklaracijom

Tarifni kod shodno

carinskoj tarifi Kosova

(osmocifreni)

Opis (trgovinski i/ili tehnički)


3. Carinska ispostava kojoj se roba deklariše za slobodan promet pojednostavljenim

deklarisanjem (ime i adresa)

4. Predloženi iznos garancije (50 % uvoznih dažbina koje treba da se plate za uvoz proračunat u periodu od

jedne nedelje

5. Preuzimanje obaveze

Ja, dole potpisani, potvrđujem da pojednostavljene deklaracije, koje se daju na uvid Carini Kosova pridolasku

robe, deklaracije o puštanju u slobodna promet robe na koju se odnosi, i da je obavezujuća kao i potpuna

deklaracija za puštanje robe u slobodan promet sa obrasca IM 4.

Potpisnik: ………………………………. Dana:………………….

Puno ime i prezime: ………………

Za Carinu Kosova

Ja, dole potpisani šef sektora u …………………………smatram da zahtevano ovlašćenje treba da se

da/odbije (*).

(*) Razlozi za odbijanje: ………………………


Mesto: ……………………….. Dana: ……………………..

Puno ime i prezime: ……………………………. Pečat Carine Kosova

(*) Izbriši jednu u zavisnosti od slučaja. Ukoliko se predloži odbijanje, obrazloži razloge za datu odluku.

Obrazac zahteva za pojednostavljeni carinski postupak mora se popuniti i podneti rukovodiocu carinske

ispostave u slučajevima prijavljivanja i carinjenja pošiljke (i). Obrasci zahteva na raspolaganju su u svakoj

carinskoj ispostavi.

Pojednostavljene deklaracije

Pojednostavljeni oblik carinske deklaracije omogućava da se roba uključi u carinski postupak u pitanju

po davanju na uvid pojednostavljene deklaracije, uz to da se kasnije podnosi dopunska deklaracija koja

može biti opšte, periodične ili skraćene prirode – u zavisnosti od toga koja opcija je više odgovarajuća i

više odgovara uvozniku ili izvozniku.


Takođe, lokalno pojednostavljeni postupak carinjenja omogućiće ulazak robe zarad primene datih

carinskih postupaka u objektu odnosnog lica ili na drugim mestima predviđenim ili odobrenim od strane

organa Carine Kosova (odnosno osim carinske ispostave).

Za bliže informacije o pojednostavljenim carinskim deklaracijama pogledajte ovaj link

Bliže informacije o pojednostavljenim deklaracijama

Pojednostavljena deklaracija može imati oblik:

- nepotpune deklaracije na Jedinstvenom administrativnom dokumentu, ili

- administrativnog ili komercijalnog dokumenta, propraćenog zahtevom za puštanje u slobodan

promet.

Međutim, pojednostavljena deklaracija mora sadržati barem one podatke neophodne za identifikovanje

robe.

Deklaracija koja nije propraćena jednim ili većim brojem dokumenata zahtevanih pre nego što se roba

inače može pustiti u slobodan promet može se prihvatiti nakon što se cariniku pokaže da:

- odnosni dokumenat postoji i da je važeći;

- se ne može uključiti u deklaraciju iz razloga koji prevazilaze kontrolu deklaranta;

- će bilo kakvo zakašnjenje u prihvatanju sprečiti puštanje robe u slobodan promet ili je učiniti

podložnom višoj carinskoj dažbini.

Podaci koji se odnose na bilo kakva dokumenta koja nedostaju moraju u svim slučajevima biti navedeni u

deklaraciji.

Član 160 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”,

predviđa da carinska robna deklaracija mora sadržati provizornu naznaku vrednosti, i u tom slučaju,

carinik:

- odmah unosi u svoje račune iznos dažbine utvrđene na osnovu ove naznake,

- zahteva, ukoliko je neophodno, da se podnese garancija koja je adekvatna da se pokrije razlika

između iznosa i količine kojoj roba konačno može biti podložna.


Deklarant će, na pismeni zahtev koji sadrži sve neophodne informacije, biti ovlašćen da podnese

deklaraciju za puštanje u slobodan promet u pojednostavljenom formatu, pri davanju robe na uvid carini.

Ovlašćenje za primenu pojednostavljenog postupka u načelu može se odbaciti u slučajevima u kojima je

lice koje je podnelo zahtev:

- počinilo ozbiljan prekršaj ili ponovljene prekršaje carinskih pravila,

- prijavljuje robu za puštanje u slobodan promet samo povremeno.

Isto se takođe može odbiti u slučajevima u kojima dato lice deluje u ime druge osobe koja pušta robu u

slobodan promet samo povremeno.

Minimalni zahtevi u smislu informacija potrebnih za pojednostavljene deklaracije sastavljeni su od

sledećih:

- Opis robe terminologijom koja je dovoljno precizna da omogući Carini da odmah i precizno

utvrdi zaglavlje TARIK-a ili odnosno pod-zaglavlje;

- U slučajevima u kojima je roba podložna dažbinama ad valorem, njihova vrednost u svrhu

carinjenja ili, u slučajevima u kojima se čini da deklarant nije u poziciji da deklariše ovu vrednost,

privremena naznaka vrednosti koja se smatra prihvatljivom od strane carinskih organa, posebno

se uzimaju u obzir informacije na raspolaganju deklaranta,

- Bilo koje dalje odredbe koje se smatraju neophodnim od strane Carine kako bi se identifikovala

roba, primenile odredbe koje uređuju njeno puštanje u slobodan promet i utvrdi iznos bilo

kakvih garancije zahtevanih pre puštanja robe u promet.

Usmene deklaracije


Pojednostavljene carinske uvozne deklaracije mogu se podneti usmeno za puštanje uvezene robe u

slobodan promet na Kosovu za sledeće:

a) Roba nekomercijalne prirode:

- koja se nalazi u ličnom prtljagu putnika na Kosovu, ili

- poslate privatnim pojedincima, ili

- u slučajevima zanemarljivog značaja, kada je ovo ovlašćeno od strane Carinskih

organa;

b) Roba komercijalne prirode pod uslovom da:

- ukupna vrednost pošiljke i po deklarantu ne prekoračuje statistički prag

predviđen odredbama na snazi na Kosovu,

- pošiljka nije deo niza sličnih pošiljki, i

- se roba ne prenosi od strane nezavisnog prevoznika kao deo veće špedicije.

c) Roba koja se kvalifikuje da se oslobodi dažbina kao vraćena roba, uključujući:

- životinje za ispašu ili za izvođenje radova ili prevoz,

- određena pakovanja sa stalnim, neobrisivim naznakama lica van Kosova,

- radio i televizijske produkcije i elektronsku opremu i vozila posebno prilagođena

gore navedenoj svrsi i njihova oprema uvezena od strane javnih ili privatnih organizacija

sa sedištem van Kosova i odobrena od strane Carine izdavanjem ovlašćenja za postupak

uvoza date opreme i vozila,

- instrumenti i aparati potrebni lekarima da pružaju pomoć pacijentima koji čekaju

na transplantaciju organa.

Za bliže informacije o usmenim deklaracijama kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o usmenim deklaracijama

Sledeći artikli, koji nisu izričito deklarisani za carinu, smatraće se deklarisanim za uvoz:

a) Roba nekomercijalne prirode nađena u ličnom prtljagu putnika koji polažu pravo na

pomoć bilo u skladu sa Aneksom A Zakona o Carini ili kao vraćena roba;

b) Sledeća roba polaže pravo da bude oslobođena od dažbina u skladu sa Aneksom A

Zakona:


- proizvodi nabavljeni od strane kosovskih zemljoradnika na imovini koja se nalazi u

nekoj drugoj zemlji;

- seme, đubriva i proizvodi za obradu zemljišta i useva uvezenih od strane

poljoprivrednih proizvođača u drugim zemljama za upotrebu na imovinama pored

ovih zemalja;

c) Prevozna sredstva koja polažu pravo na pomoć kao roba vraćena na Kosovo;

d) Roba uvezena u kontekstu saobraćaja zanemarljivog značaja koja je izuzeta od zahteva

prijavljivanja Carinskoj ispostavi u obliku turističkog prometa, pograničnog prometa,

poštanskog prometa ili prometa zanemarljive ekonomske važnosti, pod uslovom da nisu

podložni uvoznim dažbinama.

Usmene deklaracije za privremeni uvoz

Sledeći artikli koji nisu deklarisani Carini pismeno ili usmeno, smatraće se deklarisanim za privremeni

uvoz u slučajevima u kojima se roba prijavljuje carini zelenim kanalima ili kanalima ‘gde se ništa ne

deklariše za carinu’ u carinskim ispostavama u kojima se primenjuje sistem dva kanala:

a) Lična imovina i roba za sportsku upotrebu uvezena od strane putnika prijavljuje se carini

zelenim kanalom ili kanalom ‘gde se ništa na prijavljuje za carinu’ u carinskim ispostavama

u kojima se primenjuje sistem ova dva kanala;

b) Prevozna sredstva i rezervni delovi.

Usmene izvozne deklaracije

Pojednostavljene carinske izvozne deklaracije mogu se podneti usmeno za izvoz:

a) Robe nekomercijalne prirode:

- sadržane u ličnom prtljagu putnika, ili

- poslate od strane privatnih pojedinaca;

b) Robe komercijalne prirode koji predviđaju:

- ukupnu vrednost po pošiljci i po deklarantu koja ne prekoračuje statistički prag

predviđen kosovskim odredbama na snazi,

- da pošiljka nije sastavni deo redovnog niza sličnih pošiljki, i

- da se roba ne prenosi od strane nezavisnog prevoznika u sklopu veće špedicije.

c) Prevoznih sredstava registrovanih na Kosovu i namenjenih ponovnom uvozu;

d) Druge robe u slučajevima zanemarljivog privrednog značaja, u slučajevima u kojima je ovo

ovlašćeno od strane carinskih organa.


Sledeći artikli koji nisu izričito prijavljeni carini, smatraće se deklarisanim za izvoz:

a) Roba nekomercijalne prirode nije podložna izvoznim dažbinama sadržanim u ličnom prtljagu

putnika;

b) Prevozna sredstva registrovana na Kosovu i namenjena ponovnom uvozu;

c) Druga roba u slučajevima zanemarljivog privrednog značaja, u slučajevima u kojima je ovo

ovlašćeno od strane Carine Kosova.

Privremeni uvoz i skladištenje

Privremeni uvoz podrazumeva da se roba može koristiti na Kosovu bez dozvole ili dažbina ili PDV-a u

skladu sa određenim uslovima i da se nakon toga može ponovo izvesti u istom stanju u kome je bila pri

uvozu. Privremeno uskladištena roba čuva se samo na mestima odobrenim od strane Carine Kosova u

skladu sa uslovima predviđenim od strane Carine. Carina Kosova može zahtevati od lica koje poseduje

robu da pruži garanciju (finansijsku garanciju) sa ciljem obezbeđivanja isplate bilo kakvih carinskih prihoda

kako bi se roba odobrila za carinsku kontrolu.

Za dalje informacije o privremenom uvozu i skladištenju kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o privremenom uvozu i skladištenju

Privremeno skladištenje podrazumeva carinski postupak koji se primenjuje pri dolasku uvezene robe na

Kosovo i njenom podnošenju Carini Kosova na carinjenje. Uvezena roba treba da se čuva u

“privremenom skladištu”, u očekivanju carinjenja za ulazak u zemlju. Pravna nadležnost za privremeno

skladištenje uvezene robe predviđena je članovima 54 do 57 Zakona o Carini. Sve dok uvezena roba ne


bude dodeljena za carinsku obradu ili upotrebu, ova roba, nakon što se daje na uvid Carini, ima status

“privremeno uskladištene robe”.

Roba u privremenom skladištu može se čuvati na mestima odobrenim od strane Carine Kosova pod

uslovima predviđenim od strane Carine. Carina Kosova može zahtevati da lice koje poseduje datu robu

pruži garanciju (finansijsku garanciju) sa ciljem obezbeđivanja isplate bilo kakvih carinskih prihoda za

puštanje robe u promet nakon carinske kontrole.

U slučajevima usvajanja stalnih mesta za čuvanje robe u privremenom skladištu, kao što su ‘privremena

skladišta’.

Roba se može čuvati u privremenom skladištu na osnovu skraćene deklaracije. Međutim, Carina Kosova

može zahtevati da se podnošenje deklaracije za konkretnu robu izvrši na uobičajeni način i u

uobičajenom formatu, u slučaju da se na skraćenoj deklaraciji navedu nedovoljne informacije.

Članovi 96 do 98 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se predviđaju odredbe za primenu

Zakona o Carini” pružaju detaljne informacije o privremenom skladištenju robe (vidi strane 57 i 58 AU).

Kako bi se obezbedila delotvorna primena carinskih kontrola, Carina Kosova može, u slučajevima u

kojima ne upravlja sama privremenim skladištem, zahtevati da:

a) privremena skladišta budu dvostruko zaključana, sa time da je jedan ključ drži u posedu carinika

Carine Kosova a drugi u rukama operatera privremenog skladišta; i da

b) lice koje upravlja privremenim skladištem vodi evidenciju skladišta koji omogućava da se proprati

kretanje robe.

Roba u privremenom skladištu može uobičajeno biti podložna samo oblicima rukovanja koji su osmišljeni

tako da se roba sačuva u nepromenjenom stanju a da se ne promeni njen izgled ili tehničke

karakteristike.

Skraćena deklaracija za privremeno skladište

Skraćena deklaracija mora se potpisati od strane lica koje je sastavlja. Skraćena deklaracija zatim se

odobrava od strane Carine Kosova i zadržava se od strane Carine kako bi se proverilo da li je roba na

koju se odnosi dodeljena na carinsku obradu ili upotrebu, obično u roku od 20 dana od dana podnošenja

skraćene deklaracije.


Zarad jednostavnosti, skraćena deklaracija robe koje je podložna tranzitnom postupku pre davanja na

uvid Carini može dobiti oblik kopije tranzitnog dokumenta namenjenog odredišnoj carinskoj ispostavi.

Za bliže informacije o skraćenim deklaracijama za privremeno skladištenje robe, kliknite ovde.

Dodatne informacije o skraćenim deklaracijama za privremeno skladištenje robe

Postupak koji se odnosi na “Skraćene deklaracije predviđen je članovima 94 i 95 “Administrativnog

uputstva br. 11/2009 koji predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”, a dopunjen je novim

uputstvima sadržanim u “Administrativnom uputstvu br. 4 iz 2010. godine o primeni Zakona o Carini”.

Ovo poslednje Administrativno uputstvo (AU) predviđa postupke koji važe kada uvoznik nije u stanju ili

ne želi da dobije garanciju za carinsku isplatu.

Skraćena deklaracija mora se potpisati od strane lica koje je sastavlja. Skraćena deklaracija zatim se

odobrava od strane Carine Kosova i zadržava se od strane Carine kako bi se proverilo da li je roba na

koju se odnosi dodeljena na carinsku obradu ili upotrebu, obično u roku od 20 dana od dana podnošenja

skraćene deklaracije.

Zarad jednostavnosti, skraćena deklaracija robe koje je podložna tranzitnom postupku pre davanja na

uvid Carini može dobiti oblik kopije tranzitnog dokumenta namenjenog odredišnoj carinskoj ispostavi.

Privremeni uvoz

Određena roba može se doneti na Kosovo na privremenoj osnovi a da se za to ne plaćaju dažbine i

porezi. Ova roba poznata je pod nazivom privremeni uvoz. Privremeni uvoz podrazumeva carinski

postupak u skladu sa kojim uvoznik izjavljuje da se određena roba donosi na Kosovo na ograničeni

vremenski period i u posebnu namenu, nakon čega će se ova roba izvoziti. Na primer, postupak

privremenog uvoza može se upotrebiti za robu kao što je velika kapitalna mašinerija koja su uvozi za

konkretnu jednostruku upotrebu na Kosovu (npr. mašinerija za gradnju puteva), u kojima bi isplata

potpunih dažbina i poreza na uvezenu mašineriju učinila da redovan ili stalan uvoz bude ekonomski

neizdvoljiv.

Međunarodna je “najbolja praksa” da se zahteva garancija (finansijska garancija) u vezi sa dozvoljavanjem

privremenog uvoza. Sa tim u vezi, jedan od najvažnijih međunarodno prihvaćenih sistema za

dozvoljavanje privremenog prijema robe jeste ATA karnet. Isti se oslanja na međunarodni lanac

garantnih organizacija koje predviđaju garantna sredstva za bilo koje dažbine i poreze u posedu u slučaju

da se privremeno uvezeni artikli ne izvezu ponovo na propisan način u predviđenom vremenskom roku.


Jedan broj međunarodnih konvencija predviđa kartner ATA, od kojih je poslednja Konvencija iz

Istambula. Međutim, Kosovo nije potpisnik nijedne od ovih konvencija te carinske finansijske garancije

nisu u potpunosti razrađene na Kosovu.

Za bliže informacije o privremenom uvozu kliknite ovde.

Dodatne informacije o privremenom uvozu

Pravna osnova za privremeni uvoz robe na Kosovo predviđena je članovima 140 do 147 Zakona o Carini

i članovima 329 i 330 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona

o Carini” (vidi stranu 165 Administrativnog uputstva).

Postupak privremenog uvoza omogućava da se na Kosovu upotrebi, potpunim ili delimičnim

oslobađanjem od uvoznih dažbina i ne podlaganjem merama komercijalne politike, uvezena roba

namenjena ponovnom izvozu, sve dok uvezena roba ne bude podložna bilo kakvim izmenama, sem

normalne akumulacije usled njihovog uobičajenog korišćenja.

Ovlašćenje za privremeni uvoz može se dati na zahtev lica koje koristi robu, organizuje njenu namenu ili

je odgovoran za uvoz.

Carina Kosova odbiće da ovlasti primenu postupka privremenog uvoza u slučajevima u kojima je

nemoguće obezbediti da se uvozna roba može identifikovati u svrhu fiskalne kontrole kako bi se

dokazalo da je roba privremeno upotrebljena na Kosovu i izvezena nakon toga. Nezavisno od toga,

Carina Kosova može ovlastiti primenu postupka privremenog uvoza a da prethodno ne obezbedi

identifikovanje robe, u slučajevima u kojima, imajući u vidu prirodu robe ili operacija koje treba da se

sprovedu, odsustvo mera identifikacije ne dovodi do bilo kakvih mera zloupotrebe postupka.

Carina Kosova predviđa period u okviru koga se uvezena roba može ponovo izvesti ili se za nju može

dodeliti novi carinski postupak ili namena. Ovaj period mora biti dovoljno dug da se postigne cilj

ovlašćivanja upotrebe. Maksimalni vremenski period tokom koga roba može biti podložna

privremenom uvoznom postupku uobičajeno traje 24 meseca. Međutim, Carina Kosova može

utvrditi kraće vremenske periode uz saglasnost relevantnih lica, i ukoliko to dozvoljavaju vanredne

okolnosti Carina može, na zahtev odnosnog lica i u razumnim ograničenjima, produžiti privremene

periode kako bi se dozvolilo korišćenje robe. “Vanredne okolnosti” podrazumevaju bilo koji događaj

kao čiji rezultat se roba mora upotrebiti u narednom periodu kako bi se ispunila svrha privremene

uvozne operacije.


Carina Kosova pobrinuće se da ukupan period u kome će roba biti podložna merama privremenog

uvoza u istu svrhu i pod odgovornošću istog nosioca ne premašuje 24 meseca, čak i u slučajevima u

kojima se ove mere primenjuju od strane subjekta zarad posledičnog sporazuma i posledično ponovo

unose u zemlju za privremeni uvoz. Međutim, na zahtev imaoca, ovaj vremenski period može se

produžiti na period tokom koga roba nije korišćena, u skladu sa uslovima koje isti predviđa. Carina

Kosova osiguraće da ukupan period u sklopu koga roba bude predmet postupka privremenog uvoza za i

pod odgovornošću istog imaoca ne prekorači 24 meseca, čak i u slučajevima u kojima se ove mere

primenjuju shodno deklaraciji predviđenoj drugim posledičnim sporazumom ili se ponovo deklariše za

privremeni uvoz. Međutim, na zahtev imaoca, Carina Kosova može produžiti ovaj vremenski period za

vreme tokom koga se ova roba ne koristi, u skladu sa uslovima koje predvidi.

Roba koja je predmet postupka privremenog uvoza mora ostati u istom stanju (ne sme se dalje

prerađivati ili proizvoditi itd).

Opravka i održavanje, uključujući remont i prilagođavanje ili mere za očuvanje robe ili obezbeđivanje da

ista ispuni tehničke zahteve za upotrebu u skladu sa postupcima za privremeni uvoz treba da budu

prihvatljivi.

Aneks 35 E Administrativnog uputstva br. 11/2009 predviđa Prijavni obrazac za ovlašćivanje privremenog

uvoza.

Proračunavanje uvoznih dažbina za privremeni uvoz

Iznos uvoznih dažbina plativih za robu koja je podložna postupku privremenog uvoza sa delimičnim

oslobađanjem od uvoznih dažbina iznosi 3 %, za svaki mesec ili deo meseca tokom koga je roba

bila podložna postupku privremenog uvoza uz delimično oslobađanje, od iznosa dažbina koje bi

bile isplative na pomenutu robu da su uvezene ili puštene u slobodan promet na dan na koji su stavljene

pod postupak privremenog uvoza.

Iznos uvoznih dažbina koje će biti naplaćene ne prekoračuje one koji bi bile naplaćene da je odnosna

roba puštena u slobodan promet na dan na koji je postala podložna postupku privremenog uvoza, ne

zaračunavajući nikakvu važeću kamatu.

Za bliže informacije o proračunavanju uvoznih dažbina na privremeni uvoz kliknite ovde.

Dodatne informacije o proračunavanju uvoznih dažbina na privremeni uvoz


Prenos prava i obaveza (npr. u skladu sa uslovima i rokovima prodaje robe kada je ista na Kosovu) koji

proizilazi iz postupka privremenog uvoza ne podrazumeva da se iste olakšavajuće mere moraju primeniti

na svaki od perioda upotrebe koji će biti uzeti u obzir. Kada se prenos prava i obaveza izvrši pružanjem

delimičnih olakšica za oba lica koja su ovlašćena da primene ovaj postupak tokom istog meseca, imalac

prvobitnog ovlašćenja biće obavezan da plati iznos uvoznih dažbina dospeo za ceo dati mesec. Za dalja

pojašnjenja, molimo vas stupite u kontakt sa Carinom Kosova na gore navedeni broj.

U slučajevima u kojima se za uvezenu robu u sklopu postupka privremenog uvoza načini carinski dug,

iznos datog dugovanja utvrđuje se na osnovu poreskih elemenata koji odgovaraju robi u vreme

prihvatanja deklaracije za robu obuhvaćenu postupkom privremenog uvoza (odnosno ne kasnije kada se

proračunava dugovanje).

Carinska skladišta

Iz niza različitih razloga, uvoznik možda neće imati neposrednog kupca za robu, te može isplanirati da

ponovo izveze robu ili možda nije upoznat kako će roba biti uklonjena. U ovakvim situacijama, možda bi

išlo u korist uvoznika da uskladišti robu u skladištu čime prestaje primena carinskih dažbina i poreza.

Najbolja je međunarodna praksa da se mere koje uređuju skladištenje robe u carinskim skladištima i da

se popisivanje uskladištenog materijala i računovodstvo vrše pod prisnim nadzorom carinske uprave.

Skladišta mogu biti javna (otvorena za robu svih trgovaca) ili privatna (kojima upravlja konkretan

trgovac). Većina carinskih uprava zahteva da operateri carinskih skladišta zahteva garanciju (finansijsku

garanciju).

“Carinsko skladištenje” podrazumeva carinski postupak kojim se roba može čuvati na mestu koje je

usvojeno i odobreno od strane Carine Kosova, u očekivanju isplate bilo kakvih carinskih dažbina ili

poreza na datu robu. Postupak carinskog skladištenja podrazumeva režim obustave koji služi da se

olakša trgovina, u kome se isplata dažbina i poreza odlaže sve dok uvoznik treba robu na Kosovu.


Postupak carinskog skladištenja razlikuje se od postupaka koji se odnose na privremeno skladištenje,

privremeni uvoz i spoljnu preradu.

Za bliže informacije o postupku carinskog skladištenja kliknite ovde.

Postupak carinskog skladištenja

Pravna osnova za “carinska skladišta” predviđena je članovima 103 do 117 Zakona o Carini. Dalje

informacije pružene su članovima 174 do 180 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa

odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Postupak carinskog skladištenja omogućava čuvanje sledećih artikala u carinskom skladištu:

a) Uvezena roba (odnosno roba koja ne vodi poreklo sa Kosova), sa time da ova roba nije

podložna uvoznim dažbinama ili merama trgovinske politike;

b) Kosovska roba, sa time da kosovsko zakonodavstvo koje uređuje konkretna polja predviđa da se

smeštanje u carinsko skladište proprati primenom mera koje se uobičajeno odnose na izvoz date

robe.

Carinsko skladište može biti javno skladište ili privatno skladište:

a) ‘Javno skladište’ podrazumeva carinsko skladište raspoloživo za upotrebu od strane bilo kog lica

za skladištenje robe;

b) ‘Privatno skladište’ podrazumeva carinsko skladište rezervisano za skladištenje robe od strane

magacionera. “Magacioner” je lice ovlašćeno da upravlja carinskim skladištem.

Lice registrovano na Kosovu mora popuniti zahtev za dobijanje ovlašćenja za uspostavljanje carinskog

skladišta; zahtev mora pokazati ekonomsku potrebu za skladištem. Obrazac zahteva za ovlašćivanje

postupka za carinsko skladištenje predviđen je Aneksom 35B “Administrativnog uputstva br. 11/2009

koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Obveznica ili bankovna garancija učinka mora se postaviti od strane vlasnika skladišta i/ili uvoznika kako

bi se Vlada obeštetila u slučaju da se roba nepropisno pusti iz skladišta.

Magacioner je odgovoran da:

a) obezbedi da roba koja je u carinskom skladištu neće biti stavljena van nadzora carine;


b) ispuni obaveze koje proizilaze iz skladištenja robe obuhvaćene postupkom carinskog skladištenja;

i

c) postupi u skladu sa konkretnim uslovima predviđenim ovlašćenjem.

U slučajevima pružanja ovlašćenja za javno skladište, odgovornosti u vezi sa bezbednošću robe u

skladištu i garancija isplate bilo kakvih dažbina i poreza plativih na robu, izmiruju se isključivo od strane

deponenta. Deponent u svakom trenutku mora biti odgovoran za ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz

podlaganja robe postupku carinskog skladištenja.

Prava i obaveze magacionera mogu se, uz saglasnost carine, preneti na drugo lice (na primer pod

uslovima i rokovima komercijalne prodaje skladišta).

Pod uobičajenim okolnostima, carina Kosova zahteva da magacioner pruži garanciju u vezi sa dažbinama i

porezima izloženim riziku u okviru uskladištene robe.

Lice imenovano od strane Carine mora voditi evidenciju o svoj robi podložnoj postupku carinskog

skladištenja na obrascu odobrenom od strane carine. Evidencija o zalihama neophodna je u slučajevima

kada Carina upravlja javnim skladištem.

Privatni magacioner mora voditi preciznu evidenciju o ulasku robe u skladište, koliko dugo je roba bila u

skladištu i mora marljivo evidentirati svu robu koja je napustila skladište (odnosno u sklopu uvoznog

postupka) podnošenjem carinske robne deklaracije. Deklaracije za postupak carinskog skladištenja

prihvatljive za Carinu Kosova moraju sadržati barem one podatke koji su neophodni da se identifikuje

roba na koju se deklaracija odnosi, uključujući i njenu količinu. Carina može podneti zahtev za vođenje

evidencije o zalihama, ukoliko se odgovornosti za javno skladište nalaze isključivo u rukama deponenta a

roba se podlaže postupku skladištenja na osnovu pismene carinske robne deklaracije.

U slučajevima u kojima postoji ekonomska potreba i carinski nadzor nije štetno pogođeno istom, Carina

Kosova može dozvoliti da:

a) kosovska roba55 sem robe namenjene izvozu, bude uskladištena u prostorijama carinskog

skladišta;

55 Roba koja potiče sa Kosova


b) nekosovska56 roba bude prerađena u prostorijama carinskog skladišta u skladu sa postupkom

stranim prerade, u skladu sa uslovima predviđenim datim postupkom. Ova usluga važna je za

proizvodnju u obveznicama (za proizvodnju koja je uobičajeno namenjena izvozu);

c) nekosovska roba koja će biti prerađena u prostorijama carinskog skladišta u skladu sa

postupkom za preradu pod uslovima carinske kontrole, shodno uslovima predviđenim datim

postupkom.

Uopšteno, kao usluga koja se pruža uvoznicima, proizvođačima i izvoznicima, ne postoji nikakvo

ograničenje na dužinu vremena koje roba može biti podložna postupku carinskog skladištenja. Međutim,

u izuzetnim slučajevima, Carina može utvrditi vremensko ograničenje u kome deponent u javnom

skladištu mora dodeliti robu za novi postupak ili namenu odobrenu od strane carine.

Uvezena roba u carinskom skladištu može biti podložna uobičajenim vidovima rukovanja sa namerom da

se roba sačuva, da se poboljša njen izgled ili tržišni kvalitet ili da se pripremi za distribuciju ili preprodaju.

Odobreni obrasci rukovanja robom moraju biti odobreni unapred od strane carine Kosova, koja će

obavestiti magacionera o bilo kakvim uslovima pod kojima se mora rukovati robom.

U slučajevima u kojima to okolnosti dozvoljavaju, roba koja je podložna postupku carinskog skladištenja

može se privremeno ukloniti iz carinskog skladišta. Uklanjanje ove robe mora se unapred odobriti od

strane Carine, pod uslovima i u rokovima predviđenim od strane Carine Kosova na osnovu koje se

uklanjanje i može izvršiti.

Odražavajući komercijalne potrebe i stvarnost, Carina Kosova može odobriti da se roba koja je

podložna carinskom skladištenju prenese iz jednog carinskog skladišta u drugo.

U slučajevima u kojima dođe do carinskog dugovanja za uvezenu robu a carinska vrednost date robe se

zasniva na ceni koja je zapravo plaćena ili je plativa, koja obuhvata i cenu skladištenja ili čuvanja robe

tokom njihovog boravka u skladištu, dati troškovi treba da se uračunaju u carinsku vrednost ukoliko su

prikazani zasebno od cene koja je zapravo plaćena ili isplativa za datu robu.

U slučajevima u kojima je roba u carinskom skladištu podložna uobičajenim vidovima rukovanja, priroda

robe, carinska vrednost i količina koji treba da budu uzeti u obzir pri utvrđivanju iznosa uvoza i poreza i

dospelih dažbina, na zahtev deklaranta, podrazumeva one koje se uzimaju u obzir za robu pri podnošenju

deklaracije, kao da nisu bili predmet datog rukovanja. U načelu, priroda robe, carinska vrednost i

količina koji će biti uzeti u obzir prilikom proračunavanja uvoznih dažbina i poreza biće oni koji se

56 Roba koja potiče van Kosova


primenjuju na robu u vreme njenog podlaganja postupku carinskog skladištenja. Shvatanje ove politike

od presudnog je značaja u situacijama u kojima su se carinske dažbine i/ili porez promenili u

međuvremenu od trenutka kada je roba ušla u carinsko skladište do trenutka kada roba napusti carinsko

skladište.

Uvoz vozila

Služba za motorna vozila (MVO) Odseka za prevoz pri Ministarstvu unutrašnjih poslova odgovorna je za

registraciju vozila i za izdavanje vozačkih dozvola. MVO ima 26 kancelarija koje se nalaze širom Kosova.

MVO ima bazu podataka vozila, sa online vezom između kancelarija (IT podrška pružena od strane EU).

Baza podataka je integrisana kako bi sadržala podatke o izvodima iz matične knjige rođenih pojedinaca,

ličnim kartama, vozačkim dozvolama i registraciji vozila. Baza podataka vozila sadrži informacije o svim

tipovima vozila (komercijalni kamioni, autobusi, putnička vozila, motocikli i tako dalje).

Zabranjen je uvoz vozila od preko 13 godina.

Sledeći postupci primenjuju se pri uvozu vozila:

Za uvezeno vozilo, moraju se pripremiti carinska deklaracija, komercijalna faktura i potvrda o

poreklu i podneti Carini Kosova. Uvežena vozila ocarinjena su po izmirivanju carinskih dažbina,

PDV-a i akcize. Kopija carinske deklaracije kasnije se podnosi MVO-u.

Uvezena vozila, po carinjenju, moraju se registrovati pri Odeljenju za prevoz Ministarstva

infrastrukture, gde se plaća putna taksa (40 evra za vozilo do 3.5 tone; 90 evra za vozilo iznad

ove težine). Ovi računi kasnije se daju na uvid MVO-u.

Vozila se nakon toga moraju osigurati pri osiguravajućim kompanijama na Kosovu. Potvrda koja

ukazuje na isplatu osiguranja za gubitak i odgovornost kasnije se daje na uvid MVO-u.


Dokumenta iz prva tri koraka nakon toga daju se MVO-u, i tada se svako vozilo, zajedno sa

podacima o modelu i godini proizvodnje, godištu, pređenim kilometrima i tako dalje, unose od

strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nakon toga MVO izdaje registarske tablice (RKS).

Carinska dažbina za uvežena vozila proizvedena van CEFTE iznosi 10% ad valorem. PDV na uvežena

vozila iznosi 16% ad valorem na ocarinjenu vrednost vozila. Takođe, ocenjuju se posebne

stope akcize za uvezena vozila.

Tabela u nastavku navodi iznos akcize koji važi na uvezena vozila, u skladu sa zapreminom motora vozila

(“cc” = kubnih centimetara)

Sa druge strane, nivo carinske dažbine (10%) i PDV-a (16%) ostaju isti i zaračunavaju se na vrednost

automobila. Vrednost automobila (osim novih) utvrđuje se od strane Carine Kosova međunarodnim

katalozima amortizacije i vrednosti automobila.

PRIMER

Vrednost automobila koji je star 12 godina koji ima kubikažu motora do 2000cc ocenjen sa 2500 evra,

proračunava se na sledeći način:

2500 x 10 % = 250 (carinska dažbina)

Napomena: Dažbine i PDV naplaćeni

u vezi sa uvozom vozila zavise od

utvrđene vrednosti vozila. Carina

Kosova često dovodi u pitanje i

menja prijavljenu vrednost

korišćenog vozila na osnovu svoje

baze podataka za identična i slična

vozila.


+ 1000 (akciza)

+ (2500+250+1000) x 16% = 600 (PDV)

Ukupan iznos dažbina = 1850 €

Izuzeci od dažbina i poreza i vraćanje sredstava za preradu uvezenih vozila

Ponovna isplata i doznačavanje carinskih dažbina

“Ponovna isplata” ili “doznačavanje” carinskih dažbina dozvoljeno je članovima 226 do 233 Zakona o

Carini.

U ovom kontekstu:

a) ‘ponovna isplata’ podrazumeva potpuno ili delimično vraćanje već uplaćenih carinskih dažbina;

b) ‘doznačavanje sredstava’ podrazumeva odluku da se sva ili jedan deo carinskog dugovanja otpiše

ili odluku da se poništi unos u računima, celog ili jednog dela iznosa carinske dažbine koji još

uvek nije izmiren.

Godište Do 2000 cc 2001cc-3000cc Preko 3001

0 godina 0 € 500 € 500€

8 godina 500 € 500 € 1000 €

9 godina 700 € 700 € 1500 €

10 godina 800 € 900 € 1800 €

11 godina 900 € 1100 € 2100 €

12 godina 1000 € 1300 € 2400 €

13 godina 1100 € 1500 € 2700 €


Ponovna isplata carinskih dažbina podrazumeva da je uplaćen netačan iznos, usled greške ili pogrešnog

proračuna.

Doznaka sredstava se odnosi na dažbine koje će biti plaćane ubuduće, čiji je iznos umanjen ili su u

potpunosti ukinute.

Uvozne dažbine ponovo se vraćaju ili doznačuju po podnošenju zahteva odgovarajućoj carinskoj ispostavi

u okviru perioda od tri godine od datuma na koji je iznos ovih dažbina saopšten dužniku. Dati period

može se produžiti ukoliko odnosno lice pruži dokaze da je on/ona bio/bila sprečen da podnese zahtev u

okviru ovog perioda kao posledica nepredvidivih okolnosti ili više sile.

Za bliže informacije o ponovnoj isplati i doznačavanju carinskih dažbina kliknite ovde.

Dodatne informacije o ponovnoj isplati i doznačavanju carinskih dažbina

U slučajevima u kojima sama Carina Kosova otkrije u okviru ovog perioda da preovlađuje jedna ili sve od

gore navedenih situacija, Carina ponovo isplaćuje ili vrši preusmeravanje sredstava na svoju inicijativu

(odnosno ne čeka na zahtev).

Uvozne dažbine ponovo se isplaćuju u slučajevima poništavanja carinske deklaracije, ali su dažbine već

uplaćene.

Uvozne dažbine ponovo se isplaćuju ili doznačuju sve dok je utvrđeno da se iznos datih dažbina unet u

obračune odnosi na robu podložnu carinskom postupku u pitanju i odbačene od strane uvoznika pošto

je u tom trenutku felerična ili nije u skladu sa uslovima ugovora na osnovu koga je uvezena (ova druga

kategorija podrazumeva “robu koja nije u urednom stanju”.) Smatra se da felerična roba obuhvata robu

koja je oštećena pre njenog izdavanja.

Ponovna isplata ili doznačavanje uvoznih dažbina odobrava se pod uslovom da roba:

a) nije korišćena, izuzev za prvobitnu namenu, potrebnu da se utvrdi da li je felerična ili odgovara

uslovima ugovora;

b) se roba izvozi sa Kosova.


Na zahtev odnosnog lica, carina Kosova dozvoljava da se roba uništi ili da se podvrgne, sa ciljem njenog

ponovnog izvoza, tranzitnom postupku ili postupku za carinsko skladištenje umesto njenog neposrednog

izvoza. Kako bi joj se dodelio jedan od ovih carinski odobrenih načina postupanja ili namene, roba se

smatra onom koja ne potiče sa Kosova.

Uvozne dažbine isplaćuju se ponovo ili se ne doznačuju za robu koja je, pre nego što je deklarisana,

privremeno uvezena za testiranje, osim u slučaju u kome se utvrdi da činjenica da je roba felerična ili da

nije u skladu sa uslovima ugovora nije mogla biti razotkrivena pod uobičajenim okolnostima tokom ovih

testova. Uvozne dažbine ponovo se isplaćuju ili doznačuju iz ovde navedenih razloga po podnošenju

zahteva odgovarajućoj carinskoj ispostavi, u roku od dvanaest meseci od datuma na koji je iznos ovih

dažbina saopšten dužniku. Međutim, Carina Kosova može dozvoliti prekoračenje ovog perioda u

odgovarajuće obrazloženim izuzetnim slučajevima.

U vezi sa ponovnom isplatom carinskih dažbina, kamata se zaračunava, u slučajevima u kojima:

a) se ne stavi u primenu odluka o odobrenju zahteva za ponovnu isplatu u roku od tri meseca od

datuma njenog donošenja;

b) to predviđaju kosovske odredbe.

Iznos date kamate treba da se proračuna tako da bude ekvivalentan iznosu koji bi se naplatio u ovu svrhu

na aktuelnom kosovskom novčanom ili finansijskom tržištu.

Pri refundiranju važe sledeći postupci:

1) Stvaranje povraćaja (negativnog potraživanja) u sistemu

2) Izrada Naloga za refundiranje sredstava

3) Prenos finansijskih sredstava sa Trezora na račun primaoca sredstava u komercijalnoj banci

Carina Kosova preduzeće:

1) stvaranje negativnog potraživanja u sistemu

Najčešći način za refundiranje sredstava jeste izmena plaćene carinske deklaracije. Kad god se

menja deklaracija SAD-a nakon što je izmirena (zabeležena u sistemu ASYCUDA pod serijskim

brojem P) a novi iznos koji treba da bude isplaćen je niži u odnosu na originalni već uplaćeni

iznos, sistem automatski stvara negativno potraživanje u sistemu kome daje status “isplatiti”. Sa

obračunske tačke gledišta, ovo je operacija koja je ekvivalentna upisivanju u ručno vođene

carinske obračunske knjige.

Međutim, postoje slučajevi u kojima refundiranje sredstava nije povezano sa konkretnom

deklaracijom SAD-a. U ovim slučajevima, potraživanje se obračunava ručno od strane

ovlašćenog službenika za finansije koji unosi zahtevane informacije na osnovu relevantnih

podataka oko datog slučaja u skladu sa odobrenim postupkom.


2) Izrada Naloga za refundiranje sredstava

Čim se registruje refundiranje sredstava, sistem izrađuje Nalog za refundiranje sredstava. Isti bi

trebalo da poprimi oblik izjave na kojoj Carina navodi da će navedeni novčani iznos biti vraćen

imaocu čeka i upućen Trezoru, na čijem računu se čuva novac koji će biti vraćen

Samo imenovani službenici za finansije Finansijskih službi imaju mogućnost da izrađuju Naloge za

refundiranje sredstava. Nalog za refundiranje sredstava koji je uredno odobren potpisima i

pečatima Carine mora se vratiti zainteresovanom licu dok se kopija šalje Trezoru.

3) Prenos finansijskih sredstava sa Trezora na račun primaoca u komercijalnoj banci

Imalac daje na uvid Nalog o refundiranju sredstava Odeljenju trezora koje zahteva isplatu. U

skladu sa utvrđenim postupcima, Odeljenje trezora prenosi odgovarajući iznos na bankovni

račun predviđen od strane imaoca i obaveštava Carinu o isplati.

Kada su u proces refundiranja uključeni platežni računi, proces za plaćene revidirane SAD-e prilično je

jednostavniji. U ovom slučaju, iznos koji se vraća automatski se prenosi na platežni račun (bilo

pretplaćivanjem ili kreditiranjem iznosa).

Doznačavanje carinskog duga

Praktično govoreći doznačavanje carinskog dugovanja podrazumeva otkazivanje (iz bilo kog razloga

predviđenog zakonodavstvom na snazi) neizmirenog dugovanja. Pošto nije izmiren, kada se ovo

dugovanje otkaže, ne primenjuje se nikakav platežni postupak. Otkazivanje propratnog dokumenta u

sistemu automatski podrazumeva otkazivanje dugovanja u sistemu. Jedan od primera predstavlja kada se

prcenjen ali neizmiren SAD otkazuje u skladu sa uobičajenim postupcima u praksi.

Vraćena roba

Kosovska roba koja je izvezena sa Kosova, vraća se na Kosovo i pušta u slobodan promet, u periodu od

tri godine, i na zahtev uvoznika ili odnosnog lica, oslobađa se od uvoznih dažbina.

Međutim:

a) može se prekoračiti trogodišnji period kako bi se uzele u obzir posebne okolnosti;

b) u slučajevima, u kojima je pre izvoza sa Kosova, vraćena roba puštena u slobodan promet po

sniženoj ceni ili bez ikakve uvozne dažbine zbog toga što se koristi u posebnu svrhu, oslobađanje

od carinskih dažbina dozvoljava se samo ukoliko će ova roba biti ponovo uvežena u istu svrhu.

U slučajevima u kojima svrha uvoza robe u pitanju više nije ista, iznos uvoznih dažbina koje im se mogu

zaračunati umanjuje se za iznos zaračunat na robu kada se ista po prvi put pušta u slobodan promet.

Ukoliko ovaj iznos prekorači onaj koji je zaračunat za slobodan promet vraćene robe, ne dozvoljava se

nikakvo refundiranje sredstava.


Oslobađanje od uvoznih dažbina predviđeno u prethodnom delu ne pruža se u slučaju robe:

a) izvezene sa Kosova u postupku međunarodne prerade, osim u slučaju da ona ostane u stanju u

kome je izvezena;

b) podložne kosovskoj meri koja obuhvata njihov izvoz u druge zemlje.

Oslobađanje od uvoznih dažbina predviđeno u prethodnom delu biće izvršeno samo ukoliko se roba

ponovo uveze u državu u koju je izvezena.

Oslobađanje od plaćanja uvozne dažbine

Član 182 Zakona o Carini predviđa nadležnost za oslobađanje od uvoznih i izvoznih dažbina za određenu

uvezenu i izvezenu robu.

Aneks A Zakona o Carini predviđa veoma detaljne informacije o robi koja nije podložna carinskim

dažbinama; međutim, ovaj Aneks trebalo bi da se konsultuje direktno, pošto oslobađanje od carinskih

dažbina u mnogim slučajevima zavisi i/ili je ograničeno na određenu vrstu robe, u okviru svake od

navedenih kategorija. Roba koja nije podložna carinskim dažbinama menja se periodično na osnovu

novog zakonodavstva donetog od strane Skupštine.

Za bliže informacije o oslobađanju od carinskih dažbina, kliknite ovde.

Dodatne informacije o oslobađanju od uvoznih dažbina

Roba oslobođena od uvoznih dažbina obuhvata:

ličnu imovinu koja pripada fizičkim licima koja menjaju svoje uobičajeno mesto prebivališta iz

neke druge zemlje na Kosovo

robu uvezenu prilikom stupanja u brak

ličnu imovinu dobijenu nasleđem

opremu za domaćinstvo, potrebnu za opremanje drugog mesta prebivališta

školsku opremu, materijale i druge predmete za domaćinstvo

pošiljke zanemarljive vrednosti

pošiljke poslate od strane jednog pojedinca drugom (u vrednosti do €45 po pošiljci)

kapitalnu robu i drugu opremu uvezenu prilikom prenosa delatnosti na Kosovo

proizvode nabavljene od strane kosovskih zemljoposednika na imovini koja se nalazi u drugoj

zemlji


seme, đubriva i proizvode za obradu zemljišta i useva uvezeni od strane poljoprivrednih

proizvođača u drugim zemljama, za upotrebu na imovini u susedstvu ovih zemalja

robu iz ličnog prtljaga putnika

obrazovne, naučne i kulturne materijale; naučne instrumente i aparate

laboratorijske životinje i biološke ili hemijske supstance potrebne za istraživanje

terapeutske supstance ljudskog porekla i reagense za utvrđivanje krvne grupe i tipizaciju tkiva

instrumente i aparate namenjene medicinskim istraživanjima, utvrđivanju medicinskih dijagnoza ili

sprovođenju lekarskog lečenja

supstance za kontrolu kvaliteta medicinskih proizvoda

farmaceutske proizvode koji se koriste na međunarodnim sportskim događajima

robu za dobrotvorne ili filantropske organizacije; artikle namenjene slepima i drugim

hendikepiranim licima

počasne ordene ili nagrade

poklone dobijene u kontekstu međunarodnih odnosa

robu koja se koristi od strane monarha ili čelnika države

robu uvezenu u svrhu unapređenja trgovine (uključujući uzorke zanemarljive vrednosti i

odštampane reklamne materijale)

robu uvezenu u svrhu pregleda, analize i testiranja

pošiljke poslate organizacijama koje štite autorska ili prava na industrijski i komercijalni patent

literature sa turističkim informacijama

Određena razna dokumenta ili članke

pomoćne materijale za čuvanje i zaštitu robe, tokom njenog prevoza

otpad, hranu za životinje tokom njihovog prevoza

goriva i maziva u kopnenim motornim vozilima i specijalnim kontejnerima

građevinske materijale, materijale za očuvanje ili ukrašavanje spomenika, ili groblja za žrtve rata

Ssnduke, urne i ukrasne artikle za sahranu

Oslobađanje od akcize

Određena uvezena roba oslobađa se od akcize. Za informacije o ovoj izuzetoj robi, kliknite ovde.

Dodatne informacije o robi oslobođenoj akcize

Aneks B Zakona o Carini predviđa proizvode oslobođene akcize, koji obuhvataju:

sirovine i pomoćne materijale, koji bi inače bili podložni akcizi, uvezeni na Kosovo od strane lica

sa licencom izdatom od strane Carine Kosova kojom se odobrava dati uvoz, u slučajevima u

kojima će se dati materijali upotrebiti u proizvodnji robe za izvoz;

robu za koju generalni direktor Carine Kosova utvrdi da će se isključivo koristiti u humanitarnu

svrhu i da se neće ponuditi za prodaju i potrošnju na Kosovu; i


robu finansiranu iz prihoda subvencija datih Vladi Republike Kosovo ili vladama, vladinim

agencijama, vladinim ili međunarodnim organizacijama, kako bi se podržali humanitarni i programi

i projekti rekonstrukcije na Kosovu.

Uvoz organizacija kao što su inostrana i diplomatska konzularna predstavništva i Ujedinjene nacije

oslobođeni su od plaćanja akcize.

Specijalni postupci za olakšavanje i unapređenje izvoza

Na Kosovu su predviđene određene mere za olakšavanje i unapređenje izvoza koje su u potpunosti u

skladu sa politikama, načelima i praksama STO i EU. Isti obuhvataju povraćaj, postupke domaće i spoljne

prerade.

Postupak povraćaja podrazumeva carinski postupak koji, u slučaju izvoza robe sa Kosova, omogućava

da se vrate bilo koje uvozne dažbine i porezi koji su prethodno naplaćeni na izvezenu robu (ili materijale

sadržane u njima).

Postupak domaće prerade podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim se određena roba može

uvesti na Kosovu uslovno oslobođena dažbina i poreza u skladu sa objašnjenjem da je roba namenjena za

proizvodnju, preradu i zatim posledičan izvoz.

Postupak strane prerade podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim se roba u slobodnom

prometu na Kosovu može privremeno izvoziti za proizvodnju, preradu ili opravku u inostranstvu i zatim

ponovo uvoziti potpunim ili delimičnim oslobađanjem od dažbina i poreza.

Detaljne instrukcije o ovim carinskim postupcima (pomenute u Zakonu o Carini kao “Carinski postupci

sa ekonomskim uticajem”) predviđene su članovima 281 do 328 “Administrativnog uputstva br.

11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Ovi postupci namerno su osmišljeni tako da pruže pogodnosti kosovskim poslovnim subjektima

oslobađanjem od uvoznih dažbina u određenim navedenim slučajevima (odnosno za proizvodnju robe na

Kosovu, koja se nakon toga izvozi).

Međutim, korišćenje bilo kakvih carinskih postupaka sa ekonomskim uticajem zavisi od dobijanja

ovlašćenja od strane Carine Kosova. Zahtev za dobijanje ovlašćenja može se podneti sedištu Carine ili


pri carinskoj ispostavi gde se ponose deklaracije za konkretan carinski postupak. Zahtev mora sadržati

ekonomsku potrebu ili obrazloženje konkretnog postupka.

Za dodatne informacije o povraćaju, domaćoj preradi i stranoj preradi, klikni ovde.

Bliže informacije o povraćaju, domaćoj preradi i stranoj preradi

Aneks 35C Administrativnog uputstva br. 11/2009 predviđa primer obrasca Zahteva za

ovlašćivanje domaće prerade i povraćaja dažbina.

Aneks 35D Administrativnog uputstva br. 11/2009 daje primer Zahteva za ovlašćivanje prerade u

skladu sa Zakonom o Carini.

Aneks 35F Administrativnog uputstva br. 11/2009 predviđa primer obrasca Zahteva za

ovlašćivanje strane prerade.

Zahtev bi trebalo da sadrži sledeće informacije, osim ukoliko se date informacije smatraju izlišnim od

strane Carine Kosova ili kada se informacija može uneti u pismenu carinsku deklaraciju u vreme uvoza:

a) Ime i prezime i adresu podnosioca zahteva, deklaranta i operatera;

b) Prirodu prerade ili upotrebe robe;

c) Tehnički opis robe i nadoknada ili prerađenih proizvoda i sredstva za njihovo identifikovanje;

d) Procenjena stopa prinosa ili metoda kojima se utvrđuje ova stopa;

e) Procenjeni period obavljanja;

f) Predložena carinska ispostava pri istovaru;

g) Mesto prerade ili upotrebe;

h) Predložene prenosne formalnosti;

i) U slučaju usmene deklaracije, vrednost i količina robe.

Za domaću preradu, preradu podložnu carinskoj kontroli i stranu preradu, period važnosti ovlašćenja

uobičajeno ne premašuje tri godine od dana stupanja ovlašćenja na snagu, osim u slučajevima u kojima

postoji odgovarajuće obrazložen razlog, i u tom slučaju Carina Kosova ukazuje na duži vremenski period.

U svakom slučaju, Carina Kosova dozvoljava da se zahtev za obnavljanje ili modifikovanje ovlašćenja

podnese prostim popunjavanjem zahteva. Carina Kosova može izdati retroaktivno ovlašćenje, kada je

retroaktivnost odgovarajuća i potrebna iz komercijalne perspektive.

U slučajevima u kojima se prerađeni proizvodi, dobijeni u celosti ili delimično iz artikala i materijala

uvezenih u skladu sa merama za domaću preradu ili preradu pod carinskom kontrolom, uvoze i puštaju

u slobodan promet na Kosovu, mere privredne politike koje važe za ove proizvode primeniće se u onim


slučajevima u kojima je uvezena roba podložna datim merama. Drugim rečima, ukoliko se roba koja se

uvozi u skladu sa domaćom preradom ili preradom pod carinskom kontrolom, koristi u proizvodnji

proizvoda koji ostaju na Kosovu, carinske dažbine i porezi koji su u skladu sa zakonom isplativi na

uvedene artikle i materijale ocenjuju se od strane Carine Kosova.

Carina Kosova može odobriti postojeće obračunske knjige ovlašćenog operatera, koje sadrže relevantne

podatke, u meri u kojoj su prihvatljivi. Carina može takođe zahtevati da se izvrši popis sve ili neke robe

podložne ovim merama.

Ova obračunske knjige, po potrebi trebalo bi da sadrže sledeće podatke:

a) Informacije sadržane u rubrikama 1, 31, 37 i 38 uvozne deklaracije o aranžmanima;

b) Pojedinosti deklaracije kojima se robi daje carinski odobren tretman ili upotreba u cilju

obavljanja datih mera;

c) Datum i pozivanje na pojedinosti drugih carinskih dokumenata i bilo kojih drugih dokumenata

koji se odnose na drugu dokumentaciju koja se odnosi na ulaz i istovar;

d) Prirodu operacija za preradu, vrste rukovanja ili privremenu upotrebu;

e) Stopa prinosa ili metode za njihov proračun, gde je odgovarajuće;

f) Informacije koje omogućuju da se roba proprati, uključujući njihovu lokaciju i pojedinosti o bilo

kom prenosu;

g) Komercijalne ili tehničke opise potrebne za identifikovanje robe;

h) Pojedinosti koje omogućuju praćenje kretanja u okviru domaćeg postupka prerade koji se

primenjuje sa ekvivalentnom robom.

Međutim, Carina Kosova može opozvati zahtev za nekim od gore pomenutih informacija u slučajevima u

kojima ovo ne utiče štetno na kontrolu ili nadzor mera nad robom koja treba da bude uskladištena,

prerađena ili upotrebljena.

U slučajevima u kojima je uvezena roba uneta na dve ili više carinskih deklaracija za mere predviđene

jednim ovlašćenjem:

a) U slučaju suspenzivnog aranžmana, dodeljivanje robe ili proizvoda na novo postupanje odobreno

od strane carine ili upotrebu smatraće se merama za uvoz robe u pitanju unete u najranije

deklaracije;

b) U slučaju domaće prerade (sistema povraćaja) ili strane prerade, smatraće se da su naknadni

proizvodi dobijeni iz date uvezene ili privremeno izvezene robe, koja je ušla u skladu sa

najranijim deklaracijama.

Primena gore navedenog stava jedan neće voditi ka neopravdanim prednostima u uvoznim dažbinama.


Nosilac aranžmana može zahtevati da se izvrši istovar konkretne uvezene robe. Račun ili potraživanje

sadržaće sledeće pojedinosti, osim ukoliko nisu drukčije predviđene od strane kancelarije za nadzor:

a) Pojedinosti ovlašćenja;

b) Količina svake vrste uvezene robe u vezi sa kojom se zahteva istovar, ponovna isplata ili

doznaka;

c) TARIK kod za uvezenu robu;

d) Stope uvoznih dažbina kojoj je podložna roba za uvoz i, u slučajevima u kojima je primenjivo,

njihova carinska vrednost;

e) Pojedinosti deklaracija za ulazak uvozne robe u sklopu aranžmana;

f) Vrsta i količina obeštećujućih proizvoda ili roba u nepromenjenom stanju i carinski odobreno

postupanje ili namena za koju je dodeljena, uključujući pojedinosti odnosnih deklaracija u vezi sa

istovarom i periodima istovara;

g) Vrednost dobijenih proizvoda ukoliko se proračun postupaka za proizvodnju primenjuje zajedno

sa metodama vrednovanja.

h) Stopa prinosa;

i) Iznos uvoznih dažbina koje će biti isplaćene ili ponovo isplaćene ili doznačene i u slučajevima u

kojima je primenjivo bilo kakva obeštećujuća kamata koja će biti isplaćena;

j) U slučaju prerade u skladu sa carinskom kontrolom, TARIK kod prerađenih proizvoda i

elemente potrebne da se utvrdi carinska vrednost.

U nastavku sledi kratak opis ovih carinskih postupaka i načina na koji se primenjuju na Kosovu.

Povraćaj dažbina

Povraćaj dažbina predstavlja carinski postupak, koji pri izvozu robe, omogućava povraćaj sredstava u

smislu uvoznih dažbina naplaćenih za artikle ili materijale sadržane u datoj robi ili upotrebljene u njihovoj

proizvodnji na Kosovu.

Posebne odredbe koje se odnose na povraćaj dažbina sadržane su u članovima 128 do 132 Zakona o

Carini.

Kada kosovski proizvođač uveze artikle i materijale kako bi na Kosovu proizveo robu koja će nakon toga

biti izvezena, proizvođač polaže pravo na povraćaj uvozne dažbine koja je plaćena na uvezene artikle i

materijale. Ovaj povraćaj podrazumeva refundiranje uvozne dažbine plaćene na ove uvezene artikle i

materijale koji su upotrebljeni u proizvodnji konačnog proizvoda koji se nakon toga izvozi.


Sistem povraćaja može se koristiti za svu robu. Međutim, ne može se koristiti u slučajevima u kojima je,

u vreme prihvatanja deklaracije o puštanju u slobodan promet:

- uvezena roba podložna kvantitativnim ograničenjima na uvoz,

- tarifna mera primenjena u okviru kvota na uvezenu robu.

Uvozna deklaracija za puštanje uvezene robe u slobodan promet mora navoditi da će se sistem povraćaja

koristiti i mora pružiti pojedinosti ovlašćenja. Na zahtev Carine, pomenuto ovlašćenje prilaže se uvoznoj

deklaraciji za puštanje u slobodan promet.

Imalac ovlašćenja može zatražiti da se uvozna dažbina ponovno isplati ili doznači u onim slučajevima u

kojima se utvrdi na zadovoljstvo Carine Kosova da je uvezena roba puštena u slobodan promet u sklopu

sistema povraćaja u vidu obeštećujućih proizvoda ili robe u neizmenjenom stanju:

- izvezena, ili

- uskladištena, sa namerom ponovnog posledičnog izvoza, u okviru tranzitnog postupka, carinskog

postupka skladištenja, privremenog uvoznog postupka ili domaćeg postupka prerade

(suspanzivnog aranžmana), ili u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, pod uslovom da se ispune

svi uslovi za upotrebu datog postupka.

Period u okviru koga se mora podneti zahtev za povraćaj iznosi tri (3) godine od datuma carinske

uvozne deklaracije za artikle i materijale uvezene na Kosovo.

Kao što je prethodno istaknuto, obrazac zahteva za povraćaj dažbina, i povezane instrukcije, mogu se

naći u Aneksu 35C Administrativnog uputstva br. 11/2009.

Domaća prerada

Domaća prerada predstavlja carinski postupak u skladu sa kojim se privremeni prijem uvezene robe na

Kosovu, uslovno oslobađa od uvoznih dažbina i poreza, u očekivanju ponovnog izvoza u utvrđenom

vremenskom periodu, po završetku proizvodnje, prerade ili popravke.

Postoji jedan broj pogodnosti koje proizilaze iz postupka domaće prerade. Najvažnija od njih jeste

mogućnost proizvodnje ili prerade robe sa finansijskim teretom plaćanja carinskih dažbina i poreza.

Pogodnost po Vladu podrazumeva povećanu privrednu delatnost koja proizilazi iz proizvodnje ili prerade

robe, ojačavanje konkurentnosti kosovskih industrija. Postupak domaće prerade obuhvata ne samo

opštu trgovinsku preradu već i situacije u kojima strani potrošač i dalje ostaje vlasnik uvezene robe.


Konkretne odredbe koje se odnose na domaću preradu mogu se naći u članovima 118 i 119 Zakona o

Carini.

Detaljniji podaci o postupcima u vezi sa domaćom preradom nalaze se u članovima 311 do 315

“Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se predviđaju odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Ovlašćenje za domaću preradu daje se od strane Carine Kosova samo u onim slučajevima u kojima

podnosilac zahteva ima nameru da izvrši ponovni izvoz ili izvoz proizvedene robe ili obeštećujućih

proizvoda. Ovlašćenje predviđa sredstva i metode identifikovanja uvezene robe i obeštećujućih

proizvoda i predviđa uslove za odgovarajući rad korišćenjem ekvivalentne robe. Ovakve metode

identifikacije ili uslovi mogu obuhvatiti pregled evidencije.

Carina Kosova može ovlastiti operacije prerade samo ukoliko:

• se može zaključiti da će se prerađeni proizvodi dobiti iz uvezene robe;

• ne bi bilo ekonomski izvodljivo da se proizvedena roba vrati u svoje prvobitno stanje, i

• upotreba postupka omogući da se aktivnosti prerade sprovedu ili da se primene na

Kosovu a da se ne oštete suštinski interesi proizvođača slične robe na Kosovu.

Za detaljnije informacije o tome kako se ekvivalenti i obeštećujući proizvodi tretiraju u skladu sa

suspanzivnim režimima dažbina na Kosovu, molimo vas stupite u kontakt sa Odeljenjem za carinske

postupke sa ekonomskim uticajem, pri Carini Kosova (informacije pružene u tabeli na početku ovog

dela).

Strana prerada

Strana prerada podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim roba koja je u slobodnom prometu na

Kosovu može biti privremeno izvezena za proizvodnju, preradu ili popravku u inostranstvu i ponovo

uvezena potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina i poreza.

Obeštećujući proizvodi koji proizilaze iz stranog postupka prerade mogu se uvesti ukupnim ili delimičnim

oslobađanjem od uvoznih dažbina i poreza. Shodno tome, nasuprot robi predviđene potpunim izvoznim

postupkom, roba u slobodnom prometu na Kosovu koja se privremeno izvozi u sklopu postupka strane

prerade, po vraćanju na Kosovo (nakon što je popravljena, proizvedena ili uključena u drugu robu) i dalje

se smatra robom u slobodnom prometu u smislu dažbina i poreza koji na nju ne važe.


Postupak strane prerade zahteva da roba bude podložna odgovarajućim merama identifikacije koje

omogućavaju da se predvidi da su obeštećujući proizvodi dobijeni u potpunosti ili delimično iz

privremeno izvezene robe. Od presudnog je značaja da se pri izvozu ova roba prijavi za postupak strane

prerade kako bi Carina moga da primeni potrebne mere kontrole.

Konkretne odredbe koje se odnose na stranu preradu nalaze se u članovima 148 do 162 Zakona o

Carini.

Detaljnije informacije o stranoj preradi pružene su u članovima 360 do 362 “Administrativnog uputstva

br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

U rezimeu, postupak strane prerade omogućava da se kosovska roba privremeno izveze sa Kosova kako

bi bila podložna preradi a proizvodi koji proizilaze iz ovih operacija puste u slobodan promet potpunim

ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina.

Privremeni izvoz kosovske robe podrazumeva primenu mera komercijalne politike i drugih formalnosti

koje važe za izlazak kosovske robe sa Kosova.

Važe sledeće definicije:

a) ‘roba za privremeni izvoz’ podrazumeva robu koja je podložna postupku strane prerade;

b) ‘operacija prerade’ podrazumeva:

i. – rad sa robom, uključujući njeno podizanje i sastavljanje ili usklađivanje iste sa drugom

robom;

ii. – preradu robe; i

iii. – opravku robe, uključujući njeno vraćanje i uređivanje.

c) ‘obeštećujući proizvod’ podrazumeva sve proizvode koji proizilaze iz operacije prerade;

d) ‘stopa prinosa’ podrazueva količinu ili procenat obeštećujućih proizvoda dobijenih iz prerade

date količine privremeno izvezene robe.

Postupak strane prerade nije otvoren za robu koja potiče sa Kosova:

a) čiji izvoz dovodi do ponovne isplate ili doznačivanja uvoznih dažbina,

b) koja je, pre izvoza, puštena u slobodan promet uz potpuno oslobađanje od uvoznih dažbina usled

njihove konačne namene, sve dok budu važili uslovi za dati izuzetak.

Davanje ovlašćenja


Ovlašćenje za korišćenje postupka strane prerade izdaje se na zahtev lica koje organizuje primenu

operacije prerade.

Ovlašćenje se daje samo:

a) licima sa sedištem na Kosovu;

b) u slučajevima u kojima se smatra da je moguće utvrditi da su obeštećujući proizvodi proizašli iz

prerade privremene izvozne robe;

c) u slučajevima u kojima ovlašćenje za upotrebu postupka strane prerade neće ozbiljno štetiti

interesima kosovskih prerađivača (ekonomski uslovi).

Ovlašćenje predviđa sredstva i metode da se utvrdi da su obeštećujući proizvodi nastali iz prerade

privremeno izvezene robe ili da se proveri da li su ispunjeni uslovi za korišćenje standardnog sistema

razmene.

Data sredstva i metode podrazumevaju i korišćenje informativnog dokumenta predviđenog Aneksom 41

“Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”, i

razmatranje relevantne evidencije od strane Carine Kosova.

U slučajevima u kojima priroda operacija prerade ne omogućava da se utvrdi da su obeštećujući

proizvodi proizašli iz privremene izvozne robe, ovlašćenje se nezavisno od toga, može dati u

odgovarajuće opravdanim slučajevima, pod uslovom da podnosilac zahteva može da pruži dovoljne

garancije da roba koja je upotrebljena u operaciji prerade ima isti osmocifreni kod TARIK, isti

komercijalni kvalitet i iste tehničke karakteristike kao i roba za privremeni izvoz. U datim slučajevima,

ovlašćenje predviđa uslove za korišćenje ovih aranžmana.

U slučajevima u kojima se zahtevaju aranžmani za popravku, roba za privremeni izvoz mora biti u stanju

da se opravi a aranžmani se ne mogu upotrebiti da se poboljša tehničko funkcionisanje ove robe.

Prerada iz ugla carinske kontrole


Prerada iz ugla carinske kontrole podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim je privremeno

puštanje uvezene robe na Kosovo uslovljeno oslobođeno isplate uvoznih dažbina i poreza, čija prerada

dovodi do stvaranja proizvoda koji su podložni uvoznim dažbinama važećim na uvezenu robu.

Aranžmani za preradu iz ugla carinske kontrole, važe na robu čija prerada vodi ka stvaranju proizvoda

koji su podložni nižem iznosu uvoznih dažbina u odnosu na one koje se primenjuju na uvezenu robu.

Aranžmani takođe važe na robu podložnu operacijama koje imaju za cilj da data roba ispuni tehničke

zahteve puštanja u slobodan promet na Kosovu.

Za dodatne informacije o preradi iz ugla carinske kontrole, kliknite ovde.

Dodatne informacije o preradi iz ugla carinske kontrole

Metoda utvrđivanja carinske vrednosti prerađenog proizvoda prijavljenog za slobodan promet

predviđena je članom 327 gore pomenutog Administrativnog uputstva.

Konkretne odredbe koje se odnose na preradu u smislu carinske kontrole nalaze se u članovima 133 do

139 Zakona o carini.

Detaljnije instrukcije u vezi sa preradom u smislu carinske kontrole mogu se naći u članovima 327 i 328

“Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Fizički pregled robe; Politike i prakse uzimanja uzoraka

Pri sprovođenju aktivnosti za proveru ispoštovanosti regulative, Carina Kosova može utvrditi da je

potreban fizički pregled pošiljke kako bi se potvrdile informacije u pogledu date robe koje su pružene u

carinskoj robnoj deklaraciji, na komercijalnom računu i u drugoj dokumentaciji.


Statistički dokazi sugerišu da uopšteno postoji obratan odnos između stope fizičkih pregleda i broja

otkrivenih slučajeva. U modernim zapadnim demokratijama, carina vrši fizičku inspekciju u oko 3%

uvoznih pošiljki. Carina Kosova uvodi postupke provere ispoštovanosti regulative koji su zasnovani na

merama kontrole utemeljenih na rizicima. Na duži rok, ovo će dovesti do manjeg broja, ali ciljnijih

pregleda tovara, što će sa druge strane dovesti do poboljšanog učinka u ostvarivanju prihoda.

Roba se pregleda samo na za to utvrđenim mestima i tokom radnog vremena utvrđenog u tu svrhu od

strane Carine Kosova. Međutim, Carina može, na zahtev deklaranta, ovlastiti pregled robe na nekom

drugom, više odgovarajućem mestu ili tokom odgovarajućeg radnog vremena. Međutim, svi troškovi

sprovođenja pregleda na drugim mestima moraju se snositi od strane deklaranta.

U svim slučajevima, Carina obaveštava uvoznika, izvoznika ili odgovarajuće ovlašćenog predstavnika da je

neophodan fizički pregled, gde i kada će se pregled održati, uz to da se trgovcu ili predstavniku upućuje

poziv da prisustvuje fizičkom pregledu. U slučajevima u kojima Carina Kosova odluči da razmotri samo

jedan deo robe, Carina obaveštava deklaranta ili njegovog predstavnika o artiklima koje žele da

pregledaju. Deklarant ili lice imenovano sa njegove strane da prisustvuje pregledu robe treba da pruži

Carini bilo kakvu pomoć potrebnu za vršenje pregleda.

Uvoznik ili izvoznik može odbiti da prisustvuje fizičkom pregledu, ali u ovom slučaju, Carina Kosova

može i dalje pristupiti pregledu. U ovom slučaju, zaključci Carine do kojih se došlo tokom pregleda,

imaće istu važnost kao da je pregled sproveden u prisustvu deklaranta.

U nekim slučajevima, može se javiti potreba da Carina Kosova uzme uzorke robe za dalje testiranje,

kako bi se potvrdila autentičnost informacija navedenih na robnoj deklaraciji.

Količine uzete za uzorak ne bi trebalo da prekorače količine potrebne za analizu ili detaljniji pregled,

uključujući moguće testiranje i/ili analizu.

Za bliže informacije o uzimanju uzoraka, kliknite ovde.

Dodatne informacije o uzimanju uzoraka

Uzimanje uzoraka može se ovlastiti samo nakon podnošenja pismenog zahteva od strane uvoznika,

izvoznika ili odnosnog ovlašćenog predstavnika (vidi član 93 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje

predviđa odredbe za primenu Zakona o carini”). Pismeni zahtev mora potpisati odgovorno lice i isti se

podneti relevantnim carinskim organima. Zahtev može obuhvatati sledeće pojedinosti:


a) ime i adresu podnosioca zahteva,

b) lokaciju robe,

c) broj skraćenih deklaracija, u slučajevima u kojima je već data na uvid, sa izuzetkom slučajeva u

kojima carinska ispostava preuzima obavezu da unese date informacije, ili naznaku prethodnog

carinskog postupka, ili pojedinosti za identifikovanje prevoznog sredstva na kome se roba nalazi,

d) sve druge pojedinosti neophodne za identifikovanje robe.

Carina će pokazati svoju nadležnost povodom zahteva odnosnog lica. U slučajevima u kojima se zahtev

odnosi na uzimanje uzoraka, pomenuti organi naznačiće količinu robe koja će biti uzeta kao primer.

Prethodni pregled robe i uzimanje uzoraka mogu se sprovesti pod nadzorom carinske uprave, koja će

predvideti postupke koji će se poštovati u svakom narednom slučaju. U svim slučajevima, kako odnosni

uvoznik tako i izvoznik, moraju snositi rizik i trošak raspakovanja, merenja, ponovnog pakovanja i drugih

operacija koje podrazumevaju pregled robe kao i troškove u vezi sa testiranjem i analizom robe.

U slučajevima u kojima Carina uzima uzorke i šalje ih na analizu ili detaljniji pregled, Carina može ovlastiti

puštanje date robe, ne čekajući rezultate analize ili pregleda, osim ukoliko postoji osnova da se to ne

učini, i pod uslovom da se, u slučajevima u kojima je Carina snosila trošak ili će joj se pričiniti ovaj

trošak, količina uzeta od strane carinskih ispostava za uzorak neće oduzeti ni od kakvih prijavljenih

količina.

U slučajevima u kojima se zahteva dalje testiranje i analiza a roba ne može da se pusti sve dok se

testiranje i analiza ne završe i o njima ne podnese izveštaj, Carina Kosova može, na rizik i trošak

deklaranta, preneti dati robu u specijalne objekte pod njihovim nadzorom.

Uzeti uzorak biće podložan formalnostima kako bi se obradio ili upotrebio na način koji je carinski

odobren. U slučajevima u kojima testiranje i analiza uzoraka dovedu do zaključka o uništenju ili

nepovratnom gubitku, neće se zaračunavati bilo kakvo dugovanje. U svim drugim slučajevima, uzorci se

moraju vratiti odnosnom uvozniku ili izvozniku. U ovom slučaju, uzeti uzorci vraćaju se deklarantu na

njegov zahtev i trošak nakon što više ih carinska ispostava više ne treba, posebno nakon što deklarant

iskoristi sva svoja žalbena sredstva protiv odluke koju je Carina donela na osnovu rezultata analize ili

detaljnijeg pregleda.

U slučajevima u kojima deklarant ne želi da mu se uzorci vrate, uzorci se ili uništavaju ili se čuvaju od

strane carinskih organa. U konkretnim slučajevima, međutim,Carina može zahtevati od deklaranta da

ukloni bilo kakve preostale uzorke.


Oslobađanje podrazumeva obračunski unos uvoznih dažbina i poreza utvrđenih u skladu sa

pojedinostima navedenim u deklaraciji. U slučajevima u kojima Carina smatra da provere koje je ona

sprovela mogu ovlastiti nametanje uvoznih dažbina koje su više od informacija sadržanih u deklaraciji, ista

može zahtevati da se podnese garancija koja će biti dovoljna da se pokrije razlika između iznosa

navedenog na deklaraciji i iznosa koji je na kraju isplativ na robu. Međutim, deklarant može zahtevati da

se iznos dažbina odmah unese u obračune umesto podnošenja ove garancije.

U slučajevima u kojima Carina, nakon pregleda i provera koje je sprovela, oceni da se iznos dažbina

razlikuje od iznosa koji potiče iz pojedinosti deklaracije, oslobađanje robe omogućiće neposredni unos u

obračune ove vrednosti koja je ocenjena i odmah isplativa.

U slučajevima u kojima Carina sumnja da važi zabrana ili ograničenje i ovo ne može da bude rešeno sve

dok se ne stave na raspolaganje rezultati ovih provera organa vlasti data roba ne može se osloboditi.

Refundirana i vraćena roba

Povraćaj i gašenje carinske dažbine

Povraćaj ili gašenje carinske dažbine je dozvoljeno po članovima 226 i 233 Zakona o carini.

U tom kontekstu:

c) Povraćaj – znači potpuno ili delimično vraćanje uvoznih ili izvoznih dažbina koje

su plaćene;

d) Gašenje – podrazumeva odluku da se ne uplati ceo ili deo iznosa carinskog duga,

ili odluku da se poništi knjiženje iznosa, ili dela iznosa carinskih uvoznih ili


izvoznih dažbina koje nisu plaćene.

Povraćaj carinskih dažbina podrazumeva da je plaćen netačan iznos zbog greške ili pogrešnog proračuna.

Gašenje se odnosi na dažbine koje će biti plaćene u budućnosti, čiji je iznos smanjen ili eliminisan.

Uvozne ili izvozne dažbine se vraćaju ili se gase podnošenjem jednog zahteva nadležnoj carinskoj

ispostavi u roku od tri godine. Ovaj rok počinje da teče od dana kada je iznos dažbina saopšten dužniku.

Navedeni rok će se produžiti ukoliko zainteresovano lice dokaže da je bilo sprečeno da podnese zahtev

u propisanom roku zbog vanrednih okolnosti ili više sile.

Kada Carina Kosova otkrije da unutar ovog roka postoji jedna od dve iznad-navedene situacije, ona

samoinicijativno vrši povraćaj ili odustaje od naplate (npr. neće čekati na zahtev).

Uvozne dažbine će se vratiti kada carinska deklaracija postane nevažeća nakon plaćanja dažbina.

Uvozne dažbine se vraćaju ili se gase kada se utvrdi da iznos dažbina koji je proknjižen u računovodstvu

za robu stavljenu u odgovarajući carinski postupak, koji uvoznik nije uplatio zbog toga što je u

navedenom trenutku roba bila u defektu ili se nije poklapala sa uslovima ugovora na osnovu kojeg je

uvezena (“roba koja nije u skladu sa nalogom”).

Kao roba sa defektom smatra se roba koja je oštećena nakon njenog puštanja

Povraćaj ili gašenje uvoznih dažbina će se odobriti pod uslovom:

da roba nije upotrebljena, osim početne upotrebe koja je bila neophodna da bi se utvrdio defekt

ili se ne poklapa sa uslovima ugovora,

da se roba izvozi van Kosova.

Za više informacija o refundiranju kliknite ovde.

Dodatne informacije u vezi sa refundiranjem

Na zahtev zainteresovanog lica, Carina Kosova će dozvoliti da roba bude uništena ili da bude stavljena, sa

ciljem da se ponove izveze, u proceduru tranzita ili proceduru carinskog skladištenja umesto da odmah

bude izvezena. U svrhu dodeljivanja jednog od ovih tretmana ili upotreba odobrenih od strane carine,

roba će biti smatrana kao roba van Kosova.


Uvozne dažbine neće biti vraćene ili ugašene u odnosu na robu koja je, pre prijavljivanja, privremeno

uvezena radi testiranja, osim ako se utvrdi da činjenica da je roba defektna ili da nije u skladu sa uslovima

ugovora nije mogla biti normalno uočena prilikom takvih testiranja. Uvozne dažbine će biti vraćene ili

gašene iz razloga koji su ovde navedeni nakon podnošenja zahteva odgovarajućoj carinskoj ispostavi u

roku od dvanaest meseci od dana kada je iznos tih dažbina saopšten dužniku. Međutim, Carina Kosova

može dozvoliti da ovaj period bude produžen u uredno opravdanim izuzetnim slučajevima.

Kamata će biti isplaćena u vezi sa povraćajem carinske dažbine kada:

c) Odluka da se usvoji zahtev za povraćaj nije primenjena u roku od tri meseca od dana usvajanja te

odluke;

d) Odredbe na Kosovu to predviđaju.

Iznos ovakve kamate treba izračunati na takav način da bude jednak iznosu koji će biti tražen u ovu svrhu

na trenutnom tržištu novca ili finansijskom tržištu Kosova.

Kada dođe do refundiranja treba primeniti sledeće procedure:

4) Stvaranje refundiranja (negativna odgovornost) u sistemu

5) Prikupljanje naloga za refundiranje

6) Prenos sredstava iz Trezora na račun primaoca u komercijalnoj banci.

Carina Kosova će preduzeti:

4) Stvaranje negativne odgovornosti u sistemu

Najčešći način nastanka refundiranja je izmenom plaćene carinske deklaracije. Uvek kada je SAD

deklaracija izmenjena nakon što je plaćena (zabeleženo u ASYCUDA pod serijskim brojem P) a

novi iznos koji treba platiti je manji od prvobitnog već plaćenog iznosa, sistem stvara automatski

negativnu odgovornost u sistemu sa statusom “za uplatu”. Sa gledišta računovodstva, ovo je

ekvivalentna operacija sa unošenjem u ručnim carinskim knjigama.

Ipak, postoje slučajevi kada refundiranje koje može nastati nije povezano sa konkretnom SAD

deklaracijom. U vim slučajevima odgovornost se stvaran ručno od strane ovlašćenog finansijskog

menadžera koji ubacuje potrebne informacije o odgovarajućim podacima u vezi sa slučajem u

skladu sa odobrenom procedurom.

5) Prikupljanje naloga refundiranja

Odmah nakon stvaranja refundiranja nalog za refundiranje je prikupljen iz sistema. On treba

imati oblik izjave u kojoj Carina prijavljuje da određeni iznos novca treba biti refundiran vlasniku

čeka i upućen Trezoru gde se na računu drži novac koji treba refundirati.

Samo predviđeni finansijski službenici u kancelariji za finansijski menadžment mogu prikupiti

nalog refundiranja. Nalog refundiranja koji sadrži oznaku Carine i pečate mora biti dostavljen

zainteresovanom licu a kopija mora biti poslata Odeljenju Trezora.


6) Prenosi sredstava iz Trezora na račun primaoca u komercijalnoj banci

Vlasnik pokazuje nalog refundiranja u Odeljenju Trezora tražeći nadoknadu. Na osnovu

postojećih procedura, Odeljenje Trezora će izvršiti prenos odgovarajućeg iznosa na žiro račun

koji je dostavio vlasnik i obavestiti Carinu o nadoknadi.

Kada se radi o računima za isplatu, proces refundiranja za kontrolisane plaćene SAD je mnogo

jednostavniji. U ovom slučaju iznos koji treba biti refundiran se automatski pripisuje računu za isplatu (ili

plaćanje unapred ili kredit).

Gašenje carinskog duga

Praktično govoreći gašenje carinskog duga znači otkazivanje (iz bilo kog razloga koji je predviđen u

važećem zakonodavstvu) neplaćenog duga. Pošto je neplaćen, kada je dug otkazan nema nikakve

procedure plaćanja s tim u vezi. Otkazivanje odgovarajućeg dokumenta u sistemu automatski

podrazumeva otkazivanje odgovornosti u sistemu. Jedan od primera je kada je procenjeni ali neisplaćeni

SAD otkazan po postojećoj normalnoj proceduri.

Vraćena roba

Kosovska roba koja se, nakon što je izvezena sa Kosova, vraća na Kosovo i puštena u slobodan promet

u toku perioda od tri godine će, na zahtev uvoznika ili zainteresovanog lica, biti oslobođenja uvoznih

dažbina.

Ipak:

c) period od tri godina može biti produžen kako bi se u obzir uzele posebne okolnosti;

d) kada je, pre njenog izvoza sa Kosova, vraćena roba puštena u slobodan promet po smanjenoj ili

bez izvozne dažbine zbog njene upotrebe u posebne svrhe oslobađanje dažbina će biti odobreno

samo ako će ona biti ponovo uvezena u istu svrhu.

Za više informacija u vezi sa vraćenom robom kliknite ovde.

Dodatne informacije u vezi sa vraćenom robom

Kada razlog zbog čega određena roba treba biti izvezena više nije isti, iznos uvoznih dažbina koje se

naplaćuju na nju će biti smanjen za svaki iznos koji je nametnut robi kada je prvi put puštena u Slobodan

promet. Ukoliko je ovaj iznos veći od nametnutog prilikom puštanja vraćene robe u slobodan promet,

refundiranje neće biti odobreno.

Oslobađanje uvoznih dažbina koje je navedeno iznad neće biti odobreno u slučaju:


c) Kada se roba izvozi sa Kosova po proceduri za dodatnu preradu osim ako ta roba ostane u

zemlji u koju se izvozi;

d) Robe koja je bila predmet mere na Kosovu koja obuhvata njen izvoz u drugim zemljama.

Oslobađanje uvoznih dažbina koje je navedeno iznad će biti odobreno samo ako se roba ponovo uvozi u

državi u kojoj je bila izvezena.

Procedure tranzita

Mnoge komercijalne aktivnosti podrazumevaju pomeranje robe sa jednog mesta na drugo. U procedure

tranzita roba može biti pomerana sa jedne lokacije na drugu unutar zemlje ili između zemalja bez plaćanja

dažbina i poreza. Ovo zahteva da se pomeranja odvijaju pod kontrolom carine. Kada se roba pomera sa

jedne carinske ispostave u drugu unutar jedne zemlje ili carinske teritorije, u pitanju je nacionalni tranzit,

a kada se carinske ispostave nalaze u više zemalja ili carinskih teritorija, u pitanju je međunarodni tranzit.

Procedura tranzita je carinska procedura koja se primenjuje na robu koja stiže na teritoriju Kosova iz

druge zemlje, sa namerom da pođe kroz i napusti teritoriju Kosova, u treću zemlje (takođe poznat kao

“međunarodni” ili “tranzit preko”).

Lice ili preduzeće koje je odgovorno za svako kretanje robe u tranzitu preduzima pomeranje tranzitne

robe sa jedne konkretne tačke na drugu, kako bi obezbedilo pokriće za dažbine i poreze koji su rizični

tokom tranzit kretanja, i da pripreme i smeste tranzit deklaraciju, zajedno sa potrebnom pomoćnom

dokumentacijom.

Za više informacija u vezi sa procedurama tranzita kliknite ovde.


Procedure tranzita na Kosovu

Zakonska osnova za procedure tranzita se nalazi u članovima 96 – 102 Zakona o carini.

Takođe, članovi 208 do 265 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje određuje odredbe za primenu

Zakona o carini” pruža preciznije detalje o tranzit kretanju, uključujući informacije o tranzit garancijama,

formalnostima u Kancelariji mesta polaska, formalnostima u putu, formalnostima u kancelariji odredišta,

maršrute tranzitnog pravca, kao i pojednostavljene procedure tranzita za otpremanje železnicom, velikim

kontejnerima, vazdušnim putem ili cevovodom.

Lice ili preduzeće koje je odgovorno za svako kretanje robe u tranzitu preduzima pomeranje tranzitne

robe sa jedne konkretne tačke na drugu, kako bi obezbedilo pokriće za dažbine i poreze koji su rizični

tokom tranzit kretanja, i da pripreme i smeste tranzit deklaraciju, zajedno sa potrebnom pomoćnom

dokumentacijom.

U svrhu tranzita, sledeće definicije se primenjuju na Kosovu:

“Kancelarija mesta polaska” predstavlja carinsku ispostavu na kojoj se primaju deklaracije

kojima se roba stavlja u procedure tranzita;

“Kancelarija odredišta” predstavlja carinski ispostavu na kojoj roba koja je stavljena u

procedure mora biti prikazana kako bi se okončala procedura tranzita;

“Kancelarija garancije” predstavlja kancelariju gde Carina odlučuje da će garancije koje pruža

žirant biti uložene.

Formalnosti u kancelariji mesta polaska

Roba koja je stavljena u procedure tranzita treba biti odneta do kancelarije odredišta preko

najekonomičnije opravdane maršrute.

U nekim slučajevima Carina Kosova u kancelariji polaska može pripisati maršrutu, koja se unosi u

kvadrat 44 tranzit deklaracije, uzimajući u obzir sve detalje saopštene od strane lica koje je odgovorno za

kretanje u tranzitu. (Pogledajte “Uputstva za popunjavanje deklaracije i carinske procedure”, iznad)


Kancelarija polaska će odrediti vremenski rok u okviru kojeg roba mora biti pokazana u kancelariji

odredišta, imajući u obzir maršrutu, vremenske prilike i uslove na putu, trenutni zakon o transport i

druge zakone i, kada je potrebno, sve detalje saopštene od strane lica koje je odgovorno za kretanje u

tranzitu.

Kada je roba prikazana u kancelariji odredišta nakon isteka vremenskog roka koji je predvidela

kancelarija mesta polaska i kada ovaj propust da se ispoštuje vremenski rok nastane zbog okolnosti koje

mogu biti objašnjenje na zadovoljstvo kancelarije odredišta i ne pripisuju se prevozniku ili licu koje je

odgovorno za kretanje u tranzitu, smatraće se da je potonji ispoštovao predviđeni vremenski rok.

Roba koja je prijavljena u proceduri tranzita će biti puštena samo ako je prostor za tovar na vozilu

zapečaćen.

Sledeće mora biti zapečaćeno:

a) Prostor za tovar, gde su odobrena transportna sredstva po drugim pravilima ili prihvaćena od

strane kancelarije mesta polaska kao odgovarajući za pečatiranje;

b) Svako pojedinačni paket, u ostalim slučajevima.

Transportna sredstva mogu biti prihvaćena kao odgovarajuća za pečatiranje pod uslovom da:

a) pečati mogu biti jednostavno i efektivno zalepljeni na njima;

b) su tako konstruisana da se roba ne može pomerati ili pokazati bez ostavljanja vidljivih tragova ili

bez lomljenja pečata;

c) ne sadrže prikriveni prostor u kojima roba može biti sakrivena;

d) je prostor rezervisan za tovar lako pristupačan za kontrolu od strane carinskih organa.

Svako putno vozilo, prikolica, poluprikolica ili kontejner koje je odobreno za prevoz robe sa carinskim

pečatom u skladu sa međunarodnim sporazumom u kome je Kosovo jedna od strana smatra se

odgovarajućim za pečatiranje samim tim i za proceduru tranzita.

Kancelarija mesta polaska staviti pečat ako je, imajući u vidu druge moguće mere za identifikaciju, izdati

opis robe u deklaraciji tranzita ili u dodatnim dokumentima čini lakom za identifikaciju.


Opis robe koji je dovoljno precizan da omogući laku identifikaciju količine i vrste robe, mora biti

dostavljen kako bi se omogućila identifikacija robe.

Kada kancelarija mesta polaska odobrava izuzeće pečatiranja prostorije za tovar, službenik će ubaciti

odobreno “Izuzeće” u deklaraciji tranzita suprotno od naslova “pečati zalepljeni” u kvadratu “D.

Kontrola kancelarije mesta polaska” na deklaraciji tranzita.

Garancije tranzita

Pojedinačne garancije u obliku gotovinskog depozita normalno trebaju biti položene u kancelariji polaska.

Ovaj depozit će biti vraćen kada se procedura tranzita završi.

Kada kancelarija mesta polaska nije kancelarija garancije, potonja će čuvati kopiju instrumenta kojim je

prihvatila obaveze žiranta. Lice odgovorno za kretanje u tranzitu mora pokazati original u kancelariji za

polaske, gde će biti zadržan.

Kancelarija garancije može povući svoju odluku kojom prihvata obaveze žiranta ako uslovi koji su

predviđeni u vreme izdavanja nisu više ispunjeni. Jednako tome, žirant može otkazati preduzimanje u bilo

koje vreme. Povlačenje ili otkazivanje će stupiti na snagu 16. dana od dana kada je žirant ili kancelarija

garancije, ukoliko je potrebno, obaveštena.

Kancelarija garancije će odmah obavestiti Carinu Kosova o svakom povlačenju ili otkazivanju i datumu

kada stupa na snagu. Carina će obavestiti sve ostale ispostave carine koje su umešane.

Pojedinačna garancija koju pruža žirant mora biti u skladu sa primerkom u Prilogu 22 “Administrativnog

uputstva br. 11/2009 kojim se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Odredbe koje se tiču pojednostavljenih procedura tranzita

Na zahtev kupca ili primaoca robe, ako je potrebno, Carina Kosova može odobriti sledeća

pojednostavljenja:

a) Korišćenje sveobuhvatne garancije ili izuzeća od garancije;


b) Izuzeće od obaveze da se koristi predviđena maršruta;

c) Status ovlašćenog pošiljaoca robe;

d) Status ovlašćenog primaoca robe;

e) Primena pojednostavljenih procedura koje su specifične za robu koja se:

i. prevozi železnicom ili velikim kontejnerima;

ii. prevozi vazdušnim putem;

iii. prenosi cevovodom.

Roba na koju se primenjuje procedura tranzita može biti prenošena između dve tačke na Kosovu preko

teritorije druge zemlje pod uslovom da se prevozi u toj zemlji pod pokrićem jednog transportnog

dokumenta koji je sastavljen na Kosovu. Kada je tako, dejstvo procedure tranzita će biti privremeno

obustavljeno na teritoriji druge zemlje.

Detaljna uputstva za ove pojednostavljene procedure tranzita, uključujući metod koji se primenjuje za

pojednostavljene procedure tranzita su navedena u članovima 225 do 263 “Administrativnog uputstva br.

11/2009 kojim se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Potrebna dokumentacija

Sledeća dokumenta su potrebna za carinsku procedure tranzita:

Carinska deklaracija robe (pogledajte primerak u Prilogu 16 Administrativnog uputstva br.

11/2009),


Komercijalna faktura,

Tovarni list, i

Gotovinski depozit ili carinska garancija.

Carinska deklaracija tranzita mora biti popunjena korišćenjem zakona koji su navedeni u tekstu iznad

ovog Vodiča, pod “Uputstva za popunjavanje deklaracije i carinske procedure”. U pripremanju carinske

deklaracije tranzita, lice odgovorno za kretanje u tranzitu mora prijaviti procedure tranzita, korišćenjem

odgovarajućeg zakona za tranzit. Zakoni koje treba koristiti za unos podataka o carinskoj deklaraciji

tranzita su dostavljeni u Prilogu 19 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju odredbe o

sprovođenju Zakona o carini”.

Carinska deklaracija tranzita može biti ubačena ili elektronski ili dostavljena u štampanom primerku

kancelariji mesta polaska Carine. Deklaracije tranzita se obično dostavljaju kancelariji za polaske Carine

Kosova u danima i satima predviđenim za poslovanje. Ipak, Carina može, na zahtev lica odgovornog za

tranzit, i o trošku istog lica, odobriti da deklaracija bude priložena i danima i satima koji nisu predviđeni.

Posebne naknade za usluge mogu biti primenjene za ovu uslugu van radnog vremena, i biće primenjene

da se pokriju dodatni troškovi u vezi sa pružanjem usluga.

Molimo pogledajte Priloge 23 i 24 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju odredbe o

sprovođenju Zakona o carini” za oblik pojedinačnih garancija i za tranzitni tovarni list. tovarni listovi koji

su sastavljeni u skladu sa Prilogom 24 i odgovarajući primerak u Prilogu 23 mogu biti korišćeni umesto

stranica za nastavak (carinske deklaracije) kao opisni deo, i samim tim sastavni deo deklaracije tranzita.

Carina Kosova će takođe dozvoliti da se tovarni listovi koriste kao opisni deo deklaracija tranzita

priložene elektronskim putem.

Jedno transportno sredstvo može biti korišćeno za utovar robe u više kancelarija mesta polaska i za

istovar u više kancelarija odredišta.

Pod uslovom da robe koje se prenose budu poslate zajedno, smatra se da jedno transportno sredstvo

predstavlja sledeće:

a) Putno vozilo sa prikolicom(ama) ili poluprikolicom(ama);

b) Grupa parnih železničkih kolica ili vagona;

c) Kontejneri utovareni na jednom transportnom sredstvu.

Za svrhu tranzita, carinska deklaracija (SAD) se sastoji od kopija sledećeg:

a) Kopija 1 Kancelarija mesta polaska;

b) Kopija 4 Kancelarija odredišta; i,

c) Povratna kopija 5 kopija tranzita.


Dodatne stranice za nastavak obrasca deklaracije i/ili tovarni list se koriste kao dopuna deklaracije

tranzita kada se šalje više od jedne stavke i kada ne postoji dovoljan prostor da se zabeleže detalji o svim

robama na prvoj stranici carinske deklaracije.

Pod uslovom da se robe koje su obuhvaćene tranzitnim kretanjem prevoze u istom vozilu i kretanje se

vrši od jedne kancelarije mesta polaska do jedne kancelarije odredišta, onda je dovoljna jedna deklaracija

tranzita. Suprotno tome, na primer, ako se jedna pošiljka podeli na dva kamiona, za svaki kamion je

potrebna posebna deklaracija tranzita, iako sve robe imaju isti status i putuju između istih carinskih

ispostava, istim putem, itd.

Garancije

Sveobuhvatna garancija i izuzeće garancije

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita može koristiti sveobuhvatnu garanciju, ili izuzeće garancije,

do preciziranog odgovarajućeg iznosa. Za primenu sveobuhvatne garancije, vrši se obračun iznosa

carinskog duga koji može nastati u svakoj operaciji tranzita.

Precizirani odgovarajući iznos treba biti isti kao i iznos carinskog duga koji može nastati u odnosu na

robu koju odgovorno lice za kretanje u tranzitu stavlja u proceduru tranzita za vreme perioda od

najmanje jedne sedmice.


Kancelarija garancije će utvrditi iznos u saradnji sa zainteresovanim licem na osnovu informacija o robi

koja je prenošena u prošlosti i procene količine planiranih operacija tranzita kao što je prikazano, između

ostalog, značajnom komercijalnom dokumentacijom i računima. U utvrđivanju preciziranog

odgovarajućeg iznosa, moraju se uzeti u obzir najveće rate dažbina i naknada koje se primenjuju na robu.

Kancelarija garancije će godišnje proveravati precizirani odgovarajući iznos, posebno u svetlu informacija

koje su dobijene od kancelarije ili kancelarija mesta polaska, i izvršiće usklađivanje ako je neophodno.

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita će obezbediti da dažbine i porezi koji su pod rizikom u

procedure tranzita ne budu veći od odgovarajućeg iznosa, imajući u obzir sve operacije za koje

procedura još uvek nije završena.

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita treba da obavesti kancelariju garancije kada odgovarajući

iznos spadne ispod nivoa koji je dovoljan da se pokriju operacije tranzita.

Iznos koji treba biti pokriven sveobuhvatnom garancijom može biti smanjen na:

a) 50% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da su njegove

finansije stabilne i da ima dovoljno iskustva u procedurama tranzita;

b) 30% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da su njegove

finansije stabilne i da ima dovoljno iskustva u procedurama tranzita i da veoma blisko sarađuje sa

organima Carine.

Izuzeće garancije može biti odobreno kada lice koje je odgovorno za kretanje tranzita pokaže da lice

održava standarde pouzdanosti koji su opisani u stavu (b) iznad, da upravlja operacijama transporta i

poseduje dovoljne finansijske resurse za ispunjenje svih obaveza. U svrhu stavova 2 i 3, Carina Kosova će

uzeti u obzir kriterijume koji su navedeni u Prilogu 26 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se

određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Kako bi bilo ovlašćeno da pruži sveobuhvatnu garanciju u odnosu na vrstu robe koja je navedena u

Prilogu 21 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o

carini”, lice koje je odgovorno za kretanje tranzita mora pokazati, ne samo da ispunjava uslove iz člana

233, već i da su finansije tog lica stabilne, da to lice ima dovoljno iskustva o proceduri tranzita i da ili

veoma blisko sarađuje sa Carinom ili da upravlja operacijama transporta.

Iznos koji treba biti pokriven sveobuhvatnom garancijom koji je naveden u stavu može biti smanjen na:


a) 50% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da veoma blisko

sarađuje sa Carinom i da upravlja operacijama transporta;

b) 30% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da veoma blisko

sarađuje sa organima Carine, da upravlja operacijama transporta, i da ima dovoljne finansijske

resurse za izvršenje svih obaveza.

Sveobuhvatna garancija mora biti pružena od strane žiranta. Ona će biti predmet dokumenta garancije

koji je usaglašen sa primerkom u Prilogu 8 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju

odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Na osnovu ovlašćenja, Carina će izdati licu odgovornom za kretanje tranzita jedno ili više sveobuhvatnih

uverenja ili uverenja o izuzeću garancije (u daljem tekstu uverenja) sastavljenih na odgovarajući način na

obrascu koji odgovara primerku u Prilogu 29 ili Prilogu 30 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim

se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”, i dopunjenom u skladu sa Prilogom 31, kako bi

omogućila licu odgovornom za kretanje tranzita da dostavi dokaz o sveobuhvatnoj garanciji ili izuzeću

garancije.

Uverenje će biti pokazano kancelariji mesta polaska. Detalji o uverenju moraju biti uneti u deklaraciji

tranzita.

Međutim, kada se razmenjuju garantni podaci između kancelarije garancije i kancelarije mesta polaska

korišćenjem informacione tehnologije i kompjuterskih mreža, uverenje se ne pokazuje kancelariji mesta

polaska.

Period važenja uverenja neće biti duži od dve godine. Taj period može biti produžen od strane

kancelarije garancije za dodatni period koji neće biti duži od dve godine.

Od datuma stupanja na snagu povlačenja ovlašćenja za korišćenje sveobuhvatne garancije ili izuzeća

garancije od strane organa Carine, od datuma stupanja na snagu povlačenja od strane kancelarije

garancije svog prihvatanja obaveze žiranta, ili od datuma stupanja na snagu otkazivanja obaveze od strane

žiranta, uverenja koja su ranije izdata ne mogu biti korišćenja za stavljanje robe u proceduru tranzita i

biće vraćena od strane lica odgovornog za kretanje tranzita kancelariji garancije bez zakašnjenja.


Svaka kancelarija garancije Carine će proslediti administraciji Carine sredstva kojim uverenja koja ostaju

važeća i koja još uvek nisu vraćena mogu biti identifikovana. Uprava Carine će, zauzvrat, obavestiti ostale

relevantne kancelarije.

Garancije tranzita

Pojedinačne garancije u obliku gotovinskog depozita se normalno prilažu u kancelariji mesta polaska.

Ovaj depozit će biti vraćen kada se završi procedura tranzita.

Pojedinačna garancija koju pruža žirant mora biti u skladu sa primerkom iz Priloga 22 “Administrativnog


Kada kancelarija mesta polaska nije kancelarija garancije, potonja će zadržati kopiju instrumenta kojim je

prihvatila obaveze žiranta. Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita mora pokazati original u kancelariji

mesta polaska gde će biti zadržan.






kada stupa na snagu. Carina će obavestiti sve ostale ispostave Carine koje su umešane.

Carinske formalnosti za proceduru tranzita


Formalnosti u kancelariji mesta polaska

Roba koja je stavljena u proceduri tranzita treba biti prenesena do kancelarije odredišta

najekonomičnijom opravdanom maršrutom.

U nekim slučajevima Carina Kosova u kancelariji polaska može pripisati maršrutu, koja se unosi u

kvadrat 44 tranzit deklaracije, uzimajući u obzir sve detalje saopštene od strane lica koje je odgovorno za

kretanje u tranzitu. (Pogledajte “Uputstva za popunjavanje deklaracije i carinske procedure”, iznad)

Kancelarija polaska će odrediti vremenski rok u okviru kojeg roba mora biti pokazana u kancelariji

odredišta, imajući u obzir maršrutu, vremenske prilike i uslove na putu, trenutni zakon o transport i

druge zakone i, kada je potrebno, sve detalje saopštene od strane lica koje je odgovorno za kretanje u

tranzitu.

Kada je roba prikazana u kancelariji odredišta nakon isteka vremenskog roka koji je predvidela

kancelarija mesta polaska i kada ovaj propust da se ispoštuje vremenski rok nastane zbog okolnosti koje

mogu biti objašnjenje na zadovoljstvo kancelarije odredišta i ne pripisuju se prevozniku ili licu koje je

odgovorno za kretanje u tranzitu, smatraće se da je potonji ispoštovao predviđeni vremenski rok.

Roba koja je prijavljena u proceduri tranzita će biti puštena samo ako je prostor za tovar na vozilu

zapečaćen.

Sledeće mora biti zapečaćeno:

a) Prostor za tovar, gde su odobrena transportna sredstva po drugim pravilima ili prihvaćena od

strane kancelarije mesta polaska kao odgovarajući za pečatiranje;

b) Svako pojedinačni paket, u ostalim slučajevima.

Transportna sredstva mogu biti prihvaćena kao odgovarajuća za pečatiranje pod uslovom da:

a) pečati mogu biti jednostavno i efektivno zalepljeni na njima;


b) su tako konstruisana da se roba ne može pomerati ili pokazati bez ostavljanja vidljivih tragova ili

bez lomljenja pečata;

c) ne sadrže prikriveni prostor u kojima roba može biti sakrivena;

d) je prostor rezervisan za tovar lako pristupačan za kontrolu od strane carinskih organa.

Svako putno vozilo, prikolica, poluprikolica ili kontejner koje je odobreno za prevoz robe sa carinskim

pečatom u skladu sa međunarodnim sporazumom u kome je Kosovo jedna od strana smatra se

odgovarajućim za pečatiranje samim tim i za proceduru tranzita.

Kancelarija mesta polaska staviti pečat ako je, imajući u vidu druge moguće mere za identifikaciju, izdati

opis robe u deklaraciji tranzita ili u dodatnim dokumentima čini lakom za identifikaciju.

Opis robe koji je dovoljno precizan da omogući laku identifikaciju količine i vrste robe, mora biti

dostavljen kako bi se omogućila identifikacija robe.

Kada kancelarija mesta polaska odobrava izuzeće pečatiranja prostorije za tovar, službenik će ubaciti

odobreno “Izuzeće” u deklaraciji tranzita suprotno od naslova “pečati zalepljeni” u kvadratu “D.

Kontrola kancelarije mesta polaska” na deklaraciji tranzita.

TIR tranzit


Carinska Konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu TIR karneta (TIR Konvencija)

omogućava efikasan proces međunarodnog prenošenja robe kamionima preko tri ili više zemalja sa

minimalnom ili bez carinske kontrole u tim zemljama. TIR sistem koristi posebno dizajnirane kontejnere i

kamione, carinske pečate za obezbeđivanje pošiljke, i TIR karnet koji služi i kao dokument carinske

kontrole i kao finansijska garancija. TIR Konvencija trenutno ima 68 ugovornih strana i TIR operacije

pokrivaju celu Evropu, Severnu Afriku i Srednji Istok. Godišnje se izvrši oko 3 miliona TIR transporta.

Svako ko je putovao putevima po Evropi će prepoznati poznate plavo bele TIR tablice na hiljadama

kamiona i prikolica koje koriste TIR.

Kosovo trenutno nije deo TIR sistema i zbog toga kamioni koji su registrovani na Kosovu ne mogu biti

korišćeni u TIR tranzitnim pošiljkama. Međutim, kao što je napomenuto iznad, sve ostale evropske

zemlje učestvuju u TIR sistemu i zbog toga TIR pošiljke prolaze preko Kosova a u nekim slučajevima i

završavaju na Kosovu. TIR pošiljke mogu početi na Kosovu ako je kamion registrovan u drugoj zemlji i

dizajniran kao TIR vozilo.

Za više informacija o TIR sistemu pogledajte http://www.unece.org/tir/welcome.html

Putnici

Lične deklaracije i izuzeci

MONETARNA DEKLARACIJA

Kosovski Zakon protiv pranja novca (Zakon 03L-196) predviđa da lica koja ulaze ili napuštaju

Kosovo sa novčanim sredstvima u vrednosti od 10.000€ ili više moraju prijaviti taj novac Carini

Kosova. Ukoliko to ne učine mogu biti značajno kažnjeni.


Svako lice koje ulazi ili napušta Republiku Kosovo i nosi novčana sredstva u vrednosti od 10.000€ ili više

mora prijaviti iznos novčanih sredstava i izvor tih novčanih sredstava u pismenom obliku ovlašćenom

službeniku carine, i, ako tako zahteva službeno lice, da pokaže novčana sredstva.

U svrhu ovog zahteva, smatra se da lice nosi novčana sredstva, ako, između ostalog, ako se nalaze u

fizičkom posedu ovog lica ili u privatnom vozilu ili drugom prevoznom sredstvu koje koristi ovo lice.

Svako lice koje šalje iz Republike Kosovo u mesto izvan Kosova, ili prima na Kosovu iz mesta koje je

izvan Kosova, preko pošte ili komercijalnim kurirom, novčana sredstva u vrednosti od 10.000€ ili više

mora prijaviti iznos novčanih sredstava i izvor tih novčanih sredstava u pismenom obliku u obrascu koji

pripisuje Generalni direktor Carine Kosova, ovlašćenom službeniku carine, i, ako tako zahteva službeno

lice, da pokaže novčana sredstva.

Ovo lice može izvršiti svoju dužnost prijavljivanja na način da obavesti o sadržaju pošiljke u carinskoj

deklaraciji ili u međunarodnoj dokumentaciji o teretu.

LIČNI IZUZECI PUTNIKA

a) duvanski proizvodi:

- 200 cigareta, ili

- 100 cigarilosa (cigare maksimalne težine do tri grama pojedinačno), ili

- 50 cigara, ili

- 250 grama duvana za pušenje, ili

- proporcionalni izbor ovih različitih proizvoda;

b) alkohol i alkoholna pića:

- destilisana i alkoholna pića jačine alkohola koja prevazilazi 22%; nedenaturisani etil

alkohol od 80% ili više: jedan litar, ili

- destilisana i alkoholna pića i aperitivi sa vinskom ili alkoholnom bazom, tafia, sake ili

slična pica, jačine alkohola koja ne prevazilazi 22%; penušava vina, likeri: dva litra, ili

proporcionalni izbor ovih različitih proizvoda, i

- tiha vina: dva litra;

c) parfemi:

50 grama toaletne vode: 0,25 litara;

d) medicinski proizvodi: količina koja je potreba za podmirenje ličnih potreba putnika.


*Nema oslobađanja za robu (duvan i alkohol) koja je navedena u stavovima (a) i (b) iznad za putnike ispod 17

godina starosti.

Žalbe na administrativne odluke Carine

Svim licima koja rade sa Carinom mora biti pružena mogućnost da dobiju objašnjenje odluke

Carine i da ulože žalbu na odluku Carine o bilo kom pitanju. Ovo pravo na žalbu obezbeđuje

zaštitu od odluka koje možda nisu u saglasnosti sa carinskim zakonima i uredbama ili drugim

odredbama zakona Kosova.

Članovi 291 i 292 Zakona o Carini daju pravo svakom “licu”57 da zatraži “preispitivanje odluke” na

njegovu štetu koju je donela Carina. Zahtev za preispitivanje takve odluke mora biti dostavljen Carini

Kosova u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Carina može da:

a) ostavi odluku na snazi i odbije zahtev;

b) poništi/povuče odluku i uvaži zahtev;

c) izmeni odluku delimičnim uvažavanjem zahteva.

57 “Lice” je definisano kao:

- fizičko lice,

- pravno lice,

- kada postoji mogućnost po važećim zakonima, udruženje lica kome je priznat kapacitet da obavlja pravne radnje ali koje nema

status pravnog lica.


U svakom slučaju, Carina Kosova će doneti odluku o zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja

zahteva za preispitivanje.

Lica koja nakon toga nisu zadovoljna odlukom koja je doneta o zahtevu za proverom od strane Carine,

imaju pravo da podnesu žalbu na odluku Nezavisnoj žalbenoj komisiji ( u daljem tekstu komisiji).

Ovakva žalba mora biti dostavljena komisiji u roku od 30 dana od dana prijem odluke od strane carine

Kosova.

U slučajevima kada komisija sprovodi zatvoreno saslušanje, Carina će odgovoriti pismenim putem u roku

od 30 dana od dana obaveštavanja o žalbi.

U slučajevima kada komisija sprovodi otvoreno saslušanje, Carinu će zastupati njen ovlašćeni zastupnik.

Nezadovoljne strane mogu uložiti žalbu nadležnom sudu.

Ako je stvar konačno rešena u korist:

a) Carine Kosova, podnosilac žalbe je obavezan da plati uvozne ili izvozne dažbine, kazne i kamatu

koja je akumulirana sve do momenta donošenja rešenja u predmetu, ili

b) podnosioca žalbe, Carina će:

(i) Refundirati svaku uvoznu ili izvoznu dažbinu koja je plaćena zajedno sa kamatom koja je

akumulirana sve do momenta donošenja rešenja u predmetu;

(ii) Ako su stvari vraćene vlasniku, prodate ili uništene:

a. Iznos koji je ekvivalentan iznosu koji je vlasnik platio za povraćaj stvari;

b. Ako su stvari prodate, ekvivalentan iznos sa prihodom od prodaje, ili

c. Ako su stvari uništene, ekvivalentan iznos tržišnoj vrednosti tih stvari u trenutku

konfiskacije.

Sa ciljem da se pomogne uvoznicima i izvoznicima da razumeju svoje obaveze i prava kada je u pitanju

rešavanje sporova koji mogu nastati zbog odluka koje donosi Carina, dostavljena su sledeća neformalna

uputstva o informacijama koje su potrebne za pripremu ili podnošenje zahteva za preispitivanje ili žalbe.

Ova uputstva su uvek složena, imajući u vidu složenu prirodu predmeta u kojima se carinske odluke

redovno donose. Za više informacija o uputstvima za žalbe kliknite ovde.

Uputstva u vezi sa žalbenim postupkom


Informacije koje su ovde pružene predstavljaju nedovoljna uputstva za pomoć trgovcima u pripremi

uspešne žalbe na štetnu odluku koju su doneli carinski službenici.

naravno, ne postoji garancija da će žalba biti uspešna, ali ako postoji slučaj da trgovac može osporiti

odluku koju je doneo službenik carine, ova uputstva služe da obezbede savet i uputstva o tome koje

informacije su potrebne za pobijanje štetne odluke.

Predloženi obrazac žalbe na odluku koja je doneta o pitanjima Carine

1. Ime podnosioca žalbe i fiskalni registarski broj: _____________________________

2. Adresa podnosioca žalbe: _____________________________________________________

3. Kontakt informacije podnosioca žalbe: _____________________________________________

_____________________________________________

4. Broj carinske deklaracije robe i datum (za robu koja je predmet žalbe):

_____________________________________________________________________

5. Narativni opis robe koja je predmet žalbe:

_____________________________________________________________________

6. Carinska ispostava gde je podneta deklaracija:

______________________________________________________________________

7. Datum, referentni broj, ako je moguće, i supstanca (sadržaj) odluke na koju se ulaže žalba:

______________________________________________________________________

8. Carinska ispostava gde je doneta odluka koja je predmet žalbe: _______________________

Registracija žalbe na Carinu

Ovo je žalba koja se dostavlja u skladu sa odredbama člana 291 Zakona o carini i akcizi na Kosovu

(Zakon br. 03/L-109, sa izmenama i dopunama) “Zahtev za preispitivanje odluke”, i u skladu sa pravima

građana po Ustavu republike Kosovo. Podnosilac zahteva je stave da odluka koju je donela Carina


Kosova u ovoj stvari, koja je predmet ove žalbe, nije u skladu sa Zakonom o carini br. 03/L-109

Republike Kosovo, iz 10. novembra 2008. godine, koji je izmenjen i dopunjen – maja 2012. godine.

9. MOLIMO VAS DA OZNAČITE JEDNU OD SLEDEĆIH OPCIJA –

A. Obavešten sam da carina Kosova nije prihvatila deklaraciju koju sam ja sačinio kao istinitu, tačnu i

pravno zasnovanu o svrstavanju ove robe na osnovu odredbi iz Poglavlja 1, članovi 24-25, uključujući

“Carinsku tarifu Kosova i tarifno svrstavanje robe” Zakona o carini Republike Kosovo. Ja osporavam ovu

odluku koju je donela Carina. Carina je naknadno zahtevala plaćanje dodatnih dažbina i poreza na osnovu

alternativnog svrstavanja određenog od strane Carine, u iznosu od _______€, ILI

B. Obavešten sam da carina Kosova nije prihvatila deklaraciju koju sam ja sačinio kao istinitu, tačnu i

pravno zasnovanu o zemlji porekla ove robe na osnovu odredbi iz Poglavlja 2, članovi 26-31, uključujući

“Poreklo robe” Zakona o carini Republike Kosovo. Ja osporavam ovu odluku koju je donela Carina.

Carina je naknadno zahtevala plaćanje dodatnih dažbina i poreza na osnovu alternativnog porekla

određenog od strane Carine, u iznosu od _______€, ILI

C. Obavešten sam da carina Kosova nije prihvatila deklaraciju koju sam ja sačinio kao istinitu, tačnu i

pravno zasnovana o vrednosti ove robe na osnovu odredbi iz Poglavlja 3, članovi 32-40, uključujući

“vrednost robe za carinske potrebe” Zakona o carini Republike Kosovo. Ja osporavam ovu odluku koju

je donela Carina. Carina je naknadno zahtevala plaćanje dodatnih dažbina i poreza na osnovu alternativne

vrednosti određene od strane Carine, u iznosu od _______€

D. Primio sam odluku koju je donela Carina Kosova na moju štetu i koja je po mom mišljenu netačna, te

ovim osporavam ovu odluku i osnove odluke, po sledećim odredbama Zakona o carini

___________________________.

10. RAZLOZI

Opis robe i glavni razlog žalbe na ovom OBLIKU ŽALBE: Ako je neophodno, koristite dodatnu stranicu

za završetak.

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_________________________________________

Datum i mesto registracije ove žalbe:

_____________________________________


Potpis podnosioca žalbe ili zastupnika podnosioca žalbe:

Detaljne informacije o predloženom obliku žalbe

Uputstvo za popunjavanje OBRASCA ZA ŽALBE su namenjena da pomognu trgovcima u pripremi

održivih i efektivnih žalbi na odluke koje su doneli carinski službenici za koje trgovac veruje da su

neispravne i da nisu u skladu sa carinskim i fiskalnim zakonima na Kosovu.

Svrha žalbenog postupka je da svim trgovcima pruži jednak, pošten, održiv i standardni tretman i usluge

od strane Carine Kosova.

Presude o žalbama će uglavnom služiti kao presedan za buduće carinske slučajeve, i obavezujuće su kako

za podnosioca žalbe tako i za Carinu Kosova. Odluke o opštoj primeni će biti objavljene od strane

Carine Kosova.

1. Ime podnosioca žalbe i [Poreski] Registarski broj

Ime deklaranta, bilo fizičko ili pravno lice, koje je navedeno na carinskoj deklaraciji robe kada je

deklaracija podneta carini, mora biti ubačeno. Takođe, lični broj deklaranta [poreskog obveznika] mora

biti ubačen.

2. Adresa podnosioca žalbe

Uobičajena adresa podnosioca žalbe treba biti ubačena. Fizička adresa poslovnog mesta za pravno lice, ili

adresa prebivališta fizičkog lica trebaju biti ubačene.

3. Kontakt informacije podnosioca žalbe

Informacije koje se odnose na broj(eve) telefona, broj(eve) faksa, broj(eve) poštanskog sandučeta, emajl

adrese, trebaju biti ubačene.

4. Broj carinske deklaracije robe i datum (za robu koja je predmet žalbe)

Broj deklaracije, koji obuhvata robu koja je predmet žalbe, treba biti ubačen, zajedno sa datumom kada

je deklaracija podneta carini.

5. Carinska ispostava gde je podneta deklaracija


Lokacija carinske ispostave na Kosovu gde je deklaracija podneta treba biti ubačena. [Napomena: u

kompjuterizovanim carinskim operacijama, svim carinskim ispostavama se uobičajeno dodeljuje šifra, i u

tom slučaju neophodno je ubaciti šifru carinske ispostave gde je deklaracija podneta].

6. Datum, referentni broj, ako je moguće, i sadržaj odluke na koju se ulaže žalba

Treba ubaciti informacije koje se odnose na odluku koja je doneta od strane carinskih službenika, koja je

predmet ove žalbe.

7. Carinska ispostava gde je doneta odluka koja je predmet žalbe

Lokacija carinske ispostave (šifra) treba biti ubačena gde je carinski službenik doneo odluku, koja je

predmet ove žalbe.

8. Molimo ubacite jednu od sledećih pojedinačnih opcija

Podnosilac žalbe mora dostaviti informacije koje se tiču žalbe – da li se žalba tiče nje same povodom

svrstavanja, porekla ili vrednosti robe.

NAPOMENA: Podnosioci žalbe se ovim obaveštavaju ukoliko su svrstavanje, poreklo ili vrednost robe

predmet žalbe na istoj deklaraciji, posebna žalba treba biti uložena za svako sporno pitanje. Na primer,

ako deklarant želi da uloži žalbu na odluku koju je doneo carinski službenik o svrstavanju i vrednovanju

iste robe, onda dva posebna OBRASCA ŽALBE moraju biti popunjena i podneta Carini Kosova (jedan

obrazac žalbe po pitanju svrstavanja, a drugi obrazac žalbe po pitanju vrednovanja).

A. Žalbe na SVRSTAVANJE robe

U slučajevima kada je svrstavanje robe predmet žalbe, onda je potrebno da podnosilac žalbe, kao

podrška žalbi, dostavi -

1. Pravilno svrstavanje robe po Kosovskoj integrisanoj carinskoj tarifi, koja je u skladu sa

odredbama za svrstavanje robe u Poglavlju I, članovi 24-25, uključujući “Carinsku tarifu Kosova i

tarifino svrstavanje robe” Zakona o carini Republike Kosovo, i sa razlogom podnosioca žalbe za

ulaganje žalbe.

2. Svrstavanje robe kao što je određeno od strane carine, i

3. Svrstavanje robe kao što je određeno od strane podnosioca žalbe, zajedno sa potkrepljujućim

dokazima koji potkrepljuju bitan karakter robe, koji potvrđuju ispravno svrstavanje robe po

Carinskoj tarifi Kosova. Ovi dokazi mogu obuhvatati, između ostalog, narativni opis robe; uzorak

robe; fotografije robe; opisnu literature robe; proces proizvodnje robe; artikle i materijale koji


su korišćeni u proizvodnji robe; prethodne odluke o svrstavanju robe koje su doneli službenici

Carine Kosova; prethodna rešenja o svrstavanju robe druge carinske uprave u svetu, koja koristi

Usaglašeno šifriranje robe i opisni sistem; sve ostale dokaze koji potkrepljuju svrstavanje robe po

Opštem tumačenju pravila usklađenog sistema; i, upotrebu robe na Kosovu.

Ove informacije i dokaze treba dostaviti pod stavkom “RAZLOZI” na stranici 2 OBRASCA ŽALBE i u

svakom dokumentu koji se prilaže uz OBRAZAC ŽALBE.

B. Žalbe u vezi sa zemljom POREKLA

U slučajevima kada je poreklo robe predmet žalbe, onda je potrebno da podnosilac žalbe, kao podrška

žalbi, dostavi -

1. Tačnu zemlju porekla robe, u skladu sa odredbama za Identifikaciju zemlje porekla robe u

Poglavlju 2, članovi 26-31, uključujući “Poreklo robe” Zakona o carini Republike Kosovo, i u

skladu sa razlogom podnosioca žalbe za ulaganje žalbe.

2. Zemlju porekla robe kao što je određeno od strane carine, i

3. Zemlju porekla robe kao što je određeno od strane podnosioca žalbe, zajedno sa

potkrepljujućim dokazima koji potkrepljuju zemlju porekla robe. Ovi dokazi mogu obuhvatati,

između ostalog, uverenje o poreklu koje izdaje organ za overu u zemlji porekla ili proizvodnje;

izjavu i druge dokaze proizvođača robe; fotografije mesta proizvodnje robe; opis procesa

proizvodnje; i dokumentovane dokaze o transport robe iz zemlje porekla na Kosovo.



C. Žalbe na VREDNOVANJE carine

U slučajevima kada je vrednovanje robe predmet žalbe, onda je potrebno da podnosilac žalbe, kao

podrška žalbi, dostavi -

1. Tačnu vrednost robe, u skladu sa odredbama o Sistemu za određivanje carinske vrednosti robe

u Poglavlju 3, članovi 32-40, uključujući “Vrednost robe za carinske potrebe” Zakona o carini

Republike Kosovo, i u skladu sa razlogom podnosioca žalbe za ulaganje žalbe.

2. Vrednost robe kao što je određeno od strane carine, i

3. Vrednost robe kao što je određeno od strane podnosioca žalbe, zajedno sa potkrepljujućim

dokazima koji potkrepljuju vrednost robe. Ovi dokazi mogu obuhvatati, između ostalog,

komercijalne fakture za robu; jemstvo ili potpisana izjava proizvođača robe o troškovima

proizvodnje robe; proizvodna specifikacija i troškovi; jemstvo ili potpisana izjava prodavca robe;

jemstvo ili potpisana izjava kupca robe; dokazi o iznosu koji je plaćen ili koji će biti plaćen za

robu; potvrda o plaćanju robe (kao što su računi, potvrđena i oslobođena linija kredita, poništeni

ček, račun o elektronskoj transakciji, izveštaj iz banke itd.).




D. Ostali slučajevi žalbe

U ostalim slučajevima u kojima se odluka koju je donela Carina Kosova osporava od strane lica na čiju

štetu je doneta odluka, to pitanje može biti pokrenuto od strane pogođenog lica opisivanjem detalja

osporavanog pitanja, uključujući informacije koje se nalaze u obrascu žalbe i u ovim uputstvima.

Podnosioci žalbe se podstiču da dostave što je više moguće detaljnih informacija, i da obezbede da svaka

informacija, dokument ili podatak dostavljen u prilogu žalbe budu istiniti, potpuni i validni. Ukoliko se ne

dostave tačne i potpune informacije u prilogu žalbe može dovesti do toga da štetna odluka bude doneta

u pitanju koje je predmet žalbe.

9. RAZLOZI

Ovo je najkritičniji deo za ulaganje žalbe koja će biti uspešna. Argumenti, po kosovskom zakonu za

ulaganje žalbe, moraju biti detaljno opisani. Argumenti u korist žalbe moraju biti dovoljno detaljni kako bi

ubedili lice koje donosi odluku da je stav podnosioca žalbe ispravan. Ovo znači da pitanje koje je

predmet žalbe mora biti pažljivo objašnjeno tako da donosilac odluke može razumeti pitanje ili stvar koja

je predmet spora.

Bez obzira na predmet žalbe, sledeće informacije trebaju biti obuhvaćene u ovom delu:

Zakon o tarifnom svrstavanju robe

Opis robe

Količina robe

Kvalitet robe (nova/korišćena)

Vrednost robe

Poreklo robe

Ako je izvršeno fizičko ispitivanje robe koja je uvezena na Kosovo radi provere njene ispravnosti u

smislu kvaliteta i količine, rezultati ovog ispitivanja trebaju biti obuhvaćeni u ovom delu. Opis treba da

obuhvata datum, vreme i mesto fizičkog ispitivanja.

Osnova za odluke koje donosi Carina Kosova

Za svaku promenu odluke od strane carine, osnova i opravdanje svake takve promene moraju biti

dostavljeni od strane Carine, u pismenoj formi, deklarantu. Ovo važi za sve slučajeve, bez obzira da li se

promena odnosi na poreklo, svrstavanje ili vrednost robe, ili na neko drugo pitanje.

Dalje, u slučajevima kada se Carina poziva na savet stručnjaka za osnovu i opravdanje za svaku ovakvu

promenu, akreditiv svedoka, na osnovu čijeg saveta Carina vrši promene, mora takođe biti dostavljen u


pismenoj formi deklarantu, uključujući akreditaciju svake laboratorije koja je korišćena za donošenje

procene i izveštaje te laboratorije o robi.

Na kraju, u slučaju da Carina odbije neku žabu za refundiranje bilo koje dažbine, poreza i drugih uplata iz

nekog razloga, Carina je obavezna da dostavi detaljno objašnjenje za donošenje takve odluke o žalbi i da

obavesti podnosioca žalbe o njegovim daljim pravima na žalbu, ako ih ima.

Osnova za izračunavanje vrednosti od strane Carine

U odeljku 9 obrasca žalbe, sledeće informacije trebaju biti obuhvaćene u opisu vrednosti koje su

predmet spora i razlozi zašto su vrednosti koje je prijavio podnosilac žalbe tačne.

Vrednost robe po fakturi i deklaraciji

Vrednost po jedinici Ukupna vrednost

Vrednost robe utvrđena od strane Carine

Vrednost po jedinici Ukupna vrednost

Ukupna vrednost utvrđena od strane Carine je netačna, i nije utvrđena u skladu sa kosovskim Zakonom

o Carini (navedite da li je vrednost koju je utvrdila Carina manja ili veća nego što bi trebala da bude –

prikažite u brojevima koliko je vrednost manja ili veća).

Dalje informacije moraju biti dostavljene u odeljku 9, kao što je -

Vrednost koju sam dostavio je zasnovana na vrednosti transakcije, što je ukupna cena koju sam

ja platio ili ću platiti za robu (ili navedite drugu metodologiju) u skladu sa (navedite član za

metodologiju koja je korišćena) i predstavlja istinsku, zakonsku i tačnu vrednost u skladu sa

Poglavljem 7 (članovi 33-43) Zakona o carini Republike Kosovo. Tvrdim da su informacije koje

sam upotrebio u deklaraciji carinske vrednosti dokumentovane, merljive i pouzdane. Tvrdim da

ne postoje dodatne obaveze koje već nisu obuhvaćene u transakciji vrednosti kao što je

predviđeno Zakonom o carini za utvrđivanje vrednosti transakcije.

U vezi sa ovim u tekstu ispod možete pogledati potrebne obračune (NAPOMENA: naznačite

vrednost robe; troškove međunarodnog transporta za transport robe na Kosovu od tačke

direktne pošiljke u zemlji izvoza; i druge troškove, ako ih ima).

Ulažem žalbu Carini da ponovo postavi tačnu vrednost koju sam dostavio u originalnom obrascu

carinske deklaracije, i da odmah refundira sve dažbine, poreze i druge uplate koje je Carina

greškom prikupila.

Za svako pitanje na koje carina ne dostavi odgovor, pravna pretpostavka biće da Carina nije

donela odluku na osnovu odgovarajuće odredbe zakonodavstva o Carini.


Carina mora dostaviti detaljne, konkretne odgovore na svako od sledećih pitanja u vezi sa

faktičkim utvrđivanjem osnove za promenu vrednosti od strane Carine. U svakom primeru

identifikujte izvor informacija. Ako je informacija koja se koristi kao osnova za utvrđivanje od

strane Carine pismeni dokument ili javni podatak, ovim se od carine traži da dostavi kopiju ovog

dokumenta. Ako je stav Carine da dokument nije u njihovoj kontroli, molimo da identifikujete

vlasnika dokumenta i gde dokument može biti. U svrhu ove žalbe, dokument znači svaki pismeni

zapis ili elektronski zabeležena informacija na nekom medijumu. Dokumenti takođe obuhvataju

podatke prikupljene preko interneta.

U svakom primeru kada je informacija korišćena od strane Carine za utvrđivanje promene

vrednosti zasnovana na izjavama pojedinca, ovim se od Carine traži da dostavi datum, vreme,

mesto i ko je bio prisutan tokom izjave. Carina je dužna da dostavi kopije svih pismenih izjava

lica koje daje informacije. U slučaju da Carina smatra lice koje daje informacije stručnjakom u

oblasti zemlja porekla, klasifikacije robe i carinska vrednost, ovim se od Carine traži da dostavi, u

pismenoj formi, njegovo puno ime, lične identifikacione podatke, adresu i preduzeće. Ovim se od

Carine traži da dostavi biografiju veštaka identifikujući sve faktore za utvrđivanje stručnosti tog

lica. Ovo se odnosi, između ostalog, na godine rada u oblasti identifikacije specifičnih lokacija,

radna mesta na kojima je bio angažovan i kratak opis dužnosti koje je vršio. Carina je dužna da

dostavi dokaze o svim obukama i nivoima obrazovanja stručnjaka. Molimo da identifikujete sve

radove koje je objavio ovaj veštak u vezi sa vrednovanjem od strane carine, svrstavanjem robe,

utvrđivanjem zemlje porekla u carinske svrhe ili druge relevantne radove. Molimo identifikujte

sve instance na kojima je ovaj veštak prethodno svedočio na sudu ili u drugim postupcima u

svojstvu veštaka.

Promene carinske vrednosti robe

1. Koji od metoda carinskog vrednovanja je korišćen od strane Carine za konačno utvrđivanje

carinske vrednosti, ili da li je njen obračun urađen delimičnim korišćenjem sledećih metoda?

a. transakciona vrednost uvezene robe;

b. transakciona vrednost identične robe;

c. transakciona vrednost slične robe;

d. metod oduzimanja;

e. metod sabiranja (dodavanjem troškova/vrednosti);

f. privremeni metod.

Ovim se od Carine traži da dostavi detaljne informacije o svakoj delimično primenjenoj metodologiji

vrednovanja korišćenoj od strane Carine za utvrđivanje vrednosti za koju Carina tvrdi da je istinska i

tačna vrednost.

2. Da li je želja deklaranta uzeta u obzir tomom utvrđivanja metoda vrednovanja? (Pošto je metod

1 glavni metod carinskog vrednovanja). U slučaju nemogućnosti korišćenja glavnog metoda


sledeće metode (2-6) mogu biti naknadno primenjene. U ovome, po želji deklaranta, metodi 4 i 5

mogu biti primenjeni u suprotnom redosledu (prvo metod 5 pa onda metod 4).

3. Ako je carinska vrednost utvrđena na način tako što je korišćen jedan konkretan metod, da li je

neki od ostalih metoda korišćen za unakrsnu proveru i obezbeđivanje tačnosti rezultata_

Molimo navedite koji su drugi metodi korišćeni za ovo.

4. Ako su metodi 2-6 primenjeni, da li bilo nekih statističkih podataka koji su korišćeni u prethodno

izvršenoj transakciji u vezi sa transportom (kretanjem) robe preko carinske teritorije Republike

Kosova? Molimo navedite izvor statističkih podataka, na koji vremenski period se odnose ovi

podaci, i molimo dostavite korišćene podatke uz zvaničan odgovor na postojeću žalbu.

5. Ako je korišćen metod 1, kako je utvrđen iznos koji Carina navodi?

a. Da li je stvarna cena koja je plaćena ili koja će biti plaćena za robu, izmenila imajući u

vidu utvrđene dodatke na cenu i odbitke od nje, transakcijsku vrednost? Koja

dokumenta su korišćena kao osnova za utvrđivanje cene?

b. Da li je ukupan iznos uplata koje je kupac izvršio prema prodavcu za uvezenu robu

stvarno plaćena cena? Koja su dokumenta o plaćanju koja potvrđuju cenu stručnjaci

prihvatili?

c. Da li je cena koju treba platiti – ukupan iznos uplata koje kupac mora izvršiti prema

prodavcu za uvezenu robu – korišćena? Koja je osnova za utvrđivanje cene koju

treba platiti (ugovor, sporazum, drugi dokument)?

d. Koju vrstu uplate su stručnjaci razmatrali? Pošto uplata može biti izvršena na

različite način koji su predviđeni u ugovoru (sporazumu), ako ovi načini nisu u

suprotnosti sa međunarodnom praksom vršenja uplata pismenim nalogom na račun

ili ako je jedna ili obe strane ugovora fizičko lice – primeniti gotovinsko plaćanje.

e. Kako je izvršeno plaćanje – direktno od strane kupca ili treće strane, indirektno?

Koji uticaj je imalo na vrednovanje carine?

6. Roba prodata za izvoz u Republiku Kosovo;

a. Nema ograničenja prava uvoznika za robu u vrednovanju, osim:

b. ograničenja koja su nametnuta zakonskim aktima Republike Kosovo;

c. ograničenja geografskog regiona gde roba može biti prodata;

d. ograničenja koja značajno utiču na vrednost robe.

e. Prodaja ili vrednost transakcije ne zavise od nijednog uslova čiji uticaj ne može biti

izračunat;

f. Podaci koji su korišćeni od strane deklaranta u deklaraciji da su carinske vrednosti

ispravno dokumentovane, su merljivi i pouzdani;

g. Stranke u transakciji nisu povezane / uzajamno zavisne, osim u slučajevima kada

njihov odnos / uzajamna zavisnost nema uticaja na vrednost transakcije.

7. Koje od sledećih dodatnih naknada na vrednost transakcije su utvrđene:

Naknade za prevoz robe do aerodroma, luke ili nekog drugog mesta uvoza robe na

carinskoj teritoriji Republike Kosovo, uključujući:

h. troškove prevoza;

i. troškove za utovar, istovar, ponovnog utovara i pretovara (prenosa);

j. troškovi osiguranja;

k. naknade koje snosi kupac;


l. komisije i naknade posredovanja, osim komisije za kupovinu (komisija za kupovinu

robe);

m. troškovi za kontejnere ili druge više-namenske tare (pakete) ako se u skladu sa

Nomenklaturom robe spoljne ekonomske aktivnosti (u daljem tekstu NR SEA)

smatraju sastavnim delom robe koja je predmet vrednovanja;

n. troškovi pakovanja uključujući troškove materijala za pakovanja i rad na pakovanju.

o. odgovarajući deo vrednosti sledeće robe (rada, usluga) koja je direktno ili indirektno

dostavljena prodavcu od strane kupca bez naknade ili po smanjenoj ceni, na

korišćenje u vezi sa proizvodnjom ili izvoznom prodajom robe koja je predmet

vrednovanja:

p. sirovine, komponente, poluproizvodi, rezervni delovi i sve ostale komponente koje

su sastavni deo robe koja je predmet vrednovanja;

q. alati, matrice, kalupi i drugi slični predmeti koji se koriste u proizvodnji robe koja je

predmet vrednovanja;

r. materijali koji su potrošeni u proizvodnji robe koja je predmet vrednovanja (maziva,

gorivo, itd.);

s. inženjering, razvoj eksperimentalne izgradnje, umetnički radovi, dizajnerski radovi,

planovi, skice i nacrti sačinjeni van teritorije Republike Kosova a direktno potrebni u

proizvodnji robe koja je predmet vrednovanja;

t. taksa patentiranja i licenciranja u vezi sa robom koja se vrednuje, koja je predmet

plaćanja od strane kupca, direktno ili indirektno, kao uslov prodaje robe koja se

vrednuje, s obzirom da ta patentiranja i troškovi nisu obuhvaćeni stvarnom

plaćenom cenom ili cenom koju treba platiti;

u. veličina udela prodavca u direktnom ili indirektnom prihodu od svake naknadne

preprodaje, prenosa ili upotrebe robe koja je predmet vrednovanja.

8. Kada se koristi metod 2 (vrednovanje identične robe) da li je cena transakcije identične robe

usvojena kao osnova za utvrđivanje carinske vrednosti?

9. Koje su od sledećih karakteristika razmatrane i zašto:

a. fizički parametri;

b. kvalitet i reputacija na tržištu.

10. Od sledećih slučajeva, koji su razmatrani:

1) roba se ne smatra identičnom sa onom koja je predmet vrednovanja ako nije proizvedena u istoj

zemlji kao i roba koja je predmet vrednovanja;

2) roba koja nije proizvedena od strane proizvođača robe koja je predmet vrednovanja, već od strane

drugog lica, biće uzeta u obzir ako ne postoji identična roba koju proizvodi isti proizvođač robe koja je


3) roba se ne smatra identičnom ako su njeni inženjering, razvoj eksperimentalne izgradnje, umetnički

radovi, dizajnerski radovi, planovi, skice i nacrti:


- obezbeđeni od strane kupca bez naknade ili po smanjenoj ceni na korišćenje u vezi sa proizvodnjom i

izvoznom prodajom Republici Kosova;

- sačinjeni u Republici Kosovo, u vezi sa čim njihovi troškovi nisu obuhvaćeni carinskim vrednovanjem

robe.

11. Kako su razmatrani slučajevi kada nije bilo robe koja je uvezena u istoj količini ili na istom

komercijalnom nivou, koja vrednost uvezene identične robe je korišćena:

c. na istom komercijalnom nivou ali u različitoj količini;

d. na različitom komercijalnom nivou ali uglavnom u istoj količini;

e. na različitom komercijalnom nivou i u različitim količinama.

12. Imajući u vidu odabranu varijantu vrednost identične robe, koja je ispravka (usklađivanje)

izvršena:

f. o količinskim faktorima;

g. o faktorima na komercijalnom nivou;

h. o faktorima na komercijalnom nivou i količinskim faktorima.

13. Kada se koristi metod 3 kao osnova za utvrđivanje carinske vrednosti robe, da li je vrednost

transakcije slične robe usvojena kao osnova?

14. Kada se utvrđuje sličnost robe, koja je od sledećih karakteristika uzeta u obzir:

i. kvalitet, dostupnost utvrđene robne marke;

j. reputacija na tržištu.

15. Da li je carinska vrednost robe utvrđena korišćenjem metoda 4 (oduzimanje vrednosti)?

16. Kada se koristi metod 4 kao osnova za utvrđivanje carinske vrednosti robe, da li je cena po

stavki po kojoj je prodata identična ili slična roba koja se vrednuje u najvećim kombinovanim količinama,

istovremeno sa uvezenom robom koja se vrednuje, stranama koje nisu u vezi sa prodavcem, uzeta u

obzir?

17. Kako su sledeći troškovi odbijeni od cene po jedinici robe u skladu sa članom 36 Zakona o

carini?

- provizija koja je plaćena ili dogovorena da bude plaćena, ili dodatni procenjeni troškovi za

ostvarivanje profita i pokrivanje opštih troškova u vezi sa prodajom uvezene robe iste klase ili

vrste u Republici Kosovo;

- iznosi uvoznih dažbina, poreza i drugih obaveznih uplata u budžet koje se plaćaju u Republici

Kosovo u vezi sa uvozom i (ili) prodajom robe na teritoriji Republike Kosovo;

- troškovi plaćeni u Republici Kosovo za transport, osiguranje, operacije utovara i istovara koje

se odvijaju na teritoriji Republike Kosovo.

18. Kada se bira prodajna cena za identične ili slične proizvode na domaćem tržištu, da li je

korišćena cena prve prodaje nakon uvoza?


19. Kada se bira roba koja se prodaje na domaćem tržištu Republike Kosova, da li je roba iste klase

ili vrste npr. roba koja spada u grupu ili vrstu robe koju proizvodi određena grana industrije i obuhvata

(između ostalog) identičnu i sličnu robu, razmatrana? Molimo priložite uz odgovor opis robe, ako je

moguće fotografije robe, tehničke sheme itd.

20. Da li je datum prodaje dovoljne količine identične ili slične robe onoj koja je predmet

vrednovanja uzet u obzir prilikom utvrđivanja cene po jedinici robe?

21. Kada se koristi metod 5 (dodavanje troškova) kao osnova za utvrđivanje carinske vrednosti

robe, da li je korišćena cena robe izračunata dodavanjem troškova a koja je prikazana i u tekstu ispod

(od carine se traži da dostavi detaljne obračune):

- troškovi materijala i troškovi nastali od strane proizvođača u vezi sa proizvodnjom robe koja je


- iznosi profita i troškova koji su rutinski (uobičajeno) uključeni u prodajnu cenu robe iste klase

ili vrste kao i roba koja je predmet vrednovanja, proizvedena u zemlji izvoza kada je izvezena u

Republici Kosovo;

- troškovi isporuke robe iste vrste ili klase do aerodroma, luke ili drugog mesta izvoza do

carinske teritorije Republike Kosova, uključujući i troškove transporta, utovara, istovara,

ponovnog utovara, pretovara (prenosa), osiguranja (osima troškova koji su nastali na carinskoj

teritoriji Republike Kosovo).

22. Da li su razmatrane informacije koje je dostavio prodavac (proizvođač) robe koji je nalazi van

Republike Kosovo?

23. Da li razmatrane informacije zasnovane na komercijalnim izveštajima proizvođača, pod uslovom

da su ti izveštaji u skladu sa opšte prihvaćenim principima izveštavanja i računovodstva koji se koriste u

zemlji proizvođača?

24. Da li su razmatrani troškovi materijala i drugi troškovi po osnovu poslovnih računovodstvenih

podataka o proizvodnji robe koja je predmet vrednovanja koje je dostavio proizvođač u svoju korist,

pod uslovom da su ti računovodstveni podaci u skladu sa opšte prihvaćenim principima poslovnog

računovodstva koji se koriste u zemlji proizvođača robe?

25. Da li su uzeti u obzir profit i opšti troškovi koji se razmatraju kao celina?

26. Kada se koristi metod 6 (privremeni metod), kako (na koji način) je korišćena informativna

knjiga o cenama u svetu i cenama na domaćem tržištu, kao i statistički podaci, opšte prihvaćene

komisione stope, popusti, stope profita, transportne tarife i drugi podaci zajedno sa rezultatima ili

ispitivanjem robe u vezi sa njenom vrednošću? Da li su podaci prilagođeni za komercijalni nivo i (ili)

količinu robe koja je predmet vrednovanja?

27. Kada e koristi metod 6 za utvrđivanje carinske vrednosti, kako su korišćene informacije o

cenama dostupne Carini Republike Kosovo:

a. cena robe na domaćem tržištu zemlje izvoza;

b. cena robe koja je nabavljena iz zemlje izvoza u treće zemlje:


c. cena robe kosovskog porekla na domaćem tržištu Republike Kosovo;

d. proizvoljno utvrđena ili nepouzdano potvrđena cena (vrednost) robe;

e. izračunata vrednost povezana sa troškovima identične ili slične robe;

f. minimalna carinska vrednost.

28. Koja je od dve alternativne vrednosti – manja ili veća korišćena kao osnova prilikom korišćenja

metoda 6 za utvrđivanje carinske vrednosti?

29. Da li je privremeno vrednovanje robe korišćeno za utvrđivanje carinske vrednosti robe? Kako su

rađeni obračuni?

8. Carinska kontrola, finansijske garancije i kazne

Carinske kontrole su mere koje primenjuje Carina kako bi obezbedila poštovanje dažbina i poreza koji

se primenjuju na uvoz i izvoz i drugih zakona za čiju primenu je odgovorna. Osnovna carinska kontrola

je, naravno, inspekcija robe i lica na granici od strane iskusnih profesionalaca carine. Rendgenski i

laboratorijski testovi mogu biti korišćeni u nekim slučajevima. Ostale fizičke kontrole obuhvataju

kontrole kretanja (mere koje se primenjuj na robu i transportna sredstva sve dok se roba ne oslobodi,

kao što je korišćenje carinskih prenosa, odobrenih specijalno dizajniranih vozila i kontejnera, ili carinskih

štambilja), provera dokumenata, kontrola koja se primenjuje na putnike koji pristižu i njihov prtljag i

fizički nadzor robe u carinskim skladištima, prodavnice u kojima se ne primenjuju dažbine i slobodne

zone itd. Ipak, korišćenje fizičke kontrole može biti vremenski zahtevno, skupo i zahteva veliki broj

osoblja. Zbog toga, savremene carinske uprave su razvile određeni broj sofisticiranih tehnika kojima se

minimizira upotreba fizičke kontrole kako bi se poboljšalo prikupljanje prihoda, primena zakona i

olakšanje trgovine. Sve ovo se često označava kao “upravljanje rizikom”.

Prilikom vršenja upravljanja rizikom, korišćenjem sistema informacione tehnologije, Carina se oslanja na

dobijanje informacija unapred o trgovinskim transakcijama i trgovcima i koristi razne međunarodne baze

podataka za profilisanje i procenu rizika. Ove tehnike su dizajnirane da identifikuju lica i robu koji

predstavljaju visok rizik koji zahteva intenzivnu kontrolu na granici kao i provere nakon ulaska. Suprotno

tome, olakšanje trgovine je veoma važno za ekonomiju. Zbog toga, lica i roba koji predstavljaju mali rizik

mogu biti kvalifikovana za manje intenzivnije kontrole i čak poseban, ubrzan tretman. Nova carinska


procedura za olakšanje trgovine, Ovlašćeni privrednim operateri, je zasnovana na sofisticiranim

procenama rizika. Za informacije o Ovlašćenim privrednim operaterima kliknite ovde.

Informacije o Ovlašćenim privrednim operaterima

Ovlašćeni privredni operateri (OPO) su trgovci koji ispunjavaju posebne kriterijume o bezbednosti i

upravljanju rizikom i zbog toga dobijaju posebne beneficije za olakšanje trgovine od strane Carine, kao

što je predviđeno Zakonom br. 04/L-099, o Izmenama i dopunama Zakona o carini i akcizi na Kosovu

(2011). OPO procedure su uspešno primenjivane u Evropskoj uniji i u određeni broj drugih zemalja u

regionu. Pošto su OPO-i tek nedavno uvršteni u carinskom zakonu Kosova, tek treba doneti procedure

primene i zbog toga ovaj program još uvek nije dostupan trgovcima.

Finansijske garancije ili „obezbeđenje“, mogu biti traženi od strane Carine u vezi sa trgovinskim

transakcijama kako bi osigurala da će Carina naplatiti sve dažbine i poreze koje joj duguju i da trgovci i

njihovi zastupnici poštuju sve zakonske i regulatorne odredbe. Finansijska garancija uobičajeno obuhvata

gotovinski depozit ili drugi kolateral koji polaže trgovac ili sigurnosni sporazum ili „carinska garancija“

koju daje treća strana, kao što je banka ili osiguravajuća kompanija, u preciziranom iznosu novca koji će

biti plaćen Carini ako lice za koje se daju garancije ne ispuni svoje zakonske obaveze prema Carini.

Finansijske garancije su važne za olakšanje trgovine jer kada su garancije date Carina može smanjiti

granične inspekcije koje traju duže i oslanjati se prvenstveno na provere nakon ulaska radi obezbeđivanja

ispravnosti.

Civilne i krivične kazne mogu takođe biti nametnute od strane Carine u situacijama kada trgovci i

njihovi zastupnici krše zakon koji primenjuje Carina. Ovim kaznama se kažnjavaju prestupnici, vrši se

naknadi Carini za izgubljeni prihod, i služe kao ozbiljna opomena trgovcima da ne krše zakon u

budućnosti. Odgovarajuće donete i primenjene kazne trebaju da podstaknu veće poštovanje pravila od

strane trgovaca u budućnosti.

Upravljanje rizikom i fizička inspekcija robe

U smislu carinske kontrole, Kosovo ima prilično liberalan trgovinski režim. Trenutno samo oko 20%

uvoza i izvoza su predmet intenzivnih inspekcija na granici. (Ovo je poredi sa samo oko 3%-4% u

određenim razvijenim privredama).


U svrhu upravljanja rizikom o neispravnosti, Carina Kosova može odlučiti da izvrši fizičku inspekciju

robe. Prilikom vršenja radnji provere ispravnosti, fizičko ispitivanje pošiljke je neophodno kako bi se

potvrdile informacije u vezi sa robom koje su dostavljene u carinskoj deklaraciji robe, komercijalnoj

fakturi i drugim dokumentima.

Statistički dokazi ukazuju da generalno postoje suprotnosti između stope fizičkog ispitivanja i broja

otkrića. carina Kosova uvodi procedure provere ispravnosti koje se zasnivaju na kontrolama na bazi

rizika. Na duži period ovo će dovesti do manjeg, ali konkretnijeg ispitivanja tovara, koje će dovesti do

poboljšanog prikupljanja prihoda.

Roba se jedino ispituje na predviđenim mestima i u vreme određeno u tu svrhu od strane Carine

Kosova. Međutim, Carina može, na zahtev deklaranta, odobriti ispitivanje robe na drugom, prikladnijem

mestu ili u prikladnije vreme. Ipak, sve troškove u vezi sa vršenjem ispitivanja na drugim mestima ili u

drugom vremenu snosi deklarant.

U svim takvim slučajevima, Carina će obavestiti uvoznika, izvoznika ili uredno ovlašćenog zastupnika da

je potrebno fizičko ispitivanje, gde i kada će se vršiti ispitivanje, uz poziv trgovcu ili zastupniku da budu

prisutni tokom fizičkog ispitivanja. Kada carina Kosova odluči da ispita samo deo robe, Carina će

obavestiti deklaranta ili njegovog zastupnika koje jedinice žele da ispitaju. Od deklaranta ili lica koje je on

odredio da bude prisutno tokom ispitivanja robe se očekuje da Carini pruži svaku pomoć koja je

potrebna radi ubrzanja ispitivanja.

Uvoznik ili izvoznik mogu odbiti da budu zastupani tokom fizičkog ispitivanja, i u tom slučaju, Carina

Kosova može da nastavi sa ispitivanjem. U tom slučaju, nalaz carine tokom ispitivanja će imati istu

validnost kao da je ispitivanje izvršeno u prisustvu deklaranta.

U nekim slučajevima, može biti neophodno da Carina Kosova uzme uzorak robe za dalje analiziranje

kako bi proverila autentičnost informacija koje su dostavljene u carinskoj deklaraciji.

Količine koje su uzete kao uzorak ne smeju biti veće od količine potrebne za analize ili detaljnije

ispitivanje, uključujući i moguće testiranje i/ili analize.

Za više informacija o uzimanju uzorka kliknite ovde.

Dodatne informacije o uzorcima


Uzimanje uzoraka može biti odobreno samo na osnovu pismenog zahteva uvoznika, izvoznika ili

ovlašćenog zastupnika o kome je reč (pogledajte član 93. “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim

se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”). Pismeni zahtev mora biti potpisan od strane lica

o kome je reč i podnet odgovarajućim carinskim organima. Zahtev mora sadržati sledeće informacije:

a) Ime i adresa podnosioca zahteva,

b) Lokacija robe,

c) Broj sažete carinske deklaracije, gde je već prikazana, gde carinska ispostava ubacuje ove

informacije, ili indikacije o prethodnoj carinskoj procedure, ili detalje za identifikaciju

transportnih sredstava na kojem se nalazi roba.

d) Sve ostale detalje koji su neophodni za identifikaciju robe.

Carina će naznačiti svoje ovlašćenje na zahtev koji je podnet od strane zainteresovanog lica. kada se

zahtev odnosi na uzimanje uzoraka, pomenuti organ će naznačiti količinu robe koju treba uzeti kao

uzorak.

Prethodna ispitivanja robe i uzimanje uzoraka mogu biti vršeni samo pod nadzorom carinskih organa,

koji će odrediti procedure koju treba slediti u svakom konkretnom slučaju. U svim slučajevima,

zainteresovani uvoznik ili izvoznik mora snositi rizik i troškove otpakivanja, merenja, ponovnog

pakovanja i svih drugih radnji u vezi sa ispitivanjem robe, kao i troškove u vezi sa testiranjem i analizom

robe.

Kada carina uzima uzorke za analizu ili detaljnije ispitivanje, Carina može ovlastiti puštanje robe o kojoj

je reč bez čekanja na rezultate analize ili ispitivanja, osim ako postoje druge osnove da se to ne uradi, i

pod uslovom da su, kada je carinski dug nastao ili će verovatno nastati, dažbine o kojima je reč već

ubačene na račun i plaćene ili obezbeđene. U svakom slučaju, količine koje uzima Carina kao uzorak

neće biti odbijene od količine koja je prijavljena.

U slučajevima kada su potrebna dalja testiranja i analize, i kada roba ne može biti oslobođena sve dok

testiranje i analize ne budu završeni i rezultati prijavljeni, carina Kosova može, na rizik i trošak

deklaranta, prebaciti robu o kojoj je reč u specijalne prostorije pod njihovim nadzorom.

Uzeti uzorci će biti predmet formalnosti sa ciljem da im se dodeli tretman ili upotreba koja je odobrena

od strane Carine. Kada testiranje ili analize uzoraka iziskuju njihovo uništenje ili nepovratan gubitak, neće

se smatrati da je nastao dug. U svim ostalim slučajevima, uzorci moraju biti vraćeni zainteresovanom

uvozniku ili izvozniku. U tom slučaju, uzeti uzorci će biti vraćeni deklarantu na njegov zahtev i trošak

kada više nije potrebno da budu držani od strane carinskih organa, posebno nakon što su iskorišćena sva

sredstva za žalbu na odluku carine na osnovu rezultata te analize ili detaljnog ispitivanja.


kada deklarant ne želi da uzorci budu vraćeni, uzorci mogu biti ili uništeni ili zadržani od strane Carine.

U posebnim slučajevima, međutim, Carina može tražiti od deklaranta da ukloni sve uzorke koji su ostali.

Odobrenje puštanja će dovesti do unošenja uvoznih dažbina i poreza određenih u skladu sa detaljima

deklaracije na račune. Kada Carina smatra da provere koje su izvršili mogu obavezati određeni iznos

uvoznih dažbina koji je veći od onog koji je nastao na osnovu detalja navedenih u deklaraciji koje treba

proceniti, onda mora zahtevati davanje garancije koje je dovoljna da pokrije razliku između iznosa na

osnovu detalja deklaracije i iznosa koji može biti na kraju naplaćen za robu. Međutim, deklarant može

odmah zahtevati unošenje iznosa dažbina koje su obavezne za robu na račune umesto davanja ove

garancije na računima.

Kada carina, na osnovu provera koje je izvršila, proceni iznos uvoznih dažbina koji je različit od iznosa na

osnovu detalja u deklaraciji, puštanje robe će dovesti do neposrednog unošenja na računima iznosa koji

je procenjen i odmah naplativ.

Kada je carina u nedoumici da li se zabrana ili ograničenje primenjuje ili ne, to se ne može rešiti sve dok

rezultati provera koje su izvršili organi ne budu dostupni, roba o kojoj je reč ne može biti oslobođena.

Carinske provere


Kontrole na bazi provera predstavljaju meru kojom carina zadovoljava svoje potrebe u vezi sa tačnošću

carinske deklaracije i povezanim dokumentima preko ispitivanja knjiga i podataka trgovca (ili zastupnika

trgovca), poslovnih sistema i ostalih komercijalnih podataka. Provere mogu biti usredsređene na posebna

pitanja, kao što je vrednovanje ili klasifikacija robe, ili mogu biti u vezi sa opštim ispitivanjem knjiga i

podataka trgovca radi procene njihove ukupne ispravnosti.

Izbor trgovaca za proveru se generalno zasniva na profilima rizika. U zavisnosti od profila, provera može

biti vršena periodično ili povremeno, i može biti usredsređena na posebna pitanja kao što su klasifikacija

ili vrednovanje robe, ili može obuhvati ukupnu procenu radnji trgovca.

Carina Kosova može, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev uvoznika ili izvoznika, proveriti deklaraciju

robe nakon puštanja robe. Za uvoze, ovakve provere ispravnosti nakon ulaska se obično vrši u vidu

provere u onim slučajevima u kojima su pojednostavljene procedure primenjene u vreme uvoza.

Za više informacija o carinskim proverama kliknite ovde.

Više informacija o carinskim proverama

Član 82 Zakona o carini predviđa “Naknadna provera deklaracije”.

Carina može da, nakon puštanja robe i u cilju utvrđivanja tačnosti pojedinosti sadržanih u deklaraciji,

naredi pregled komercijalnih dokumenata i podataka koje se odnose na uvozne ili izvozne aktivnosti u

vezi sa predmetnom robom ili naknadne komercijalne aktivnosti koje obuhvataju ovu robu. Ovi pregledi

mogu da budu izvršeni u prostorijama lica koje je prijavilo robu, bilo kog drugog lica posredno ili

neposredno uključenog u pomenute aktivnosti u poslovnom svojstvu ili bilo kog drugog lica koje

poseduje takav dokument ili podatak u vezi poslovanja. Carina takodje može da pregleda i robe kada je i

dalje moguće da bude proizvedena.

Član 219(3) Zakona o carini daje ovlašćenja Carini Kosova da vrše naknadna podešavanja naplativih

iznosa na carinskoj deklaraciji, kada provera deklaracija ili naknadno ispitivanje deklaracije ukazuje da su

odredbe carinske procedure o kojoj je reč primenjene na osnovu netačnih ili nepotpunih informacija.

Carina Kosova će onda preduzeti mere koje su neophodne za regulisanje situacije, uzimajući u obzir

nove informacije na raspolaganju koje su obelodanjene ovom proverom.

Finansijske garancije (jemstvo)


Finansijske garancije koje daje trgovac Carini se trenutno ne koriste u velikoj meri na Kosovu. Razlog za

to jeste što su skupe i većina trgovaca ih ne može priuštiti. Trenutno jedino banke mogu pružiti garancije

a banke generalno traže da trgovci uplate pun iznos garancije banci koja daje garancije. Ovaj iznos je

zamrznut i ne može biti upotrebljen u druge svrhe, i pored toga banka može naplatiti visoku kamatnu

stopu za usluge garancije.

Situacija u vezi sa carinskim finansijskim garancijama se trenutno ponovo razmatra od strane Carine,

trgovaca i drugih zainteresovanih strana. U budućnosti će možda biti dostupne pristupačnije garancije

banaka i osiguravajućih kompanija.

Tranzit garancije

Prenos robe iz jedne carinske ispostave u drugu se naziva tranzit. Carinski tranzit dozvoljava prenos

robe unutar carinske teritorije ili između zemalja bez naplate dažbina i poreza koji mogu biti primenjeni

ili nametanja drugih ograničenja sve dok su svi uslovi u vezi sa carinskim štambiljem, vremenskim rokom i

garancijom ispunjeni. Za više informacija o tranzitnim procedurama pogledajte Deo 7 ovog Vodiča.

Tranzit garancije su često potrebne u vezi sa kretanjem u tranzitu. Za međunarodne pošiljke u Evropi,

TIR karnet je garancija koja se najčešće koristi. TIR karneti se ne mogu trenutno koristiti za tranzitne

pošiljke kamionima koji su registrovani na Kosovu zato što Kosovo nije potpisnik TIR Konvencije ali su

oni dostupni za tranzitne pošiljke sa kamionima koji su registrovani u svim ostalim zemljama regiona. (Za

više informacija o TIR karnet sistemu kliknite ovde)

Više informacija o TIR-u

TIR karnet je carinski tranzit dokument koji se takođe koristi za dokazivanje postojanja garancije za

dažbine i poreze koje treba platiti za pošiljke u tranzitu. Svaki TIR karnet može biti korišćen samo za

jednu pošiljku. TIR sistem, koji je zasnovan na TIR Konvenciji, se oslanja na 6 principa: (1(bezbedna,

posebno dizajnirana vozila i kontejneri; (2) međunarodni lanac garancije koji obuhvata i lokalna i

međunarodna osiguranja; (3) dokument o TIR karnetu koji se koristi za carinsku kontrolu; (4)

međusobno priznavanje carinskih kontrola od strane zemalja učesnica; (5) kontrolisani pristup sistemu za

operatere transporta; i (6) elektronske kontrole koje obezbeđuju mogućnost praćenja i upravljanje

rizikom. Za više informacija pogledajte http://www.iru.org/en_iru_about_tir.

Gotovinske garancije mogu biti korišćene za tranzitne pošiljke na Kosovu. Za više informacija o tranzit

garancijama kliknite ovde.

Tranzit garancije na Kosovu


Pojedinačna garancija mora pokrivati pun iznos carinskog duga koji treba naplatiti, izračunatog po najvišoj

stopi koja se primenjuje na robu iste vrste na Kosovu.

Pojedinačne garancije u vidu gotovinskog depozita se uobičajeno podnose kancelariji mesta polaska. Ovaj

depozit će biti vraćen kada se završi procedura tranzita.

Pojedinačna garancija koju pruža žirant mora biti u skladu sa primerkom u Prilogu 22 “Administrativnog


Kada kancelarija mesta polaska nije kancelarija garancije, potonja će čuvati kopiju instrumenta kojim je

prihvatila obaveze žiranta. Lice odgovorno za kretanje u tranzitu mora pokazati original u kancelariji za

polaske, gde će biti zadržan.






kada stupa na snagu. Uprava carine će o tome obavestiti sve ostale ispostave carine.

Zbog većeg rizika od gubitka prihoda, sledeća roba je predmet posebnih carinskih kontrola (npr. veća

garancija) kada je u pitanju tranzitni prenos. Posebni uslovi za garanciju tranzita za ovu robu su navedeni

u poslednjoj koloni:

TARIK šifra

(podnaslov)

Opis robe

Minimalne količine

Minimum

pojedinačne

garancije

2207 10

Nedenaturisani etil alkohol sa

sadržajem alkohola 80% ili više

3 hl

2500 € / hl čist

alkohol

2208 20 Alkohol, likeri i druga alkoholna

pića


2208 30

2208 40

2208 50

2208 60

2208 70

Ex 2208 90

5 hl

2500 € / hl čist

alkohol

2402 20 Cigarete koje sadrže duvan 35,000 komada 120€ / 1000 komada

Sveobuhvatna garancija i izuzeće garancije

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita može koristiti sveobuhvatnu garanciju, ili izuzeće garancije,

do preciziranog odgovarajućeg iznosa. Za primenu sveobuhvatne garancije, vrši se obračun iznosa

carinskog duga koji može nastati u svakoj operaciji tranzita.

Precizirani odgovarajući iznos treba biti isti kao i iznos carinskog duga koji može nastati u odnosu na

robu koju odgovorno lice za kretanje u tranzitu stavlja u proceduru tranzita za vreme perioda od

najmanje jedne sedmice.

Kancelarija garancije će utvrditi iznos u saradnji sa zainteresovanim licem na osnovu informacija o robi

koja je prenošena u prošlosti i procene količine planiranih operacija tranzita kao što je prikazano, između

ostalog, značajnom komercijalnom dokumentacijom i računima. U utvrđivanju preciziranog

odgovarajućeg iznosa, moraju se uzeti u obzir najveće rate dažbina i naknada koje se primenjuju na robu.

Kancelarija garancije će godišnje proveravati precizirani odgovarajući iznos, posebno u svetlu informacija

koje su dobijene od kancelarije ili kancelarija mesta polaska, i izvršiće usklađivanje ako je neophodno.

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita će obezbediti da dažbine i porezi koji su pod rizikom u

procedure tranzita ne budu veći od odgovarajućeg iznosa, imajući u obzir sve operacije za koje

procedura još uvek nije završena.

Lice koje je odgovorno za kretanje tranzita treba da obavesti kancelariju garancije kada odgovarajući

iznos spadne ispod nivoa koji je dovoljan da se pokriju operacije tranzita.


Iznos koji treba biti pokriven sveobuhvatnom garancijom može biti smanjen na:

a) 50% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da su njegove

finansije stabilne i da ima dovoljno iskustva u procedurama tranzita;

b) 30% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da su njegove

finansije stabilne i da ima dovoljno iskustva u procedurama tranzita i da veoma blisko sarađuje sa

organima Carine.

Izuzeće garancije može biti odobreno kada lice koje je odgovorno za kretanje tranzita pokaže da lice

održava standarde pouzdanosti koji su opisani u stavu (b) iznad, da upravlja operacijama transporta i

poseduje dovoljne finansijske resurse za ispunjenje svih obaveza. U svrhu stavova 2 i 3, Carina Kosova će

uzeti u obzir kriterijume koji su navedeni u Prilogu 26 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se

određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Kako bi bilo ovlašćeno da pruži sveobuhvatnu garanciju u odnosu na vrstu robe koja je navedena u

Prilogu 21 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o

carini”, lice koje je odgovorno za kretanje tranzita mora pokazati, ne samo da ispunjava uslove iz člana

233, već i da su finansije tog lica stabilne, da to lice ima dovoljno iskustva o proceduri tranzita i da ili

veoma blisko sarađuje sa Carinom ili da upravlja operacijama transporta.

Iznos koji treba biti pokriven sveobuhvatnom garancijom koji je naveden u stavu može biti smanjen na:

a) 50% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da veoma blisko

sarađuje sa Carinom i da upravlja operacijama transporta;

b) 30% odgovarajućeg iznosa kada odgovorno lice za kretanje tranzita pokaže da veoma blisko

sarađuje sa organima Carine, da upravlja operacijama transporta, i da ima dovoljne finansijske

resurse za izvršenje svih obaveza.

Sveobuhvatna garancija mora biti pružena od strane žiranta. Ona će biti predmet dokumenta garancije

koji je usaglašen sa primerkom u Prilogu 8 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se određuju

odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Na osnovu ovlašćenja, Carina će izdati licu odgovornom za kretanje tranzita jedno ili više sveobuhvatnih

uverenja ili uverenja o izuzeću garancije (u daljem tekstu uverenja) sastavljenih na odgovarajući način na

obrascu koji odgovara primerku u Prilogu 29 ili Prilogu 30 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim


se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”, i dopunjenom u skladu sa Prilogom 31, kako bi

omogućila licu odgovornom za kretanje tranzita da dostavi dokaz o sveobuhvatnoj garanciji ili izuzeću

garancije.

Uverenje će biti pokazano kancelariji mesta polaska. Detalji o uverenju moraju biti uneti u deklaraciji

tranzita.

Međutim, kada se razmenjuju garantni podaci između kancelarije garancije i kancelarije mesta polaska

korišćenjem informacione tehnologije i kompjuterskih mreža, uverenje se ne pokazuje kancelariji mesta

polaska.

Period važenja uverenja neće biti duži od dve godine. Taj period može biti produžen od strane

kancelarije garancije za dodatni period koji neće biti duži od dve godine.

Od datuma stupanja na snagu povlačenja ovlašćenja za korišćenje sveobuhvatne garancije ili izuzeća

garancije od strane organa Carine, od datuma stupanja na snagu povlačenja od strane kancelarije

garancije svog prihvatanja obaveze žiranta, ili od datuma stupanja na snagu otkazivanja obaveze od strane

žiranta, uverenja koja su ranije izdata ne mogu biti korišćenja za stavljanje robe u proceduru tranzita i

biće vraćena od strane lica odgovornog za kretanje tranzita kancelariji garancije bez zakašnjenja.

Svaka kancelarija garancije Carine će proslediti administraciji Carine sredstva kojim uverenja koja ostaju

važeća i koja još uvek nisu vraćena mogu biti identifikovana. Uprava Carine će, zauzvrat, obavestiti ostale

relevantne kancelarije.

Formalnosti na putu

Roba koja je stavljena u tranzitnu procedure mora biti prenošena pod pokrićem kopija br. 4 i br. 5

tranzit deklaracije koja je vraćena licu koje je odgovorno za tranzitni prenos od strane kancelarije mesta

polaska.

Prevoznik treba da ubaci obavezne podatke u kopijama br. 4 i br. 5 tranzitne deklaracije i da ih pokaže

zajedno sa pošiljkom carinskoj ispostavi na čijoj teritoriji se nalazi transportno sredstvo:


a) Ako je predviđena maršruta promenjena;

b) Ako su štambilji slomljeni tokom prevoza iz razloga koji je van kontrole prevoznika:

c) Ako je roba premeštena u drugo prevozno sredstvo; svaki takav premeštaj mora biti izvršen pod

nadzorom Carine koja, međutim, može odobriti da premeštaji budu vršeni bez njenog nadzora;

d) U slučaju neposredne opasnosti koja zahteva neposredan delimičan ili potpun istovar

transportnog sredstva;

e) U slučaju bilo kog incidenta ili nezgode koja može uticati na sposobnost kupca ili prevoznika da

izvrši svoje obaveze.

U ovim slučajevima, kada carina Kosova smatra da tranzit operacija o kojoj je reč može biti nastavljena

normalnim putem, Carina će preduzeti sve korake koji su neophodni a zatim odobriti kopije br. 4 i 5

tranzitne deklaracije.

Formalnosti u kancelariji odredišta

Prevoznik ili lice koje je odgovorno za tranzitni transport u proceduri tranzita je odgovorno za

dostavljanje robe u celini do kancelarije odredišta.

Roba i kopije br. 4 i br. 5 tranzitne deklaracije trebaju biti pokazane u kancelariji odredišta.

Kancelarija odredišta će registrovati kopije br. 4 i br. 5 tranzitne deklaracije, podatke na njima i datum

dolaska i ubaciti detalje o svakoj kontroli koja je izvršena.

Na zahtev lica odgovornog za transport u tranzitu, kancelarija odredišta će odobriti višak kopije br. ili

kopiju kopije br. 5 tranzitne deklaracije sa frazom: “Alternativni dokaz”.

Tranzit operacija može biti završena u kancelariji koja nije ubačena u deklaraciji tranzita. U tom slučaju ta

kancelarija postaje kancelarija odredišta.

Potrebno je da nova kancelarija odredišta ubaci u polju “1. Kontrola kancelarije odredišta” kopije br. 5

deklaracije tranzita odobrenje, pored uobičajenih zapažanja i “Razlike: kancelarija gde je roba prikazana

(ime)”.

Kancelarija odredišta će zatim izdati priznanicu na zahtev licu koje je pokazalo kopije br. 4 i br. 5

deklaracije tranzita.


Obrazac priznanice mora biti u skladu sa primerkom u Prilogu 25 "Administrativnog uputstva br.

11/2009 koje određuje odredbe za primenu Zakona o carini”. Kao alternativa, priznanica može biti

sačinjena po uzorku na pozadini kopije br. 5 deklaracije tranzita.

Priznanica će unapred biti popunjena od strane zainteresovanog lica. Ona može sadržati druge detalje u

vezi sa pošiljkom, osim na mestu koje je rezervisano za kancelariju odredišta.

Kancelarija odredišta će vratiti kopiju br. 5 deklaracije tranzita Carini kancelarije mesta polaska bez

zakašnjenja i najkasnije u roku od jednog dana od dana kada je procedura završena.

Odredbe koje se tiču pojednostavljenih procedura tranzita

Na zahtev kupca ili primaoca robe, Carina Kosova može odobriti sledeća pojednostavljenja:

a) Korišćenje sveobuhvatne garancije ili izuzeće garancije;

b) Oslobađanje od obaveze da koristi predviđenu maršrutu;

c) Ovlašćeni status pošiljaoca robe;

d) Ovlašćeni status primaoca robe;

e) Primena pojednostavljeni procedura koje su specifične za robu:

i. prevozi železnicom ili velikim kontejnerima;

ii. prevozi vazdušnim putem;

iii. prenosi cevovodom.

Detaljna uputstva za ove pojednostavljene procedure tranzita, uključujući metod koji se primenjuje za

pojednostavljene procedure tranzita su navedena u članovima 225 do 263 “Administrativnog uputstva br.

11/2009 kojim se određuju odredbe o sprovođenju Zakona o carini”.

Roba na koju se primenjuje procedura tranzita može biti prenošena između dve tačke na Kosovu preko

teritorije druge zemlje pod uslovom da se prevozi u toj zemlji pod pokrićem jednog transportnog

dokumenta koji je sastavljen na Kosovu. Kada je tako, dejstvo procedure tranzita će biti privremeno

obustavljeno na teritoriji druge zemlje.

Zaključivanje procedure tranzita


Ako kopija br. 5 deklaracije tranzita nije vraćena kancelariji mesta polaska Carine u roku od dve sedmice

od dana prihvatanja deklaracije, ovaj organ će obavestiti lice koje je odgovorno za transport tranzita i

zatražiti da dostavi dokaz da je procedura okončana.

Gorepomenuti dokaz može biti dostavljen na zadovoljstvo Carine Kosovo u obliku dokumenta koji je

overen od strane kancelarije odredišta Carine kojim se identifikuje roba i utvrđuje da je ona pokazana u

kancelariji odredišta ili ovlašćenom primaocu robe.

Procedura tranzita će takođe smatrana završenom ako lice odgovorno za transport u tranzitu pokaže, na

zadovoljstvo Carine, carinski dokument koji je izdat u drugoj zemlji kojim se robi odobrava tretman

odobren od strane carine ili upotreba, ili kopija ili fotokopija, kojom se identifikuje roba. Kopije ili

fotokopije moraju biti overene kao verne kopije od strane carinskih organa druge zemlje.

Kada Carina kancelarije mesta polaska ne primi dokaz u roku od trideset (30) dana od dana prihvatanja

deklaracije tranzita o tome da je procedura okončana, carinski službenici će pokrenuti standardne

procedure za nadoknadu prihoda.

Istrage, kazne i krivično gonjenje

Carina je agencija za sprovođenje zakona odgovorna za prikupljanje dažbina, poreza i drugih prihoda i

primenu carinskog zakona i drugih zakona u kojima ima odgovornost primene. Kako bi izvršila ove

dužnosti, Carini je dato ovlašćenje da istražuje sumnjive prekršaje, hapsi osumnjičene, i kada je potrebno,

primeni civilne kazne. Ozbiljniji prekršaji se gone u skladu sa krivičnim zakonima i postupcima na Kosovu.

Krivični zakonik Kosova je nedavno izmenjen kako bi obuhvatio administrativne kazne umesto krivičnih

kazni gde iznos carinskih dažbina ilegalne uvozne ili izvozne robe ne premašuje vrednost od pet hiljada

(5.000) evra. U ovim slučajevima administrativne kazne trebaju biti od duple poreske plaćene vrednosti

do deset puta poreski plaćene vrednosti. Vidi Zakon br. 04/L-099, Član 8.

Na Kosovu ne postoje konkretne kaznene radnje za određene prekršaje, osim razlikovanja slučajeva u

vezi sa prekršajem koji su učinili pojedinci (fizička lica), i prekršaja koji su učinila preduzeća (pravna lica).

U principu, kazne su između 500 i 10.000 evra po prekršaju. U skladu sa odredbama Zakona o carini,

kazne se primenjuju po ad hoc osnovi; iznos koji se primenjuje je do 10 puta veći od iznosa utaje prihoda

ili izbegavanja, u zavisnosti od stepena krivice. Administrativno utvrđivanje se vrši od slučaja do slučaja.

Krivična dela u vezi sa kršenjem zakona o trgovini ili ilegalnim izbegavanjem plaćanja prihoda su predmet

istrage i gonjenja po krivičnom postupku i krivičnom zakonu. Generalni direktor Carine Kosova je


sastavio veće od tri nezavisna advokata koji razmatraju i rešavaju sve slučajeve, i utvrđuju primenu

odgovarajuće administrativne kazne u skladu sa Zakonom o carini, po principima proporcionalnosti,

uključujući povećane kazne za ponovljena krivična dela ili prekršioce.

Za dodatne informacije o carinskim prekršajima i kaznama kliknite ovde

Dodatne informacije o carinskim prekršajima i kaznama

Pravna osnova za carinske prekršaje i kazne je predviđena članovima 274-277 i 297-300 Zakona o carini,

sa izmenama i dopunama iz Zakona br. 04/L-099 i Zakona br. 04/L-099.

Informacije o oduzimanju robe u vezi sa nekom vrstom prekršaja su date u članovima 280 do 283

Zakona o carini.

Informacije u vezi sa zadržavanjem robe u vezi sa nekom vrstom prekršaja su date u članovima 284 i 285

Zakona o carini.

SPROVOĐENJE CARINA – INFORMACIJE ZA TRGOVCE

KONTAKT ZA INFORMACIJE O CARINSKIM PREKRŠAJIMA; KAZNAMA; OVLAŠĆENJIMA

SLUŽBENIKA

Adresa Naselje Lakrishte, 10000 Priština

Broj telefona + 381 38 540 350

E-mail

Internet stranica www.dogana.rks-gov.net


9. Druge granične kontrole

http://www.dogana.rks-gov.net/


Svaka suverena nacija mora kontrolisati svoje granice kako bi obezbedila bezbednost i sigurnost svojih

građana, sprovela zakone i prikupila prihode od carine i poreza. Iako je Carina glavna agencija na Kosovu

za kontrolu granice (vidi Delove 5 -8 ovog Vodiča) nekoliko drugih agencija imaju važne funkcije granične

kontrole. O njima je reč u ovom delu.

Granična policija Kosova

Granična policija Kosova (GPK) je odgovorna za upravljanje, kontrolu i nadzor nad graničnim tačkama na

Kosovu, utvrđivanje prava svakog lica koje želi da uđe ili izađe sa Kosova u vezi sa uslovima viznog

ređima i ulaska; davanje privremene dozvole za prelazak granice; upravljanje i kontrolu unutar Kosova o

graničnim pitanjima koja nisu u vezi sa Carinom; izdavanje privremenih dokumenata za prelazak granice;

bezbednost na međunarodnom aerodromu u saradnji sa operaterom aerodroma i odgovarajućim

ovlašćenim organima; sprečavanje terorističkih radnji u partnerstvu sa agencijama za sprovođenje

zakona; privremeno zatvaranje granice na osnovu odluke Vlade. Za više informacija o Graničnoj

policiji Kosova kliknite na ovaj link.

Više informacija o Graničnoj policiji Kosova

Glavni zadaci GPK-a su sledeći:

Vršenje provera ispravnosti zahteva svakog putnika da uđe u zemlju;

Sprečavanje i zabrana ilegalnog prelaska državne granice;


Kontrola putnika, uključujući i kontrolu transportnih vozila i njihove lične stvari, koji prelaze

državnu granicu u skladu sa međunarodnim sporazumima i u saradnji sa drugim organima;

Vršenje minimalne, brze i direktne kontrole važenja dokumenata koji daju ovlašćenja vlasniku da

pređe granicu i utvrđivanje falsifikovanih ili lažnih znakova;

Preduzimanje neophodnih mera ako lice ispunjava uslove da uđe u Republiku Kosovo;

Ispunjavanje obaveza koje su navedene u međunarodnim sporazumima, upravljanje aktivnostima

odabranih organa za istragu dešavanja na granici, provera rada u vezi sa nadzorom nad državnom

granicom;

Sprečavanje nasilnih radnji protiv reda na državnoj granici i postrojenjima pod zaštitom Granične

policije;

Vršenje policijskih dužnosti za strance kao što je predviđeno Zakonom o stranim državljanima i

pomoćnim aktima;

Saradnja sa odgovornim agencijama za migraciju i azil kao što je definisano odgovarajućim

zakonima;

Preduzimanje neophodnih radnji za rešavanje hitnih slučajeva u vezi sa izbeglicama i konfliktnim

situacijama koje predstavljaju direktnu pretnju redu na državnoj granici;

Saradnja povodom administrativnih procedura koje su predviđene zakonskim odredbama radi

obezbeđivanja zaštite reda na državnoj granici;

Primena ovlašćenja zasnovanih na zakonskim odredbama u nekim slučajevima lakših prekršaja;

Procena i prikupljanje potrebnih informacija za obavljanje dužnosti granične policije;

Primena njihovih ovlašćenja ispitivanja u skladu sa važećim zakonom u zemlji.

Adresa Ul. “Luan Haradinaj” 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0)38 508 01340

E-mail [email protected]

Internet stranica http://www.kosovopolice.com/?page=1,22

Radno vreme 24- sata na granicama Kosova

VIZIJA GPK-a

“Otvorene granice, ali kontrolisane i bezbedne”

MISIJA GPK-a

“Da garantuje povećanu graničnu bezbednost suzbijanjem, otkrivanjem i hvatanjem kriminalaca umešanih

u međugranične kriminalne delatnosti, terorističkih aktivnosti, trgovina ljudskim bićem, falsifikovanje


http://www.kosovopolice.com/?page=1,22


dokumenata, prevoz oružja za masovno uništavanje, narkotike, oružja, ukradenih vozila i drugo

krijumčarenje zabranjeno zakonom.“

OPŠTI STRATEŠKI CILJEVI

Opšti strateški cilj Granične policije je razvoj sistema za obezbeđenje granica koji će integrisati sve

odgovorne državne agencije za kontrolu i bezbednost granica.

GRANIČNA POLICIJA

U okviru Policije Republike Kosova funkcioniše Granična policija (GPK). Osoblje Granične policije

aktualno se sastoji od 1167 radnika od kojih 1129 su policijski zvaničnici, dok 38 njih radnici civilnog

osoblja.

Prvobitno Granična policija je osnovana da odgovori na posleratne potrebe na Kosovu, i njena struktura

je organizovana u skladu sa tim potrebama. Granična policija Kosova je osnovana 1999. godine kao

policija UNMIK–a mandatom Rezolucije 1244, odgovorna za kontrolu i bezbednost u graničnim

prelazima.

Ciljevi i prioriteti Granične policije

Inkorporacija zahteva EZ-a/Šengena povodom upravljanja granicama u okviru državnih zakona;

Kompletiranje usaglašenih državnih zakona o upravljanju granicama preko Acquis

Communautaire EU-/Šengen.

Sastavljanje i sprovođenje standardnih procedura unutrašnjeg delovanja za operativna pitanja,

osoblja, obuka, financija i logistike;

Stvaranje sekundarne zakonodavne infrastrukture za graničnu policiju.

Razvijanje visoki etičkih standarda u vezi sa korupcijom i efektivno korišćenje procena

performanse stručnih dužnosti, stimulacije mehanizma za nagradjivanje.

Sastavljanje i sprovođenje standardne procedure analize rizika;

Sastavljanje pravilnika i internih naredbi u vezi komuniciranja, saradnje, razmene informacija,

zajedničke operacije, obuka, korišćenja infrastrukture i opreme u Graničnoj policiji.

Postepeno preuzimanje odgovornosti od strane KFOR-a o kontrolisanju zelenog i plavog

graničnog pojasa.

Uska saradnja sa ostalim Upravama Policije Kosova, u cilju kontrolisanja granične linije, a kada se

ukaže potreba I unutrašnju teritoriju zemlje. Ovo se radi u cilju jasnog određivanja analize rizika.


Razvoj i sprovođenje mera protiv korupcije u okviru Granične policije.

Ulazak na Kosovo kao poslovni putnik

Poslovno putovanje u vezi sa kratkim putovanjem za koje nisu potrebne dozvole i ovlašćenja na Kosovu.

Ipak, poslovnom putniku je jedino dozvoljeno da vrši određene poslovne radnje koje su dozvoljene po

kosovskom zakonodavstvu, tokom kojih posetilac zastupa interes njegove/njene kompanije sa sedištem

izvan Kosova. Poslovni posetioci mogu vršiti sledeće radnje:

• učestvovanje na poslovnim sastancima, u pregovorima

• učestvovanje u programima razmene, na konferencijama, seminarima

• učestvovanje na kongresima i radionicama o trgovini i ekonomskim pitanjima

• učestvovanje u aukcijama, izložbama, predstavama i sličnim događajima

U određenim slučajevima strani državljanin može promeniti status posetioca u radni status bez

napuštanja zemlje.

Kosovo trenutno ne primenjuje vizni režim. Zbog toga, svaki strani državljanin može ući na teritoriju

Kosova bez vize i ostati na Kosovu najviše 90 dana pod uslovom da je nakon ulaska pokazana

odgovarajuća dokumentacija. Potrebna su sledeća dokumenta:

• Pasoš

• Povratna karta za zemlju iz koje dolazi

• Dokaz o dovoljnim sredstvima za vreme trajanja boravka

• Pozivnicu od strane domaćina koja je overena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Granična policija zadržava pravo da odbije ulazak u slučaju da postoji razložna sumnja u vezi sa

dokumentacijom posetioca ili razlogom za ulazak na Kosovo. Za posebne uslove posetioci treba da

kontaktiraju ambasadu njihove zemlje na Kosovu kako bi potvrdili procedure ulaska. Nakon dolaska na

Kosovo, posetioci koji nameravaju da ostanu duže od 90 dana, moraju da se prijave Policiji Kosova i

kako bi dobili dozvolu za boravak.

Dobijanje radne dozvole

Za vršenje radnji na Kosovu koje se plaćaju potrebna je radna dozvola koja važi za unapred određeni

period vremena i omogućava stranom državljaninu da ima privremeni posao u zemlji. Postupak za

dobijanje radne i boravišne dozvole zavisi od faktora koji obuhvataju, ali nisu ograničeni, nacionalnost

vrstu preduzeća i plaćanja. Za više informacija o dobijanju radne dozvole kliknite na ovu vezu.


Dobijanje radne dozvole

Ključna pitanja za utvrđivanje imigracionog postupka

Odgovorima na sledeća pitanja će se utvrditi koji imigracioni postupak mora biti poštovan za stranog

radnika:

• Nacionalnost?

• Sedište preduzeća (region na Kosovu)?

• Vrsta preduzeća (društvo sa ograničenom odgovornošću, branša ili predstavništvo)

• Mesto plaćanja (domovina ili domaćin)?

• Radno mesto i opis?

• Predviđeni datum stupanja na dužnost?

• Da li će se pridružiti članovi porodice?

• Nacionalnost dotičnih članova porodice?

Tipične procedure i vremenski rokovi

STANDARDNI POSTUPAK

• Korak 1: Pozivnica

14 – 30 dana

• Korak 2: Radna dozvola

30 dana

• Korak 3: Dozvola za boravak

14 – 30 dana

Odobrena pozivnica se sastoji od uverenja koje izdaje preduzeće domaćin i koje je zavedeno kod organa

za imigraciju, na osnovu kojeg strani državljanin može doći na Kosovo.

STANDARDNA DOKUMENTA KOJA SU POTREBNA:

• Pasoš

• Dokaz o zdravstvenom osiguranju na Kosovu

• Uverenje o osuđivanju

• Dokaz o smeštaju

• Dokaz o dovoljnim finansijskim sredstvima

• Garantni list preduzeća overen od strane Opštinskog suda


• Radna dozvola izdata od strane Ministarstva rada i socijalne zaštite58

Formalnosti u vezi sa stupanjem u radni odnos

ZDRAVSTVENO/SOCIJALNO OSIGURANJE

• Zdravstveno osiguranje nije regulisano zakonom na Kosovu. Do donošenja ovog zakona,

stanovnici Kosova mogu platiti zdravstveno osiguranje privatnim kompanijama koje pružaju ove usluge.

Pre putovanja na Kosovo, strani državljanin mora da dogovori zdravstveno osiguranje u inostranstvu.

POREZ

• Lokalni radnici moraju biti prijavljeni poreskoj upravi od strane njihovih poslodavaca. Na osnovu

prijave preduzeće mora platiti redove doprinose poreskoj upravi.

Izuzeća radne dozvole

Sledeći strani državljani mogu biti izuzeti od uslova za radnom dozvolom:

• Poslovni posetioci

• Strane diplomate

• Predstavnici neprofitabilnih, nevladinih organizacija

• Glavno osoblje trgovinskih preduzeća definisano sporazumima između država članica EU i

Kosova

• Upravnik branše strane kompanije koja je registrovana na Kosovu

• Specijalisti koji rade na Kosovu na osnovu međunarodnih sporazuma i saradnje

• Predavači, naučnici, profesori, ako postoji interes javnosti, kao rezultat njihovog konkretnog

znanja

• Strani dopisnici ili izveštači sa medijskim akreditacijama.

Kazne

STRANI DRŽAVLJANIN

• Nepoštovanje zakona koji je na snazi i boravak na teritoriji Kosova bez potrebne dokumentacije

može dovesti do novčane kazne do 1.000 evra.

PREDUZEĆE

• Kazna za ilegalno zapošljavanje stranih državljana može bit ii do 3.000 evra. Rad preduzeća može

biti suspendovan u slučaju da se prekršaj ponovi.

58 *The time-frames are an estimate and authorities can shorten or extend it according to their requirements.

Immigration procedure vary depending on many variables therefore specific information about the foreigner and /

or family member will be needed to better clarify the specific procedures that will be involved.


Relevantni zakoni:

Zakon br. 03/L-126 uređuje ulazak, kretanje i boravak u Republici Kosovo.

Zakon br. 03/L-136 uređuje davanje dozvola za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici

Kosovo.

Većina materijala o imigraciji je preuzeta sa internet stranice MOVE ONE, koja je dostupna na:

http://www.moveoneinc.com/country-profiles/kosovo/immigration-to-kosovo/

AHV (Agencija za hranu i veterinarstvo)

Mandat Kosovske agencije za hranu i veterinarstvo (AHV) jeste “zaštita života i zdravlja ljudi

obezbeđivanjem bezbednosti hrane na visokom nivou, uključujući stočnu hranu, zdravlje životinja i

kvalitet hrane, i bezbednost biljaka i proizvoda životinjskog porekla”.

AHV je odgovorna za mere za borbu protiv i prevenciju zaraznih bolesti životinja, kretanje žive stoke,

tehničko regulisanje životinjskih proizvoda i biljnih proizvoda koji nisu za ishranu, veterinarsku kontrolu

uvoza, izvoza i tranzita životinjskih proizvoda i proizvoda životinjskog porekla koji nisu za ishranu, i za

definisanje prava i obaveza vladinih, opštinskih institucija i pojedinaca u ovoj oblasti.

U vezi sa spoljnom trgovinom Kosova, AHV ima ulogu da:

• Spreči uvoz prehrambenih proizvoda (i životinjskog i biljnog porekla) i neprehrambenih jedinica,

žive stoke i biljaka, koje predstavljaju opasnost za zdravlje i bezbednost ljudi;

• Vrši veterinarsku i fitosanitarnu graničnu kontrolu prehrambenih i neprehrambenih jedinica koji

u okviru AHV mandata o kontroli;

• Vodi evidenciju o izvezenoj i uvezenoj robi; i

http://www.moveoneinc.com/country-profiles/kosovo/immigration-to-kosovo/


• Obezbedi zdravlje i dobro stanje žive stoke tokom transporta, i karantin za priplodne životinje

sve do potvrde stanja njihovog zdravlja.

Veterinarska i fitosanitarna granična kontrola uvoza

Integrisana carinska tarifa Kosova – “TARIK” – obuhvata informacije o dva uverenja o uvezenoj robi

kontrolisanoj od strane Agencije za hranu i veterinarstvo:

Uverenje o veterinarskoj kontroli uvoza na granici, obrazac “LO1”, i

Uverenje o fitosanitarnoj kontroli uvoza na granici, obrazac “LO2”.

Za više informacija o AHV-u i sanitarnim i fitosanitarnim standardima kliknite na ovu vezu.

Sanitarni i fitosanitarni standardi

Veterinarske i fitosanitarne kontrole uvoza na granici

Integrisana carinska tarifa Kosova – “TARIK” – obuhvata informacije o dva uverenja o uvezenoj robi

kontrolisanoj od strane Agencije za hranu i veterinarstvo:

Uverenje o veterinarskoj kontroli uvoza na granici, obrazac “LO1”, i

Uverenje o fitosanitarnoj kontroli uvoza na granici, obrazac “LO2”.



Za odgovarajuće informacije u vezi sa robom za koju je potrebno uverenje Agencije za hranu i veterinarstvo, TARIK je dostupan na sledećoj

internet stranici:


Tabela ispod predstavlja kratak pregled uvezene robe koja je predmet kontrole uvoza od strane Agencije za hranu i veterinarstvo na Kosovu.

TARIK

šifra

Opis Kvalifikacija i objašnjenje

Vrsta potrebne

dozvole/uverenja

Glava 1: Živa stoka

0101 Živi konji, magarci, mule i mazge Sve

0201 Živa goveda Sve

0103 Žive svinje Glava 1: Živa stoka Sve

0104.10 Žive ovce Sve

0104.20 Žive koze Sve

0105 Živa živina, to jest, perad vrste Gallus domesticus, patke,

guske, ćurke i biserke

Sve

0106 Druga živa stoka Sve

Tarifni broj obuhvata sledeće domaće ili divlje životinje:



(A) Sisari

(1) Primati

(2) Kitovi, delfini i morski prasići (sisari reda Cetacea); morske krave i dugong (sisari reda Sirenia) za

(3) Drugi (kao što su irvasi, psi, lavovi, tigrovi, medvedi, slonovi, kamile, zebra, kućić, zec, jelen, antilopa, divokoze, lisice, kuna i druge životinje farmi krzna)

(B)Gmizavci (uključujući zmije i kornjače)

(C)Ptice

(1) Ptice grabljivice

(2) Papagaji (uključujući obične papagaje, male dugorepe papagaje, sakoe i kakadue)

(3) Ostale

Kao što su jarebice, fazani, prepelice, šumska šljuka, šljuka, golubovi, tetreb, strnadica, divlje patke, divlje guske, drozd, crni kos, ševa, zeba, senica, kolibri,

paun, labud ii druge ptice koje nisu navedene pod tarifnim brojem 01.05).

(D) Drugo, kao što su pčele (bez obzira da li se prevoze u kutijama, kavezima ili košnicama), drugi insekti, žabe.

Tarifni broj 0106 isključuje životinje koje su deo cirkusa, menažerije ili drugih sličnih putujućih predstava sa životinjama (tarifni broj

95.08)

0106.11 Primati Sve

0106.12 Kitovi, delfini i morski prasići (sisari reda Cetacea);

morske krave i dugong (sisari reda Sirenia)

Sve

0106.19 Ostalo Domaći kunići i sisari koji nisu navedeni pod 0101, 0102,

0103, 0104, 0106 11 i 0106 12. Uključujući pse i mačke.

0106.20 Gmizavci (uključujući zmije i kornjače) Sve


0106.31 Ptice: Ptice grabljivice. Sve

0106.32 Ptice: Papagaji (uključujući obične papagaje, male

dugorepe papagaje, makoe i kakadue).

Sve

0106.39 Ostalo Uključujući: ptice koje nisu navedene pod tarifnim brojem

0105, 0106 31 i 0106 32, uključujući golubove.

0106.90.00 Ostalo Sva ostala živa stoka koja nije obuhvaćena u nijednom

zaglavlju, ptice i gmizavce. Žive žabe bilo za drže žive u

akvarijumu ili da budu ubijene za ljudsku ishranu , su

obuhvaćene ovim zaglavljem.

Glava 2: Meso i drugi klanični proizvodi za jelo

Ovo glava ne obuhvata (a) proizvode vrste koje su opisane u zaglavljima 0201 do 0208 ili 0210 koje nije pogodno za ljudsku upotrebu;

(b) creva, bešika ili želudac životinja (tarifni broj 0504) ili krv životinja (tarifni broj 0511 ili 3002); (c) životinjska mast koja nije navedena

među proizvodima u tarifnom broju 0209 (Glava 15).

0201 Meso goveđe, sveže ili rashlađeno Sve

0202 Meso goveđe, zamrznuto Sve

0203 Meso svinjsko, sveže, rashlađeno ili zamrznuto

Sve

0204 Meso ovčje ili kozje, sveže, rashlađeno ili zamrznuto Sve

0205.00 Meso konjsko, magareće ili od mula ili mazgi, sveže,

rashlađeno ili zamrznuto

Sve

0206 Drugi klanični proizvodi od goveđeg, svinjskog,

ovčjeg, kozjeg, konjskog, magarećeg mesa ili mesa

mula ili mazgi, sveže, rashlađeno ili zamrznuto.

Sve

0207 Meso i jestivi klanični proizvodi, od živine iz tarifnog

broja 0105, sveži, rashlađeni ili smrznuti.

Sve


0208 Ostalo meso ili jestivi klanični proizvodi, sveži,

rashlađeni ili smrznuti.

Osim: sirovinskog materijala koji nije namenjen za ljudsku

ishranu. Ovo obuhvata kosti i druge materijale za

proizvodnju želatina ili kolagena za ljudsku ishranu.

0208.10 Od kunića i zečeva Sve

0208.20

(00)

Žablji bataci Sve

0208.30 Od sisara Sve

0208.40 Od kitova, delfina i morskih prasadi (sisavac iz reda

Cetacea); od morskih krava i dugonga (morski sisar

iz reda Sirenia).

Sve

0208.50

(00)

Od gmizavaca (uključujući zmije i kornjače). Sve

0208.90 Ostalo: od domaćih golubova, od divljači osim kunića

i zečeva.

Obuhvata meso prepelice, meso foke, irvasa ili drugih

vrsta sisara.

0209.00 Svinjska masnoća bez mesne krtine i živinsko salo,

neistopljeni niti ekstrahovani na bilo koji način, sveži,

rashlađeni, smrznuti, soljeni, u salamuri, sušeni ili

dimljene.

Obuhvata i mast i obrađenu mast.

0210 Meso i jestivi mesni klanični proizvodi, soljeni, u

salamuri, sušeni ili dimljeni; jestivo brašno i krupica

(prah) od mesa ili od klaničnih proizvoda.

Sve: Uključujući meso, mesne proizvode i kosti za ljudsku

ishranu i druge proizvode životinjskog porekla. Obrađeni

životinjski proteini uključujući čvarke za ljudsku ishranu su

obuhvaćeni ovim ovom Glavom. Obuhvata sušene

svinjske uši za ljudsku ishranu. Kobasice su obuhvaćene

pod tarifnim brojem 1601.

Glava 3: RIBE, LJUSKARI, MEKUŠCI I OSTALI VODENI BESKIČMENJACI

Ova glava ne obuhvata:


(a) morske sisare iz tarifnog broja 0106;

(b) meso od morskih sisara iz tarifnog broja 0106 (tarifni broj 0208 ili 0210);

(c) ribe (uključujući njihove džigerice i ikru),

ljuskare, mekušce i ostale vodene beskičmenjake,

mrtve i neupotrebljive za ljudsku ishranu bilo

zbog njihove vrste ili zbog stanja u kome su

(Glava 5); brašno, krupica i pelete od riba,

ljuskara, mekušaca i ostalih vodenih

beskičmenjaka, neupotrebljive za ljudsku ishranu

(tarifni broj 2301); ili

(d) kavijar ili zamene kavijara pripremljene od ribljih jaja (tarifni broj 1604)

0301 Žive ribe Sve: Obuhvata pastrmku, jegulje, šarana, ili sve ostale

vrste ribe koja je uvezena za ugoj i reprodukciju. Živa riba

uvezena za neposrednu upotrebu u ljudskoj ishrani smatra

se i tretira kao proizvod radi veterinarske kontrole.

Obuhvata ukrasne ribe iz tarifnog broja 0301.10.

0302 Ribe, sveže ili rashlađene, osim ribljih fileta i ostalog

ribljeg mesa iz tarifnog broja 0304*.

Sve

0302.70 Džigerice i

0303 Riba smrznuta, osim ribljih fileta i ostalog ribljeg

mesa iz tarifnog broja 0304.

Sve: Obuhvata: pacifički losos ali ne obuhvata džigerice i

ikre; buljooki losos (crveni losos); ostale vrste lososa, bez

džigerice i ikre; pastrmka; atlantski losos; i sve ostale ribe.

0304 Riblji fileti i ostalo riblje meso (nemleveno ili

mleveno), sveže, rashlađeno ili smrznuto.


0305 Riba, sušena, soljena ili u salamuri; dimljena riba,

uključujući i pečene ribe pre ili u toku procesa

dimljenja; riblje brašno, krupica i peleti od ribe,

podobni za ljudsku ishranu.

Sve: obuhvata druge riblje proizvode kao što su brašno,

krupica i peleti od ribe podobni za ljudsku ishranu

napravljeni od ribe, ljuskara ili drugih vodenih

beskičmenjaka.

0306 Ljuskari sa ljušturom ili bez ljušture, živi, sveži,

rashlađeni, smrznuti, osušeni, posoljeni ili u salamuri;

dimljena ljuskara da li u ljusci ili ne, kuvane ili ne

kuvane pre ili u toku procesa dimljenja; rakovi, u

ljusci, kuvani na pari ili kuvani u vodi bez obzira da li

su rashlađeni ili ne, smrznuti sušeni, soljeni ili u

salamuri; brašna, krupice i pelete od ljuskara,

podobni za ljudsku ishranu.

Sve: Živi ljuskari uvezeni za neposrednu upotrebu u

ljudskoj ishrani smatraju se i tretiraju kao proizvodi radi

veterinarske kontrole.

0307 Mekušci sa ljušturom ili bez ljušture, živi, sveži,

rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri;

dimljeni mekušci bilo u ljusci ili ne kuvani ili ne

kuvani ili pre tokom procesa dimljenja, brašno,

krupica i peleti od vodenih beskičmenjaka, podobni

za ljudsku ishranu.

Sve: Ovo obuhvata Bonamia Ostreae i Martelia refringens,

takođe mekušce i vodene beskičmenjake koji su možda

kuvani a zatim rashlađeni ili zamrznuti. Živi mekušci

uvezeni za neposrednu upotrebu u ljudskoj ishrani

smatraju se i tretiraju kao proizvodi radi veterinarske

kontrole. Ovo obuhvata meso od puževa.

0307.60.00 Puževi, osim morskih puževa.

Obuhvata kopnene gastropode vrste Helix pomatia Linné,

Helix aspersa Muller, Helix lucorum i vrste porodice

Achatinidae. Obuhvata žive puževe za neposrednu ljudsku

ishranu kao i meso od puževa za ljudsku ishranu.

Obuhvata slabo kuvane ili puževe pre pripremanja.

0307.91.00 Živi vodeni beskičmenjaci osim ljuskara i mekušaca,

živi, sveži ili rashlađeni.

Sve

0307.99.90 Ostalo: Ova šifra obuhvata brašna, krupice i pelete

vodenih kičmenjaka koji nisu ljuskari, prikladne za

ljudsku ishranu.

Sve: Obuhvata riblje krupice za ljudsku ishranu.

Glava 4: mleko i proizvodi od mleka; živinska i ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog porekla, nepomenuti niti


obuhvaćeni na drugom mestu

1. Pod pojmom "mleko" podrazumeva se punomasno mleko ili delimično ili potpuno obrano mleko.

2. U smislu tarifnog broja 0405:

(a) Pod pojmom "maslac" podrazumevaju se prirodni maslac, maslac od surutke i rekombinovani maslac (sveži, soljeni ili užegli,

uključujući maslac u konzervama) dobijen

isključivo od mleka, sa sadržajem mlečne masnoće 80% ili više, ali ne preko 95% po masi, maksimalnim sadržajem čvrstih materija osim

masnoće do 2% po masi, sa maksimalnim sadržajem vode do 16% po masi. Maslac ne sadrži dodate emulgatore, ali može da sadrži

kuhinjsku so, boje za namirnice, soli za neutralizaciju i kulture bezopasnih bakterija koje stvaraju mlečnu kiselinu.

(b) Izraz "mlečni namazi" odnosi se na emulziju tipa voda i masnoća koja se može mazati, sadrži mlečnu masnoću kao jedinu masnoću

u tom proizvodu, i to u količini od 39% ili

više ali manje od 80% po masi.

3. Proizvodi dobijeni koncentracijom surutke uz dodavanje mleka ili mlečnih masnoća svrstavaju se kao sir pod tarifnim brojem 0406

pod uslovom da ispunjavaju sledeće karakteristike:

(a) da imaju mlečnih masnoća po masi 5% ili više, računato na suvu materiju;

(b) da imaju suve materije po masi od 70 do 85%; i

(c) da su oblikovani ili da se mogu oblikovati.

4. Ova Glava ne obuhvata:

(a) proizvode dobijene od surutke, koja sadrži po masi više od 95% laktoze, izražene kao bezvodna laktoza, računato na suvu materiju

(tarifni broj 1702); ili

(b) albumine (uključujući koncentrate od dve ili više belančevina iz surutke koje sadrže po masi više od 80% belančevina iz surutke,

računato na suvu materiju) - (tarifni broj 3502) i globuline (tarifni broj 3504).

0401 Mleko i pavlaka, nekoncentrovani i bez dodatog

šećera ili drugih materija za zaslađivanje.

Sve: mleko obuhvata mleko koje je neobrađeno,

pasterizovano, ili termički obrađeno. Obuhvata frakcije

mleka. Mleko za stočnu ishranu je obuhvaćeno tarifnim

brojem 2309.


0402 Mleko i pavlaka, koncentrovani ili sa sadržajem

dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje.

Sve

0403 Mlaćenica, kiselo mleko, pavlaka, jogurt, kefir i ostalo

fermentisano ili zakiseljeno mleko ili pavlaka,

koncentrovano ili nekoncentrovano sa sadržajem

dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje,

aromatizovani ili sa dodatim voćem, orašastim

plodovima ili kakaom.

Sve: obuhvata pavlaku, maslac, i aromatizovano, zgusnuto,

smrznuto i fermentisano mleko, i koncentrovano mleko

za ljudsku ishranu. Sladoled je obuhvaćen tarifnim brojem

2105.

0404 Surutka, koncentrovana ili nekoncentrovana, sa

dodatkom šećera ili drugih materija za zaslađivanje;

proizvodi koji se sastoje od prirodnih sastojaka

mleka sa dodavanjem ili bez dodavanja šećera ili

drugih materija za zaslađivanje, na drugom mestu

nisu pomenuti niti obuhvaćeni.

Sve

0405 Maslac i ostale masnoće i ulja dobijena od mleka;

mlečni namazi.

Sve: Obuhvata mlečne namaze.

0406 Sir i urda Sve

0407.00 Živinska i ptičja jaja, u ljusci, sveža, konzervisana ili

kuvana.

Sve: Obuhvata jaja za izleganje i specifična jaja bez

patogena (SPF), i takođe jaja za ljudsku ishranu. Obuhvata

“jaje staro 100 godina”. Albumina jajeta koja nije za

ljudsku ishranu je obuhvaćena tarifnim brojem 3502.

0408 Živinska i ptičja jaja bez ljuske, žumanca od jaja,

sveža, sušena, kuvana u vodi ili pari, oblikovana,

smrznuta ili na drugi način konzervisana, sa ili bez

sadržaja dodatog šećera ili drugih materija za

zaslađivanje.

Sve: Ovaj tarifni broj obuhvata proizvode od jaja bez

obzira da li su termički obrađeni.


Ovaj tarifni broj obuhvata cela jaja koja nisu u ljusci i žumanca jaja svih ptica. Proizvodi iz ovog tarifnog broja mogu biti sveži, sušeni, kuvani na

pari ili u vreloj vodi, oblikovana (npr. cilindrično “dug noge”), smrznuta ili čuvana na drugi način. Sve ovo spada u ovaj tarifni broj bez obzira da

li sadrži dodatni šećer ili druge zaslađivače i da li se koristi u ishrani ili u industrijske svrhe (npr. za štavljenje).

Ovaj tarifni broj ne obuhvata

(a) Ulje žumanca (tarifni broj 15.06).

(b) Pripremljeno jaje koje sadrži začine ili druge aditive (tarifni broj 21.06).

(c) Lecitin (tarifni broj 29.23).

(d) Odvojeni belanac (albumin jajeta) (tarifni broj

35.02).

0409.00.00 Prirodni med Sve

Ovaj tarifni broj obuhvata med koji proizvode pčele (Apis Mallifera) ili drugi insekti, obrađen centrifugom ili u saću ili sadrži delove saća, pod

uslovom da nije dodat šećer ili druge supstance. Ovaj med može biti razvrstan po biljnom izvoru, poreklu ili boji.

0410.00.00 Jestivi proizvodi životinjskog porekla na drugom

mestu nepomenuti niti obuhvaćeni.

Sve

Ovaj tarifni broj obuhvata Kraljevski žele i Propolis i takođe kosti ili drugi materijal životinjskog porekla za ljudsku ishranu.

Insekti ili jaja insekata za ljudsku ishranu su obuhvaćeni ovim tarifnim brojem.

Ovaj tarifni broj 0410 00 00 obuhvata proizvode životinjskog porekla koji su pogodne za ljudsku ishranu, a koji nisu navedeni ili obuhvaćeni na

drugom mestu u kombinovanoj nomenklaturi. Ovo obuhvata:

(a) Jaja kornjače;

(b) Ptičja gnezda.


Tarifni broj 0410 00 00 ne obuhvata krv životinja, jestiv ili ne, u tečnom stanju ili osušen (tarifni broj 05.11 ili 30.02)

Glava 5: Proizvodi životinjskog porekla, na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni

Dodatni uslovi za selekciju za određene proizvode iz ove Glave su predviđeni U Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VIII Glava VIII (vuna,

kosa, čekinja od svinja, perje i delovi perja).

1. Ova glava ne obuhvata:

(a) jestive proizvode (osim creva, bešika i želudaca od životinja, celih ili u komadima i životinjske krvi tečne ili osušene);

(b) sirovu kožu, sa dlakom ili bez dlake (uključujući i krzna) osim proizvoda koji se svrstavaju u tarifni broj 0505 i odrezaka i sličnih

otpadaka od sirove kože koji

se svrstavaju u tarifni broj 0511 (Glava 41 ili 43);

(c) tekstilne materijale životinjskog porekla, osim konjske dlake i otpadaka od konjske dlake (Odeljak XI); ili

(d) pripremljene vezice ili snopiće za izradu metli i četki (tarifni broj 9603).

Pod pojmom "slonova kost" u Tarifi podrazumevaju se kljove slona, morskog konja, narvala i divljeg vepra, rogovi nosoroga i zubi svih

životinja.

2. U svim odeljcima ove Tarife pod pojmom "konjska dlaka" podrazumeva se dlaka iz grive i repa kopitara i goveda.

0502.10.00 Čekinje od pitomih ili divljih svinja, dlaka od jazavca i

ostala dlaka za izradu četki; otpaci od tih čekinja ili

dlaka.

Neobrađene čekinje svinja su četinje svinja koje nisu

fabrički oprane, dobijene štavljenjem, ili tretirane nekim

drugim metodom kako patogen ne bi ostao.

0503.00.00 Konjska kosa i otpad konjske kose. Sva kosa pod ovim brojem mora biti prijavljena

nadležnom veterinarskom organu. Može biti potreban


dokaz o vrsti, status i primenjenom tretmanu.

Tarifni broj 0503 ne obuhvata kosu koja je bila u procesu predenja ili je zamršena od jednog kraja do drugog. Ovo obuhvata ne samo

neobrađenu konjsku kosu već i konjsku kosu koja je oprana, ofarbana, izbeljena, uvijena ili pripremljena da drugi način.

0504.00.00 Creva, bešike i želudci od životinja (osim od riba),

celi ili u komadima, sveži, rashlađeni, smrznuti,

usoljeni, u salamuri, sušeni ili dimljeni.

Sve: Uključujući želudac, bešiku i creva očišćene posoljene

osušene ili zagrejane goveda, svinjetine, ovčije, kozje ili

živine.

0505 Kože i ostali delovi ptica, sa njihovim perjem i

paperjem, perje i delovi perja (sa podsečenim ili

nepodsečenim ivicama) i paperje, dalje neobrađivani

osim čišćenjem, dezinfikovanjem ili tretiranjem radi

konzervisanja; prah i otpaci od perja ili delova perja.

Sve — osim tretiranog ukrasnog perja, tretiranog perja

koje nose putnici za privatnu upotrebu ili pošiljke

tretiranog perja poslate privatnim licima za neindustrijske

svrhe.

Tarifni broj 0505 obuhvata netretirano kao i tretirano kao što sledi: samo očišćeno, dezinfikovano ili tretirano za prezervaciju ali nije obrađeno

ili oblikovano.

Perje koje se koristi za punjenje: i naniže, sirovo ili drugo perje.

0506 Kosti i srž od rogova, neobrađeni, odmašćeni,

jednostavno pripremljeni (ali ne i sečeni u oblike)

tretirane sa kiselinom ili deželatinisani; prah i otpaci

tih proizvoda.

Obuhvata kosti za proizvodnju želatina, ili kolagena ako

potiču od trupova koji su zaklani za ljudsku ishranu i

koštano brašno za ljudsku ishranu. Uslovi za selekciju su

predviđeni U Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VIII Glava

X (kosti i proizvodi od kostiju itd.).

0507 Slonova kost, kornjačevina, kost kita, dlake kitove

kosti, rogovi, parošci, kopita, nokti, kandže i kljunovi,

sirovi ili jednostavno pripremljeni ali ne i sečeni u

oblike; prah i otpaci od tih proizvoda.

Uslovi za selekciju su predviđeni U Uredbi (EC) br.

1774/2002 Prilog VIII Glava VII. Obuhvata sportske

trofeje napravljene od ptica i kopitara bez obzira da li su

samo kosti, rogovi, papci, kandže, rogovlje, zubi, krzno ili

koža iz trećih zemalja.

0510.00.00 Ambra siva, kastoreum, civet i mošus; kantaride; žuč,

sušena ili nesušena; žlezde i ostali životinjski

Uslovi za selekciju su predviđeni U Uredbi (EC) br.

1774/2002 Prilog VIII Glava XI, životinjski poluproizvodi


proizvodi, sveži, rashlađeni ili smrznuti ili drukčije

privremeno konzervisani koji se upotrebljavaju u

proizvodnji farmaceutskih proizvoda.

za proizvodnju hrane uključujući hranu za kućne ljubimce i

farmaceutske i druge tehničke proizvode. Žlezde, ostali

proizvodi životinjskog porekla i žuč su obuhvaćeni ovim

brojem. Sušene žlezde i proizvodi su obuhvaćeni tarifnim

brojem 3501.

0511 Proizvodi životinjskog porekla nepomenuti niti

obuhvaćeni na drugom mestu; mrtve životinje iz

Glave 1 i 3, neupotrebljive za ljudsku ishranu.

Obuhvata genetski materijal (spermu i embrione

životinjskog porekla kao što su goveđe, ovčje, kozje,

konjske i svinjske vrste, Takođe obuhvata poluproizvode

životinjskog porekla iz kategorija 1 i 2.

0511.10.00 Sperma bikova

0511.91 Proizvodi od riba ili ljuskara, mekušaca ili drugih

vodenih beskičmenjaka; mrtve životinje iz Glave 3.

Sve: obuhvata riblja jaja za priplod: i mrtve životinje.

Obuhvata poluproizvode životinjskog porekla za

proizvodnju hrane za kućne ljubimce i farmaceutske i

druge tehničke proizvode.

0511.99.

(10)

Tetive i žile; obresci i slični otpaci od sirovih koža i

krzna.

Sve

0511.99.90 Ostalo Sve: embrioni, jajne ćelije i genetski materijal koji nije

obuhvaćen pod 0511 10 i svih vrsta osim goveda spadaju

pod ovim tarifnim brojem. Obuhvata poluproizvode

životinjskog porekla za proizvodnju hrane za kućne

ljubimce i farmaceutske i druge tehničke proizvode.

Obuhvata proizvode pčele za upotrebu u poljoprivredi.

Takođe obuhvata mrtve životinje iz Glave 1 (psi i mačke).

Obuhvata materijal čije glavne karakteristike nisu

promenjene, i jestivu krv životinja koja ne potiče od ribe,

za ljudsku ishranu.

Glava 12: Uljano semenje i plodovi; razno zrnevlje, seme i plodovi; industrijsko i lekovito bilje; slama i stočna hrana


Samo određeni biljni proizvodi su podložne veterinarskoj kontroli.

1213.00.00 Slama i pleva od žitarica, sirove, neprerađene, bilo da

su i sečene, mlevene ili presovane ili ne, ili u obliku

peleta

Obuhvata samo seno i slamu.

1214. (90) Broskva (švedska repa), stočna repa, korenje za

stočnu hranu; seno, lucerka, detelina, esparzeta,

stočni kelj, lupina, grahorica i slični proizvodi za

stočnu hranu, bilo da su i u obliku peleta, ili ne.

Ostalo

Obuhvata samo seno i slamu.

Glava 15: Masnoće i ulja životinjskog ili biljnog porekla i proizvodi njihovog razlaganja; prerađene jestive masti; voskovi životinjskog ili

biljnog porekla

1. Ova Glava obuhvata

(a) svinjska mast i živinska mast iz tarifnog broja 0209;

(b) kakao maslac, masti i ulja ( tarifni broj 1804);

(c) proizvode za ishranu koji po masi, sadrže više od 15% proizvoda iz tarifnog broja 0405 (Glava 21);

(d) čvarke iz tarifnog broja 2301 i ostatke iz tarifnih brojeva 2304 do 2306;;

1 Tarifni broj 1518 ne obuhvata masti i ulja li njihove frakcije, koja su samo denaturisani i svrstavaju se u odgovarajući tarifni

broj predviđen za nedenaturisane masti i ulja i njihove

frakcije.

2 Sapunski talozi, uljni talozi, stearinska smola, glicerinska smola i ostaci masnoća iz vune svrstavaju se u tarifni broj 1522.

Sva ulja životinjskog porekla. Dodatni uslovi selekcije su predviđeni u Uredbi (EC) br. 1774/2002 ispod: Prilog VII Glava IV; topljene

mast ii riblje ulje; Prilog VIII Glava XII; topljene masti iz kategorije 2 materijali za oleo hemijsku upotrebu; Prilog VIII Glava XIII;

Derivati masti. Derivati masti obuhvataju proizvode koji su nastali od mast ii ulja u njihovom čistom stanju proizvedeni na način

predviđen U Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VI Glava III. Derivati pomešani sa drugim materijalima nisu obuhvaćeni.


1501.00 Svinjska mast (uključujući jestivu mast) i živinska

mast, osim onih iz tarifnih brojeva 0209 ili 1503.

Sve

1502.00 Masti od goveda, ovaca i koza, osim onih iz tarifnog

broja 1503.

Sve

1503.00 Stearin iz jestive svinjske masti, ulje iz jestive svinjske

masti, oleostearin, oleo-ulje i ulje iz loja,

neemulgovani, nemešani ili na drugi način

pripremljeni.

Sve

1504 Masti i ulja kao i njihove frakcije, od riba ili morskih

sisara, rafinisani ili nerafinisani, ali hemijski

nemodifikovani.

Riblja ulja . i ulja morskih sisara. Razni jestivi proizvodi

obuhvaćeni Glavom 21.

1506.00.00 Ostale masti i ulja životinjskog porekla i njihove

frakcije, rafinisani ili nerafinisani, ali hemijski

nemodifikovani.

Neodvojene masti i ulja, kao i njihove prvobitne frakcije

dobijene metodom koji je predviđen u Uredbi (EC) br

1774/2002 Prilog VI Glava III. Derivati pomešani sa

drugim materijalima nisu obuhvaćeni.

Tarifni broj 1516 obuhvata mast ii ulja biljnog ili životinjskog porekla, koji su podvrgnuti specifičnoj hemijskoj transformaciji na dole-

navedeni način, ali dalje nepripremljeni.

Ovaj tarifni boj takođe obuhvata frakcije mast ii ulja životinjskog ili biljnog porekla tretirane na sličan način.

Hidrogenizacija, koja nastaje kada proizvodi dođu u kontakt sa čistim hidrogenom na odgovarajućoj temperature i pod pritiskom u

prisustvu katalizatora (obično fino podeljeni nikl), povećava tačku topljenja masti i povećava konsistenciju ulja transformisanjem

nezasićenih glicerida u zasićene gliceride sa višim tačkama topljenja.

1516.10 Masti i ulja životinjskog ili biljnog porekla i

njihove frakcije, delimično ili potpuno

hidrogenizovani, inter-esterifikovani, re-

esterifikovani ili eleidinizovani, rafinisani ili

nerafinisani, ali dalje nepripremljeni.

Samo masti i ulja životinjskog porekla. Derivati pomešani

sa drugim materijalima nisu obuhvaćeni veterinarskim

kontrolama. U veterinarske svrhe derivati masti

obuhvataju proizvode prve faze koji su nastali od masti i

ulja životinjskog porekla u čistom stanju proizvede

metodom koji je predviđen U Uredbi (EC) br. 1774/2002


Prilog VI Glava III.

1518.00 Životinjske ili biljne masti i ulja i njihove frakcije,

kuvane, oksidisane, dehidrirane, sumporisane,

duvane, polimerizovane zagrevanjem u vakuumu

ili u inertnom gasu ili drugačije hemijski

modifikovane, isključujući one iz tarifnog broja

1516; mešavine i preparate od životinjskih i

biljnih masti i ulja ili od frakcija različitih masti ili

ulja iz ove glave, nepodobni za jelo, na drugom

mestu nepomenuti niti obuhvaćeni.

Samo masti i ulja životinjskog porekla samo topljene

masti. Derivati masti proizvedeni metodom koji je

predviđen u Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VI Glava III.

Derivati pomešani sa drugim materijalima nisu

obuhvaćeni.

1518.00 (91) Životinjske ili biljne masti i ulja i njihove frakcije,

kuvani, oksidisani, dehidrirani, sumporisani,

duvani, polimerizovani zagrevanjem u vakuumu ili

u inertnom gasu ili drukčije hemijski

modifikovani, isključujući one iz tarifnog broja

1516.

Samo masti i ulja životinjskog porekla, uslovi selekcije su

predviđeni u Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VIII Glava

XIII (za derivate masti), i Prilog VIII Glava XII za topljene

masti iz kategorije 2 materijali za oleo hemijsku upotrebu.

1518.00 (95) Mešavine i preparati od životinjskih i biljnih masti

i ulja ili od frakcija različitih masti ili ulja.

Prerađevine od masti i ulja životinjskog porekla.

1521.90 (91) Vosak od pčela i voskovi od ostalih insekata,

rafinisani ili nerafinisani.

Vosak pčele za tehničku upotrebu. Uslovi za dodatnu

selekciju su predviđeni u Uredbi (EC) br. 1774/2002

Prilog VIII Glava IX — proizvodi apikulture.


1521.90 (99) Ostalo. Proizvodi pčele za upotrebu apikulture. Uslovi dodatne

selekcije su predviđeni U Uredbi (EC) br. 1774/2002

Prilog VIII Glava IX — proizvodi apikulture. Proizvodi

apikulture osim proizvoda pčele za apikulturu moraju biti

navedeni pod šifrom 051199 ‘Ostalo’.

1 Ova glava ne obuhvata meso, klanične proizvode za jelo, ribu, ljuskare, mekušce i ostale vodene beskičmenjake,

pripremljene ili konzervisane postupcima navedenim u Glavama 2 i 3 Ili tarifnom broju 0504.

2 U ovu glavu se svrstavaju prehrambeni proizvodi ako sadrže više od 20% po masi, kobasica, mesa,klaničnih proizvoda za

jelo, od životinjske krvi, riba ili ljuskara, mekušaca ili drugih vodenih beskičmenjaka ili bilo koje kombinacije tih

proizvoda. Ako proizvodi sadrže dva ili više proizvoda prethodno pomenutih, ti proizvodi se svrstavaju u odgovarajući

tarifni broj Glave 16, prema komponenti, odnosno komponentama koje preovlađuju po masi. Ove odredbe se ne

primenjuju na punjene proizvode iz tarifnog broja 1902 ili na proizvode iz tarifnih brojeva 2103 i 2104.

Glava 16: Prerađevine od mesa, riba, ljuskara, mekušaca ili drugih vodenih beskičmenjaka

Ova Glava obuhvata složene proizvode koji sadre obrađene proizvode životinjskog porekla.

1601.00 Kobasice i slični proizvodi, od mesa, drugih

klaničnih proizvoda za jelo ili od krvi;

prehrambeni proizvodi na bazi tih proizvoda.

Obuhvata očuvano meso u različitim oblicima.

1602 Ostali pripremljeni ili konzervisani proizvodi od

mesa, drugih klaničnih proizvoda ili krvi.

Obuhvata očuvano meso u različitim oblicima.

1603.00 Ekstrakti i sokovi od mesa, riba, ljuskara,

mekušaca i ostalih vodenih beskičmenjaka.

Sve: obuhvata Surimi, riblji protein i obliku gela bilo

rashlađen ili zamrznut.

1604 Pripremljena ili konzervisana riba; kavijar i

zamene kavijara pripremljeni od ribljih jaja.

Sve: kuvane ili prerađevine pre kuvanja koje sadrže

mekušce ili ribu. Obuhvata konzervisanu ribu i

konzervisani kavijar u hermetički zatvorenim konzervama.

Riblji proizvodi pomešani sa testeninom su obuhvaćeni

pod tarifnim brojem 1902.

1605 Ljuskari, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci,

pripremljeni ili konzervisani.

Sve: Potpuno pripremljeni ili puževi pre pripreme spadaju

pod ovim tarifnim brojem. Obuhvata konzervisane


ljuskare ili druge morske beskičmenjake.

Glava 17: Šećer i proizvodi od šećera

Ova Glava ne obuhvata hemijski čiste šećere osim saharoze, laktoze, maltoze, glukoze i fruktoze.

1702.11.00 Laktoza i laktozni sirup sa sadržajem od 99% ili

više laktoze po masi, izražene kao

anhidrovana(bez vode) laktoza, računato na suvu

materiju.

Glava 19: Proizvodi na bazi žitarica, brašna, skroba ili mleka; poslastičarski proizvodi

Ova Glava ne obuhvata složene prehrambene proizvode koji sadrže više od 20% po masi kobasičarskih proizvoda, mesa, drugih

klaničnih proizvoda, krvi, ribe ili ljuskara, mekušaca i ostalih vodenih beskičmenjaka ili bilo koje kombinacije tih proizvoda (Glava 16),

osim punjenih proizvoda iz tarifnog broja 1902



1901 Ekstrakt slada; prehrambeni proizvodi od brašna,

krupice-griza, prekrupe,skroba i ekstrakta slada

bez dodatka kakaa ili sa dodatkom kakaa u

količini manjoj od 40% po masi kakaa, računato

na potpuno odmašćenu osnovu, na drugom

mestu nepomenuti niti uključeni; prehrambeni

proizvodi od robe iz tarifnih brojeva 0401 do

0404 bez dodatka kakaa ili sa sadržajem kakaa

manjim od 5% po masi, računato na potpuno

odmašćenu osnovu, na drugom mestu

nepomenuti niti uključeni.

Kulinarske prerade su obuhvaćene Glavama 16 i 21.

1902 Testenine, kuvane ili nekuvane ili punjene

(mesom ili drugim materijama) ili drugačije

pripremljene kao što su špageti, makaroni,

rezanci, lazanje, njoki, ravioli, kaneloni, kus-kus,

pripremljeni ili nepripremljeni.

Obuhvata kuvane ili kulinarske prerađevine pre kuvanja

koje sadrže proizvode životinjskog porekla.

1902.20 (10) Koje po masi sadrže više od 20% riba, ljuskara,

mekušaca ili drugih vodenih beskičmenjaka.

Sve

1902.20 (30) Koje po masi sadrže više od 20% kobasica i

slično, od mesa i iznutrica svih vrsta, uključujući

masnoće bilo kog porekla.

Sve

1902.20 (91) Kuvana Sve

1902.20 (99) Ostalo [druga punjena testenina, nekuvana]. Sve

1905 Poslastičarski proizvodi Obuhvata one prerađevine koje sadrže meso.

Glava 20: Proizvodi od povrća, voća i ostalih delova bilja


Ova Glava ne obuhvata prehrambene proizvode koji sadrže više od 20% po masi kobasica, mesa, drugih klaničnih proizvoda, krvi, riba

ili ljuskara, mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka ili bilo koje kombinacije tih proizvoda (Glava 16);

2004 Ostalo povrće pripremljeno ili konzervisano na

drugi način osim u sirćetu ili sirćetnoj kiselini,

smrznuto, osim proizvoda iz tarifnog broja 2006.

Ova glava obuhvata složene proizvode koji sadrže

obrađene proizvode životinjskog porekla. Obuhvata one

prerađevine koje sadrže meso.

2005 Ostalo povrće pripremljeno ili konzervisano na

drugi način osim u sirćetu i sirćetnoj kiselini,

nesmrznuto, osim proizvoda iz tarifnog broja

2006.

Obuhvata one prerađevine koje sadrže meso.

Glava 21: Razni proizvodi za ishranu

1 Ova Glava ne obuhvata prehrambene proizvode, osim proizvoda iz tarifnih brojeva 2103 ili 2104, koji sadrže više od 20%

po masi, kobasičarskih proizvoda, mesa, drugih klaničnih proizvoda, krvi, riba ili ljuskara, mekušaca ili drugih vodenih

beskičmenjaka, ili bilo koje kombinacije tih proizvoda (Glava 16);

1 U smislu tarifnog broja 2104 pod pojmom "homogenizovani složeni prehrambeni proizvodi" podrazumevaju se proizvodi

koji se sastoje od fino homogenizovane mešavine od dva ili više osnovnih sastojaka kao što su meso, riba, povrće ili voće,

pripremljeni kao dečja hrana ili za dijetetske svrhe, za prodaju na malo u posudama neto-mase do 250 g. Za primenu ove

definicije ne uzimaju se u obzir male količine bilo kojih sastojaka koji se dodaju mešavini radi začinjavanja, konzervisanja

ili u ostale svrhe. Ovi proizvodi mogu imati malu količinu vidljivih komadića sastojaka.



2103.90.90 Preparati za sosove i pripremljeni sosovi; mešani

začini i mešana začinska sredstva; brašno od

slačice i pripremljena slačica (senf).

Drugi tarifni broj 2309 obuhvata proizvode one vrste koji

se koriste u stočnoj ishrani, koji nisu navedeni na drugom

mestu ili obuhvaćeni, dobijeni preradom materijala biljnog

ili životinjskog porekla do te mere da su izgubili

karakteristike prvobitnog materijala, osim biljnog otpada,

biljnih ostataka i poluproizvoda takve obrade.

2104 Supe i čorbe i preparati za te proizvode;

homogenizovani složeni prehrambeni proizvodi.

Obuhvata one prerađevine koje sadrže meso ili proizvode

životinjskog porekla u skladu sa ovom odlukom.

2105.00 Sladoled i ostali jestivi led sa dodatkom ili bez

dodatka kakaa.

Obuhvata one prerađevine koje sadrže prerađeno mleko

u skladu sa ovom odlukom.

2106 Prehrambeni proizvodi na drugom mestu

nepomenuti ili obuhvaćeni.

Obuhvata one prerađevine koje sadrže meso ili proizvodi


2106.10 Koncentrati belančevina i teksturirane

belančevinaste materije.

Obuhvata one prerađevine koje sadrže proizvode


2106.90 (10) Topljeni sir Sve

2106.90 (98) Ostalo Obuhvata one prerađevine koje sadrže meso ili proizvode


Glava 23: Ostaci i otpaci prehrambene industrije; pripremljena hrana za životinje

2301 Brašno, krupice i pelete od mesa ili mesnih

klaničnih proizvoda od ribe ili od ljuskara,

mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka,

nepodobnih za ljudsku ishranu; čvarci.

Obuhvata: prerađeni protein životinjskog porekla koji nije

za ljudsku ishranu. Meso i koštano brašno, perjano

brašno, suvi čvarci sve što nije za ljudsku ishranu. Uslovi

selekcije za prerađeni protein životinjskog porekla su

predviđeni U Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VII Glava

II.


2309 Proizvodi koji se upotrebljavaju za ishranu

životinja.

Obuhvata hranu za kućne ljubimce, kosti za žvakanje i

mešavine obroka. Uslovi selekcije za hranu za kućne

ljubimce i kosti za žvakanje su predviđene U Uredbi (EC)

br. 1774/2002 Prilog VIII Glava II.

2309.10 Hrana za pse i mačke pripremljena za prodaju na

malo.

Sve

2309.90 Ostalo

Ovaj tarifni broj obuhvata proizvode koji sadrže

rastvorljive supstance ribe ili morskih sisara,

mlečne proizvode ili druge karbohidrate.

Obuhvata kolostrum i tečno mleko koje nije za ljudsku

ishranu i proizvode koji sadrže mleko a koji nisu za

ljudsku ishranu.

2309.90.99 Ostalo Obuhvata proizvode od jaja koji nisu za ljudsku ishranu i

ostale prerađene proizvode životinjskog porekla koji nisu

za ljudsku ishranu. Proizvodi za ishranu životinja,

uključujući mešavine obroka (kao što su papci i rogovi

itd.). Uslovi selekcije za proizvode od jaja su predviđeni U

Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VII Glava X.

Glava 28: Proizvodi hemijske i slične industrije

2835 Fosfinati (hipofosfiti), fosfonati (fosfiti), fosfati i

polifosfati, hemijski određeni ili neodređeni.

Samo određeni fosfati kalcijuma su predmet ovih

kontrola.

2835 (25) Kalcijum-hidrogenortofosfat (dikalcijum fosfat). Uslovi selekcije za dikalcijum fosfat su predviđeni U

Uredbi (EC) br. 1774/2002. Prilog VII Glava VII.

2835 (26) Ostali fosfati kalcijuma. Uslovi selekcije za trikalcijum fosfate su predviđeni U

Uredbi (EC) br, 1774/2002 Prilog VII Glava VIII.

Glava 30: Farmaceutski proizvodi


Završeni medicinski proizvodi su obuhvaćeni veterinarskim zakonima o uvozu. Obuhvaćeni su poluproizvodi koji su nastali od

materijala kategorije 3 i koji su namenjeni za tehničku upotrebu u medicinskim spravama, u vitro dijagnostici, laboratorijski reagent i

kozmetike.

3001 Žlezde i ostali organi za ograno-terapeutske

svrhe, sušeni, uključujući i u prahu; ekstrakti od

žlezda i ostalih organa i njihovih sekreta za

organo-terapeutske svrhe; heparin i njegove soli;

ostale ljudske ili životinjske materije

pripremljene za terapeutske ili profilaktičke

svrhe, nepomenute niti obuhvaćene na drugom

mestu.

Obuhvata: Materijal životinjskog porekla. Odnosi se na

uslove selekcije u Uredbi (EC) br. 1774/2002: Prilog VIII

Glava IV krv i proizvodi od krvi za tehničke proizvode

osim seruma kopitara, i Prilog VIII Glava XI, poluproizvodi

životinjskog porekla za proizvodnju hrane za kućne

ljubimce, i tehnički proizvodi osim međuproizvoda kao u

članu 1 Uredbe o komisiji (EC) br. 2007/2006(1).

3001.10 Žlezde i ostali organi sušeni, u prahu ili ne. Samo proizvodi životinjskog porekla.

3001.20.90 Ekstrakti od žlezda ili ostalih organa ili od

njihovih sekreta.

Samo proizvodi životinjskog porekla.

3002 Ljudska krv; životinjska krv pripremljena za

upotrebu u terapeutske, profilaktičke ili

dijagnostičke svrhe; antiserum i ostale frakcije

krvi i modifikovani imunološki proizvodi, bilo da

su dobijeni putem biotehnoloških procesa ili ne;

vakcine, toksini, kulture mikroorganizama (osim

kvasca) i slični proizvodi.

Samo proizvodi životinjskog porekla.


3002.10.10 Antiserumi i ostale frakcije krvi i imunološki

proizvodi, bilo da su dobijeni putem

biotehnoloških procesa ili ne.

Samo antiserumi životinjskog porekla. Ne obuhvata

pripremljene medicinske i gotove proizvode za krajnjeg

potrošača. Pod tarifnim brojem 3002 uslovi selekcije su

isti kao za poluproizvode životinjskog porekla obuhvaćene

U Uredbi (EC) br. 1774/2002 9 u: Prilogu VII Glava III,

(proizvodi od krvi); Prilog VIII Glava IV, (krv i proizvodi

od krvi za tehničke proizvode); Prilog VIII Glava V (serum

kopitara).

3002.10.99 Hemoglobin, krvni globulini i serumski globulini.

Ostalo.

Samo materijal životinjskog porekla.

3002.90.30 Životinjska krv pripremljena za terapeutske,

profilaktičke ili dijagnostičke svrhe.

3002.90.50 Patogeni i kulture patogena.

3002.90.90 Ostalo Patogeni i kulture patogena.

Glava 31: Đubriva

Ova glava ne obuhvata životinjsku krv iz tarifnog broja 0511.

3101.00.00 Đubriva životinjskog, nepomešana ili međusobno

pomešana ili hemijski obrađena; đubriva dobijena

mešanjem ili hemijskom obradom proizvoda

životinjskog ili biljnog porekla.

Samo proizvodi životinjskog porekla u neizmenjenom

obliku. Obuhvata stajsko đubrivo, ali hemijske mešavine

stajskog đubriva, a nisu obuhvaćena veštačka đubriva.

Uslovi selekcije za stajsko đubrivo, prerađeno stajsko

đubrivo ili proizvode prerađenog đubriva su predviđeni

Uredbom (EC) br. 1774/2002 Prilog VIII Glava III.

Glava 35: Belančevinaste materije; modifikovani skrobovi; lepkovi; enzimi


3501 Kazein, kazeinati i ostali derivati kazeina; lepkovi

od kazeina.

Kazein za ljudsku ishranu ili stočnu ishranu. Uslovi

selekcije za mleko, proizvode na bazi mleka i kolostruma

koji nisu za ljudsku ishranu su predviđeni U Uredbi (EC)

br. 1774/2002.

3502 Albumini (uključujući koncentrate dve ili više

belančevina iz surutke, koji sadrže po masi više

od 80% belančevina iz surutke, računato na suvu

materiju), albuminati i ostali derivati albumina.

Obuhvata proizvode koji su nastali od jaja i mleka bez

obzira za ljudsku ishranu ili ne (uključujući stočnu ishranu)

kao što je navedeno ispod. Proizvodi od jaja i mlečni

proizvodi, i obrađeni proizvodi za ljudsku ishranu su

definisani u Uredbi (EC) br. 853/2004 Prilog I. Uslovi

selekcije za proizvode od jaja koji nisu za ljudsku ishranu

su predviđeni U Uredbi (EC) br. 1774/2002: Prilog VII

Glava X; i za mleko, proizvode na bazi mleka i kolostrume

koji nisu za ljudsku ishranu predviđeni su u Uredbi (EC)

br. 1774/2002. Prilog VII Glava V.

3503.00 Želatin (uključujući želatin u listovima

kvadratnog i pravougaonog oblika; neobrađeni ili

obrađeni po površini ili bojeni) i derivati želatina;

riblji lepak; ostali lepkovi životinjskog porekla,

osim kazeinskih lepkova iz tarifnog broja 3501.

Želatin za ljudsku ishranu i za prehrambenu industriju.

Želatin pod tarifnim brojem 9602 (prazne kapsule) su

izuzeti od veterinarskih kontrola. Uslovi selekcije za

želatin i hidrolisani protein koji nisu za ljudsku ishranu su

predviđeni u Uredbi (EC) br. 1774/2002 Prilog VII Glava

VI.

3504.00.00 Peptoni i njihovi derivati; ostale proteinske

materije i njihovi derivati, na drugom mestu

nepomenuti niti obuhvaćeni; prah od kože, bez

obzira da li je štavljena ili ne.

Kolagen i hidrolizovani protein. Uslovi selekcije za želatin

i hidrolizovane proteine su predviđeni U Uredbi (EC) br.

1774/2002 Prilog VII Glava VI Obuhvata proizvode

kolagena na bazi proteina koji potiču od krupne ili sitne

sirove kože, koža i tetiva životinja, uključujući kosti u

slučaju svinja, živine i ribe. Obuhvata hidrolizovane

proteine koji se sastoje od polipeptida, peptida ili amino

kiselina i samim tim mešavina koje su dobijene

hidrolizama poluproizvoda životinjskog porekla. Obuhvata

sve poluproizvode mleka za ljudsku ishranu.


3507 Enzimi; pripremljeni enzimi na drugom mestu

nepomenuti niti obuhvaćeni.

Sirište i koncentrati za ljudsku ishranu.

3507.10.00 Sirište i njegovi koncentrati.

Glava 41: Sirova krupna i sitna koža (osim krzna) i štavljena koža

Sirova krupna i sitna koža kopitara i ptica pod tarifnim brojevima 4101, 4102, 4103. Dodatni uslovi selekcije za sirovu krupnu i sitnu

kožu su predviđeni U Uredbi (EC) br 1774/2002 Prilog VIII Glava VI.

4101 Sirove krupne i sitne goveđe kože i kože

kopitara (sveže ili soljene, sušene, lužene,

piklovane ili drugačije konzervisane ali

neuštavljene, niti pergamentno obrađene niti

dalje obrađivane), sa dlakom ili bez dlake, cepane

ili necepane.

Veterinarske kontrole se primenjuju samo na svežu,

rashlađenu ili tretiranu sirovu krupnu i sitnu kožu:

obuhvata krupnu i sitnu sirovu kožu koja je osušena, suvo

posoljena, vlažna posoljena ili očuvana procesom koji nije

štavljenje.

4102 Cele krupne i sitne goveđe kože mase po koži

do 8 kg kada su suve, do 10 kg za soljene ili do

14 kg kad su zelene, sveže ili drukčije

konzervisane: rupa koža i krzna, unsplit, težine

po koži ne veće od 8 kg kad je jednostavno

sušena, 10 kg kad je suho-slana, ili 16 kg kad je

sveža, mokro-slana ili na drugi način sačuvana.

Važi samo za svežu, rashlađenu ili tretiranu kožu.

Obuhvata krupnu i sitnu sirovu kožu koja je osušena,

suvo posoljena, vlažna posoljena ili očuvana procesom

koji nije štavljenje.

4103 Ostale krupne i sitne sirove kože (sveže ili

usoljene, sušene, lužene, piklovane ili drukčije

konzervisane ali neuštavljene niti pergamentno ili

transparentno obrađene niti dalje obrađivane),

sa dlakom ili bez dlake, cepane ili necepane, osim

isključenih napomenom 1. pod (b) ili (c) ove

Glave.

Važi samo za svežu, rashlađenu ili tretiranu kožu.

Obuhvata krupne i sitne sirove kože ptica ili ribe i

moguće sportske trofeje.


Glava 42: Proizvodi od kože; sedlarski i sarački proizvodi; predmeti za putovanja, ručne torbe i slični kontejneri; proizvodi od

životinjskih creva (osim svilene bube)

1. Ova Glava ne obuhvata (između ostalih proizvoda) sledeće iz oblasti veterinarstva:

(a) sterilni ketgut i ostali sterilni materijal za hirurška ušivanja (tarifni broj 3006);

(b) žice za muzičke instrumente, kožu za doboše i slično i ostale delove za muzičke instrumente (tarifni broj 9209).

4205.00.00 Ostali proizvodi od kože ili veštačke kože. Obuhvata materijal za proizvodnju kostiju za žvakanje.

4206 Proizvodi izrađeni od creva (osim od dudovog

svilca) crevnih potkožica, bešike ili od tetiva.

Takođe obuhvata materijal za proizvodnju kostiju za

žvakanje.

Glava 43: Prirodno i veštačko krzno; proizvodi od krzna

1 U kombinovanoj nomenklaturi pod pojmom "krzno", osim sirovog krzna iz tarifnog broja 4301, podrazumevaju se kože

svih vrsta životinja, štavljene ili obrađene sa dlakom ili vunom

2 Ova Glava ne obuhvata:

(a) kože od ptica i delove tih koža sa perjem ili paperjem (tarifni broj 0505 ili 6701);

(b) sirove krupne i sitne kože sa dlakom ili vunom iz Glave 41. (vidi Napomenu 1. pod (c) uz tu Glavu);

(c)‘Vuna’ predstavlja fina vlakna koja rastu na ovci ili jaganjcima.

(d) ‘Fina kosa životinja’ predstavlja kosu alpaca, lame, vikune, kamile, jake, angore, tibetanske, kašmirske ili slične koze (ali

ne obične koze), zeca, kunića, dabra, nutrie ili muskrata.

(e) ‘Gruba životinjska kosa’ predstavlja kosu životinja koje nisu navedene iznad, osim kose za izradu četki i čekinja (tarifni

broj 0502) i konjska kosa (tarifni broj 0503)

(f) (1) OJ L 379, 28.12.2006, str. 98.


4301 Sirovo krzno (uključujući glave, repove, šape i

ostale komade ili odsečke podesne za krznarsku

upotrebu), osim sirovih krupnih i sitnih koža

koje se svrstavaju u tar. br. 4101, 4102 ili 4103.

Samo od ptica ili kopitara.

4301.30.00 Od sledećih vrsta jagnjadi: astraganskih, jagnjadi

sa širokim repom, karakul, persijskih i sličnih

jagnjadi, indijskih, kineskih, mongolskih ili

tibetskih jagnjadi, cela, sa ili bez glave, repa ili

nožica.

Uslovi dodatne selekcije za sirovu krupnu i sitnu kožu

kopitara su predviđeni u Uredbi (EC) br. 1774/2002

Prilog VIII Glava VI.

4301.80.80 Ostalo Samo od ptica ili kopitara.

4301.90.00 Glave, repovi, šape, nožice i ostali komadi ili

odsečci podesni za krznarsku upotrebu.

Glava 51: Vuna, fina ili gruba životinjska dlaka; predivo i tkanine od konjske dlake

Za tarifne brojeve 5101-5103. Uslovi dodatne selekcije za vunu, svinjske čekinje, perje i delovi perja su predviđeni u Uredbi (EC) br.

1774/2002 Prilog VIII Glava VIII. ‘Neobrađen’ je definisan za relevantnu proizvodnju u Prilogu I gorepomenute Uredbe (EC) br.

1774/2002.

5101 Vuna, nevlačena i nečešljana. Neobrađena vuna

5102 Fina ili gruba životinjska dlaka, nevlačena i

nečešljana.

Neobrađena kosa

5103 Otpaci od vune ili fine ili grube životinjske dlake,

uključujući otpatke prediva ali isključujući

raščupane tekstilne materijale.

Neobrađena vuna

5103.10.10 Nekarbonizovani ostaci vune. Neobrađena vuna

Glava 95: Igračke, rekviziti za društvene igre i sport; njihovi delovi i pribor


9508 Vrteške, ljuljaške, streljane i druge vašarske

razonode, putujući cirkusi, putujuće menažerije i

putujuća pozorišta.

Cirkusi i menažerije sa živim životinjama.

9508.10 Putujući cirkusi i putujuće menažerije. Cirkusi i menažerije sa živim životinjama.

Glava 97: Umetnički radovi, kolekcionarski predmeti i starina (antikviteti)

9705.00 Kolekcije i primerci od zoološkog, botaničkog,

minerološkog, anatomskog, istorijskog,

arheološkog, paleontološkog, etnografskog ili

numizmatičkog interesa.

Samo proizvodi životinjskog porekla. Uslovi dodatne

selekcije za sportske trofeje su predviđeni u Uredbi (EC)

br. 1774/2002 Prilog VIII Glava VII. Ne obuhvata sportske

trofeje od kopitara ili ptica koji su podvrgnuti

kompletnom tretmanu punjenja životinja obezbeđujući

njihovu prezervaciju na temperature ambijenta i sportski

trofeji drugih vrsta pored kopitara i ptica (tretirani ili

netretirani).


Kosovska agencija za medicinske proizvode

Kosovska agencija za medicinske proizvode, zajedno sa Carinom Kosova, kontroliše uvoz farmaceutskih

proizvoda i medicinskih uređaja. Važeća dozvola za uvoz je potrebna za uvoz ovih proizvoda.

Uvoz farmaceutskih proizvoda i medicinskih uređaja je regulisan Zakonom o medicinskim proizvodima i

opremi br. 03/l-188, član 18, i drugim zakonskim normama. Kosovska agencija za medicinske proizvode

(KAM) je odgovorna za zaštitu zdravlja ljudi obezbeđivanjem kvalitetnih medicinskih uređaja i opreme sa

garancijom, i usluge u vezi sa medicinskih proizvodima i uređajima putem licenciranja profesionalnih

kompanija i pojedinaca.

Po zakonu, KAMP reguliše proizvodnju, uvoz i raspodelu medicinskih proizvoda, aktivnih supstanci, biljnih

proizvoda, dijetetskih dodataka, ekscipijenata, vitamina za terapeutsku upotrebu, medicinske opreme

(medicinski uređaji za snimanje, medicinski laseri, oprema za održavanje u životu, in vitro dijagnostika itd.).

Za informacije o KAMP uslovima za licenciranje i postupcima uvoza kliknite na ovu vezu.

Postupak uvoza medicinskih proizvoda i opreme je sledeći:


Medicinski proizvodi koji su prethodno odobreni od strane Departmana za autorizaciju marketinga ili

potvrdu iz Departmana za ovlašćenje marketinga pri KAMP-u, sa pravom učešća na tržištu Kosova

mogu biti uvezeni poštovanjem postupaka KAMP-a i Carine Kosova. Licencirane kompanije mogu

uvoziti proizvode i opremu za veleprodaju ovih medicinskih proizvoda i opreme. Licenciranje

trgovine na veliko vrši KAMP pri Ministarstvu zdravlja.

Liste proizvoda koji mogu biti uvezeni su podeljene u dve grupe. Lista za prvu grupu proizvoda

obuhvata proizvode koji imaju petogodišnji AM sertifikat a druga lista obuhvata proizvode koji imaju

jednogodišnji AM sertifikat za jednu godinu. Ova lista je dostupna javnosti na osnovu Zakona

2010/03-L-215 o Pristupu javnim dokumentima.

KAMP izdaje ovlašćenje-dozvole za uvoz biljnih proizvoda, dijetetskih dodataka, konstituenata,

sirovina za proizvodnju medicinskih proizvoda i polumedicinskih proizvoda.

Obrasci za licenciranje uvoza su dostupne u KAMP-u.

Licenca za uvoz medicinskih proizvoda i opreme će biti izdata u roku od 72 časa nakon podnošenja

kompletne dokumentacije i zahteva KAMP-u.

Po uslovima za licencu uvoza, uvoznik plaća 1% poreza na vrednost fakture KAMP-u za medicinske

proizvode sa AM (ovlašćenjem za marketing) platnim banerima (trenutna cena je 0.002 evro centa).

Carinska dažbina za medicinske proizvode i opremu je 10% uvozne vrednosti.

Carina Kosova ne dozvoljava carinjenje medicinskih proizvoda i opreme ako uvoznik nema dozvolu

za uvoz ili ovlašćenje koje je izdato od strane KAMP-a.

Postoje veoma dobri odnosi, saradnja i razmena informacija i izveštaja o izdavanju-realizaciji dozvola

za uvoz i ovlašćenja između KAMP-a i Carine.

Sve licence ili dozvole za radnje u vezi sa medicinskim proizvodima i opremom kao i obrasci za

dozvole za uvoz i ovlašćenja za medicinske proizvode i opremu su dostupni u KAMP-u. Postoji

devetnaest obrazaca zahteva za odobrenje proizvođača, trgovaca ne veliko i uvoznika:

o Licenciranje aktivnosti (LA) za proizvođača medicinskih proizvoda,

o L.v. za proizvođača medicinske opreme,

o L.v. za trgovce medicinskim proizvodima na veliko,

o L.v. za prodavce medicinske opreme na veliko,

o L.v. za cirkulatornu trgovinu dentalnim proizvodima na veliko,

o L.v. za prodaju medicinskih proizvoda i opreme na malo,

o Obrazac ovlašćenja za uvoz: sterilisane medicinske opreme, nesterilisane opreme, servisirane

opreme, reagenata i donirane opreme,

o Obrazac ovlašćenja za uvoz dentalnih proizvoda,

o Obrazac ovlašćenja za izvoz medicinske opreme,

o Licenca za uvoz medicinskih proizvoda,

o Licenca za uvoz sirovina za medicinske proizvode,

o Licenca za uvoz medicinskih proizvoda spremnih za pakovanje,

o Licenca za uvoz konstituenata,

o Licenca za uvoz medicinskih proizvoda u marketinške svrhe (uzorak),

o Licenca za uvoz uzoraka medicinskih proizvoda za ovlašćenje za marketing,

o Ovlašćenje za uvoz biljnih proizvoda,

o Ovlašćenje za uvoz dijetetskih dodataka,


o Ovlašćenje za uvoz uzoraka za marketing biljnih proizvoda, dijetetskih dodataka, biljnih

konstituenata,

o Licenca za izvoz medicinskih proizvoda,

o Zahtev za uvoz narkotičkih i psihotropnih supstanci.

KONTAKT INFORMACIJE ZA KOSOVSKU AGENCIJU ZA MEDICINSKE PROIZVODE

Adresa Kružni tok kod bolnice – KUCK, 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0)38 512 807; +381 (0)38 512 808


Internet stranica http://www.k-ma.org/


Standardi proizvoda

“Standardi” se odnose na definisane procedure, metode, dimenzije, tolerancije, atribute, kapacitete itd.

specifikacije proizvoda. U tom kontekstu, “certifikacija” se odnosi na uslove usaglašenosti u odnosu na

postavljeni standard.

Standardi su dobrovoljni nivoi karakteristika proizvoda ili uslova koji su postavljeni od strane industrijskog ili

privrednog sektora za određene proizvode. Za kosovske proizvode, usaglašenost sa EU standardima je glavni

cilj, koji će poboljšati tržišni pristup za izvoz sa Kosova na EU tržište.

Za uvoze na Kosovo, koji su overeni od strane međunarodno akreditovanog tela u EU ili negde drugde,

obično nema potrebe za dalje provere usaglašenosti, pošto data uverenja od strane tih međunarodno

akreditovanih tela su obično međusobno priznata od strane kosovskih organa. Ovo međusobno priznanje će

uštedeti vreme i troškove uvoznicima proizvoda koji su već bili odobreni.

Sledeći departmani i agencije rade na postavljanju i kontrolisanju standarda na Kosovu:

Kosovska standardizacijska agencija (KSA)

Kosovska standardizacijska agencija (KSA) je nacionalno telo za vođstvo, organizaciju i kontrolu

standardizacije na Kosovu. AKS je osnovana u aprilu 2005, u skladu sa Zakonom o standardizaciji 2004/12 i

2005/15 AI. AKS je donela novi Zakon o standardizaciji 03/L-144 koji je kompatibilan sa EU propisima.

Za informacije o KSA kliknite na ovu vezu.

Informacije o KSA

Misija



AKS je nacionalno telo koje odobrava standarde, usklađuje iste, tako da snažno podstiče ekonomski razvoj,

stvara osnovu za konkurentnost u regionu i šire.

Ciljevi

a) štiti građane od rizika dnevne potrošnje ne standardiziranih proizvoda i nekontroliranog rasta

konkurencije u lokalnom i regionalnom tržištu,

b) usklađivanje naše prakse infrastrukture kvalitete s onima u stranim kolegama iz EU-a,

c) smanjenje tehničkih barijera u trgovini.

KONTAKT INFORMACIJE ZA KOSOVSKU STANDARDIZACIJSKU AGENCIJU (KSA)

Adresa Ul. „Muharrem Fejza“ b. b. Bolničko naselje, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0)38 512 779


Internet stranica http://www.mti-ks.org/?cid=1,389


Departman metrologije Kosova (DMK)

Metrologija je nauka o merama, metodama za određivanje preciznih i pouzdanih mera opreme, mašinerije i

druge robe. Metrologija je veoma bitna za Kosova u obezbeđivanju da su mere mase, težine, količine i drugi

parametri za robu urađene tačno u skladu sa međunarodnim i EU merama.

Testiranje proizvoda podrazumeva analize mogućnosti, sastojaka, karakteristika, kapaciteta, specifikacija,

komponenata itd. Važno je imati potvrdu o pouzdanosti u testiranju proizvoda kako bi se utvrdila usklađenost

proizvoda sa tehničkim uredbama i/ili standardima proizvoda. Zbog toga je stručna metrološka služba od

vitalnog značaja za privredni razvoj Kosova.

Departmana Metrologije Kosova (DMK) organizovan je i funkcioniše na osnovu Zakona o metrologiji br.

03/L-203, a svoju aktivnost razvija u okviru Ministarstva Trgovine i Industrije. DMK je jedina državna

institucija na Kosovu koja je odgovorna za uspostavljanje i vođenje sistema metrologjie na Kosovu, uključujući

i plemenite metale. Za više informacija o DMK-u kliknite na ovu vezu

Dodatne informacije o Departmanu metrologije Kosova (DMK)


http://www.mti-ks.org/?cid=1,389


DMK zastupa jedan od glavnih stubova tehničke infrastrukture kvaliteta na Kosovu, dakle zajedno i sa ostalim

stubovima ove infrastrukture kao standardizacija, akreditacija, itd. stvara jednu snažnu osnovu za održivi

naučni, tehnološki i ekonomski razvoj kao i ravnopravno podržavanje Kosova u Evropske i međunarodne

integracije.

DMK je odgovoran za implementaciju zakona u oblasti metrologjie usvojenih od strane Skupštine Kosova,

kao i podzakonskih akata u implementaciji ovih zakona:

a) Zakona o Metrologiji,

b) Zakon o plemenitim metalima,

c) Strategija za razvoj Infrastrukture Metrologije na Kosovu 2010-2014.

Takođe, DMK stalno revidira postojeće pravne regulative i sastavlja nove regulative u cilju usaglašenosti

zakonodavstva sa zakonodavstvom EU-a.

Misija

Misija DMK predstavlja stvaranje jednog održivog i kompatabilnog sistema metrologije na Kosovu, koji će

omogućiti:

a) Merenje u skladu sa sistemom mernih jedinica SI;

b) Tačna i poverljiva merenja, u cilju zaštite života , zdravlja stanovništva, životinja, sredine, potrošača i

prirodnih resursa;

c) Tačnost sredstava za merenje u cilju povećanja kvaliteta proizvoda i domaćih usluga da bi bio

konkurentan na domaćem i inostranom tržištu;

d) Da razvija naučnu metrologiju da bi doprineo u stvaranju neophodnih uslova koji će odgovoriti

regionalnoj i međunarodnoj metrologiji sa uticajem na integracije naše privrede u tržišnoj ekonomiji.

Prioriteti DMK-a

Za ispunjenje svoje misije Departman Metrologije Kosova odredio je sledeće prioritete:

a) Povećanje stepena nacionalnih etalona merenja u skladu sa potrebama zemlje;

b) Usaglašenost zakonodavstva metrologjie sa zakonodavstvom zemalja EU-a,

c) Obučavanje i kvalifikacija osoblja za obavljanje verifikacija i kalibriranja,

d) Saradnja sa međunarodnim i regionalnim organizacijama metrologije (EUROMET, CEN, CENELEX,

OIML itd.), kao i učlanjenje DMK-a u međunarodnim organizacijama za metrologiju.


Funkcije i dužnosti DMKA-a

U cilju realizacije misije, DMK radi na razvijanju tri opštih funkcija metrologije na Kosovu:

a) naučne metrologije,

b) industrijske metrologije,

c) zakonske metrologije.

Razvijajući ove tri metrološke funkcije, DMK ima za cilj uspostavljanje nacionalnih etalona merenja u cilju

prenosa jedinica merenja do opreme i mernih instrumenata za korišćenje u proizvodnom procesu, uslužnim i

testiranjima, kao i garantovanje tačnosti merenja putem kontrole mernih instrumenata koja su u javnoj

upotrebi.

KONTAKT INFORMACIJE ZA DEPARTMAN METROLOGIJE KOSOVA


Broj telefona +381 (0)38 512 827




Kosovska direkcija za akreditacije (KDA)

Akreditacija je ograničeno priznavanje tehničke kompetentnosti. Na primer, laboratorija može biti

akreditovana kao tehnički kompetentna da vrši određene testove u vezi sa usklađenošću sa tehničkim

regulativima ili standardima. Važno je, za podsticanje spoljne trgovine, da organi za testiranje na Kosovu

postanu međunarodno akreditovani kao tehnički kompetentni za testiranje proizvoda za usklađenost sa

tehničkim regulativima ili standardima proizvoda.

Kosovska direkcija za akreditaciju (KDA) je jedino nacionalno telo za akreditaciju, priznato od strane vlade,

da u skladu sa međunarodnim standardima proceni tehničku kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti

za obavljanje delatnosti kao što su testiranje, kalibracija, sertifikacija i inspekcije. Za više informacija o KDA

kliknite ovde

Dodatne informacije o Kosovskoj direkciji za akreditacije




KDA funkcioniše prema Zakonu br. 03/L- 069. Dana 28.06.2011 izvršena je izmena i dopuna zakona (Zakon

04/L 007) i AU 2009/02.

Direkcija za Akreditaciju funkcioniše prema Zakonu br. 03/L- 069 i na osnovu Administrativnog Uputstva

2009/02. Dana 28.06.2011 izvršena je izmena i dopuna zakona 03/L- 069. Direkcija za Akreditaciju funkcioniše

prema Zakonu br. 03/L- 069 i na osnovu Administrativnog Uputstva 2009/02. Dana 28.06.2011 izvršena je

izmena i dopuna zakona 03/L- 069.

Misija

Misija KDA je da na osnovu pravila definisanih u zakonima, standardima i principima akreditacije svim

zainteresovanim stranama obezbedi akreditaciju.

Vizija

Vizija KDA je da u bliskoj budućnosti postane punopravna članica EA (Evropska saradnja za akreditaciju) kao

i da uspe da potpiše multilateralni sporazum sa EA (EA MLA).

KONTAKT INFORMACIJE ZA KOSOVSKU DIREKCIJU ZA AKREDITACIJE


Broj telefona +381 (0)38 512 796


Internet stranica www.dak-ks.org


Departman industrije i tehnički regulative

Departman industrije i tehnički regulativi se bave tehničkim standardima i procenom usklađenosti proizvoda,

što je važno pitanje u međunarodnoj trgovini. Ovaj departman se takođe bavi donošenjem strategija,

donošenjem politike sektora ili podsektora; stvaranjem i osposobljavanjem okoline za promovisanje održivog

razvoja industrije na Kosovu; konkretnim merama ka usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa EU

direktivama u industriji; organizacijom i nadgledanjem postupaka obaveštavanja; predloge i nacrte zakona u

oblasti tehničkih standarda i ocenjivanjem proizvoda; prenosom EU direktiva u smislu tehničkih standarda i

procena usaglašenosti proizvoda; saradnja i koordinacija rada sa organima kvalitetne infrastrukture; i

nadgledanje primene zakona i drugih pravnih akata u oblasti tehničkih pravila i tehničkih standarda. Za više

informacija o Departmanu industrije i tehničkim regulativima kliknite ovde.


http://www.dak-ks.org/


Dodatne informacije o Departmanu industrije i tehničkim regulativama

Ovaj Departman se sastoji od divizija za turizam i kvalitet infrastrukture. Osnovni zakoni po kojima

funkcioniše Departman industrije su Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda (Zakon br. 04/L-078) i Zakon br.

04/L-039 Tehnički uslovi za ocenjivanje usklađenosti proizvoda (vidi: http://www.mti-ks.org/?cid=1, 5).

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda definiše opšte uslove za bezbednost proizvoda, obaveze proizvođača i

distributera, javne informacije, promovisanje volonterskih mera i nadgledanja radi ispunjenja uslova koji su

predviđeni ovim zakonom.

Zakon o tehničkim uslovima za proizvode i ocenjivanje usklađenosti prvenstveno predviđa neophodnu

dokumentaciju za procenu usklađenosti, što obuhvata:

• izveštaj o testiranju,

• uverenje o usklađenosti ili uverenje/izveštaj o inspekciji,

• deklaraciju o usklađenosti i tehničku dokumentaciju potrebnu za verifikovanje usklađenosti proizvoda koja

treba biti dostupna nadležnim organima.

KONTAKT INFORMACIJE O DEPARTMANU INDUSTRIJE


Broj telefona

E-mail



Integrisano upravljanje granicom

Integrisano upravljanje granicom (IUG) podrazumeva organizaciju aktivnosti graničnih agencija radi bliske

koordinacije i saradnje u vezi sa sigurnošću granice, primenom zakona i pospešivanjem trgovine. Postoje dva

aspekta IUG-a (1) integracija između graničnih agencija unutar Kosova, i (2) integracija nadzora graničnih

agencija između Kosova i susednih zemalja.

Uz podršku EU, Kosovo ide ka IUG-u kako na unutrašnjem planu tako i sa susednim zemljama. Ključni

aspekti IUG koncepta su koordinacija i saradnja zasnovana na sledećim stubovima:

Saradnja sa graničnom agencijom;

Saradnja između kosovskih agencija i

Međunarodna saradnja.



10. Posebna pitanja u vezi sa trgovinom uslugama

Značajnih 70 % kosovskog DBP potiče od usluga a u 2011. godini, Kosovo je imalo pozitivan bilans u trgovini

uslugama od preko 281 milion evra. (Godišnji izveštaj Centralne banke Kosova za 2011, str. 62) Prihodi od

trgovine uslugama u 2011. god. su povećani za skoro 20 %, odražavajući povećanje prvenstveno kod usluga

putovanja i poslovanja, i usluga komunikacije. Sa druge strane, građevina, osiguranje i finansijske usluge,

zabeležile su negativni trgovinski bilans. Ovaj deo govori o posebnim stvarima u vezi sa trgovinom uslugama.

Kretanje ljudi: vize i radne dozvole; priznavanje stručnih veština i diploma

Kretanje fizičkih lica preko granica za pružanje usluga veoma je ograničeno. Čak i u drugim CEFTA zemljama,

građanin Kosova obično mora da prethodno dobije dozvolu da bi počeo da radi. Postupak za to može biti

dug i složen. Zbog toga, preduzeća se mogu suočiti sa velikim izazovima u pogledu dobijanja dozvola za svoje

radnike da bi radili na projektima u stranim zemljama. Neke zemlje imaju kvote za strane radnike a mnoge

traže da kandidat dokaže da ne postoje domaći radnici sa identičnim veštinama pre nego što izdaju dozvolu.

Kosovo navodno ima najliberalniji pristup od svih zemalja CEFTA-e. (Prepreke za trgovinu uslugama u

regionu CEFTA-e, Svetska banka 2011, str. 17) Radna dozvola je neophodna ali su neke vrste radnika izuzete

od ovog uslova (npr: izvršni direktori, radnici koji se premeštaju unutra preduzeća, transportni radnici). Vize

mogu biti potrebne za radnike iz određenih zemalja a boravak na Kosovu može biti ograničen na period od

90 dana, uz obnavljanje nakon ponovnog ulaska.

Još jedan aspekt kretanja fizičkih lica preko granica za pružanje usluga jeste priznavanje stručnih veština

(licenciranje u lokalu) i obrazovanje. Ovo je veoma važno za lica sa stručnim kvalifikacijama, kao što su lekari,


zubari, pravnici, računovođe, inženjeri i arhitekte. Generalno, to nije toliko važno za IKT i poslovni konsalting,

turizam, putovanje, itd. U CEFTA-i su u toku pregovori za uzajamno priznavanje stručnih licenci i kvalifikacija.

Za informacije o uslovima Kosova u vezi sa poslovnim putovanjem i radnim dozvolama, vidi Deo 9.

ovog Priručnika.

Ugovori

Ugovori između pravnih i/ili fizičkih lica čine osnov trgovine u slobodnoj tržišnoj ekonomiji. Stoga, važno je

da novi trgovci ili potencijalni trgovci u osnovi razumeju značaj ugovora, kao i postupke u vezi sa korišćenjem

ugovora o prometu kod uvoza i izvoza.

Ugovori služe većem broju funkcija – oni utvrđuju detalje sporazuma, pojašnjavaju terminologiju koju

ugovorne strane koriste, prave podelu rizika u prometu i služe kao dokaz kojeg u slučaju spora koristi sud ili

arbitražno veće. Ugovorno pravo funkcioniše da bi se uspostavio osnovni okvir pravila za privatne sporazume

i, što je još važnije, da se „popune praznine“ ako same ugovorne strane ne dogovore obuhvatne termine ili

uslove.

Takođe, ugovorno pravo služi tome da se dopune sporazumi strana i obezbeđuje da postoje odgovarajuća

ograničenja, na primer kod zaštite potrošača, o sposobnosti strane ili strana da prekorače prihvaćena

ograničenja. Ugovorna pravila su istovremeno jednostavna i složena. Korišćenje dostupnih informacija da bi

se objasnilo ugovorno pravo predstavlja važan skup sredstava za obezbeđivanje da su sporazumi dovoljno

upamćeni da bi se izbegli sporovi i da bi se objasnio „dogovor“ u slučaju da dođe do spora.

Preporučeni standardni obrasci ugovora mogu se pronaći na ovoj internet stranici:

http://www.kontrata.info/?cid=2,60

Za više informacija o ugovorima, kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o ugovorima

Pojašnjavanje i upamćivanje sporazuma

Dobro dogovoreni, jasno shvaćeni, pisani ugovori štite poslovanje. Ugovori su suštinsko sredstvo koje

preduzeće koristi za podelu rizika, pojašnjavanje očekivanja i obaveza sa kojima se svaka strana usaglasi. Bez

pisanog ugovora, obaveze strana i podela rizika nisu dobro definisane i ugovorne strane često drugačije

shvataju svoje obaveze. Kada ugovorne strane ne upamte uslove prometa i kada drugačije shvataju svoje

obaveze, verovatnije je da će nastati spor.



Pisani sporazum služi tome da se spreči poslovni spor jer dokumentacija pojašnjava obaveze; kada su obaveze

jasno napisane, ugovorne strane verovatno neće pogrešno razumeti ili iskoristiti jedna drugu.

Zakonski dokaz

Pisano dokumentovanje sporazuma obezbeđuje dokaz koji je uvek od pomoći, ako ne i presudan, za

dokazivanje svojih argumenata u slučaju nastanka spora. Kada govorimo o rešavanju sporova, važno je imati

na umu da su sudije stručnjaci za pravo, ne za poslovanje. Ako im obezbedimo dokaze koji su neophodni za

rešavanje spora, onda bismo sudijama pomogli da bolje razumeju spor i da o sporu oko ugovora donesu

efikasniju i prikladniju odluku.

Alternativno rešavanje sporova

Mehanizmi alternativnog rešavanja sporova (ARS), koji obuhvataju i posredovanje i arbitražu, uobičajeno su

sredstvo za brže i efikasnije rešavanje sporova, za razliku od sudske parnice. Oba oblika su brža od sudova i

isplativija, pored ostalih prednosti.

Nažalost, kada spor nastane, ugovorne strane verovatno neće pristati da koriste ove alternative. Stoga, da bi

se ove alternative upotrebile, potrebno je zaključiti pisani ugovor koji sadrži klauzulu o posredovanju i/ili

arbitraži.

Preporučeni standardni obrasci ugovora mogu se pronaći na ovoj internet stranici:


Ovi primeri obuhvataju preporučeni oblik ugovora za:

a) prevoz robe,

b) nabavku robe,

c) usluge,

d) zakup,

e) radni odnos,

f) poljoprivredni prevoz,

g) prodaju poljoprivrednih proizvoda,

h) trgovinu u poljoprivredi i

i) zakup poslovnog prostora.

Kosovski zakon o obligacionim odnosima



Ugovorno pravo na Kosovu uređeno je kosovskim zakonom o obligacionim odnosima (Zakon br. 04/L-077)

(„Zakon o obligacionim odnosima“), usvojenim 10.05.2012. god. u Skupštini Kosova. Zakon utvrđuje prava i

obaveza strana kod zaključenja ugovora.

Delokrug primene

Zakon o obligacionim odnosima sadrži osnovna načela i opšta pravila za sve obligacione odnose.59

Slobodna volja strana

Slobodna volja strana da zaključe ugovor predstavlja važno načelo u ugovornom pravu. Zakon o obligacionim

odnosima predviđa da su strane u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose uređuju prema svojoj

volji, u skladu sa obavezujućim odredbama, javnim poretkom i dobrim običajima.60

Jednakost strana

Zakon daje dejstvo načelu jednakosti i predviđa da su strane u obligacionim odnosima jednake.61

Dužnost izvršenja obaveza

Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoje obaveze i odgovorne su za izvršenje istih.62 Dužnost

izvršenja potiče iz sistema građanskog prava kojeg Kosovo primenjuje. U SAD na primer, sud zahteva

određeno izvršenje ili izvršenje ugovorne obaveze samo ako je novčana odšteta neodgovarajuća, prvenstveno

kada se ugovor tiče zemljišta ili jedinstvene svojine.

Zaključenje ugovora

Zakon o obligacionim odnosima predviđa da je ugovor zaključen kada su ugovorne strane saglasne sa

osnovnim delovima ugovora.63

Vreme i mesto ugovora

Na osnovu Zakona, ugovor je zaključen onog trenutka kada ponuđač primi izjavu od primaoca da je ugovor

prihvaćen. Ugovor se smatra zaključenim u mestu u kojem ponuđač ima svoje sedište ili boravak, u trenutku

kada je ponuda data.64

Prihvatanje ponude

59 Član 1. Zakona o obligacionim odnosima.

60 Isto, član 2. stav 1.

61 Isto, član 3.



64 Isto, član 21.


Zakon predviđa da je ponuda prihvaćena kada ponuđač prihvati izjavu primaoca da isti prihvata ponudu.65

Ako primalac ćuti, smatra sa se isti nije prihvatio ponudu.66

Ništavnost ugovora

Ugovor nije valjan kada ne ispunjava određene kriterijume na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.

Ugovor je ništavan i nevažeći ako je predmet obaveze u celosti nemoguć, nedozvoljen, neodređen ili

neodrediv.67

Oblik ugovora

Za zaključenje ugovora nije predviđen određeni oblik, izuzev ako je drukčije predviđeno zakonom.68

Otkaz ugovora

Na osnovu zakona o obligacionim odnosima, ugovor se otkazuje u slučaju nadoknade, otpisa dugovanja,

zamene starog ugovora novim ili obnove duga, zabune zbog koje isto lice postaje i poverenik i dužnik,

nemogućnosti izvršenja, zastarelosti i smrti.69

Knjiga 2. Zakona o obligacionim odnosima utvrđuje pravila i uslove za različite vrste ugovora, kao što su

kupoprodajni ugovor, ugovor o zakupu, ugovor o prevozu tereta, ugovor o isporuci, itd.

IT i poslovni konsalting – Problem zaštite IP

Kosovo je ostvarilo veliki uspeh u izvozu IT i drugih poslovnih usluga. Globalno tržište za spoljnje

snabdevanje IT i poslovnim uslugama (npr: centri za pozive, usluge računovodstva, izrađivači softvera)

značajno je a zemlje u razvoju, poput Indije, vodeće su na ovom tržištu.

Za proširenje izvoza IT i drugih poslovnih usluga, važna su dva institucionalna uslova – pouzdane, napredne

telekomunikacije i internet konekcija, i odgovarajuća zaštita intelektualne svojine. Kosovo trenutno ispunjava

prvi uslov – pouzdane, napredne telekomunikacije i internet konekcija – ali ne i drugi.

Intelektualna svojina obuhvata sve radove, članke i sav materijal intelektualne kreativnosti, tehničke inovacije,

literalne i umetničke kreacije, kao i simbole, imena, fotografije, dizajn, itd.

65 Isto, član 28.


67 Isto, član 35.

68 Isto, član. 51. stav 1.

69 Isto, članovi 317, 325, 329, 334, 335, 338, 340.


Kosovo je usvojilo zakonodavstvo o pravima intelektualne svojine koje je uopšteno usklađeno sa EU i

međunarodnom praksom. Međutim, izuzev kod CEFTA-e, Kosovo trenutno nije član nijednog multilateralnog

sporazuma ili organizacije za zaštitu intelektualne svojine a trenutno loše stanje sudskog sistema na Kosovu

izvršenje prava intelektualne svojine u sudovima čini problematičnim.

Primena prava intelektualne svojine podeljena je na dva ogranka – prava industrijske svojine (koja obuhvataju

patente, tržišne marke, industrijski dizajn, itd.) i autorsko pravo. Ministarstvo trgovine i industrije obezbeđuje

zaštitu patenata, tržišnih marki i industrijskog dizajna a Ministarstvo kulture, omladine i sporta obezbeđuje

zaštitu autorskog prava.

Granične mere za izvršenje prava intelektualne svojine

Kada ova dva ministarstva preduzmu radnje koje su neophodne za zaštitu prava intelektualne svojine na

Kosovu, nosilac prava mora da podnese zahtev kosovskoj carini za izvršenje odobrene zaštite prava

intelektualne svojine na granici – to konkretno podrazumeva zadržavanje robe za koju se sumnja da ometa

odobrenu zaštitu intelektualne svojine. Zahtev mora da sadrži podatke u vezi sa nazivom i opisom proizvoda,

imenom nosioca prava, zajedno sa primerkom dokumenta kojim se ovlašćuje zaštita.

U slučaju da nosilac prava ne podnese zahtev za preduzimanje radnje, kosovska carina može da obustavi

otpuštanje robe za koju se sumnja da narušava prava intelektualne svojine. Takva radnja se preduzima „po

službenoj dužnosti“.

U slučaju da je otpuštanje uvozne pošiljke obustavljeno, kosovska carina obaveštava pretpostavljenog nosioca

prava da je pošiljka zadržana i da se pisani zahtev za zaštitu podnosi u roku od tri radna dana. Ako se u roku

od tri dana ne podnese zahtev, kosovska carina otpušta pošiljku pod uslovom da su redovne formalnosti u

vezi sa carinom obavljene.

Obrazac zahteva se može preuzeti sa internet stranice kosovske carine: www.dogana-ks.org

Kada zahtev stigne, kosovska carina zadržava pošiljku sve dok nosilac prava ne dokaže da je zaštita odobrena

za predmetnu robu. Za informacije o podnošenju zahteva carini za zaštitu prava intelektualne svojine

i dodatne informacije o zaštiti prava intelektualne svojine, kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o dobijanju zaštite prava intelektualne svojine od carine i drugih agencija

http://www.dogana-ks.org/


Zahtev kosovskoj carini za zaštitu prava intelektualne svojine podnosi se u skladu sa članom 4. Zakona br. 03-

L/170 i članom 3. Administrativnog uputstva br. 07/2011, i sadrži:

detaljan i ispravan tehnički opis robe,

kratak opis robe,

drugu dokumentaciju u vezi sa robom,

fotografije robe,

plan ili nacrt u vezi sa robom,

kombinaciju boja robe,

dimenzije i/ili format robe,

oblik robe,

prepoznatljive simbole u vezi sa robom,

oznaku robe,

brošure ili reklamni materijal u vezi sa robom,

prepoznatljive nalepnice ili oznake na robi,

uputstva za upotrebu robe,

svaki poseban detalj u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine robe, kao i svaki podatak u vezi sa

kršenjem prava intelektualne svojine;

Takođe, nosilac prava može da dostavi podatke u vezi sa -

o pravom carinskom vrednošću robe u Republici Kosovu,

o lokacijom robe ili njenim odredištem,

o detaljima koji identifikuju teret (pošiljku),

o planiranim datumom isporuke robe,

o detaljima o sredstvu prevoza koje se koristi,

o detaljima o identitetu uvoznika, izvoznika ili držaoca robe,

o zemljom proizvodnje robe i pravcima koji se koriste za prevoz,

o tehničkim izmenama, ako su poznate, između autentične robe i robe za koju se sumnja da

narušava prava intelektualne svojine,

o detaljima o kontaktu odgovornog lica, ili ovlašćenog predstavnika nosioca prava,

o sedištem, gradom, poštanskim brojem, državom, zemljom,

o bitnim telefonskim brojem/brojevima,

o brojem/brojevima faksimila,

o bitnim adresama e-pošte,

o bitnim internet stranicama.

Glavni izazov u vezi sa graničnim merama jeste da kosovska carina uravnoteži prava nosioca prava

intelektualne svojine i prava uvoznika ili vlasnika robe koja se uvozi.

Odsek kosovske carine za prava intelektualne svojine donosi odluku o takvom zahtevu u roku od 30 dana od

dana prijema zahteva i o svojoj odluci obaveštava samo podnosioca zahteva, kao i odgovarajućeg uvoznika.


Ukoliko je usvojen, zahtev za zaštitu traje godinu dana. Nosilac prava može da zatraži produžetak zaštite za

još godinu dana. Za produžetak se naplaćuje taksa od 100 evra, kao i dodatni porez od 50 evra.

Na kraju, odluka u svakom slučaju pojedinačno zavisi od zakonskog osnova i autentičnosti zaštite prava

intelektualne svojine, kao i od sličnosti uvozne robe sa robom koja zaštićena u smislu prava intelektualne

svojine.

Kada se donese konačna odluka za zaplenu pošiljke robe koja narušava prava intelektualne svojine, kosovska

carina o tome napismeno obaveštava uvoznika, kojem daje pravo žalbe na odluku o zapleni robe. Na osnovu

Zakona o graničnim merama, kosovska carina zatim može da uništi robu koja narušava prava, bez sudske

odluke. Međutim, ova radnja se preduzima nakon što uvoznik ili vlasnik te robe iscrpi sva sredstva

podnošenja žalbe.

Kada se donese konačna odluka o otpustu pošiljke robe za koju se sumnjalo da narušava prava, kosovska

carina napismeno obaveštava sva lica uključena u slučaj.

U slučajevima kada istekne zaštita prava intelektualne svojine, nosilac prava mora da kosovsku carinu obavesti

o najnovijim informacijama, 15 dana pre isteka mere zaštite.

Ovde su navedeni linkovi elektronske verzije Zakona o graničnim merama za zaštitu prava intelektualne

svojine: 70

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/Ligji-03-L-170.pdf (Albanski)

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/2009-

170Law%20on%20Customs%20Measures%20for%20Protection%20of%20Intellectual%20Property%20Rights.p

df (Engleski)

Šta se smatra falsifikovanom robom?

Falsifikovana roba je ona roba koja narušava pravo industrijske svojine. Tržišne marke, industrijski dizajn i

patenti, koji su na evidenciji Službe za industrijsku svojinu (SIS), ne mogu se koristiti bez ovlašćenja nosioca

70 Ovaj zakon je zasnovan na Uredbi EK br. 2003/1383, i na snazi je od februara 2010.

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/Ligji-03-L-170.pdf

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/2009-170Law%20on%20Customs%20Measures%20for%20Protection%20of%20Intellectual%20Property%20Rights.pdf




prava. Za piratsku robu se smatra da narušava autorsko pravo i ona obuhvata nezakonito kopiranje CD-ova,

DVD-a, računarskog softvera, itd.

Koji se proizvodi najčešće falsifikuju?

Svi proizvodi iz svih privrednih sektora, kao što su:

odeća, parfemi, kozmetika, mobilni telefoni, CD-ovi, DVD-i, računarski programi;

lekovi, različiti napici i prehrambeni proizvodi; rezervni delovi automobila i električnih aparata.

Koje su posledice?

Posledice po preduzeća

Falsifikovana roba nanosi veliku štetu preduzećima u zemlji. Mnoga velika preduzeća ulažu velike svote da bi

bolje predstavile svoj brend, zbog čega falsifikovanje njihove tržišne marke uništava njihov ugled.

Posledice po potrošače

Falsifikovana roba potrošače vara o kvalitetu i u većini slučajeva opasna je i za zdravlje i bezbednost

potrošača, uključujući prehrambene proizvode, lekove, kozmetičke proizvode, itd.

Kako se falsifikovana roba razlikuje od originalne?

Neki od pokazatelja koji vam omogućavaju da napravite razliku između falsifikovanog proizvoda i originalnog

proizvoda su sledeći:

Cena je znatno niža;

Kvalitet pakovanja nije istog kvaliteta;

Sadržaj teksta sadrži greške;

Često ne postoje prepoznatljive oznake i bezbednosni znakovi, itd.

Koja je uloga carine u smislu zaštite prava intelektualne svojine?

Kosovska carina, na osnovu svog fiskalnog, ekonomskog i zaštitničkog zadatka, dužna je da zaštiti prava

intelektualne svojine, a samim tim i zakonsko poslovanje od nepravične konkurencije.

Kosovska carina, na osnovnu Zakona 03-L/170/2010 i Administrativnog uputstva br. 07/2010, dužna je da

zaštiti prava intelektualne svojine za robu koja ulazi i/ili izlazi sa teritorije Kosova, na zahtev nosioca prava ili

njihovih „službenih“ predstavnika, i preduzima odgovarajuće mere za zaštitu prava svojine nad tom robom.

Prijava:

http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/Aplikacioni_per_veprim-_DPI.pdf




Odeljenje za informisanje:

+381 - 38 540 350

Broj telefona za prijavljivanje korupcije i krijumčarenja

+ 381 - 38 500 095

LINK ZA KOSOVSKI TARIK

Služba za industrijsku svojinu– Ministarstvo trgovine i industrije

KONTAKT PODACI SLUŽBE ZA INDUSTRIJSKU SVOJINU, MINISTARSTVO TRGOVINE I

INDUSTRIJE


Broj telefona +381 (0)38 512 207




Služba za industrijsku svojinu je institucija koja se bavi delatnostima u oblasti zaštite prava industrijske svojine.

Služba primenjuje postupak za zaštitu i registraciju prava u skladu sa Zakonom br. 2004/49 o patentima,71

Zakonom br. 02/L-100 o izmenama i dopunama Zakona o patentnu br. 2004/4972 i Administrativnim

uputstvom br. 2007/06 o organizaciji i funkcionisanju Službe za industrijsku svojinu.

Svrha zaštite i registracije predmeta industrijske svojine jeste da se podstaknu i motivišu izumitelji, kreatori,

da bi se zaštitila njihova prava i da se stekne poverenje u razvoj poslovnih delatnosti u vezi sa predmetima

industrijske svojine.

Glavna uloga Službe za industrijsku svojinu jeste priznavanje prava predmeta industrijske svojine. Pored te

uloge, Služba za industrijsku svojinu nudi savete i pomaže Vladi Kosova oko razvoja politike čiji je cilj da se

podstakne inovativni potencijal naroda, kao i da se podigne svest javnosti kroz stvaranje kulture u kojoj se

industrijska svojina poštuje.

Prijava za registraciju patenta, tržišne marke i industrijskog dizajna, kao i uputstva za njeno popunjavanje,

može se pronaći na ovom linku: http://www.mti-ks.org/?cid=1,381

71 član. 13.

72 član. 1.





Postupak patentiranja

Postupak patentiranja uređen je pomoću dva zakonska dokumenta: Zakon br. 2004/49 o patentima i

Administrativno uputstvo br. 2007/10 o postupku registracije patenta. Patent je isključivo zakonsko pravo

koje se daje za određeni izum. Izum je proizvod ili proces koji obezbeđuje novi način rada, ili nudi novo

tehničko rešenje za određeni problem. Patent obezbeđuje zakonsku zaštitu izuma vlasniku patenta. Zaštita se

odobrava na ograničeni period od 10 ili 20 godina, ako se svake godine plaćaju takse za obnovu zaštite, da bi

patent ostao na snazi.

Da bi bio zaštićen patentom, svaki izum mora da zadovolji sledeće kriterijume. Potrebno je ispuniti sledeće

uslove:

Mora imati industrijsku primenu;

Mora pokazati nešto novo; da se radi o nekom novom svojstvu koje nije poznato u telu postojećeg

znanja u datoj tehničkoj oblasti. To telo se naziva „prethodnom umetnošću“;

Izum mora pokazati izumiteljsku delatnost koju ne može da obavi lice sa prosečnim znanjem u datoj

oblasti;

Predmetna stvar izuma mora biti dopustiva za „patentiranje“. Naučne teorije, matematičke metode,

biljne ili životinjske vrste, otkrića prirodnih supstanci, poslovne metode ili metode medicinskog

lečenja (za razliku od medicinskih proizvoda) nisu dopustivi za patentiranje.

Zaštita patenta podrazumeva to da se izum ne može komercijalno praviti, koristiti, distribuirati ili prodavati

bez saglasnosti vlasnika patenta. Ova prava patenta se izvršavaju na sudu, koji ima ovlašćenja da zaustavi

narušavanje patenta. Sa druge strane, sud može da patent proglasi nevažećim ako ga treća strana uspešno

ospori. Vlasnik patenta ima pravo da odluči ko može – ili ko ne može – da koristi patentirani izum u onom

periodu u kojem je izum zaštićen. Vlasnik patenta može dati dozvolu, ili licencu, drugim stranama da koriste

izum prema uzajamno usaglašenim uslovima. Takođe, vlasnik može da proda izum nekom drugom, koji zatim

postaje novi vlasnik patenta. Kada patent istekne, mera zaštite prestaje i izum stupa u javni domen. To znači

da vlasnik više nema isključiva prava na izum, koji postaje dostupan za komercijalnu upotrebu od strane

drugih.

Za dobijanje patenta potrebni su sledeći proceduralni koraci:

1. Podnošenje zahteva za izdavanje patenta, koji obuhvata:

Obrazac zahteva za izdavanje patenta;

Opis izuma;

Zahtev za određivanje mere zaštite;

Nacrt, ako postoji;

Izvod izuma;

Dokaz o uplati takse;

Ovlašćenje (za nedržavljane);

Potvrda prioritetu od strane službe.


2. Formalno ispitivanje i plaćanje taksi;

3. Izdavanje i objavljivanje patenta posle 18 meseci;

4. Plaćanje godišnje takse za održavanje;

5. Dokaz o dopustivosti patentiranja za period od 9 godina.

Troškovi dobijanja patenta obuhvataju (a) zvanične takse (vidi Administrativno uputstvo br. 2009/19 o

taksama, Aneks A I) ,i (b) troškove predstavnika patenta (obavezno samo za nedržavljane).

Sledeća tabela ukratko prikazuje važeće takse za zaštitu patenta

Br Vrsta takse Za domaća i strana

fizička lica

Za domaća i strana

pravna lica

€ Vrednost tarife Vrednost tarife

1. Taksa za podnošenje zahteva “ 30 50

2. Taksa za podnošenje svakog odvojenog

zahteva

“ 10 30

3. Taksa za svaki zahtev na navodni 10. zahtev “ 5 5

4. Zahtev za ispravku zahteva “ 10 20

5. Taksa za popunjavanje zahteva “ 10 10

6. Taksa za rano objavljivanje zahteva za izdavanje

patenta

“ 15 20

7. Taksa za izdavanje patenta “ 20 40

8. Taksa za odbijanje priznavanja patenta 50 50

9. Taksa za izmenu patenta 15 20

10. Taksa za unošenje promene vlasništva ili

evidentiranje sporazuma o licenci u evidenciji

patenata za izume

“ 30 50

11. Taksa za unošenje promena u evidenciji 10 15

12. Taksa za odobravanje nedobrovoljne licence za

izum

“ 100 100

13. Godišnja taksa za održavanje patenta:

Godina II

“ 25 35

Godina IV “ 35 40


Godina V “ 50 50

Godina VI “ 60 60

Godina VII “ 75 75

Godina VIII “ 90 90

Godina IX “ 110 110

Godina X “ 130 130

Od godine XI-XX “ 170 170

14. Izdavanje uverenja o zaštićenom patentu 10 10

15. Štampanje zahteva za patent

-Sadržaj na 1 stranici (posle 10. stranice)

-Nacrt

3

5

16. Taksa za pravo prioriteta 10 20

17. Taksa za druge delatnosti Službe za industrijsku

svojinu koje nisu predviđene u tabeli tarifa

10 20

Registracija tržišne marke

Tržišna marka može biti svaki znak koji bi mogao da se predstavi grafički, posebno rečima, uključujući lična

imena, dizajn, slova, brojeve, oblik robe ili njenog pakovanja, boje, kao i kombinaciju svega gore navedenog,

pod uslovom da roba ili usluge jednog preduzeća mogu da se razlikuju od drugog preduzeća.

Zakon o tržišnim markama utvrđuje uslove i postupak za registraciju tržišne marke, prava koja proizilaze iz

registracije i primenu takvih prava. Ovaj Zakon se odnosi na lica koja podležu postupku registracije za sticanje

tržišne marke od Službe za industrijsku svojinu Republike Kosova, pri Ministarstvu trgovine i industrije (u

daljem tekstu Služba), uključujući registraciju tržišne marke zajednice i međunarodne tržišne marke, valjane u

Republici Kosovu.

Postupak za registraciju tržišne marke pokreće se popunjavanjem zahteva za registraciju tržišne marke u

Službi za industrijsku svojinu, pri MTI. Zahtev za registraciju tržišne marke sadrži:

Zahtev za registraciju tržišne marke;

Lične identifikacione podatke podnosioca zahteva;

Spisak robe i usluga čija se registracija traži;


Dizajn tržišne marke.

Datum podnošenja zahteva za registraciju tržišne marke smatra se datumom kada je Služba za industrijsku

svojinu primila zahtev.

Tržišna marka se registruje na period od deset (10) godina od datuma podnošenja zahteva. Zahtev se može

obnoviti na dodatni period od deset (10) godina.

Troškovi u vezi sa podnošenjem zahteva za zaštitu tržišne marke su sledeći:

Takse za tržišnu marku

Br. Vrsta takse Pravna i fizička, domaća

i strana lica

€ Vrednost takse

1. Taksa za podnošenje zahteva za individualnu tržišnu marku do

treće klase

“ 40

2. Taksa za podnošenje zahteva za kolektivnu tržišnu marku i

potvrdu do treće klase

“ 80

3. Za uvođenje svake dodatne klase proizvoda i usluge za

individualnu tržišnu marku

“ 5

4. Za uvođenje svake dodatne klase proizvoda i usluge za kolektivnu

tržišnu marku i potvrdu

10

5. Taksa za registraciju individualne tržišne marke za do tri klase “ 40

6. Taksa za registraciju svake dodatne klase proizvoda i usluge za

individualnu tržišnu marku

10

7. Taksa za registraciju kolektivne tržišne marke i potvrdu za do tri

klase

120

8. Taksa za registraciju svake dodatne klase proizvoda i usluge za

kolektivnu tržišnu marku i potvrdu

20

9. Taksa za ispravku tehničke greške u zahtevu 10

10. Zahtev za ispravku i unošenje izmena u evidenciji 20

11. Taksa za unošenje promena u vlasništvu ili ugovoru o licenci u

evidenciji tržišne marke

“ 50


12. Taksa za izdavanje potvrde o zaštiti tržišne marke “ 10

13. Taksa za nastavak registracije individualne tržišne marke za do tri

klase

“ 80

14. Taksa za popunjavanje i podnošenje zahteva 15

15. Taksa za odbijanje zahteva posle objavljivanja zahteva 50

17. Taksa za pravo prvenstva 20

18. Taksa za odvajanje zahteva “ 40

19. Taksa za ograničavanje (smanjenje) spiska proizvoda i usluga “ 20

20. Taksa za prekid valjanosti zaštićene tržišne marke 40

21. Taksa za objavljivanje prekida valjanosti zaštićene tržišne marke 40

22. Taksa za druge delatnosti Službe za industrijsku svojinu koje nisu

predviđene u tabeli taksi

20

Industrijski dizajn

Industrijski dizajn je uređen Zakonom br. 04/L-028 o industrijskom dizajnu, usvojenim 2011. god. Zakon

predviđa uslove i postupak za registraciju industrijskog dizajna, prava koja proizilaze iz registracije, kao i dizajn

zajednice.

Dizajn se definiše kao spoljašnji izgled celog proizvoda ili njegovog dela, kojeg daju svojstva, oblik, forma, boja,

linije, konture, tekstura ili materijal samog proizvoda ili njegovih ukrasa.

Industrijski dizajn se registruje u Službi za industrijsku svojinu. Zahtev za registraciju industrijskog dizajna

mora da sadrži sledeće:

Zahtev za registraciju industrijskog dizajna:

Identifikacione podatke podnosioca zahteva;

Predstavku dizajna koja je pogodna za reprodukciju. Međutim, ako je predmet zahteva

dvodimenzionalan dizajn a zahtev sadrži i zahtev za odlaganje objavljivanja u skladu sa članom 45.

ovog zakona, predstavka dizajna se može zameniti uzorkom;

Prikaz proizvoda na koji se planira primena dizajna;

Podatke o zakonskom predstavniku podnosioca zahteva, ako isti postoji;

Ako se radi o zajedničkom zahtevu, podatke o zajedničkom predstavniku.


Pored toga, zahtev za industrijski dizajn može da sadrži sledeće:

Opis kojim se objašnjava predstavka ili uzorak;

Zahtev za odlaganje objavljivanja registrovanog dizajna;

Klasifikacija proizvoda, odnosno natpis klase, čiji je proizvod sastavni deo ili na koju se dizajn

primenjuje prema Sporazumu iz Lokarna, na osnovu međunarodne klasifikacije;

Podaci o dizajneru ili dizajnerima, ili izjava kojom se dizajner ili dizajneri odriču prava da budu

navedeni;

Datum podnošenja zahteva za registraciju industrijskog dizajna smatra se datumom kada je podnosilac

zahteva Službi za industrijski dizajn podneo dokumentaciju. Zaštita industrijskog dizajna traje pet godina,

počevši od dana podnošenja zahteva za registraciju industrijskog dizajna. Zaštita industrijskog dizajna se može

produžiti na dodatni period od pet godina, za ukupni period od dvadeset i pet godina, počevši od dana

podnošenja zahteva.

Zahtevi za registraciju patenta, tržišne marke i industrijskog dizajna, uputstva za njihovo popunjavanje, mogu

se pronaći na ovom linku: http://www.mti-ks.org/?cid=1,381

Troškovi u vezi sa zaštitom industrijskog dizajna su sledeći:

Takse za industrijski dizajn

Br. Vrsta takse Za domaća i

strana fizička

lica

Za domaća i

strana pravna

lica

€ Vrednost

takse

Vrednost takse

1. Taksa za podnošenje zahteva “ 15 30

2. Taksa za podnošenje zahteva za svaki dodatni dizajn “ 10 25

3. Taksa za svaku dodatnu klasu industrijskog dizajna “ 10 20

4. Taksa za registraciju industrijskog dizajna “ 30 50

5. Taksa za odlaganje objavljivanja industrijskog dizajna “ 5 10

6. Taksa za unošenje promene u vlasništvu ili unošenje

sporazuma o licenci u evidenciji patenata za izume

“ 30 50

7. Taksa za nastavak registracije industrijskog dizajna (na

svakih 5 godina)

“ 30 30

8. Taksa za nastavak industrijskog dizajna kada se plaća posle

isteka perioda zaštite, ali u roku od 6 meseci od tog dana

“ 60 60



9. Taksa za nastavak registracije za svaki dodatni dizajn “ 30 30

10. Taksa za nastavak registracije za svaku dodatnu klasu

dizajna

“ 25 25

11. Taksa za prava svojine 10 20

12. Taksa za sve druge delatnosti Službe za industrijski dizajn

koje nisu predviđene u tabeli taksi

10 20

Služba za autorska prava i srodna prava – Ministarstvo kulture, omladine i sporta

KONTAKT PODACI SLUŽBE ZA AUTORSKA PRAVA I SRODNA PRAVA, MINISTARSTVO

KULTURE, OMLADINE I SPORTA

Adresa Trg „Majke Tereze“, b. b. 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0)38 200 22527


Internet stranica http://mkrs-ks.org/?page=1,102


Služba za autorska prava i srodna prava je upravno telo pri Ministarstvu kulture, omladine i sporta.

Glavne delatnosti Službe obuhvataju sledeće:

Izdavanje ovlašćenja udruženjima za kolektivno upravljanje pravima;

Oduzimanje izdatog ovlašćenja udruženjima za kolektivno upravljanje pravima, u slučaju da ne poštuju

uslove predviđene zakonom;

Nadgledanje delatnosti udruženja za kolektivno upravljanje pravima;

Promovisanje i preduzimanje radnji za davanje neophodnih informacija autorima, nosiocima prava i

širem javnom mnjenju o autorskim i srodnim pravima;

Praćenje međunarodnih zakona i davanje preporuka u vezi sa oblašću autorskih i srodnih prava.

Medicinske i dentalne usluge

„Medicinski turizam“, pružanje izbornih medicinskih i dentalnih usluga po nižoj ceni a možda višem nivou

stručnosti od onog koji postoji u rodnoj zemlji pacijenta, rastući je svetski biznis. Usluge koje obično traže

putnici obuhvataju izborne zahtevate i složene izborne zahteva, kao što su zamena zgloba, plastična hirurgija,

dentalna hirurgija, itd. Međutim, dostupna je skoro svaka vrsta zdravstvenih usluga. Prema navodima Svetske

banke, 35 zemalja godišnje opslužuje preko milion medicinskih turista. Tajland je vodeća destinacija za

medicinski turizam, nakon čega slede Indija, Singapur i Malezija. Za više informacija o trgovini medicinskim i

dentalnim uslugama pogledajte delo Međunarodna trgovina uslugama: Novi trendovi i prilike za zemlje u


http://mkrs-ks.org/?page=1,102


razvoju (Svetska banka 2010),

https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/2476/555440PUB0Int01EPI197219610

1PUBLIC1.pdf?sequence=1

Kosovo je razvilo posebnu stručnost i klinike za in vitro oplodnju, kao i izvesne druge medicinske i dentalne

zahvate, i trenutno donekle privlači medicinske turiste, posebno Kosovare koji žive u drugim zemljama.

Građevinske usluge

Građevinske usluge su veliki doprinosilac u privredi, u smislu zaposlenja i dodate vrednosti. Globalna

potrošnja na građevinu verovatno je premašila 10 % DBP u 2005. god. Najveći međunarodni izvođači radova,

njih 225, 2007. god. su generisali 827 milijardi USD u prihodima i 325 milijardi USD u izvozu. Vlade zemalja u

razvoju za troškove izgradnje izdvajaju oko 50 % sredstava. Za više informacija o građevinskim uslugama vidi

delo Međunarodna trgovina uslugama: Novi trendovi i prilike za zemlje u razvoju (Svetska banka 2010),

https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/2476/555440PUB0Int01EPI197219610

1PUBLIC1.pdf?sequence=1

Kosovo je u prošlosti imalo veliki uspeh u izvozu građevinskih usluga u Rusiju i druge zemlje koje su bile deo

SSSR, i u Bliski Istok. Međutim, bilans u trgovini građevinskim uslugama u 2011. god. bio je negativan zbog

usluga uvezenih u vezi sa velikim projektima izgradnje puteva.

11. Rešavanje sporova


Većina sporova iz ugovornih obaveza rešavaju se pregovorima ugovornih strana. Međutim, to ponekad nije

moguće i morate pribeći tužbi.

Rešavanje sporova tužbom može biti problematično kod međunarodnih prometa iz više razloga. Ako imate

potraživanje prema stranom dobavljaču robe ili usluga a vaš ugovor ne predviđa alternativno rešavanje

sporova, možda ćete morati da podnesete tužbu pred stranim sudom koji ima nadležnost nad vašim

trgovinskim partnerom. To vas može dovesti pred nepoznata zakonska i proceduralna pravila i izazvati velike

troškove zbog angažovanja lokalnog zakonskog zastupnika i prevoza svedoka u inostranstvo. Pored toga,

tužena strana u postupku može podneti protivtužbu na osnovu vama nepoznatih stranih zakona. Štaviše, ako

na kraju uspete, u nekim zemljama su potrebne godine da bi sud doneo pravosnažnu odluku. Čak i nakon

dobijanja presude, izvršenje presude može predstavljati problem.

Iz svih gore navedenih razloga, veoma se preporučuje da se u ugovoru unesu odredbe o alternativnom

rešavanju sporova. Ovaj deo govori o sudskom sistemu i alternativnom rešavanju sporova na Kosovu.

Kosovski sudovi i izbor foruma

Postojeća struktura sudova menja se u celosti na osnovu novog Zakona o sudovima, koji stupa na snagu

01.01.2013. god. Nova struktura će se sastojati od tri slojeva sudova: osnovni sudovi, Apelacioni sud i

Vrhovni sud.

Osnovni sudovi

Osnovni sudovi će služiti kao prvostepeni sudovi za sve stvari, uključujući postupke koji su prethodno

rešavani u sudovima za prekršaje, kao i krivična dela prvog stepena koja su ranije bila u nadležnosti okružnih

sudova.73 Svaki osnovni sud će se sastojati od nekoliko odeljenja, uključujući privredno odeljenje.

73 Član 11. ZAKONA O SUDOVIMA.


Apelacioni sud

Apelacioni sud, sa sedištem u Prištini, služiće kao drugostepeni sud i u njemu će se rešavati žalbe na odluke

osnovnih sudova, kao i sukobi nadležnosti između osnovnih sudova.74

Vrhovni sud

Vrhovni sud, takođe sa sedištem u Prištini, biće konačni sudski organ na Kosovu, sa apelacionom nadležnošću

nad odlukama Apelacionog suda, kao i nad postupcima koji predstavljaju važna i jedinstvena zakonska

pitanja.75

Ustavni sud

Ustavni sud Kosova, takođe sa sedištem u Prištini, predstavlja konačni organ za tumačenje Ustava i

usklađenosti zakona sa Ustavom.76 Sud nije deo redovne sudske strukture utvrđene Zakonom o sudovima.

Pored sudova, preduzeća imaju priliku da izaberu alternativne mehanizme za rešavanje sporova. Skorijih

godina su institucionalizovani i posredovanje i arbitraža kroz odgovarajuće zakone usvojene u kosovskoj

skupštini.

Alternativno rešavanje sporova

Mehanizmi alternativnog rešavanja sporova (ARS), koji obuhvataju i posredovanje i arbitražu, predstavljaju

uobičajeno sredstvo za brže i efikasnije rešavanje sporova, nego što je to slučaj sa parničnim postupkom u

sudu. Oba oblika su brža od sudova i isplativija, pored ostalih prednosti.

Nažalost, kada spor nastane, strane često ne žele da pristanu na ove alternative. Stoga, da bi se ove

alternative koristile, neophodno je da se u pisanom ugovoru upotrebi klauzula o posredovanju i/li arbitraži (tj.

odredbe poslovnog ugovora o alterantivnom rešavanju sporova).

Posredovanje

74 Isto, članovi 17-18, 20. stav 1.

75 Isto, članovi 21-22.

76 Član 112. USTAVA.


Posredovanje je jedan od alterantivnih načina na koji ljudi mogu da reše spor, uz pomoć neutralnog

posrednika koji je kvalifikovan da pomogne oko rešavanja razlika između stranaka u sporu.

Važna osobina posredovanja je da postupak rešavanja spora ostaje pod kontrolom stranaka u sporu i da je

rešenje u rukama stranaka. Načelo samostalnosti stranaka garantuje slobodnu volju stranaka u pogledu

upuštanja u posredovanje, kada pokrenuti posredovanje i koga izabrati za posrednika.

Posredovanje se uređuje domaćim zakonima. Na Kosovu, posredovanje je uređeno Zakonom o posredovanju

(Zakon br. 03/L-057) („Zakon o posredovanju“), koji je usvojen 18.09.2008. god. Zakon utvrđuje osnovne

standarde i postupke za rešavanje sporova kroz postupak posredovanja, koji dovodi do rešenja koje izvršava

sud. U cilju institucionalizacije i unapređenja posredovanja kao jednog od alternativnih mehanizama za

rešavanje sporova, Ministarstvo pravde Kosova tesno sarađuje sa različitim donatorima. Uz podršku Agencije

Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj i Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, uspostavljena su četiri

centra za posredovanje u gradovima Uroševac, Peć, Đakovica i Gnjilane. Ovi centri su do sada uspešno rešili

više sporova.

Za više informacija o posredovanju kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o posredovanju

Da bi se stekao uvid u posredovanje na Kosovu, u daljem tekstu su ukratko predstavljene glavne odredbe

kosovskog zakona o posredovanju.

Kosovski zakon o posredovanju

Oblast primene

Zakonom o posredovanju uređuje se postupak posredovanja u spornim odnosima u vezi sa pravnom

svojinom (ličnom svojinom), poslovnim, porodičnim, radnim i drugim građanskim, upravnim i krivičnim


odnosima, koji nisu u isključivoj nadležnosti sudova ili drugog nadležnog tela, u skladu sa odvojenim

zakonom.77

Definicija

Zakonom o posredovanju postupak posredovanja je definisan kao vansudska delatnost koju vrši treća strana

(posrednik) u svrhu rešavanja, pomirenja, nesporazuma između strana podložnih zakonu, u skladu sa

odredbama Zakona o posredovanju.78

Načela posredovanja

Posredovanje se zasniva na slobodnoj volji strana; jednakosti strana, nepristrasnosti posrednika. Takođe,

Zakon predviđa da je postupak posredovanja tajan i hitan.79

Sporazum o posredovanju

Zakon o posredovanju se primenjuje bez obzira na to da li posredovanje počinje pre ili nakon što je rešavanje

spora pokrenuto pred sudom ili drugim upravnim postupkom (član 8). Strane mogu da pristanu na

posredovanje svojom inicijativom ili na predlog suda ili tužilaštva. Zakon o posredovanju predviđa da sud ili

tužilaštvo može da predloži da strane probaju da spor reše posredovanjem, u toku sudskog postupka.80

Kvalifikacije, registracija i licenciranje posrednika

Na osnovu člana 22. Zakona o posredovanju, posrednik mora ispunjavati opšte zakonske uslove za

zaposlenje, posedovati univerzitetsku diplomu, uspešno završiti program obuke za posrednike, obaviti bar

šest posredovanja pod nadzorom posrednika, da nije osuđivan za 6 meseci, da poseduje visoke moralne

osobine i da je na evidenciji posrednika. Na osnovu Zakona o posredovanju, uverenje posrednicima na

Kosovu izdaje Komisija za posredovanje,81 a licencu Ministarstvo pravde.82

Broj, izbor i razrešenje posrednika

Zakonom o posredovanju utvrđuju se pravila po kojima posredovanje vrši jedan posrednik, izuzev ako se

strane drukčije saglase.83 U slučaju sukoba interesa, posrednik se izuzima, izuzev ako se strane drukčije

saglase.84 Zakonom o posredovanju nije predviđen postupak izbora ili zamene posrednika.

77 Član 1. stav 2. Zakona o posredovanju.

78 Isto, član 2.


80 Isto, član 9. stav 5. i član 9. stav 6.


82 Isto, član. 23. stav 1.

83 Isto, (član 10. stav 2.

84 Isto, član 15)


Postupak posredovanja

Što se tiče postupka posredovanja, Zakon o posredovanju je fleksibilan i stranama dozvoljava da razviju

sopstveni postupak posredovanja,85 i predviđa standardne opcije u slučaju da se strane ne saglase sa drugim

pravilima. Posredovanje može pokrenuti jedna od strana u sporu. Ako druga strana ne odgovori u roku od 15

dana, smatra se da je odbila posredovanje.86 Strane moraju da potpišu sporazum o pokretanju posredovanja u

kojem se navode usaglašeni postupci, troškovi i takse posrednika, kao i osnovni podaci o stranama i sporu.87

Ako spor nije u sudskom postupku, strane su dužne da sud obaveste o svojoj nameri da pokrenu

posredovanje i da podnesu primerak sporazuma o posredovanju.88 Pre početka sporazuma, posrednik je

dužan da objasni postupak posredovanja i da strane upozna sa načelima, pravilima i troškovima postupka, kao

i sa zakonskim dejstvima svakog sporazuma postignutog kroz postupak posredovanja.89 Posrednik može da

predloži opcije za rešavanje spora, ali se rešenje mora zasnivati na saglasnosti strana sa pomoći posrednika.90

Samim tim, kosovskim zakonom o posredovanju zauzet je olakšani pristup u smislu posredovanja.

Zastupanje i pravna pomoć

Zakonom o posredovanju zastupnicima strana dozvoljeno je da učestvuju u postupku posredovanja uz

prethodnu saglasnost strana. Takva lica su dužna da poštuju odredbe zakona o poverljivosti.91

Prekid

Zakonom o posredovanju predviđeno je da postupak posredovanja prestaje kada strane postignu sporazum;

kada se jedna strana povuče; kada posrednik u konsultaciji sa stranama odredi da je nerazumno nastaviti;

posrednik može da obustavi postupak posredovanja ako u toku postupka postoji ili se javi razlog za sumnju u

njegovu nepristrasnost; ili kada postignut sporazum nije zasnovan na Zakonu o posredovanju.92

Troškovi

Troškove posredovanja srazmerno snose strane, izuzev ako je drukčije dogovoreno, dok se naknada za

posrednika uređuje podzakonskim aktom kojeg donosi Ministarstvo pravde.93

85 Isto, (član 10. stav 1.

86 Isto, član 9.3).



89 Isto, članovi 9. stav 4. i član 10. stav 9.

90 Isto, član 11. član 1.

91 Isto, član 10. stav 7-8.

92 Isto, član 14.

93 Isto, član 16.


Izvršenje sporazuma postignutog posredovanjem

Kada strane postignu sporazum, posrednik je dužan da pripremi pisani sporazum kojeg potpisuju strane i

posrednik. Potpisani sporazum ima dejstvo konačne i izvršive isprave,94 i nakon odobrenja suda, tužilaštva ili

drugog nadležnog tela, sporazum ima dejstvo izvršive isprave i može se izvršiti.95

Arbitraža

Arbitraža je mehanizam za alternativno rešavanje sporova, koji se uveliko koristi u razvijenim zemljama, a koji

je dostupan i na Kosovu. Važni razlozi zbog kojeg preduzeća često biraju arbitražu umesto parničnog

postupka pred sudom je taj da je arbitraža brza, delotvorna, podvlači samostalnost strana i pravosnažnost

arbitražne odluke. Međunarodna privredna komora je prva isprobala međunarodnu privrednu arbitražu i njeni

postupci se i danas često koriste za međunarodnu arbitražu. (Za više informacija o arbitraži pred

Međunarodnom privrednom komorom klikni na sledeći link: http://www.iccwbo.org/products-and-

services/arbitration-and-adr/arbitration/)

Arbitraža na Kosovu uređena je Zakonom o arbitraži (Zakon br. 02/l-75) („Zakon o arbitraži“), koji je

usvojen 26.01.2007. god. Zakon utvrđuje pravila za arbitražni sporazum, arbitražni postupak i priznavanje

arbitražne odluke donesene na Kosovu i van njega. Zakon se zasniva na savremenim poslovnim praksama i

ispunjava međunarodne standarde. Zakonom je obezbeđena efikasnost postupka i naglašena samostalnost

strana, kao i poverljivost arbitraže kao važno načelo arbitraže.

Sa ciljem da se uspostavi delotvorna infrastruktura za arbitražu, nedavno su otvorena dva centra za arbitražu,

kojima upravljaju Privredna komora Kosova i Američka privredna komora na Kosovu.

Za više informacija o arbitraži, kliknite na ovaj link.

Dodatne informacije o arbitraži

U daljem tekstu dat je kratak opis glavnih odredbi kosovskog zakona o arbitraži, uključujući i neke odredbe

Zakona o parničnom postupku, koje se tiču arbitraže.

Zakon o arbitraži

Oblast primene

Zakonom o arbitraži utvrđuju se pravila koja se primenjuju na arbitražni sporazum, arbitražni postupak i

priznavanje i izvršenje arbitražne odluke donesene na Kosovu i van njega.96

94 Isto, član 12. stav 3-12. stav 4.

95 Isto, član 12. stav 5. i 14. stav 4.

96 Član 1. Zakona o arbitraži.


Arbitražni sporazum

Zakonom o arbitraži definisan je arbitražni sporazum kao sporazum između jednog ili dvaju lica o pokretanju

arbitraže u svim ili određenim zakonskim sporovima, koji nastanu ili koji mogu nastati između njih.97

Rešavanje spora kroz arbitražu dozvoljeno samo ako strane na to pristanu.98 Zakonom o arbitraži

predviđeno je da arbitražni sporazum mora biti u pisanoj verziji.99 Zakon o parničnom postupku ima sličnu

odredbu kojom se predviđa da sporazum mora biti u pisanom obliku, što takođe omogućava savremene

metode komunikacije.100 Na osnovu člana 512. Zakona o parničnom postupku, arbitražni sporazum važi i

unosi se u bilo kom delu ugovora.101

Oblast arbitraže

Zakon o arbitraži se primenjuje na arbitražu u sporovima u svim građanskim i privrednim stvarima, izuzev ako

je to zabranjeno nekim drugim zakonom.102

Dejstvo sporazuma

Zakonom o arbitraži predviđeno je da sud odbija radnju ako tuženi u svojoj odbrani ukaže na postojanje

arbitražnog sporazuma, izuzev ako sud smatra da je arbitraži sporazum ništava i nevažeći ili ako predmetna

stvar nije u oblasti primene arbitražnog sporazuma.103

Nadležnost i odvojivost arbitražne klauzule

Član 15. stav 1. Zakona o arbitraži predviđa načelo odvojivosti. Isti predviđa da arbitražni sud određuje da li

je nadležan nad sporom koji je pred njim i da li je arbitražni sporazum valjan. Arbitražna klauzula koja čini deo

ugovora, smatra se sporazumom koji ne zavisi od uslova ugovora.

Kvalifikacije arbitra

Slično Zakonu o posredovanju, Zakon o arbitraži ne sadrži nijednu odredbu u vezi sa kvalifikacijama arbitra,

izuzev nezavisnosti i nepristrasnosti. To podrazumeva da je stranama dozvoljeno da same odrede kvalifikacije

arbitra.

Broj i izbor arbitara

97 Isto, član 2.



100 Isto, član 511.

101 Član 512. Zakona o parničnom postupku.

102 Član 5. stav 2. Zakona o arbitraži.

103 Isto, član 7.


Arbitražni sud se može sastojati samo od jednog arbitra ili od veća arbitara, pod uslovom da se veće sastoji

od parnog broja arbitara.104 Strane mogu slobodno da se dogovore o broju arbitara, odnosno to može biti

jedan arbitar ili veće arbitara105, kao i o postupku njihovog izbora.106

Osporavanje arbitra

Osnov za osporavanje izbora arbitra je postojanje okolnosti koje podstiču opravdanu sumnju u

nepristrasnost ili nezavisnost arbitra, ili ako arbitar ne poseduje kvalifikacije o kojima su se strane

dogovorile.107 Potencijalni arbitar je dužan da otkrije svaku takvu okolnost i da strane obavesti ako takve

okolnosti nastanu posle izbora.108

Mesto arbitraže

Izuzev ako su se strane usaglasile oko mesta, arbitražni sud može da odluči o mestu, uzimajući u obzir

okolnosti slučaja i uslove koji odgovaraju stranama i sudu.109 Na osnovu zakona, strane su jednake i mogu

slobodno da izaberu svog zastupnika. Slično tome, strane mogu slobodno da odluče o postupku, uključujući

mesto arbitraže i jezik koji će se koristiti. Ako strane ne odluče o postupku arbitraže, sud donosi odluku o

pravilniku o radu na osnovu Zakona o arbitraži.110

Na osnovu člana 33, arbitražni postupak prestaje donošenjem konačne odluke ili na nalog suda, u određenim

slučajevima ako tužilac ne iznese ili povuče svoje potraživanje, ako se strane saglase sa prekidom ili, na zahtev

suda, ako strane odbiju da učestvuju u postupku.

Dokaz

Zakonom o arbitraži predviđeno je da svaka strana ima teret dokazivanja svog potraživanja. Sud donosi

odluku o dopustivosti za razmatranje, bitnosti, materijalnosti i težini dokaza koji je predočen, i dokaz ocenjuje

slobodno i nepristrasno. Sud može da zatraži od strana da u svakom trenutku u toku postupka dostave

dokumenta ili druge dokaze.111 Strane mogu da pozovu svedoke ali su dužne da sud i drugu stranu obaveste

o imenu svedoka i o predmetu o kojem se radi.112






109 Isto, član 17.


111 Isto, član 23.

112 Isto, član 24.


Veštaci

Izuzev ako se strane drukčije saglase, arbitražni sud može da izabere jednog ili više veštaka koji podnose

pisani izveštaj o određenim stvarima o kojima isti odlučuje.113

Vrsta odluke

Kosovskim zakonom o arbitraži predviđena je pravosnažna odluka, a predviđene su i dodatne odluke.114

Donošenje odluke

Zakonom o arbitraži predviđeno je da se u slučaju arbitražnog suda, odluka donosi većinom.115 Za donošenje

odluke ne postoji vremensko ograničenje. Slična odredba o donošenju odluke većinom, sadržana je u Zakonu

o parničnom postupku.116

Oblik odluke

Kosovskim zakonom o arbitraži predviđeni su minimalni formalni uslovi koje arbitražna odluka mora da

ispuni,117 a koji su u skladu sa UNCITRAL-ovim modelom zakona o arbitraži. Odluka se donosi u pisanom

obliku i potpisuju je arbitri.

Zakon o parničnom postupku sadrži slične odredbe u vezi sa oblikom i dejstvom odluke.118

Važeći zakon

Zakonom o arbitraži predviđeno je da u slučaju međunarodnog spora, sud primenjuje zakon kojeg odrede

strane, a u odsustvu takvog sporazuma, sud primenjuje zakon u skladu sa načelima privatnog međunarodnog

prava. U svakom drugom slučaju, sud primenjuje kosovski zakon.119

Rešenje

Zakonom o arbitraži predviđeno je da ako strane iznađu rešenje pre donošenja odluke, sud obustavlja

postupak i na zahtev strana, rešenje evidentira kao arbitražnu odluku.120

Takse i troškovi


114 Isto, članovi 31- 35

115 Isto, član 30.

116 Član 524. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

117 Član 31. Zakona o arbitraži.

118 Član 525. Zakona o parničnom postupku.


120 Isto, član. 32


Zakonom o arbitraži zauzet je pristup po kojem „gubitnik plaća“, čime je predviđeno da strana koja izgubi

spor pokriva sve troškove, izuzev ako se strane drukčije saglase.121 Zakonom o parničnom postupku

predviđeno je da arbitar ima pravo na naknadu za svoje usluge i da strane troškove dele jednako.122

Izvršenje odluke

Zakonom o arbitraži predviđeno je da arbitražna odluka ima dejstvo konačne i obavezujuće sudske odluke,123

čime je dozvoljeno izvršenje i domaćih i stranih arbitražnih odluka. Sud može da odbije i poništi odluku ako

postoji jedan od osnova za poništaj odluke iz člana 36. stava 2.124

Objavljivanje odluke

Zakonom o arbitraži predviđeno je da se odluka objavljuje samo uz saglasnost strana.125 Načelo poverljivosti

je značajan element arbitraže i često jedan od glavnih razloga zbog kojeg preduzeća biraju arbitražu umesto

parnice.

Žalba na arbitražnu odluku

Zakon o arbitraži ne sadrži nijednu odredbu o žalbi koja se izjavljuje drugom arbitražnom sudu ili sudu.

Strane arbitražne odluke – konvencije i ugovori

Pošto Kosovo još uvek nije član Ujedinjenih nacija, ono nije potpisnik konvencija i ugovora koji se odnose na

arbitražne odluke. Bez obzira na to, na osnovu kosovskog zakona o stranim ulaganjima,126 Kosovo je pristalo

da primenjuje Konvenciju o rešavanju sporova između države i državljana drugih država, Pravila Komisije

Ujedinjenih nacija za međunarodnu trgovinu o arbitraži (UNCITRAL-ova pravila), Pravila Međunarodne

privredne komore o arbitraži (Pravila ICC-a) i Konvenciju o priznavanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka

(Njujorška konvencija). Svi gore navedeni međunarodni instrumenti neposredno su primenljivi na sporove sa

stranim investitorima na Kosovu.

12. Trgovinske asocijacije koje mogu biti od pomoći

121 Isto, član 34.

122 Član 518. stav 3. Zakona o parničnom postupku.


124 Isto, član 38.


126 Član 16. Zakona o stranim ulaganjima.


Trgovinske asocijacije, ponekad poznate i kao poslovne asocijacije, industrijske trgovinske grupe ili „ad hoc“

trgovinske grupe, obično organizuju i finansiraju preduzeća koja se bave delatnošću u određenoj industriji ili

sektoru društva (npr: Asocijacija banaka i osiguravajućih društava, Asocijacija turističkih agencija, Asocijacija

carinskih brokera). Međutim, oni mogu predstavljati sva preduzeća i poslovne interese (npr: Privredna

komora Kosova) ili interese preduzeća koja su uključena u određenom segmentu međunarodne trgovine

(npr: Američka privredna komora na Kosovu).

Trgovinske asocijacije trenutno nisu toliko aktivne i nemaju toliko sredstava na Kosovu, kao što je to slučaj u

mnogim drugim zemljama. Bez obzira na to, one mogu biti veoma važne za preduzeća koja su uključena u

međunarodni trgovinski promet, tako što mogu da zastupaju interes svojih članova pred državom, da šire

poslovne informacije koje su od značaja za njihove članove, da sponzorišu „trgovinske predstave“ na kojima

prodavci mogu da predstave svoje proizvode, itd. (Ovaj Vodič je primer pomoći trgovinske asocijacije svojim

članovima i poslovnoj zajednici uopšte.)

Trgovinske asocijacije mogu biti od velike pomoći preduzećima koja su uključena u međunarodni trgovinski

promet. Ovaj Deo navodi i opisuje neke od trgovinskih asocijacija koje trenutno postoje na Kosovu i koje su

najbitnije u smislu međunarodne trgovine.

Opšte trgovinske asocijacije

Privredna komora Kosova

Privredna komora Kosova (PKK) je vodeća poslovna asocijacija na Kosovu. Skupština Kosova ju je uspostavila

1962. godine kao zakonskog predstavnika interesa poslovne zajednice na Kosovu. Privredna komora Kosova

je nedobitna, nezavisna organizacija, bez političkog opredeljenja. PKK je organizovana i funkcioniše sa ciljem

da se unapredi tržišna ekonomija, preduzetništvo i pokrene konkurencija između njenih članova. Ona nastoji


da se zalaže za interese svojih članova i da ih predstavlja, daje savete za otvaranje preduzeća i stručnu pomoć

preduzećima koja su članovi, i posebno promoviše ulaganje u kosovsku privredu i njen razvoj.

Njeno prisustvo na Kosovu primetno je kroz njena regionalna predstavništva u Gnjilanu, Uroševcu, Prizrenu,

Đakovici, Peći i Mitrovici. Na osnovu zakona o uspostavljanju PKK, članstvo je dobrovoljno. PKK se sastoji

od dva glavna odeljenja, trideset asocijacija i preko 15.000 registrovanih članova.

Članovi Komore su asocijacije koje funkcionišu u različitim sektorima privrede, uključujući tehnologiju,

telekomunikacije, građevinu, bankarstvo i osiguranje, obradu metala, obradu drveta, obradu hrane i pića, itd.

Privredna komora Kosova ima sertifikat ISO 9001-2008 i posvećena je tome da obezbedi dobre prakse

kvalitetnog upravljanja i pružanja usluga koje zadovoljavaju očekivanja članova.

U nastavku je dat spisak članova PKK:

1 Udruženje preduzeća koja se bave prometom nafte i naftnih proizvoda

2 Udruženje izvoznika

3 Udruženje preduzeća za grafiku

4 Udruženje domaćih i stranih špeditera

5 Udruženje ovlašćenih uvoznika novih vozila

6 Udruženje bezalkoholnih i alkoholnih napitaka

7 Udruženje proizvođača i obrađivača mesa

8 Udruženje obrađivača metala

9 Udruženje građevinskih preduzeća i proizvođača građevinskog materijala

10 Udruženje obrađivača plastike

11 Udruženje frizerskih salona

12 Udruženje preduzeća za informacionu i komunikacionu tehnologiju

13 Udruženje turističkih agencija

14 Udruženje prodavaca zlata i srebra

15 Društvo za uvoz i izvoz stoke „Gjedhi“

16 Udruženje preduzeća za reciklažu metala i nemetala

17 Udruženje banaka i osiguravajućih društava

18 Udruženje uvoznika i trgovaca na veliko


19 Udruženje proizvođača, izvoznika i distributera duvana

20 Udruženje preduzeća za saobraćaj i poštu-telekomunikacije

21 Udruženje poljoprivrednih preduzeća

22 Udruženje preduzeća za čišćenje, održavanje puteva i upravljanje čvrstim i tečnim otpadom

23 Udruženje preduzeća za drumski saobraćaj

24 Udruženje industrije dekorativnog kamena

KONTAKT PODACI PRIVREDNE KOMORE KOSOVA

Adresa Ul. „Majke Tereze“ br. 20, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 224 299


Internet stranica www.oek-kcc.org

Radno vreme

Poslovni savez Kosova

Poslovni savez Kosova (PSK) najveći je savez poslovnih udruženja i individualnih preduzeća na Kosovu.

Osnovan 2002. godine, PSK okuplja 28 poslovnih udruženja sa preko 9500 članova.

Delatnost Poslovnog saveza Kosova predvodi odbor direktora, pod upravom stručnog tima. PSK nastoji da

poveća nivo saradnje između preduzeća i javnosti, i da angažuje civilno društvo i donatorske organizacije koje

su aktivne na Kosovu.

Zadatak:

Zadatak PSK je da ujedini poslovna udruženja i preduzeća koja imaju uticaj na razvoj privrednog i privatnog

sektora, da stvori održiva partnerstva između javnog i privatnog sektora, da bi se povećala stopa zaposlenosti

i zadovoljila potražnja kupaca. PSK nudi obuku u oblasti razvoja poslovanja i ekonomske integracije Kosova u

međunarodno tržište.


http://www.oek-kcc.org/


Zašto je PSK osnovan?

Svrha osnivanja PSK je ta da udruženja, privatna preduzeća i članovi PSK imaju puno zajedničkih stvari, i da su

mnoga politička pitanja jednako predmet zabrinutosti za sve članove.

KONTAKT PODACI POSLOVNOG SAVEZA KOSOVA

Adresa

Broj telefona

E-mail [email protected], [email protected]

Internet stranica www.akb-ks.net

Radno vreme

Drugo

Asocijacije usredsređene na trgovinu sa određenim stranim zemljama

Američka privredna komora na Kosovu

Američka privredna komora na Kosovu (AmCham) nezavisna je, nevladina organizacija koja promoviše

ekonomske prilike i poslovni interes. AmCham na Kosovu je vodeća poslovna asocijacija u zemlji, kroz koju

poslovni lideri sarađuju da bi ojačali poslovnu atmosferu u zemlji.

AmCham na Kosovu, osnovan 2004. godine, zvanično je akreditovan od strane Privredne komore Sjedinjenih

Američkih Država u Vašingtonu, čime ima dozvolu da dela kao veza između Privredne komore SAD i

preduzeća na Kosovu. Pored toga, AmCham na Kosovu član je Evropskog saveta američkih privrednih

komora (ECACC), koji svojim članovima obezbeđuje neposrednu vezu sa mrežom od 18.000 američkih i

evropskih preduzeća.

Posvećenost tome da svojim članovima služi kroz poslovno umrežavanje, zalaganje i razmenu

informacija/znanja, Komori daje privilegiju da predstavlja najveća i najuticajnija strana i domaća kapitalna

preduzeća koja posluju na Kosovu. Njeno članstvo veoma je raznoliko u smislu sektora. Ono, između ostalog,

obuhvata: bankarstvo, osiguranje, obradu metala, građevinu, energetiku, informacionu tehnologiju, konsalting,

obrazovanje (univerziteti i koledži), advokatske firme, revizorske firme, zvanične distributere brendova i

preduzeća za obradu hrane i pića, agente za nekretnine i farmaceutiku.



http://www.akb-ks.net/


Zadatak AmCham-a na Kosovu je da dela kao glas zajednice domaćih i stranih preduzeća na Kosovu u svrhu

promovisanja poslovnih interesa, i da služi kao sredstvo za umrežavanje preduzeća i razmenu informacija.

Ciljevi AmCham-a su da:

obezbedi platformu za investitore na kojoj će razmatrati i razmenjivati informacije u vezi sa njihovim

privrednim delatnostima,

održava bliske kontakte sa domaćim i stranim organima da bi članovi ostali informisani o zakonskim i

ekonomskim pravilima,

podstakne trgovinu, ulaganja, finansijsko i industrijsko angažovanje, i

promoviše korporacijsko upravljanje i dobro korporativno građanstvo.

KONTAKT PODACI AMCHAM-a NA KOSOVU

Adresa Ul. Fehmi Agani 36/3 #6, Republika Kosovo, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 246 012, Fax: +381 (0) 38 248 012


Internet stranica www.amchamksv.org

Radno vreme 08:00-17:30

Drugo

Britanska privredna komora

BCCK postoji da bi olakšao trgovinske veze između Velike Britanije i Kosova i da bi bio lokalizovana

platforma za umrežavanje i lobiranje.

Sa ciljem da okupimo zajednicu preduzeća u razvoju i stručnjake sličnog mišljenja, mi ćemo:

održavati cenjene, korisne i obrazovne seminare, okrugle stolove i radionice,

stvoriti prvoklasnu prekograničnu, multinacionalnu mrežu preduzeća,

organizovati privlačne događaje za umrežavanje,

ponuditi poslovne usluge konsijerža svojim članovima,

promovisati i podržati aktivnu agendu korporativne društvene odgovornosti, i

negovati odnose sa glavnim vladinim organizacijama na Kosovu i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

KONTAKT PODACI BRITANSKE PRIVREDNE KOMORE

Adresa Ul. Perandori Justinian 6, 10000 Priština, Rep. Kosovo

Broj telefona Tel: +377 45 947 947

E-mail


http://www.amchamksv.org/


Internet stranica http://bcck.co.uk/

Radno vreme

Drugo

Kosovsko-turska privredna komora

Kosovsko-turska privredna komora je osnovana 01.07.2008. god.

Svrha i zadatak

Kosovsko-turska privredna komora (KTCC) je institucija osnovana u cilju podrške razvoju ekonomskih

odnosa između dveju zemalja i stvaranja osnove za trgovinu i ulaganja. Njen glavni cilj je da postane most u

ekonomskim odnosima između Kosova i Turske.

Članovi i usluge

Kosovsko-turska privredna komora ima 4 glavne kategorije članova. Među njima, najvažnije su članovi

osnivači i trajni članovi. Počasni članovi su institucije ili pojedinci koji daju svoj doprinos Kosovsko-turskoj

privrednoj komori. Članstvo u inostranstvu se smatra odvojenom kategorijom.

Kosovsko-turska privredna komora je nevladina nedobitna organizacija. Njena glavna svrha je da služi

kosovskim i turskim privrednicima. Kosovsko-turska privredna komora ima za cilj da postane ekonomski

most između Kosova i Turske.

KONTAKT PODACI KOSOVSKO-TURSKE PRIVREDNE KOMORE

Adresa Ul. „Imzot Nike Prela“ br. 42 Ulpijana, 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona + 381 (0) 38 550 100


Internet stranica http://www.kt-to.org/


Holandska privredna komora



Holandska privredna komora (DCC) osnovana je da bi svojim članovima pomogla u različitim oblastima

ekonomskih odnosa između Kosova i Holandije. DCC nudi sledeće usluge:

● Snabdevanje informacijama

- kontakt detalji preduzeća

- osnovne ekonomske informacije

- objavljivanje sektorskih studija

- objavljivanje časopisa

● Istraživanje

- istraživanje tržišta

- studije izvodljivosti

- potraga za partnerima

● Događaji

- platforma za holandske preduzetnike u Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji

- organizovanje / učešće na seminarima u Makedoniji, na Kosovu, u Albaniji i u Holandiji,

organizovanje / učešće u trgovačkim misijama i aktivnostima spajanja.

KONTAKT PODACI HOLANDSKE PRIVREDNE KOMORE

Adresa Ul. „Vllëzërit Fazliu“ br. 31 Vranjevac, 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0)38 724 460

E-mail

Internet stranica www.kvkks.org

Radno vreme

Drugo Skype: dcc-kosovo

Nemačko-kosovska ekonomska asocijacija

Nemačko-kosovska ekonomska asocijacija (GKEA) zvanični je predstavnik nemačkih preduzeća na Kosovu

GKEA je vodeći akter za promovisanje nemačkih preduzeća na Kosovu i predstavljanje ekonomskih interesa

nemačkih i kosovskih preduzeća u obe zemlje.

Članovi GKEA

http://www.kvkks.org/


GKEA okuplja preduzeća iz obe zemlje, koja su aktivna u bilateralnom poslovanju. Služi kao glas svojih

članova sa ciljem da promoviše ekonomske odnose između dveju zemalja.

KONTAKT PODACI NEMAČKO-KOSOVSKE EKONOMSKE ASOCIJACIJE

Adresa Ul. „Andrea Gropa“ b. b. 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0) 38 241 800/900


Internet stranica www.kdwv.org

Srodne asocijacije u oblasti industrije

Udruženje domaćih i stranih špeditera (član Privredne komore Kosova)

Špediteri su treće strane ili agenti, koji u ime drugog lica rešavaju carinske poslove.

U nekim zemljama se ovakvi predstavnici nazivaju agentima za kliring ili agentima za carinski kliring. U drugim

zemljama, oni se nazivaju carinskim brokerima. Na Kosovu, oni se nazivaju špediterima. Carinske agencije ili

špediteri na teritoriji Kosova posluju kao nezavisni subjekti koji svojim klijentima nude carinske usluge

(izvoznici i uvoznici robe i usluga) na osnovu Zakona o akcizi i carini Republike Kosovo. Konkretno, na

osnovu odredbi člana 10. i člana 11. Zakona, privredni subjekti, bilo da se radi o izvoznicima ili uvoznicima,

ovlašćuju agenciju da se bavi postupkom izvoza i uvoza robe i zastupanjem istih u Carini Kosova.

Špediter uvoznika i izvoznika upoznaje sa svim potrebnim dokumentima za izvoz ili uvoz robe ili usluga,

pomaže mu da pronađe sredstvo prevoza i obrađuje robu kod carinskih organa, i vodi računa o robi dok

vozilo ne napusti carinski terminal do mesta/zemlje odredišta.

Privredni subjekat zainteresovan za izvoz ili uvoz informacije o kontaktiranju špeditera može pronaći u

Privrednoj komori Kosova.

Udruženje izvoznika

Udruženje izvoznika na Kosovu postoji da bi izvoznicima obezbedilo informacije, poseduje informacije o

tržištima izvoza i time promoviše izvoz. Udruženje održava godišnje događaje, na kojima odaje priznanje

najboljim izvoznicima.


http://www.kdwv.org/


Udruženje obezbeđuje podršku izvoznicima kroz zalaganje, posebno kod Carine Kosova i Poreske uprave

Kosova.

Na kraju, Udruženje izvoznika redovno sarađuje sa međunarodnim donatorima, ima kontakte sa kupcima na

tržištima izvoza.

KONTAKT PODACI UDRUŽENJA IZVOZNIKA

Predsednik Nedžet Hasani

Adresa

Broj telefona


Internet stranica

Radno vreme

Udruženje bankara na Kosovu

Udruženje bankara na Kosovu (UBK) zastupa bankarsku industriju na Kosovu. Sarađuje sa Vladom,

Centralnom bankom Republike Kosova, medijima i javnim mnjenjem sa ciljem da podrži zdravu bankarsku

industriju, koja promoviše dugoročni privredni razvoj na Kosovu. UBK zastupa sedam komercijalnih banaka i

jednu mikrofinansijsku instituciju. Članstvo je otvoreno i za nebankarske finansijske institucije. Osnovano

2002. godine, Udruženje je glavno mesto za upućivanje u vezi sa pitanjima koja se tiču bankarskog sektora na

Kosovu.127

Sledeće banke su članice UBK: ProCredit banka, Raiffeisen banka, Banka Ekonomike, Banka Kombetare

Tregtare, Banka per Biznes, NLB Prishtina i TEB.128

KONTAKT PODACI UDRUŽENJA BANKARA NA KOSOVU

Adresa Bajram Kelmendi br. 15, 10000 Priština

127 Većina ovog materijala preuzeta je sa internet stranice UBK http://bankassoc-kos.com (poslednji put pogledano

06.11.2012)

128 Za detaljniji pregled banaka na Kosovu, vidite Odeljak 13. Vodiča.


http://bankassoc-kos.com/


Broj telefona +381 38 246 171


Internet stranica http://bankassoc-kos.com/

Radno vreme

Drugo

Kosovsko udruženje preduzeća za informacionu i komunikacionu tehnologiju

Kosovsko udruženje preduzeća za informacionu i komunikacionu tehnologiju (STIKK) osnovano je u svrhu

stimulisanja dinamičkog razvoja sektora IKT na celom Kosovu otvaranjem novih prilika i povećanjem opšte

konkurentnosti sektora.

STIKK pomaže da se stvori bolje poslovno okruženje za IKT kroz unapređenje standarda i prilika za

obrazovanje, i zalaže se kod vlade u ime svojih članova da bi se obezbedilo da sektor privlači nova preduzeća i

nove investicije.

KONTAKT PODACI KOSOVSKOG PREDUZEĆA ZA INFORMACIONU I KOMUNIKACIONU

TEHNOLOGIJU

Adresa Rexhep Mala 28A, 10000 Priština

Broj telefona +38138 771180


Internet stranica http://www.stikk-ks.org/

Radno vreme

Drugo

Udruženje osiguravajućih društava na Kosovu

Udruženje osiguravajućih društava na Kosovu (UODK) osnovano je aprila 2002. godine, na osnovu

sporazuma osiguravajućih društava sa licencom da se bave delatnošću osiguranja na Kosovu.


http://bankassoc-kos.com/


http://www.stikk-ks.org/


Cilj udruženja je da unapredi industriju osiguranja na Kosovu, da pomogne oko stabilizacije tržišta osiguranja,

da ponudi obrazovanje za zaposlene u osiguravajućim društvima i da poveća ljudske resurse uopšte, u oblasti

osiguranja.

Sledeća osiguravajuća društva su članovi UODK: Croatia Sigurimi, Daradania, Illyria, Grawe Elsig, Insig,

Kosova e Re, Sigal, Sigkos, Sigma i Siguria.129

KONTAKT PODACI UDRUŽENJA OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA NA KOSOVU

Adresa Rexhep Luci br. 9/6, 10000 Priština



Internet stranica http://shs-ks.com/

Radno vreme

Drugo

13. Banke i druge finansijske institucije na Kosovu

Finansijske institucije su banke i druge organizacije koje pružaju finansijske usluge klijentima ili članovima. Na

Kosovu su primarne finansijske institucije banke, penzijski fondovi, osiguravajuća društva, nebankarske

129 Za detaljne informacije o osiguravajućim društvima, vidi Odeljak 13. Vodiča.


http://shs-ks.com/


finansijske institucije i mikrofinansijske institucije. Centralna banka Kosova (CBK) je odgovorna za licenciranje

i uređivanje finansijskih institucija.

Prema podacima CBK, imovina finansijskog sektora na Kosovu krajem 2011. god. iznosila je oko 3,5 milijardi

evra. Bankarstvo je glavna komponenta finansijskog sektora, sa imovinom od 2,76 milijardi evra. Imovina

penzijskog fonda iznosila je nešto manje od 600 miliona evra a imovina osiguravajućih društava nešto više od

100 miliona evra.

Banke i osiguravajuća društva od suštinskog su značaja za preduzeća uključena u međunarodni trgovački

promet. Banke mogu da obezbede finansijska sredstva za trgovinu (vidi Deo 3. ovog Vodiča), kao i opšta

finansijska sredstva za poslovne delatnosti i investicione instrumente. Osiguravajuća društva obezbeđuju

različite polise osiguranja koje su važne za promet u trgovini, uključujući osiguranje prevoza i pomorsko

osiguranje, osiguranje od odgovornosti, garancije za ugovore i carinske obveznice. Neke nebankarske

finansijske institucije takođe finansiraju promet u trgovini za svoje klijente i pružaju druge vrste zajmova i

zakupa.

Bankarski sistem na Kosovu se 2011. god. sastojao od 8 banaka, od kojih su 6 u stranom vlasništvu. Iako je

Kosovo i dalje uglavnom gotovinska ekonomija, upotreba elektronskog bankarstva je u brzom povećanju.

Centralna banka Kosova je 2012. god. odobrila licencu za ogranak turske komercijalne banke, Turkie Is

Bankasi, čime je ukupan broj licenciranih banaka povećan na 9.

Kliknite na ovaj link da pročitate godišnji izveštaj CBK o bankama.

Na kosovu je do 2011. god. poslovalo 13 osiguravajućih društava. U stranom vlasništvu je 9 a u domaćem 4.

Delatnosti osiguravajućih društava uglavnom su usmerene u pravcu polisa osiguranja od odgovornosti treće

strane. Takođe, važna je dobrovoljna polisa osiguranja i polisa graničnog osiguranja. Osiguravajuća društva su

upoznata sa garancijom u poslovanju i Carina Kosova i osiguravajuća društva su u postupku razvoja carinskih

finansijskih garancija. Kliknite na ovaj link da pročitate godišnji izveštaj CBK o osiguravajućim

društvima.

Za više informacija o bankama, osiguravajućim društvima, mikrofinansijskim institucijama i

nebankarskim finansijskim institucijama koje posluju na Kosovu, kliknite na ovaj link.

Informacije o bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim institucijama na

Kosovu


Banke – Bankarski sistem na Kosovu se sastojao od osam banaka, ali je novembra 2012. godine na tržište

stigla nova banka, čime je taj broj povećan na ukupno devet. Ove banke imaju licencu i pod nadzorom su

Centralne banke Republike Kosova. Bankarski proizvodi i usluge obuhvataju bankovne račune, zajmove,

domaća i strana plaćanja i transfere, bankarske kartice, bankarske garancije, kreditne garancije i e-bankarstvo.

Banke sada posluju i kao glavni trgovci obveznicama Vlade Kosova.

IZUZEV Komercijalne Banke ad Beograd – filijale u MitrovicI I NOVE LICENCIRANE BANKE

Turkie Is Bankasi, SVE OSTALE BANKE SU ČLANICE Udruženja bankara na Kosovu (UBK). UBK je

predstavnik bankarske industrije na Kosovu. Od svog osnivanja 2002. godine, UBK sarađuje sa Vladom,

Centralnom bankom Republike Kosova, medijima i javnim mnjenjem sa ciljem da podrži zdravu bankarsku

industriju, koja promoviše dugoročni privredni razvoj na Kosovu. Za više informacija o UBK, kliknite na ovaj

link. http://bankassoc-kos.com/en/about-kba

U daljem tekstu dat je kratak opis banka koje trenutno posluju na Kosovu.

ProCredit banka

ProCredit banka na Kosovu članica je ProCredit grupe, koju predvodi majčinska kompanija sa sedištem u

Frankfurtu, ProCredit Holding, koja je većinski vlasnik ProCredit banke na Kosovu, sa 94,84 % deonica.

ProCredit banka na Kosovu je prvi put osnovana januara 2000. god. od strane grupe međunarodnih

investitora, od kojih su mnogi danas deoničari ProCredit Holding-a. ProCredit Banka ima 64 filijale koje

posluju na celom Kosovu.130 ProCredit banka nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove,

bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i druge finansijske proizvode.

KONTAKT PODACI PROCREDIT BANKE NA KOSOVU

Adresa Ul. Majke Tereze br. 16, 10000 Priština

Broj telefona +381 (38) 555 777


Internet stranica http://www.procreditbank-kos.com

Raiffeisen banka na Kosovu

Raiffeisen banka na Kosovu je podružnica Raiffeisen Bank International AG (RBI). RBI je otkupio većinu

deonica Američke banke Kosova 2002. godine, čime je juna 2003. god. završena kupovina i banka

preimenovana u Raiffeisen banku na Kosovu, koja je postala vlasnik udela od 100 %. Raiffeisen banka ima 52

130 Godišnji izveštaj ProCredit banke za 2011, str. 6. Dostupan na: http://www.procreditbank-

kos.com/v1/repository/docs/KOS_ar2011_eng_05-06-12.pdf


http://www.procreditbank-kos.com/

http://www.procreditbank-kos.com/v1/repository/docs/KOS_ar2011_eng_05-06-12.pdf

http://www.procreditbank-kos.com/v1/repository/docs/KOS_ar2011_eng_05-06-12.pdf


filijale širom Kosova.131 Raiffeisen banka nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove,

bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i druge trgovinske finansijske proizvode

KONTAKT PODACI RAIFFEISEN BANKE NA KOSOVU

Adresa Ul. UÇK br. 51, 10000 Priština

Broj telefona + 381 (0)38 222 222


Internet stranica http://www.raiffeisen-kosovo.com

Ekonomska banka

Ekonomska banka je jedna od prvih banaka licenciranih posle rata na Kosovu a stvorena je kapitalom domaćih

preduzeća. Banka je počela sa radom maja 2001. god. Danas, Ekonomska banka ima mrežu od 46 filijala širom

Kosova.132 Ekonomska banka nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove, bankarske

garancije, plaćanja, prenos novca i druge trgovinske finansijske proizvode.

KONTAKT PODACI EKONOMSKE BANKE

Adresa Ul. Migjeni br. 1, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0)38 22 53 53


Internet stranica http://www.bekonomike.com

TEB D. d

TEB D. d je podružnica zajedničke kompanije između Turk EkonomiBankasi A.S. (TEB), banke osnovane

1927. god. i BNP Paribas banke iz Francuske. TEB D. d je na tržište Kosova ušla 2008. god. Mrežu TEB banke

čine 22 filijale širom Kosova.133 TEB banka nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove,

bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i druge trgovinske finansijske proizvode

131 Više informacija o Reiffeisen banci na Kosovu mogu se pronaći na http://www.raiffeisen-kosovo.com/?mumi=2,1

(poslednji put pogledano 26.10.2012)

132 Više informacija o banci Banka Ekonomike mogu se pronaći na http://bekonomike.com/per-banken (poslednji put

pogledano 26.10.2012).

133 Više informacija o TEB banci mogu se pronaći na: http://www.teb-kos.com/About-us (poslednji put pogledano

26.10.2012).


http://www.raiffeisen-kosovo.com/


http://www.bekonomike.com/

http://www.raiffeisen-kosovo.com/?mumi=2,1

http://bekonomike.com/per-banken

http://www.teb-kos.com/About-us


KONTAKT PODACI TEB BANKE

Adresa Ul. Agim Ramadani br. 15, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0)38 230 000


Internet stranica http://www.teb-kos.com

Bank for Business

Bank for Business (BpB) banka osnovana je 29.03.2001. god. i postala je treća banka licencirana na Kosovu.

Kapital BpB-a uglavnom je domaći.134 BpB nudi usluge

nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove, bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i

druge trgovinske finansijske proizvode. BpB ima mrežu od 43 filijale širom Kosova.

KONTAKT PODACI BANKE BANK FOR BUSINESS

Adresa Ul. UÇK br. 41, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0)38 244 666


Internet stranica http://www.bpbbank.com

Banka Kombëtare Tregtare – Filijala na Kosovu

Banka Kombëtare Tregtare (BKT) je osnovana 1993. godine, posle spajanja Albanske komercijalne banke i

Narodne banke Albanije. BKT je prošla kroz nekoliko prelaznih faza u smislu spajanja i privatizacije, pre nego

što je donesena odluka da se proširi i na kosovsko tržište 2007. god. Mrežu BKT-a na Kosovu čine 23

filijale.135 BKT nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove, bankarske garancije, plaćanja,

transfer novca i druge trgovinske finansijske proizvode.

KONTAKT PODACI BANKE BANKA KOMBETARE TREGTARE

134 Više informacija o banci Bank for Business možete pronaći na: http://www.bpbbank.com/english/rrethnesh.php

(poslednji put pogledano 26.10.2012.)

135 Više informacija o banci Banka Kombetare Tregtare možete pronaći na: http://www.bkt-ks.com/history.aspx (poslednji

put pogledano 26.10.2012.)


http://www.teb-kos.com/


http://www.bpbbank.com/

http://www.bpbbank.com/english/rrethnesh.php

http://www.bkt-ks.com/history.aspx


Adresa Gradić Pejton, 10000 Priština,

Broj telefona + 381 (0)38 666 666


Internet stranica http://www.bkt-ks.com

NLB Prishtina

NLB Prishtina je podružnica NLB grupe, koja je najveća slovenačka finansijska grupa. NLB Prishtina je

osnovana 01.01.2008. god. spajanjem banke Kasabank d. d. i banke New Bank of Kosova d. d. Spojena banka

ima udeo od 15,1 % u tržištu na Kosovu, čime se nalazi na 3. mestu u smislu veličine. NLB Prishtina ima 53

filijale širom Kosova.136 NLB Prishtina nudi usluge tekućih i štednih računa, oročene štednje, zajmove,

bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i druge trgovinske finansijske proizvode.

KONTAKT PODACI BANKE NLB PRISHTINA

Adresa Ul. Rexhep Luci br. 5, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 225 394; 240 230 026


Internet stranica http://www.nlbprishtina-kos.com

Komercijalna banka ad Beograd – Filijala u Mitrovici

Komercijalna banka ad Beograd – Filijala u Mitrovici deo je majčinske kompanije u Beogradu, u Srbiji.

Komercijalna banka ad Beograd, Filijala u Mitrovici ima 8 filijala u malim gradovima na severu Kosova.

Komercijalna Banka ad Beograd – Filijala u Mitrovici nude usluge tekućih računa, štednih računa, oročene

štednje, zajmove, bankarske garancije, plaćanja, transfer novca i druge trgovinske finansijske proizvode.

KONTAKT PODACI KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD-FILIJALE U MITROVICI

Adresa Ul. Kralja Petra Prvog 33, 40000 Mitrovica

Broj telefona +381 (0) 28 423 822


136 Više informacija o banci NLB Prishtina mogu se pronaći na: http://www.nlbskupina.si/nlb-prishtina (poslednji put

pogledano 26.10.2012.


http://www.bkt-ks.com/


http://www.nlbprishtina-kos.com/


http://www.nlbskupina.si/nlb-prishtina


Internet stranica http://www.kombank.com

Turkie Is Bankasi A.S.

U vreme kada je pisan ovaj priručnik, nova banka je upravo dobila licencu od Centralne banke Kosova kao

filijala. To je banka Turkie Is Bankasi A.S. i očekuje se da će ponuditi pune bankarske usluge na tržištu

Kosova.

Osiguravajuća društva

Osiguravajuća društva na Kosovu organizovana su u zajedničkom udruženju koje se naziva Udruženje

osiguravajućih društava na Kosovu (UODK). UODK je osnovano 2002. god. sporazumom predstavnika

licenciranih osiguravajućih društava na Kosovu. Cilj udruženja je da unapredi industriju osiguranja na Kosovu,

da pomogne oko stabilizacije tržišta osiguranja, da ponudi obuku za zaposlene u osiguravajućim društvima.

Više informacija mogu se pronaći na internet stranici UODK: http://shs-ks.com/en/history/

U daljem tekstu navedena su osiguravajuća društva na Kosovu:

CROATIA Sigurimi d. d.

Croatia Sigurimi d. d. je ogranak Croatia osiguranja sa sedištem u Hrvatskoj. Croatia Sigurimi je osnovan

2005. godine.137 CROATIA Sigurimi nudi kasko osiguranje, osiguranje proizvoda u toku prevoza, zdravstveno

osiguranje i osiguranje za motorna vozila.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA CROATIA SIGURIMI d. d.

Adresa Ul. Luan Haradinaj 5A, 10000 Priština


E-mail

Internet stranica http://www.crosig.hr/croatia-sigurimi

137 Za više informacija o društvu Croatia Sigurimi pogledajte internet stranicu: http://www.securities.com/Public/company-

profile/KS/IC_Croatia_Sigurimi_en_2400940.html (poslednji put pogledano 27.10.2012)

http://www.kombank.com/

http://shs-ks.com/en/history/

http://www.crosig.hr/croatia-sigurimi

http://www.securities.com/Public/company-profile/KS/IC_Croatia_Sigurimi_en_2400940.html

http://www.securities.com/Public/company-profile/KS/IC_Croatia_Sigurimi_en_2400940.html


DARDANIA d. d.

Dardania je u industriju osiguranja stupila 2002. god. preko privremene licence dobijene od Misije privremene

uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Dardania je kasnije, u 2002. godini, dobila trajnu licencu od

Centralne banke Kosova.138 Dardania nudi osiguranje od nesreće, zdravstveno osiguranje, osiguranje za dom,

motorna vozila i imovinu.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA DARDANIA d. d.

Adresa Ul. Sylejman Vokshi br. 4, 10000 Priština

Broj telefona +381 (38) 244 080


Internet stranica http://www.dardaniainsurance.com/

GRAWE ELSIG d. d.

GRAWE ELSIG je deo austrijske finansijske grupe GRAWE. Društvo je osnovano 2008. 139 GRAWE ELSIG

nudi osiguranje za motorna vozila, od nesreće, osiguranje za imovinu, zdravstveno osiguranje, garancije i

osiguranje od odgovornosti.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA GRAWE ELSIG d. d.

Adresa Ul. Trepča 15 Priština 10000



Internet stranica http://www.kselsig.com

138 Udruženje osiguravajućih društava na Kosovu, Bilten osiguranja, strana 6 (2012), dostupno na albanskom: http://shs-

ks.com/wp-content/uploads/2012/09/Buletin-i-Sigurimeve-br.1.pdf

139 Isto, strana 7.


http://www.dardaniainsurance.com/


http://www.kselsig.com/

http://shs-ks.com/wp-content/uploads/2012/09/Buletin-i-Sigurimeve-Nr.1.pdf

http://shs-ks.com/wp-content/uploads/2012/09/Buletin-i-Sigurimeve-Nr.1.pdf


ILLYRIA d. d.

Illyria je dobila licencu i počela sa radom februara 2002. god. Illyria je deo društva Sava Re Group.140 ILLYRIA

nudi zdravstveno osiguranje, osiguranje za motorna vozila i imovinu.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA ILLYRIA d. d.

Adresa Trg Majke Tereze br. 33, 10000 Priština

Broj telefona +381 38 225-385


Internet stranica www.illyriainsurance.com

INSIG-KOSOVO d. d.

INSIG je osnovan 1991. god. od strane Vlade Albanije. INSIG-KOSOVO je marta 2000. god. dobio licencu da

posluje na tržištu Kosova kao ogranak društva INSIG-Albania.141 INSIG nudi zdravstveno osiguranje,

osiguranje za imovinu i osiguranje od odgovornosti.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA INSIG KOSOVE d. d.

Adresa Gradić Pejton, ul. Pashko Vasa, br. 6, 10000 Priština

Broj telefona 044 136 986

E-mail

Internet stranica http://www.insig-ks.com/

140 Isto, strana 8.

141 Isto, strana 9.


http://www.illyriainsurance.com/

http://www.insig-ks.com/


KOSOVA E RE d. d.

Kosova e Re je naslednica društva „Kosova“. Osnovano 1974. godine, jedno je od najstarijih osiguravajućih

društava na Kosovu. Kosova e Re je 2002. god. primila trajnu licencu od Centralne banke Kosova.142 Kosova

e Re nudi lično osiguranje, garancije, osiguranje za imovinu i motorna vozila.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA KOSOVA E RE d. d.

Adresa Naselje Kalabria, blok B1, br. 5, 10000 Priština

Broj telefona +38138770777

E-mail

Internet stranica http://www.kosovaere.com

SIGAL UNIQA GROUP AUSTRIA KOSOVO d. d

SIGAL na Kosovu posluje od oktobra 2003.143 SIGAL nudi zdravstveno, životno osiguranje, osiguranje za

motorna vozila, imovinu, garancije, finansijsko osiguranje, osiguranje u inženjeringu, od odgovornosti, u

poljoprivredi, pomorsko osiguranje, avijacijsko osiguranje i osiguranje proizvoda prilikom prevoza.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA SIGAL GROUP AUSTRIA KOSOVO d. d

Adresa Ul. Vaso Pasha b. b, 10000 Priština

Broj telefona +381) 38 240 241


Internet stranica www.sigal-ks.com

142 Isto, strana 10.


http://www.kosovaere.com/


http://www.sigal-ks.com/


SIGMA VIENNA INSURANCE GROUP d. d.

Društvo Sigma Vienna Insurance Group d. d osnovano je odlukom Nadzorne komisije osiguravajućih društava

u Albaniji 1999. god. kao prvo osiguravajuće društvo u Albaniji. Sigma d. d. je dobila licencu za rad na Kosovu

novembra 2004. god. Sigma je septembra 2007. god. postala deo društva Vienna Insurance Group.144 Sigma

nudi osiguranje za imovinu, motorna vozila i zdravstveno osiguranje.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA SIGMA d. d.

Adresa Gradić Pejton, ul. Pashko Vasa, b. b. Priština

Broj telefona +381 (0) 38 246 301


Internet stranica http://www.sigma-ks.net/

SIGKOS d. d.

Sigkos d. d., osnovan je 2006. god. kao privatno osiguravajuće društvo od strane dvoje lokalnih privrednika.145

SIGKOS nudi osiguranje za motorna vozila, kasko osiguranje, lično osiguranje, garancije, zdravstveno

osiguranje, osiguranje za imovinu, od odgovornosti, za izvođače radova od svih rizika, od svih rizika u

izgradnji, za novac u sefu i novac u tranzitu.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA SIGKOS d. d.

Adresa Ul. Sylejman Vokshi Pallati i Kuq, 10000 Priština



Internet stranica www.sigkos.com




http://www.sigma-ks.net/


http://www.sigkos.com/


SIGURIA d. d.

Siguria je osnovana juna 2000.146 SIGURIA nudi osiguranje od odgovornosti treće strane, kasko osiguranje,

lično osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za imovinu, dom i od rizika u izgradnji.

KONTAKT PODACI OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA SIGKOS d. d.

Adresa Luan Haradinaj A, 10000 Priština

Broj telefona +381 38 248849


Internet stranica http://www.ks-siguria.com

Mikrofinansijske institucije

UOPŠTENO, MIKROFINANSIJSKE INSTITUCIJE SU ORGANIZACIJE KOJE DAJU MALE

ZAJMOVE POJEDINCIMA SA NIŽIM PRIHODOM ILI PORODIČNIM BIZNISOM. VEĆINA

MIKROFINANSIJSKIH INSTITUCIJA KOJE POSLUJU NA KOSOVU ČLAN JE UDRUŽENJA

MIKROFINANSIJSKIH INSTITUCIJA KOSOVA (UMIK) KOJE JE OSNOVANO 2002. umik

podržava razvoj programa mikro preduzeća da bi se nedovoljno razvijenim preduzetnicima pomoglo oko

otvaranja, stabilizacije i širenja preduzeća. UMIK koordiniše delatnosti kao što su zajedničke obuke, posete

radi razmene iskustava između drugih uspostavljenih mikrofinansijskih institucija u regionu i drugih delatnosti,

na zahtev članskih institucija. Cilj UMIK je da postane vodeće udruženje mikrofinansijskih institucija u regionu.

U DALJEM TEKSTU DAT JE KRATAK OPIS MIKROFINANSIJSKIH INSTITUCIJA KOJE

TRENUTNO POSLUJU NA KOSOVU, OD KOJIH JE VEĆINA ČLAN UMIK.

AGENCIJA ZA FINANSIJE NA KOSOVU

Agencija za finansije na Kosovu (AFK) nudi zajmove malim preduzećima, poljoprivrednim preduzećima,

proizvodnim preduzećima, kao i druge vrste zajmova.

KONTAKT PODACI AGENCIJE ZA FINANSIJE NA KOSOVU

Adresa M. Popović 150/3,67/A, 38300 Peć



http://www.ks-siguria.com/


Broj telefona +381 (0) 39 434 923


Internet stranica www.afkonline.org

ATLANTIC CAPITAL PARTNERS

Atlantic Capital Partners (ACP) nudi hipoteku.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE ATLANTIC CAPITAL PARTNERS

Adresa Ul. Fehmi Agani br. 35, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 223 311


Internet stranica www.acapitalpartners.com

BESELIDHJA

Beselidhja nudi zajmove malim preduzećima, poljoprivrednim preduzećima, zalog i druge vrste zajmova.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE BESELIDHJA

Adresa UÇK br. 18, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 225 023


Internet stranica www.bzmf.org

QELIM KOSOVE

Qelim Kosovo nudi usluge solidarnosti, zajmove za poljoprivredu, uzgoj, zanatstvo, trgovinu

i druge vrste zajmova.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE QELIM KOSOVE

Adresa Ulica UÇK, sprat III, 43, 50000 Đakovica

Broj telefona +381 (0) 390 321 484


Internet stranica www.celim.org



http://www.afkonline.org/



http://www.acapitalpartners.com/



http://www.bzmf.org/



http://www.celim.org/


FINCA

FINCA nudi grupne zajmove, individualne i poslovne zajmove, zajmove za obnovu doma i seoske zajmove.

KONTAKT PODACI FINCA

Adresa Ulica Bedri Pejani br. 4, 10000 Priština

Broj telefona +381 38 226-721


Internet stranica www.finca-ks.org

KEP TRUST

KEP TRUST nudi solidarne zajmove, individualne zajmove i seosko bankarstvo.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE KEP TRUST

Adresa Ulica Bajram Kelmendi br. 16, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 225 549


Internet stranica www.keponline.net

KGMAMF

KGMAMF nudi zajmove za poljoprivredu, obradu mlečnih proizvoda i trgovinu.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE KGMAMF

Adresa Ulica Kahremon Malushaga br. 118, 30000 Peć

Broj telefona +381 (0) 39 432 842


Internet stranica www.grameen.com

KOSINVEST WORLD VISION

Kosinvest World Vision nudi solidarne grupne zajmove, individualne zajmove preduzećima, zajmove za

poljoprivredu.



http://www.finca-ks.org/



http://www.keponline.net/



http://www.grameen.com/


KONTAKT PODACI INSTITUCIJE KOSINVEST WORLD VISION

Adresa Gradić Pejton 2A-2, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 240 664


Internet stranica www.wvi.org

KOSOVA AID AND DEVELOPMENT

Kosova Aid and Development nudi zajmove malim preduzećima, zajmove u trgovini, proizvodnji i zajmove za

poljoprivredu.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE KOSOVA AID AND DEVELOPMENT

Sedište Kuvajtsko naselje, selo Ballovfc, 11000 Podujevo



Internet stranica

KREDITIMI RURAL I KOSOVES

Kreditimi Rural i Kosoves nudi seoske zajmove, zajmove malim preduzećima, individualne zajmove.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE KREDITIMI RURAL I KOSOVES

Sedište Rexhep Mala, br. 4, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 243 554


Internet stranica

MESHTEKNA

Meshtekna nudi seoske zajmove, individualne zajmove preduzećima, zajmove u proizvodnji, trgovini,

poljoprivredi.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE MESHTEKNA



http://www.wvi.org/






Sedište Ul. Brod, Bresane 22000 Dragaš

Broj telefona +377 (0) 44 335 431


Internet stranica

PERSPEKTIVA 4

Perspektiva 4 nudi zajmove u poljoprivredi, zanatstvu i trgovini.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE PERSPEKTIVA 4

Sedište Ulica Prizrenske lige, 32000 Klina

Broj telefona +377 (44) 352 620


Internet stranica

START

START nudi zajmove u poljoprivredi, zanatstvu i trgovini.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE START

Sedište Ulica Prizrenske lige Mahala, 32000 Klina

Broj telefona +377 (44) 352 620


Internet stranica

TIMI INVEST

Timi Invest nudi individualne zajmove, zajmove porodičnim preduzećima, zajmove malim preduzećima.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE TIMI INVEST

Adresa Ul. Rexhep Krasniqi b. b. predgrađe Emshiri,10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 612 613







Internet stranica www.timiinvest.com

Nebankarske finansijske institucije

NEBANKARSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE (nfi) PRUŽAJU POSEBNE FINANSIJSKE

USLUGE KLIJENTIMA, KAO ŠTO SU ZAJMOVI, LIZING I HIPOTEKE. U DALJEM TEKSTU

DATI SU KRATAK OPIS PROIZVODA I KONTAKT PODACI NEBANKARSKIH FINANSIJSKIH

INSTITUCIJA NA KOSOVU.

CRIMSON FINANCE FUND LLC

Crimson Finance Fund nudi kratkoročne i srednjoročne zajmove za radni kapital, opremu i

ulaganje, i finansijski lizing za opremu. Crimson Finance Fund obezbeđuje finansijska

sredstva za maloprodaju i veleprodaju, proizvodnju, poljoprivredu, ikt, obnovljivu energiju i

profesionalne usluge.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE CRIMSON FINANCE FUND

Adresa Pashko Vasa BR. 22, gradiĆ Pejton, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 609 131


Internet stranica www.crimsoncapital.org

RAIFFEISEN LEASING LLC

Raiffeisen Leasing LLC nudi operativni i finansijski lizing

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE RAIFFEISEN LEASING LLC

Adresa Ul. Agim Ramadani br. 17, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 222 222


Internet stranica www.raiffeisen-leasing-ks.com

http://www.timiinvest.com/

https://webmail.bqk-kos.org/OWA/redir.aspx?C=1cf2681cd606474a9dee9e6170dcbf22&URL=mailto%3alindita.bucinca%40crimsoncapital.org

http://www.crimsoncapital.org/


http://www.raiffeisen-leasing-ks.com/


LESNA DD

Lesna d. d. nudi zajmove u trgovini, individualne zajmove i hipoteku.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE LESNA DD

Adresa Ul. Rexhep Luci 2, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 244 548


Internet stranica

FACTOR LEASING DOO

Factor Leasing DOO nudi operativni i finansijski lizing.

KONTAKT PODACI INSTITUCIJE FACTOR LEASING DOO

Adresa Ul. Uçk, lokal 2, br. 2, 10000 Priština

Broj telefona +381 (0) 38 225 980


Internet stranica www.factor-leasing.com

14. Vladine agencije koje su od pomoći

Postoji veći broj ministarstava i agencija kosovske vlade koji vam mogu pomoći oko planiranja i obavljanja

međunarodnih prometa u trgovini. Za međunarodni promet robe, kosovska carina je možda najvažnija.

Carina je odgovorna za praćenje svih uvoza i izvoza robe radi poštovanja zakona i naplate taksi i poreza od

uvoza. Pored toga, Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) i njegov Odsek za trgovinu, kao i

specijalizovane agencije, Agencija za promovisanje investicija na Kosovu (APIK) i Kosovska agencija za

standardizaciju (KAS) imaju važne funkcije. Odsek MTI za trgovinu odgovoran je za trgovinske pregovore,

izvršenje trgovinskih pravnih lekova i za analiziranje trgovinske statistike. APIK promoviše strana ulaganja na

Kosovu. KAS je odgovorna za razvoj i primenu standarda proizvoda.

Druge agencije koje imaju važnu ulogu u trgovini robom obuhvataju Prehrambenu i veterinarsku

agenciju (PVA), koja je organizaciono pod Kabinetom premijera (PVA je odgovorna za inspekciju i potvrdu

prehrambenih proizvoda, uključujući životinjske proizvode, kao i za zdravlje životinja na Kosovu);

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (odgovorno za trgovinu poljoprivrednim



http://www.factor-leasing.com/


proizvodima); i Ministarstvo energetike i rudarstva koje ima nadzor nad važnim rudarskim sektorom na

Kosovu.

Za trgovinu uslugama, Granična policija Kosova je odgovorna za imigracione stvari i radne dozvole;

Služba MTI za industrijsku svojinu odgovorna je za zaštitu patenata, tržišnih marki i industrijskog dizajna,

a Ministarstvo kulture, omladine i sporta je odgovorno za autorska prava. Pored toga, Ministarstvo

infrastrukture je odgovorno za trgovinu u oblasti telekomunikacija a Centralna banka Kosova uređuje

bankarsku i osiguravajuću industriju.

Određenije informacije o ovim agencijama koje su od pomoći date su u daljem tekstu.

Carina

Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, promenilo je i ime UNMIK-ove Carinske službe u

Carinu Kosova. Rad Carine Kosova uređen je novim Zakonom o carini, usvojenim 11.11.2008. god. Zakonom

s uređeni osnovni elementi sistema za carinsku zaštitu privrede Kosova i prava i obaveza svih ostalih

institucija.

KONTAKT PODACI CARINE KOSOVA

Adresa

Broj telefona +381 - 38 540 350

E-mail

Internet stranica http://dogana.rks-gov.net/

Radno vreme

Drugo

Ministarstvo trgovine i industrije

Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) je deo Vlade Kosova. Politika MTI je koncentrisana na stvaranje

stimulišućih uslova za promovisanje razvoja privatnog sektora, posebno za razvoj malih i srednjih preduzeća.

KONTAKT PODACI MINISTARSTVA TRGOVINE I INDUSTRIJE

Adresa Ul. „Muharrem Fejza“, b. b. Bolničko naselje, 10000 – Priština

http://dogana.rks-gov.net/


Broj telefona + 381(0) 38 512 059


Internet stranica http://www.mti-ks.org

Radno vreme

Drugo

Agencija za promovisanje investicija na Kosovu

Agencija za promovisanje investicija na Kosovu (APIK) glavna je vladina institucija koja podržava strana

ulaganja na Kosovu. APIK obezbeđuje širok dijapazon programa podrške da bi se stranim preduzećima

pomoglo da ostvare svoje ciljeve premeštaja, i zadužena je i za promovisanje izvoza.

Agencija obezbeđuje podršku stranim investitorima, i to: nudi obuhvatne savete i podršku stručnjaka koji

kombinuju lokalno znanje sa razumevanjem međunarodnog poslovanja; podršku da bi se identifikovale

odgovarajuće opcije za imovinu na kojoj ćete smestiti svoje poslovanje na Kosovu; podršku oko dobijanja svih

neophodnih dozvola od domaćih i opštinskih organa na Kosovu, da bi se omogućilo brzo otvaranje

poslovanja; obezbeđuje susrete sa potencijalno pogodnim partnerima sa kojima investitori mogu sarađivati; i

odgovara na druga pitanja i zabrinutosti.

KONTAKT PODACI AGENCIJE ZA PROMOVISANJE INVESTICIJA

Adresa Ul. „Muharrem Fejza“, b. b. Bolničko naselje, 10000 Priština

Broj telefona +381 (38) 200 36 542


Internet stranica http://www.invest-ks.org

Radno vreme

Drugo

14.2.3 Kosovska agencija za standardizaciju


http://www.mti-ks.org/


http://www.invest-ks.org/


Kosovska agencija za standardizaciju (KAS) je nacionalno telo za liderstvo, organizaciju i kontrolu

standardizacije na Kosovu. KAS je osnovana aprila 2005. god. u skladu sa Zakonom o standardizaciji br.

2004/12 i AU 2005/15.

Ciljevi KAS su:

• zaštita potrošača od rizika svakodnevne potrošnje i nestandardizovanih proizvoda, kao i nekontrolisanog

rasta konkurencije na lokalnom i regionalnom tržištu;

• usklađivanje naše prakse infrastrukture kvaliteta sa praksom stranih pandana u EU;

• smanjenje tehničkih prepreka trgovini.

KONTAKT PODACI KOSOVSKE AGENCIJE ZA STANDARDIZACIJU

Adresa

Broj telefona

E-mail


Radno vreme

Drugo

Prehrambena i veterinarska agencija

Prehrambena i veterinarska agencija (PVA) je najviši organ u vezi sa prehrambenim i veterinarskim pitanjima

na Kosovu. PVA je odgovorna za zaštitu života i zdravlja građana obezbeđivanjem visokog nivoa bezbednosti i

kvaliteta hrane, uključujući i životinjsku hranu, zdravlje životinja i povrće.

KONTAKT PODACI PREHRAMBENE I VETERINARSKE AGENCIJE KOSOVA

Adresa Industrijska zona, Kosovo Polje, 10000 Priština

Broj telefona 038 551 918


Internet stranica http://www.auv-ks.net

Radno vreme

Drugo



http://www.auv-ks.net/


Ministarstvo energetike i rudarstva (MER)

MER je odgovorno za politiku i strategiju za energetski sektor, kao i za primenu energetskog programa

Kosova, uključujući i električnu energiju. MER je odgovoran i za politiku, strategiju i uređenje rudarskog

sektora, uključujući razvoj lignita i drugih minerala.

(Internet stranica Ministarstva energetike i rudarstva je u izgradnji.)

Ministarstvo kulture, omladine i sporta

Ministarstvo kulture, omladine i sporta ima zadatak da razvija politiku i primenjuje zakone za promovisanje

kulturnih, sportskih i omladinskih delatnosti i veza sa članovima svih etničkih, verskih ili jezičkih zajednica,

uključujući one koji privremeno ili trajno žive van Kosova. Ovo Ministarstvo promoviše i omogućava

komunikaciju između pojedinaca i kulturnih organizacija kroz različite delatnosti.

Pored turizma, Ministarstvo je odgovorno i za registraciju autorskih prava i pitanja izvršenja.

KONTAKT PODACI MINISTARSTVA KULTURE, OMLADINE I SPORTA

Adresa Trg „Majke Tereze“ b. b. 10000 Priština



Internet stranica www.mkrs-ks.org

Radno vreme

Drugo

Ministarstvo infrastrukture

Ministarstvo infrastrukture je odgovorno za javnu infrastrukturu i saobraćajni prevoz. Funkcije ministarstva se

sprovode kroz sledeća odeljenja: Odeljenje centralne uprave; Odeljenje civilne avijacije, železničkog i

pomorskog prevoza; Odeljenje za motorna vozila; Odeljenja za drumski saobraćajni prevoz; Odeljenje za

putnu infrastrukturu; Pravno odeljenje; Odeljenje za nabavku; i Odeljenje za inspekciju.

KONTAKT PODACI MINISTARSTVA INFRASTRUKTURE


http://www.mkrs-ks.org/


Adresa Bivša zgrada Grmije 10000 Priština

Broj telefona 038/200-28-021


Internet stranica http://mi-ks.net/

Radno vreme

Drugo

Centralna banka Kosova

Ciljevi Centralne banke Republike Kosova (CBK) utvrđeni su u članu 7. Zakona o Centralnoj banci iz 2010.

godine: „Glavni cilj je negovati i održavati stabilan finansijski sistem, uključujući siguran, zdrav i efikasan sistem

plaćanja.“. CBK takođe, ima za cilj da postigne i održi stabilnost domaćih cena. Orijentacija CBK ka

slobodnom tržištu je jasna: „Centralna banka Kosova dela u skladu sa načelom otvorene tržišne ekonomije sa

slobodnom konkurencijom, dajući prednost efikasnoj raspodeli resursa.“. Glavna sredstva CBK za postizanje

ovih ciljeva obuhvataju licenciranje i uređivanje finansijskih institucija, nadgledanje šeme osiguranja uloga i

obezbeđivanje likvidnosti u vanrednom stanju.147

KONTAKT PODACI CENTRALNE BANKE KOSOVA

Adresa Ulica Garibaldi 33 Priština



Internet stranica http://www.bqk-kos.org

Radno vreme

Granična policija Kosova

Granična policija Kosova je odgovorna za upravljanje, kontrolu i nadzor graničnih prelaza na Kosovu,

upravljanje i kontrolu unutar Republike Kosova u vezi sa graničnim pitanjima; izdavanje privremenih

dokumenata za prelaz granice; bezbednost na međunarodnom aerodromu u saradnji sa operaterom

147 Za više informacija o Centralnoj banci Kosova vidi Odeljak ___


http://mi-ks.net/


http://www.bqk-kos.org/


aerodroma i relevantnim ovlašćenim organima; sprečavanje terorističkih akta u partnerstvu sa svim

agencijama javnog reda i mira; utvrđivanje prava svakog lica koje želi da uđe na Kosovo ili izađe sa Kosova u

vezi sa uslovima za vizu i ulazak; privremeno zatvaranje granica na osnovu odluke Vlade; odobravanje

privremene dozvole za prelazak granice.148

KONTAKT PODACI GRANIČNE POLICIJE KOSOVA

Adresa Ul. „Luan Haradinaj“ 10000 Priština, Kosovo

Broj telefona +381 (0)38 508 01340


Internet stranica http://www.kosovopolice.com/?page=1,22

Radno vreme 24 časa na granicama Kosova

Služba MTI za industrijsku svojinu

Služba za industrijsku svojinu je institucija koja se bavi zaštitom prava industrijske svojine. Služba primenjuje

postupak za zaštitu i registraciju prava u skladu sa Zakonom br. 2004/49 o patentima,149 Zakonom br. 02/L-

100 o izmenama i dopunama Zakona o patentima br. 2004/49"150 i Administrativnim uputstvom br. 2007/06 o

organizaciji i funkcionisanju Službe za industrijsku svojinu.151

KONTAKT PODACI SLUŽBE ZA INDUSTRIJSKU SVOJINU, MINISTARSTVO TRGOVINE I

INDUSTRIJE


Broj telefona +381 (0)38 512 207




148 Za više informacija vidi Odeljak __ o Graničnoj policiji.

149 Član 13.

150 Član 1.

151 Za više informacija o Službi za industrijsku svojinu, vidi Odeljak ___


http://www.kosovopolice.com/?page=1,22




Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je odgovorno za pravni i regulatorni okvir za razvoj

ovih važnih sektora u privredi Kosova. Posebno, zvanični zadatak Ministarstva je da razvija politiku i

primenjuje zakone u cilju razvoja poljoprivrede, uključujući uzgoj stoke, proizvodnju povrća, seoski razvoj i

postavljanje standarda za održavanje, razvoj politike za pomoć u upravljanju i rukovođenju šumskim

sektorom, uključujući zaštitu, delatnosti pošumljavanja, održivu eksploataciju, sprečavanje požara i zaštitu,

dezinfekciju protiv zaraznih bolesti, izdavanje dozvola za seču drveća i kontrolisani lov i ribolov, itd.

KONTAKT PODACI MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA

Adresa Ul. „Majke Tereze“, 10000 Priština, Kosovo

Telefon za opšte informacije +381 (0)38 211 821

Internet stranica http://www.mbpzhr-ks.net

http://www.mbpzhr-ks.net/

Agencija SAD za međunarodni razvoj

Misija na Kosovu

Ulica Ismail Qemali br. 1

Priština, Kosovo 10130

Tel: +381 (0) 38 243 673

Fax: +381 (0) 38 249 493