PREMIJA OSIGURANJA

Najvažniju stavku troškova iz osiguranja predstavlja nadoknada (reparacija) uništenih vrednosti.

Reč premija potiče od latinske reči praemium, što znači nagrada, po nekim autorima, a po drugima od latinske reči primum što znači prvi.

Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond.

Premije su izvor sredstava fonda za osiguranje.

Premija je cena osiguranja, mada je neki autori definišu kao cenu rizika.

Na visinu premije utiče rizik; veličina osigurane sume, dužina trajanja osiguranja i kamatna stopa sa kojom se plasiraju

sredstva osiguravajućeg fonda.

BRUTO PREMIJA

Bruto premija

Režijski dodatak

Neto premija

Dodatak za

prevenciju

Tehničkapremija

Riziko premija

Štednapremija

Premija sigurnosti

Matematička

premija

Ukupna (bruto) premija (komercijalna ili tarifna) sastoji se iz neto premije i režijskog dodatka.

Režijski dodatak služi za pokriće troškova poslovanja osiguravajuće kompanije (troškovi zaključivanja ugovora o osiguranju, troškovi naplate premija, lični dohoci i drugi administrativni troškovi).

Neto premiju čini tehnička premija i dodatak za prevenciju.

Dodatak za prevenciju obrazuje fond preventive koji služi za sprečavanje i smanjivanje šteta kod nesrećnih slučajeva.

Tehnička premija služi za izravnanje rizika u osiguranju i treba da iznosi onoliko koliko je potrebno za isplate iz osiguravajućeg fonda na ime pokrića nastalih šteta pod dejstvom prirodnih sila i nesrećnih slučajeva, kao i za isplatu osiguranih suma kod osiguranja života. Tehnička premija se deli na riziko premiju i štednu premiju.

Riziko premija tačno odgovara riziku za određeni vremenski period (poslovna godina) te pokriva sve štete koje nastanu u tom periodu, tj. u tekućoj poslovnoj godini. Ona služi za prostorno izravnanje rizika.

Štedna premija služi za naknadu budućih šteta u godinama koje slede i formira se iz viška preko stvarno potrebne riziko premije.

Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrži cenu koštanja osiguranja, odnosno cenu usluge uvećanu za određeni iznos rezerve sigurnosti i predstavlja se formulom:

P = Ck + Cu + Rgde je:

P- premija,

Ck- cena koštanja,

Cu- cena usluga, a

R- rezerve sigurnosti.

Premija osiguranja je utvrđena tarifom premija, dobijenom na bazi dugogodišnjih statističkih podataka o verovatnoći ostvarenja štetnog događaja u budućnosti.

Premija = osigurana suma * iznos premijske stope/1.000

Bonus i malus Bonus predstavlja popust na premiju zbog

nepostojanja štete u prethodnom periodu osiguranja odnosno umanjivanje premije osiguranja kod sledeće obnove osiguranja.

U kompaniji “Dunav”, na primer, prema Uslovima za kombinovano osiguranje motornih vozila na sumu osiguranja ima pravo na smanjenje premije- bonus kod kasko osiguranja ako je osigurano vozilo neprekidno osigurano najmanje godinu dana i ako u tom periodu osiguravač nije isplatio štetu, odnosno u trenutku produženja ili obnove osiguranja štete nije bilo u postupku likvidacije. Premije osiguranja se umanjuju za:

• 10% ako u prvoj godini osiguranja nije bila prijavljena šteta, • 20% ako u dve uzastopne godine nije bila prijavljena šteta, • 30% ako u tri uzastopne godine nije bila prijavljena šteta • 40% ako u četiri uzastopne godine nije bila prijavljena šteta • 50% ako u pet i više uzastopnih godina nije bila prijavljena šteta.

Malus je doplata premije koja se zaračunava onim osiguranicima koji su u protekloj ili proteklim godinama, imali određen broj šteta (dve ili više).

Prema Uslovima za kombinovano osiguranje motornih vozila na sumu osiguranja u “Dunav” osiguranju osiguranik koji je u toku godišnjeg perioda osiguranja ostrvario više šteta na osiguranom vozilu obavezan je da plati doplatak na premiju potpunog kasno osiguranja pri isplati naknade štete. Visina doplatka kod “Dunav” osiguranja iznosi:• kod treće štete 20%;• kod četvrte štete 30%;• kod pete štete 50% i• kod svake dalje štete 100%.

Franšiza

Franšiza je deo štete koji osiguranik snosi sam.

Taj deo štete se ugovara kao određeni novčani iznos ili postotak od nastale štete pokrivene osiguranjem a nekad i kombinovano, proporcionalno ali da ne prelazi određenu sumu.

Prenosna premija Deo premije koji se mora preneti u narednu

godinu adekvatno vremenskom periodu dok traje važnost ugovora naziva se prenosna premija.

Osnovica za obračun prenosne premije je obračunata- fakturisana premija osiguranja, umanjena za onaj deo, koji je ustupljen u saosiguranje, odnosno reosiguranje drugim osiguravajućim organizacijama a uvećana za prenosne premije od primljenih saosiguranja od drugih osiguravajućih organizacija.

Određivanje premije osiguranja

Visina premije osiguranja zavisi od: visine naknade iz osiguranja po

odštetnim zahtevima, kao i veličine neisplaćenih odštetnih zahteva, koji će biti isplaćeni u idućoj godini;

veličine prinosa koji se može ostvariti plasmanom sredstva fonda osiguranja;

veličine režijskih troškova osiguranja; očekivanog profita osiguranja.

Naknada iz osiguranja (odštetni zahtevi) Pod naknadom iz osiguranja podrazumevaju se

sva izdavanja iz fonda za osiguranje kada nastupe predviđeni nepovoljni slučajevi, odnosno, kada se dese ekonomski štetni događaji.

Visina naknade kod imovinskog osiguranja zavisi od tri elementa: veličine štete, osigurane sume i vrednosti osigurane stvari.

Kod osiguranja života troškovi naknade iz osiguranja su fiksni, nepromenljivi i konačni (osigurana suma).

Pretpostavimo da su kupci osiguranja homogeni, tj. da svaki kupac plaća istu premiju, bez obzira na razlike u njihovom riziku:Mogućnost oštećenja

Mogućnost neoštećenja

Veličina štete

Očekivana šteta

0,20 0,80 1.000 USD 200 USD

0,30 0,70 1.000 USD 300 USD

Kada bi ih osiguravač opteretio manjim premijama tada bi prosečni odšteteni zahtevi prevazilazili prosečne prihode i osiguravač bi imao gubitak.

Pretpostavimo sada da su kupci osiguranja heterogeni, tj. imamo dve grupe kupaca:

Grupe

Mogućnost oštećenja

Mogućnost neoštećenj

a

Veličina štete

Očekivana šteta

Radnik uadministraciji

0,10 0,901.000

USD100 USD

Radnik uproizvodnji

0,30 0,701.000

USD300 USD

Prinos od plasmana sredstava fonda osiguranja Premija (cena osiguranja) je u direktnoj sprezi sa

sposobnošću osiguravajuće kompanije da ostvari prinos. Visina premije reflektuje sposobnost osiguravača da zaradi kamatu na bazi premije pre nego što se plati naknada.

Za izračunavanje visine premije koristi se interesni račun. Pretpostavimo da je visina naknade iz osiguranja 200 USD.Za jednu godinu: P*(1+r) = 200

P= 200/(1+r)gde je: P- visina premije r- kamatna stopa.

Uplata premije

Plaćanje naknade

0 1 2

Kada se naknade isplaćuju na kraju druge godine:

premija iznosi:P = 200/(1+r)2

Režijski troškovi osiguranja

Akvizicioni

Inkaso

Administrativni

Profit osiguranja

Osiguravajuća kompanija želi da ostvari što veći profit, a sa druge strane maksimalnu zaštitu osiguranika i akcionara uz što manje korišćenje kapitala u vršenju osiguranja.

100*aktiva Ukupna

Profitaktive ukupne od profita prinosa Stopa

U sledećem primeru odredićemo visinu premije uvažavajući uticaj navedenih elemenata.

1. Naknada iz osiguranja

Mogućnost oštećenja

Mogućnost neoštećenj

a

Veličina štete

Očekivana šteta

0,20 0,80 1.000 USD 200 USD

0,20 · 1000 USD = 200 USD

2. Diskontovana vrednost naknade iz osiguranja

Ako pretpostavimo da se naknade isplaćuju u proseku na kraju druge godine

Prijem premije

Plaćanje naknade

0 1 2

za r=0,1 imaćemoP =200/(1 + r)2

odnosno:P =200/1,12

t.j.P = 165,28 ≈ 165Razlika 200 – 165 = 35 USD predstavlja dohodak od plasmana sredstava fonda osiguranja

3. Administrativni troškovi

Administrativni troškovi kao 15% od vrednosti naknade su:

0,15 • 200 = 30 USD

4. Profit

Ako pretpostavimo da osiguravajuća kompanija želi da ostvari profit od 10% biće:

0,1 • 200 = 20 USD Visina premije osiguranja je na kraju jednaka:

P = 165 USD + 30 USD + 20 USD= 215 USD Svaki kupac osiguranja treba da plati 215 USD

za premiju osiguranja da bi na kraju druge godine primio naknadu u vrednosti od 200 USD.

OSIGURANI SLUČAJ

Osigurani slučaj je događaj koji predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaćen osiguranjem.

Za razliku od rizika, koji predstavlja opasnost da će se desiti neki ekonomski štetan događaj ali ne i taj događaj, osigurani slučaj je zapravo realizacija rizika, odnosno ostvarenje tog događaja.

U opštim uslovima za osiguranje imovine daje se sledeća definicija osiguranog slučaja: (smatra se da je) u osiguranju stvari nastao osigurani slučaj onog trenutka kada se jedna od osiguranih opasnosti, iznenada i neočekivano, počela da ostvaruje na osiguranoj stvari i da je oštećuje.

Osigurani slučaj mora unapred da bude predviđen uslovima osiguranja.

Potrebno je dakle da bude predviđeno:

(1) vreme ostvarenja osiguranog slučaja;

(2) mesto ostvarenja osiguranog slučaja;

(3) uzročna veza između predviđenog događaja i štete koja se ostvarila;

(4) obaveza osiguranika kod nastanka osiguranog slučaja.

Vreme ostvarivanja osiguranog slučaja

. Osigurani slučaj može da se ostvari u jednom vremenskom trenutku, a može da traje u dužem vremenskom periodu.

Primer produženog nedeljivog osiguranog slučaja

projektni biro- rendgen aparat u bolnici. Koji će se momenat u ovim slučajevima prihvatiti kao

momenat nastupanja osiguranog slučaja?1. momenat nastanka uzroka štete (loš projekat, kvar

rendgen aparata); 2. momenat kada je izgrađen objekat odnosno kada je

bolesnik ozračen;3. momenat nastupanja štete (rušenje objekta, simptomi

bolesti); 4. momenat kada je utvrđena odgovornost i podneta tužba.

Mesto nastanka osiguranog slučaja

Ne postoji univerzalno pravilo u vezi sa tim gde može nastati osigurani slučaj.

Ako je npr. neko preduzeće iznajmilo drugom preduzeću mašine, one će tu biti i osigurane.

Uzročna veza između nastupelog događaja i predviđenih posledica

Uzročna veza mora da postoji između događaja i posledice događaja.

Recimo, ako je neka roba u skladištu osigurana od posledica oluje, a nije osigurana od poplava.

Obaveza osiguranika prilikom nastanka osiguranog slučaja

Obaveze osiguranika prilikom nastanka osiguranog slučaja su:

Obaveza prijavljivanja štete, Obaveza spasavanja i umanjenja štete.

Osiguranik je dužan da prijavi štetu u roku od tri dana od saznanja za njen nastanak.

Prijavom moraju biti obuhvaćene sve činjenice i okolnosti koje su relevantne za nastanak štete ( mesto nastanka , učesnici ...).

Na osiguraniku je da obezbedi dokaze potrebne za utvrđivanje obaveze osiguravača iz ugovora o osiguranju (polisu, zapisnik o nastaloj šteti, itd.), a na osiguravaču da pruži dokaze o činjenicama koje ga oslobađaju obaveze iz ugovora, to jest da je njegova obaveza isključena iz pokrića (na primer da ne postoji veza između upotrebe vozila i štete).

Osiguranik je dužan da preduzme sve da do štete ne dođe.