PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU · PDF filePRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU - Dokument stručne javnosti

PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU - Dokument stručne javnosti - A U T O R I: Srđan Dimitrijević, dipl.ecc (vođa stručnog tima) Donka Petković, dipl. ing. arh. Dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. Mira Rangelov, dipl. ing. arh. Dragana Madžarac-Savić, dipl. prav. Dragana Lazić, dipl.ing.arh. Gordana Mitić, dipl.ing.arh.

8//20

15

EPuS-Leskovac

8//2015

2

UVODNE NAPOMENE

Ovaj dokument predstavlja rezultat angažovanja stručne javnosti Leskovca na razrešavanju

dileme o daljoj sudbini lokalne sajamske građevine (“Okrugli paviljon”), što je aktuelizovano

predlogom većinskog vlasnika Leskovačkog sajma da se ova građevina ukloni, a na to mesto

sagradi stambeno-hotelski blok. S obzirom na javno pokrenutu i, od strane lokalnih donosioca

odluka, prihvaćenu inicijativu stručne javnosti da se ovaj predlog odbije, njeni nosioci su -

ohrabreni konstruktivnim odnosom lokalne vlasti prema ovom pitanju - nastavili da rade na

definisanju održivog rešenja i rezultat toga je ovaj preliminarni biznis plan. Dokument je urađen

u organizaciji EPuS-a Leskovac kao jednog od inicijatora ovih aktivnosti, a u skladu sa

relevantnim Smernicama Saveta Evrope i po metodologiji Priručnika za izradu i implementaciju

biznis planova za rehabilitaciju nepokretnih kulturnih dobara (redaktor H. Mikić).

SADRŽAJ

I VREDNOVANJE OKRUGLOG PAVILJONA I UTVRĐIVANJE NJEGOVOG ZNAČAJA 4 A. Pristup vrednovanju 4 B. Vrednovanje Okruglog paviljona 6

1) Opis i istorijat objekta 6 2) Istorijski značaj 9 3) Ambijentalna vrednost 10 4) Urbanistička vrednost 10 5) Estetski značaj 11 6) Naučno-istraživački značaj 12 7) Vrednost retkosti 12 8) Vrednost reprezentativnosti 13 9) Vrednost celovitosti 13

10) Socijalna vrednost 14 11) Simbolička vrednost 15 12) Društveni značaj 15 13) Vrednost autentičnosti 16

PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU

OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU

3

14) Vrednost izvornosti 16 II CILJEVI REVITALIZACIJE OKRUGLOG PAVILJONA 18

A. Opšti cilj 18 B. Specifični cilj 23

III AKTIVNOSTI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA REVITALIZACIJE 29 A. Gorući problemi 29 B. Aktivnosti 32

IV ANALIZA OKRUŽENJA, EKONOMSKO VREDNOVANJE I REVITALIZACIONI POTENCIJAL

39

A. Globalno, evropsko i nacionalno okruženje 39 B. Lokalno okruženje 46 C. Ekonomsko vrednovanje i revitalizacioni potencijal Okruglog paviljona 50 D. Finansijski aspekt 52

V. PRILOZI 54

SAŽETAK

Okrugli paviljon u Leskovcu predstavlja prvi u Evropi, a drugi u svetu objekat građen po rešenjima

jednog od pionirskih, revolucionarnih iskoraka u dizajnu i graditeljstvu, prepoznatom i

vrednovanom kao kulturno nasleđe XX veka (“Dorton Arena”, SAD). Uprkos izuzetnom društvenom,

istorijskom, estetskom i naučno-istraživačkom značaju ove građevine, te njenoj urbanističkoj,

ambijentalnoj, simboličkoj i socijalnoj vrednosti, kao i njenoj vrednosti retke, autentične, celovite,

reprezentativne i izvorne tvorevine ljudskih ruku, ovo kulturno dobro prepušteno je propadanju, a

njegov većinski vlasnik predlaže njegovo uklanjanje. Civilizacijsko-razvojna logika koju sledi

današnja generacija Leskovčana, već sama po sebi, opredeljuje drugačiju sudbinu ove izuzetne

građevine. Ona može i treba da bude iskorišćena za stvaranje održive konkurentske pozicije

Leskovca na globalnom tržištu lokacija, što je prvi, osnovni i najvažniji uslov za poboljšanje životnih

izgleda svakog pojedinca na ovim prostorima. Ona će to i biti, ukoliko bude revitalizovana u

kreativno-inovacioni centar, kao najdelotvorniji način da se iskoristi ono najbolje što je 8

milenijuma razvoja ljudskog života proizvelo na ovim prostorima, a to je – kreativni kapital

Leskovca. Analize pokazuju da globalno, odnosno evropsko okruženje, kao nikada do sada, pruža

šansu za razvoj kreativne ekonomije, ali i da nacionalno okruženje sve brže ide tim putem. Analize

takođe pokazuju da - ukoliko bi lokalni kreativni sektor podigao svoje učešće u lokalnoj

novostvorenoj vrednosti samo do nivoa nacionalnog proseka - Leskovac bi bio bogatiji za 28,8

miliona evra godišnje, uz indirektan uticaj na otvaranje oko 800 novih radnih mesta u

komplementarnim delatnostima. Prvi korak na tom putu predstavlja realizacija ovog biznis plana,

gde ulaganje od 750.000,00 evra donosi samoodrživost za građevinu, posao za stotinak ljudi u

realnoj ekonomiji, poboljšanje ekonomskih izgleda za ceo jug Srbije ……

4

I. VREDNOVANJE OKRUGLOG PAVILJONA I UTVRĐIVANJE NJEGOVOG

ZNAČAJA

A. Pristup vrednovanju

Kulturna baština predstavlja nasleđe fizičkih artefakata i nematerijalnih osobina neke grupe ili

društva, koje čini ostavštinu prošlih generacija i brižno se čuva u sadašnjosti kako bi bilo

ostavljeno u nasleđe za dobrobit budućim generacijama.1 Ona se neprekidno stvara, razvija,

reinterpretira i inspiriše savremeno stvaralaštvo, inovacije i razvoj kreativne privrede.2 Okvirna

kovencija Saveta Evrope o vrednosti kulturne baštine za društvo (tzv. Faro konvencija, 2005)

kulturnu baštinu određuje kao skup dobara nasleđenih iz prošlosti koje ljudi identifikuju,

nezavisno o vlasništvu, kao odraz i izraz svojih vrednosti, verovanja, znanja i tradicija koje su u

stalnom procesu evoluiranja. Ona uključuje sve aspekte okruženja koji proizilaze iz međusubnog

delovanja ljudi i mesta u vremenu. Kada je reč o materijalnoj kulturnoj baštini, ona uključuje

građevine i istorijske lokalitete, spomenike, artefakte i dr. što se smatra vrednim za budućnost

kao arhitektonski, arheološki, naučno ili tehnološki značajno kulturno delo. U tom smislu, Okrugli

paviljon Leskovačkog sajma svrstava se u građevinsko-arhitektonske objekte od posebnog

kulturnog značaja, koji je odgovarajućim Aktom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš3 svrstan

u nepokretna kulturna dobra.

Značaj kulturne baštine za ljudsko društvo u celini je nemerljiv, jer ona pre svega doprinosi

jačanju kulturnog identiteta pojedinca i društva u celini, unapređenju kulture i načina života i

uspostavljanju vrednosnog kontinuiteta sa tradicijom. “Kulturno nasleđe je čuvar kulturnih

kodova i arhetipova koji definišu autentično stvaralaštvo određenog prostora i smisao našeg

1 Današnje shvatanje kulturne baštine izraženo je u dvema UNESCO-vim konvencijama: konvenciji o zaštiti svetske kulture i prirodne baštine (1972) i Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine (2003). Sadržaj ovih konvencija nastao je dugogodišnjim radom multidisciplinarnih timova stručnjaka, a njihova važnost sadržana je u činjenici da su postale obaveznim dokumentima, ratifikovanim u većini država, uključujući i Srbiju. Kulturna baština se najčešće deli na: a) Materijalnu (fizičku) kulturnu baštinu koju čine izuzetne građevine (svetovne ili sakralne), spomrnici i materijalna umetnička dela; b) Nematerijalna kulturna baština koju čine usmene tradicije i izrazi, jezik, znanja i veštine koje se tiču prirode i svemira, društvene prakse rituali i svečani događaji, izvođačke umetnosti, tradicionalni zanati. 2 Priručnik za izradu i implementaciju Biznis plana za rehabilitaciju nepokretnih kulturnih dobara (po metodologiji Saveta Evrope), http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/BIZNIS_PLAN_za_rehabilitaciju_NKD_elektronska_verzija.pdf (23.06.2015) 3 Akt o uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i utvrđenim merama zaštite., 23.04.2010.

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/BIZNIS_PLAN_za_rehabilitaciju_NKD_elektronska_verzija.pdf

5

postojanja. Ono pruža inspiraciju za savremeno stvaralaštvo, inovacije i razvoj kreativne privrede.

Odgovoran odnos društva prema kulturnom nasleđu glavni je preduslov za razvoj kreativne ekonomije i

ključna komponenta međunarodnih odnosa”4.

Za društva i lokalne zajednice koje su suočene sa tranzicionim izazovima, očuvanje i zaštita

kulturne baštine – u ovom slučaju Okruglog paviljona u Leskovcu – predstavlja utoliko pre

jedinstvenu priliku da istorijski hod Leskovca ka slobodnom tržišnom društvu, tj. kulturi

individualne slobode, koji je posle drugog svetskog rata zadugo prekinut5 višedecenijskim

sistemskim, ideološko-političkim isključivanjem Srbije iz evropske civilizacije, dobije svoj snažan

i trajni impuls. Kao element kulturne baštine, Okrugli paviljon može da postane generator razvoja

kreativne ekonomije na jugu Srbije i, na toj osnovi, bitan faktor integrisanja ovog područja u

evropsko i globalno tržišno društvo. Njegovo oživljavanje na ekonomski održivim osnovama

otvara mogućnost za uspostavljanje jednog suštinskog, decenijama blokiranog, dijaloga između

donosioca odluka i građana, privatnog, javnog i civilnog sektora, prošlosti i budućnosti itd.

Uspostavljanje ovog dijaloga unutar lokalne zajednice od ključne je važnosti, jer je reč o onom

nivou odlučivanja na kome pojedinac jedino i može da doživi sopstveni život kao kvalitet.

U procesu zaštite Okruglog paviljona kao kulturnog nasleđa, obavezna je primena metodološki

ispravnog, logičnog i sistematičnog pristupa zasnovanog na opšte ustanovljenim principima

tehničke zaštite objekata graditeljskog nasleđa, posebno kada je reč o: principu očuvanja

autentičnosti objekta i njegovih vrednosti; principu stalnosti objekta na mestu na kojem je

sagrađen; principu dokumentarnosti i kontinuiteta rada; principu multidisciplinarne saradnje6. S

obzirom na to da važi kao pravilo, da stalno korišćenje predstavlja najbolji način za očuvanje

duhovnih vrednosti koje jedno kulturno dobro poseduje, revitalizacija Okruglog paviljona mora

da podrazumeva primenu: a) Principa kontinuiteta funkcija, tj. uključivanje graditeljskog nasleđa

u sve oblike društvenog i prostornog planiranja; i b) Principa odgovarajuće funkcije, tj.

4 Kulturno nasleđe – osnova razvoja kreativne ekonomije, H.Mikić, II Forum kreativne ekonomije, 07.11.2014. 5 Leskovac je do početka drugog svetskog rata važio za industrijsko i modernizacijsko uporište Balkana. Nakon drugog svetskog rata, sa uvođenjem sistema socijalnog inženjeringa, razvoj grada je sistemski blokiran, tako da danas Leskovac spada u nerazvijene delove zemlje, sa upola nižim BDP-em po stanovbiku u odnosu na nacinalni prosek. 6 Aladžić V. (2007), Opšti principi u primeni tehničke zaštite spomenika graditeljskog nasleđa, preuzeto sa http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/BIZNIS_PLAN_za_rehabilitaciju_NKD_elektronska_verzija.pdf (23.06.2015)


6

određivanje primerene nove funkcije. Na toj osnovi, ostvaruje se primarni cilj očuvanja i zaštite

kulturnog nasleđa, a to je zadržavanje njene istorijske autentičnosti i integriteta7.

Kada je reč o Okruglom paviljonu, primena ovih principa utoliko je olakšana, što je reč o dobru

čija namena nije prestala, niti je prevaziđena savremenim načinom života. Naprotiv, savremeni

razvoj, globalizacija u formi tržišnog društva, aktuelnost evropskih integracija i reformski

imperativ zemlje, multiplicirali su značaj mogućnosti koje su vezane za egzistenciju ovakvih

objekata. Imajući to u vidu, kao logična mera u funkciji ostvarenja kontinuiteta postojanja ovog

graditeljskog nasleđa nameće se njegova revitalizacija8. U konkretnom slučaju, reč je o postupku

koji posmatra kulturno dobro kao celinu i u njemu rešava postojeće funkcionalne probleme, ne

postavljajući sebi ograničenje koje svodi funkciju objekta isključivo na njegovu dotadašnju

funkciju. Iskusta pokazuju, da je primena ovog postupka dala posebno dobre rezultate prilikom

obnavljanja i oživljavanja napuštenih kulturnih dobara. U tom smislu, cilj revitalizacije nije samo

obnova i oživljavanje zapostavljenog kulturnog dobra, nego i uspostavljanje veza i ravnoteže

između starih i novih urbanih tkiva.

B. Vrednovanje9 Okruglog paviljona

Značaj kulturnog nasleđa ogleda se u njegovim vrednostima, te je iz tog razloga razumevanje i

artikulisanje ovih vrednosti od suštinskog značaja. Obeležja koja Okrugli paviljon kvalifikuju kao

kulturno dobro ispunjavaju sledeće kriterijume:

Okrugli paviljon Leskovačkog sajma nalazi se u onom delu Leskovca koji predstavlja istorijsko

jezgro grada10. Kao javni prostor, ovaj deo grada počinje da dobija svoju fizionomiju od kraja

XVIII veka, kada je tadašnja turska vlast prepoznala njegov javni značaj i odlučila da se na tom

mestu sagradi Šašit-pašin saraj (1790) - najreprezentativnija građevina tog doba na ovim

7 Isto kao pod 2, str.27. 8 Isto kao pod 2, str. 28 9 Thorsby, D. (2001), Economics and Culture, Cambridge University Press, prema Biznis plan za rehabilitaciju nepokretnih dobara, H. Mikić, str.30 http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/BIZNIS_PLAN_za_rehabilitaciju_NKD_elektronska_verzija.pdf, preuzeto 24.06.2015. 10 Prema arh. D. Petković Leskovac – Biografija grada, Leskovac, Istorijski arhiv, Surdulica – Delux print, 2014.

1) Opis i istorijat objekta


7

prostorim (porušena 1892. godine). Današnji urbanističko-planski tretman ovog dela grada

počinje da se oblikuje od kraja XIX veka, kada je plan za rekonstrukciju grada bio poveren

austrijskom inženjeru Vilhelmu Baderu11. U skladu sa tim planom, na temeljima Šašit-pašinog

saraja sagrađena je 1892. godine zgrada čuvene Leskovačke „realke“, koja je porušena u

savezničkom bombardovanju grada (1944), da bi na tim istim temeljima, delom bila sagrađena

zgrada današnje Leskovačke gimnazije, a delom i sam Okrugli paviljon. Čitavu ovu urbanističku

celinu, kao deo grada namenjen obrazovanju, umetnosti, odmoru i zabavi, upotpunjavao je

gradski park i nekadašnji „Sokolski dom“12 (današnje pozorište), što je svih odih decenija, sve do

današnjih dana, u smislu namene predstavljalo urbanističko-plansku konstantu u prostornom

razvoju grada.

Sam Okrugli paviljon, koji je sagrađen tokom 1958-1959, predstavlja prvi u Evropi, a drugi13 u

svetu objekat građen po rešenjima jednog od pionirskih, revolucionarnih iskoraka u dizajnu i

graditeljstvu, prepoznatom i vrednovanom kao kulturno nasleđe XX veka, čiji je idejni tvorac

američki arhitekta poljskog porekla Metju Novicki. Građevinu u Leskovcu projektovao je 1958.

godine projektantski tim građevinskog preduzeća “Rad” – Beograd, pod vođstvom inžinjera

Nikole Stakića.

Dorton Arena Okrugli paviljon u Leskovcu

11 Isto kao pod 10. str. 55 12 Isto kao pod 10. 13

Prvi objekat koji je sagrađen po rešenjima M. Novickog je „Dorton Arena“, SAD, Severna Karolina. Objekat je građen u periodu 1949-1953

8

Građevina je smeštena u okviru sajamskog kompleksa površine 1ha 3 ara 50 m2, što je dato kako

sledi:

Paviljon je lociran u istočnom delu Sajamskog kompleksa. Nosači, dve nagnute - ukrštene

hiperbole u osnovi formiraju kružnu halu prečnika oko 60,00m (spoljne mere). Masivne stope

ukrštenih lukova su orijentisane u pravcu sever – jug, a najviše tačke lukova su na zapadnoj i

istočnoj strani. Čelični kablovi šire se u dva suprotna pravca i formiraju krov u obliku sedla.

9

Armiranobetonski, snažni, a vitki stubovi promenljivih visina podupiru lučne nosače. Fasadna

platna čine opekom ozidani parapet visine oko 180 cm i staklene površine u bravariji do lučnih

nosača. Parapet je ozidan naknadno. Po projektu je bilo predviđeno pokrivanje bakrom, ali je hala

pokrivena pocinkovanim limom. Plafon je rešen limenim pločama u metalnoj mreži.

Galerija je izvedena u vidu kružnog prstena u širini od 8,00m nezavisno od osnovne konstrukcije,

sa dva stepenišna kraka na severnoj, odnosno južnoj strani hale. Glavni ulaz u halu nije naglašen,

a nalazi se na zapadnoj strani prema pešačkom platou.

Ukupna korisna površina samog objekta iznosi 3440,00 m2, od čega prizemlje objekta obuhvata

2375,00 m2, a galerija 1065,00 m2. Površina krova iznosi oko 3000,00 m2, površina zidnog dela

fasade – 340,00 m2, a zastakljenog dela fasade – 1700,00m2. Kao imovina Leskovačkog sajma,

objekat je prodat na aukciji 2007. Godine

Radi se o kulturnom dobru koje je kao sajamsko mesto istorijski važno zbog svoje suštinske

povezanosti sa identitetom Leskovca kao mestom slobodne tržišne razmene, kao “centrom

akumulacije”14 proizvoda, informacija, sećanja, ideja …. Ceo istorijski razvoj ljudskog života, što

na ovom mestu traje preko 8000 godina, predstavlja zapravo progresivan hod jedne lokalno

definisane grupe koja se uzdiže ka održivom pozicioniranju na globalnom tržištu lokaliteta kroz

specijalizovanje za slobodnu razmenu ekonomskih dobara u procesu teritorijalne podele rada.

Prvobitne, sporadične, pojedinačne razmene ekonomskih dobara vremenom su prerastale u

velika pijačna dešavanja, ova u nadaleko poznate, međulokalne i međuetničke panađure, da bi

14

Mediji i grad – Doprinos definiciji urbanog kvaliteta, D. Pavlović, doktorska disertacija, Firenca, 1998, str 21

2) Istorijski značaj

10

ceo taj istorijski proces od ovog lokaliteta načinio mesto pogodno za organizovanje berze,

industrijskih izložbi, međunarodnih sajamskih manifestacija itd. U godinama između dva svetska

rata, kada je sistem omogućavao puni razmah privatne inicijative, ovaj grad – koji se kao deo

tadašnje Vardarske Banovine našao u središtu tržišnog razvoja multietničke ekonomije Srba,

Albanaca, Makedonaca, Bugara i Grka - bukvalno je razvojno “eksplodirao”, te stekao epitet

“Srpski Mančester”.

Izgradnja Okruglog paviljona u ulozi sajamskog odredišta, tj. lokalnog „prozora“ u tržišno

društvo, predstavljala je samo logičan ishod tog procesa, koji je pokazao svoju vitalnost i snagu

uprkos antitržišnim rešenjima koja su u međuvremenu stupila na snagu. Danas ovakva mesta -

koja su sopstveni način života zasnovala na primeni univerzalnih, civilizacijskih pravila o

neprikosnovenosti privatne svojine, slobodi ugovaranja i odgovornosti za preuzete obaveze -

predstavljaju globalne svetionike ljudskog napretka.

Okrugli paviljon, koji predstavlja svojevrsni hram kreativnog društva, svojim postojanjem i

funkcionisanjem doprinosi ne samo osvetljavanju istorijskih razvojnih trendova, već i

sagledavanju i ostvarenju razvojnih mogućnosti koje sa sobom, kao zametak budućnosti, nosi

upražnjavanje kulture individualne slobode, kulture poštovanja univerzalnih vrednosti i kulture

pravila. Istorijski značaj ovog objekta utoliko je veći, što je reč o kulturnom sadržaju nastalom na

talasu milenijumske životne dinamike: kao izraz postojanosti duha preduzimljivih ljudi iz kojih

njihovo duhovno nasleđe govori na način primeren budućnosti, uprkos višedecenijskom životu u

sistemu bez budućnosti. Već sama činjenica da je Okrugli paviljon sagrađen krajem 50-tih godina

prošlog veka, tj. u veme sistemskog i sistematskog urušavanja svega onoga na čemu je Leskovac -

i njemu slični urbani lokaliteti - stvaran kroz istoriju, govori upravo o tome: da je kultura slobode

istorijski gledano nepodjarmljiva i – bez alternative.

Okrugli paviljon sadrži visok stepen atraktivnosti svog doživljaja. Nasuprot ostalom

građevinskom nasleđu iz vremena soc-realističke arhitekture, koje svojom stereotipnošću i

glomaznošću deluje pasivizirajuće na pojedinca,, izaziva u njemu osećaj izgubljenosti u prostoru,

čini ga minornim, bespomoćnim, ovde je reč o objektu koji svojim izgledom raspaljuje maštu,

3) Ambijentalna vrednost

Ambijentalna vrednost

11

izaziva uzbuđenje, poziva na dijalog, podstiče komunikaciju, uključuje u interakciju, usađuje

ponos na dometete ljudskog majstorstva. Upravo to je ono, što je iz godine u godinu, decenijama

unazad, privlačilo i okupljalo, na ovom mestu u Leskovcu: japanske izlagače novih tekstilnih

tehnologija i italijanske magove mode; nemačke lidere produktivnosti i preduzetnički

orijentisane državne firme iz nekadašnje Čehoslovačke; domaće prizvođače željne tržišnog

dokazivanje i milione posetilaca iz zemlje i inostranstva koji su, odazivajući se na sopstenu

potrebu za autentičnim doživljajem i zadovoljavajući je, utirali put onome što se danas zove

„ekonomija doživljaja“.

U konkretnom slučaju, reč je objektu koji pokazuje sklad organizovanog života u naseobini.

Smešten je u centralnom delu grada, koji iza sebe ima viševekovnu artikulaciju u javni prostor.

Svojom ulogom „prozora“ u globalno tržišno društvo, što je metaforički posmatrano suština

sajamskih manifestacija, ovaj objekat pokazuje želju i sposobnost njegovih tvoraca da naprave

iskorak u teritorijalnoj podeli rada, planski opredeljujući delove urbanizovanog prostora za

specijalizovanu namenu – u konkretnom slučaju za unapređenje slobodne tržišne razmene.

Ova građevina doprinosi vitalnosti grada, time što svojim postojanjem obezbeđuje bar tri vitalne

karakteristike gradu, a to su: a) Memorija; b) Akumulacija (pre svega informacija); c)

Monumentalnost. U konkretnom slučaju, reč je o odrednicama grada kao takvog, koje su u

Leskovcu proteklih decenija već ozbiljno dovedene u pitanje. Memorija i monumentalnost su

karakteristike koje nestaju u Leskovcu, a sa njima i vitalnost I identitet grada.

Takođe, Okrugli paviljon doprinosi slici grada uopšte. Kao svojevrsna građevinska

materijalizacija slobodne društvenosti, ovaj objekat priča svoju priču o ljudskom, urbanom hodu

ka pristojnosti, individualizmu, pluralizmu, kosmopolitizmu, toleranciji, otvorenostii,

razotkrivajući svu mučninu, jad i pustoš koju za sobom ostavljaju kolektivizam, jednoumlje,

provincijalizam, isključivost, zatvorenost. Svojim izgledom, ovaj objekat govori o tome da grad, sa

svojim “slabo” kontrolisanim strukturama i situacijama, predstavlja zapravo atraktivnu arenu za

sve one koji traže nešto više od ideala jednostavne, monolitne, puritanske zajednice i autoritarne,

kolektivističke ideologije. U tom smislu, kao urbanistička vrednost, Okrugli paviljon šalje već

4) Urbanistička vrednost


12

skoro šest decenija lokalnu poruku svetu da gradovi jesu izvorišta i transmisioni centri novih

ideja, kulturnih trendova, mode i raznih promena u ponašanju ljudi, uzbudljiva mesta življenja,

permanentne pozornice na kojima su pojedinci istovremeno i glumci i gledaoci. Postojanje ovog

kulturnog dobra predstavlja neporeciv dokaz da kosmopolitsko i lokalno mogu da koegzistiraju,

da grad ne može biti proizvod socijalnog inženjeringa, a da urbanizam ne mora egzistirati kao

permanentna restrikcija na delu, tj. da može da egzistitra i kao kreativnost u trendu.

Okrugli paviljon predstavlja nadgradnju pionirskog eksperimenta betonske parabolične

konstrukcije i kontinuirane funkcionalnosti, realizovanog na primeru „Dorton Arene“ (SAD,

Severna Karolina, 1949-1953). Radi se o tipu zgrade koji nosi epitet „genijalne gradnje“ i koji je,

po ocenama stručnjaka, jedan od ključnih za svetsku arhitekturu XX veka. Okrugli paviljon je

arhitektonsko-građevinski poduhvat inspirisan idejama arhitekte Metjua Novickog i njegovog

čuvenog dela koje predstavlja revolucionarni iskorak u dizajnu i jedan od najranijih primera

kombinacije sila tenzije i kompresije u arhitekturi. Ono što ovaj tip zgrade čini jedinstvenim, to je

viseća parabolična struktura čiji unutrašnji prostor predstavlja rezultat retko viđenog spoja

arhitekture i inženjerstva. Noseća konstrukcija ovog objekta predstavlja parabolu sa visećim

krovom, koja je sagrađena od betona i čelika, a laki sloj koji je pokriva sastoji se se od stakla i

metala. Dva ukoso ukrštena parabolična svoda oblikuju glavni strukturalni element građevine. Na

krajevima lukova ispod površine zemlje, elementi od prenapregnutog čelika spajaju se u obliku

makaza. Laki materijali od koji su napravljeni zidovi i krov, obujmljuju, ali ne skrivaju ovu

paraboličnu konstrukciju. Unutrašnjost objekta je idealna za izložbene aktivnosti, a veliki

galerijski prostor, sem što povećava korisnu površinu, omogućava upečatljivu dinamiku u

prostoru i povezivanje sadržaja na subjektivno impozantan način.

Postojanje ovog kulturnog dobra imalo je snažan pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih

vrednosti svega onoga što je, kada je o Leskovcu reč, sublimisano u nazivu „Srpski Mančester“.

Izvesno je da bi sam Leskovac, bez postojanja jednog ovakvog objekta, doživeo ubrzanu

5) Estetski značaj


6) Naučno-istraživački značaj


13

ideološku-političku amputaciju samosvesti o lokalnom privrednom i građanskom uzletu između

dva svetska rata. Takođe, objekat koji je idejno osmišljen, projektovan i izgrađen kreativnom

primenom najvrednijih dostignuća zapadne arhitekture i građevinarstva toga vremena, i kao

takav stavljen u funkciju promocije slobodne tržišne razmene, predstavljao je svih decenija svog

postojanja svojevrsni orijentir svim onim domaćim privrednicima koji su imali potencijala da,

sem partijske poslušnosti, unesu u svoj posao i dimenziju preduzetničkog. Već sama po sebi, ova

tema sadrži izazov koji ovaj objekat čini vrednim i u ovom, naučno-istraživačkom smislu. U tom

kontekstu, naučno objašnjenje zahteva već i samo pitanje o tome, kako je bilo moguće da se u

jeku uništavanja dotadašnjeg građanskog društvenog sistema, tj. ustanovljenja socijalnog

inženjeringa kao svevažećeg principa društvenosti, na jednom lokalitetu kao što je Leskovac

izgradi nešto poput Okruglog paviljona. Kad je reč o naučnoj i, uopšte, obrazovnoj vrednosti

projekta, treba istaći da su se, u proteklim decenijama, generacije i generacije studenata

arhitekture u zemlji i svetu osposobljavale za bavljenje ovom strukom – upravo izučavajući

primer Okruglog paviljona.

U pitanju je drugi po redu u svetu, a prva svetska verzija prototipskog poduhvata, koji je

obeležio svetsku arhitekturu XX veka. Prvi je, kao što je već pomenuto, čuvena Dorton Arena

(USA, Severna Karolina), koja je dobila priznanja i brojne nagrade15 širom sveta. a ubrzo posle

Okruglog paviljona sagrađena je u periodu od 1959 do 1967. godine slična građevina u San Uan-

u (Francuska), koja je 2007. uneta u spisak istorijskih spomenika kao kulturno nasleđe XX veka.

Već sama činjenica da je u istoriji svetskog graditeljstva napravljeno veoma malo ovakvih

objekata, govori o tome da je u konkretnom slučaju reč o kulturnom dobru koje predstavlja

izuzetno redak poduhvat i da je reč o nečemu što daje snažan kulturni pečat ne samo lokalitetu

na kome se nalazi, već i celoj zemlji, pa i samom evropskom kulturnom prostoru. Kulturni

tretman koji je stekao sličan objekat u Francuskoj, predstavlja najbolju moguću ocenu vrednosti i

15 Ova konstrukcija dobila je prvu počasnu nagradu Američkog instituta za arhitekturu 1953. godine. Udruženje arhitekata u Njujorku zgradi je dodelilo "Zlatnu medalju za inžinjerstvo". Fotografije i maketa arene bili su izloženi na Međunarodnoj izlozbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti i moderne arhitekture 1957. godine. Pojavljuje se 1957. godine u stogodišnjem izdanju Američkog instituta arhitekata kao jedna od deset zgrada dvadesetog veka za koju se očekuje da ce izvršiti najznačajniji uticaj na američku arhitekturu u budućnosti.

7) Vrednost retkosti


14

samog Okruglog paviljona, kada se on vrednuje sa aspekta retkosti. Treba istaći i to, da je ovo

kulturno dobro jedino tog tipa, koje je nastalo u sistemima u kojima je, kada je reč o urbanitetu,

grad koncepcijski tretiran kao predmet socijalnog inženjeringa.

Ovo kulturno dobro predstavlja onu vrstu arhitekture i graditeljstva koji zadovoljavaju najviše

standarde majstostva, kreativnosti i profesionalnosti. Istovremeno, to je i uzor umetničke

smelosti, osećaja za prostor, smisla za sklad. Sazdan na principima harmonije, simetrije,

proporcije, Okrugli paviljon predstavlja reprezentanta antičkog duha, koji je preko uticaja na

renesansu i klasicizam, pronašao svoj put do savremenosti, otelotvorujući se i u arhitekturi

samog ovog zdanja. S obzirom da je reč o graditeljstvu nastalom u okviru sistema socijalnog

inženjeringa, ovaj objekat predstavlja i svojevrsnog reprezentanta lokalnog prkosa

ideologizovanoj arhitekturi, nemirenja sa ideološko-političkim nasiljem nad estetikom, otpora

svakom ukalupljivanju, stereotipizaciji, unifikaciji ljudskog duha.

Okrugli paviljon predstavlja jedinstven spoj funkcije i oblika. Objekat je sagrađen da bi:

povezivao i okupljao ljude slobodne volje iz celog sveta, koji žele da razmenjuju proizvode i

usluge; simbolizovao toleranciju za novo, različito, interkulturalno; promovisao sposobnost,

talenat, veštinu, kreativnost, inovativnost; omogućavao efikasnu koordinaciju ekonomskih

interesa; omogućavao prepoznavanje najproduktivnijih, najkonkurentnijih, najboljih i učenje i

korekciju onih manje konkurentnih. Oblik sedla, tj. hiperboličkog paraboloida, u kojem egzistira

ovaj objekat, vizuelno poručuje da su „u sedlu“ svi oni koji koriste njegove funkcije.

8) Vrednost reprezentativnosti


9) Vrednost celovitosti


15

Imajući u vidu imperativ reformskih promena, koji danas suštinski određuje Srbiju, ovaj aspekt

vrednosti Okruglog paviljona nameće se možda i kao najznačajni od svih koji su ovim povodom

navedeni. Namenjen oblikovanju tržišnog društva - čiji razvoj predstavlja prvi, osnovni i

najvažniji uslov održivosti ljudskog života na ovim prostorima – ovaj objekat svojim postojanjem

zapravo doprinosi otklanjanju ključnog uzroka višedecenijskih razvojnih posrtanja Srbije, a

to je: sistemsko isključivanje zemlje iz evropske i svetske tržišne civilizacije. Doprinoseći jačanju

tržišnog mehanizma, funkcionisanje Okruglog paviljona dinamizira reformske promene u zemlji,

ili, što je isto, sužava prostor za plasiranje neprincipijelnih interesa. Ostvarujući ovu svoju

funkciju, ovo kulturno dobro uspostavlja kontinuitet sa Srbijom iz vremena kada je zemlja, u

sistemskom smislu, egzistirala kao integralni deo građanske Evrope sazdane na privatnoj svojini,

slobodi ugovaranja i poštovanju preuzetih obaveza. Svojim postojanjem, objekat doprinosi

shvatanju prirode slobodne tržišne razmene kao temeljnog oblika društvenosti. Njegovo

upražnjavanje, koje predstavlja čin u kome se ljudi rukovode istim sredstvima, a ne istim

ciljevima, obezbeđuje mirnu koegzistenciju pojedinaca, čak i onih koji se u sopstvenom životu

rukovode krajnje različitim, pa i međusobno isključujućim, ciljevima. Omogućujući pojedincu

uključivanje u tržišni proces na dobrovojnoj osnovi, ovaj objekat povezuje sve one koji su

spremni da preuzmu odgovornost za sopstvene postupke; koji su izabrali razvoj ličnog integriteta

i identiteta kao osnov za izgradnju sopstvenih odnosa sa društvenim okruženjem; koji su ugradili

sebe u razvoj „Srpskog Mančestera“ i sve slične entitete u zemlji i svetu.

Oblik hiperboličkog paraboloida Okruglog paviljona, koji je zapravo oblik sedla, predstavlja

vizuelnu poruku njegovih tvoraca da čovek sopstvenu egzistenciju treba da gradi kao neko ko

je u stanju da bira, ko je ponajviše ono što jeste birajući, a ne bivajući izabran, ko je tragač za

ciljevima, a ne samo za sredstvima, ko je izabrao da bude jahač, a ne konj. Po svojoj funkciji,

Okrugli paviljon simbolizuje slobodno preduzetništvo, odnosno ekonomski sistem zasnovan na

10) Socijalna vrednost


11) Simbolička vrednost


16

dobrovoljnoj razmjeni roba i usluga, u kojem ljudi sami odlučuju o svojim ekonomskim poslovima,

izborom gdje će da rade, u šta će da investiraju, na koji način će da potroše ili sačuvaju plodove svoga

rada, i sa kim će da trguju. U svom političkom značenju, ovaj objekat simbolizuje političku samosvest

lokalne vlasti, njenu sposobnost da prepozna civilizacijsku suštinu lokalne zajednice čijim javnim

poslovima upravlja i spremnost te vlasti da deluje u interesu afirmacije i promocije te suštine. U svom

socijalnom značenju, Okrugli paviljon simbolizuje proces prerastanja zajednice u društvo, proces u

kome se manje grupe - poput grupe nekadašnjih leskovačkih preduzetnika - integrišu u obuhvatniji

evropski i svetski poredak tržišnog društva kroz slobodno kretanje pojedinaca između grupa povezanih

pravilima, a ne prinudom. Kao kulturno dobro, ovaj objekat simbolizuje kulturu slobode. On govori o

tome da je sloboda produkt civilizacije, produkt koji je pojedinca oslobodio okova male grupe i učinio

ga građaninom sveta, u istorijskom procesu koji je uspostavio pravila tamo gde su važile naredbe i

samovolja, u procesu koji je omogućio da pojedinac svoje sopstvene sposobnosti koristi za svoje

sopstvene ciljeve.

Za građane Leskovca Okrugli paviljon predstavlja zajedničko sećanje na dane sajamske

manifestacije, kada je grad postajao svet u malom. Istovremeno, reč je o objektu koji svojim

izgledom pobuđuje kod njih snažan osećaj ponosa na jedno graditeljsko i arhitektonsko

savršenstvo koje je nastalo njihovom zaslugom, i koje se nalazi u njihovom zajedničkom,

gradskom dvorištu. Ono što je proteklih godina učinilo da ovaj objekat postane snažan faktor

društvene kohezije lokalne zajednice, to je zajednički osećaj poniženja koji je izazvala njegova

privatizacija 2007 godine. Ne pitajući građane Leskovca, niti ulazeći u dublju procenu značaja

ovog objekta, tadašnja vlast prodala je većinsko vlasništvo nad firmom „Leskovački sajam“ (kojoj

pripada i Okrugli paviljon), kao da je reč o prodaji sekundarnog otpada. Doživljeno poniženje

utoliko je veće, što, kada su sajmovi u Srbiji u pitanju, niti jedan od aktuelnih sajmova u zemlji

nema ni približno reprezentativni objekat poput Okruglog paviljona, ali je Leskovački sajam

jedini privatizovan. Suočavanje sa postupkom koji se kosi sa zdravim razumom, povezalo je

građane Leskovca zajedničkim i snažnim doživljajem, koji se, međutim, nije sveo na revolt. Ono

što je usledilo nakon toga (nedomaćinsko gazdovanje objektom, njegovo zapuštanje i propadanje,

ograđivanje objekta žicom za kokošarnike, predlog za uklanjanje objekta od strane većinskog

12) Društveni značaj objekta

17

vlasnika itd.) učinilo je da sudbina ovog kulturnog dobra postane predmet zajedničke brige

lokalne vlasti i građana, a pre svega povod za pokretanje javnog dijaloga, stvaranje društvene

mreže, sučeljavanje međugeneracijih perspektiva, predstavljanje i razmenu ideja za rešavanje

ovog problema itd.

Okrugli paviljon je originalno kulturno dobro. Ono predstavlja originalnu16 primenu principa i

metoda arhitektonskog stvaralaštva i jedinstven spoj naučnog i umetničkog tretiranja

arhitektonskog prostora, njegove forme i funkcije, njegove poruke, veze sa okolinom i značenja.

Kao graditeljski poduhvat, ovaj objekat predstavlja primer vrhunskog majstorstva, inženjerskog

znanja i veština. Već sama činjenica da je reč o primeru društvene arhitekture koji se izučava na

fakultetima širom sveta govori o njegovoj izvornosti i samosvojnosti.

Objekat, koji je van funkcije već desetak godina, postoji u svom originalnom izdanju. Njegova

najveća vrednost je u njegovom atraktivnom izgledu, što je sačuvano uprkos zapuštenosti i

propadanju.

16 “Može se napomenuti da autentičnost nije opšte prihvaćena vrednost jer ona je izraz kulturne prakse Zapadne civilizacije koja je opsednuta idejom originalnosti što nije slučaj i u drugim kulturnim praksama (npr. kineskoj). Osim toga, u literaturi postoji široka rasprava o tome da li je autentičnost jedan od važnih kriterija prilikom utvrđivanja prioriteta u zaštiti kulturne baštine. No mi je ovde izdvajamo jer autentičnost je jedan od važnih kriterija prilikom utvrđivanja prioriteta u zaštiti kulturne baštine, kao što jr npr. UNESCO-ova lista svetske baštine”, Biznis plan za rehabilitaciju nepokretnih dobara, str. 31

13) Vrednost autentičnosti

14) Vrednost izvornosti

18

II. CILJEVI REVITALIZACIJE OKRUGLOG PAVILJONA

A. Opšti cilj

Danas u svetu važi kao pravilo da tamo gde nema konkurencije, nema ni razvoja. To znači da

životni standard građana Leskovca, kao i građana svakog drugog mesta u svetu, neposredno

zavisi od konkurentnosti firmi i preduzetnika koji posluju na lokalnoj teritoriji. Koliko će oni biti

uspešni u tome, to pre svega zavisi od toga da li oni svoj nastup na tržištu zasnivaju na

inovacijama i traganju za strateškim razlikama, dakle onome što ih čini jedinstvenim,

drugačijim, ili pak na tradicionalnim faktorima poslovanja (jeftina radna snaga, kapital, prirodni

resursi), koji ih čine manje prepoznatljivim, što prati sve one koji se u svom poslovanju oslanjaju

na ono što je svakome lako i brzo dostupno.

U tom nastojanju, oni svoju konkurentsku poziciju stvaraju i održavaju u okviru jednog veoma

lokalizovanog procesa u kome je kvalitet lokalnog poslovnog okruženja od suštinske važnosti za

njihov konkurentski uspeh. Ovo pogotovo imajući u vidu da je osnova za njihovo konkurisanje

proteklih decenija sve više skretala ka upotrebi znanja, informacija i inovativnih ideja, čime je

značaj lokalnog poslovnog okruženja postao presudan za njih. Razlog za to je krajnje jednostavan.

Trend sve većeg oslanjanja na kreativizaciju poslovanja u okviru jednog, po prirodi stvari,

lokalno dimenzioniranog procesa, vodi - opet po prirodi stvari - sve većem isticanju razlika u

lokalnim vrednostima, običajima, privrednim strukturama, kulturnom nasleđu, lokalnoj istoriji i

brojnim drugim lokalnim specifičnostima. Ispostavlja se da, mada živimo u eri globalne

konkurencije, gde privredi stoje na raspolaganju brz transport i komunikacije, lokacija i dalje

predstavlja faktor od presudnog značaja za konkurenciju.

Doprineti stvaranju održive konkurentske pozicije Leskovca na globalnom tržištu lokacija.

O p š t i c i l j

19

Pri tome, mora se imati u vidu da se konkurencija među lokacijama poslednjih decenija

preusmerila s komparativne prednosti zasnovane na nižim faktorskim troškovima (radna snaga,

sirovine, kapital, infrastruktura), na jedan širi pristup konkurentnosti poznat kao -

„konkurentska prednost“17. U suštini, ovde je reč o onoj formi konkurentnosti lokacije koja se ne

zasniva na dostupnosti jeftinih utrošaka ili na samoj veličini kompanije, već na inovacionom

procesu koji vodi produktivnijem korišćenju utrošaka. Na delu je globalan proces koji trajnu

prednost lokacije obezbeđuje stvaranjem ambijenta u kome firme i preduzetnici mogu da

neprekidno inoviraju i unapređuju način sopstvenog konkurisanja, tj. da ga podižu na onaj nivo

koji omogućava rast produktivnosti i realan porast zarada i životnog standarda lokalnog

stanovništva. U takvim okolnostima, veličina lokalnog tržišta postaje mnogo manje značajna od

sposobnosti da se prodre na mnogo veće tržište. Brojni uspesi talentovanih mladih ljudi iz

Leskovca, koji su napustili svoj grad u potrazi za mestom u svetu koje im omogućava da se iskažu,

pokazuju ponajviše to da su oni mogli da prodru na svetsko tržište i iz Leskovca, da ih je grad

podržao u njihovim inovativnim idejama.

Za sam Leskovac, ovakav razvoj predstavlja izuzetnu šansu da sopstvenu lokaciju, koja sadrži

suštinske konkurentske prednosti, stavi u fukciju jačanja konkurentnosti firmi i preduzetnika koji

posluju na ovoj teritoriji. Pri tome, s obzirom na činjenicu da konkurentnost lokalnih firmi i

preduzetnika danas presudno zavisi od kvaliteta lokalnog poslovnog okruženja, a ne od

delatnosti kojima oni pripadaju, ono što je bitno, to je stvoriti takvo lokalno okruženje koje

svakoga od njih podržava u nastojanju da bude kreativan, inovativan, drugačiji. Povezivanje

globalno atraktivnog izgleda sajma sa globalno perspektivnom funkcijom izložbeno-poslovnog

prostora kreativne ekonomije, može za Leskovac da predstavlja ono što je 1939. godine za

krizom izmučeni Njujork predstavljao njegov “Svetski sajam kreativnosti i inovacija”.18

17 Koncept konkurentske prednosti uveo je u upotrebu M. E. Porter u svojim brojnim naučnim radovima. Ključni elementi ovog koncepta su da je konkurencija „dinamična i zasniva se na inovacijama i traganju za strateškim razlikama“, O knoknurenciji, M. E. Porter, FEFA, Beograd, 2008 18 Prva izložba u svetu posvećena budućnosti kroz predstavljanje kreativnih ideja i inovacija i sa porukom „Evo materijala, ideja i snaga za rad u našem svetu. Ovo su alati sa kojima svet sutrašnjice može biti stvoren...“ Ideja za organizovanje jedne ovakve manifestacije potekla je 1935 godine, u jeku Velike depresije, od grupe američkih biznismena. Sajam je zabeležio 44 miliona posetilaca. Na sajmu je izložena Vestinghausova vremenska kapsula koja može da bude otvorena tek za 5000 godina, Vremenske kapsule sa tekstovima Ajnštajna i T. Mana, milioni stranica teksta na mikrofilmu itd. https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&rlz=1C1CHMO_srRS588RS588&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=who%20are%20the%20most%20famous%20fairs%20of%20creativity%20and%20innovation%20in%20the%20world Preuzeto 04.07.2015.

https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&rlz=1C1CHMO_srRS588RS588&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=who%20are%20the%20most%20famous%20fairs%20of%20creativity%20and%20innovation%20in%20the%20world




20

Jedna od suštinskih konkurentskih prednosti Leskovca je njegovo kulturno nasleđe XX veka

oličeno u globalno vidljivom Okruglom paviljonu: kulturnom dobru koje predstavlja emanaciju

identiteta grada kao tržišnog mesta, kao reprezentanta kulture individualne slobode, kao primera

uspešnog lokalnog pristupa konkurentnosti, kao dostignuće lokalnog kreativnog kapitala19.

Leskovac nije nastao i opstao kao administrativno mesto, već u spontanom ekonomskom procesu

teritorijalne podele rada, razvijajući se kao tržišno mesto koje pruža šansu za nadmetanje

najboljih. Pri tome, činjenica da je razvoj ovog lokaliteta u dimenziji konkurentnosti sistemski

blokiran u poslednjih 7 decenija, ne znači da je, u konkretnom slučaju, reč o beznadežnoj

konkuentskoj poziciji ove lokacije, već samo to, da uspostavljanje kontinuiteta sa vremenom

visoko-konkurentnog razvoja “Srpskog Mančestera” predstavlja izazov na koji se može adekvatno

odgovoriti, između ostalog i revitalizacijom Okruglog paviljona.

U odgovoru na taj izazov, uspostavljanje lokalnog razvojnog okvira za stvaranje održive

konkurentske prednosti Leskovca na globalnom tržištu lokaliteta treba da zadovolji dva uslova:

1) Uspostavljanje kontinuiteta sa onim što je omogućavalo viševekovni hod grada ka njegovom

pozicioniranju u tržišnom društvu, a to je - sposobnost za generisanje i implementaciju

inovativnih ideja; i 2) Povezivanje sa globalnom ekonomijom na segmentu koji pruža najbolje

izglede za stvaranje održive konkurentske prednosti, a to je – kreativna ekonomija. S jedne

strane, kreativnost i inovativnost čine osnovu na kojoj se grad razvijao kao tržišno mesto, što sve

simbolizuje Okrugli paviljon kao jedinstveni proizvod, te svojevrsno i lokalno i globalno odredište

ljudske kreativnosti i inovativnosti. S druge strane, oslanjanje na kreativnost i inovativnost kao

faktor razvoja vodi uključivanju Leskovca u razvoj onog segmenta globalne ekonomije koji se u

liku „kreativne ekonomije“ danas profilisao kao generator globalnog razvoja, profitabilnog

poslovanja, rasta zaposlenosti, a pre svega održivog lokalnog razvoja.

S tim u vezi, treba istaći da su UN još 2001. godine zaključile da je „kombinacija ljudske

inteligencije i informacionih tehnologija zamenila akumulaciju fizičkog kapitala kao vodeći faktor

reprodukcije, ... tako da ... resursi poput kreativnosti inovativnosti postaju najznačajniji u odnosu na

19 „Sintagmu kreativni kapital po prvi put u literaturu uvodi američki urbanista Ričard Florida /Florida, Richard/. Florida definiše kreativni kapital kao ljudsku sposobnost da kreira nove ideje, nove tehnologije, nove poslovne modele, nove kulturne forme i nove industrijske grane. a njegovu konceptualizaciju svodi na kreativnu klasu odnosno visoko kvalifikovane kreativne profesije (umetnike, inženjere, naučnike, istraživače, pravnike, lekare, ekonomiste itd). Kao što se može primetiti, ni Florida se ne udaljava od ljudskog kapitala kakvog ga poznaje ekonomska nauka, već ga u svojoj definiciji posmatra sa aspekta rezultata i ističe samo jednu njegovu osobenost - mogućnost da se kreira nešto novo i originalno.”, H. Mikić, Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija, UDK: 330.1 (101.54); 330.34; 338.46

21

sve ostale“20. Relevantna istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji i u drugim razvijenim

zemljama (Kanada, Australija, Hong Kong, Nemačka, Austrija, Norveška, Finska, EU itd), kao i od

strane međunarodnih organizacija (Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine,

UNESKO, UNDP, Evropska komisija, Evropska kulturna fondacija) pokazala su da kreativni

sektor21 generiše visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti, da potencijalno ima

karakteristike vukućeg sektora koji može postati generator rasta celokupne ekonomije, kao i da

pojedine njegove grane (dizajn, arhitektura, oglašavanje itd.) mogu obezbediti sekundarnu

ekspanziju ekonomskih aktivnosti. Pri tome, ističe se da je „na lokalnom i regionalnom nivou

ekonomska politika i politika rada i zapošljavanja mnogo jasnija pa je tako mnogo lakše pronaći

sinergiju između različitih delova sektora, na primer neprofitnih organizacija i velikih i malih

preduzeća, novih medija i starih medija”.22

Sa svoje strane, lokalno oslanjanje na kreativnost23 i upotrebu kreativnog kapitala kao pokretače

jačanja konkrentnosti, rasta produktivnosti i povećanja životnog standarda podrazumeva

ekonomsko korišćenje jednog resursa koji se suštinski razlikuje u odnosu na tradicionalne

proizvodne faktore (zemlja, kapital, rad), i to u smislu da je:

a. neiscrpan (ljudska kreativnost je potencijalno beskonačan resurs stvoren od ljudskog uma.

„Znanje je kumulativno, svaka ideja se nadograđuje na prethodnu, dok se mašine koriste da bi

se na kraju morale zameniti“24.);

b. jeftiniji u odnosu na sve druge (troškovi upotrebe ovog resursa u proizvodnji mnogo su manji

u odnosu na bilo koji drugi resurs, dok je novostvorena vrednost daleko veća);

c. ekološki bezopasan (eksploatacijom kreativnosti ne može se narušiti prirodna ravnoteža);

d. neotuđiv (kad neko materijalno dobro pređe kod drugoga, onaj koji ga je dao ili prodao ostaje

bez njega, što nije slučaj sa idejama i znanjem, koje se fizički ne mogu otuđiti a deljenjem ili

ustupanjem samo rastu);

e. beskonačno umnoživ (znanje i ideje se mogu koristiti, kopirati i umnožavati do

beskonačnosti, za razliku od materijalnih resursa koji se upotrebom habaju, troše.). 20

Pravci istraživanja kreativnih industrija u ekonomiji znanja, B. Komnenić, UDK: 330.(8); 338.46 21 U kreativnom sektoru uspešnost poslovanja zavisi od intelektualnih neopipljivih sredstava, poput brenda, specifičnosti proizvoda I tehničkih sposobnosti. Ostale rutinske poslovne funkcije, poput proizvodnje i korisničkih centara se mogu prepustiti drugima. 22 Walter Santagata, 2002, prema B. Komnenić, Pravci istraživanja kreativnih industrija u ekonomiji znanja „ Kreativne industrije i ekonomija znanja, Knjiga I, 2009, Academica, Beograd 23 „Korelacija konkurentnosti i kreativnosti je vrlo indikativna, a zaključak je da se na ključne elemente konkurentnosti u budućnosti u nas ≫ zaboravilo≫.”, G. Rikalović, Ekonomska valorizacija razvojne uloge kreativnog sektora, UDK: 330.4 (.34); 331; 338.46 24 Isto kao pod 8.

22

Aktiviranjem kreativnosti, koja je istovremeno i produktivna i neopipljiva, „i proizvođenje i

izvođenje (reprodukcija), i ekonomija i umetnost, i kultura i civilizacija, i informacija i

komunikacija, i globalna i lokalna“25 - razvija se kreativna ekonomija, pokretač globalne

ekonomije koji je bazično zasnovan na konkurentnosti i logici realnog sektora, i koji pre svega

predstavlja formu visoko-profitabilne i na privredne cikluse visoko-otporne ekonomije. Jedna od

opšteprihvaćenih definicija26 kreativne ekonomije je da je to „skup delatnosti koje imju svoje

poreklo u individualnom stvaralaštvu, veštini i talentu i koje poseduju potencijal za stvaranje

prihoda i poslova kroz generisanje i eksploataciju intelektualnog vlasništva“27. U suštini, ovde je reč

o konceptu koji je produkciono orijentisan, jer je „kreativna vrednost proizvoda i usluga najmanji

zajednički imenitelj za identifikaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija“28.

Njegova primena podrazumeva razvoj jedne dinamične sfere “u kojoj su izbrisane granice između

elitnog i masovnog, komercijalnog i nekomercijalnog, savremenog i tradicionalnog, i čija se suština

zasniva na međusektorskm vezama, umrežavanju i saradnji“.29

U ovu delatnost, koja po svojoj suštini više predstavlja funkcionalnu grupu nego homogeni sektor,

spadaju:

a) Kreativne aktivnosti neindustrijskog tipa poput vizuelnih umetnosti (slikarstvo, grafika,

umetnički zanati30, vajarstvo, fotografija, muzika, umetnost zvuka itd), izvođačkih umetnosti

(pozorište, ples, festivali) i kulturnog nasleđa (muzeji, spomenici kulture, arheološko nasleđe,

prostorno-urbane celine, znamenita mesta, arhivi, biblioteke)

b) Kreativne aktivnosti idustrijskog tipa poput radija, televizije, izdavaštva, štampe,

multimedijskih produkcija;

25 Zašto je Marks sišao s uma, A. Đerić, Kreativne industrije i ekonomija znanja, I knjiga, Academica, Beograd, 2013. 26 “Ova definicija ima tri važna elementa: 1. osnovni resursi su ljudi – intelekt, veštine i mašta; 2. ekonmska vrednost dolazi iz inspiracije individue i, za uzvrat, reputacije koju individuadobija zbog svog kreativnog talenta; 3. koncept prava inetelktualne svojine i važnost zaštite ovih prava je centralni, ukoliko želimo da se realizuje njihova ekonomska vrednost”, Kreativne industrije – Preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, S. Jovičić-H.Mikić, British Counsil 27 „The Creative Industries Mapping Document“ (DCMS, 1998). Prema H. mikić, Razvojnitrendovi i izazovi kreativnih industrija, Kreativne industrije i ekonomija znanja, Knjiga I, 2009, Academica, Beograd 28 Kreativne industrije - Urbana obnova u Srbiji/kreativni gradovi, Prof.dr. Eva Vaništa – Nevena Gavrilović, https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=urbana%20obnova%2Fkreativni%20gradovi%208_2013 preuzeto 28.06.2015. 29 Kreativna Australija – dobar put u kreativno društvo i ekonomiju, SFBC, 2013, Grafičar – Užice, http://issuu.com/kreativnaekonomija/docs/kreativna_australija_publikacija, preuzeto 29.06.2015. 30 ПРАВИЛНИК* О ОДРЕЂИВАЊУ ПОСЛОВА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ СТАРИМ И УМЕТНИЧКИМ ЗАНАТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА ДОМАЋЕ РАДИНОСТИ, НАЧИНУ СЕРТИФИКОВАЊА ИСТИХ И ВОЂЕЊУ ПОСЕБНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИЗДАТИХ СЕРТИФИКАТА (“Сл. гласник РС”, бр. 56/2012)

https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=urbana%20obnova%2Fkreativni%20gradovi%208_2013

https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=urbana%20obnova%2Fkreativni%20gradovi%208_2013

http://issuu.com/kreativnaekonomija/docs/kreativna_australija_publikacija

23

c) Kreativne poslovne aktivnosti poput dizajna, arhitekture, oglašavanja, proizvodnje

rukotvorina, starih zanata31, softverske industrije, istraživanja i razvoja.

B. Specifični cilj

Realizacija ovog cilja podrazumeva ostvarenje pozitivnih efekata lokacije na konkurenciju kroz

korišćenje četiri međusobno povezana socio-ekonomska i kulturna uticaja, a to su:

Okrugli paviljon - koji je nastao kao drugi objekat takve vrste u svetu i koji posle 55 godina

postojanja egzistira kao jedan od svega nekoliko takvih kulturnih dobara - već sam po sebi, kao

primer lokalnog korišćenja ljudske kreativnosti u funkciji konkurentskog pozicioniranja jednog

lokaliteta na globalnom nivou – predstavlja suštinsku lokalnu konkurentsku prednost.

Osposobljavanjem ovog kulturnog dobra za funkcionisanje u ulozi kreativne infrastrukture, ne

samo da se oživljava njegova simbolika u svojstvu globalnog promotera lokalne konkurentnosti,

već sve lokalne delatnosti dobijaju podsticaj i usmerenje za povećanje sopstvene konkurentnosti

na bazi kreativizacije poslovanja.

31 Isto kao pod 10.

Revitalizovati Okrugli paviljon u kreativno-inovacioni centar

S p e c i f i č n i

c i l j

Unapređena kreativna infrastruktura 1

.

24

Prostorne mogućnosti ovog objekta, koji u prizemlju sadrži 2.375m2, a na spratu još 1065m2,

predstavljaju izuzetan potencijal za smeštanje i razvijanje najrazličitijih sadržaja u funkciji

podizanja lokalne konkurentnosti, počev od funkcije izlaganja proizvoda kreativne ekonomije,

preko funkcije umrežavanja, funkcije organizovanja javnih događaja i funkcije obavljanja

najrazličitijih kreativnih poslova, pa sve do pomoćnih funkcija dostave, ugostiteljstva, prodaje itd.

Osposobljavanje za funkcionisanje ovog objekta i njegovo korišćenje za smeštanje kreativnih

delatnosti podstaklo bi razvoj postojećih i osnivanje novih lokalnih organizacija koje pripadaju

lokalnom sektoru (dizajn, projektovanje oglašavanje, razvoj softvera, zaštita autorskih prava,

multimedijska produkcija, muzička produkcija, izdavaštvo, specijalizovani konsalting itd.), koje

dinamiziraju lokalnu ekonomsku aktivnost, rast realne zaposlenosti, rast produktivnosti.

U toj svojoj ulozi, ovaj objekat bi nastavio, osnažio i proširio svoje bitisanje u svojstvu

integralnog dela ne samo širih lokalnih, već i nacionalnih, pa i globalnih sistema, poput sistema

tržišne privrede, društvenog sistema, kulturnog sistema, obrazovnog sistema, umetničkog

sistema itd. bez čega ni oni sami ne bi mogli da funkcionišu na održiv način. Kako bi grad

Leskovac mogao da se naziva gradom, ako bi ostao bez memorije koja ga vezuje za Okrugli

paviljon? Kako bi Srbija mogla da se razvija kao zemlja sa kulturnim identitetom i integritetom,

ukoliko bi dozvolila da se ukloni jedno od tri postojeća arhitektonsko-graditeljska zdanja u svetu?

Kako bi profesori u svetu učili studente arhitekturi, ukoliko bi originalni, materijalni primerak

njihovih teorija bio uklonjen poput sekundarnog otpada?

Leskovac je epitet “Srpski Mančester” stekao ne kao grad imitator onoga što je u datom trenutku

u svetu bilo najkurentnije. Naprotiv! Nebrojeno gradova u zemlji i svetu preuzimalo je tehničko-

tehnološke plodove tadašnje industrijske revolucije, a pogotovo usmerenje na razvoj tekstilne

industrije kao, u to vreme, prestižne industrijske grane. Međutim, samo su Leskovac i Tampere

(„Finski Mančester“) stekli ovaj naziv. Zato što se u slučaju ova dva lokalna entiteta nije radilo

samo o „goloj“ imitacija postojećih poslovnih dostignuća, već se pre svega radilo o globalno

konkurentnoj, kreativnoj i inovativnoj primeni industrijskih rešenja, izvedenoj i plasiranoj sa

Poboljšan lokalni ambijent za korišćenje strateškog pristupa poslovanju i uspostavljanje konstruktivnog

rivaliteta 2

.

25

snažnim pečatom lokalnog specifikuma. Već sama činjenica da je tekstilna industrija u Leskovcu

nastala kao rezultat poslovne saradnje lokalnih Srba sa preduzetnički nastrojenim Bugarima,

govori o kvalitetu tadašnjeg lokalnog poslovnog okruženja, tj. njegovoj otvorenosti, pouzdanosti,

poštovanju dogovorenog itd. To je jedna od konkurentskih prednosti Leskovca, koja predstavlja

sublimat njegovog razvoja kao tržišnog mesta, ali koja je ostala više nego aktuelna sve do

današnjih dana.

Aktiviranjem Okruglog paviljona u ulozi faktora za podsticanje lokalne konkurentnosti,

uspostavlja se kontinuitet sa lokalnim razvojem koji je od lokalnog poslovnog okruženja stvorio

konkurentsku prednost. Pri tome, ovde nije reč o aktiviiranju u formi ponavljanja istog, već o

inovativnom procesu koji se odvija u formi nadgradnje i unapređenja u skladu sa

najprosperitetnijim trendovima i konjukturama u oblasti socio-ekonomskog i kulturnog razvoja u

svetu. Sa svoje strane, to podrazumeva fokusiranje lokalne zajednice na identifikovanje,

unapređenje i primenu lokalnog kreativnog kapitala. Postojeće lokalne aktivnosti ove vrste, koje

se danas odvijaju u formi pružanja finansijske podrške mladim talenatima, reafirmaciji značaja

„Srpskog Mančestera“, raznih vrsta obuke i stručne prakse, subvencionisanja preduzetnika sa

najboljim preduzetničkim idejama, učešća u finansiranju inovativnih projekata, organizovanju

festivala itd, dobile bi svoj zajednički lokalni okvir, koji bi podrazumevao unapređenje lokalnih

javnih politika u oblasti razvoja kreativnog kapitala, a pre svega njihovo integrisano vođenje.

Na toj osnovi, lokalne firme i preduzetnici mogli bi da razvijaju i implementiraju znatno

kvalitetnije poslovne strategije. Ovo je posebno važno, zato što se na taj način brže razvijaju oni

lokalni poslovi koji predstavljaju rezultat strateškog pozicioniranja na tržištu, tj. koji obezbeđuju

prihodovanje više prosečne jedinične cene, a ne oni lokalni poslovi koji su zasnovani samo na

operativnoj efikasnosti, tj. koji obezbeđuju samo niže prosečne jedinične troškove. U takvoj

konstelaciji lokalnih ekonomskih aktivnosti, ispostavilo bi se da bi pružanje adekvatne lokalne

podrške jednom mladom talentovanom kreatoru video igrica, ili web-dizajneru, ili programeru,

ili pevaču, ili … , Leskovcu moglo da donese više koristi od cele „Jure“ , „Falke“-a, ili „Džinsi“-ja.

Forsirajući ovakav pristup u stvaranju lokalnog poslovnog okruženja, Leskovac bi izbegao

posledice od tzv. destruktivne konkurencije, karakteristične po tržišnim ratovima do istrebljenja,

do kojih dolazi između onih koji konkurišu na tržištu tako što obavljaju iste ili slične aktivnosti,

pokušavajući samo da ih obavljaju bolje od drugih. Nasuprot tome, ostvarile bi se suštinske i

26

održive koristi od onih koji svoje poslovanje zasnivaju na izboru drugaćijih aktivnosti od onih

koje obavljaju konkurenti, ili izboru sličnih aktivnosti koje se obavljaju na drugačiji način.

Rezultat svega toga može da bude samo povećan rast ulaganja u kreativizaciju lokalne ekonomije,

što sa svoje strane vodi prelasku sa lokalnog rivaliteta zasnovanog na uvozu, imitaciji, cenama i

niskim platama na rivalitet zasnovan na novim proizvodima, novom dizajnu proizvoda, novim

proizvodnim procesima, novim pristupima tržištu, anticipiranju tržišnih potreba, akumulaciji

malih uvida i poboljšanja itd.

Jedna od ključnih konkurentskih dimenzija Leskovca, koja čini integralni deo njegovog

privrednog, društvenog i kulturnog identiteta, jeste kvalitet njegove lokalne tražnje. Bez

zahtevnih, emancipovanih kupaca, koji su želeli da imaju najbolje, ovaj lokalitet nikada ne bi

mogao da se razvije u tržišno mesto, tj. mesto u kome je spontani proces dobrovoljne razmene

ekonomskih dobara doveo do stvaranja na daleko poznate srednjevekovne pijace i vašara, do

održavanja industrijskih izložbi između dva svetska rata, do organizovanja međunarodnog sajma

tekstila i tekstilnih mašina ubrzo posle drugog svetskog rata itd. Upravo kao takav, kao mesto

koje je moglo da odgovori i na potrebe najzahtevnijih kupaca, Leskovac je između dva svetska

rata stekao reputaciju grada „u kome su se i kraljevi zabavljali“

Oživljavanje Okruglog paviljona kao jednog od mesta na kome bi lokalna tražnja mogla da iskaže

svoje potrebe za proizvodima i uslugama kreativne ekonomije, vodi uspostavljanju kontinuiteta

upravo sa onim što je stvaralo identitet Leskovca, a to je, pored ostalog – kvalitetna lokalna

tražnja. Na taj način došle bi do izražaja prednosti lokalne tražnje kao najboljeg izvora

neposrednih informacija i podsticaja, funkcionisanja jednog ekonomskog mehanizma koji

omogućava veliku vidljivost, laku komunikaciju i mogućnost saradnje. Organizovanje stalne i

periodičnih izložbi dostignuća lokalne kreativne ekonomije doprinelo bi lokalizovanju

savremenih standarda, usvajanju i promovisanju lokalnih brendova, kvalitetnom ocenjivanju

kreativnih proizvoda i usluga, povećanju saradnje privatnog sektora sa državom radi

osavremenjavanja propisa i njihovih izmena radi podsticanja inovacija, osnivanju lokalnih

organizacija za testiranje i standarde.

3

.

Poboljšani uslovi lokalne tražnje za proizvodima i uslugama kreativne ekonomije

27

Sa svoje strane, to bi privuklo kupce sa jakim potrebama za specijalizovanim proizvodima koji se

traže na drugim mestima, kao i visoko emancipovane, rafinirane i zahtevne kupce, koji bi

zajednički vršili stalan i snažan pritisak na lokalne firme i preduzetnike da unapređuju i

inoviraju svoje poslovanje i uključuju se u najsavremenije segmente globalne ekonomije. Lokalna

tražnja podstaknuta revitalizacijom Okruglog paviljona u kreativno-inovacioni centar mogla bi da

otkrije one segmente tržišta u kojima firme i preduzetnici mogu da se diferenciraju, uz

perpspektivu da svoje poslovanje na lokalnom i nacionalnom tržištu prošire na međunarodno.

Takođe, na ovaj način mogli bi da se privuku lokalni kupci čije potrebe anticipiraju ili oblikuju

potrebe u drugim zemljama, odnosno obezbeđuju „signale za rano upozoravanje“ o promenama

trendova na svetskom tržištu, što predstavlja dragocen izvor informacija za kreativne

preduzetnike i razvoj njihovih poslovnih strategija. S obzirom da je u globalnoj privredi kvalitet

lokalne tražnje daleko značajniji od njenog obima, koncentracija tražnje za kreativnom

ekonomijom na jednom mestu vodila bi ubrzanom integrisanju Leskovca u najperspektivniji deo

globalne ekonomije, sa svim pogodnostima koje sa sobom donosi takva konkurentska pozicija

jedne lokacije.

Sam Leskovac kao urbano naseljeno mesto pripada onoj grupi fenomena koji se u društvenim

naukama podvode pod pojam klastera. U tom smislu, sam Leskovac predstavlja jednu spontano

nastalu teritorijalnu koncentraciju pojedinaca i grupa, formiranu u viševekovnom procesu

njihovog međusobnog povezivanja na osnovu a) zajedničke primene delotvornih pravila

ponašanja i b) korišćenja efekata međusobne komplementarnosti. Zahvaljujući tome, Leskovac se

razvio kao sistem međusobno povezanih individualnih ekonomija i institucija čija je vrednost u

celini veća od zbira njegovih delova, pre svega zato što su se ovde u proteklih 6 vekova njegovim

stanovnicima nudili veći životni izgledi, nego na brojnim drugim lokacijama. Mada je u poslednjih

70 godina ovakav razvoj blokiran sistemskim rešenjima koja su marginalizovala konkurenciju, a

favorizovala monolitnost, potencijal grada da se razvija u interesu povećanja konkurentnosti

pojedinaca i kolektiva koji u njemu žive - i dalje je ogroman.

Revitalizacija Okruglog paviljona u kreativno-inovacioni centar predstavlja istinsku šansu da se

prednosti urbane klasterizacije na ovoj lokaciji - kao rezultante njenog istorijskog hoda ka

4

.

Razvoj srodnih i pratećih delatnosti

28

podizanju sopstvene konkurentnosti - iskoriste i nadgrade kroz razvoj klastera kreativne

ekonomije. Savremena teorija klastera gleda na ovaj prateći oblik organizovanja

komplementarnih delatnosti kao na presudno važan činilac konkurentnosti jedne lokacije,

uključujući i njenu privlačnost za inostrana ulaganja. Smeštanje logistike neophodne za

funkcionisanje nosioca lokalne kreativne ekonomije (zajednički izložbeni prostor, zajednička

prodaja i dostava, zajednička zaštita autorskih prava, zajednički „krowdfounding“, zajedničko

računovodstvo, zajednička obuka, zajednička promocija ključnih nosioca kreativizacije itd.) - čiji

se broj ovde meri hiljadama, a poslovni potencijal desetinama miliona evra - u revitalizovani

Okrugli paviljon, vodila bi stvaranju kreativnog klastera, koji bi mogao da reafirmiše sve ono

najbolje što je Leskovac razvio tokom svog prerastanja u urbano naseljeno mesto. Uz nadgradnju

koja bi mogla da dinamizira razvoj grada na način jednog „Majkrosofta“. Time bi kreativni

preduzetnici, intelektualci, umetnici, dizajneri, naučnici, inovatori, pisci, muzičari, režiseri,

glumci, inženjeri, istraživači, proizvođači rukotvorina, zanatlije, plesači i svi drugi sa ovog

prostora koji imaju sposobnost za generisanje inovativnih ideja, dobili mogućnost da se

organizuju u moćno čvorišre kreativnosti, a pre svega da, radeći u svom sopstvenom interesu,

pozicioniraju Leskovac tamo gde mu je i mesto: u evropskoj i svetskoj porodici prosperitetnih

lokalnih zajednica.

29

III. AKTIVNOSTI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA REVITALIZACIJE

A. Gorući problemi

Utvrđivanje aktivnosti za ostvarivanje izloženih ciljeva revitalizacije Okruglog paviljona

podrazumeva identifikovanje ključnih problema koje treba rešiti zajedničkom akcijom. U tom

smislu, ono što danas spada među najveće prepreke na putu ka ostvarenju ovih ciljeva, mereno

hitnošću rešavanja i značajem za ovaj proces, to je sledeće:

Dešavanja sa ovim kulturnim dobrom tokom poslednjih desetak godina, posebno odluka

centralnih vlasti (2007) da se objekat proda na aukciji u sklopu privatizacije Leskovačkog sajma,

pokazuju da je nerazumevanje vrednosti i značaja ovog objekta, praktično najveća prepreka koja

stoji na putu ka aktiviranju njegovog razvojnog potencijala. Najmanji zajednički imenitelj

različitih oblika u kojima se ispoljava ovaj problem je – preokupiranost trenutnim interesom.

Pored toga, treba istaći da ni Zavod za zštitu spomenika kulture Niš, ne doprinosi, u skladu sa

svojim društvenom i zakonskom ulogom, poboljšanju zajedničkog razumevanja vrednosti i

značaja ovog kulturnog dobra. Mada je svojim Aktom32 od 2010 godine ova institucija dodelila

Okruglom paviljonu status kulturnog dobra koje uživa prethodnu zaštitu, malo toga je u

međuvremenu učinjeno na utvrđivanju njegovog konačnog statusa, a pogotovu malo sa

osnaživanjem društvene svesti o vrednostima i značaju ovakvih i sličnih kulturnih dobara. Tome

treba dodati i činjenicu da je lokalna samouprava u periodu do i posle privatizacije ovog objekta,

uprkos tadašnjem negodovanju građanstva i nekih OCD, imala krajnje pasivnu ulogu, a da je tek

u poslednje vreme ovo pitanje počelo da dobija lokalni tretman kakav zaslužuje.

32

Akt o uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i utvrđenim merama zaštite., 23.04.2010.

a) Nedostatak zajedničkog razumevanja vrednosti i

značaja Okruglog paviljona

30

Okrugli paviljon je, kao sastavni deo Leskovačkog sajma, tokom 2007. godine privatizovan

prodajom 70% njegovog kapitala jednoj od firmi iz kompanije „Delta-Holding“, kompanije koja je

u javnosti Srbije i Evrope okarakterisana kao tajkunska i čijem se vlasniku ovih meseci sudi u

Sudu za organizovani kriminal. Bez obzira na ishod sudskog procesa, u konkretnom slučaju je reč

o firmi čiju ekspanziju javnost povezuje sa bizarnim profiterstvom u dramatičnim godinama za

Srbiju, te je neralno očekivati da tržišni akteri - od čijeg uključivanja inače suštinski zavisi dalja

sudbina ovog objekta - sa simpatijama prihvate bilo šta što vodi širenju poslovanja ove firme.

Dosadašnjim odnosom prema Okruglom paviljonu, ovakva reputacija ove firme je više nego

potvrđena. Od trenutka prelaska u njeno većinsko vlasništvo objekat je van funkcije, zapušten je,

neobezbeđen, prepušten zubu vremena, neodržavan, ograđen na način koji vređa osećaj za

urbano, ignorisan kao kulturno dobro i neistražen kao kulturno-ekonomski potencijal, postao je

sastajalište narkomana. Sa svoje strane, to ukazuje da je objekat kupljen iz sasvim drugih razloga

u odnosu na one koji podrazumevaju ispunjenje ugovorne obaveze o razvoju sajamske delatnosti.

Nedavni predlog koji je potekao od većinskog vlasnika, da se objekat ukloni i na tom mestu

izgradi stambeno-hotelski prostor – u tom pogledu u potpunosti je obelodanio stvarne namere

većinskog vlasnika. Na ovakvu konstataciju upućuje činjenica da predlog nije temeljen na

istraživanju tržišta, izradi studije izvodljivosti ili drugih prethodnih aktivnosti koje bi obezbedile

neophodne informacije za iole kvalitetno odlučivanje u vezi s tim.

S obzirom da je reč o objektu u mešovitom, javno-privatnom vlasništvu, gde se država javlja u

ulozi zastupnika javnog interesa građana Leskovca, predlog da se ukloni Okrugli paviljon, koliko

god bio legitiman sa stanovišta privatnog interesa, tj. interesa većinskog vlasnika, potpuno je

neprihvatljiv sa stanovišta javnog interesa građana Srbije, posebno građana Leskovca. Ima više

razloga za to, ali se ključni sastoje u sledećem: a) Okrugli paviljon je kulturno dobro i država,

koja kao institucija ima prevashodni zadatak da štiti i podstiće korišćenje kulturnog nasleđa, ne

može podržavati aktivnosti koje vode uništavanju tog nasleđa. b) Besmisleno je da se pare

građana troše na podršku privatnoj stanogradnji, u gradu gde cena stambenog prostora pada iz

b) Problematične namere kompromitovanog većinskog

vlasnika

31

dana u dan i gde u ovom trenutku već ima nekoliko hiljada viška stambenih objekata u odnosu na

broj domaćinstava; c) Antireformsko je bilo kakvo državno uplitanje u tržišni proces sa pozicije

nekoga ko u ime socijalnog mira hoće da zapošljava tržišno „uspavane“ građevinske kapacitete po

cenu redistribucije dohotka i onemogućavanja razvoja realno profitabilnih delatnosti; d)

Neprihvatljiva je državna podrška privatnim ulaganjima u povećanje hotelskih kapaciteta u gradu

u kome su već godinama van funkcije dva ogromna privatizovana hotelska zdanja i slabo

iskorišćeni kapaciteti više postojećih privatnih hotela.

Nesporno je da je Okrugli paviljon u sklopu Leskovačkog sajma zamirao poslednjih dvadesetak

godina. Ali, ono što je bitno, to je da je ovde reč o zamiranju jedne funkcije koja ima budućnost

svuda u svetu i, istovremeno, o jednom dešavanju u sistemskom okruženju koje nema budućnost

nigde u svetu. Pokušaji koji su činjeni da se u takvom sistemu održi sajamska funkcija Okruglog

paviljona reflektovali su viđenja socijalnog inženjeringa, a ne viđenja tržišnog društva, viđenja

političkih samovoljnika a ne viđenja kreativnih preduzetnika. Praktično, Leskovački sajam, kao

lokalni “prozor” u globalni tržišni svet, bio je osuđen na pokušaje oživljavanja od strane onih koji

su istovremeno uništavali samu osnovu na kojoj počiva tržišni svet na ovim prostorima. I to što

danas ovo zdanje predstavlja stecište narkomana, što je ograđeno poput improvizovanog

kokošarnika, što je prepušteno zaboravu i propadanju, to nije razlog da se građani Leskovca stide

ovog objekta, niti ta da ga doživljavaju kao lokalno ruglo koje treba ukloniti. Naprotiv! Građani

treba da budu ponosni na to što jedno ovakvo arhitektonsko-graditeljsko zdanje postoji u

njihovom zajedničkom dvorištu. I da shvate da su oni koji su dozvolili da ovaj objekat dođe u

ovakvo stanje, zapravo i želeli da izazovu takvu reakciju kod građana Leskovca, jer je to matrica

na kojoj već decenijama opstaju neprincipijeni interesi na ovim prostorima, ili, što je isto - otpori

reintegrisanju zemlje, pa i ovakvih dobara, u uređen, civilizovan svet. Šema koja se pri tome

koristi krajnje je jednostavna. Ljudi se najpre izlože suočavanju sa najgorim scenarijem

(staljinizam, rat, inflacija, izolacija, siromaštvo, propadanje, haos), a onda im se, kao spasonosno

rešenje, podmetne manje zlo u liku egalitarizma, autoritarnosti, društvene svojine,

samoupravljanja ničim i svačim, sveopšteg etatizma, monolitnosti, egzistencije na račun

c) Bavljenje iznuđenim alternativama

32

budućnosti dece i sl. Dešavanja sa Okruglim paviljonom predstavljaju upravo knjiški primer

jednog takvog scenarija. Alternativa koja se nudi ovim biznis planom predstavlja odgovor na

stvorenu iluziju da – nema ekonomski održivih rešenja za očuvanje Okruglog paviljona.

Okrugli paviljon nalazi se danas se u stanju krajnje zapuštenosti i propadanja. Ako se hitno ne

preduzmu mere revitalizacije, postoji opasnost od ubrzanog popuštanja krova pod uticajem

curenja vode na mestima oštećenja. Tehničko stanje objekta je veoma loše. Pore toga što krov

prokišnjava, veliki broj prozora je polomljen, pod je oštećen i čelična konstrukcija je nezaštićena.

Vidljive štete koje utiču na opadanje funkcionalnih karakteristika objekta proističu iz nedostatka

korišćenja i održavanja objekta. Razlozi hitnosti neophodnih intervencija su: opasnost od

urušavanja krova; ugrožena funkcionalnost zastakljene fasade zbog velikog broja polomljenih

prozora; propadanje poda; gubljenje svojstava čelične konstrukcije zbog nezaštićenosti, tj.

izloženosti atmosferskim uticajima.

B. Aktivnosti

Da bi se navedeni problemi rešili, neophodno je preduzeti sledeće aktivnosti:

Cilj organizovanja jedne ovakve grupe je da se strateški situira problematika Okruglog paviljona

u razvojni okvir Leskovca i obezbedi efikasno među/unutar sektorsko usaglašavanje tokom rada

na oživljavanju objekta. U tom smislu, njeni zadaci bili bi da:

Uspostavi Forum o kreativnom razvoju (u okviru kojeg bi se identifikovale mogućnosti

dinamiziranja lokalnog razvoja kroz mobilisanje lokalnog kreativnog kapitala u okviru

revitalizacije Okruglog paviljona, a pre svega potrebe lokalnog kreativnog sektora za raznim

d) Nezavidno stanje objekta

1) Aktiviranje Grupe za revitalizaciju Okruglog paviljona

33

oblicima podrške koju podrazumeva korišćenje ovog objekta u ulozi kreativne

infrastrukture);

Pripremi i predloži lokalnu Strategiju razvoja kreativne ekonomije (koja treba da definiše

viziju Leskovca kao kreativnog, visoko konkurentnog, prosperitetnog grada, te da obezbedi

zajedničko razumevanje strateške vizije, kao i lokalnu saglasnost oko toga kako to postići);

Osnaži lokalnu međusektorsku saradnju u duhu partnerstva (bez čega je nemoguć bilo

kakav lokalni razvojni pomak);

Poboljša zajedničko razumevanje vrednosti i značaja lokalnog kulturnog nasleđa, posebno

Okruglog paviljona (kao svojevrsnog simbola kreativnog preduzetništva koje je obeležilo

prošlost Leskovca i koje treba da odredi budućnost Leskovca) .

Pripremi i predloži detaljni Biznis plan za revitalizaciju okruglog paviljona (kao rezultat

operacionalizacije strateški situirane problematike Okruglog paviljona) ;

Uspostavi efektivnu kominikaciju sa nacionalnim i međunarodnim akterima razvoja

kreativne ekonomije (kao uslov efikasnog i dinamičnog uključivanja Leskovca u kreativno

društvo).

Cilj ove aktivnosti je da otkloni sve dileme u pogledu prednosti i nedostataka koje, sa stanovišta

održivosti ovog kulturnog dobra, sadrže postojeći i drugi mogući modaliteti vlasništva nad njim.

Ključna pitanja na koja treba da odgovori ova aktivnost su:

Da li je u pogledu ovog kulturnog dobra zaštita javnog interesa obezbeđena na odgovarajući

način, ukoliko je ona svedena na ulogu Agencije za privatizaciju, tj. ukoliko se ona ostvaruje,

praktično, bez bilo kakve uloge Ministarstva kulture? Ovo posebno imajući u vidu aktivnosti

koje je proteklih godina ovo Ministarstvo ostvarilo kroz pružanje podrške razvoju kreativnog

sektora u zemlji, a posebno činjenicu da Agencija za privatzaciju – kao dosadašnji suvlasnik

ovog kulturnog dobra sa učešćem od 30% - nije opravdala svoju ulogu zaštitnika javnog

interesa, budući da je i sama dozvolila da objekat bude prepušten propadanju.

Da li većinski vlasnik, s obzirom na njegove ugovorne obaveze o privatizaciji i do sada

iskazani odnos prema kupljenoj imovini, uopšte može da zadrži svojinu nad ovim kulturnim

2) Definisanje efikasnog vlasničkog okvira

34

dobrom, ili to svojstvo gubi po sili zakona, tj. zdravog razuma? Ovo posebno imajući u vidu, da

je u konkretnom slučaju reč o kupovini preduzeća „Leskovački sajam“, koje je kao takvo imalo

svoje registrovane delatnosti, svoj biznis, dobavljače, kupce itd. Kako je moguće da je u

proteklih 8 godina nestalo sve ono što se u poslovnom smislu razvijalo više od pola veka kroz

poslovanje ovog preduzeća, a da je ostao samo Okrugli paviljon, tj. ne ni on, već samo njegova

lokacija kao nekakav poslovni interes.

Koje su mogućnosti da se, u cilju ubrzanja revitalizacije Okruglog paviljona, sa postojećim

vlasnikom napravi neko poravnanje, na račun ustupanja neke druge lokacije, u nekom

drugom delu grada, kako bi on mogao da realizuje svoje poslovne planove u pogledu

stanogradnje i ulaganja u hotelijerstvo?

Ukoliko sadašnji vlasnik pronađe sopstveni interes u novom konceptu funkcionisanja

Okruglog paviljona i izrazi želju da uzme finansijsko učešće u tome, da li uopšte treba ulaziti

u to sa njim? Ovo imajući u vidu da je reč o firmi čije poslovanje za njene poslovne partnere

nosi izuzetno velike poslovne rizike, s obzirom na aktuelni sudski proces, loš imidž u javnosti,

moguće urušavanje poslovanja firme u slučaju da aktuelni vlasnik bude osuđen itd.

Kakve su mogućnosti da se postojeći akcionarski vlasnički okvir Leskovačkog sajma iskoristi

za prikupljanje kapitala na tom principu, tj. kroz povećanje broja akcionara? Činjenica je da

veliki broj naših ljudi, pa i samih stranih ulagača, može da pronađe svoj interes u budućem

poslovanju Leskovačkog sajma, te da je verovatno da bi neki od njih i na ovaj način želeli da

ulože novac koji raspolažu.

Suština ove aktivnosti je da se kroz organizovanje tematskih sastanaka, pokretanje inicijativa,

konsultacija sa stručnom javnošću, animiranje donatorske zajednice i na svaki drugi relevantan

način, uspostavi proaktivna uloga donosioca odluka u Leskovcu po pitanju rešavanja pitanja

očuvanja i korišćenja Okruglog paviljona.

Cilj ove aktivnosti je da obezbedi kvalitetan izbor između mogućih alternativa za rešavanje

suštinskog pitanja koje se, kada je reč o Okruglom paviljonu, svodi na to: Kako iskoristiti

razvojni potencijal jednog globalno vidljivog a lokalno nevidljivog kulturnog dobra?

3) Izbor održive alternative

35

U tom pogledu, da bi se izbor mogao okarakterisati kao kvalitetan, on mora da zadovolji sledeće

uslove:

Uslov održivosti – Ni jedno rešenje koje nije dugoročno, ne može se smatrati kvalitetnim, niti

poželjnim. S obzirom da održivost podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa na način koji

obezbeđuje zadovoljenje potreba sadašnje generacije ne ugrožavajući potrebe budućih

generacija, to zahteva izbor rešenja koje je ekonomski izbalansirano, tj. koje neće predstavljati

ekonomski balast za sadašnju generaciju, niti uskratiti životne izglede budućih generacija.

Zadovoljenje ovog uslova može se tumačiti i tumači se na razne načine, uključujući i to da je

važno učiniti održivom lokaciju na kojoj se nalazi Okrugli paviljon, a ne sam objekat. Tako se

jedino i može na smislen način objasniti predlog33 većinskog vlasnika da se objekat ukloni, a

na njegovo mesto sagradi nešto što, po njegovoj proceni, donosi zaradu (poput stanova, hotela

i sl.). Međutim, time se odmah otvara pitanje: Da li se održivost jedne lokacije u gradu može

stvarati na račun održivosti samog grada?

Uslov celovitosti – Rešenje koje se bira mora da zadovolji i urbani, i društveni, i kulturni, i

ekonomski, i politički, i ekološki aspekt lokalnog razvoja. Prikloniti se isključivo jednoj od

ovih mogućnosti, to znači uskratiti životne izglede jednima, da bi se povećali životni izgledi

drugih koji žive na ovom prostoru. Praktično, to znači da, ukoliko bi se dozvolila gradnja 260

stanova na lokaciji Okruglog paviljona, gustina naseljenosti u ovom delu grada bi se toliko

povećala, da bi to iz osnova ugrozilo kvalitet života svih stanovnika Leskovca (ovo ne

računajući arhitektonski kič, koji prati ovu vrstu „urbane“ ekonomije, a što je vidljivo na

brojnim primerima gradnje, između ostalog i samog većinskog vlasnika, a koji su prethodili

iznetom predlogu). Ili, ukoliko bi se dozvolilo uklanjanje ovog objekta, stanovnici Leskovca,

Srbije, Balkana, pa i cele Evrope, bili bi uskraćeni za mogućnost doživljaja jedne kulturne

znamenitosti koja pripada onoj vrsti znamenitosti koje su obeležile XX vek na području

arhitekture. S druge strane, to znači i da se kulturna dimenzija Okruglog paviljona ne može

razvijati nezavisno od ekonomske realnosti, zahteva za uključivanjem u tržišno društvo itd.

Uslov globalnosti – Lokalno rešenje koje ne sadrži globalnu percepciju, tj. koje se ne oslanja

na globalne razvojne trendove i mogućnosti, unapred je osuđeno na neuspeh. Ovo proističe iz

33 http://www.ekapija.com/website/sr/page/1161678/U-Leskovcu-ni%C4%8De-260-stanova-i-hotel-Delta-Real-

Estate-gradi-stambeno-poslovni-kompleks-vredan-18-6-mil-EUR-FOTO

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1161678/U-Leskovcu-ni%C4%8De-260-stanova-i-hotel-Delta-Real-Estate-gradi-stambeno-poslovni-kompleks-vredan-18-6-mil-EUR-FOTO

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1161678/U-Leskovcu-ni%C4%8De-260-stanova-i-hotel-Delta-Real-Estate-gradi-stambeno-poslovni-kompleks-vredan-18-6-mil-EUR-FOTO

36

jednostavne činjenice da mladi iz Leskovca ne odlaze samo u razvijenije sredine poput

Beograda, Niša ili Novog Sada, kada je reč o Srbiji, ili u Nemačku, Austriju, Englesku, Italiju itd.

kada je reč o EU. Oni takođe odlaze i u Australiju, Novi Zeland, Južnu Afriku, SAD itd., što znači

da bi se lokalna konkurentnost i lokalna atraktivnost morale da grade na kriterijumima koji

su više od lokalnih, nacionalnih, pa i evropskih – koji su jednostavno globalni. Sa stanovišta

Okruglog paviljona, to podrazumeva zahtev da se njegovo funkcionisanje učini globalno

konkurentnim i atraktivnim, kao što je to već učinjeno sa njegovim globalno konkurentnim i

atraktivnim dizajnom. U tom smislu, nerealno je očekivati da se sa konfekcionarskom

stanogradnjom i stereotipnim hotelima može biti globalno konkurentan i atraktivan, tj.

načiniti iskorak u pravcu koji mlade i njihove roditelje zadržava u Leskovcu.

Uslov lokalnosti – Ni jedno rešenje koje nije ukorenjeno u lokalnoj tradiciji, lokalnoj kulturi,

lokalnom specifikumu ne može biti uspešno na duži rok. Dokaz za to je, na primer, neuspeli

pokušaj da se stara gradska arhitektura Leskovca zameni njenom soc-realističkom

varijantom, koja masovno odbija ljude, čini grad turistički i u svakom drugom smislu

nezanimljivim i iziskuje dodatna ulaganja, kako bi se njeni negativni uticaji na lokalni kvalitet

života i ekonomiju otklonili. Takva dela socijalnog inženjeringa, koja nisu prisutna samo u

arhitekturi, već i u ekonomiji, kulturi, umetnosti itd. blokiraju kreativni potencijal ljudi i

stvaraju opasan disbalans između prava na različitost i odgovornosti prema globalno istom.

Za jedan grad kao što je Leskovac, koji je izložen višedecenijskom disciplinovanju od strane

socijalnog inženjeringa, pitanje uspostavljanja kontinuiteta sa sopstvenim lokalnim korenima

je od ključnog značaja. Sa svoje strane, to podrazumeva stvaranje mogućnosti da ljudi koji

ovde žive atraktivnosšću lokalnog ambijenta budu podstaknuti da kreativnost koju nose u

sebi – izraze34 u Leskovcu, a ne u emigraciji.

Rešenje koje ispunjava sva četiri navedena uslova je: Revitalizacija Okruglog paviljona u

kreativno-inovacioni centar. Polazna tačka ovog rešenja je fokusiranje na način na koji se

kreativnost može ekonomski valorizovati i transformisati u robu. Ona se zasniva na saznanju “da

ključna odrednica globalne konkurentnosti neće počivati na ≫klasičnim≪ ekonomskim

elementima (trgovina, tokovi novca i kapitala, investicije i dr), već na tokovima ljudi. Države koje

mogu privući ≫kreativne resurse≪ razvijaće se mnogo brže i više od drugih zemalja (T.

34 UNESKO definiše „kreativne izraze“ kao oblike kreativnog izražavanja pojedinaca, grupa i društava, koji imaju kulturni sadržaj. Jovičić S, Mikić H. (2006) Kreativne indusrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbij,. Britanski Savet, Beograd, str. 23.

37

Jovanović, 2006). Sa stanovišta privredne razvijenosti naše zemlje, taj globalni trend je veoma

nepovoljan ali na njegovo zaustavljanje ne možemo uticati, mada bi u tom pogledu bila poželjna

≫automatizacija procesa≪. Naučena lekcija bila bi da ozbiljno i pravilno razumemo tokove i

procese ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i brzo prilagođavanje tim globalnim

trendovima”.35 Procenjuje se da je “zbog loše investicione politike i politike finansiranja kulture i

kreativnih industrija u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini.

Ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kulturi i kreativnim

industrijama, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi

se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog

sektora. Efekti zapošljavanja u kulturi i kreativnim industrijama su veoma pozitivni i pokazuju da

svako 5 radno mesto u kreativnom sektoru kreira 2 nova radna mesta u komplementarnim

delatnostima”.36

Primenom „naučenih lekcija“ ostvaruju se opštepriznati, najpozitivniji aspekti kreativne

ekonomije kao razvojnog koncepta, a to su: a) Izgradnja individualnih i zajedničkih identiteta, b)

Kulturni pluralizam i raznovrsnost, c) Inovacije, d) Pozitivan imidž gradova (koji je presudan za

privlačenje investicija i koncentraciju poslovnih aktivnosti), e) Jačanje društvenog kapitala, f)

Unapređenje strategije humanog razvoja; g) Regeneracija deprivilegovanih urbanih i ruralnih

sredina, h) Promovisanje socijalne integracije, i) Unapređenje konkurentnosti regiona, j) Jačanje

endogenih kreativnih potencijala, k) Dodavanje kreativnih i inovativnih elemenata konceptu

urbanog razvoja. Pri tome, posmatrano sa stanovišta održivosti, ovo rešenje je idealno s obzirom

da se ne svodi samo na očuvanje i zaštitu jednog kulturnog dobra koje se mora zaštititi i čuvati,

već obezbeđuje njegovo očuvanje i zaštitu kroz ekonomski isplativo korišćenje. Sa stanovišta

celovitosti, ovo rešenje obezbeđuje lokalni napredak u svim ključnim aspektima lokalnog razvoja.

To isto važi i kada je reč o njegovoj usklađenosti sa globalnim trendovima i mogućnostima, kao i

ukorenjenosti u ono najvrednije što je iznedrila istorija Leskovca, a to je – nasleđe kulture

individualne slobode.

35 Isto kao pod 14., str. 43 36 Isto kao pod 14

38

Cilj ove aktivnosti je dovođenje objekta u funkcionalno stanje. To podrazumeva preduzimanje

serije tehničkih intervencija zaštitnog i adaptacionog karaktera, koje bi dovele objekat u stanje da

može da odgovori zahtevima normalnog poslovnog korišćenja.

Prioritetne intervencije su:

Popravka krovnog pokrivača sa ugradnjom izolacije (40.000,00 eur37);

Zastakljivanje fasade u skladu sa energetskim standardima (45.000,00 eur);

Ugradnja 3 (tri) sanitarna bloka sa rekonstrukcijom vodovodne i kanalizacione mreže

(30.000,00 eur);

Postavljanje solarnih panaela na čeličnoj mreži na krovu u površini od oko 400 m2 (80.000,00

eur);

Zaštita čeličnih elemenata izloženih atmosferskim uticajima (10.000,00 eur);

Postavljanje podova (70.000,00 eur);

Rekonstrukcija električne mreže i uvođenje interneta (70.000,00 eur);

Ugradnja sistema za grejanje, hlađenje i ventilaciju (280.000,00 eur);

Izrada enterijerske postavke (50.000,00 eur);

Nabavka atraktivnih softverskih programa za iznajmljivanje (75.000,00 eur)

37 Predmet i predračun je preliminaran

4) Revitalizacija objekta

39

IV. ANALIZA OKRUŽENJA, EKONOMSKO VREDNOVANJE I REVITALIZACIONI

POTENCIJAL

A. Globalno, evropsko i nacionalno okruženje

“U današnjoj ekonomiji privredni rast se u najvećoj meri zasniva na uslužnim delatnostima, a ne

na materijalnoj proizvodnji. U SAD tokom poslednjih 25 godina udeo nematerijalnog sektora u

BDP se povećao sa 50 na 85 odsto. U Evropi ovaj sektor u BDP učestvuje sa 70 procenata”.38 Već

tokom poslednje decenije prošlog veka postalo je jasno da se trend stvaranja vrednosti kreće

od materijalnog ka nematerijalnom. Od tog vremena - od kada razvoj i primena novih

digitalnih tehnologija, kao i politika deregulacije na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom

planu, daju pečat globalnom okruženju - na delu je proces dinamičnog razvoja kreativnog

sektora. Na toj osnovi, današnji međunarodni tok kreativnih dobara, usluga i investicija je -

prolazeći kroz internacionalizaciju, pregrupisavanje i progresivnu koncentraciju – radikalno

izmenjen.

U tom procesu stvoreno je nekoliko velikih svetskih konglomerata (SAD, EU, Azija) koji posluju

na globalnom tržištu. Ujedno, šire se diskursi raznovrsnosti, kreativnosti i inovacija, zbog čega

specifična lokalna tržišta39 postaju sve važnija. Globalni kreativni proizvodi i usluge ne mogu

da zadovolje ovakva tržišta, i to je svakako velika šansa za kreativne sektore malih zemalja. Isto

tako, nastaju i nove kreativne delatnosti, ali ne samo zbog primene novih tehnologija, već i zbog

toga što se razvijaju novi oblici kreativnosti i veštine. Već sama činjenica da “kreativna klasa” čini

danas u SAD 30% ukupne radne snage, a da u 7 od 14 članica EU tzv. prvog kruga, više od 25% je

pripadnika “stvaralačke klase”, govori o potencijalima tržišta koje ova društvena grupa

podmiruje.

Procenjuje se da kreativne delatnosti “učestvuju sa 7% u stvaranju svetskog BDP i da se u

ovom sektoru ostvaruje rast BDP od 5% godišnje”40. Vrednost svetskog izvoza kreativnih

dobara već tokom 2005. dostigla je iznos od 424,2, milijarde dolara, što je činilo oko 3,4%

ukupnog svetskog izvoza (UNDP, 2008). U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje u razvoju

38 Pravci istraživanja kreativnih industrija i ekonomijs znanja, B. Komnenić, UDK: 330.(8); 338.46 39 Ideja o kreativnim gradovima govori o tome kako se pojedini gradovi mogu razvijati zahvaljujući kreativnim resursima. Ričard Florida, američki teoretičar urbanizma, kreativnim gradovima naziva mesta u kojima su vidljive pozitivne promene u društvenim i ekonomskim procesima, mesta koja odišu autentičnošću, koja su otvorena za nove ideje, u kojima je bogat kulturni život i u kojima je velika koncentracija kreativnih stvaralaca. To su mesta u kojima je okruženje takvo da doprinosi inovacijama, stvaranju novog znanja i mobilizaciji kreativnih resursa. 40 Creative Industries and Development (2004), UNCTAD, str. 3. http://www.unctad.org/en/docs/tdxibpd13_en.pdf Prema, H. Mikić, Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost – proaktivni pristup, CEI, 2008, str. 11

http://www.unctad.org/en/docs/tdxibpd13_en.pdf

40

se javljaju kao neto izvoznici dizajna41, umtetničkih predmeta i rukotvorina sa preko 70 milijardi

dolara. Učešće kreativnih industrija u bruto domaćem proizvodu kreće se od 2,8% u Singapuru,

do 7,9% u Velikoj Britaniji, a prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda ovog sektora kreće

se od 7% u SAD do 13,4% u Singapuru42. Na ilustracijama koje slede predstavljeno je kako su

kreativnost i inovativnost u oblasti arhitekture podizale konkurentnost gradova u svetu kroz

organizaciju sajamskih manifestacija:

41 Među pristalicama koncepta kreativne ekonomije postoji opšte slaganje da se dizajn nalazi na vrhu lestvice aktivnosti koje imaju multiplikativni efekat na druge ekonomske aktivnosti i da on predstavlja ključni primer kako se kreativni procesi mogu koristiti u drugim delatnostima. Zagovornici modernog pristupa industriju dizajna posmatraju u širem smislu, a ona obuhvata osim industrijskog dizajna, grafičkog dizajna i dizajna u oblasti vizuelnih komunikacija i sledeće discipline: tekstil i savremeno odevanje, scenografiju i kostimografiju, pojedine oblike fotografije, likovne i grafičke umetnosti podobne za komercijalnu eksploataciju (npr. ilustracije, propagandno–reklamne fotografije, fotografije za dekoraciju enterijera i dr.) i primenjenu arhitekturu (prostorno oblikovanje i dizajn enterijera). 42 Baseline study on Hong Kong’s creative industries (2003), Center for Cultural Policy Research, The University of Hong Kong, Hong Kong, str. 213-215. Prema, H. Mikić, Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost – proaktivni pristup, CEI, 2008, str. 11

The Crystal Palace, London, 1851, „Velika izložba“ - Prvi sajam u svetu

The Galerie des Machines, Paris, 1889, “Svetski sajam”

41

“Svetski sajam”, Ajfelova kula, Paris, 1889 “Međunarodna izložba”, Barcelona, 1929

“Svetski sajam” Njujork, 1964 Expo. Montreal, 1970

U kreativnom sektoru na nivou EU (25) zaposleno je oko 4,7 miliona lica, što čini 2,5% ukupnog

broja zaposlenih u Evropskoj uniji. Najveći broj zaposlenih kreativaca je u UK i Nemačkoj (po

milion), zatim u Francuskoj i Italiji (po 500.000), Španiji (400.000), Poljskoj (250.000) itd. Stopa

profitabilnosti ovih delatnosti u EU kreće se od 6,6% u Austriji do 15,4% u Rumuniji, a prosečan

godišnji rast prometa kreativnih proizvoda i usluga iznosi od 2,7% u Danskoj do 17,9% u

Sloveniji. U godinama svetske krize, kreativni sektor bio je jedan od retkih ekonomskih

segmenata koji je pokazivao otpornost na delovanje izazivača krize, tj. ostvarivao je rast i u tim

42

uslovima. Sve to govori da, kada je reč o globalnom tržištu kreativnih proizvoda i usluga kao

ekonomskom okviru za uključivanje kreativnog sektora Leskovca – da se ovde praktično radi o

neiscrpnom tržišnom potencijalu.

Međunarodne okvire za razvoj kreativnih industrija čine brojni, međupovezani strateški

dokumenti, među kojima su najvažniji Esenska deklaracija43, UNESKO-va Univerzalna deklaracija

o kulturnoj raznovrsnosti, UNESKO-va Konvencija o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih

izraza44, Rezolucija Evropskog parlamenta o kulturnim industrijama45 i Mišljenje Evropskog

komiteta za ekonomska i društvena pitanja o evropskim kreativnim industrijama. Pored ovih

dokumenata, razvojne okvire stvaraju i svetske i evropske organizacije poput Saveta Evrope,

Evropske investicione banke, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Konferencije

Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTD)46 i druge. Na toj osnovi, tokom poslednjih 15

godina razvoj kreativnih industrija u svetu, posebno u EU, postao jedan od glavnih trendova i

prioriteta u kulturnim politikama.

Posebnu pogodnost za razvoj keativnog sektora u Srbiji pruža Program “Kreativna Evropa”47,

koji je ustanovljen u sklopu strategije „Evropa2020“ i koji će u periodu 2014-2020 finansijski

podržati projekte ovih delatnosti sa ukupno 1,46 milijardi evra. Na taj način će hiljade umetnika i

profesionalaca kreativnog sektora biti podržano u privlačenju nove publike, prekograničnoj

saradnji, uspostavljanju platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih

programa za kulturna i umetnička dela, podizgradnji mreža koje olakšavaju transnacionalno

delovanje i podižu konkurentnost, izgradnju kapaciteta i profesionalno usavršavanje u

audiovizuelnom sektoru itd. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koje nisu članice EU, a čiji će

kreativni sektor moći da koristi sredstva ovog Programa.

U Srbiji se interesovanje za kreativni sektor u akademskim krugovima pojavilo tokom 90-ih

godina, pre svega u domenu podsticanja preduzetništva u kulturi, razvoja„industrije kulture“ i

uvođenja tržišnih principa u područje kulture. Novo promišljanje i aktivnije zagovaranje razvoja

43 „Esenska deklaracija: 10 aksioma evropskih kulturnih industrija je rezultat međunarodnog kongresa Evropske kulturne industrije – upoređivanje razvojnih koncepata, održanog u maju 1999. godine u Esenu, i ona ističe značaj kulturnih industrija u lokalnom i regionalnom razvoju evropskih zemalja”, S. Jovičić, Međunardni okvir za razvoj kreativnih industrija – Preporuke za zemlje u tranziciji, UDK 338.46:008(4)316.7 (4), str. 249 44 Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural expressions, 2005, http://www.unesco.org 45 European Parliament Resolution on Cultural Industries, European Parliament, 2003,

http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf 46 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD), United Nations, Sao Paulo, June, 2004, http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf 47 Gde saznati više? http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/ Kako se prijaviti? http://eacea.ec.europa.eu/index_en.php

http://www.unesco.org/

http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf

http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf

http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/

http://eacea.ec.europa.eu/index_en.php

43

kreativnog sektora nastavljeno je aktivno tek od 2006. godine. Istraživanje „Kreativne industrije

– preporuke za razvoj kreativnih industrija“ (Britanski savet,2006), imalo je za cilj da uvede novo

promišljanje o odnosima između kulture i ekonomije, ukaže na društveno-ekonomski značaj

kreativnih industrija i ponudi osnove za formulisanje buduće javne politike razvoja kreativnih

industrija u Srbiji. Nakon toga, kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji

podržala je tokom 2007. godine – u okviru projekta „Preduzetnicka Srbija“ – niz aktivnosti

fokusiranih na potencijale i razvoj kreativnih industrija u Srbiji. Aktivnosti UNDP Srbija

nastavljene su narednim projektom „Kreativne industrije u Srbiji“, koji je imao za rezultat izradu

multimedijalnog „Kataloga biznis ideja u oblasti kreativnih industrija“ (UNDP & Nacionalna

služba za zapošljavanje, 2009), kao i publikacije „Kreativne industrije u Srbiji – direktorijum

kreativno-profesionalnih usluga“ (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA &

UNDP, 2008). Ove aktivnosti, svaka na svoj način, doprinele su afirmaciji kreativnih resursa na

nacionalnom, međuopštinskom i lokalnom nivou, a tokom 2010. godine ovoj oblasti se pristupilo

na jedan sistematičniji način osnivanjem Radne grupe za razvoj kreativnih industrija pri

Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije. Pri Privrednoj

komori Srbije od 2010. godine funkcioniše Udruženje za kreativne industrije koje obuhvata

sledeće grane: grafičku industriju, izdavačku industriju, diskografiju, knjižarstvo i distribuciju

knjiga, kinematografiju (producente, distributere i prikazivače), radio-difuzne organizacije,

oglašivače i agencije za tržištno komuniciranje.

Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2500 kulturnih dobara. Procene su da ih ima mnogo

više, pri čemu „jako mali broj njih ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene

ekonomske upotrebe.“48 Zaštitom se bavi 14 različitih zavoda za zaštitu spomenika kulture. U

Srbiji je od 1947. godine do danas sprovedeno vise od 1200 istraživčkih studija i projekata u

oblasti nasleđa, od kojih oko 80% na arheološkim nalazištima, 20 % na spomenicima kulture. U

sektoru nasleđa shvaćenom u širem smislu zaposleno je oko 5.588 osoba, od čega u zavodima za

zaštitu spomenika kulture radi oko 550 osoba. Kulturno nasleđe učestvuje u stvaranju bruto

dodate vrednosti kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5% i upošljava oko 5% ukupne radne

snage zaposlene u kreativnom sektoru. Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5-18

miliona evra u kulturno nasleđe. Od 2000. do danas Srbija je uložila oko 200 milona evra u

nepokretno kulturno nasleđe iz nacionalnih sredstava. Od 2000. do 2013. uloženo je oko 50

miliona evra razvojne pomoci u kulturu, od čega 15% u kulturno nasleđe – sve ovo govori da je 48 Grupa za kreativnu ekonomiju, II Forum kreativne ekonomije

44

kulturno nasleđe prepoznato kao važno za srpsko društvo i ekonomiju. U tom kontekstu,

treba istaći da je država, u liku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, prepoznala kulturni

značaj Okruglog paviljona, tako da on od 2010. godine ima status nepokretnog kulturnog dobra

koje se nalazi pod prethodnom pravnom zaštitom49.

Prema relevantnim izvorima50, u Srbiji je tokom 2009. godine u kreativnim industrijama

poslovalo 9888 preduzeća i 777 preduzetnika, gde 96% čine mala i srednja preduzeća sa 1-20

zaposlenih. Treba istaći i činjenicu da postoji čitav segment preduzetničkih poduhvata u

kreativnim industrijama koji nije „statistički vidljiv“ sa aspekta poslovne statistike odnosno koji

se zvog loših uslova poslovanja odvija u segmentu neformalne ekonomije. Ekspertske procene su

da nivo neformalne ekonomije u kretivnim industrijama dostiže nivo od oko 25%. To su različiti

oblici agencija, vajarski studiji, radionice starih zanata, domaća radinost, kulturni turizam i etno

sela, grafičke agencije, freelance pojedinci, studija, NVO itd. Kreativne industrije predstavljaju

potencijalne generatore zapošljavanja i izvor dohotka, ali i javnih prihoda lokalnih ekonomija. O

tome svedoče ekononomski pokazatelji o rastu i razvoju kreativnih indsutrija: u 2009. godini,

kreativne industrije učestvovale su u stvaranjua BDV-a sa oko 3%, a uključujući i

komplementarne delatnosti, njihovo učešće je iznosilo oko 9,9%, ostvarile su prosečan godišnji

rast prometa od 25%, upošljavale su oko 149.759 osoba i ostvarivale su prosečnu godišnju stopu

profitabilnosti od oko 7,78%. U domaćim kreativnim industrijama ostvari se oko 16,8% od

ukupnog godišnjeg prometa Srbije, dok se rast bruto dodate vrednosti kreće prosečno godišnje

u intervalu od 7- 12%. U proseku, neto dobit ostvarena po radniku u domaćem kreativnom

sektoru iznosi 2.585 evra godišnje, i kreće se od 174 evra po radniku u radio i televizijskim

aktivnostima pa sve do 11.755 evra godišnje u oblasti reklame i propagande.

Kada je reč o potencijalu za rast kreativnog sektora Srbije, o tome više nego rečito govore

ispoljeni ekonomski trendovi u periodu 2001-2011. Naime, kao što je opštepoznato, Svetska

finansijska kriza žestoko je pogodila Srbiju usled ranije stvorenih neravnoteža u spoljnoj trgovini

i potrošnji. Kao i u većini zemalja, najviše su u 2009. godini bili pogođeni građevinarstvo, usled

pada investicione aktivnosti, i prerađivačka industrija, usled pada domaće i inostrane tražnje.

Međutim, iz priložene tabele se vidi da ni jedna od uslužnih delatnosti koje pripadaju kreativnom

sektoru - a to su 1) Informacije i komunikacije, 2) Stručne, naučne, tehničke i inovacione

49 Pokrenut je postupak za dobijanje statusa trajno zaštićenog kulturnog dobra 50 Grupa za kreativnu ekonomiju - A. Rikalović (2011)

45

delatnosti; 3) Umetnost, zabava i rekreacija; 4) Ostale uslužne delatnosti - „nije imala pad u toj

godini. One poseduju ogroman ‚potencijal‚ za dalji rast“51.

To potvrđuju i podaci o zaposlenosti. Naime, udeo četiri navedene uslužne oblasti u ukupnoj

zaposlenosti povećan je sa 6 odsto, početkom 2001. godine, na 9,5 odsto u martu 2012. godine. U

situaciji kada je zabeleženo smanjenje ukupne zaposlenosti za 482 hiljade lica, ove oblasti

ostvarile su u ovom periodu povećanje broja zaposlenih za 17.669 lica. Sa 109.228 lica u januaru

2001. godine broj zaposlenih u ovim delatnostima porastao je na 126.807 lica u martu 2012, što

je povećanje za 16,1 odsto ili po 1,5 odsto u proseku godišnje.

“Uvid u statistiku izvoza usluga mnogo više ukazuje na potencijal uslužnog sektora za budući

ekonomski rast: Srbija je gotovo utrostručila udeo u svetskom izvozu usluga u samo četiri

godine, od 2006. Do 2010. godine. Upoređenja podataka o izvozu građevinarstva i kompjuterskih

usluga, kao hardvera i softvera, ukazuje na značaj i razliku između proizvodnje i izvoza “mišića” i

znanja i kreativnosti. Mada i građevinarstvo podrazumeva posedovanje konkurentskih znanja i

51 Značaj izabranih uslužnih delatnosti za ekonomski razvoj Srbije, M. Zdravković, Kulturne industrije i kulturna raznolikost – Bela knjiga, Academica, Beograd, 2013, str. 40

46

tehnologija, ono se najvećim delom svodi na korišćenje jeftine radne snage. Izvoz kompjuterskih

usluga je u 2011. godini premašio 150 miliona evra i za pet godina je gotovo učetvorostručen.

Ovaj podatak ohrabruje jer može da ukazuje da će se odliv mozgova iz Srbije usporiti.”52

B. Lokalno okruženje

Grad Leskovac, koji se od 1308. godine pominje pod ovim nazivom, danas sa svojih 60.000

stanovnika predstavlja najveće naseljeno mesto na jugu Srbije, te ekonomski, administrativni,

politički i kulturni centar teritorijalne jedinice ustanovljene pod istoimenim nazivom (144

naseljena mesta, 1025m2, 144.000 stanovnika) i Jablaničke oblasti (6 opština, 215.000

stanovnika). “Leskovac zauzima središni položaj Moravsko-Vardarske doline. Nalazi se u kotlini

koja se otvara prema severu, dok se sa juga graniči visokim planinama, blagih kosa, lako

prohodnim i obrađivanim. Sam grad se naslanja na jednu od planinskih kosa koja je najdublje

prodrla u kotlinu – breg Hisar, na kome su još Rimljani podigli tvrđavu od koje danas nema

ostataka. ... Laka pristupačnost kotline i njena plodnost uticali su na slivanje migracionih struja u

nju (Kosovska, Vardarska, Šopska i Dinarska)“53.

Posmatrano iz istorijske, odnosno arheološke, perspektive, Leskovac nudi izuzetne mogućnosti,

kada je reč o korišćenju sopstvene “lokalnosti” kao inspiracije za kreativne i originalne pristupe.

Prema arheološkim nalazima, ljudski život na ovom lokalitetu ima svoju istoriju dugu preko 8000

godina. Ona traje počev od ljudskih naseobina iz doba rane Evropske civilizacije (starčevačka

kultura), pa preko antičkih Dardanaca54, Tribala55 i Kelta56, sve do Rimljana57 (I vek n.e.),

Vizantinaca (IV vek n.e.), Avara58 i najzad Slovena (VI-VII vek n.e.), odnosno Srba (od 12 veka do

danas). Povoljni geografski uslovi ovog lokaliteta (povoljna klima, plodna kotlina, petorečje,

važna raskrsnica itd) najpre su privlačili nomadske grupe koje su vremenom prerastale u stalne,

ostavljajući za sobom nasleđe poznato kao „starčevačka kultura“ (6200-5500 godina p.n.e.),

inovacije u vidu gajenja konoplje, pripitomljenih životinja i najstarijeg metalurškog centra u

Evropi (doba neolita), tvorevine „brnjičke kulture“ (1300-1050 godine p.n.e.), predmete od

52 Isto kao pod 38. str. 47 53 Arh. Rata Bogojević, prema D. Petković, Leskovac – Biografija grada, Leskovac, Istorijski arhiv, Surdulica – Delux print, 2014. str. 88 54 Mešovito tračko-ilirsko pleme iz antičkog doba 55 Jedno od tračanskih plemena, koja su u antici naselila južne, istočne i zapadne delove Balkana 56 Indoevropski narod čija istorija seže sve do kamenog doba; prodrli na Balkan u 3 veku p.n.e. 57 Arheolozi su na Hisaru pronašli ostatke rimske građevine izgrađene na temeljima praistorijskog objekta sakralnog tipa. 58 Nomadski narod iz srednje Azije; prodrli na Balkan u V veku n.e

47

nerđajućeg gvožđa (1300 godina p.n.e.). Kasnije su Rimljani, uspostavljajući svoju dominaciju na

ovom prostoru (I vek n.e.), uključili ovu oblast – kao deo tadašnje provincije Gornja Mezija - u

sopstveni sitem vojne i upravne organizacije. Po raspadu Rimskog carstva, ovaj lokalitet potpao

je pod uticaj Vizantije, da bi bio prepoznat kao vitalan za državni interes tadašnjeg Istočnog

carstva, i to u meri da je u njegovoj blizini bio sagrađen čuveni Caričin grad (535 gdine n.e.) –

ekonomski i administrativni centar ove oblasti toga doba. Tokom VI i VII veka ovde su se trajno

naselili Sloveni, o čemu svedoče brojni nalazi arheološkog materijala. Počev od 12 veka.n.e, kada

je srpski župan Stefan Nemanja u ime izgradnje dobrih odnosa između Srba i Vizantinaca dobio

na poklon Dubočicu, tj. oblast koja je vekovima nazivana tim imenom – Leskovac kao naseljeno

mesto deli sudbinu Srbije. Najstariji pomen imena grada datira iz 1308. godine, kada ga je kralj

Milutin naznačio u svom Aktu o poklonu Svetoj Gori. Vreme provedeno pod Turcima biće, između

ostalog, zapamćeno i po tome što je Leskovac krajem XVIII veka bio centar velikog turskog

pašaluka koji se protezao sve do Kruševca i Paraćina. Oslobođenje od Turaka (1878), grad je

dočekao kao jedan od najvećih zanatskih i trgovačkih centara u kneževini Srbiji. Takvu razvojnu

poziciju Leskovac je multiplikovao u periodu između dva svetska rata, da bi nakon toga zapao u

stanje sedmodecenijske razvojne stagnacije i nazadovanja, izazvanih pre svega ideološko-

političko-sistemskim ukidanjem odnosa slobodne razmene proizvoda i usluga na kojima se grad

vekovima razvijao.

U ekonomskom pogledu, Leskovac predstavlja knjiški primer onoga što može, u civilizacijsko-

razvojnom smislu, da donese orijentacija na konkurentsko pozicioniranje, tj. korišćenje

tolerancije, talenta i tehnologije, kao orijentira kojima se rukovodi jedna lokalna društvena grupa

u svom životnom bitisanju (“Srpski Mančester”). Ali, takođe i primer onoga što može da odnese

sistemska blokada tržišnih sloboda, kreativnosti, inovativnosti, spremnosti na rizik i, uopšte,

konkurentske orijentacije ljudi („Što južnije to tužnije!“). Stoga, revitalizacija Okruglog paviljona

predstavlja čin koji uspostavlja kontinuitet sa onim najboljim što sadrži lokalno okruženje kao

potencijal, i istovremeno korak u pravcu raskida sa svim onim besperspektivnim što decenijama

blokira taj potencijal na ovim prostorima. Svakako, to podrazumeva jačanje onih lokalnih snaga

razvoja, koje svoju šansu vide u podršci suzbijanju korupcije i socijalnog parazitizma, stvaranju

funkcionalne države, uključivanju zemlje u tržišno, kreativno društvo, jednom rečju –

dinamiziranju reformskih promena.

Sam lokalni ekonomski okvir za revitalizaciju Okruglog paviljona sastoji se od nekoliko bitnih

elemenata. Najpre, na ovom prostoru stvara se prosečno godišnje oko 2000 evra bruto dodate

48

vrednosti po stanovniku, što znači da se ukupna vrednost proizvodnje i usluga grada Leskovca,

kao teritirijalne jedinice, kreće na nivou od oko 288 miliona evra.59 To znači da, ukoliko bi

kreativne delatnosti u Leskovcu učestvovale u strukturi lokalne bruto dodate vrednosti samo na

nivou sadašnjeg nacionalnog proseka, one bi mogle da doprinose razvoju grada sa oko 28,8

miliona evra godišnje, uz ostvareni profit od oko 2,25 miliona evra i indirektan uticaj na

povećanje zaposlenosti u komplementarnim delatnostima za oko 800 novozaposlenih. Kada je

reč o kreativnom kapitalu Leskovca, njegovu osnovu danas čini: 8300 privatnih preduzetnika60;

879 zaposlenih u 4 tržišno najatraktivnija lokalna sektora, i to – 1) 206 zaposlenih u sektoru

informisanja i komunikacije; 2) 175 zaposlenih u sektoru stručne, naučne, tehničke i inovacione

delatnosti ; 3) 279 zaposlenih u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije; 4) 219 zaposlenih u

sektoru “ostale uslužne delatnosti”61, čemu treba dodati još najmanje 200 onih koji deluju kao

freelanceri u zoni neformalne ekonomije; 25000 zaposlenih u formalnoj ekonomiji i još oko

10000 njih koji radi u zoni sive ekonomije; 23000 nezaposlenih; 28000 mladih; 23000

penzionera. Ukoliko bi samo svaki 10-ti62 od njih prepoznao svoju ekonomsku šansu u sopstvenoj

kreativnosti, originalnosti, talentu, inovativnosti, to znači da Leskovac raspolaže kreativnim

kapitalom koji u ovom trenutku može da generiše novostvorenu vrednost od najmanje 24

miliona evra.

Kada je reč o lokalnom kulturnom okviru za razvoj kreativno-inovacionog centra u okviru

Okruglog paviljona, tome pogoduju brojne lokane delatnosti. Neke od ovih aktivnosti imaju

ozbiljnu tradiciju (leskovačko pozorište, lokalna štampa, škola za tekstil i dizajn, proizvodnja

rukotvorina, filmska distribucija, muzej, gradska biblioteka, izložbe slika, gradska muzika, KUD

“Abrašević” itd.). Druge su, opet, novijeg datuma, ali sa tendencijom da iz godine u godinu

dobijaju na zamahu (filmski festival, karneval, promocija talenata, roštiljijada, muzičke

manifestacije, aktivnosti Doma Kulture i Centra za ekonomiku domaćinstva “Danica Vuksanović,

škole za ples itd.). Svaka od ovih aktivnosti predstavlja manifestaciju lokalnog kreativnog kapitala

59 Procena autora, 2013 (БДВ – укупна вредност производње (аутпут) добара и услуга умањена за међуфазну потрошњу, тј. производе и услуге утрошене као инпути у процесу стварања аутпута. Разлика између бруто додате вредности (БДВ) и бруто домаћег производа (БДП) је у нето порезима на производе) 60

Opštine i regioni u Republici Srbiji, RZS, 2013, Beograd, podatak uključuje i lica zaposlena kod privatnih preduzetnika 61 Opštine i regioni u Republici Srbiji, RZS, 2013, Beograd 62 Prema Richardu Floridi (SAD), jednom od rodonačelnika koncepta kreativne ekonomije, u Americi se svaki treći zaposleni može svrstati u klasu „kreativaca“, dok u najrazvijenim zemljama EU svaki četvrti zaposleni ispoljava kreativan odnos prema poslu.

49

i sadrži ekonomski potencijal koji može da nađe svoje mesto u okviru revitalizacije, odnosno

kreativizacije Okruglog paviljona.

Lokalni društveni okvir za razvoj kreativnih delatnosti u Leskovcu kroz revitalizaciju Okruglog

paviljona sadrži elemente koje ima malo koji grad na Balkanu. Kao urbanitet koji je oblikovan u

spontanom, viševekovnom procesu teritorijalne specijalizacije za slobodnu razmenu ekonomskih

dobara, Leskovac predstavlja istorijski primer razvoja društvenosti u formi dobrovoljnih

međusobnih odnosa, lokalne otvorenosti za novo, drugačije, ljudske uzajamnosti, poštovanja

univerzalnih pravila ponašanja itd. Kao malo koji grad u Evropi, Leskovac može da se pohvali

činjenicom da su stubovi njegovog socio-ekonomskog razvoja nastali kao delo međuetničkog

projekta u kome su četvorica lokalnih Srba, trgovaca po zanimanju, i fabrikant iz Bugarske

zajednički, ispoljavajući svoju slobodu volju, tj. bez uplitanja države i politike, uprkos

viševekovnom nasleđu međusobnih ratova i etničkih tenzija između Srba i Bugara, dajući

prednost biznisu nad predrasudama i etničkim iracionalnostima - pokrenuli i uspešno vodili

akcionarsko društvo za proizvodnju gajtana (1884). Takođe, Leskovac, kao malo koji grad u

Evropi, može da se pohvali činjenicom da, kada je u pitanju lokalna podrška razvoju sopstvenog

kreativnog kapitala, onda se za tu prilku angažuju ne nacionalno, već evropski najbolji - poput

Čeha Alojza Škarka, koji je angažovan kao prvi upravnik Tkačke škole (1890), prve takve

institucije na Balkanu, locirane u Leskovcu. To nisu samo primeri tolerancije prema novom i

drugačijem, to su pre svega istorijski primeri uspešnog konkurentskog pozicioniranja jedne

lokalne sredine na evropskom i svetskom tržištu lokaliteta kroz afirmaciju i promociju sopstvene

otvorenosti za novo, kreativno, drugačije. Ako se tome doda činjenica da su se građanke Leskovca

– uspostavljajući konstruktivan odnos prema lokalnoj ekonomskoj stvarnosti - pre skoro sto

godina udružile u organizaciju koju su nazvale „Udruženje za suzbijanje luksuza“, onda je sasvim

jasno da današnje angažovanje lokalnog civilnog sektora na razvoju kreativnog društva, pa i

revitalizaciji samog Okruglog paviljona, ima sopstvene uzore i podsticaje - takve koji i dan danas

predstavljaju najviše domete društvene kreativnosti i originalnosti.

Lokalni političko – pravni okvir za revitalizaciju Okruglog paviljona dugoročno je definisan

važećim Generalnim urbanističkim planom grada Leskovca. U sklopu ovog plana, objekat je

tretiran kao integralni deo sjamskog kompleksa označenog kao „Blok 13“ i zajedno sa pozorištem

i gimnazijom predstavlja jedinstvenu urbanističku celinu. Ovakav urbanističko-planski pristup

ovom delu grada otvara mogućnost za uspostavljanje proaktivnog odnosa prema sopstvenom

urbanom identitetu gde “projektovanje jednog grada ne znači više organizovanje stambenih i

50

uslužnih objekata, već njegovih prostora intersekcije, odnosno ’nepotrebnih’ prostora, prostora

urbane ’igre’ gde se ukrštaju sva sredstva za komuniciranje kojima se raspolaže”63

C. Ekonomsko vrednovanje i revitalizacioni potencijal Okruglog

paviljona

Danas, kada je na delu globalni proces kreativizacije ekonomije, tj objedinjavanja ekonomije

kulture, nauke i obrazovanja, lokalno kulturno nasleđe je nešto što ima suštinski, višestruki

značaj. Revitalizacija Okruglog paviljona kao integralnog dela arhitektonskog nasleđa XX veka

obezbedila bi:

a. Kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar lokalne

zajednice;

b. Unapređenje postojeće baze znanja za razvoj kreativnog društva i privrede;

c. Očuvanje jedne tvorevine ljudskih ruku i skupa nematerijalnih obeležja lokalne zajednice,

koji predstavljaju kvintesenciju kulturnog koda koji definiše Leskovac;

d. Podsticaj za reinterpretaciju kulturnog nasleđa, inspiraciju za savremeno stvaralašto, a pre

svega jedinstven prostor za smeštaj, organizovanje, poslovanje, afirmaciju i promociju

kreativnih delatnosti.

Očekivani direktni ekonomski efekti u fazi revitalizacije Okruglog paviljona su:

a. Povećanje lokalnih investicija za vrednost radova na revitalizaciji Okruglog paviljona;

b. Povećanje upošljenosti postojećih projektnih i građevinskih kapaciteta;

c. Slivanje eksternih novčanih tokova u lokalnu ekonomiju;

d. Povećana iskorišćenost lokalnog menadžerskog potencijala, sticanje novog iskustva na

upravljanju realizacijom jedne zahtevne ideje, afirmacija i promocija lokalnih humanih

resursa.

Očekivani direktni ekonomski efekti u fazi korišćenja Okruglog paviljona su:

a. Ekspanzija poslovnih prihoda po osnovu:

iznajmljivanja prostora;

provizije od posredovanja u prodaji proizvoda i usluga lokalne kreativne ekonomije;

učešća u prihodu od komercijalizovanih inovacija ostvarenih u okviru zajedničkog

angažovanja;

63

Isto kao pod 13. str.142

51

naplate ulaznica za određene manifestacije;

iznajmljivanja kompjuterskih stolova opremljenih najsavremenijim programima;

prodaje konsultantskih usluga;

organizovanja najrazličitijih kurseva obuke iz oblasti kreativne ekonomije;

organizovanja poseta za ciljnu grupu koja preferira kulturni turizam;

uspostavljanja sistema članarina za određene ciljne grupe koje, na primer, imaju

potrebu za korišćenjem specijalizovane baz podataka, uključivanje u domaći i

međunarodni sistem poslovnog predstavljanja i promocije usluga itd.

b. Povećanje lokalne produktivnosti, posebno kroz organizovanje kreativnog klastera;

c. Oko 100 zaposlenih, što najvećim delom uključuje zaposlene u organizacijama koje će biti

smeštene u objektu, kao i određeni broj zaposlenih u samom kreativno-inovacionom centru;

d. Povećanje efikasnosti korišćenja postojećih komunalnih fondova;

e. Povećanje prihoda i broja zaposlenih u postojećim MSP, socijalnim preduzećima, zadrugama

i organizacijama civilnog društva koje bi organizovale svoje poslovanje bilo na galeriji

okruglog paviljona (1065m2), bilo u prizemlju (2375m2);

f. Smanjenje neformalne ekonomije u lokalnom kreativnom sektoru kroz stvaranje privlačnog

poslovnog ambijenta koji poslovanje u zoni sive ekonomije čini manje isplativim;

g. Povećanje lokalne energetske efikasnosti kroz uključivanje sistema solarnih panela

postavljenih na krovu Okruglog paviljona;

h. Slivanje eksternih novčanih tokova u lokalnu ekonomiju po osnovu povećanja kruga

zainteresovanih za pokretanje sopstvenog biznisa, apliciranje za domaće i inostrane

grantove u oblasti kreativne ekonomije;

i. Osnivanje novih profitnih i neprofitnih organizacija u oblasti kreativne ekonomije;

j. Smanjenje pritiska na javne fondove za zapošljavanje, socijalno i zdravstveno osiguranje i sl.

Očekivani indirektni ekonomski efekti u fazi revitalizacije Okruglog paviljona su:

a. Jačanje ponude proizvoda i usluga lokalne kreativne ekonomije;

b. Fokusiranje lokalne, posebno lokalne poslovne zajednice na razvoj kreativnih delatnosti;

c. Povećano interesovanje donatorske i poslovne zajednice za ulaganje u lokalnu ekonomiju;

d. Veće uključivanje Leskovca u ponudu domaćeg i međunarodnog kulturnog turizma;

e. Jačanje korisnog rivaliteta na lokalnom tržištu kreativne ekonomije.

Očekivani indirektni ekonomski efekti u fazi korišćenja Okruglog paviljona su:

52

a. Povećana privlaćnost Leskovca za pokretanje sopstvenog biznisa kod kreativnih pripadnika

lokalne zajednice, posebno mladih;

b. Otvaranje – na svako peto mesto u kreativnom sektoru - po 2 nova radna mesta u

delatostima koje su komplementarne kreativnim;

c. Povećanje priliva eksternog kapitala po osnovu “krowdfouning”-a i korišćenja drugih

svaremenih oblika finansiranja kreativnih poduhvata;

d. Korišćenje multisektorske poslovne sinergije;

e. Uključivanje kreativnog sektora Južne Srbije u lokalni kreativni klaster, kao i u poslovanje

samog kreativno-inovacionog centra,

f. Pvećani ekonomski efekti od korišćenja zajedničke lokacije sa postojećim srednjoškolskim,

višim i visokoškolskim ovrazovnim institucijama;

g. Prodor lokalne kreativne ekonomije na globalno tržište kreativnih proizvoda i usluga;

h. Pozitivan uticaj na ekonomsku valorizaciju javnih kreativnih delatnosti poput bibliotečke,

muzejske, pozorišne, arhivske;

i. Povećana efikasnost korišćenja postojećih urbanih resursa, uključujući infrastrukturu;

j. Ubrzani razvoj lokalnog kreativnog kapitala;

k. Dinamiziranje razvoja lokalnog sektora informacija i komunikacije, sektora stručnih,

naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, sektora umetnosti, zabave i rekreacije i sektora

ostalih uslužnih delatnosti;

l. Izgradnja efikasne i efektivne mreže podrške razvoju lokalnog kreativnog sektora;

m. Međusobno usklađeniji razvoj grada i sela;

n. Kreativizacija lokalne ekonomije.

D. Finansijski aspekt

Kao što je prethodno navedeno, kritična masa finansijskih sredstava koja je neophodna za

revitalizaciju, odnosno stavljanje u ekonomsku upotrebu ove građevine, kreće se na nivou od oko

750.000,00 evra.

Mogućnosti za obezbeđenje ovih sredstava zavisiće od načina na koji će se regulisati odnosi sa

sadašnjim većinskim vlasnikom, što upućuje na najmanje dva sledeća scenarija:

Scenario I: Sve ostaje kako jeste! Objekat ostaje u javno-privatnom vlasništvu sa odnosom

30%:70% i uz režim korišćenja definisan njegovim neosporivim statusom kulturnog dobra. S

obzirom na to da bi od strane domaće i međunarodne javnosti svaki pokušaj uklanjanja

53

građevine bio okvalifikovan kao vandalski (što bi dodatno pogoršalo i onako već narušen imidž

većinskog vlasnika), to znači da bi građevina, ili bila prepuštena daljem propadanju (sa

izvesnošću da se po osnovu neispunjenja obaveza iz ugovora o privatizaciji oduzme od većinskog

vlasnika), ili bi njene ekonomske mogućnosti podstakle većinskog vlasnika da sagleda sopstveni

interes u tome i uzme učešće u finansiranju njene revitalizacije (između ostalog i kao jedan od

načina da popravi svoj imidž). Svakako, ceo problem se dodatno komplikuje ukoliko sadašnji

većinski vlasnik bude suočen sa osuđujućom presudom Suda za organizovani kriminal.

Scenario II: Objekat se po nekom osnovu (razmena lokacija, raskid ugovora o privatizaciji i sl.)

vraća u vlasništvo Leskovcu! U takvim okolnostima otvaraju se široke i realne mogućnosti da se

neophodna finansijska sredstva za revitalizaciju objekta obezbede uz apliciranje kod nekog od EU

fondova, posebno imajući u vidu mogućnosti koje pruža uključivanje u program „Kreativna

Evropa“. Sa svoje strane, to bi otvorilo pitanje daljeg vlasništva nad ovim objektom, posebno

imajući u vidu da se država u proteklim decenijama pokazala kao izuzetno loše rešenje za

upravljanje ekonomskim poslovima, što opet ne znači da lokalna samouprava treba da da bude

isključena iz upravljanja u procesu korišćenje objekta. Kao alternative stoje na raspolaganju razni

oblici javno-privatnih, ili javno-civilnih, ili javno-privatno-civilnih partnerstava, što uvećava broj

mogućih izvora finansiranja i u prvi plan stavlja strategiju diverzifikacije, kada je reč o načinu

obezbeđenja sredstava.

54

V. P R I L O Z I

Prilog 1. Izgled Okruglog paviljona nakon revitalizacije

Slika 1.

Galerija sa pogledom na prizemlje

Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh.

3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh

- Gordana Mitić, dipl.ing.arh

55

Slika 2.





56

Slika 3.





57

Slika 4.

Pogled na prizemlje




58

Slika 5.

Pogled odozgo




59

Prilog 2. Osnove građevine

Slika 1. Osnova prizemlja

60

Slika 2. Osnova galerije

61

Prilog 3. Obaveštenje o utvrđivanju prethodne zaštite

62

Prilog 4. Prva (neuspela) inicijativa suvlasnika Okruglog paviljona za

prenamenu urbanističkog plana (2010.)

63

Prilog 5. Obnovljena inicijativa suvlasnika Okruglog paviljona (2015.)

!!!) Predlog je da se na kompleksu Gimnazija, koji obuhvata površinu od

0,7ha, sagradi stambeno poslovni kompleks od 1,26ha. Predlog podrazumeva

uklanjanje Okruglog paviljona “kao nerentabilnog”.

Izvor: Leskovačke vesti

64

Prilog 6. Akt o prethodnoj zaštiti Okruglog paviljona

Завод за заштиту споменика културе Ниш на основу члана 75 став 1 тачка 2 а у вези са чланом

107 “Закона о културним добрима” (Сл.гласник РС бр.71/94) и на основу чл. 46 “Закона о

планирању и изградњи” (Сл.гласник РС 72/09), решавајући по захтеву ЈП Дирекција за

урбанизам и изградњу Лесковац, Трг Револуције 45, издаје

А К Т

О условима чувања, одржавања и коришћења непокретних

културних добара као и добара која уживају претходну

заштиту и утврђеним мерама заштите

I – На подручју обухваћеном Генералним урбанистичким палном Лесковца од 2010 до 2020.год.

Градитељско наслеђе у грађевинском подручју Лесковца, објекти, зоне, споменици;

заштићени су на два нивоа:

1) Заштитом по Закону о културним добрима и 2) Урбанистичком заштитом

Концепција урбанистичке заштите полази од потребе очувања урбанистичког и

архитектонског наслеђа, које је од највећег значаја за очување континуитета и идентитета сваке

градске средине.

Зоне урбанистичке заштите

Ова зона обухвата оне улице, тргове иблокове који као целина, својим простором и

објектима представљају највредније културно – историјско наслеђе о настајању Лесковца.

Урбанистичка заштита у овој зони подразумева : очување и ревитализацију свих

елемената који формирају урбане вредности заштићеног подручја (објекти, улице, урбани

мобилијар, зеленило...). То подразумева и:

Задржавање постојећих улица и тргова са регулационим и грађевинским линијама, што

значи очување постојећих блокова, сем у случајевима где то захтевају саобраћајни или или

други услови значајни за шири простор града;

Задржавање без промена, или са минималним променама, свих високовредних објеката и

усаглашавање осталих са њима;

Задржавање просечног степена заузетости на нивоу постигнутом у зони урбанистичке

зачтите;

Задржавање ивичне блоковске изградње на парцели;

Коришћење аутохтоних материјала у изградњи и реконструкцији објеката.

65

Појединачна категоризација објеката зоне урбанистичке заштите дефинише три

категорије објеката:

Категорију А – чине највреднији објекти код којих мора остати непромењен

хоризонтални и вертикални габарит. Не дозвољава се доградња и надградња, са изузетком

дворишних делова објеката, али не изнад уличног габарита објекта. (?) !!! Улична фасада се не

мења, сем када то када нова намена коришћења неминовно захтева (локали), или када је

оштећена ранијим интервенцијама, када промене морају доприносити повратку фасаде на

изворно стање, и то како у смислу обликовања, тако и у примењеним материјалима. Исто се

односи на облик и нагиб крова и на врсту кровног покривача.

Дозвољено је и пожељно свако осавремењавање и бољег коришћења објекта, што

подразумева унутрашње адаптације и реконструкције (обавезно очување конструктивног

система), увођење савремених инсталација, активно коришћење тавана и подрума, где је то

могуће. Такође и промене намене објекта или делова објекта, уколико су нове са становишта

Зоне урбанистичке заштите повољније од претходних. Сутерен не може да се користи за

становање, а приземље и виши спратови могу бити стамбени или пословни простор, тако да

врста пословне намене не угрожава околину. Склониште се не предвиђа.

Дворишни простор мора у свему да се усагласи са објектом. Могуће је наткривање –

застакљивање атријумских- дворишних површина.

Код објеката мешовите намене у приземним дворишним етажама није пожељно

становање.

Остали објекти на парцели, уколико их има, не подлежу режиму главног објекта А и

решавају се слободно у складу са својом валоризацилом, али тако да не угрозе главни објекат.

Препарцелација се не оредвиђа, али је понекад могућа.

Категорију Б – чине објекти који су вредни, али мање вредности и који могу да се

задрже какви јесу, могу се доградити и надградити. Само, када су грађевински лошег квалитета,

могу потпуно да се реконструишу – замене. У свим овим случајевима, условљава се : очување

фасаде уколико је квалитетна, или реконструкција изворне фасаде, или корипћење неких

елемената старе или сличне фасаде. Пожељно је сачувати и друге елементе, попут унутрашњих

степеништа, каљеве пећи, елементи од кованог гвожђа и др. Пожељно је исто, код

реконструкција, очување основних елемената конструктивног система.

Висина надградње ограничена је котом венца првог суседног, у низу или блоку,

објектакоји је дефинисан као реперни! Уколико се објекат који се надграђује, или замењује,

налази између два вредна објекта, користе се коте вишег. Улична грађевинска линија не може да

се мења, или изузетно ако су суседни објекти већ померени на нову грађевинску линију, или ако

се грађевинска линија помера ради проширења регулације улице. Кров и кровни покривач се

усаглашавају са реперним објектом.

У случају доградње или надградње, обликовање ора да буде такво, да бјекат чини

складну целину. Дограђени и надграђени делови треба да буду подређени, и усаглашени са

основним објектом који се надграђује.

Намене исте као код категорије А.

66

Склониште мора да се гради, уколико је у питању потпуна реконструкција. Уколико је у

питању само доградња или надградња, склониште се не предвиђа, користи се ојачање дела

пдрума.

По ширини парцела се користи у целини, ако је тако и раније било, али, ако је дубока

може да се скрати – препарцелише. Пожељни су колски пасажи, а уколико су постојали,

обавезни су. Двориште и дворишни објекти исто као код категорије А.

Категорију Ц – чине објекти који се могу срушити, уколико постоји интерес. Уместо

њих може да се изгради нови објекат, а не мора. Ако се гради нови објекат :

Висина му се одређује на нивоу улице или блока у складу са висином реперног објекта.

Положај на прцели се одређује у односу на грађевинску линију улице, што не значи да остаје

иста, али се ивична градња, збијена или не, у чијој је основи парцела или више парцела,

условљава:

Габарит се по дубини може да се решава слободно у складу са функцијом објекта. Колски

пролаз је веома пожељан због решавања паркирања и гаражирања, изношења смећа или из

противпожарних разлога;

Обликовање треба дабуде усклађено са карактеристикама уже зоне у којој се објекат

налази и огледа се у : броју и облику отвора, прозора и врата, односа пуног и празног на фасади,

обликовању крова, примереним материјалима и другом;

Намена може да буде стамбена, пословна и мешовита, с тим садржај пословања мора да

буде такав да не угрожава окружење или је јавни простор зоне. Код мешовитих објеката

пословање треба да буде на нижим етажама, а становање на вишим. Уколико се објекат налази у

центру, улични део приземља мора да има пословне садржаје. Сутерен не може да се користи за

становање;

Склоништа се граде у складу са прописима за 50% становнока или 2/3 од највеће смене

запослених. Објекти који имају локале морају да имају склониште решено повучено од улице,

да се обезбеди непосредна веза тротоара и локала оствари несметано, без много степеница.

Уколико је склониште потпуно испод терена, положај се не условљава;

Објекат мора да задовољи потребе хендикепираних особа;

Дворишта морају да буду одговарајуће уређена, поплочана и озелењена.

Уколико има простора, дворишта треба да прихвате мирујући саобраћај корисника

зграде. Препарцелација је могућа.

Категоризација објеката коју је урадио Завод за заштиту споменика културе –Ниш и

............... са списком евидентираних објеката који је преузет без промена. Графички приказ ове

категоризације је саставни део ГУП – а.

Уколико после усвајања ГУП –а , дође до сазнања да неки од објеката нема вредност

одређену својом категоријом или да је та врдност мања, аутоматски примењује режим ниже

категорије, односно уместо А, примењује се Б или Ц, што ће утврдити службе урбанизма и

заштите културних добара.

67

Зона ограничења или зона другог степена

урбанистичке заштите

Циљ формирања ове зоне је очување матрице и ограничење висине објеката и зато се

одређује следеће:

Очување затечене уличне регулације и по могућности наслеђене парцелације;

Задржавање начина изградње на парцели и задржавање преовлађајуће спратности од

П+1+Пк, изузетно спратност може бити П+2+Пк;

Очување преовлађујућих, и за ту целину карактеристичних кровова;

Очување карактеристичнихархитектонских детаља;

Чување и примена аутохтоних материјала у изградњи, адаптацији и реконструкцији

објеката.

НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА НА ПОДРУЧЈУ ЛЕСКОВЦА

КОЈУ ОБУХВАТА ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН

Археолошки локалитети

На Хисару су у току археолошка истраживања. Досадашњи резултати су такви да

завређују пажњу шире заједнице, што министарство за културу Републике Србије и чини.

Такође и локална самоуправа учествује у реализацији програма и пројекта ХИСАР.

Циљ пројекта Хисар јесте да се локалитет ХИСАР археолошки испита и да се

презентацијом остатака архитектуре, реконструисаним грађевинама, макетама и пресецима кроз

културне слојеве прикаже развој Лесковца и басена Јужне Мораве током прошлости.

Непокретна културна добра

Споменици културе

1. Стара црква Св. Богородице, к.п. бр. 5506 КО Лесковац; 2. Кућа Боре Димитријевића-Пиксле, Ул Учитеља Јосифа бр. -- к.п. бр. 7379, 3. Кућа Шоп-Ђокића, к.п. бр. 5379, 4. Кућа народног хероја Косте Стаменковића, к.п. бр. 513 (katastar zemljista), 6423

(fotogrametrija), 5. Кућа Б. Анђелковића, к.п. бр. 4479, 6. Зграда СО-е Лесковац, к.п. бр. 5420, 7. Зграда СО-е Лесковац, к.п. бр. 5434/1, 8. Зграда окружног суда, к.п. бр. 5434/1, 9. Саборна црква Св. Тројице, к.п. бр. 5506, 10. Зграда Културног центра Лесковац, Булевар ослобођења 101, к.п. бр. 5566, 11. Зграда хотела „Дубочица“, Булевар ослобођења 12, к.п. бр. 5459, 12. Грађанска кућа у Ул. Доситеја Обрадовића 29, к.п. бр. 7434,

68

13. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 5, к. п. бр. 5265/1, 14. Грађанска кућа у Ул. Владе Ђорђевића 23, к.п. бр. 7681, 15. грађанска кућа у Ул. Николе Скобаљића 34-36, к.п. бр.7355, 16. Грађанска кућа у Ул. Масариковој 32, к.п. бр. 5579, 17. Грађанска кућа у Ул. Млинској 66, к.п. бр. 3166 (katastar zemljista), 7312 (fotogrametrija), 18. Зграда католичке цркве у Ул. Бранислава Нушића 12, к.п. бр. 4921, 19. Грађанска кућа у Ул. Ратка Павловића 12, к.п. бр. 5198, 20. Грађанска кућа у Ул. Максима Горког 21, к.п. бр. 5153, 21. Грађанска кућа у Ул. Максима Горког 15, к.п. бр. 5144, 22. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 1-3, к.п. бр. 5363, 23. Зграда на Масариковом тргу 7, к.п. бр. 5376, 24. Зграда Дома занатлија у Ул. Светозара Марковића 23, к.п. бр. 8404, 25. Зграда на углу Ул. Пана Ђукића и Благоја Николића, к.п. бр. 4166 (katastar zemljista), 7571

(fotogrametrija), 26. Чичановићева кућа у Ул. Војводе Мишића 4, к.п. бр. 5372, 27. Зграда у Булевару ослобођења 14-18, „Багат“, к.п. бр. 5461, 28. Грађанска кућа у Ул. Војводе Мишића 37, к.п. бр. 5186, 29. Грађанска кућа у Светоилијској улици 42, „Мита Папир“, к.п. бр. 8295, 30. Грађанска кућа у Ул. Ђорђа Лешњака 1, к.п. бр. 4914, 31. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 13, к.п. бр. 5271/1, 32. Зграда у Ул. Јужноморавских бригада 83, к.п. бр. 4693, 33. Зграда у Ул. Јужноморавских бригада 93, к.п. бр. 4692, 34. Зграда у Ул. Бранислава Нушића 25, к.п. бр. 4881, 35. Зграда у Ул. Светозара Марковића 12, к.п. бр. 4908, 36. Грађанска кућа у Ул. Светозара Марковића 67, к.п. бр. 8458, 37. Грађанска кућа у Ул. Светозара Марковића 69, к.п. бр. 8459, 38. Кућа у Ул. Милоша Обилића 4, к.п. бр. 7874, 39. Црква Св. Илије на Хисару, к.п. бр. 13168…

Б. Просторне културно-историјске целине

1. комплекс Рударске цркве са конаком 2. Црквени комплекс у центру града, к.п. бр.2515 и 2514.

Ц. Знаменита места

1. Спомен- парк са меморијалним спомен – гробљем посвећен палим 1941-1945, рад. арх. Б.Богдановића.

Д. Споменици и спомен обележја

Овој категорији припадају споменици, спомен бисте, спомен чесме и остала и спомен

обележја евидентиране код Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Ова спомен обележја

69

повећана у ослободилачким ратовима и другим значајним догађајима и истакнутим личностима

из прошлости Лесковца.

1. Споменик ослободиоцима из ратова 1912-1918. у центру на тргу Револуције;

2. Споменик бисте народних хероја на Хисару;

3. Бронзано попрсје народног хероја Косте Стаменковића у Парку „Девет Југовоћа“;

4. Бронзано попрсје Владе Ђорђевића у Парку „Девет Југовића“;

5. Бронзано попрсје Благоје Николића у Парку „Девет Југовића“;

6. Биста Трајка Стаменковића код школе „Трајка Стаменковића“;

7. Биста Стојана Љубића у Парку испред Команде гарнизона;

8. Бронзано попрсје „Станимир ВељковићЗеле“ испред Гимназије у Лесковцу;

9. Биста Благоја Костића – Црног Марка на путу према Вучју;

10. Биста Томе Костића у насељу које носи његово име;

11. Биста Благоја Ристића – Раде Металца у кругу који носи његово име;

12. Биста Благоја ристића у техничкој школи која носи његово име „Раде Металац“;

13. Биста Косте Стаменковића у комплексу индустрије која носи његово име;

14. Бронзано попрсје Косте Стаменковића испред зграде касарне;

15. Биста Милице Павловић, народног хероја у Парку Текстилне школе;

16. Биста Славке Недић-Милојевић у парку Дома ученика и студената;

17. Споменик слободе у Лесковцу;

18. Спомен кућа у којој се родио Коста Стаменковић;

19. Спомен обележје –Долина жртава фашизма (Арапова долина);

20. Споменик на надгробној плочи Косте Стаменковића;

21. Биста Косте Стаменковића испред његове родне куће;

22. Биста у парку Опште болнице „Моше пијаде“;

23. Спомен – плоча на фасади „Зеле Вељковић“;

24. Спомен плоча на фасади индустрије“Летекс“;

25. Спомен плоча на фасади „Црвена звезда“-Лесковац;

26. Спомен – плоча на згради „Електродистрибуција“- Лесковац;

27. Спомен плоча на згради болнице;

28. Спомен плоча на кући у Улици Влајковој бр.28;

29. Спомен плоча у Улици Николе Скобаљића;

30. Спомен плоча на фасади графичког предузећа „Напредак“ у Лесковцу;

31. Спомен плоча пекарским радницима у Нишкој улици;

32. Спомен плоча и рељефна композиција у згради Гимназије „С.В.Зеле“ – Лесковац;

33. Спомен плоча на згради Народног позоришта – Лесковац;

34. Спомен плоча испред основне школе „Светозар Марковић“;

35. Спомен плоча у улици Учитеља Јосифа бр.9.;

36. Спомен плоча у Улици Норвежанској бр.34.;

37. Спомен плоча у Улици Браће костић бр.11.;

38. Спомен плоча у Улици раде Металац бр.6.;

39. Спомен плоча у Улици 9. Југовића бр.15а.;

40. Спомен плоча на згради Општине Лесковац у Ул. Пана Ђукића бр.9.;

41. Спомен биста у холу Гимназије“Станимир Вељковић-Зеле“ – Лесковац.;

42. Спомен плоча у Бобишту;

43. Спомен плоча у Братмиловцу на кући Томе Костића;

44. Спомен плоча на кући Мите Филиповића у Д.Синковцу.

70

|| ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

Овој категорији НКД припадају објекти градитељског наслеђа, амбијенталне вредности,

целине и делове објеката, споменици и спомен обележја.

А Градитељски објекти

1 Зграда старе болнице у којој је смештена неурологија, к.п. бр. 4822/1,

2. Индустријски објекат у комплексу текстилне фабрике „Коста Стаменковић“, к.п. бр. 2970,

3. Зграда у Ул. Светозара Марковића 59-61, биоскоп „Славуј“, к.п. бр. 8423,

4. Део објекта у Ул. норвежанској 3, у комплексу дечје установе, к.п. бр. 8719,

5. Грађанска кућа у Ул. Максима Ковачевића 28, к.п. бр. 4036 (katastar zemljista), 7494

(fotogrametrija),

6. Грађанска кућа у Ул. Учитеља Јосифа 15, к.п. бр. 5502,

7. Грађанска кућа у Ул. Учитеља Јосифа 8, к.п. бр. 7380,

8. Грађанска кућа у Ул. Раде Кончара 7, к.п. бр. 4925,

9. Грађанске куће у Булевару ослобођења 50, 52 54, к.п. бр. 5471,

10. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 48, к.п. бр. 5471,

11. Грађанска кућа у Булевару ослобођеља 46, к.п. бр. 5471,

12. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 98, к.п. бр. 5513,

13. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 96, к.п. бр 5514/1,

14. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 94, к.п. бр. 5512.

15. Зграда Народног позоришта, Ул. Косте Стаменковића, к.п. бр. 5432,

16. Зграда лесковачке гимназије, Ул. Косте Стаменковића, к.п. бр. 5438,

17. Округли павиљон лесковачког сајма, к.п. бр. 5436,

18. Грађанска кућа у Ул. Раде Кончара 26, k.п. бр.4765…

Б. Урбанистичке целине и специфични објекти

1. Стара занатско- трговачка чаршија Лесковца 2. Градскa гробља у целини

71

Ц. Зоне амбијенталних вредности ( границе преузете из ГУП-а усвојеног 1992. године ).

1. Ул. Јужноморавских бригада ( између два моста ) , Ул. Раде кончара, од раскрснице са

Булеваром ослобођења до раскрснице код болнице и Ул. светозара Марковића.

2. Блок уоквирен Ул. Учитеља Јосифа, Ул. Моше Пијаде, Ул. 11. октобра, Ул. Масариков трг,

Ул. Цара Лазара и Ул. Николе Скобаљића.

3. Блок уоквирен Ул. Млинска, Ул. Владе Ђорђевића, Ул. Стојана Љубића, УЛ. Учитеља

јосифа и Ул. Доситеја Обрадовића.

4. „Етно- археолошки парк ХИСАР“- у границама Плана детаљне регујације за делове

блокова 41 и 42.

II - Кроз Генерални урбанистички план потребно је као посебну меру заштите ствари и

творевина на које се може наићи у току извођења радова треба прописати обавезу:

- инвеститора да пре почетка земљаних радова о томе обавести Завод и омогући њихово несметано праћење

- извођача да у случају ако наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, без одлагања прекине радове и предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и да се сачува на месту и положају на коме је откривен.

Инвеститор објекта је дужан да обезбеди средства за истраживање, конзервацију и

презентацију откривених добара.

III – Нацрт Генералног урбанистичког плана се доставља Заводу за заштиту споменика културе

Ниш на мишљење. Достављено мишљење Завода се обавезно прилаже приликом разматрања

и доношења плана.

Обрадио, ДИРЕКТОР ЗАВОДА,

арх. Иван Андрејевић арх. Миле Вељковић

Доставити:

1. Подносиоцу захтева

2. Документацији

72

Prilog 7. Zahtev za obnovu prethodne zaštite

Република Србија

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ НИШ

Ниш, Добричка 2, тел. 018/523-414, факс 018/523-412

E-mail: [email protected] [email protected]

Direktorki Eleni Vasić Petrović

Predmet:

ZAHTEV ZA OBNOVU PRETHODNE ZAŠTITE objekta

Okrugli paviljon Leskovačkog sajma na k.p.br. 5436 KO Leskovac

Obrazloženje

Planom detaljne regulacije za blok 13 u Leskovcu („Sl. Glasnik opštine Leskovac, br.15/06“),

pokrenuta je inicijativa da se zgrade Gimnazije i Okruglog paviljona zaštite kao nepokretna kulturna

dobra. One, sa zgradom Narodnog pozorišta (susedni blok 14), čine ambijentalnu celinu što je i

ugrađeno u GUP Leskovca za period 2011-2020. godine.

Aktom o uslovima čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara kao i dobara koja

uživaju prethodnu zaštitui utvrđenim merama zaštite, koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš

izdao 10.04.2010. godine rešavajući po zahtevu Direkcije za urbanizam i izgradnju Leskovac,

naznačeni objekat je definisan kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu.

Najava rušenja zgrade Okruglog paviljona od strane „Delte“, i njen zahtev Direkciji za urbanizam i

izgradnju, da se menja Plan, izazvala je opšte negodovanje stručne i široke javnosti. Napominjemo, da

smo Vam - povodom organizovanja jednog od okupljanja stručne javnosti – uputili i zvaničan poziv da

uzmete učešće u radu ovog skupa.

Ukazujemo da je reč o kompaniji čije poslovanje već godinama prate brojne afere, koje su vezane

upravo za kupovinu preduzeća na atraktivnim lokacijama, gašenje ustanovljenih delatnosti i prenamenu

postojećeg poslovnog prostora u stambeni. Ne sumnjajući da je to i Vama poznato, koristimo priliku da

i ovim putem ukažemo na odgovornost Vaše institucije za propuštanje zakonskih rokova iz Vaše

nadležnosti, kao i posledice koje mogu iz toga nastati.

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

73

Imajući u vidu rečeno, zahtevamo da se hitno obnovi prethodna zaštita Okrugog paviljona

Leskovačkog sajma i da se pristupi izradi Predloga za proglašenje.

U prilogu Vam dostavljamo uslove zaštite i spisak zaštićenih i objekata koji uživaju prethodnu zaštitu

koji su ugrađeni u GUP.

S poštovanjem,

Srđan Dimitrijević

Predsednik

Evropski pokret u Srbiji - Leskovac

U Leskovcu, 15. 06. 2015.

74

Pilog 8. Karakteristični medijski izveštaji

Izveštaj 1: PRESS (Autor: M. RAKIĆ, 18. 11. 2007. )

PRODAJA KAO SPAS

Leskovački sajam, koji već godinama loše posluje, prodat je na aukciji po ceni od 126

miliona dinara

Društveno preduzeće „Leskovački sajam" prodato je za 126 miliona dinara Željku

Vuksanoviću, za koga se gradom na Veternici priča da je poreklom iz ovog kraja. Početna

cena na aukciji bila je 18,34 miliona dinara, a za leskovačko sajmište bila su

zainteresovana još dva kupca, Bratislav Pejčić i Branka Ćulafić.

Željko Vuksanović obavezao se i na minimum investicija u iznosu od 6,33 miliona dinara. Novi

vlasnik sajma raspolagaće sa pet sajamskih hala, koje se prostiru na površini od 1,6 hektara u

strogom centru grada. U renoviranje krovne konstrukcije Okruglog paviljona, u kome su se

sajmovi najčešće održavali, trebalo bi uložiti između pet i šest miliona dinara. Od 1961. godine,

kada je izgrađen, u Okrugli paviljon ništa nije ulagano, sem u vodovodne instalacije.

Direktorka „Leskovačkog sajma" Mirjana Stošić, koja je na funkciju stupila u aprilu ove godine,

kaže da je iz medija saznala ime kupca i da još nema bilo kakvih naznaka kako će se odvijati dalji

rad.

OSTALO SAMO IME

Leskovac je, inače, jedini sajamski grad u Srbiji južno od Kragujevca. Njegova sajamska tradicija

datira još iz 1956. godine, kada je zbog razvijene tekstilne industrije u Leskovcu održan Sajam

tekstila i tekstilnih mašina.

Međutim, preduzeće „Leskovački sajam" poslednjih godina loše je poslovalo, a zaposleni su takav

učinak pravdali konstantnim sunovratom privrede ovog kraja, kao i zatvaranjem tržišta na

Kosovu.

- Novi vlasnik je u obavezi da zadrži sajamsku delatnost. U ovom preduzeću ima devetnaestoro

zaposlenih, a ako vlasnik želi da radi kvalitetnije, moraće da primi još ljudi - smatra direktorka

Stošić.

U iščekivanju prodaje i promene statusa „Leskovački sajam" tokom ove godine nije održao većinu

planiranih sajamskih manifestacija, poput Salona knjige, Sajma preduzetništva, Međunarodnog

poljoprivrednog sajma „Mesvip", Međunarodnog sajma građevinarstva „Neimar" i prodajne

izložbe automobila, motocikala, bicikala i prateće opreme.

Dok prvaci pojedinih opozicionih stranaka u Leskovcu nezvanično komentarišu da je Željko

Vuksanović kupio „Leskovački sajam" u ime kompanije „Delta M", u Skupštini opštine Leskovac

kažu da ne znaju ko je novi vlasnik, niti ko stoji iza njega. Izvor: PRESS

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/24122/prodaja-kao-spas.html

http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=60312&oglId=4352&mId=231&burl=pressonline.rs&t=1433890033&sc=04f06033270825ee73e25d3f27ab166a&dl=1

http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=59070&oglId=4318&mId=231&burl=pressonline.rs&t=1433890033&sc=8d7d45220ef00aa230540352e8ade694&dl=1

http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=31271&oglId=1150&mId=231&burl=pressonline.rs&t=1433890033&sc=ae722fffc398075f602059dee2ad6c9f&dl=1

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/24122/prodaja-kao-spas.html

75

Izveštaj 2: Politika (Autor: M. Momčilović, 03.06.2015.) СРБИЈА

Мишковић руши Лесковачки сајам

Фирма из породице Делта холдинга намерила да сруши чувени округли павиљон и да на том месту

изгради хотел, стамбену зграду и подземну гаражу

Округли павиљон дело је архитекте Дена Ларисона (Фото: М. Момчиловић)

Лесковац – Привредно друштво „Лесковачки сајам”, које послује у оквиру компаније „Делта рил естејт” из породице

Делта холдинга Мирослава Мишковића, представило је руководству Лесковца идејни пројекат за уређење

лесковачког сајмишта. Према пројекту, чувени округли павиљон биће срушен, а на том месту биће изграђена

стамбена зграда са 260 станова, хотел са 65 лежајева, подземна гаража и паркинг. Пројекат вреди 18,6 милиона

евра и, како је речено, предвиђа се отварање 280 нових радних места и упошљавање хиљаду грађевинаца који ће

радити на његовој реализацији.

Како је објашњено, ово решење базирано је на анализи потенцијала ове локације у центру града и оно је

најповољније, јер је за обнову руинираног округлог павиљона потребно око милион и по евра. Поред тога, мало је

вероватно да би он могао да задржи намену изложбеног простора.

Сајам је приватизован 2007. године, када је већински власник са 70 процената капитала постала београдска

компанија „Делта Макси”. Сајам има пет хала на површини од осам хиљада квадратних метара, од којих је највећи

округли павиљон са четири хиљаде квадрата, као и петнаест хектара грађевинског земљишта које је у државној

својини. Павиљони су руинирани, јер годинама није ништа улагано, а у најгорем стању је округли павиљон који је

због облика крова добио назив „шајкача”. Препознатљив мотив са лесковачких разгледница и сајамских каталога

подигнут је 1961. године и има јединствену архитектуру. Изграђен је од напрегнутог бетона, а кровна конструкција је

на сајлама. Архитекта Ден Ларисон, чија је мајка Светлана рођена Лесковчанка, изјавио да округли павиљон

представља јединствени архитектонски и грађевински објекат и да сличан постоји, само мањи, у Америци. Додао је

да га професори показују студентима као пример врхунског мајсторства.

Седамдесетих и осамдесетих година, Лесковачки сајам је један од највећих у Србији, после Београдског и

Новосадског, а Лесковац је словио за град текстила, козметике и сајмова. Временом су се сва ова обележја изгубила.

Делећи судбину посустале привреде, у првом реду текстилне индустрије, сајам је запао у кризу. Последња сајамска

манифестација под куполама округлог павиљона одржана је септембра 2006. године када су истовремено отворени

пољопривредни сајам и сајам грађевине. Две године касније одржан је скромни сајам цвећа и књига, а 16. децембра

2009. године отворен је сајам пољопривреде који је окупио тринаест излагача. Била је то више него симболична

изложба у простору без грејања и воде, колико да нови власник покаже да није променио намену сајма.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/index.1.sr.html

76

До 1990. године, Лесковачки сајам је имао лиценцу за организовање међународних сајмова, а најпознатији је био

Местем – Међународни сајам текстила и текстилних машина који је окупљао по стотинак излагача са простора бивше

Југославије и из иностранства. Годишње је одржавано по неколико сајамских приредби – поред Местема

организовани су сајмови вина и хране, грађевинарства, цвећа и хортикултуре, аутомобила, књига, занатства и мале

привреде, комуналне опреме, а уочи сваке Нове године одржаван је Новогодишњи вашар.

По речима Сандре Борђошки из компаније „Делта рил естејт”, нема начина да се округли павиљон сачува, јер, да би

се ставио у намену и био безбедан потребно је уложити 1,5 милиона евра. Та инвестиција не би била исплатива, јер

јер је павиљон пројектован само за изложбену намену и не може да се претвори у комерцијални или стамбени

простор.

Лесковчани не гледају благонаклоно на рушење овог градског симбола и бурно су реаговали на друштвеним

мрежама. Још пред аукцију 2007. године, став тадашњих функционера и урбаниста био је да се округли павиљон

изузме из продаје и да му град евентуално одреди другу намену. И актуелно руководство града реаговало је када је

крајем прошле године наговештено рушење, а градоначелник Горан Цветановић је изјавио да ће разговарати са

власником о евентуалном повратку округлог павиљона граду. Откада је намера о рушењу и званично обелодањена,

градски оци се не изјашњавају.

Милан Момчиловић

објављено: 03.06.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Miskovic-rusi-Leskovacki-sajam.lt.html

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Miskovic-rusi-Leskovacki-sajam.lt.html

Documents

PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU · PDF filePRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU - Dokument stručne javnosti