Predlog praktične politike u oblasti obrazovanja i ... · Predlog praktične politike u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mladih Krovna organizacija mladih Srbije 4 O omladinskoj

Predlog praktične politike u oblasti

obrazovanja i zapošljavanja mladih*

Krovna organizacija mladih Srbije

Mart, 2013. godine

*U okviru primene Strategije karijernog voĎenja i savetovanja

Predlog praktične politike u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mladih


2

Autori - Članovi Radne grupe za obrazovanje i zapošljavanje

Jelena Manić

Petar Đurović

Marija Bogdanović

Anica Vladić

Marilea Pudar

Biljana Vukosavljević

Bojana Bijelović Bosanac

Ivan Ilić

Tamara Marković

Petar Stupar

Specifičan doprinos/Članovi Radne grupe za obrazovanje i zapošljavanje

Vesna Vidojević, Ministarstvo omladine i sporta

Stanislava Vučković, USAID

Nemanja Glavinić, Dostignuća mladih u Srbiji

Maja Bojanić, NVO ,,Iskra“

Tatjana Vučković, Unija Srednjoškolaca Srbije

Mina Karapandžić, Unija Srednjoškolaca Srbije

Petar Paunović, Omladina JAZAS-a Požarevac

Milica Zarić, Klub studenata andragogije

Ivana Jovanović, Studentkinja andragogije

Mihajlo Bogdanović, Student pravnog fakulteta u Beogradu

Mihajlo Stanković, Student pravnog fakulteta u Beogradu

Saša Mihajlović, SUS

Marija Krstić, Volonterski Centar, Niš

Jovan Najdenov, LDP

Ivan Stefanović, Industrijski sindikat

Hana Hašimbegović, SDPS

Ivana Tomić, DHSS

Radoslav Marjanović, SNS

Petar Stamenković, KZM Surdulica

Anica Vladić, KZM Loznica

Milena Stošić, KOMS

Emil Balavac, KOMS

Koordinatorka projekta i urednica

Tamara Marković

Facilitatori radne grupe za obrazovanje i zapošljavanje mladih

Petar Stupar i Jovana Božičković



3

Apstrakt U ovoj praktičnoj politici Radna grupa Krovne organizacije mladih Srbije razmatra stanje u oblasti

obrazovanja i zapošljavanja mladih, te daje preporuke za unapreĎenja, posebno se osvrćući na nove

tehnologije i mogućnosti online učenja, unapreĎenje kompetencija mladih koji stupaju na tržište rada i

vrednovanje kompetencija stečenih u procesu formalnog obrazovanja, kao i unapreĎenje sistema

karijernog voĎenja i savetovanja.

KLJUČNE REČI: obrazovanje, zapošljavanje, zapošljivost, mladi, omladina, online učenje,

kompetencije, praktično iskustvo, karijerno voĎenje i savetovanje



4

O omladinskoj politici

Sve do osnivanja Ministarstva omladine i sporta 2007. godine, pitanjima mladih na nacionalnom nivou

nijedna institucija se nije sistemski bavila dugi niz godina.

Usvajanjem Nacionalne strategije za mlade (NSM) 2008. godine i Akcionog plana za sprovoĎenje

NSM-a za period 2009-2014 utrt je put sistemskom razvoju omladinske politike u našoj zemlji, dok je

usvajanjem Zakona o mladima 2011. godine načinjen veliki korak u stvaranju uslova za podršku

mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i

društvenu dobrobit.

Omladinska politika obuhvata i podrazumeva sve mere i aktivnosti državnih organa, ustanova,

udruženja i drugih subjekata koje su usmerene na poboljšanje i unapređivanje položaja mladih.1

U skladu sa standardima Sveta Evrope politike za mlade treba da budu zasnovane, izmeĎu ostalog i na:

univerzalnim vrednostima pluralističke demokratije i ljudskih prava; meĎusektorskoj saradnji koja se

sprovodi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou i podsticanju mladih da budu nezavisni, da

neguju osećaj za odgovornost i posvećenost volonterskom radu, kao i da se aktivno uključe u društveni

život, tako što će učestvovati procesima donošenja odluka koje ih se tiču.

Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i važan prostor u

kome mladi mogu da deluju kao aktivni graĎani. Istovremeno, omladinska politika bi trebalo da

predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i pravima mladih.

Krovna organizacije mladih Srbije i razvijanje politika za mlade

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je savez udruženja koji trenutno okuplja 68 organizacija

članica (udruženja mladih i za mlade) sa čitave teritorije Republike Srbije. KOMS je najviše nezavisno

predstavničko telo mladih u Srbiji čija je misija da zastupa interese mladih razvijajući partnerski odnos

sa državom, meĎusektorsku i meĎunarodnu saradnju, podstičući aktivno učešće mladih i organizacijski

razvoj svojih članica.

Krovna organizacija mladih Srbije je za kratko vreme prepoznata kao jedan od najznačajnijih nosilaca

omladinske politike u Srbiji, kako od strane državnih institucija tako i od strane drugih organizacija

civilnog društva i fondacija, medija i javnosti uopšte.

U cilju razvoja politika za mlade uloge KOMS-a su da:

· Učestvuje u institucionalnim procesima donošenja odluka koje su od značaja za mlade, po principu

ko-manadžmenta

· Analizira javne politike (zakone, strategije, budžete...) i daje amandmane na njih

· SaraĎuje sa srodnim inostranim organizacijama i zastupa mlade ljude u Srbiji na polju meĎunarodne

saradnje

1 Zakon o mladima, član 2, "Sl. glasnik RS", br. 50/2011



5

· Podstiče saradnju javnih institucija sa mladima po principu ko-manadžmenta

· Bavi se javnim zagovaranjem na nacionalnom nivou

Predlozi praktičnih politika

Praktična politika podrazumeva „upotrebu vlasti ili političke moći u voĎenju javne politike, tj.

aktivnosti usmerenih ka rešavanju konkretnih problema ili unapreĎenju stanja u zajednici“ (Jang, Kvin,

2002). Kada govorimo o omladinskoj politici, pored ove praktične dimenzije od suštinske je važnosti i

dimenzija osnaživanja i pune participacije mladih u ovom procesu, što je jedan od osnovnih ciljeva

KOMS-a.

Pisanje predloga praktičnih politika (policy papers) jeste segment obrazovanja o demokratiji, koji

osnažuje mlade da se izbore za bolji položaj, koji će im omogućiti da aktivno doprinesu promenama u

društvenim zajednicama u kojima žive.

Predlozi praktičnih politika u praksi država članica EU predstavljaju ključni metod i oruĎe u cilju

promocije otvorenijeg i transparentnijeg procesa donošenja odluka – dakle, namenjeni su donosiocima

odluka. Veća upotreba predloga praktičnih politika u komunikaciji izmeĎu organizacija civilnog

društva i državnih organa u procesu evropskih integracija može značajno doprineti stvaranju

predispozicija za kreiranje održivog institucionalnog okvira kojim se stvara prostor za dijalog koji

uključuje široku paletu mišljenja - što uz transparentost rada predstavlja ključni element procesa

donošenja odluka.

U cilju doprinošenja društvenim promenama čije će posledice biti poboljšanje sveukupnog položaja

mladih, KOMS je u okviru razvojnog projekta „Program izrade i promocije predloga praktičnih politika

i standardizacija brošura prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za mlade”, koji podržava

Ministarstvo omladine i sporta, oformio tri radne grupe, koje su činili predstavnici organizacija članica

KOMS-a, predstavnici Saveta podmladaka političkih partija i Sveta mladih članova sindikata u okviru

KOMS-a, predstavnici Kancelarija za mlade, kao i predstavnici Ministarstva omladine i sporta i drugih

relevantnih institucija, sa ciljem da izrade tri predloga praktične politike namenjene donosiocima

odluka, u sledećim oblastima:

participacija mladih

zdravlje mladih

obrazovanje i zapošljavanje mladih.

Krovna organizacija mladih Srbije se bavi navedenim oblastima kao strateškim prioritetima, kojima i

Nacionalna strategija za mlade daje istu važnost. Stvaranje uslova za aktivnu participaciju mladih

predstavlja važan izazov posebno u društvima koja su na početku uspostavljanja konsolidovane

demokratije. Zdravlje mladih predstavlja višestruku vrednost i osnovu za održivi razvoj svakog društva,

koje zavisi od napora koji se ulaže da se ono očuva i unapredi. Obrazovanje i zapošljavanje primarni su

fokus svih inicijativa za proširenje ostvarivosti ljudskih prava.



6

Pisanjem preporuka i zagovaranjem za njihovu implementaciju, mladi će postati samosvesni, razviti

sposobnost kritičkog razmišljanja i osećaj lične i društvene odgovornosti. Sa druge strane, predlozi

praktičnih politika su namenjeni donosiocima odluka od lokalnog, preko regionalnog do nacionalnog

nivoa, u čijoj su nadležnosti ove oblasti, a sa ciljem da se u budućnosti zagovara za implementaciju

najrelevantnijih preporuka iz predloga praktičnih politika.

Obrazovanje i zapošljavanje mladih u Srbiji

Pravo na obrazovanje koje treba biti besplatno, pravo na rad i pravo na pravednu i

zadovoljavajuću nadoknadu su toliko esencijalna da bez njih Univerzalna deklaracija o ljudskim

pravima Ujedinjenih Nacija iz 1948., ne bi bila potpuna. Bez ulaženja u raspravu o tome šta su i da li

postoje osnovna ljudska prava, te da li postoji hijerarhija meĎu ljudskim pravima, iz perspektive jedne

mlade osobe u Srbiji, prava na obrazovanje i rad svakako su veoma važnja jer njihovim ostvarivanjem

mladi teže da obezbede sebi i svojim porodicama sigurnu i stabilnu budućnost. TakoĎe, bez dodatne

rasprave, dozvolite nam da izrazimo jasan stav: mladi u Srbiji teško ostvaruju ova prava.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima objašnjava da ,,Obrazovanje treba da bude usmereno ka

punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba

da unapređuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim grupama,

kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira.” (Stav 2. Član 26.) Pre svega zbog zastarelog

obrazovnog sistema i programa, koji se već duži period menja i nalazi u specifičnom vakuumu, mladi u

Srbiji značajno zaostaju za drugim mladima, pogotovo mladim Evropljanima. Nedostatak kontinuiteta

u pravcu razvoja privrede i neusklaĎivanje sadržaja programa za srednje stručno obrazovanje sa

razvojem, dovode do školovanja nepotrebnih obrazovnih profila, zbog čega mladi već od sredine ’20-

tih godina ulaze u procese prekvalifikacija. Brojne promene studijskih programa i uslova studiranja

izazivaju kod mladih osećaj nesigurnosti i predstavljaju izvor konfuzije o mogućnostima ostvarivanja

njihovih prava, kao i krajnjeg ishoda obrazovnog procesa. U procesu obrazovanja preveliki udeo čine

apstraktna i teorijska znanja u odnosu na praktične veštine. Ipak, ne leži sva odgovornost na sistemu

obrazovanja. Dometi mnogih reformi zaustavljaju se pred barijerom nedovoljnih investicija u kreiranje

novih radna mesta. Lični razvoj, koji podrazumeva i karijerni razvoj, u procesu obrazovanja je, čini

nam se, zanemaren.

TakoĎe, prilikom zapošljavanja, mladi nailaze na isuviše prepreka: nedostatak radnog iskustva,

nevrednovanje stečenih komtetencija, diskriminaciju na osnovu starosti (ageism), itd. Zapošljavanje

mladih je često uslovljeno potpisivanjem blanko-otkaza, radni odnosi se zasnivaju uglavnom na

odreĎeno vreme i produžavaju po potrebi poslodavca, rade češće od drugih grupa na crno, na



7

nesigurnim radnim mestima, bez zdravstvene i socijalne sigurnosti, bez ostvarivanja evidencije radnog

iskustva.

Mladi preduzimačkog duha i karaktera, suočeni sa brojnim izazovima prilikom pokretanja sopstvenog

“business-a”, često odustaju pre nego što naprave i prvi korak.

Postoje značajni napori da se situacija u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mladih poboljša. U

poslednjih pet godina usvojen je čitav niz veoma dobrih strateških dokumenata, kao i Zakon o

mladima. MeĎu njima posebno izdvajamo Strategiju Karijernog voĎenja i savetovanja, kao dobar

primer. MeĎutim, primena ovih strateških dokumenata često je delimična, i potrebno je još raditi na

njihovoj punoj primeni. Svake godine Vlada Srbije usvaja Akcioni plan za zapošljavanje koji

predviĎaju posebne mere za podršku zapošljavanja mladih, meĎutim rezultati su ograničenog dometa.

Potrebna su dugoročna sistemska rešenja i saradnja izmeĎu privrede i obrazovanja kako bi se osigurala

radna mesta za dolazeće generacije.

Mladi u Srbiji žele promene, žele sigurnost koju im garantuje zaposlenje. Neki promenu pronalaze u

odlasku iz zemlje u potrazi za boljim uslovima školovanja i rada. Mi u Krovnoj organizaciji mladih

Srbije verujemo da je tu promenu moguće ostvariti ovde, u Srbiji, te da je uz zajedničke napore moguće

podići kvalitet obrazovanja i povećati stepen zapošljivosti mladih.



8

OPIS PROBLEMA Tokom svog rada, analizirajući relevantna dokumenta

2, Radna grupa KOMS-a mapirala je više

različitih problema u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mladih. Posebno se osvrćući na to koja su

ljudska prava mladih ugrožena i/ili neostvarena, a imajući u vidu dobre prakse programiranja baziranog

na pristupu ljudskim pravima, radna grupa je došla do zaključka da su pravo na rad i pravo na

besplatno i kvalitetno obrazovanje najviše ugrožena. Članovi grupe su takoĎe posebno izrazili

zabrinutost za ugroženo pravo na informisanost i participaciju kao i pravo na ravnopravne šanse.

Imajući ovo u vidu, izdvojili smo tri konkretna problema čije rešavanje smatramo urgentnim. Ti

problemi su sledeći:

1. Nedostupnost i neosavremenjenost potrebnih tehnologija i nedostatak veština potrebnih

za online učenje

2. Nedefinisan sistem vrednovanja kompetencija i nizak nivo kompetencija mladih koji

stupaju na tržište rada

3. Nedostajući elementi i nedostupnost karijernog voĎenja i savetovanja

Nezaposlenost mladih starosne dobi 15-24 u Republici Srbiji je veoma izražena i znatno je iznad opšte

stope nezaposlenosti (50,9% u odnosu na 26,1%). Stopa nezaposlenosti mladih se u aprilu 2012. godine

smanjila za 1 procentni poen u odnosu na novembar 2011. godine (51,9%). MeĎutim, i pored

smanjenja stope nezaposlenosti, ona pokazuje da je svaka druga mlada osoba u Srbiji nezaposlena.

Posmatrano prema godinama starosti, nešto manje od polovine nezaposlenih (44,0%) su lica koja

pripadaju dvema najmlaĎim starosnim grupama (15-24, 25-34), čije je učešće u ukupnoj nezaposlenosti

(15+) u aprilu 2012. godine iznosilo 16,3% i 27,7%. Trend smanjenja učešća najmlaĎih kategorija

nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti se nastavlja, što se delimično može objasniti njihovim

produženim školovanjem u uslovima smanjenih mogućnosti zaposlenja. Istovremeno se nastavlja i

trend povećanja učešća onih u starijim godinama (55-64).

Struktura nezaposlenih prema obrazovnom nivou deluje prilično stabilno. Nezaposlenost je najviše

rasprostranjena meĎu onima sa srednjim nivoom obrazovanja, budući da je nešto više od dve trećine

nezaposlenih završilo srednju školu (66,8% u aprilu 2012. godine).

Prevazilaženje postojeće situacije, pre svega nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih,

zastarelih znanja i neadekvatnih sposobnosti u prvom redu podrazumeva reformu i inoviranje sistema

obrazovanja, posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, kao i

uspostavljanje sistema kratkih obuka na tržištu rada.

2 Spisak dokumenata koje je analizirala Radna grupa nalazi se u Dodatku A, str. 19.



9

Svaki od ovih problema je višeslojan i uključuje socijalne aspekte (dominantan sistem vrednosti u

društvu, položaj mladih kao višestruko diskriminisane i ranjive grupe, nepostojanje političke volje za

neophodne promene, politička nestabilnost, stepen ostavrivosti ljudskih prava, itd.), ekonomske aspekte

(cena neophodnih reformi i/ili implementacije rešenja postavljenih problema, ekonomska održivost

rešenja, itd.), zakonsko-proceduralni okvir koji onemogućava adekvatan stepen uključivanja različitih

relevantnih aktera u proces donošenja odluka, koji nije dovoljno brzo prilagodljiv aktuelnim

društvenim potrebama time usporavajući proces promena. Uz sve to, moramo uvek imati u vidu da

mladi kao socijalna grupa nisu homogena grupa, te da su različite podgrupe pogoĎene različitim

dodatnim problemima i to u različitom stepenu, kao što je naglašeno u Nacionalnoj strategiji za mlade.

Dominantni patrijarhalni sistem vrednosti decu i mlade u Srbiji, zajedno sa ženama, postavlja na

najniže stepenike društvene hijerarhije, a pretpostavljene društvene uloge značajno sputavaju lični rast i

razvoj mladih. Suštinska pitanja identiteta, integriteta i suvereniteta koja su mogla i trebalo da budu

rešena, postavljaju se kao dnevno-politička pitanja, što u trenutno dominantnom sistemu vrednosti i

raspodele društvenih uloga dodatno otežava mladima da utiču na različite politike, svoju sadašnjost i

budućnost.

Sa druge strane, pozitivna činjenica je postojanje Krovne organizacije mladih Srbije, kao najvišeg

predstavničkog tela mladih u Srbiji, koja razvija svoje kapacitete da predstavlja mlade, da zagovara i

lobira za interese mladih. TakoĎe, pozitivno ocenjujemo i odnose KOMS-a i Ministarstva omladine i

sporta, kao i spremnost Ministarstva da uključi mlade u procese donošenja odluka i podrži njihove

inicijative.

1. Nedostupnost i neosavremenjenost potrebnih tehnologija i

nedostatak veština potrebnih za online učenje

Osim nekih neformalnih programa obrazovanja, učenje na daljinu ili online učenje koje se odvija

putem specifičnih Internet platformi se u Srbiji ne organizuje. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja ne tretira na bilo koji način online učenje, dok Zakon o visokom obrazovanju navodi u stavu

5., Člana 32. da “Visokoškolska ustanova može izvoditi studijski program na daljinu, u skladu sa

dozvolom za rad.”, ali ni na koji način bliže ne definiše kako se takav studijski program izvodi nego se

navodi da su “bliži uslovi i načini ostvarivanja studijskog programa na daljinu uređeni opštim aktom

visokoškolske ustanove.” (stav 3., Član 81. Zakona o visokom obrazovanju).

MeĎutim, nedovoljno definisan okvir za korišćenje novih tehnologija sa ciljem sprovoĎenja online

učenja nije jedini problem. Nedostatak infrastrukture neophodne za sprovoĎenje ovakvih programa kao

i neophodnih znanja i veština takoĎe onemogućava online učenje koje bi povećalo dostupnost

kvalitetnog obrazovanja većem broju mladih, pogotovo mladima iz ruralnih sredina.



10

TakoĎe informatička pismenost mladih u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, što pokazuju i podaci

navedeni u Nacionalnoj strategiji za mlade. “U Republici Srbiji je kompjuter kod kuće dostupan

velikom broju učenika srednjoškolskog uzrasta (85% po podacima istraživanja Instituta za

psihologiju), dok mogućnost svakodnevnog korišćenja kompjutera u školi praktično ne postoji.

Polovina učenika kompjuter može da koristi samo na času, što je jednom nedeljno, a jedna trećina

(32,3%) nema ni nastavu informatike. Veoma mali broj mladih ovog uzrasta (3,9%) ima završen kurs

kompjutera, što znači da se obučio radu sa kompjuterom na sistematičan način. Drugim rečima, mladi

savladavaju kompjuterske veštine uglavnom samouko: samostalno ili u društvu vršnjaka. Samoukost

podrazumeva da se znanja potrebna za rad na računaru stiču nesistematski. Pored toga, kompjuter se

pretežno koristi za zabavu: igranje igrica (38,5% mladih igra igrice svakodnevno) i skidanje muzike ili

filmova (27,5% to radi svakodnevno). Istovremeno, čak 40% mladih nema priključak za internet. Veliki

procenat mladih ne koristi kompjuter za pisanje, odnosno crtanje i grafičko prikazivanje, čak 80%

gotovo nikad ne koristi obrazovni softver, a 66,1% ne koristi elektronsku poštu.” (2008, Ministarstvo

omladine i sporta, 15.) Prema istraživanju rađenom 2012. godine u okviru projekta “Škola bez

nasilja”, “82% desetogodišnjaka ima mobilni telefon (42% sa pristupom internetu), a 91% koristi

računar; 99% srednjoškolaca ima mobilni (78% sa pristupom internetu), a 97% ima računar kod

kuće.” (2012, http://www.unicef.rs/). Na osnovu ovoga možemo zaključiti da sve veći broj mladih ima

pristup računaru i internetu, ali i dalje ostaje problematična svrha i način korišćenja računara i

interneta.

Deo ovog problema svakako čini i niska informatička pismenost nastavnog kadra, te je potrebno da i

oni budu obuhvaćeni reformom obrazovanja u smislu njihove doedukacije u oblasti korišćenja

informacionih tehnologija.

2. Nedefinisan sistem vrednovanja kompetencija i nizak nivo

kompetencija mladih koji stupaju na tržište rada

Pre svega uočava se nepostojanje komunikacije ili loša komunikacija izmeĎu različitih aktera koji

učestvuju u procesu obrazovanja i zapošljavanja mladih. Problem nevrednovanja kompetencija koje

mladi stiču tokom procesa obrazovanja je usko povezan sa zastarelošću obrazovnog programa, a svoju

kulminaciju dostiže u trenutku kad se mlada osoba nakon završetka školovanja naĎe na tržištu rada, gde

poslodavci ili nemaju potrebu za takvim kadrovima, ili mladi nemaju neophodne kompetencije i

iskustvo za obavljanje svog posla.

Činjenica je da većina mladih izlazi iz obrazovnog procesa sa nedovoljno razvijenim kompetencijama i

bez radnog iskustva koje bi im omogućile zaposlenje u struci po okončanju školovanja. Problem

nevrednovanja kompetencija pogaĎa sve mlade, jer se većina suočava sa situacijom da tek prilikom

http://www.unicef.rs/










11

prvog zaposlenja zaista počinje da stiče neophodne kompetencije, a poslodavci očekuju da zaposle

osobu koju odmah mogu da “uvedu” u posao.

Uz sve to, sistem obrazovanja je centralizovan, što umanjuje njegovu prilagodljivost fluktuacijama na

tržištu rada. Zastarelo srednje i visoko obrazovanje prebacuje veliki teret sa opšteg tržišta rada na

interno tržište rada, prinuĎujući poslodavce da razvijaju opširne interne obuke kako bi zaposleni stekli

potrebne kvalifikacije što ima za posledicu produžen period i povećane troškove školovanja i obuke.

Svake godine, Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje predviĎa sredstva za povećanje zapošljivosti

posebno ranjivih grupa mladih. Sredstva obuhvataju prekvalifikaciju i dokvalifikaciju mladih koji su

tek izašli iz školskih klupa, dok je najveći deo kompetencija trebalo da bude usvojen još tokom

školovanja. U sadašnjim uslovima to nije izvodivo već prava borba za sticanje iskustva, znanja i

veština mladih počinje tek po završetku školovanja. Sticanje kompetencija za radna mesta mora biti

integrisano u proces formalnog obrazovanja da bi se ujednačio kvalitet stečenih kompetencija i

obuhvatilo sve što je za jedno radno mesto potrebno.

TakoĎe, primećujemo da učesnici obrazovnog procesa (nastavni kadar, učenici, pedagoško-psihološke

službe, i slično), nemaju viziju toga šta treba da bude rezultat obrazovnog procesa. Osnovni strateški

dokumenti, poput Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+ takoĎe nisu zasnovani na realnim

mogućnostima i perspektivama razvoja srpske privrede i neće omogućiti da se prevaziĎe ogroman jaz

koji nastaje u tranziciji od škole ili fakulteta do izlaska na tržište rada. Povećanje procenta visoko

kvalifikovane radne snage ne znači automatski povećanje broja zaposlenih. U ovom trenutku posao

traži 64.000 visokoobrazovanih, meĎu kojima više od 850 magistara i šezdesetak doktora nauka.

3. Nedostajući elementi i nedostupnost sistema karijernog

voĎenja i savetovanja

Karijerno voĎenje i savetovanje predstavlja jedan od ključnih procesa koji doprinosi smanjenju

nezaposlenosti meĎu mladima i podstiče na promišljeno graĎenje karijere. Ono obuhvata skup

aktivnosti čiji je cilj pomoć pojedincima da odluče kojom vrstom posla da se bave, da izvrše promene u

karijeri, da pronađu posao ili dostignu zadovoljstvo i uspeh na radnom mestu, ili da nastave

obrazovanje i da se opredele za osposoljavanje i dodatno učenje. (Dr Iskra Maksimović , 2012) Sistem

karijernog voĎenja i savetovanja je u razvoju, ali se i njegovi nedostaci prepoznaju. Pre svega, uočljivo

je da još uvek nema definisanih standarda u ovom procesu, što dovodi do nekonzistentne primene ovog

sistema u različitim delovima Srbije.

Usluge karijernog voĎenja i savetovanja su, u Republici Srbiji, najčešće projektnog tipa a shodno tome

i ograničenog trajanja (zbog toga je i kvalitet takvih usluga upitan). Jedan od razloga lošeg stanja na

tržištu rada jeste i nepostojanje sistemskog ureĎenja u oblasti karijernog voĎenja i savetovanja, jer je to



12

bitan segment razvoja svakog društva, društva koje treba svakom pojedincu da obezbedi i omogući

lični razvoj u cilju donošenja sopstvenih odluka vezanih kako za učenje, zapošljavanje i rad, tako i za

planiranje i upravljanje svojom karijerom. U ovoj oblasti nedostaju sistematska rešenja kako bi većina

mladih dobila mogućnost korišćenja usluga “karijenih centara” i imala bolju percepciju pravog

karijernog puta i najboljeg izbora za sebe.

Naime, osnove sistema karijernog voĎenja i savetovanja postavljene su usvajanjem Strategije

karijernog voĎenja i savetovanja u Republici Srbiji i pratećeg Akcionog plana za period 2010-2014.

TakoĎe, pri Vladi je formirana Radna grupa za praćenje implementacije Strategije karijernog voĎenja i

savetovanja kojom predsedava državni sekretar Ministarstva omladine i sporta. Izveštaj o sprovoĎenju

Strategije karijernog voĎenja i savetovanja u Republici Srbiji u periodu 2010-2012 govori o značajnim

napretcima u razvoju sistema, većem broju projekata i usluga za mlade. (MOS, 2012,

www.mos.gov.rs). MeĎutim, neke okosnice sistema karijernog voĎenja i savetovanja nedostaju, pre

svega Nacionalni resursni centar za karijerno voĎenje i savetovanje. Osnivanje ovakvog centra je

praksa u drugim evropskim zemljama (o čemu svedoči Euroguidance mreža).

Drugi veoma značajan problem je implementacija programa tj. primena u praksi. Pitanje dobre i

efikasne primene programa karijernog savetovanja i voĎenja na osnovu predloženih strategija i

standarda u ovoj oblasti je veoma značajno. Mnoge organizacije, i pored kapaciteta za ovakvu

aktivnost, nisu spremne da preuzmu odgovornost i implemetiraju ovakav program (ili to ne rade na

pravi način). Razlozi za to mogu biti različiti, npr. nejasan značaj procesa KViS i značaj za mlade;

nespremnost za novu uslugu; zatim, nije u skladu sa lokalnim akcionim planom za mlade ili lokalnim

akcionim planom za zapošljavanje; manjak radne snage (ili volontera); loša saradnja sa institucijama od

značaja za implemetaciju ovakvog programa; politička klima.

Spuštanje programa i usluga karijernog voĎenja i savetovanja na lokalni nivo je veliki izazov. Usled

ograničenih sredstava, neprepoznavnja značaja KViS i nedovoljno razvijenih kapaciteta, jedinice

lokalne samouprave, KZM, srednje škole, ne pružaju usluge iz oblasti karijernog voĎenja i savetovanja

u dovoljnoj meri.

Značajan problem je i nedovoljno poznavanje novog pojma karijere tj. usluga karijernog savetovanja i

voĎenja, ne samo od strane potencijalnih organizacija (i škola) koje bi mogle ovu uslugu da uvrste u

svoj rad, već i mladih. Mladi su slabo informisani o KViS ili im nije jasno šta dobijaju ovom uslugom i

zašto im je uopšte potrebna. Primetna je i slaba zainteresovanost i motivisanost za rad mladih na

sopstvenoj karijeri (najčešče zbog trenutnog stanja u državi - slabe zaposlenosti i lošeg stanje na tržištu

rada).

http://www.mos.gov.rs/









13

KRITIKA OPCIJA Članovi/ice radne grupe mapirali su potencijalna rešenja - već postojeće, relevantne i izvodljive opcije

u društvu. U ovom delu te opcije su rasčlanjene, a njihove značajne pozitivne i negativne strane su

naglašene. Na osnovu ove kritike opcija, Radna grupa je kasnije dala svoje preporuke za rešavanje

postavljenih problema.



U Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+, navodi se da bi "opremljenost informaciono-

komunikacionim tehnologijama omogućila školama u udaljenim krajevima da realizuju deo nastave i

na daljinu, čime bi se mogao podizati kvalitet efekta učenja/nastave u takvim sredinama" (2012.,

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, str. 66.) Iz ovoga se jasno vidi da se na strateškom

nivou u Srbiji, makar jednim delom, razmišlja o uvoĎenju online obrazovaja u školski sistem, kao i to

da postoji jasna percepcija o pozitivnim stranama ovakvog osavremenjavanja nastave.

Trenutno postoje tri opcije za uvoĎenje ovakvog oblika nastave.

a) Izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i Zakona o visokom obrazovanju

Izmenama ovih zakona online učenje bi se institucionalizovalo i dovelo u isti rang sa do sada

postojećim oblikom nastave. MeĎutim, proces izmene zakona je dug, a podrazumevao bi i sastavljanje

drugih podzakonskih akata koji bi bliže definisali standarde za sprovoĎenje i vrednovanje online

učenja.

b) Sastavljanjem i usvajanjem strateškog dokumenta za razvoj online učenja i primene

informaciono-komunikacionih tehnologija u učenju

Ovo rešenje bi takoĎe dovelo online učenje u isti rang sa dosadašnjim modelom učenja, s tim što bi

proces mogao biti značajno brži, transparentniji i inkluzivniji. TakoĎe pozitivna strana je što se već u

takvom dokumentu mogu definisati i standardi za sprovoĎenje i vrednovanje online učenja. Opasnost

ovakvog rešenja je neopredeljivanje dovoljnog iznosa sredstava iz budžeta za implementaciju

predviĎenih aktivnosti.

c) Treća opcija bi bila da škole, samoinicijativno, organizuju deo nastave online, koristeći svoje

kapacitete

U ovom slučaju online nastava ne bi bila u istom rangu kao i ostali deo nastave i mogla bi se sprovoditi

možda kao deo domaćeg zadatka ili kao fakultativni deo nastave. TakoĎe, primena ovakvog rešenja

zavisila bi od škole do škole – tehničke opremljenosti i ličnih afiniteta i volje nastavnog kadra. Uz to,



14

takva nastava ne bi bila ponuĎena onima kojima je najviše potrebna, nego bi na nju bili primorani i

drugi učenici. Sa druge strane ovo bi omogućilo bar nekim školama da veoma brzo započnu

sprovoĎenje ovakvog oblika nastave, dok druge opcije iziskuju daleko više vremena.

U svakom slučaju, svaka od ovih opcija podrazumeva i dodatno edukovanje i osposobljavanje

nastavnog kadra za korišćenje savremenih tehnologija u nastavi i kvalitetnije prenošenje teorijskih i

praktičnih znanja; uključivanje neformalnog obrazovanja u proces informatičkog opismenjavanja

mladih kroz raznovrsne kurseve, radionice, obuke; obezbeĎivanje ravnopravnih šansi za sticanje

informatičkih veština svim mladim osobama, što podrazumeva i poboljšanje tehničkih mogućnosti za

korišćenje kompjutera ugroženim grupama mladih, itd.



Postoje izvesni pomaci u viĎenju potrebe povezivanja obrazovnog sistema i tržišta rada na više strana.

2006. godine je usvojena Nacionalna strategija razvoja stručnog obrazovanja, a na toj osnovi je

Beogradska otvorena škola inicirala osnivanje Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje, sa

idejom da se pomogne ostvarivanje jednog od ciljeva strategije, da stručno obrazovanje i obuka

odgovore na potrebe privrede i tržišta rada.

Osavremenjavanje nastavnog plana kao i metodologije sprovoĎenja istog je svakako proces koji traje, a

trebalo bi da bude daleko brži. Postavlja se pitanje da li se dovoljno ulaže u reformu obrazovnog

procesa u Srbiji, i uopšte u obrazovni proces?

Rezultati sa popisa iz 2011. nam govore da je u periodu od 2002. do 2012. procenat

viskokoobrazovanih u udelu stanovnistva porastao sa sa 6,5 na preko 10%. U tom periodu je izvršena i

reforma obrazovanja i prelazak na Bolonjski sistem koji je svakako doprineo tome. Strategija razvoja

obrazovanja u Srbiji 2020+ predvidja da do 2020. u Srbiji bude 38,5% visokoobrazovanog kadra. Sa

druge strane u periodu od 2002. do 2012. zabeležen je veliki pad zaposlenosti i smanjivanje privredne

aktivnosti što ukazuje da nije problem samo u nedovoljnom broju visokoobrazovanih. Da bi se do

postavljenog cilja došlo sa ovako skromnim ulaganjima u obrazovanje (izmedju 4 i 4,5 % BDP-a)

verovatno će se posegnuti za daljim snižavanjem kvaliteta i kriterijuma što će samo povećati

nefunkcionalnost mladih na tržištu rada. Sa druge strane ideja da srednjoškolsko obrazovanje (pre

svega u stručnim školama) bude obavezno će svakako unaprediti njihovu funkcionalnost, a potrebno je

i da se povećaju sredstva za opremanje kabineta. UnapreĎenju funkcionalnosti mladih doprineće i

ograničavanje broja učenika po odeljenju na 26. Ovo će dodatno stvoriti nova radna mesta za mlade u

obrazovnim institucijama, ali će i dodatno opteretiti budžet. Nedostajući objekati koji su nužni za takav



15

plan mogu se naći u napuštenim vojnim objektima, državnim objektima koji se neracionalno koriste ili

se uopšte ne koriste kao i ulaganjima lokalnih samouprava gde god je to moguće.

U nekim zemljama, poput Nemačke, postoji sistem dualnog obrazovanja koje je jedan od načina da se

odgovori na izazove sa kojima se mladi suočavaju na tržištu rada. Dualnost se ogleda u tome da se po

nastavnom planu dva dana odvija teorijska nastava, a tri dana praktično obučavanje u firmama gde

mladi rade na poslovima za koje se školuju. U ovakvom sistemu se izbegava ulaganje u kadar koji neće

imati gde da se zaposli. Nadalje, oni u saradnji sa udruženjima koja su najmerodavnija u praćenju

potreba domaćeg tržišta (poslodavačka udruženja, sindikati) i struktura koja razvijaju strategije od

opšteg interesa (državne institucije, udruženja mladih, studentska udruženja) sastavljaju programe po

kojima se posle srednje škole pravi jasna razlika u pravcu daljeg obrazovanja.

Po ovom pitanju ne vidimo jasno kristalisane postojeće opcije, osim nastavka reforme obrazovnog

sistema, te obaveznog uključivanja svih zainteresovanih aktera u tu reformu, sa posebnim akcentom na

povezivanje obrazovnih institucija i poslodavaca.



U Srbiji nedostaje kvalifikovana radna snaga koja će svojim aktivnostima i stručnim radom uvećati

mogućnost za dalji društveni i ekonomski razvoj. U cilju stvaranja kvalifikovane radne snage, mladi bi

trebalo da budu osnaživani kroz programe podrške različitog tipa. Jedan od značajnijih načina kojim se

to može postići je potpun sistem efikasnog karijernog savetovanja i voĎenja.

Uzimajući u obzir aktuelene probleme u oblasti karijernog savetovanja i voĎenja, kao i okvir koji

predviĎa Strategija karijernog voĎenja i savetovanja, opcije za moguća rešenja bi bile sledeće:

a) Definisanje standarda karijernog voĎenja i savetovanja

Definisanjem standarda za KViS će se omogućiti uključivanje karijernog voĎenja i savetovanja u

zvanične strateške dokumente opština i gradova: akcioni planovi za mlade, lokalni akcioni planovi za

zapošljavanje, strategije za zapošljavanje mladih. Zatim, ovakvim standardnom verovatno će biti

definisane odgovornosti svih nosilaca i pružalaca usluga karijernog voĎenja i savetovanja na lokalnom

i nacionalnom nivou što će doprineti poboljšanju rada karijernih savetnika i poboljšanju kvaliteta

usluga.

MeĎutim, definisanje strateškog dokumenta koji može razjasniti mnoge nedoumice vezane za ovu

oblast i omogućiti efikasniji rad karijernih savetnika, ne znači i efikasnu implementaciju ove usluge.



16

b) Razvoj i implementacija sistema karijernog voĎenja i savetovanja

Ovo će omogućiti razvoj usluge karijernog voĎenja i savetovanja u srednjim školama ali i u

organizacijama koje imaju uslove, resurse i mogućnosti za to. Pozitivna strana ove opcije je i ta što će

se kreirati programi i realizovati konkretne akcije za unapreĎenje saradnje i funkcionalnog partnerstva

zainteresovanih strana na razvoju karijernog informisanja u kancelarijama za mlade, a posebno

podsticati saradnja kancelarija za mlade, Nacionalne službe za zapošljavanje i srednjih škola. Razvojem

i implementacijom sistema karijernog savetovanja i voĎenja uspostaviće se i saradnja izmeĎu svih

nosilaca KViS i institucija uključenih u oblast karijernog voĎenja i savetovanja. Na taj način se

podstiče razmena informacija koja je veoma značajna za konstantan razvoj i unapreĎenje usluga.

Angažovanje novih ljudi za implementaciju KViS ili dodatan angažman već zaposlenih (ili volontera)

može se gledati i kao negativna strana ovog procesa, ali je nužna za njegovu implementaciju.



17

PREPORUKE Imajući u vidu tekuće i predstojeće procese, mogućnosti i prilike, radna grupa predlaže sledeće

preporuke kao najoptimalnije. U svakom slučaju smatramo da je neophodna sinergija različitih procesa

kako bismo došli do relevantnih promena od interesa za mlade. Generalno, smatramo da je neophodna

veća saradnja svih aktera koji rase sa i u interesu mladih.



Potrebno je imati u vidu da je tehnologija samo sredstvo učenja, te da opremanje škola kompjuterima

neće automatski dovesti do reformi u obrazovanju. Da bi se to desilo nužno je edukovati nastavnike i

razviti obrazovne prakse koje će integrisati informacione tehnologije u sam obrazovni proces. Ovaj

korak je zahtevniji od samog obezbeĎivanja sredstava i potrebno mu je posvetiti posebnu pažnju.

Obrazovne prakse u ovakvom modelu premeštaju fokus sa nastavnika na učenika/studenta, podstičući

rešavanje problema, saradnju i komunikaciju.

Uz edukaciju učenika i nastavnika za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i

osavremenjavanje infrastrukture, predlažemo institucionalizovanje online učenja kroz izmene i dopune

Zakona o osnovama sistema obrazovanja ili kroz izradu i primenu strateškog dokumenta koji bi

definisao online učenje i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.



U rešavanje ovog problema moraju biti uključeni predstavnici obrazovnih institucija, poslodavci,

civilni sektor kao i mladi preko svojih predstavnika i institucija. Uspostavljanje dvosmerne

komunikacije izmeĎu relevantnih aktera koje vodi ka kreiranju liste kompetencija koje bi bile priznate i

vrednovane od strane poslodavaca, a njihovo sticanje omogućeno putem procesa formalnog i

neformalnog obrazovanja u ovom trenutku vidimo kao urgentno.

Do sada navedeno ukazuje na potrebu uvoĎenja obavezne prakse/praktične nastave koja bi trebalo da

bude osmišljena zajedničkim radom predstavnika javnog, privatnog i civilnog sektora, a pre svega

obrazovnih institucija, poslodavaca i institucija karijernog voĎenja.

Preporuka je razvijati transverzalne kompetencije kod mladih, one koje se ne odnose samo na jednu

oblast ili na jedan oblik zapošljavanja, već se mogu primeniti u različitim oblastima, kao i nastavak

reforme obrazovanja i veća ulaganja u obrazovanje.



18



Potrebno je raditi na daljoj primeni Strategije karijernog voĎenja i savetovanja u Republici Srbiji i

pratećeg Akcionog plana 2010-2014. IzmeĎu ostalog, naročito je važno osnovati Nacionalni resursni

centar za karijerno voĎenje i savetovanje koji bi radio na razradi standarda, programa i metodologije,

kao i radio na unapreĎenju kvaliteta samog sistema. Osnivanje ovakvog Centra predviĎeno je

Akcionim planom za implementaciju Strategije, ali je neizvesno da li će se steći potrebni uslovi da se

osnivanje i realizuje. Osnivanje Nacionalnog resursnog centra je od velikog značaja za standardizaciju

oblasti KViS, podizanje kvaliteta sistema, izradu programa i metodologije KViS, itd.

TakoĎe, vrlo je važno predvideti sredstva za programe karijernog voĎenja i savetovanja kroz lokalne

akcione planove za mlade, lokalne akcione planove za zapošljavanje (mladih), lokalne akcione planove

za razvoj omladinskog preduzetništva, itd.



19

Zaključak Imajući u vidu sve navedeno, smatramo da je neophodno povećati ulaganja u oblasti obrazovanja i

zapošljavanja mladih, kako novčana, tako i ljudska. Neophodna je intersektorska saradnja i

uključivanje svih relevantnih aktera. Samo izgradnjom jakih i održivih zajednica baziranih na

meĎusobnom razumevanju, solidarnosti, i inkluziji možemo postići najviše stepene ostvarivosti

ljudskih prava.

Krovna organizacija mladih Srbije kroz svoj dosadašnji rad podržavala je sve aktivnosti, uključivala se

u, i vodila aktivnosti koje su dovodile do ovog cilja. Naš imperativ je dobrobit svih mladih u Srbiji. U

budućnosti, KOMS će, kao i do sada, biti otvoren za svaki vid partnerstva i saradnje, pružanja podrške i

razmenu informacije, znanja i iskustava.

Tokom svog rada, Radna grupa je uočila i problem neuključenosti mladih u proces revizije

Nacionalnog okvira kvalifikacija. Ovak problem je tesno povezan sa problemom nevrednovanja i

neprepoznavanja kompetencija mladih. Radna grupa predlaže da KOMS pokrene inicijativu i da lobira

za uključivanje maldih u ovaj proces.



20

DODATAK A Tokom svog rada, Radna grupa konsultovala je sledeća dokumenta:

1. Strategija karijernog vođenja i savetovanja

2. Nacionalna strategija za mlade

3. Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade

4. Akcioni plan za mlade u AP Vojvodini

5. Beli dokument EU o Omladinskoj politici (2001)

6. Omladinska Strategija EU (2010-2018)

7. Strategija obrazovanja u Srbiji 2020+

8. Nacionalna strategija zapošljavanja

9. Predlog Nacionalnog Akcionog plana zapošljavanja za 2013. godinu

10. UN Report CHR – 2008.

11. UN Report CHR – 2008. - Corrigiendum

12. National report CHR – 2008.

13. Godišnji Izveštaj 2011. - Helsinški odbor za Ljudska Prava

14. Focus on: Youth Employment – European good practice projects

Ovako je radna grupa obuhvatila različite nivoe omladinskih politika (Pokrajinski, Nacionalni i

Evropski nivo), tematski specifične akte koji se tiču obrazovanja i zapošljavanja, izveštaje o

ostvarivosti ljudskih prava, kao i studije slučaja i primere dobrih praksi. Analiza i osvrtanje na ova

dokumenta značajno su pomogli u usklaĎivanju ovog predloga praktične politike sa trendovima u

zemlji i okruženju kada je u pitanju obrazovanje i zapošljavanje mladih.

Pored ovih dokumenata, grupa sa osnolila na iskustvo i znanja članova grupe, kao i druga dokumenta

navedena u izvorima.



21

IZVORI i. 1948., Generalna Skupština UN, Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, Ujedinjene

Nacije

ii. 2011., Vlada Republike Srbije, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i Vaspitanja, Službeni

Glasnik RS

iii. 2010., Vlada Republike Srbije, Zakon o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik RS

iv. 2008., Ministarstvo omladine i sporta, Nacionalna strategija za mlade, Ministarstvo omladine i

sporta

v. 2012., Ministarstvo prosvete, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+, Ministarstvo

prosvete

vi. 2012., D. Kuzmanović, dr D. Popadić, Istraživanje - digitalno nasilje u osnovnim i srednjim

školama, http://www.unicef.rs/

vii. 2012., Republički zavod za statistiku, Konački rezultati Popisa, http://popis2011.stat.rs/

viii. 2012.,I. Maksimović, Vodič za karijerne savetnike, USAID

http://www.unicef.rs/iv-konferencija-mreze-skola-bez-nasilja-13.-decemb.html








http://popis2011.stat.rs/








Documents

Predlog praktične politike u oblasti obrazovanja i ... · Predlog praktične politike u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mladih Krovna organizacija mladih Srbije 4 O omladinskoj