1

Oblici organizovanja poslovnih aktivnosti Kada je u pitanju oblik organizovanja poslovnih aktivnosti, preduzetnik na raspolaganju ima:

Poslovanje bez posebnog registrovanja

Regulisani oblici obavljanja poslovnih aktivnosti

Drugi oblici organizovanja

Oblici organizovanja poslovnih aktivnosti Poslovanje bez posebnog registrovanja: kuna radinost, poljoprivredne delatnosti, sakupljanje sekundarnih sirovina, plodova i sl.,honorarni rad, autorski i umetniki rad i sl. Regulisani oblici obavljanja poslovnih aktivnosti: Preduzetnik: zanatske radnje, proizvodne radnje, ugostiteljske radnje, agencije, biroi i sl. Preduzee (privredno drutvo): ortako drutvo, komanditno drutvo, dru{tvo sa ogranienom odgovornou, i akcionarsko drutvo. Drugi oblici organizovanja: Zadruge: zemljoradnike, zanatske, i omladinske. Asocijacije: drutvene, sportske i humanitarne organizacije, udruenja graana, i poslovna udruenja preduzea i graana. Fondacije, fondovi i sl. Predstavnitva stranih firmi. Poslovanje bez posebnog registrovanja Kuna radinost: izrada razliitih kunih proizvoda i pruanje usluga za krug poznatih osoba, izrada razliitih artikala (odevni predmeti, suveniri, biuterija i sl.) koji se prodaju preko komisionih i slinih prodavnica, izdavanje soba i sl. za turiste. Ogranieni dometi tedi ili dopunjuje kuni budet. Poslovanje bez posebnog registrovanja Poljoprivredna delatnost: ratarstvo, povrtarstvo, gajenje industrijskog i drugog bilja;proizvodnja mleka i mlenih proizvoda, jaja i drugih poljoprivrednih proizvoda, pelarstvo, uzgajanje gljiva i sl. Poljoprivredno gazdinstvo - identifikuje se prijavom katarstarskog prihoda ili potvrdom organa lokalne uprave da se lice bavi proizvodnjom. Mogu se zapoljavati radnici. U kombinaciji sa zadrugama ova delatnost se moe razviti do znaajnih razmera. Sakupljanje sekundarnih sirovina, plodova i sl.: Prikupljanje sekundarnih sirovina - hartije, stakla, metala i sl. Sakupljanje umskih sirovina. Ogranieni dometi - uglavnom slui za tednju ili dopunu kunog budeta. Honorarni rad, autorski i umetniki rad:

2

Rad na privremenim i povremenim poslovima,Rad po ugovoru o delu, Autorski rad - inovacije, napreenja, elaborati i sl., Umetniko stvaralatvo. Ogranieni dometi i uglavnom tedi ili dopunjuje kuni budet, ali u razvijenoj formi moe dosei razmere osnovne delatnosti. Regulisani oblici obavljanja poslovnih aktivnosti Prema Zakonu o privrednim drutvima iz 2004. godine u naem privrednom sistemu postoje etiri oblika privrednih drutava:

Ortako drutvo,

Komanditno drutvo,

Drutvo sa ogranienom odgovornou i

Akcionarsko drutvo. Pored navedena etiri oblika privrednih drutava, u naem privrednom sistemu postoje jo i: Druvena preduzea, Javna preduzea i Preduzetnici (preduzetnike radnje). Preduzetnik (preduzetnika radnja): Obavljanje privredne delatnosti (proizvodnja, promet i usluge) bez registrovanja firme kao pravnog lica. Oblici: zanatske radnje, proizvodne radnje, ugostiteljske radnje,trgovinske radnje,agencije, biroi, studija i sl. Registruje se u Agenciji za registraciju privrednih subjekata. Imovina firme nije razdvojena od line imovine vlasnika. Neograniena odgovornost vlasnika za obaveze firme. Pogodna forma zbog mogunosti: paualnog oporezivanja, manjih obaveza vo|enja poslovnih knjiga, obavljanja delatnosti u li~nom prostoru i sl. ORTAKO DRUTVO Ortako drutvo predstavlja vrstu preduzea u formi privrednog drutva u kome lanovi drutva (ortaci, partneri, drugari) odgovaraju za obaveze druva neogranieno i solidarno celokupnom svojom imovinom. Nastaje sporazumom dva ili vie fizikih ili pravnih lica. Sporazum se odnosi na:

Iznos njihovog pojedinano uloenog kapitala

Uee u upravljanju drutvom

Nain raspodele dobiti i snoenja gubitka i

Drugim bitnim pitanjima medjusobnog odnosa Drutvo lica (odlikuju ga personalna svojstva) Solidarna i neograniena odgovornost lanova za obaveze drutva celokupnom imovinom. Ortaci medjusobno uredjuju odnose slobodno (prenos udela izmedju ortaka je slobodan). Za ustupanje udela treim licima neophodna je saglasnost svih lanova. U upravljanju drutvom uestvuju po pravilu svi lanovi. Smrt, poslovna nesposobnost lanova i slino po pravilu vode prestanku drutva. Iako lanovi odgovaraju za obaveze drutva solidarno i neogranieno celokupnom svojom imovinom, Zakon o privrednim drutvima priznajui ortakom drutvu status pravnog lica, zahteva postojanje posebne imovine drutva, odvojene od line imovine lanova (ortaka). Ta imovina slui kao generalna zaloga za obezbedjenje naplate potraivanja poverilaca drutva, i njom se upravlja na poseban nain. Ulozi lanova mogu biti u: novcu, stvarima i pravima izraenim u novcu, kao i u radu i uslugama. Zakon ne propisuje minimalan iznos kapitala drutva. Ulozi ortaka su jednake vrednosti ako nije drugaije ugovoreno. Ta jednakost je posledica injenice da se u ortakom drutvu odluuje po principu

3

jedan ovek jedan glas, a ne srazmerno ueu ortaka u kapitalu drutva. Imovina drutva moe se poveati:

Ukljuivanjem dobiti od poslovanja u glavnicu drutva,

Novim ulozima

Stvaranjem rezervnog fonda od nerasporedjene dobiti,

Afirmacijom prava industrijske svojine (good-will, firma, znak i ig drutva) Dobitak i gubitak rasporedjuju se ortacima na jednake delove, ako ugovorom nije drugaije propisano. Prenoenje udela izmadju ortaka ortakog drutva je slobodno, ali za prenos na trea lica potrebna je saglasnost svih ortaka. Prilikom prenoenja udela treim licima, preostali ortaci u drutvu imaju pravo preeg sticanja tog udela. U ortakom drutvu odluuje se po principu jedan ovek jedan glas, a ne srazmerno ueu ortaka u kapitalu drutva. Odluke se donose veinski, ali je za vee odluke, kao i za prijem novih lanova potrebna saglasnost svih ortaka. Ako ugovorom o osnivanju nije drugaije predvidjeno poslove drutva vode svi ortaci. edjutim, vodjenje poslovanja drutva ugovorom se moe prepustiti

jednom ortaku,

nekolicini ortaka ili

treem licu (prokuristi-profesionalni menader koji nije lan drutva) Prednosti OD u odnosu na preduzetnika: Lake obezbedjenje kapitala, obzirom da se kapital formira udruivanjem ulog vie lica Mogunost prenoenja dela odgovornosti i radnih napora sa pojedinca na vie lanova drutva Dolazi do specijalizacije rada lanova Prednosti u odnosu na akcionarsko preduzee: jednostavniji i bri postupak osnivanja manji stepen drutvene kontrole. Nedostatci ortakog drutva: Neograniena odgovornost (prepreka za poveanje broja lanova, pa time i poveanje kapitala drutva, jer se ljudi boje da ne izgube sve to imaju) Neodgovornost ili nesposobnost jednog ortaka ugroava sve ostale ortake u celini Nestabilnost koja se ispoljava u potrebi reorganizacije drutva nakon smrti ortaka, iskljuenja ortaka iz drutva ili naputanja drutva od stane nekog ortaka KOMANDITNO DRUTVO Vrsta preduzea u formi privrednog drutva koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica, u svojstvu ortaka za obavljanje odreene privredne delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom (firmom), od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za obaveze drutva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog uloga u drutvu (komanditor). Dve vrste lanova: Komplementari Za obaveze drutva odgovaraju neogranieno celokupnom svojom imovinom. Imaju status kao ortaci u ortakom drutvu. Oni vode poslovanje drutva. Njihova imena se navode u firmi drutva. Nazivaju se javni ortaci. Komanditori Ograniena odgovornost (snose rizik do visine uloga). Ne uestvuju u vodjenju poslovanja drutva. Njihova imena ne navode se u firmi drutva. Nazivaju se tajni ortaci. Prenoenje udela komplementara na lanove drutva ili na trea lica uslovljeno je saglasnou svih lanova (i komplementara i komanditora) Komanditori mogu slobodno da prenose svoj udeo na lanove drutva ili trea lica

4

Poslove drutva vode komplementari, komanditori ne mogu da uestvuju u vodjenju poslova drutva Voenje poslova se moe poveriti:

Jednom komplementaru

Nekolicini komplementara

Posebnom organu

Treem licu - prokurista Istupanjem iz komanditnog drutva jedne vrste ortaka, komanditno drutvo menja pravnu formu: Istupanjem svih komplementara iz drutva drutvo sa ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo Istupanjem svih komanditora iz drutva ortako drutvo ili preduzetnik Prednost komanditnog drutva u odnosu na ortako drutvo je jer ublaava probleme neograniene odgovornosti ortaka za obaveze drutva i prepreku poveanja kapitala drutva i poveanja broja ortaka. Veoma redak tip privrednog druva u praksi DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU Vrsta preduzea u formi privrednog drutva, koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica radi obavljanja odreene privredne delatnosti i koje za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. DOO se osniva odlukom o osnivanju, ako je osniva jedno lice, odnosno ugovorom o osnivanju ako drutvo osniva vie lica. Drutvo kapitala Ograniena odgovornost lanova. Uee u odluivanju zavisi od visine uloga. DOO ima i neke karakteristike drutva lica koja se javljaju kod prenosa udela u drutvu treim licima. Prema Zakonu o privrednim drutvima moe da ima najvie 50 lanova (ako je broj lanova u duem periodu vei od 100 obaveza da se transformie u zatvoreno akcionarsko drutvo) Imovina drutvo ima svoju imovinu odvojenu od line imovine lanova kojom obavlja delatnost i u potpunosti odgovara za obaveze. lanovi drutva snose rizik samo do visine uloga. Ulozi lanova mogu biti u novcu, stvarima, pravima i izvrenom radu i pruenim uslugama drutvu. Svaki lan moe imati samo jedan udeo, pri emu ti udeli moraju biti jednaki. Minimalni novani iznos osnovnog kapitala 500 u din. protivvrednosti Pravo glasa, uee u dobiti, snoenju gubitaka, kao i uee u raspodeli likvidacione ili steajne mase drutva, srazmerni su udelima lanova drutva. Bitna razlika izmedju DOO i AD je u tome to udeli u DOO nisu izraeni prometljivim hartijama od vrednosti. Udeli se mogu slobodno prenositi izmeu lanova drutva, kao i na zakonom odredjena trea lica (brani drug, srodnici, naslednici i sl.). Pre prenosa udela na ostala trea lica pravo preeg sticanja ima najpre drutvo, a zatim lanovi drutva, i tek ako oni odbiju ponudu za sticanje, lan drutva moe preneti svoj udeo treem licu po ceni i uslovima koji nisu povoljniji od onih po kojim je udeo bio ponudjen drutvu i drugim lanovima drutva. Organi upravljanja:

Skuptina

Direktor ili upravni odbor Skuptina - najvii organ upravljanja Skuptinu ine svi lanovi drutva. U delokrugu Skuptine su odluke o:

finansijskim pitanjima (usvajanje fin. Izvetaja, poveanje ili smanjenje osnovnog kapitala, odluke o dopunskim ulozima...)

izboru i razreenju (direktora, lanova drutva, revizora...) statusnim promenama (promenama pravne forme, prestanku drutva...)

normativnim pitanjima (izmene osnivakog akta i sl.)

5

Sednice skuptine mogu biti: Godinja skuptina saziva se po zavretku poslovne godine radi usvajanja finansijskih izvetaja (saziva je direktor ili upravni odbor) Vanredna skuptina po potrebi ili na zahtev manjinskih vlasnika koji imaju 10% glasanih prava DOO ima ili direktora ili upravni odbor, to je odreeno osnivakim aktom. Direktor ili lanovi upravnog odbora mogu da budu iz reda lanova drutva ili lica izvan drutva Ako drutvo ima upravni odbor, onda je predsednik upravnog odbora direktor. Nadlenosti direktora ili upravnog odbora su: Zastupanje drutva i voenje poslova, Utvrivanje predloga poslovnog plana, Sazivanje sednica skuptine, utvrivanje predloga dnevnog reda, sprovoenje odluka skuptine, Utvrdjivanje dana isplate dividendi i slino. Upravni odbor odrava najmanje 4 redovne sednice godinje, a po potrebi se mogu odrati i vanredne sednice. AKCIONARSKO DRUTVO Vrsta preduzea u formi privrednog drutva, koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene privredne delatnosti, iji je osnovni kapital fiksiran i podeljen na akcije. Re je o drutvu kapitala: akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom (ograniena odgovornost vlasnika-akcionara) , prenosivost akcija je slobodna, s tim to se kod zatvorenog AD osnivakim aktom ili statutom ograniava prenosivost akcija na trea lica. Osnovni kapital drutva je fiksiran i podeljen na akcije, odreene nominalne vrednosti Minimalni iznos osnovnog kapitala AD propisan je Zakonom i iznosi 10.000 EUR za osnivanje zatvorenog AD i 25.000 EUR za osnivanje otvorenog AD. Vano naelo AD (drutva kapitala) je fiksiranost (ouvanje) osnovnog kapitala, obzirom da kapital drutva predstavlja opte obezbedjenje za potraivanja koja trea lica imaju prema drutvu. Naelo fiksiranosti osnovnog kapitala ne znai da se kapital drutva ne moe smanjiti bez posledica po drutvo, ve da se prilikom smanjenja kapitala drutva moraju potovati odredjena pravila. Naelo fiksiranosti (ouvanja) osnovnog kapitala: Zabrana smanjenja osnovnog kapitala, osim u odredjenim sluajevima i na propisan nain. Zabrana isplate dividendi iz drugih izvora, osim iz profita. Kod prve emisije akcija zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti. Pravilna procena vrednosti nenovanih uloga. Zabrana da se potraivanja akcionara prema drutvu prebijaju njihovom obavezom da uplate akcije. Zabrana da se na uloge plaaju kamate. Zabrana ili otean otkup sopstvenih akcija od strane drutva . Vana karakteristika AD je da mogu pribavljati neophodan kapital upuivanjem javnog poziva za upis akcija. Time su AD gotovo savren nain da se dodje do velikih iznosa kapitala. U zamenu za akcije akcionari ulau u drutvo novac, stvari i prava. Osim ako to nije predvidjeno osnivakim aktom, ulozi ne mogu biti u radu i uslugama drutvu. Dva naina osnivanja: Simultano - Bez javnog upisa akcija Sukcesivno - Sa javnim upisom akcija Zatvoreno akcionarsko drutvo nastaje primenom simultanog naina osnovanja, kada osnivai otkupe sve akcije Otvoreno akcionarsko drutvo nastaje primenom sukcesivnog naina osnivanja kada osnivai otkupe jedan deo akcija, a za ostatak se upuuje javni poziv za upis akcija Druvo se registruje (upisuje u registar) kada se uplati najmanje 50% ugovorenih uloga u novcu, tj. nominalne vrednosti upisanih akcija (ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od upisa u registar). Osnivanje se zavrava sazivanjem osnivake skuptine, na koju se pozivaju svi akcionari

6

(utvruje se da li su upisani ulozi uneti u drutvo, prihvata se procena vrednosti nematerijalnih uloga, imenuje se generalni direktor i lanovi upravnog odbora). Organi upravljanja akcionarskog drutva:

Skuptina akcionara

Upravni odbor

Direktor

Nadzorni odbor (ili interni revizor ili odbor revizora) Po naem zakonu AD moe emitovati: Obine (redovne) akcije Preferencijalne akcije Obine akcije daju: Pravo upravljanja (1 akcija - 1 glas). Pravo na isplatu dividendi (posle isplate dividendi na preferencijalne akcije). Pravo na uee u raspodeli likvidacionog vika. Pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i raspolaganjama akcija. Kako obine akcije uvek daju ista prava vlasnicima obine akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija. Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa Svaka klasa akcija daje akcionarima razliita prava: razliite stope dividendi, razliita prava participacije u raspodeli dividendi, razliita prava kumuliranja potraivanja prema drutvu. U odnosu na obine akcije, preferencijalne akcije daju pravo prvenstva:

o U isplati dividendi (kumulativno, participativno) o U naplati iz ostatka likvidacione ili steajne mase drutva

Kumulativne preferencijalne akcije daju pravo naplate kumulirane neisplaene dividende u odreenom vremenskom periodu (3-5 godina) pre isplate dividende na obine akcije. Participativne preferencijalne akcije daju prvenstvo naplate odreenog fiksnog procenta dividende pre isplate dividendi na obine akcije. Konvertibilne preferencijalne akcije daju pravo njihovog pretvaranja u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija. Kao kompenzaciju za prvenstvo u ostvarivanju imovinskih prava preferencijalne akcije ne daju pravo glasa u skuptini (izuzev ako to nije predvieno osnivakim aktom drutva) Malo preduzee Prema veliini, sva preduzea se mogu podeliti na: velika, srednja i mala preduzea. Podela preduzea prema veliini je izuzetno znaajna, jer svaka od ovih vrsta preduzea na svoj nain doprinosi privrednom razvoju jedne zemlje. Imajui to u vidu, svaka drava je zainteresovana da zna kakva je struktura ovih preduzea, kako bi merama makroekonomske politike obezbedila njihov balans Osnovni problem kod podele preduzea prema veliini je izbor indikatora (merila) veliine Najee korieni kriterijumi podele preduzea prema veliini: broj zaposlenih, vrednost sredstava, odnosno raspoloiv kapital, ukupni godinji prihod, profit. Problem koji se moe javiti prilikom izbora indikatora veliine je da izabrano merilo ne uvaava specifinosti pojedinih preduzea, a time ni njihovu veliinu. Drugi problem prilikom dif. preduzea je visina granine vrednosti izabranih indikatora (npr. koliko radnika treba da zapoljava preduzee da bi se smatralo malim ili srednjim...). U praksi se koriste razliiti indikatori veliine za preduzea u razliitim privredama ili razliitim privrednim granama. esto se primenjuje kombinacija vie indikatora veliine. Boltonov komitet u VELIKOJ BRITANIJI koristi razliite indikatori i granine vrednosti za razliite delatnosti. Ovaj komitet definie malo preduzee kao preduzee koje:

o u industriji zapoljava do 200 radnika,

7

o u trgovini ostvaruje prihod od 50.000 funti godinje, o u gradjevinarstvu zapoljava do 50 radnika, o u oblasti transporta ima do 5 vozila i slino.

SAD (Ameriki Komitet za privredni razvoj). Da bi se preduzee smatralo malim trebalo bi da ispuni dva od sledea 4 kriterijuma:

o vlasnik preduzea samostalno upravlja i rukovodi preduzeem o kapital obezbeuje pojedinac ili manja grupa ljudi o radnici i menaderi pripadaju lokalnoj zajednici o prema osnovnim indikatroima veliine (broj zaposlenih, prihod, imovina i sl.) preduzee je manje

od drugih preduzea u istoj oblasti. EVROPSKA UNIJA Mikro

o zapoljavaju do 10 lica o godinji prihod je manji od 2 miliona EUR o vrednost ukupnih sredstava je manja od 2 miliona EUR

Malo o zapoljavaju od 10 do 50 lica o godinji prihod je od 2 do 10 miliona EUR o vrednost ukupnih sredstava je od 2 do 10 miliona EUR

Srednje o zapoljavaju od 50 do 250 lica o godinji prihod je od 10 do 50 miliona EUR o vrednost ukupnih sredstava je od 10 do 43 miliona EUR

Veliko o zapoljavaju preko 250 lica o godinji prihod je preko 50 miliona EUR o vrednost ukupnih sredstava je preko 43 miliona EUR

SRBIJA Prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji u kategoriju srednjih preduzea svrstavaju se ona preduzea koja na dan bilansa ispunjavaju najmanje dva od slede}ih kriterijuma:

o Prosean broj zaposlenih od 50 do 250, o Ukupan godinji prihod od 2,5 do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, o Prosena vrednost imovine od 1 do 5 miliona evra u dinarskoj protivrednosti.

Najvei broj preduzea u svakoj privredi su mala preduzea. U 2006. u Srbiji: Mala preduzea - 266.015 (98,90%), Srednja 2.500 (0,9%), Velika 638 (0,2%) U EU: Mala 19,1 mil (98,86%), Srednja 180.000 (0,93%), Velika 4.000 (0,21%) Prednosti malih preduzea obino su nedostaci velikih preduzea, a nedostaci malih preduzea obino su prednosti velikih preduzea. Prednosti malih preduzea oblast linih usluga (personalni karakter usluga),ogranieno trite (trina nia ili meuprostor), proizvodnja luksuznih proizvoda, neposredna, lina kontrola (npr. precizni instrumenti ili muzuki instrumenti), fleksibilnost i adaptivnost, neposredni, lini kontakti zaposlenih u malom preduzeu. Nedostaci malih preduze}a velika zavisnost od jednog ili malog broja ljudi, velika zavisnost od jednog ili malog broja proizvoda, zaposleni moraju imati univezalna, a ne specijalizovana znanja, vii trokovi po jedinici proizvoda, problemi u obezbeenju finansijskih sredstava, problemi u odnosima sa okruenjem. Tipovi novih preduzea

8

Firme ivotnog stila mala preduzea u privatnom vlasnitvu,umereni rast usled prirode posla, ciljeva preduzetnika i ogranienih finansijskih sredstava namenjenih istraivanju i razvoju, posle vie godina zapoljavaju 30 - 40 radnika,postoje primarno da bi podrali vlasnika i imaju male mogunosti za znaajniji rast i razvoj. Utemeljena kompanija poiva na rezultatima istraivako razvojne aktivnosti,esto predstavlja zaetak novih poslovnih podruja, 5 - 10 godina od osnivanja moe narasti na 40 - 400 zaposlenih,retko se otvara na finansijskom tritu. Visoko potencijalna preduzea (gazele) visoke stope rasta, nakon 5 - 10 godina od osnivanja mogu zapoljavati oko 500 radnika.

1. POJAM, NAMENA I ZNAAJ POSLOVNOG PLANA

Uopteno, poslovni plan predstavlja dokument u kome je preciziran nain realizacije definisanih ciljeva.

Drugim reima, to je pisani dokument pripremljen od strane preduzetnika kojim se opisuju svi relevantni

interni i eksterni elementi od znaaja za osnivanje i poslovanje novog preduzea, ili za realizaciju nekog

novog poslovnog poduhvata.

Sastavljen je od funkcionalnih planova kao to su: plan finansija, proizvodnje, marketinga, ljudskih resursa i

sl. pa stoga kaemo da je to integralni plan poslovanja.

Poslovni plan mora da odgovori na tri sutinska pitanja:

1. gde je preduzee sada ? 2. gde ide ? i biznis plan je rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti 3. kako tamo da stigne ?

Poslovni plan ima dve osnovne namene:

da pomogne preduzeu u obezbedjenju neophodnog kapitala i da olaka upravljanje rastom i razvojem preduzea.

Obezbedjenje neophodnog kapitala poslovni plan ovde ima eksterni fokus i treba da privue

investitore tj. da ih uveri da preduzee raspolae svim neophodnim uslovima za stvaranje pozitivnog

rezultata.

Olakanje upravljanja rastom i razvojem poslovni plan ovde ima interni fokus i treba da omogui

preduzeu jasno sagledavanje posledica razliitih strategija i taktika kao i uoavanje potreba za ljudskim i

materijalnim resursima. Na osnovu biznis plana preduzetnik vidi koliko je njegova poslovna ideja zaista

ostvariva i mogua. Nakon aktiviranja investicije poslovni plan slui za kontrolu.

Korisnici poslovnog plana su: investitori, kreditori, ''smeli'' kapitalisti, dobavljai, kupci, zaposleni i drugi.

Poslovni plan mora biti prilagodjen svakoj od od ovih grupa korisnika. Najbolje bi bilo da preduzee sastavi

preliminarni biznis plan, ne uzimajui u obzir korisnike biznis plana, a zatim kada tano utvrdi ko su korisnici,

da izvri neophodna prilagodjavanja.

Procena poslovnog plana- Korisnici poslovnog plana ga razliito vrednuju zato to su zainteresovani za

razliita pitanja. Potencijalni dobavljai se interesuju za biznis plan pre nego to potpiu ugovor o

snabdevanju. Potencijalni kupci su zainteresovani za biznis plan najee kada kupuju trajna potrona dobra.

9

Potencijalnim kreditorima biznis plan prua uvid u sposobnost preduzea da vrati pozajmljena sredstva. Za

potencijalne investitore i ''smele'' kapitaliste bitni su poslovna istorija, finansijska situacija i karakteristike

preduzetnika.

Znaaj poslovnog plana je u tome to:

1. pomae da se odredi vrednost poslovnog poduhvata i odredjenih trita 2. predstavlja znaajno pomono sredstvo u obezbedjenju finansiranja 3. preduzetniku omoguava samoprocenjivanje ideje.

Tri perspektive koje biznis plan mora uvaiti su:

1. perspektiva preduzetnika 2. perspektiva investitora 3. trina perspektiva.

2. PROCES PRIPREME POSLOVNOG PLANA

Pre finalne verzije poslovnog plana izradjuju se preliminarne verzije, a cilj je da se prikupe podaci.

Smatra se da bi preliminarnu verziju trebalo da uradi sam preduzetnik ili menadment preduzea, a nisu

retki ni sluajevi da se taj posao prepusti spoljnim konsultantima.Medjutim, postoje tri osnovna razloga zbog

ega nije dobro veinu poslova pripreme poveriti eksternim licima:

1. mogunost pravovremene provere i korigovanja ulaznih podataka 2. preduzeu se prua prilika da dokae svoju sposobnost da realizuje planiranu aktivnost i 3. skraivanje vremena i sniavanje T izrade finalne verzije.

I razlog preduzetnik ili menadment p-a mogu u toku izrade primetiti eventualne grake i otkloniti ih pre

nego to za to bude kasno.

II razlog smatra se da ako je uprava p-a sposobna da napravi dobar biznis plan onda ona razume sutinu

posla u koji namerava da udje i svesna je potencijalnih opasnosti. Ovo je naroito bitno kod eksternih

korisnika biznis plana.

III razlog ako uprava p-a sama odradi preliminarnu verziju BP to e u velikoj meri olakati posao spoljnim

konsultantima koji su unajmljeni da urade finalnu verziju. To e svakako pokazati korisnicima BP da je

preduzee sposobno da smanji svoje trokove.

Za laku izradu BP mogu se koristiti i odredjeni programski paketi, ali oni sami po sebi nisu dovoljni za izradu

finalnih verzija.

Uprava preduzea mora da prepozna kada je sposobna da samostalno izradi BP, a kada je neophodno

angaovati eksperte sa strane. U tu svrhu postoje brojni testovi, kontrolne liste i sl.

10

Vrlo je znaajna i pomo strunjaka za: marketing, finansije, raunovodstvo, ljudske resurse, pravne poslove i

sl.

3. CILJNE KARAKTERISTIKE POSLOVNOG PLANA

Pri izradi BP trebalo bi se pridravati principa Medjunarodnih standarda finansijskog izvetavanja.

Osnovne karakteristike kvalitetnog poslovnog plana su: razumljivost, relevantnost, opreznost i

pouzdanost.

RAZUMLJIVOST informacije u BP moraju biti lako razumljive korisnicima, pa s' tim u vezi tekst mora biti

to itljiviji i jednostavniji.

RELEVANTNOST informacije moraju biti vane za korisnika tj. moraju uticati na donoenje poslovnih

odluka. Ovaj princip je naroito bitan pri izradi BP za preduzea koja ve postoje.

OPREZNOST ova karakteristika se vezuje za princip restriktivnosti. Poenta je da se prilikom projekcija

(cena, trinog uea, trokova i sl.) koriste varijante koje e prouzrokovati loiji finansijski rezultat. Ipak,

projektovane veliine ne smeju ozbiljno odstupati od realnih veliina.

POUZDANOST podrazumeva verodostojne informacije.

Dodatne karakteristike kvalitetnog poslovnog plana su:

UPOREDIVOST PODATAKA posebno bitna kod poslovnih planova koji se tokom poslovanja javljaju kao

kontrolni planovi u funkciji monitoringa. Svrha je da se pravovremeno reaguje na prepoznate negativne

tendencije.

VRSTE KONVERTIBILNE VALUTE konkretan izbor zavisi od valute u kojoj se odobrava kredit, a u sluaju

da je kredit u lokalnoj valuti primenjuje se valuta koja je u svakodnevnoj komunikaciji opte prihvaena. Kod

nas se poslovni planovi uglavnom izradjuju u evrima.

STALNE CENE izraavaju vrednost iste kupovne moi kao u momentu izrade poslovnog plana. Glavno

pitanje je: koje cene prihvatiti kao stalne? Zajednika metodologija upuuje da se prihvate tekue cene.

VREMENSKI PERIOD ZA KOJI SE VRI PROJEKCIJA koriste se razliiti nazivi: ivotni vek trajanja projekta,

tehno-ekonomski vek trajanja projekta i sl. Moe se koristiti krai ili dui period:

krai vremenski period se primenjuje zbog turbulentnog okruenja gde je teko predvideti kretanje relevantnih faktora posle vee godina. Medjutim, on moe da prouzrokuje pogreno iskazane pokazatelje efikasnosti investicionih ulaganja.

dui vremenski period moe biti: fiziki, tehnoloki i ekonomski (proizvodno trini). Fiziki ivot projekta je broj godina u kojima fiksno sredstvo moe da bude korieno u preduzeu za obavljanje tehnikih operacija zbog kojih je nabavljeno. Tehnoloki ivot projekta je vreme koje e protei pre nego to se pojave nova i produktivnija fiksna sredstva koja e postojea fiksna sredstva dovesti do moralnog zastarevanja. Ekonomski ivot projekta je vreme posle koga se koristi od projekta vie ne mogu predvideti sa prihvatljivom pouzdanou.

11

Standardni rok je obino 10 godina i on ne obuhvata period investiranja.

Do produenja (skraenja) standardnog roka moe doi kada:

poetak eksploatacije projekta nije planiran poetkom godine je projekat fokusiran na visok iznos investicije iji je rok trajanja krai od 10 godina je obaveza prema spoljnim izvorima finansiranja dua od 10 godina

Po pravilu, rok trajanja projekta bi trebalo minimalno da obuhvati vreme vraanja kredita.

4. FORMA I SADRINA POSLOVNOG PLANA

Forma i sadrina BP zavise od velikog broja faktora, a naroito od delatnosti preduzea i namene BP.

Takodje, u tom smislu bitni su: nain prodaje, karakteristike proizvodnog procesa, nain pribavljanja resursa i

sl.

Izuzetno velike razlike postoje izmedju BP profitnih i neprofitnih organizacija. Poslovni plan neprofitnih

organizacija ne sadri marketing plan, plan proizvodnje i finansijski plan, ali zato ima delove u kojima je

izloen program prikupljanja sredstava za fondove, strategija prikupljanja sredstava i sl.

Razlikujemo nekoliko osnovnih tipova poslovnog plana: BP za proizvodna preduzea, usluna preduzea,

trgovinska preduzea na malo, trgovinska preduzea na veliko, neprofitne organizacije i meovita

preduzea.

Dubina i detaljnost BP zavise prevashodno od veliine trita, konkurencije i oekivane stope rasta trita.

Prema vaeoj metodologiji u Republici Srbiji sadraj poslovnog plana treba da obuhvati:

Uvod Opis objekta Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora Analiza prodajnog trita Prikaz idejnih projekata Analiza nabavnog trita Prostorni i lokacijski aspekti Analiza ivotne sredine i zatite na radu Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projekta Ekonomsko-finansijska analiza Finansijsko-komercijalna ocena Drutvena ocena Ocena u uslovima neizvesnosti Zakljuak

Ovo je maksimalan broj elemenata ali konkretan BP ne mora obuhvatiti sve elemente.

12

Tim koji izradjuje BP mora biti sastavljen od razliitih strunjaka kao to su: mainski inenjer, inenjer

tehnologije, elektro inenjer, arhitektonski inenjer, gradjevinski inenjer, strunjak za zatitu na radu, stru.

za ekologiju, finansijski analitiar, analitiar trita, raunovoa i pravnik.

Tim mora biti sastavljen tako da najvanija podruja poslovnog plana budu pokrivena odgovarajuim

strunjacima.

Izgled i tehnika obrada BP su takodje bitni zato to stvaraju prvi utisak o BP i indirektno o p-u.

5. FORMALNO NEZAOBILAZNI DELOVI POSLOVNOG PLANA

Formalno nezaobilazni delovi BP su:

1. naslovna strana 2. sadraj 3. osnovni podaci o investitoru 4. osnovni podaci o autorima posl. plana

NASLOVNA STRANA je prvo to italac vidi kada uzme BP u ruke i zato ona mora izgledati to

profesionalnije. Sadri osnovne informacije o preduzeu i samom poslovnom planu. Iako nije mogue

precizno definisati izdvojilo se nekoliko obaveznih delova naslovne strane:

naziv preduzea naznaka da se radi o poslovnom planu naslov poslovnog plana kojim se blie odredjuje njegov predmet vreme izrade poslovnog plana (ne bi trebalo da je stariji od 6 meseci)

Dodatni delovi naslovne strane mogu biti:

iznos zatraenog zajma izjava o poverljivosti podataka sadranih u poslovnom planu naznaka o broju primeraka poslovnog plana.

SADRAJ je pregled svih delova poslovnog plana sa brojevima stranica na kojima ti delovi poinju.

Njegova osnovna funkcija je da olaka snalaenje itaoca. Ako se poe od injenice da pojedini investitori,na

osnovu sadraja, sortiraju BP prema zanimljivosti, onda se znaaj sadraja poveava. Bitno je da se na

osnovu njega mogu uoiti delovi od kojih je BP sastavljen kao i ue celine na koje se ti delovi ralanjuju,

redosledom kojim su izloeni u BP i sa nazivom koji odgovara naslovima i podnaslovima u tekstu.Takodje, on

mora pruiti uvid u sve dokumente (dodatke). Najee se delovi sadraja obeleavaju arapskim ciframa.

OSNOVNI PODACI O INVESTITORU u pitanju su osnovni podaci o preduzeu koje je predmet poslovnog

plana. Podaci su sledei:

1. Pun naziv preduzea i pravni oblik

5. analiza razvojnih mogunosti investitora

6. rezime

7. dodatak

9. Kapital po poslednjem bilansu stanja

10. Datum osnivanja preduzea 11. Datum registacije ili poslednje dopune regis. 12. Osnovna delatnost 13. Registarski broj 14. Matini broj 15. Poreski identifikacioni broj 16. Organi preduzea

13

2. Adresa 3. Telefon, faks, e-mail 4. Ime direktora 5. Osoba za kontakt (ime i funkcija) 6. Pravni status 7. Struktura vlasnitva 8. Osnivaki kapital

Dodatni podatak su nazivi poslovnih banaka kod kojih preduzea ima dinarske i devizne raune kao i brojevi

tih rauna.

OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA prezentiranje ovih podataka se razlikuje u

zavisnosti od toga da li je re o eminentnim preduzeima (Ekonomski fakultet, Energoprojekt Industrija,

Delloite Touche i sl.) ili su u pitanju neafirmisana preduzea ili pojedinci. U prvom sluaju dovoljno je samo

dati osnovne informacije o osobama koje su izradile delove poslovnog plana. U drugom sluaju je

neophodno dostaviti i dodatne informacije o autorima, kao to su: broj poslovnih planova koje je autor radio

i nazivi najveih preduzea u izradi ijih planova je autor uestvovao.

ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA sastoji se iz dva dela:

1. analiza dosadanjeg razvoja investitora i 2. analiza budueg razvoja investitora.

Analiza dosadanjeg razvoja obuhvata sledee aspekte:

1. TRINI 2. TEHNIKO-TEHNOLOKI

Asortiman proizvoda, karakteristike privredne

grane, glavni proizvodi, tri. uee, ukupan broj

kupaca, glavni dobavljai, glavni konkurenti i sl.

Instalisani kapacit., stepen iskorienja

kapaciteta, karakteristike tehnolo. procesa,

prosena starost tehnoloke opreme, transp.

sredstva i sl.

3. ORGANIZACIONI 4. FINANSIJSKI

Postojei broj radnika, kvalifikaciona struktura

zaposlenih, nain organizovanja zaposlenih i sl.

Predstavljaju se putem racio brojeva u prethodne

3 godine, a izvori su bilans stanja i bilans uspeha

Analiza budueg razvoja investitora treba da povee rezultate poslovanja iz prolosti sa planiranom

investicijom koja je predmet BP. Cilj je da se utvrdi koliko je investitor sposoban da planiranu investiciju

sprovede. Akcenat je na prethodnom poslovanju, a projekcija budueg poslovanja ograniava se na

kvalitativne ocene.

REZIME je kratak sumarni pregled najvanijih stavova iznetih u sutinskim delovima poslovnog plana.

Pie se nakon to se napiu sutinski delovi i zauzima oko 2-3 stranice. Njegova glavna funkcija je da probudi

14

interesovanje kod korisnika. Jedino i osnovno pravilo za pisanje rezimea je da bude to potpuniji a

istovremeno to saetiji. Kao pomono sredstvo prilikom njegovog sastavljanja moe se koristiti kontrolna

lista pitanja, koja obuhvata nekoliko osnovnih oblasti: opis projekta, trite, konkurencija, operativne

aktivnosti, lokacija, menadment, zaposleni, potrebna sredstva, rokovi i finansije.

PONUDA GARANCIJE iako po metodologiji nije sastavni deo poslovnih planova, kod nas se mora

ponuditi ako se eli pozitivan odgovor banaka. Izuzetak su velika i snana preduzea koja trae manje iznose

kredita. Njena svrha je da omogui alternativnu naplatu potraivanja jer se ona aktivira onda kada dunik

nije u stanju da izmiri svoje obaveze. Postoje dve vrste garancija:

1. finansijske garancije izdaju se kreditoru od strane drugih finansijskih institucija 2. imovinske garancije u pitanju je zalog. Ovde je period naplate potraivanja dui, budui da

zalog prvo treba prodati. Kod ovakve garancije neophodno je dati sledee podatke: opis zaloga, trenutna vrednost i metod procene vrednosti. Pravilo je da ponudjena vrednost mora biti bar dva puta vea od odobrenog zajma.

DODATAK obuhvata sva dokumenta na koje se poziva osnovni teks poslovnog plana i koji doprinose

verodostojnosti iznetih stavova. Moe se odnositi na:

formalne delove BP ugovor o osnivanju, registracija, dopuna registracije, karton deponovanih potpisa, potvrda o PIB-u, statut preduzea, izvetaj revizora i sl.

sutinske delove BP ponude isporuioca opreme, ponude za izvoenje objekta, sporazumi o kooperaciji, predugovori sa kupcima i dobavljaima, skice, crtei i sl.

6. TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA

Obuhvata : prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja, opis odabranog tehnolokog reenja, ipis odabranih

tehnikih reenja i graevinskih objekata, popis neophodnih sredstava za rad, kapaciteti i obim proizvodnje,

normativi utroaka materijala, broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom i grupno

iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje.

PRIKAZ VARIJANTI TEHNIKO-TEHNOLOKIH REENJA Kao kriterijum za poreenje razliitih tehniko-tehnolokih reenja koriste se:

1. visina investicionih ulaganja u svako analizirano reenje 2. tekui trokovi proizvodnje i utede u trokovima usled primene analiziranih tehniko-tehnolokih

reenja. Ovaj deo bi trebalo da bude saet ali takoe mora imati dovoljno informacija na osnovu kojih je mogue

ustanoviti da je odabrano reenje optimalno. Konkretan izbor izmeu varijanti vri se na osnovu analize

koristi i trokova svake pojedinano posmatrane varijante.

OPIS ODABRANOG TEHNOLOKOG REENJA Podrazumeva opis celokupnog procesa proizvodnje, od tehnike i operativne pripreme i ulaska materijala u proces proizvodnje, do zavretka i skladitenja gotovih

proizvoda. Najznaajniji elementi su:

15

najvanije faze proizvodnog procesa ema tehnolokog procesa karakteristike sredstava za rad karakteristike materijala koji se koriste procenat karta rastur raspored opreme i njene dimenzije putevi internog transporta i uloga i odnos pojedinih organizacionih celina u tehnolokom procesu.

Ukoliko se tehnoloki proces ne obavlja u celini u preduzeu, neophodno je navesti one kod kojih se te

operacije obavljaju, kao i razloge za njihov izbor.

OPIS ODABRANIH TEHNIKIH REENJA I GRAEVINSKIH OBJEKATA podrazumeva analizu karakteristika graevinskih objekata sa pripadajuim instalacijama, netehnolokom opremom i

infrastrukturom. Graevinski objekti se mogu grupisati u :

glavne graevinske objekte, pomone graevinske objekte, objekte opte namene i objekte infrastrukture. Za

svaki graevinski objekat je neophodno navesti: gabarite objekta, postojeu i planiranu infrastrukturu,

konstrukciju objekta, predviene materijale za izgradnju i nain ukljuivanja objekta u postojeu

infrastrukturu.

U sluaju rekonstrukcije treba jasno opisati postojee stanje i efekte koji se oekuju nakon rekonstrukcije.

Sve neophodne pripadajue dozvole se prilau u dodatku.

Pored opisa objekta, neophodno je opisati i netehnoloku opremu, pripadajue instalacije i infrastrukturne

komunikacije.

Bitno je dati objanjenja o razlozima :

izbora tehnikih reenja objekta znaajna panja se poklanja veliini, konstrukciji i spoljnom izgledu kao i mogunosti korienja oznaka i drugih sredstava komuniciranja.

prostornog rasporeda neophodno je potovati principe ergonomije i uvaavati karakteristike posla ureenja poslovnog prostora enterijer ponekad moe biti kljuni faktor uspeha.

POPIS NEOPHODNIH SREDSTAVA ZA RAD treba obuhvatiti sva potrebna sredstva za rad kao to su: tehnoloka oprema, sredstva unutranjeg i spoljnog transporta, sredstva za zatitu na radu i sl.

KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE - Iskorienost kapaciteta se dobija kao kolinik obima proizvodnje i

instalisanih kapaciteta. Obim proizvodnje se dobija iz plana prodaje (plasman proizvoda) i iz opisa odabranog

tehnolokog reenja (kart i rastur). Kapacitet se izraava na godinjem nivou i to kao maksimalni i

optimalni. Prikaz iskorienosti kapaciteta je lak ako se za svaki proizvod koristi zasebna tehnoloka oprema,

ali ako nekoliko proizvoda koristi istu opremu onda je jedino reenje zbirni prikaz.

16

NORMATIVI UTROAKA MATERIJALA predstavljaju koliine materijala koje se moraju utroiti u

odreenim tehn.-tehnol. uslovima proizvodnje da bi se proizveo proizvod eljenih karakteristika. Oni su

rezultat optimalne organizacije i maksimalno racionalnog troenja. Na visinu normativa utroaka materijala

mogu uticati: karakteristike proizvoda, karakteristike sredstava za rad, karakteristike tehnolokog procesa i

sl. Znaajni su za projekciju trokova materijala u finansijskom planu jer se trokovi materijala dobijaju

mnoenjem standardnih utroaka materijala sa projektovanim plasmanom i nabavnim cenama materijala.

Zbog racionalizacije sugerie se prikazivanje samo direktnih trokova materijala.

BROJ I STRUKTURA RADNE SNAGE POVEZANE SA TEHNOLOKIM PROCESOM odreuje se broj i

struktura zaposlenih po vrsti i stepenu kvalifikovanosti samo za radna mesta neposredno povezana sa

tehnolokim procesom.

GRUPNO ISKAZANA ULAGANJA, ROK TRAJANJA I INVESTICIONO ODRAVANJE Neophodno je za svako

grupno iskazano ulaganje predvideti rok trajanja i godinje trokove investicionog odravanja (izraene u %).

7. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

Obuhvata dva osnovna dela:

1. ukupan broj zaposlenih, nain obezbeenja i predviena obuka zaposlenih 2. organizaciona struktura i 3. kljune osobe.

UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH, NAIN OBEZBEENJA I PREDVIENA OBUKA ZAPOSLENIH - Ukupan broj

zaposlenih podrazumeva da se izvri analiza planiranih radnih mesta i za svako od njih potreban broj

radnika. Ako se planiraju poveanje ili smanjenje radnika to treba navesti u BP. Radna snaga moe biti

regrutovana iz samog preduzea ili van njega. Obuka radnika povlai za sobom pitanja ko e vriti

poduavanje, kao i potrebno vreme za obuavanje.

ORGANIZACIONA STRUKTURA podrazumeva prikaz izabranog modela organizovanja. Prikaz se vri

putem organizacione eme, u kojoj se pored funkcije kljunih menadera upisuje i njihovo ime. Ako u

preduzeu ima manje radnih mesta, svako radno mesto se moe pojedinano objasniti. U sluaju sloenije

strukture prikazuju se najvanije organizacione celine.

KLJUNE OSOBE podrazumevaju menadere najvieg nivoa, ostale menadere i strunjake. Ako

vlasnici uestvuju u upravljanju preduzeem i oni spadaju u kljune ljude. Za svaku kljunu osobu je

neophodno navesti sve neophodne podatke, najee u vidu CV.

Ovaj deo BP zahteva i obrazloenje postojeeg i planiranog sistema nagraivanja menadera. Ovo

ukljuuje: visinu osnovne plate, novane stimulacije i nenovane kompenzacije.

Mogue je objasniti veliinu, sastav i uloge koje u procesu upravljanja imaju upravni i nadzorni odbor.

17

8. ANALIZA LOKACIJE

Lokacija ima poseban znaaj kod novih investicionih aktivnosti tipa:

osnivanja preduzea uvoenja novog proizvoda u asortiman otvaranja novih prodajnih mesta otvaranja novih uslunih prostora.

Najznaajnije informacije su sledee:

1. usklaenost sa urbanistikim planom od presudnog je znaaja kod proizvodnih delatnosti (industrijska zona) ali nije beznaajna ni kod drugih delatnosti.

2. karakteristike makrolokacije kada se bira lokacija polazi se od zemlje, regiona i dolazi do konkretnog grada. Prilikom izbora regiona polazi se od: blizine kupaca, blizine dobavljaa, ponude radne snage, poslovne klime i sveukupnog stanja privrednog ivota. Prilikom izbora grada vodi se rauna o: demografskim podacima i trendovima, lokalnoj regulativi, konkurenciji, kompatibilnosti sa zajednicom, komunalnim i javnim uslugama i reputaciji lokacije.

3. karakteristike mikrolokacije u pitanju je izbor konkretnog mesta. Za maloprodajne objekte od znaaja su: veliina trgovake oblasti, veliina oblasti iz koje se mogu oekivati kupci , adekvatan parking, prostor raspoloiv za irenje delatnosti i uoljivost. Takodje, bitno je da li preduzea utiu na ivotnu sredinu kao i da li postoji adekvatna energetska mrea.

4. gradnja, kupovina ili iznajmljivanje prostora na kome e se obavljati investiciona aktivnost preduzee ima tri mogunosti: izgradnja novog prostora, kupovina postojeeg prostora i iznajmljivanje postojeeg prostora. Izgradnja je dobro reenje ako nema budetskih

ogranienja jer omoguava smanjenje operativnih trokova. Zahteva visoka poetna ulaganja i ograniava

mobilnost preduzea. Kupovina je jednostavnija i bra ali zahteva velika ulaganja i vrlo esto postoji

potreba renoviranja. Iznajmljivanje ne zahteva velika poetna ulaganja ali esto je lokacija nestalna a

vlasnici su nespremni da renoviraju prostor.

5. posledice raseljavanja trokovi mogu biti visoki, a dolazi i do produenja predeksploatacione faze.

6. uticaj na razvoj podruja moe se odnositi na poveanje zaposlenosti, poveanje tranje za proizvodima lokalnih dobavljaa, poboljanje kvaliteta ivotne sredine i sl. Meutim, mogu se javiti i negativni aspekti, naroito kada preduzee zapadne u krizu.

9. ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU

Ovde je prisutan izuzetno visok nivo regulacije od strane drave, zato to kad drava ne bi intervenisala

poslodavci verovatno samoinicijativno ne bi ulagali u ovu oblast. Zbog toga se uglavnom propisuju

odgovarajue novane kazne za nepotovanje propisa. Ove mere su najrigoroznije kod proizvodnih

preduzea jer su ona najvei zagaivai ivotne sredine i kod njih je najvea opasnost od povreda na radu.

Zatita ivotne sredine - najznaajniji sporazum u ovu svrhu je Kjoto sporazum. Zemlje potpisnice (120) su se obavezale da spree neogranienu emisiju gasova koji proizvode efekat ''staklene bate'' i dovode do globalnog zagrevanja. Standardi Evropske Unije po ovom pitanju su jo stroiji, a prihvatanje ovih uslova je obavezno za lanice EU.

18

Bitni elementi biznis plana su:

1. analiza negativnih uticaja investicije na ivotnu sredinu negativni uticaji se najee ispoljavaju kroz opasne materije i buku. Opasne materije mogu biti: tene, vrste i gasovite. Tene opasne materije su otpadne vode (sanitarne, tehnoloke i atmosferske). vrste opasne materije su kart i rastur. Gasovite opasne materije su otpadni i izduvni gasovi. Buku stvara tehnoloka oprema, kretanje vozila i sl. Ona moe biti smetnja kada su proizvodni objekti

locirani unutar naselja.

2. projekcija mera zatite ivotne sredine za svaki negativan uticaj precizirati meru zatite i utvrditi njenu usklaenost sa zakonom.

3. ocena ekoloke podobnosti u jednoj reenici se moe oceniti da li e investicija ugroziti ivotnu sredinu ili ne. Mere zatite ivotne sredine imaju karakter investicionih ulaganja.

Zatita na radu postupak obrade u BP obuhvata: 1. identifikovanje potencijalnih opasnosti za radnike to mogu biti: nedovoljna

osvetljenost radnih prostorija, nepovoljna temperatura, buka, opasnost od strujnog udara i sl. 2. projekcija mera zatite na radu pokazuje kako e preduzee odgovoriti na opasnosti.

Uzimaju se u obzir pitanja kao to su: koliko dana e radnici provesti na obuci, da li e nositi zatitna odela, kakvo je osvetljenje i temperatura radnih prostorija, kako e opasnosti biti obeleene i sl.

3. konana ocena mera zatite na radu daje se na osnovu poreenja opasnosti i predvienih mera zatite. Mere zatite na radu imaju karakter tekueg troka.

10. PLAN PRODAJE ASORTIMAN, CILJNO TRITE I NJIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Plan prodaje je najznaajniji deo marketing plana u kojem se formiraju ulazni podaci za utvrivanje ukupnog

prihoda. U ovom delu razmatra se pitanje: da li preduzee moe da proda dovoljno proizvoda po

odgovarajuim cenama kako bi obezbedilo profit.

Plan prodaje je sastavljen od tri meusobno povezana dela:

analize trita projekcije elemenata marketing mixa investitiora i projekcije trinog uea investitora.

- Asortiman, ciljno trjite i njihove osnovne karakteristike -

Definisanje asortimana podrazumeva da se definiu proizvodi koje investitor namerava da prodaje i objasne

njihove karakteristike. Te karakteristike se mogu podeliti u dve grupe:

I grupa informacija informacije koje su zajednike za sva preduzea koja prodaju istovrsni proizvod

na odreenom ciljnom segmentu. To su informacije o:

kupcima ivotnom ciklusu proizvoda

19

komplementarnosti i supstitutivnosti proizvoda Kupci se razlikuju prema tome koju potrebu zadovoljavaju kupovinom datog proizvoda, lokaciji i sl. Proizvod

se moe raditi za poznatog ili nepoznatog kupca, moe sluiti finalnoj ili reprodukcionoj potronji i moe da

zadovoljava osnovnu ili luksuznu potrebu. Neophodno je segmentirati trite kako bi se utvrdila grupa

kupaca (segment) kome se preduzee obraa. Retka su preduzea koja se mogu obraati celokupnom tritu.

Faza ivotnog ciklusa su: uvoenje, rast, zrelost i opadanje. Neophodno je prepoznati u kojoj fazi se nalazi

odreeni proizvod i shodno tome povlaiti konkretne poslone poteze.

Komplementarnost i supstitutivnost podrazumevaju da, komplementarni proizvodi se uslovljavaju

meusobno i zajedno doprinose zadovoljavanju potreba potroaa, a supstituti se meusobno iskljuuju

zato to zadovoljavaju istu potrebu.

U okviru prve grupe informacija vrlo je bitna informacija o konkurenciji. Postoje tri nivoa:

1. globalna konkurencija svi proizvoai konkuriu za ogranieni iznos novanih sredstava, koji je odreen nivoom platene sposobnosti kupaca sa ciljnog trita.

2. konkurencija koja zadovoljava istu potrebu svi proizvoai proizvoda koji mogu da podmire iste, ire shvaene, potrebe kupaca.

3. konkurencija istovrsnih proizvoda proizvoai iste vrste proizvoda II grupa informacija informacije o specifinim karakteristikama proizvoda. Akcenat se stavlja na

kvalitet proizvoda. Ukoliko proizvod poseduje neke specifine karakteristike neophodno je to navesti i

objasniti.

11. PLAN PRODAJE ANALIZA I PROCENA TRANJE ( postupak analize i izvori informacija)

Analiza tranje treba da utvrdi nivo globalne tranje za odreenim proizvodom.

Postupak analiza i procene tranje obuhvata sledee faze:

1. definisanje tranje u prolosti i sadanjosti 2. identifikovanje relevantnih faktora tranje 3. ustanovljavanje uzrono-posledinih veza izveu relevantnih faktora tranje i tranje (protekle i

sadanje) 4. projekcija promena relevantnih faktora tranje i 5. projekcija budue tranje.

Osnova analize i procene su informacije sa trita. Trite ine: kupci, kupovna mo i nezadovoljene potrebe.

Da bi se dolo do neophodnih informacija potrebno je istraiti trite tj. izvrtiti sakupljanje, obradu,

izvetavanje i tumaenje trinih informacija.

Izvori informacija mogu biti: sekundarni i primarni.

Sekundarni izvori informacija ve postojee informacije koje su rezultat ranijih istraivanja. Dele se na:

1. INTERNE IZVORE potiu od samog investitora i to su: zvanini bilansi, meseni izvetaji o prodaji, proizvodnji i zalihama, izvetaji o godinjim reklamacijama i sl.

20

2. EKSTERNE IZVORE informacije koje je neko drugi prikupio i dao na uvid javnosti. To su: zvanini izvetaji dravnih institucija, web sajtovi, knjige, struni asopisi, sredstva masovne komunikacije i sl. Internet je olakao prikupljanje informacija. Glavna prednost sekundarnih izvora je mogunost brzog i jeftinog prikupljanja podataka.

Primarni izvori informacija prikupljanje novih podataka koji do sada nisu postojali. Ovo je mogue obaviti na nekoliko naina:.

1. posmatranjem ''snimanje'' okruenja gde se odreeni proizvod prodaje ili se namerava prodaja

2. putem fokus grupa razgovor moderatora sa manjom grupom ljudi (9-12 osoba), pri emu oni daju svoja miljenja o proizvodu i ostalim instrumentima marketing miksa.

3. anketiranjem prikupljanje odgovora na unapred pripremljenja pitanja. Moe se vriti: potom, telefonom i linim intervjuom.

4. eksperimentisanjem praenje reakcije odreene grupe ispitanika na promene odreenih inilaca tokom dueg vremenskog perioda. Primarne informacije se prikupljaju na uzorku, a zatim se tako dobijene informacije uoptavaju kako bi

dobijeni zakljuci bili relevantni za ceo skup.

Kod izrade BP o primarnim izvorima su podeljena miljenja: jedni smatraju da ih ne treba sprovoditi jer

stvaraju velike trokove, a drugi smatraju, da se jedino tako mogu dobiti verodostojne i aktulne informacije.

11. PLAN PRODAJE ANALIZA I PROCENA TRANJE (relevantni faktori tranje i trina segmentacija)

Relevantni faktori tranje mogu biti: ekonomske i neekonomske prirode.

Ekonomski faktori tranje najvei znaaj ima kupovna mo stanovnitva, a njen najbolji pokazatelj je visina i kretanje neto plata. Bitna je i mogunost dobijanja kredita.

Neekonomski faktori tranje obuhvataju: 1. Demografske faktore broj stanovnika, starosna struktrura i sl. Znaajna su determinanta visine

i strukture tranje. 2. Regulatorne faktore zakonski i podzakonski propisi kojima drava utie na privredu 3. Kulturoloki faktori tranje sistem vrednosti stanovnitva koji utie na njihovo ponaanje 4. Psiholoki faktori dele kupce u odreene grupe zavisno od stila ivota. 5. Kreditiranje kupaca razdvaja se momenat kupovine od momenta plaanja. U izradi BP

kreditiranje kupaca omoguava odreivanje poslovanjem uslovljenih trajnih obrtnih sredstava. Sve ove faktore je neophodno analizirati kako bi se dobila kompletna slika i doneli zakljuci.

Trina segmentacija je podela ukupnog trita na segmente tj. srodne grupe kupaca, pri emu je za svaki

segment karakteristina odreena marketing strategija. Putem marketing strategije nastoji se prii

prosenom potroau odabranog segmenta. Tri su osnovne marketing strategije:

1. nesegmentirana ili masovna strategija ista strategija se primenjuje za sve segmente 2. multisegmentaciona strategija razliite strategije za razliite tr. segmente . Primenjuje se

kada su razlike izmeu segmenata znaajne i kada one utiu na tranju 3. koncentrisana segmentaciona strategija marketing strategija za jedan odreeni segment.

12. PLAN PRODAJE - ANALIZA I PROCENA PROMOCIJE, DISTRIBUCIIJE I CENE

21

Promocija, distribucija i cena zajedno sa proizvodom ine marketing miks. Putem njega preduzee pokuava

da se prilagodi zahtevima i karakteristikama ciljnog trita.

Promocija obuhvata razliite oblike i naine komunikacije preduzea sa tritem. Cilj je da se trini subjekti upoznaju sa kvalitetom i svojstvima proizvoda, stvori pozitivan imid i sl. Postoji nekoliko oblika promotivnih aktivnosti:

1. oglaavanje je svaki plaeni oblik masovne prezentacije proizvoda od strane prepoznatljivog subjekta. U pitanju je oblik masovnog komuniciranja, putem sredstava masovnog komuniciranja. Na izbor naina oglaavanja utiu: faza u CP, supstitutivnost proizvoda i prepoznatljivost kupaca. Program oglaavanja obuhvata 5M: - misiju (koji su ciljevi oglaavanja) informisanje, ubeivanje, podseanje

- novac (koliko moe biti potroeno) limit je finansijski potencijal

- poruka (kakva poruka treba da bude) psiholozi najbolje mogu kreirati poruku

- medij (koje medije treba koristiti) TV, radio, novine, asopisi, ''bilbordi'' i sl.

- merenje (kako vrednovati rezultate oglaavanja) prema poeljnosti, ekskluzivnosti i

uverljivosti

2. unapreenje prodaje obuhvata razliite kratkorone aktivnosti kako bi se kupci podstakli na kupovinu. Poruka je neposredna i moe biti upuena: potroaima (besplatni uzorci, kuponi i sl.), distributerima (popust u ceni za kupovinu van sezone) kao i najboljim prodavcima (nagrade i sl.). Oblik unapreenja prodaje su i sponzorstvo, nastupi na sajmovima, besplatni proizvodi i sl. Glavne prednosti ovog oblika promocije su lake merljive reakcije i manja ulaganja.

3. odnosi sa javou aktivnosti stvaranja i razvoja imida preduzea i njegovih proizvoda, npr. dobri odnosi sa novinarima, dobavljaima, kupcima i dr.

Distribucija - omoguava dopremanje proizvoda od proizvoaa do potroaa. Bitna pitanja su: 1. duina kanala distribucije - postoje tri opcije u zavisnosti od broja posrednika:

''kratki'' kanal distribucije proizvoa direktno prodaje robu kupcima. ''srednji'' kanal distribucije roba ide od proizvoaa do maloprodaje, a zatim iz

maloprodaje do potroaa ''dugi'' kanal distribucije roba prati put: proizvoaveleprodaja

maloprodaja potroa.

Duina kanala distribucije uglavnom zavisi od broja i prepoznatljivosti kupaca. Tako, preduzea koja imaju

veliki broj manje prepoznatljivih kupaca e uglanvnom koristiti ''srednje'' i ''duge'' kanale distribucije.

2. politika distribucije odreuje broj posrednika u ''srednjem'' i ''dugom'' kanalu. Razlikuju se tri tipine politike:

intenzivna distribucija veliki broj distributera kako bi se pokrilo celokupno trite. Uglavnom kod proizvoda koji zadovoljavaju opte potrebe.

selektivna distribucija distributeri se biraju prema postavljenim kriterijumima ( prikladnost lokacije, politika distributera...)

ekskluzivna distribucija jedan ili manji broj odabranih distributera koji imaju ekskluzivno pravo distribucije, uglavnom luksuznih proizvoda.

22

3. subjekt koji vri distribuciju osoba koja e vriti fiziku distribuciju tj. prevoziti odreeni proizvod do njegovog konanog odredita. Bilo bi dobro u BP navesti i alternativne puteve distribucije, promene do kojih je u prolosti dolazilo kao i

mogue promene u budunosti.

Cena jedini instrument marketing miksa koji direktno doprinosti ostvarenju prihoda i nanjfleksibilniji instrument zato to se moe brzo i jednostavno menjati. U veini sluajeva, cena je glavni faktor koji opredeljuje kupovinu. Politika cena obuhvata principe i stavove koji usmeravaju donoenje pojedinanih odluka o cenama pojedinih proizvoda. Politika cena se formira na osnovu:

1. cenovnih ciljeva uslovljeni su vremenskim horizontom za koji su postavljeni ciljevi preduzea. Osnovni ciljevi su: sadanji maksimalni profit, sadanji maksimalni prihod i maksimalno trino uee.

2. cenovne elastinosti u pitanju je osetljivost tranje ne promene cena. Dobija se kao % promene traene koliine / % promene cene. Kupci su manje osetljivi na cenu kada:

proizvod zadovoljava luksuzne potrebe je teko uporediti kvalitet proizvoda sa kvalitetom supstituta su izdaci za kupovinu mali deo cene kotanja i sl.

3. politike unificiranosti cena da li postoji razlika u ceni za razliite kupce. Uglavnom je re o davanju popusta kao to su: kasa skonto (ako se plaanje izvri u odreenom roku), koliinski rabat (za veu koliinu proizvoda) i sezonski popust (za kupovinu van sezone).

4. uzajamnih veza sa ostalim elementima marketing mixa najvanije su:

proizvodi prosenog kvaliteta u ije oglaavanje su uloena znaajna sredstva, ostvarili su na tritu viu cenu,

visoko kvalitetni proizvodi koji su se intenzivnije oglaavali postizali su najviu cenu

u kasnijim fazama CP se najvie izraava pozitivna korelacija izmeu visokih cena i visokih trokova oglaavanja

13. PLAN PRODAJE ANALIZA I PROCENA PONUDE

Svrha ove analize je da utvrdi koja su to konkurentska preduzea tj. koja e to preduzea nuditi isti proizvod

kao i investitor. Zanemarivanje konkurencije je jedna od osnovnih greaka.

Osnovni problemi su: 1) ponuda se projektuje za dui vremenski period pa je projekcja neizvesna, i 2) vrlo je

teko predvideti instrumente marketing mixa postojeih konkurenata.

Postupak analize:

1. korak Utvrivanje prethodnog i sadanjeg stanja ponude

2. korak Definisanje relativnih faktora koji mogu uticati na ponudu Najznaajniji faktori su:

ULAZNE BARIJERE oteavaju otpoinjanje posla. Najvanije su: visoki iznos poetnog kapitala, know-how, atraktivna lokacija i sl.

23

IZLAZNE BARIJERE oteavaju prestanak poslovanja, ak i kada prinos nije zadovoljavajui. Mogu biti zakonskog, ugovornog karaktera ili rezultat nastojanja preduzea da zatiti svoju reputaciju.

HORIZONTALNA INTEGRACIJA je irenje asortiana uvtavanjem u ponudu drugih proizvoda iste privredne grane ili novih tipova postojeih proizvoda.

VERTIKALNA INTEGRACIJA je irenje asortimana proizvodima koji predstavljaju razliite stadijume proizvodnje osnovnog proizvoda. Npr. proizvoa finalnog proizvoda moe otpoeti proizvodnju repromaterijala i sl.

NIVO GLOBALIZACIJE Neki proizvodi (npr. komunalne delatnosti) nemaju konkurenciju u drugim zemljama, dok npr. pivo, duvan i sl. su sami po sebi globalnog karaktera.

POSTOJEA ISKORIENOST KAPACITETA KONKURENCIJE NIVO TEHNOLOKE RAZVIJENOSTI KONKURENCIJE

3. korak - Projektovanje ponude

14. SWOT ANALIZA

SWOT analiza je metod kvalitativne analize kojom se identifikuju glavne snage i slabosti preduzea, kao i

mogunosti i pretnje iz okruenja.

Svrha ove analize je da se pronae marketing strategija koja e maksimizirati prednosti preduzea, iskoristiti

anse, minimizirati slabosti i izbei pretnje.

Rezultati se prikazuju u vidu matrice.

Osnovna pitanja za definisanje internih i eksternih faktora su:

INTERNI FAKTORI EKSTERNI FAKTORI

KUPCI

1. Ko su glavni kupci, njihova lokacija i broj

2. Kolika je zavisnost od glavnih kupaca

KVANTITATIVNA OBELEJA KUPACA

1. Kolika je kupovna mo kupaca

2. Koliki deo svog fin. potencijala kupci troe

3. Koliko esto kupci kupuju proizvod POTREBE

1. Kakva je veza izmeu potreba kupaca i p-a

2. Koji su to supstituti i komplementi

KVALITATIVNA OBELEJA TRITA

24

1. Koji su motivi kupaca

2. ta kupci misle o kvalitetu proizvoda

CENE

1. Koji su ciljevi politike cena

2. Da li je cena konkurentna KONKURENCIJA

1. Ko su direktni, a ko indirektni konkur.

2. Koje su snage i slabosti konkurencije

OEKIVANE PROMENE U

PROMOCIJA I DISTRIBUCIJA

1. Kako se komunicira sa kupcima

2. Da li distribucija odgovara proizvodu i kupcima

1. veliini trita

2. strukturi potreba

3. strukturi trita

4. konkurenciji i sl.

PLANIRANJE, ORGANIZOVNJE I KONTROLA MARKET.

AKTIVNOSTI

1. Na kom nivou se donosi marketing plan

2. Kako se organizuju i koordiniraju mark. aktiv.

3. Kako se vrednuju marketing aktivnosti

15. PLAN NABAVKE

Plan nabavke se odnosi iskljuivo na obezbeenje neophodnih materijala. Odavde se iskljuuju:

1. materijali iji su uslovi nabavke opte poznati i na koje p-e ne moe da utie (energenti) 2. manje znaajni materijali 3. materijali koji ine manji deo ukupnih trokova (kancelar. materijal...), potroni materijal (krpe,

mirgle...) i drugi reijski materijali Plan nabavke se odnosi na:

1. sirovine 2. repromaterijali i 3. ambalaa.

Glavna pitanja plana nabavke su:

1. Ko su potencijalni dobavljai ? 2. Na kojim lokacijama su smeteni ? 3. Kakva im je politika cena ? i sl.

Postupak izrade plana nabavke:

1. korak = karkteristike osnovnih inputa Polazi se od klasifikacije varijabilnih inputa u sirovine, repromatrijal ili ambalau. U okviru svake grupe vri se detaljnija analiza.

25

2. korak = mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije Poinje se prikupljanjem podataka o proizvodnji u prethodnom i tekuem periodu, kako bi se utvrdile odreene tendencije i trendovi. Mora se potovati princip relevantnosti koji nalae da se korisnici moraju upoznati sa bitnim informacijama. Analiza moe obuhvatiti domae i inostrano trite, u zavisnosti od raspoloivosti dobavljaa. Ocena supstitucije je bitna zbog mogunosti deficita inputa.

3. korak = analiza i procena uslova nabavke inputa Definiu se konkretni uslovi pod kojima e se nabavljati inputi u veku trajanja projekta.Faze ovog postupka su sledee: 1. definisanje ponude dobavljaa u proteklom periodu, 2. identifikovanje relevantnih faktora ponude, 3. ustanovljavanje uzrono-posledinih veza izmeu faktora i veliine ponude, 4. projekcija buduih promena faktora i 5. projekcija budue ponude. U plan nabavke je neophodno uvrstiti sledee elemente: cene, fizika distribucija i uslovi prodaje. Ovaj deo treba da predvidi rizike i utvrdi mere zatite od rizika. Takoe, predstavlja osnov za upravljanje trokovima.

4. korak = projekcija uslova nabavke inputa Uslovi nabavke se iskazuju projekcijom:

subjekta fizike distribucije

neto nabavne cene

kredititranja od strane dobavljaa i

zavisnih trokova nabavke. Vremenski period projekcije odgovara veku trajanja projekta. Bitno je navesti i pretpostavke na kojima

se projekcija zasniva. Potuje se princip restriktivnosti koji zahteva da se projektuju loiji uslovi od

realnih.

16. ULAGANJA U STALNU IMOVINU

Ulaganja u stalnu imovinu sastoji se od: nematrijalnih ulaganja i ulaganja u osnovna sredstva.

Nematerijalna ulaganja su ulaganja u sredstva bez fizike supstance koja preduzee poseduje radi

efekata koji se oekuju u periodu duem od jedne godine.Za BP su najznaajnije :

1. koncesija pravni odnos kojim drava na odreeno vreme ustupa pravo korienja prirodnog bogatstva ili javnog dobra uz odreenu nadoknadu

2. patent pravo kojim se titi primenljiv pronalazak koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema

3. licenca isprava kojom nosilac patenta prenosi pravo korienja na drugo lice Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nobavnoj vrednosti, ako se kupuju, ili po ceni kotanja, ako nastaju u

internoj reiji.

Osnovna sredstva su materijalna sredstva koja preduzee koristi za obavljanje svoje poslovne

aktivnosti i za koja se oekuje da e biti u upotrebi due od jedne godine. Obuhvataju: objekte, tehnoloku

opremu, hidro opremu, elektro opremu, mainsku opremu, saobraajnice, zemljite, transportna sredstva,

raunarsku opremu i kancelarijsku opremu. Grupisanje osnovnih sredstava zavisi od nekoliko kriterijuma:

oblasti ulaganja, namene ulaganja, roka trajanja i vrednosti. Osnovna sredstva se vrednuju po nabavnoj

vrednosti ili ceni kotanja. Ako se za nabavku opreme trai kredit, poeljno bi bilo odrediti vrednost na

osnovu ponude bar tri potencijalna isporuioca opreme.

26

Dinamika ulaganja u stalnu imovinu je povezana sa principom vremenskog odreivanja ulaganja,

koji nalae da se definie momenat kada nastaju izdaci. U tom smislu kritini su sledei faktori: visina

ulaganja, terminski plan realizacije projekta, finansijski uslovi od strane dobavljaa i izvori finansiranja.

Prvi korak je izrada dinamike stvarnih ulaganja koja se vremenski poklapa sa isplatama dobavljaima, nakon

toga izrauje se dinamika ulaganja sa aspekta preduzea. Razlika izmeu ove dve dinamike je u tome to

dinamika stvarnih ulaganja podrazumeva konkretnu isplatu dobavljaima, a dinamika ulaganja sa aspekta

preduzea prati nastanak ulaganja bez obzira kada je izvrena isplata. Drugim reima, dinamika ulaganja sa

aspekta preduzea uzima u obzir i ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora. Ove dve dinamike e biti

identine onda kada se celokupna ulaganja finasiraju iz sopstvenih izvora.

17 . ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Trajna obrtna sredstva = poslovanjem uslovljena obrtna sred. izvori obrtnih sredstava

Poslovanjem usovljena obrtna sred. obuhvataju: prosean nivo zaliha, prosean nivo potraivanja od kupaca

i vezanu gotovinu.

Izvori obrtnih sredstava obuhvataju: - prosean nivo obaveza prema dobavljaima i

- prosean nivo obaveza po osnovu plata.

IZRAUNAVANJE VREDNOSTI TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVA Poslovanjem uslovljena obrtna sredstva i izvori obrtnih sredstava se raunaju po formuli:

VREDNOSNO ISKAZANE GODINJE POTREBE / KOEFICIJENT OBRTA

a koeficijent obrta kao 360 / BROJ DANA VEZIVANJA pri emu je 360-broj dana u godini a broj dana

vezivanja-proseno vezivanje elemenata trajnih obrtn. sredstava za proces reprodukcije

Neophodne informacije su: -ulazni podaci za raunanje poslovanjem uslovljenih obrtnih sredstava

- ulazni podaci za raunanje izvora obrtnih sredstava.

ULAZNI PODACI ZA IZRAUNAVANJE POSLOVANJEM USLOVLJENIH OBRTNIH SREDSTAVA Osnovni podaci vezani su za zalihe, potraivanja i gotovinu.

ZALIHE predstavljaju ulaganja u sirovine i materijal, nedovrenu proizvodnju i gotove proizvode

I Zalihe sirovina, repromaterijala i ambalae - Polazi se od optimalnih zaliha koje predstavljaju

onaj iznos zaliha koji obezbeuje redovan tok ciklusa proizvodnje uz najnie T.

27

OPTIMALNE ZALIHE = STALNE ZALIHE + ZALIHE NEOPHODNE ZA REDOVNO POSLOVANJE

Stalne zalihe se koriste samo u sluaju da postoje problemi u nabavci. Zalihe neophodne za redovno

poslovanje zavise od optimalne nabavke i variraju u zavisnosti od duine perioda izmeu dve sukcesivne

nabavke.

BROJ DANA VEZIVANJA ZALIHA SIROVINE, REPROMATERIJALA I AMBALAE = STALNE ZALIHE + (ZALIHE

POTREBNE ZA REDOVNO POSLOVANJE / 2)

Vrednosno iskazane godinje potrebe zaliha sirovina, repromaterijala i amablae se raunaju po nabavnoj

vrednosti koju ine svi T koji prethode skladitenju zaliha. Izvor podataka je bilans uspeha, a deo podataka se

preuzima iz marketing plana.

VREDNOSNO ISKAZANE GODINJE POTREBE ZALIH SIROVINA, REPROMATERIJALA I AMBALAE = Svi

godinji direktni trokovi vezani za nabavku

II Zalihe nedovrene proizvodnje Karakteristine su samo za proizodna preduzea, trgovinska

preduzea ih nemaju. Broj dana vezivanja zaliha zavisi od duine ciklusa proizvodnje.

BROJ DANA VEZIVANJA ZALIHA NEDOVRENE PROIZVODNJE = Dani trajanja ciklusa proizvodnje

Zalihe nedovrene proizvodnje se vode po ceni kotanja. Do cene kotanja se dolazi putem kalkulacije

trokova. Podaci za utvrivanje vrednosno iskazanih zaliha nedovrene proizvodnje dobijaju se iz bilansa

uspeha.

VREDNOSNO ISKAZENE GODINJE POTREBE ZALIHA NEDOVRENE PROIZVODNJE = Ukupni godinji

trokovi Trokovi finanasiranja iz spoljnih izvora

III Zalihe gotovih proizvoda Broj dana vezivanja zavisi od: broja kupaca, karakteristika kupaca,

vrsta proizvoda, dimenzije skalditenih kapaciteta i sl.

BROJ DANA VEZIVANJA ZALIHA GOTOVIH PROIZVODA =

Stalne zalihe + (Broj dana izmeu dve prodaje / 2 )

VREDNOSNO ISKAZANE GODINJE POTREBE ZALIHA GOTOVIH PROIZVODA = Ukupni godinji trokovi

Trokovi finansiranja iz spoljnih izvora

28

POTRAIVANJA predstavljaju kreditiranje kupaca. Broj dana vezivanja je proseni period u kome preduzee

odobrava odloeno plaanje svojim kupcima

BROJ DANA VEZIVANJA POTRAIVANJA =

Prosean broj dana odloenog plaanja koji se odobrava kupcima

VREDNOSNO ISKAZANA GODINJA POTRAIVANJA = Ukupni godinji prihod

GOTOVINA podrazumeva sredstva koja u svakom trenutku moraju biti na raspolaganju p-u kako bi se

obezbedio kontinuitet poslovanja. Broj dana vezivanja odreuje autor poslovnog plana i uobiajeno je to

period od 3-15 dana. Vrednosno iskazana godi. potreba za gotovinom jednaka je:

VREDNOSNO ISKAZANA GOD. POTREBA ZA GOTOVINOM = Ukupni godini prihod

ULAZNI PODACI ZA IZRAUNAVANJE IZVORA OBRTNIH SREDSTAVA nastaju po osnovu obaveza prema dobavljaima i za plate.

OBAVEZE PREMA DOBAVLJAIMA - Nastaju kreditiranjem od strane dobavljaa. Broj dana vezivanja

obaveza prema dobavljaima zavisi od politike kreditiranja od strane dobavljaa i preuzima se iz plana

nabavke

BROJ DANA VEZIVANJA OBAVEZA PREMA DOBAVLJAIMA =

Prosean broj dana odloenog plaanja koji odobravaju dobavljai

VREDNOSNO ISKAZANE GODINJE OBAVEZE PREMA DOBAVLJAIMA =

Ukupni godinji trokovi inputa koji se odloeno plaaju

OBAVEZE PO OSNOVU PLATA Plate se isplauju svakog meseca

BROJ DANA VEZIVANJA OBAVEZA PO OSNOVU PLATA = 30

29

VREDNOSNO ISKAZANE GODINJE OBAVEZE ZA PLATE = Ukupni godinji T plata

DINAMIKA ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA Dinamika ulaganja se planira na osnovu principa vremenskog odreivanja ulaganja. Ulaganje trajnih obrtnih

sredstava se planira neposredno pre aktiviranja investicije.Iznos potrebnih trajnih obrtnih srestava se

razlikuje po pojedinim godinama veka trajanja projekta.. Preporuljivo je da se dinamika rauna na sledei

nain:

1. neposredno pre aktiviranja investicije treba projektovati iznos trajnih obrtnih sredstava koji odgovara ulaznim podacima za tu godinu

2. pre poetka druge i ostalih godina do dostizanja maksimalnog kapaciteta treba projektovati dodatna ulaganja

3. trajna obrtna sredstva se ne raunaju za godine posle godine maksimalnog kapaciteta

18. TROKOVI VEZANI ZA IZVORE FINANSIRANJA I KREDITNE FAZE

Kod sopstvenih izvora finansiranja trokovi korienja sopstvenih sredstava predstavljaju oportunitetne

T , zato to su to proputeni prihodi koji bi se ostvarili da su se ta sredstva uloila u neku drugu alternativu.

Kod spoljnih izvora finansiranja troak finansiranja je izraen kroz kamatu . Pored kamate mogu se

javiti i dodatni T kao to su: garancije, servisiranje kredita, praenje kredita, kupovina menice i sl. Ovi

trokovi se preciziraju ugovorom izveu kreditora i dunika.

Postoje tri osnovne kreditne faze: moratorijum, grejs period i period otplate.

1. Moratorijum - vremenski period u kome nije aktivirana obaveza plaanja prema kreditoru tj. kamata se obraunava i pridodaje osnovnom dugu. Odobrava se za znaajna ulaganja u osnovna sredstva i vai do momenta aktiviranja investicije. Sa zavretkom moratorijuma glavnica je uveana za iznos kamate. Iz moratorijuma kredit prelazi u grejs period.

Moratorijum = Period plaanja prve rate Period izmeu prve dve sukcesivne isplate

2. Grejs period - vreme u kome se ne otplauje glavnica kredita ve se samo aktivira obaveza plaanja kamate.

Grejs period = Period plaanja prve otplate Period izmeu dve sukcesivne otplate

3. Period otplate vremenski period u kome se aktivira obaveza vraanja glavnice.

Period otplate = Period plaanja prve otplate + Period izmeu dve sukcesivne otplate

19. IZMIRENJE OBAVEZA PREMA IZVORIMA FINANSIRANJA

30

n

m

n

Izmirenje obaveza prema kreditorima postoji u grejs periodu i periodu otplate.

Osnovne obaveze su: plaanje kamate i vraanje glavnice.

KAMATA plaa se na neotplaeni deo duga i rauna se kao proizvod ostatka glavnice duga na poetku perioda sa kamatnom stopom za pripadajui period. Kamatna stopa za pripadajui period se

dobija: i = ( 1 + I ) - 1 gde je: i kamatna stopa za pripadajui period, I godinja kamatna stopa i m

broj meseci za koji se kamata rauna Pripadajua kamatna stopa se mnogo lake rauna u ''Microsoft Exelu'' preko funkcije power. Potrebni

podaci su: - godinja kamatna stopa (sabira se sa 1) i

- broj meseci za koje se rauna kamata (deli se sa 12).

= power ( godi. kamatna stopa + 1, broj meseci za koji se rauna kamata / 12 ) - 1

VRAANJE GLAVNICE podrazumeva otplatu duga i javlja se u periodu otplate. Dva su osnovna metoda otplate: - metod jednakih otplata i - metod jednakih anuiteta

Metod jednakih otplata podrazumeva da se u svakoj rati vraa isti iznos glavnice.

Otplata u jednom periodu se dobija tako to se glavnica duga podeli brojem perioda u kojima se vri otplata:

O = G / n

Kamata se rauna mnoenjem ostatka duga na kraju prethodnog perioda sa kamatnom stopom za

pripadajui period.

Anuitet se dobija kao zbira otplate i kamate.

Metod jednakih anuiteta podrazumeva da su u svakom periodu, u kome se vraa glavnica, anuiteti (otplata + kredit) jednaki.

Anuitet se dobija:

G x (1 + i) x i

A = ; A anuitet, G glavnica, n broj perioda u

( 1 + i ) - 1 kojima se otplauje glavnica, i kamat. stopa

Anuitet se moe raunati u ''Microsoft Excelu'' preko funkcije PMT:

= -PMT(kamatna stopa, broj perioda u fazi otplate, iznos glavnice duga na poetku perioda)

Ispred funkcije PMT stavlja se minus kako bi izraunati anuiteti bili pozitivni

31

Kamata se dobija kao proizvod ostatka glavnice na kraju prethodnog perioda i kamatne stope za pripadajui

period.

Otplata se dobija kada se kamata oduzme od anuiteta.

20. RAUNOVODSTVENI TRETMAN OBAVEZA PREMA KREDITORIMA I

PROJEKCIJA OBAVEZA PO OSNOVU SPOLJNIH IZVORA FINANSIRANJA

Uplata kredita preduzeu i otplata glavnice ne iskazuju se u bilansu uspeha, zato to nisu prihodi ni rashodi.

Kamata je rashod i evidentira se u bilansu uspeha, na jedan od dva naina:

1. Osnovni postupak trokovi kreditiranja se iskazuju u rashodima perioda kada su nastali 2. Alternativni postupak ako je re o nabavci osnovnih sredstava na kredit, nabavna vrednost se

uveava za iznos trokova kretiranja. Javlja se pojam interkalarne kamate, koja predstavlja kamatu koja se obraunava od momenta nabavke odreenog sredstva do momenta njegovog stavljanja u upotrebu. U praksi se najee koristi alternativni postupak: kamata za period u kome je osnovno sredstvo u funkciji,

tretira se kao rashod tog perioda, a kamata u periodu koji prethodi stavljanju sredstva u funkciju uveava

nabavnu vrednost i rashoduje se amortizovanjem.

U izvetaju o novanom toku prilivi se uveavaju za uplatu kredita, a odlivi za plaanje kamate i otplate

kredita.

U bilansu stanja iskazuju se samo obaveze po osnovu glavnice duga.

Kada se projektuje obaveza po osnovu spoljnih izvora finansiranja neophodno je predvideti uslove koji su

predmet kasnijeg pregovaranja sa poslovnom bankom. Postavlja se pitanje kako projektovati kreditne

obaveze kada kreditni uslovi zavise od veeg broja faktora. Postoje 2 naina:

I nain: javlja se kod preduzea sa malim kreditnim rizikom. Treba predvideti:

moratorijum u periodu gradnje

grejs period u poetnim godinama eksploatacije

nisku godinju kamatnu stopu i

due intervale izmeu dve kreditne rate. II nain: javlja se kod preduzea sa visokim kreditnim rizikom. Projektuju se loiji uslovi.

32

Bolji je I nain zato to: nema odliva novanih sredstava u fazi gradnje, po aktiviranju investicije odlivi po

osnovu kamate su jednaki rashodima kamate iz bilansa uspeha, odlivi po osnovu otplate glavnice su jednaki

kratkoronim obavezama po osnovu kredita iz bilansa stanja.

21. OBRAUN REZULTATA POSLOVANJA

Prikazuju se prihodi i rashodi, koji dalje ine osnovu za izradu sintetikih finansijskih izvetaja.

Klasifikaciju prihoda i rashoda bi trebalo izvriti na osnovu 4 principa:

1. razumljivost je zahtev da se informacije o prihodima i rashodima iskau tako da korisnik moe jasno da vidi relevantne aspekte poslovnog poduhvata.

2. relevantnost podrazumeva da se trokovi koji su mali u odnosu na ukupne trokove ne prikazuju zasebno ve grupno.

3. opreznost se zasniva na principu restriktivnosti tj. prihodi e se projektovati na niu vrednost a trokovi na viu.

4. pouzdanost podrazumeva da su informacije verodostojne. Informacije o prihodima dobijaju se iz plana prodaje. Informacije o rashodima se nalaze u planu nabavke, operativnom planu, a pojedine trokove kao to su trokovi poreza, trokovi platnog prometa i trokovi osiguranja, mora odrediti sam autor finansijskog plana.

Ukupan prihod

Prihodima se smatra sve to je prodato , nezavisno od toga da li je naplaeno, i priznaje se u visini neto

vrednosti koja podrazumeva zanemarivanje fiskalnih izdataka, popusta, rabata i sl.

Prilikom izrade poslovnih planova projektuje se samo prihod iz redovnih aktivnosti, dok se poveanje

vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda zanemaruje.

Rashodi

Rashodi su smanjenje ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda koje se odraava kroz smanjenje

sredstava ili poveanje obaveza, to dovodi do smanjenja visine kapitala.

Kod trgovinskih preduzea najznaajnija stavka rashoda je nabavna vrednost prodate robe.

Rashodi tipinog proizvodnog preduzea su:

33

1. Trokovi sirovina i/ili repromaterijala su trokovi materijala koji ini osnovnu supstancu proizvoda. Dobijaju se iz plana nabavke, a trebalo bi ih razloiti na nosioce T

2. Trokovi ambalae se dobijaju iz plana nabavke i trebalo bi ih razloiti na nosioce T 3. Zavisni trokovi nabavke nastaju kod inputa koji se kupuju na paritetu ''franko dobavlja''.

Dobijaju se iz plana nabavke, a trebalo bi ih razloiti na nosioce T 4. Trokovi plata se, jednim delom, preuzimaju iz dela operativnog plana koji se bavi analizom

organizacionih i kadrovskih aspekata. Tabela obuhvata: radno mesto, broj radnika, prosena mesena neto plata po radniku i godinji T plata ( = broj radnika na odreenom mestu x prosena mesena neto plata po radniku x koeficijent fiskalnih izdataka na neto plate x broj meseci za koje se prima plata)

5. Amortizacija predstavlja vrednosno troenje celokupne stalne imovine. Bitni podaci su: - osnovica za obraun amortizacije nabavna vrednost svakog dela stalne imovine

- korisni vek trajanja sredstava vrem. period u kome p-e oekuje da e koristiti sredstva

Naini za otpis stalne imovine su:

PROPORCIONALNI METOD Polazi od toga da se iznos amortizacije u svakoj godini utvruje kao kolinik poetne osnovice za amortizaciju i broja godina koji su definisani kao korisni vek trajanja sredstava. Ima najeu praktinu primenu. DEGRESIVNI METOD Polazi od toga da se iznos amortizacije iz godine u godinu smanjuje zato to

se sredstvo najvie troi u poetnim godinama svog veka trajanja. FUNKCIONALNI METOD Godinji iznos amortizacije dobija se kada se osnovica za amortizaciju

pomnoi sa kolinikom ostvarenih jedinica tokom godine i jedinica koje se oekuju u korisnom veku trajanja. 6. Trokovi energenata Varijabilni trokovi energenata odreuju se na osnovu normativa dok se

ostali trokovi energenata (gas, benzin i sl.) smatraju fiksnim T. Preuzimaju se iz tehniko-tehnoloke analize. 7. Trokovi investicionog odravanja se dobijaju mnoenjem stvarnih ulaganja u osnovna sredstva

sa procentima koji predstavljaju godinje trokove njihovog odravanja. Projektuju se kao nepromenjeni u svim godinama trajanja projekta.

8. Trokovi osiguranja . Osiguravaju se graevinski objekti- od poara i sl. , oprema- od loma, provalne krae i sl., transportna sredstva- obavezno i kasko osiguranje, a takoe se vri osiguranje radnika. Dobijaju se kao % od stvarne vrednosti ulaganja u opremu i objekat, kao i mnoenjem broja radnika sa odreenim iznosom.

9. Trokovi marketinga su trokovi reklame, propagande i reprezentacije. T reklame i propagande se preuzimaju iz plana prodaje, a T reprezentacije odreuje sam autor.

10. Trokovi platnog prometa odnose se na provizije koje poslovne banke naplauju prilikom odliva novanih sredstava. Predstavljaju % od ukupnog prihoda. Ukljuuju i T konverzije

11. Porezi obuhvataju: nadoknade, porez na imovinu, naknadu za korienje graevinskog zemljita i sl. Ne obuhvataju: porez na dobit i porez na dodatu vrednost.

12. Ostali trokovi poslovanja obuhvataju : slubena putovanja, komunalne obaveze, kancelarijski materijal, ostale T vezane za radnu snagu, PTT trokove i sl.

22. SINTETIKI FIN. IZVETAJI BILANS USPEHA I IZVE. O NOVANOM TOKU

Sintetiki finansijski izvetaji grupiu sve analiziki iskazane vrednosti prikazane u ranijem delu finansijskog

plana. Osnovni sintetiki finan. izvetaji su:

bilans uspeha

34

izvetaj o novanim tokovima bilans stanja izvetaj o ekonomskom toku

Ovo je finansijski izvetaj koji pokazuje prihode, rashode i finansijski rezultat, koje je preduzee ostvarilo u

odreenom vremenskom periodu. Zadatak mu je da prui informacije o rentabilnosti. Finansijski rezultat

opredeljuje postojanje bruto dobitka ili bruto gubitka. Porez na dobit se izraunava tako to se bruto

dobitak mnoi stopom poreza na dobit, a neto dobitak kada se od bruto dobitka oduzme porez na dobit.

Drava moe smanjiti oporezivu dobit, onda kada eli da bude stimulativna (zapoljavanje novih radnika,

zapoljavanje invalidnih lica i sl.)

Ovo je finansijski izvetaj koji prikazuje sve prilive i odlive novanih sredstava u odreenom vremenskom

periodu. On prua informaciju o sposobnosti preduzea da stvara gotovinu, kao i potrebe preduzea za

gotovinom, pa se na osnovu njega donose zakljuci o likvidnosti p-a.

Prati poslovne aktivnosti, aktivnosti investiranja i finansijske aktivnosti:

POSLOVNE AKTIVN. INVESTICIONE AKTIVN. FINANSIJSKE AKTIVN.

PRILIV Prodaja gotovih proizvoda,

naplata potraivanja i sl.

Prodaja sredstava Emisija HoV, uzimanje

kredita

ODLIV Isplata rashoda i obaveza Ulaganje u sredstva Isplata dividendi i dobiti,

otplata kredita

poveanje aktive (osim gotovine) i smanjenje pasive

negativan uticaj na INT

Razlike izmeu BU i INT:

1. BU iskazuje amortizaciju, a INT ne

2. Otplata kredita se nalazi u INT zato to je odliv nov. sredst. a nema je u BU

3. Vezana je za rezidualnu vrednost koja se javlja u poslednjoj godini projekta:

a. rezidualna vrednost stalne imovine jednaka je iznosu gotovine koji se moe oekivati od njene prodaje

b. rezidualna vrednost trajnih obrtnih sredstava jednaka je iznosu inicijalnih ulaganja u danu koji neposredno prethodi godini maksimaln.

BILANS USPEHA

IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA

Osim ovih

razlika Izvetaj

o novanom

toku se

poklapa sa BU

35

korienja kapaciteta.

23. SINTETIT. FINAN. IZVETAJI BILANS STANJA I EKONOMSKI TOK

Sintetiki finansijski izvetaji grupiu sve analiziki iskazane vrednosti prikazane u ranijem delu finansijskog

plana.

Ovo je finansijski izvetaj koji prikazuje stanje sredstava i izvore tih sredstava u odreenom vremenskom

trenutku. Sastavlja se po principu: Aktiva = Pasiva

Bilans stanja prua uvid u strukturu aktive i pasive, pa tako daje informacije o: vrednosti imovine, visini

zaliha i potraivanja, visini obaveza i sl. Poto se aktiva sastoji iz stalne imovine i obrtnih sredstava, a pasiva

od kapitala i obaveza, prethodna relacija se moe napisati i kao:

Aktiva = Kapital + Obaveze

Kapital izraava vrednost aktive na koju vlasnici kapitala imaju pravo tj. ono to mogu oekivati u sluaju

prodaje. Obaveze se dele na kratkorone i dugorone u zavisnosti da li se njihovo izmirenje oekuje u

narednoj godini ili za vie od 12 meseci.

Ovo je pomoni izvetaj koji predstavlja osnovu za izraunavanje pokazatelja efikasnosti ulaganja. Ima slinu

struturu kao novani tok, uz izvesne promene u zavisnosti od korisnika BP. Razlikujemo tri vrste ekonomskog

toka:

1. Ekonomski tok sa aspekta preduzea ima eksterni karakter. Javlja se kad se BP priprema za eksterne korisnike. Iz njega se iskljuuje iznos otplate kredita.