Pregled kori{}ewa obnovqivih izvora energije na …termotehnika.vinca.rs/content/files/pregled-koriscenja...Energija vetra Oko 1 do 2% energije koja dolazi od Sunca pretvara se u energiju

Slavica S. Prvulovi}1*, Dragi{a Tolma~1, Renio âleta2

1 Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin”, Univerzitet u Novom Sadu, Zrewanin2 Jugoslovensko Re~no Brodarstvo, Beograd, Srbija

Pregled kori{}ewa obnovqivih izvoraenergije na globalnom nivouOriginalni nau~ni rad

U radu je prikazan pregled aktuelnih obnovqivih izvora energije iperspektive za daqi razvoj wihove primene. Analizirana je pri-mena obnovqivih izvora energije u elektroenergetici, za zagreva-we i hla|ewe prostorija, za zagrevawe vode, kao i wihova primenakao pogonskog goriva.Upotreba obnovqivih izvora energije je jedna od kqu~nih kompo-nenti odrìvog razvoja koja omogua}va racionalne ekonomske, eko-lo{ke i socijalne efekte.U~e{}e obnovqivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu, izuzimaju}i velike hidroelektrane i biomasu, jo{ uvek je na niskomnivou.Pored navedenog, neki obnovqivi izvori imaju znatno mawu ener-getsku vrednost u pore|ewu sa fosilnim gorivima.

Kqu~ne re~i: obnovqivi izvori energije, energetika, proizvodwaelektri~ne energije, biogorivo, zagrevawe

Uvod

Kao {to je op{te poznato u neobnovqive izvore energije spadaju: ugaq, naf-

ta, prirodni gas, nuklearna energija. Ugaq, nafta i prirodni gas nazivaju se jo{ i

fosilna goriva i jo{ uvek su glavni izvori energije. Dva osnovna problema kod

neobnovqivih izvora energije jesu da ih ima u ograni~enim koli~inama i da zaga|uju

okolinu. Sagorevawem fosilnih goriva osloba|a se velika koli~ina CO2, SOx, i

drugih zaga|uju}ih materija koje doprinose pove}avawu efekta staklene ba{te i

zaga|ewu ìvotne sredine. Nuklearna goriva nisu opasna za atmosferu, ali nuk-

learni otpad ostaje radioaktivan godinama i mora biti uskladi{ten u posebnim

prostorijama [1].

Pod pojmom obnovqivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori

energije koji se nalaze u prirodi i obnavqaju se u celosti ili delimi~no, posebno

energija vodotokova, vetra, neakumulirana sun~eva energija, biomasa, geotermalna

energija i dr.

S. S. Prvulovi} i dr.: Pregled kori{}ewa obnovqivih izvora energije na ...TERMOTEHNIKA, 2012, XXXVIII, 1, 35‡45 35

* Odgovorni autor; elektronska adresa: prvulovicslavica@ya hoo.com

Kori{}ewe ovih izvora doprinosi efikasnijem kori{}ewu sopstvenih po-

tencijala u proizvodwi energije, smawewu emisija „gasova staklene ba{te”, smawewu

uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvarawu novih radnih mesta.

OIE, iako su poznati vekovima, tek nakon „energetske krize” 1974. godine

dobijaju na ve}em zna~aju [2].

Obnovqivi izvori ‡ stawe u svetu

Obnovqive izvore energije moèmo podeliti u dve glavne kategorije: tra-

dicionalne obnovqive izvore energije poput biomase i velikih hidroelektrana, i

na takozvane nove obnovqive izvore energije poput energije Sunca, energije vetra,

geotermalne energije itd. [3].

Oko 16% globalne energije dolazi od izvora obnovqive energije, sa 10%

koji dolaze od biomase, koja se uglavnom koristi za zagrevawe, i 3,4% od hidroelek-

trana. Novi obnovqivi izvori (male hidrocentrale, vetar, sun~eva energija i bio-

goriva, ~ine jo{ 3% i rastu veoma brzo (sl. 1). Udeo ovih obnovqivih izvora energije

u proizvodwi elektri~ne energije je oko 19%, sa 16% globalne proizvodwe elek-

tri~ne energije od hidroelektrana i 3% od novih obnovqivih izvora energije [4].

Obnovqiva energija zamewuje konvencionalna goriva u ~etiri odvojene

oblasti: generisawe elektri~ne energije, topla voda, grejawe prostora, motorna

goriva i ruralne (ne umreène) energetske potrebe.

Proizvodwa elektri~ne energije. Obnovqive energije obezbe|uju 19%

elektri~ne energije na svetskom nivou. Generatori elektri~ne energije iz obnov-

qive energije raspore|eni su u raznim zemqama, i samo energija vetra ve} obezbe|uje

zna~ajan udeo u proizvodwi struje u nekim oblastima: na primer, 14% u Ameri~koj

dràvi Ajovi, 40% u severnoj Nema~koj regiji [lezvig-Hol{tajn i 20% u Danskoj.

Neke od zemaqa ve}inu svojih energetskih potreba obezbe|uju od izvora obnovqivih

energija, ukqu~uju}i Is land i Paragvaj (100%), Norve{ka (98%), Brazil (86%),

Austrija (62%), Novi Zeland (65%), i [vedska (54%) [6].

Grejawe. Topla voda proizvedena solarnim kolektorima daje zna~ajan do-

prinos obnovqivoj toplotnoj energiji u mnogim zemqama. Najzna~ajniji udeo je u

S. S. Prvulovi} i dr.: Pregled kori{}ewa obnovqivih izvora energije na ...36 TERMOTEHNIKA, 2012, XXXVIII, 1, 35‡45

Slika 1. Udeo obnovqive energije u globalnoj potro{wi energije 2009 [5]

Kini, koja sada ima 70% od globalne proizvodwe (180 GWt). Ve}ina ovih sistema je

instalirana na stambenim zgradama i obezbe|uje deo potreba za toplom vodom za

proceweni broj od 50‡60 miliona doma}instava u Kini. Svetski instalirani kapa-

citeti solarnih kolektora za proizvodwu tople vode zadovoqavaju deo potreba u 70

miliona doma}instava [7].

Kori{}ewe biomase za grejawe tako|e je u porastu. U [vedskoj upotreba

biomase je nadma{ila upotrebu nafte. Direktno geotermalno grejawe tako|e rapid-

no raste. Na sl. 2 je prikazana globalna koli~ina kori{}ewa obnovqivih izvora

energije od 2004. godine, izuzev hidroenergije.

Goriva za trans port. Obnovqiva biogoriva zna~ajno su doprinela zna~aj-

nom smawewu u potro{wi nafte u SAD od 2006. U svetu je proizvedeno 93 biliona

litara biogoriva 2009, {to je ekvivalentno koli~ini od 68 biliona litara benzina,

a to predstavqa oko 5% svetske proizvodwe benzina [8].

Energija vetra

Oko 1 do 2% energije koja dolazi od Sunca pretvara se u energiju vetra. Vazdu{-

ne struje mogu biti kori{}ene za pokretawe vetroturbina. Moderne vetroturbine su u

rasponu projektovane snage od 600 kW do 5 MW, iako su tur bine sa snagom izme|u 1,5 do

3 MW postale naj~e{}e kori{}ene u komercijalne svrhe. Izlazna snaga tur bine

predstavqa kub brzine vetra tako da kako brzina vetra raste, izlazna snaga raste

dramati~no [9].

Globalno gledano na duè periode smatra se da je tehni~ki potencijal ener-

gije vetra pet puta ve}i od trenutne svetske proizvodwe elektri~ne energije [9]. To

zahteva instalaciju vetroturbina na velikim povr{inama, posebno u oblastima sa


Slika 2. Globalna koli~ina obnovqive energije(izuzev hidroenergije) [1]

ve}im vetro-potencijalom. Obalski resursi poseduju pribli`no za 90% prose~nu

brzinu vetra ve}u nego na kopnu, i stoga obalski resursi mogu da obezbede vi{e

energije [6, 10]. Na sl. 3 su prikazani svetski instalirani kapaciteti za energiju

vetra.Instalacije za ener-

giju vetra su globalnouve}ane za 35800 MW u2010, dovode}i do ukupnoinstaliranih kapacite-ta od 194400 MW, {to jeporast od 22,5% u odnosuna 158700 MW instaliranih do kraja 2009.

Nekoliko zemaqa je

postiglo relativno vi-

sok udeo energije vetra u

ukupnim energetskim po-

trebama, kao {to je 21%

stacionarne proizvod-

we elektri~ne energije

u Danskoj, 18% u Portu-

galiji, 16% u [paniji,

14% u Irskoj i 9% u Ne-

ma~koj u 2010. Od 2011, 83

zemqe na celom svetu

koriste energiju vetra

na komercijalnoj osnovi

[9]. U tabl. 1 prikazano je

prvih 10 zemaqa u svetu

po kori{}ewu energije

vetra.

Energija vetra raste

po stopi od 30% godi{-

we, sa celokupnim svet-

skim kapacitetom od

198 GW u 2010, i ima {i-

roku primenu u Evropi,

Aziji i SAD [6].

Solarna energija

Solarna energija po-

ti~e od Sunca kroz for-

mu solarne radijacije.

Snaga sun~evog zra~ewa

na ulazu u Zemqinu at-


Tablica 1. Prvih 10 zemaqa u svetu po kori{}ewuenergije vetra [5]

DràvaUkupni kapacitetna kraju 2009 [MW]

Ukupni kapacitetu junu 2010 [MW]

SAD 35159 36300

Kina 26010 33800

Nema~ka 25777 26400

[panija 19149 19500

Indija 10925 12100

Italija 4850 5300

Francuska 4521 5000

Velika Britanija 4092 4600

Portugalija 3535 3800

Danska 3497 3700

Ostatak sveta 21698 24500

Ukupno 159213 175000

Slika 3. Energija vetra ‡ svetski instalirani kapaciteti [6]

mosferu, pri sredwoj udaqenosti od Sunca, iznosi 1367 W/m2. Do povr{ine Zemqe sti-

è otprilike polovina, jer se deo sun~evog zra~ewa koje do|e na Zemqu vrati natrag u

atmosferu [7]. Snaga koju stvarno na povr{ini dobijamo, zna~ajno zavisi od prilika u

atmosferi i obla~nosti. Za grubu ocenu prose~ne snage sun~evog zra~ewa na povr{ini

Zemqe tokom cele godine se moè uzeti vrednost od skoro 200 W/m2.

Parcijalna lista primene solarne energije ukqu~uje grejawe i hla|ewe

prostora kroz solarnu arhitekturu i dnevno osvetqewe, solarno zagrevawe vode na

visoke tem per a ture za op{te i industrijske namene. Elektri~na energija generisa-

na solarnom energijom oslawa se na fotonaponske procese i toplotne generatore.

Solarno-termalni sistemi rapidno rastu sa 1,2 GW u izgradwi od aprila 2009.

i dodatnih 13,9 GW najavqenih projekata globalno do 2014. [panija je epicentar

razvoja solarno-termalnih postrojewa sa 22 projekta za 1037 MW u izgradwi [7]. U

SAD je najavqena izgradwa 5 600 MW solarno-termalnih postrojewa [12]. Velika

solarno-termalna postrojewa ukqu~uju: So lar En ergy Gen er at ing Sys tems elektrana u

SAD (354 MW), Solnova ‡ solarna elektrana u [paniji (150 MW), Andasol – Solarna

elektrana u [paniji (100 MW), Ne vada So lar One ‡ u SAD (64 MW), PS20 ‡ solarna

elektrana u [paniji (20 MW), i PS10 ‡ solarna elektrana u [paniji (11 MW).

Kenija je svetski lider u broju solarnih sistema instalisanih po glavi sta-

novnika. Vi{e od 30 000 malih solarnih panela, se proda godi{we u Keniji, svaki je

proizvodnog kapaciteta od 12‡30 W [5]. Na sl. 4 prikazane su vode}e zemqe u kori{-

}ewu solarnog grejawa 2009. godine.

Solarne fotonaponske }elije konvertuju sun~evu svetlost direktno u elek-

tri~nu energiju i fotonaponska proizvodwa beleì porast ve}i od 20% svake godine

od 2002, predstavqaju}i energetsku tehnologiju sa najbrìm tempom rasta [11].Na kraju 2010, ukupno instalisane snage solarno-fotonaponskih sistema

prevazilaze 40 GW [4, 12] a fotonaponske stanice su postale popularne u Nema~koj i[paniji. Mnoge solarno-fotonaponske elektrane su izgra|ene uglavnom u Evropi[13]. Od decembra 2011, najve}e solarno-fotonaponske elektrane na svetu su GolmudSo lar Park, Kina (200 MW), Sarnia Pho to vol taic Power Plant, Kanada (97 MW), Montalto di Cas tro Pho to vol taic Power Sta tion, Italija (84,2 MW), Finsterwalde So lar Park, Nema~-


Slika 4. Grejawe putem solarne energije; postoje}i kapaciteti, prvih 12zemaqa, 2009 (sliku moète videti u elektronskoj verziji u punom koloru)

ka (80,7 MW), Okhotnykovo So lar Park, Ukrajina (80 MW), Lieberose Pho to vol taic Park,Nema~ka (71,8 MW), Rovigo Pho to vol taic Power Plant, Italija (70 MW), Olmedilla Pho to -vol taic Park, [panija (60 MW) i Strasskirchen So lar Park, Nema~ka (54 MW) [13].

Na sl. 5 su prikazani svetski kapaciteti solarnih fotonaponskih sistema u periodu 1995‡2010. godine, dok su na sl. 6 prikazane vode}e zemqe po solarnim foto-naponskim kapacitetima.

Mnoga od navedenih postrojewa su integrisana sa poqoprivrednim sistemi-

ma i koriste inovativne sisteme pra}ewa, koji prate sun~evu dnevnu putawu po nebu

i time generi{u vi{e elektri~ne energije nego klasi~ni fiksni sistemi. Tokom ra-

da ovih energana nema tro{ka goriva ili emisije {tetnih gasova. Sistemi integri-

sani na stambenim objektima i zgradama ili mobilni solarno fotonaponski sistemi

koriste postoje}i prostor i strukture i generi{u energiju blizu mesta potro{we

energije.


Slika 5. Solarni fotonaponski sistemi, trenutni svetski kapaciteti,1995‡2010 [4]

Slika 6. Solarni fotonaponski kapaciteti ‡ prvih 10 zemaqa, 2010(sliku moète videti u elektronskoj verziji u punom koloru)

Biomasa

Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka poqoprivredne

proizvodwe (biqnog i ̀ ivotiwskog porekla), {umarske i srodnih industrija. Ener-

gija iz biomase dolazi u ~vrstom, te~nom (npr. biodizel, bioetanol, biometanol) i

gasovitom stawu (npr. biogas, gas iz raspliwavawa biomase i deponijski gas) [2].

Glavna prednost u kori{}ewu biomase kao izvora energije su obilni poten-

cijali, ne samo u tu svrhu zasa|ene biqne kulture ve} i otpadni materijali u po-

qoprivrednoj i prehrambenoj industriji. Gasovi koji nastaju razgradwom biomase

tzv. biogas mogu se tako|e iskoristiti za proizvodwu energije. Prednost biomase u

odnosu na fosilna goriva je i neuporedivo mawa emisija {tetnih gasova i otpadnih

materija. Ra~una se da je optere}ewe atmosfere sa CO2 pri kori{}ewu biomase kao

goriva jednako nuli, budu}i da je koli~ina emitovanog CO2 prilikom sagorevawa

jednaka koli~ini apsorbovanog CO2 tokom rasta biqke [2, 14].

Me|utim, spaqivawem biomase stvaraju se i drugi zaga|uju}i gasovi, i

otpadne vode. Samo je u velikim pogonima isplativa izgradwa ure|aja za reciklaù

otpada (biomase), dok u mawim to nije isplativo pa se postavqa pitawe koliko je to u

ekolo{kom smislu profitabilno [15]. Osim toga, prikupqawe, trans port i skla-

di{tewe biomase vrlo je skupo, {to je jo{ jedan nedostatak ove tehnologije.

Biogorivo

Biogoriva ukqu~uju {irok raspon goriva koja poti~u od biomase. Termin

pokriva ~vrstu biomasu, te~na goriva i razli~ite biogasove. Te~na goriva ukqu~uju

bioalkohole kao {to su bioetanol, uqa kao {to je biodizel. Gasna biogoriva

ukqu~uju biogas, zemni gas i sinteti~ki gas [1, 16].

Bioetanol je alkohol proizveden fermentisawem {e}era u biqnom materi-

jalu i uglavnom se proizvodi od {e}ernih i skrobnih biqaka. Sa naprednom tehno-

logijom koja je razvijena, celulozna biomasa, kao {to su drve}e i trave, tako|e se

koristi kao sirovinska baza za proizvodwu etanola [2].

Etanol se moè koristiti kao gorivo za vozila u svojoj ~istoj formi, ali se

~e{}e koristi kao dodatak dizelu da se pove}a oktanski broj i poboq{a emisija iz-

duvnih gasova. Bioetanol je u {irokoj upotrebi u SAD i Brazilu.

Biodizel se proizvodi od biqnih uqa, ìvotiwskih masti ili recikli-

ranih masti. Biodizel moè da se koristi kao gorivo za vozila u svojoj ~istoj formi,

ali se ~esto koristi i kao dizel aditiv da se redukuje nivo ~estica, ugqen-monoksida,

i ugqovodonika kod dizel vozila.

Biodizel se proizvodi od uqa i masno}a koriste}i proces transesteri-

fikacije i to je naj~e{}e biogorivo u Evropi.

Biogoriva obezbe|uju 3% svetskih potreba za gorivom za trans port u 2010.

Obaveza me{awa biogoriva sa obi~nim postoji u 31. zemqi na nacionalnom nivou i u

29 dràva-oblasti [5]. Po navodima Internacionalne Agencije za Energiju (IAE),

biogoriva imaju potencijal da obezbede vi{e od ~etvrine svetske potra`we za tran-

sportnim gorivima do 2050 [17]. Na sl. 7 je prikazana svetska proizvodwa etanola i

biodizela za pe riod 2000‡2010. godine.

Od 1970-te, Brazil ima etanolski pro gram koji je omogu}io zemqi da postane

druga u svetu po proizvodwi etanola (posle SAD) i najve}i izvoznik na svetu [18].


Brazilski etanol pro gram za gorivo koristi modernu opremu i jeftinu {e}ernu

trsku kao sirovinu, a posle prerade ostatke trske (ba gasse), za proizvodwu toplote i

energije. Ne postoji vi{e putni~ko ili lako komercijalno vozilo u Brazilu, a da

koristi iskqu~ivo gorivo proizvedeno iz nafte. Do kraja 2008. godine izgra|eno je

35000 pumpi za gorivo sa minimalno jednim to~ionim mestom za etanol [18].

Skoro sav dizel prodat u SAD je me{an sa 10% etanola, me{avina je poznata

kao E10 i proizvo|a~i motora ve} proizvode vozila dizajnirana da koriste i ve}i

procenat etanola.

Hidroenergija

S obzirom da je voda oko 800 puta gu{}a od vazduha, ~ak i mala vodena struja,

ili mali plimni izvori, mogu dati zna~ajne koli~ine energije, pa tako i energija

vode moè da se iskoristi i upotrebi. Koli~ina vode i iskoristiv pad odre|uju

potencijal za kori{}ewe energije poloàja vode. Postoje mnoge forme energije

vode [1]:

‡ hidroelektana je termin uglavnom rezervisan za velike hidroelektrane,

‡ mikro hidro sistemi su hidroelektrane, energetske instalacije koje uobi~ajeno

proizvode do 100 kW energije. One se ~esto koriste u vodom bogatim oblastima

kao udaqeni sistem za napajawe elektri~nom energijom (re mote-area power sup ply– RAPS),

‡ hidroelektri~ni sistemi energije protoka (run-of-the-river sys tems) crpe kine-

ti~ku energiju vodotoka reka i okeana bez kori{}ewa brana.

Ukupni tehni~ki potencijal u TWh je najve}i u Aziji 6940 TWh, a za ostale

kontinente: Ju`na Amerika 2800 TWh, Afrika 1810 TWh, Severna i Sredwa Ame-

rika 1815 TWh, Evropa 1210 TWh i Australoazija i Okeanija 310 TWh. Iskori{-

}enost potencijala je apsolutno najve}a u Aziji (810 TWh), a relativno u Evropi

(625 TWh) i Severnoj i Sredwoj Americi (760 TWh). Ju`na Amerika koristi 510 TWh,

Australoazija i Okeanija koriste 105 TWh, a Afrika 120 TWh (relativno najmawe),

[5]. Ukupno se u svetu godi{we proizvodi skoro 3000 TWh elektri~ne energije iz


Slika 7. Svetska proizvodwa etanola i biodizela 2000‡2010.(sliku moète videti u elektronskoj verziji u punom koloru)

preko 1000 GW hidroelektrana. To predstavqa skoro 20% ukupne proizvodwe elek-

tri~ne energije.Male hidroelektrane se defini{u prema snazi i do 25 MW. Sve vi{e prih-

va}ena granica je 10 MW. Prema podacima za 2005. u svetu je instalirano oko 66300 MWmalih hidroelektrana. Male hidroelektrane proizvode ukupno skoro 2% elektri~-ne energije (najvi{e od svih tzv. novih obnovqivih). Od svih instaliranih malihhidroelektrana preko 20% je izgra|eno u EU ‡ 17400 jedinica, a oko 60% u Aziji.

Geotermalna energija

Svrstavawe geotermalne energije u obnovqive izvore opravdano je u {iremsmislu. Energija unutra{wosti Zemqe nije obnovqiva, ali je ima toliko da za prak-ti~ne primene weno eventualno iscrpqivawe nije va`no.

Geotermalna energija iz jezgra Zemqe je blià u nekim oblastima nego udrugim. Tamo gde vrela podzemna para ili voda mogu biti uhva}eni i izvu~eni napovr{inu mogu se koristiti za generisawe elektri~ne energije. Takvi izvorigeoter- malne energije postoje u odre|enim geolo{ki nestabilnim delovima svetakao {to je île, Is land, Novi Zeland, SAD, Filipini i Italija.

Dve najzna~ajnije oblasti za ovo su u SAD u Jeloustonskom basenu i usevernoj Kaliforniji. Is land proizvodi 170 MW geotermalne energije i greje 86%svih ku}a. Ukupno je na svetu operativno nekih 8000 MW kapaciteta [4].

Internacionalna Geotermalna Asocijacija (IGA) je objavila da je u funk-ciji 10 715 MW geotermalne energije u 24 zemqe [19], {to predstavqa pove}awe od20% u kapacitetu geotermalne energije od 2005. IGA projekti }e rasti do 18500 MWdo 2015, zbog velikog broja projekata koji se trenutno razmatraju, ~esto u oblastimako- je su prethodno ocewene kao oblasti slabih potencijala [19].

U 2010, SAD je predvodila svet u geotermalnoj proizvodwi struje sa 3086 MWinstaliranih kapaciteta od 77 elektrana; najve}a grupa geotermalnih elektrana nasvetu nalazi se u geotermalnoj oblasti Gejzir u Kaliforniji [5]. Filipini prateSAD kao drugi po veli~ini proizvo|a~ struje iz geotermalne energije sa 1904 MWkapaciteta, pa geotermalna energija ~ini pribli`no 18% ukupne proizvodwe elek-tri~ne energije.

Energija okeana

Sistemi za iskori{}ewe energije mora i okeanskih talasa tako|e su dobili na zamahu kao validna tehnologija. Potencijal ove tehnologije se smatra obe-}avaju}im, posebno na zapadnim obalama na geografskim {irinama od 40 do 60 ste-peni [20].

U Velikoj Britaniji, na primer, Car bon Trust je procenio da ekonomskiisplativ deo obale ima potencijal od 55 TWh godi{we, {to predstavqa oko 14%trenutnih nacionalnih potreba. [irom Evrope, tehnolo{ki dostiàn resurs jeprocewen na 280 TWh godi{we. U 2003, u SAD, Elec tric Power Re search In sti tute (EPRI)je procenio validan resurs u SAD na 255 TWh godi{we (6% potreba) [20].

Prvo svetsko komercijalno postrojewe za kori{}ewe energije plime je in-stalirano 2007. u uskim zalivima Strangford Lough u Irskoj. Podvodni plimski gene-rator struje od 1,2 MW, deo Severno Irskog finansijskog paketa za okolinu i ob-novqive energije, koristi prednosti brze plimske promene (od 4 m/s) u zalivu. Iako


je gen er a tor dovoqan da snabdeva 1000 doma}instava, turbina ima minimalan uticajna ìvornu sredinu, i najve}i deo vremena je pod vodom, a rotori ne predstavqajuopasnost po ìvi svet, s obzirom da se okre}u veoma sporo.

Zakqu~ak

Sve forme energije su skupe, ali kako proti~e vreme obnovqive energijegeneralno postaju jeftinije, dok fosilna goriva postaju sve skupqa.

Obnovqive energije mogu biti posebno odgovaraju}e za zemqe u razvoju. Ururalnim i udaqenim predelima, prenos i distribucija energije iz fosilnih goriva moè biti vrlo teàk i skup pa zato lokalna proizvodwa obnovqive energije dajevalidnu alternativu.

Od 2011, mali solarno-fotonaponski sistemi obezbe|uju struju za nekolikomiliona doma}instava, a mikro-hidro sistemi konfigurisani u male mreè obezbe-|uju struju ~ak za vi{e doma}instava. Vi{e od 44 miliona doma}instava koristebiogas proizveden u ku}nim digestorskim sistemima za osvetqewe i/ili kuvawe, avi{e od 166 miliona doma}instava se oslawa na novu generaciju efikasnijih {po-reta na biomasu [5].

Projekti obnovqive energije u mnogim zemqama u razvoju pokazali su da ob-novqive energije direktno pomaù smawewu siroma{tva obezbe|uju}i energiju pot-rebnu za kreirawe biznisa i zaposlewe. Tehnologije obnovqivih energija tako|e in- direktno pomaù smawewu siroma{tva obezbe|uju}i energiju za kuvawe, grejawe iosvetqewe.

Od 2011, 119 zemaqa ima neku formu nacionalne politike vezane za obnov-qive energije i podr{ku razvoju obnovqive energije. Nacionalni ciqevi o obnov-qivoj energiji postoje u 98 zemaqa. Tako|e postoji i {irok dijapazon razli~itihpolitika dràvnih-oblasnih i na lokalnom nivou za razvoj obnovqivih energija [5].

Proizvodwa struje obnovqivim energijama, iz izvora kao {to je energijavetra i solarna energija, ponekad je kritikovana zbog promenqivosti ili oscila-cija snage. IEA je pokrenula upotrebu obnovqivih energija jer uglavnom kroz ovuraznovrsnost elektri~nih izvora, kroz lokalnu proizvodwu, doprinosi fleksibil-nosti sistema i otpornosti na potrese u snabdevawu.

Trì{te za obnovqive energije je nastavilo sa rastom. Zabrinutost zbogklimatskih promena, u sprezi sa visokim cenama nafte i pove}ane podr{ke dràva,vode ka pove}awu inicijativa o obnovqivim energijama i komercijalizaciji.

Literatura

[1] Jozsa, L., Energetski procesi i elektrane, ud`benik ETF, Osijek, Hrvatska, 2006.[2] Djereg, N., i dr., Obnovqivi izvori energije u Srbiji, Projekat „To wards Sus tain able En ergy in

South East Eu rope”, Subotica, Srbija, 2008[3] ***, http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html)[4] ***, REN21, Renewables 2006-2011: Global Sta tus Re port, http:// www.ren21.net/[5] ***, REN21, Renewables 2011: Global Sta tus Re port, http:// www.ren21.net/[6] ***, GWEC, Global Wind Re port An nual Mar ket Up date, Gwec.net. http://www.gwec.net/[7] ***, Global Con cen trated So lar Power In dus try to Reach 25 GW by 2020,

Renewableenergyworld.com.[8] ***, IEA Says Biofuels Can Dis place 27% of Trans por ta tion Fu els by 2050, Wash ing ton,

Platts. 20 April 2011, http://www.platts.com/[9] ***, World Wind En ergy Re port 2010 (PDF), Re port, World Wind En ergy As so ci a tion, Feb -

ru ary 2011


[10] Prvulovi}, S., Tolma~, D., Dimitrijevi}, D., Anal y sis of the Pos si bil ity of the Wind, En ergy Us -age, Energetske tehnologije, 8 (2011) 1, 30-37

[11] ***, So lar Ther mal Pro jects un der Re view or An nounced, En ergy.ca.gov. http://www.en -ergy,ca.gov/Re trieved 2011-11-21

[12] Rus sell, J., Re cord Growth in Pho to vol taic Ca pac ity and Mo men tum Builds for Con cen trat -ing, So lar Power, Vi tal Signs, 2010

[13] Lenardic, D., Large-Scale Pho to vol taic Power Plants Rank ing 1–50, PVresources.com, 2010[14] Tolma~, D., et al., Con cept Model and the Sys tem of Sup ply and Man age ment of Bio mass,

Istraìvawa i projektovawa za privredu, 9 (2011), 2, 331-338[15] [ljivac, D., Obnovljivi izvori energije – Energija biomase, Osijek, Hrvatska, 2008[16] Prvulovi} , S., et al., Anal y sis of State in Biodiesel Pro duc tion in Ser bia 1, Istraìvawa i

projektovawa za privredu, 7 (2009), 23-24, 61-66[17] ***, IEA Says Biofuels Can Dis place 27% of Trans por ta tion Fu els by 2050 Washinton, Platts,

20 April 2011, http://www.platts.com/[18] ***, In dus trial Sta tis tics: An nual World Eth a nol Pro duc tion by Coun try Re new able Fu els As -

so ci a tion, Ar chived from the Orig i nal on 2008-04-08, http://web.ar chive.org/[19] ***, Geo ther mal En ergy As so ci a tion, Geo ther mal En ergy: In ter na tional Mar ket Up date

2010[20] Scruggs, J., Ja cob, P., Har vest ing Ocean Wave En ergy, Sci ence, 323 (2009), 27, p. 1176

Ab stract

Over view of Re new able En ergy on Global Scale

by

Slavica S. PRVULOVI]1*, Dragi{a TOLMA^1, and Renio ÂLETA2

1 Uni ver sity of Novi Sad, Tehnical Faculty “Mihajlo Pupin” Zrenjanin, Ser bia2 Jugoslovensko Re~no Brodarstvo, Bel grade, Ser bia

In the pa per is shown an over view of lat est re new able en ergy sources and per -spec tive of their fur ther de vel op ment and ap pli ca tion.Ap pli ca tion of re new able en ergysources was analized in area of power gen er a tion, for heat ing and cool ing of res i den tial or in dus trial res i dences, for wa ter heat ing and ap pli ca tion of re new able en ergy as a trans -port fuel.Us age of re new able en ergy sources is one of the key com po nents of sus tain ablede vel op ment which en ables ra tio nal eco nom ics, eco log i cal and so cial ef fects.

Share of re new able en ergy in the global en ergy con sump tion is still on the rel a -tively low level with ex clu sion of bio mass and hy dro en ergy.

Be side the above stated, re new able en ergy sources have less en ergy level in com -par i son to fos sil fu els.

Key words: re new able en ergy sources, power pro duc tion,elec tric ity pro duc tion, biofuel,heat ing

* Cor re spond ing au thor; e-mail: prvulovicslavica@ya hoo.com

Rad primqen: 21. maja 2012Rad revidiran: 13. jula 2012.Rad prihva}en: 16. jula 2012.


Documents

Pregled kori{}ewa obnovqivih izvora energije na …termotehnika.vinca.rs/content/files/pregled-koriscenja...Energija vetra Oko 1 do 2% energije koja dolazi od Sunca pretvara se u energiju