PREDAVANJA II DEO Nabavka

1

POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

� Nabavka predstavlja skup aktivnosti, mere i zadatke koji se obavljaju radi kupovanja (nabavke) materijala za reprodukciju, mašina, ureñaja, pribora i alata, kako bi se nesmetano odvijao proces rada (prva metamorfoza novca u robu, početna robna faza procesa reprodukcije)

� U trgovačkom preduzeću, nabavka predstavlja početnu fazu razmene – kupovina proizvoda koji uglavnom služe za dalju prodaju

2

POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

� Obezbeñuje kontinuitet procesa reprodukcije

� Povezuje proizvodnju i tržište

� Često mora na tržištu da odluči o izboru adekvatnih zamena u odnosu na zahteve (nabavka supstituta)

� Da bi nabavka bila rentabilna mora voditi računa o optimalnim količinama i zalihama; ekonomičnost postiže iznalaženjem jeftinijih dobavljača i materijala i pokrivanjem troškova nabavke rabatom

� Doprinosi boljem imidžu preduzeća ako ima dobar odnos sa dobavljačima, korektno prima i predaje nabavljenu robu, redovno komunicira sa tržištem nabavke

3

CILJEVI I ZADACI NABAVKE

� Osnovni cilj nabavke je redovno snabdevanje proizvodnje uz što niže troškove (pravi materijal u pravoj količini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu)

� Izvedeni (derivatni) ciljevi nabavke:1. Rentabilne i ekonomične nabavke2. Držanje zaliha na optimumu3. Minimalni troškovi nabavke

4

CILJEVI I ZADACI NABAVKE

� Zadaci koje nabavka treba da izvrši:1. Prikupljanje i analiza informacija internog

i eksternog karaktera2. Permanentno istraživanje tržišta nabavki3. Prosleñivanje informacija sa tržišta

drugim službama u preduzeću4. Izbor najpovoljnijih dobavljača5. Formulisanje dugoročne strategije

nabavki6. Podizanje stepena likvidnosti preduzeća

5

ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE

� Kompatibilna ukupnoj organizaciji preduzeća� Model organizacije traje dok traju okolnosti

koje su bile premisa za njegovo postavljanje (promene u cilju adaptiranja novim okolnostima)

Osnovne grupe faktora koji utiču na organizaciju nabavne službe:

1. interni (na njih projektanti organizacije uglavnom mogu uticati)

2. eksterni (složeniji i na njih projektanti organizacije ne mogu u potpunosti uticati)

6


� Interni faktori :- vrsta delatnosti preduzeća- obim i struktura nabavki- asortiman nabavki- oblici, putevi i način nabavki- poslovna politika preduzeća- kadrovi koji će raditi u nabavci

� Eksterni faktori:- tržišna konjuktura- mogućnost pristupa informacijama van preduzeća- kreditno-monetarna politika- inflacija- poreska politika- politika cena

7


Unutar proizvodnog preduzeća, nabavka može biti organizovana na nekoliko načina:

� Neposredno vezana za proizvodnju� U sastavu komercijale� Kao samostalno odeljenje/sektor/služba itd.

Organizacija same nabavke može biti u nekom od sledećih oblika:

� Centralizovani oblik nabavke� Decentralizovani oblik nabavke� Kombinovani oblik nabavke

8


� Kriterijumi značajni pri izbori oblika organizovanja nabavke:

1. Veličina preduzeća2. Organizacija preduzeća3. Struktura asortimana4. Geografska struktura delova preduzeća

9

ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE Centralizovani oblik nabavke

� Objedinjuje sve zahteve za nabavkama od svih delova preduzeća

� Informatička mreža na centralnom mestu prikuplja sve zahteve za nabavkama svih vrsta materijala

I - V marketing tokzahtevi za nabavku

isporuka nabavki

V

IV III

II

I

NABAVNASLUŽBA

10


Prednosti centralizovanog oblika nabavke:� Koncentracija materijala po količinama� Pravilna raspodela istog materijala� Racionalizacija nabavne dokumentacije� Niži troškovi transporta i skladištenja� Bolja kontrola nabavki i trošenja materijala� Moguća tipizacija i standardizacija� Smanjuje se administrativno poslovanje, vreme i

personal se racionalnije koriste � Efikasnija primena integralnog marketinga, naročito

istraživanja tržišta nabavke� Dobavljači rañe prihvataju jednog velikog kupca� Odobrenje većeg rabata (količinski rabat)

11


Nedostaci centralizovanog oblika nabavke� Nije pogodan kada delovi preduzeća primenjuju

različite tehnologije i koriste različit repromaterijal

� Nije poželjan kada su delovi preduzeća dislocirani i na velikim udaljenostima

� Kada deo preduzeća neki materijal može nabaviti u blizini ali to ne čini jer je nabavka centralizovana (gubici u vremenu i troškovima transporta)

� Ne isplati se kad se radi o robi koja se nabavlja retko ali se mora hitno nabaviti

12

ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE Decentralizovani oblik nabavke

� Primenjuju ga velike kompanije, holding i franšizing sistemi

� Modifikacije decentralizacije:1. stroga decentralizacija (svaki deo preduzeća sam za sebe obavlja sve potrebne nabavke)2. dvostepena decentralizacija (omogućena koordinacija centralne sa isturenim nabavkama i isturenih nabavki meñusobno)3. trostepena decentralizacija (najsloženija i prihvatljiva u slučaju grupisanja dislociranih delova preduzeća)4. kombinovana nabavka (deo nabavke obavlja centralna nabavna služba a deo pojedine službe pri preduzećima)

13

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE

Osnovni tipovi unutrašnje organizacije nabavne službe:

1. predmetni2. funkcionalni3. teritorijalni

4. kombinovani

14

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKEPredmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke

� Podrazumeva podelu referada po materijalu ili grupama sličnog materijala (npr. referada za nabavku čelika, za lim, za alat, za maziva, za ulja...)

� Prednosti:1. referenti postaju specijalizovani stručnjaci i dobri

poznavaoci tehnologije, donose kvalitetnije odluke o eventualnim supstitutima

2. duže vreme rada na istim poslovima i sa istim dobavljačima stvara meñusobno poverenje i poštovanje u odnosima izmeñu firmi

� Problemi:1. referade rade samo svoj posao, gubi se kolektivan rad i

saradnja meñu njima2. ako neka referada ne nabavi potreban materijal, dopuna

ili zamena od strane drugih referada je veoma teška

15

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKEPredmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke

Šematski prikaz predmetnog oblika organizacije nabavke

marketing tok

informativni tok

rukovoñenje

Grupamaterijala

E

Grupamaterijala

D

Grupamaterijala

C

Grupamaterijala

B

Grupa materijala

A

NABAVNASLUŽBA

16

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKEFunkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke

� Podrazumeva mikroorganizaciju prema odreñanim funkcijama (služba za nabavku repromaterijala, služba za istraživanje tržišta nabavke, služba za informacije, služba za nabavku potreba iz uvoza, služba za nabavku osnovnih sredstava, alata i pribora...)

� Prednost – moguće izvršiti usku specijalizaciju kadrova

17

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKEFunkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke

Šematski prikaz funkcionalnog oblika organizacije nabavke

meñusobno informisanje

naredbe za nabavku

izveštaj o nabavci

Odelj.za

MIS

Odelj.za plan i analizu

Odelj.zanabavku iz

uvoza

Odelj.zanabavkurepromat.

Odelj.zaistraživ.trž.nabavke

NABAVNASLUŽBA

18

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKETeritorijalni oblik unutrašnje organizacije nabavke

� Uglavnom orijentisan na podelu rada prema specifičnim područjima

� Odeljenja ili referade dele se po geografskim područjima

� Prednosti – naročito izražene u slučaju kada se nabavke vrše na više stranih tržišta

� Problem – jedan referenat obavlja nabavku svih potrebnih materijala pa mora poznavati sav materijal koji se nabavlja sa tog tržišta

19

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKEKombinovani oblik unutrašnje organizacije nabavke

� Kombinacija svih oblika organizacije

� Potreba za kombinovanjem proistekla iz nedostataka i problema pojedinačnih oblika – npr. kombinacijom teritorijalnog (za jedno jezičko područje) i predmetnog (za odreñene sirovine na tom području) dolazi se do optimalnog modela itd.

20

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA

� Nabavka svoj osnovni zadatak (u proizvodnom preduzeću to je kontinuirano snabdevanje svim potrebnim materijalima, u trgovačkom redovna dopuna zaliha) može obaviti na pravi način samo ako uspešno sarañuje sa drugim funkcijama u preduzeću:1. sa proizvodno-tehničkom funkcijom2. sa prodajom3. sa finansijama4. sa kadrovskim odeljenjem5. sa opštim sektorom

21

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije

1. Sastavljanje plana nabavki (po količinama, vrstama materijala i dinamici nabavke) u saradnji sa proizvodnjom i tehničkim sektorom

2. Standardizacija i unifikacija (repromaterijala, ureñaja i opreme) u cilju olakšane nabavke i sticanja bonifikacija

3. Priprema i ugovaranje nabavki (pomoć kod pripreme nabavke postrojenja, ureñaja i opreme)

4. Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje materijala (uz pomoć stručnjaka iz proizvodno-tehničkog sektora, u slučaju potrebe zajedničko sastavljanje zapisnika o reklamaciji)

22

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije

Saradnja se ostvaruje i na sledećim poljima:� Razmena informacija o pojavi novih materijala i

o mogućnosti zamene postojećih materijala� Sastavljanje nomenklatura za razne materijale

potrebne proizvodno-tehničkom sektoru� Usklañivanje stvarnih potreba materijala� Izrada postupka za trebovanje materijala� Utvrñivanje postupaka i uslova za skladištenje

materijala

23

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i prodaje

� Nabavka i prodaja posluju sa istim resursima (novac i roba) ali se nalaze na suprotnim krajevima toka reprodukcijeOsnovna polja meñusobne saradnje:

1. Konsultacije u vezi sa planom nabavke (da li bi kupci prihvatili promenu materijala, nabavne cene materijala...)

2. Saradnja u vezi sa reklamacijom (kvalitet materijala u gotovim proizvocima)

3. Informativni tokovi4. Odluka “proizvoditi ili kupovati”5. Zalihe (koordinacija i zajedničko upravljanje nivoom

zaliha)

24

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i prodaje

Ostali oblici saradnje:

� Utvrñivanje optimalne kombinacije elemenata marketing MIX-a

� Zajedničko praćenje tržišta� Praćenje konjukture

� Praćenje i primena zakonskih propisa

25

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i finansija

� Planiranje nabavki (odstupanja od plana zbog nedost ataka finansijskih sredstava)

� Saradnja prilikom ugovaranja nabavki (preporuka o n ačinu plaćanja)

� Zajedni čka kontrola dokumentacije nabavke i obra čun bonifikacija pri nabavci

� Obračun troškova nabavke i drugih rashoda; usaglašavanje sa finansijskim mogu ćnostima preduze ća

� Analiza zaliha materijala; uskla ñivanje sa mogu ćnostima finansiranja

� Nivelacija cena zaliha� Informacije o izmirenim i neizmirenim obavezama pre ma

dobavlja čima� Saradnja prilikom inventara zaliha; sravnjivanje po pisanog

stanja sa knjigovodstvenim; priprema odluka o manjkovima i viškovima u magacinima i skladištima

26

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i kadrovskog odeljenja

� Zajedničko planiranje kadrova nabavke, njihova obuka, upoznavanje sa savremenim informacionim tehnologijama, učenje stranog jezika, psihologija nabavke...

27

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i opšteg sektora

� Stručnjaci iz opšteg i pravnog sektora vrše pripremu i sastavljanje ugovora koji će biti sklopljeni sa dobavljačima

� Pomoć pri tumačenju zvaničnih uputstava o cenama, porezima, obavezama; pomoć u tumačenju nove zakonske regulative

� Pomoć u slučaju isporuke materijala koji ne odgovara ugovorenim uslovima; sastavljanje zapisnika o reklamacijama; priprema materijalnih dokaza za arbitražu i sudski proces

28

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE

� Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka osnovnom cilju preduzeća

� Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa i mera za ostvarivanje utvrñenih planova nabavki

� Da bi se ostvarila utvrñena politika nabavke, unutrašnja organizacija mora biti dobro postavljena

� Za rešavanje osnovnih zadataka nabavke i ostvarivanje definisane poslovne politike nabavke, potrebno je:1. Poznavanje tržišta nabavke2. Poznavanje kvaliteta i asortimana3. Poznavanje nabavne cene4. Izbor logistike nabavke5. Zalihe materijala6. Politika kadrova u nabavci

29

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje tržišta nabavke

� Smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci� Istraživanje tržišta (IT) nabavke je jedan od osnovnih i

najsloženijih zadataka nabavke� Okviri za IT nabavke definisani su u politici nabavke (na

kom tržištu će se obavljati nabavka; struktura tog tržišta; definisanje tržišta sa aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i cene)

� Rizik prisutan u svakom segmentu poslovanja pa i u segmentu nabavke

� Rezultati IT nabavke se ogledaju u produkovanju relevantnih pokazatelja koji rizike pri nabavci svode na najniži nivo

� Eventualni poremećaji na tržištu nabavke se direktno manifestuju na kontinuitet nabavke – visok nivo rizika se rešava redovnim praćenjem konjukture ili većim zalihama

30

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje tržišta nabavke

� Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetanmaterijal, koji je u isto vreme i jeftin i može se brzonabaviti, što je u praksi, u složenim tržišnim uslovima skoro nemoguće ostvariti

� Problem gomilanja nekurentnih zaliha (promašene nabavke u kojima su blokirana finansijska sredstva)

� Nabavka mora biti efikasna; ciklusi nabavki moraju biti usaglašeni sa ritmom proizvodnje

� Cena nabavljenog materijala bitan faktor – nabavka na tržištu traži materijal čija cena nije viša od planiranih cena (na osnovu njih je sačinjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angažovanih u nabavci) jer bi u suprotnom došlo do povećanja cene koštanja proizvoda.

31

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje kvaliteta i asortimana

� Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode)

� Kvalitet finalnog proizvoda značajno zavisi od kvaliteta input-a koje obezbeñuje nabavka

� Kvalitet materijala je bitan, ali samo do nivoa koji se tražiza konkretan proizvod (različite kategorije kupaca imaju različit odnos prema kvalitetu proizvoda; za neke proizvode nije neophodan visok nivo kvaliteta nego njihova funkcija i cena)

� Kvalitetan asortiman trgovine podrazumeva asortiman sa razuñenim cenama za iste proizvode različitog kvaliteta (cene za svaku kategoriju potrošača) – nabavka u trgovinskim preduzećima treba da nabavlja iste proizvode ali različitog kvaliteta po različitim nabavnim cenama

32

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje kvaliteta i asortimana

� Mere zaštite nabavke od materijala nedovoljnog kvaliteta:

1.Pravne mere – precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije za slučaj njegovog kršenja

2.Organizacione mere- reklamacije dobavljaču na kvalitet- pomoć dobavljaču u vezi sa kontrolom

materijala koji koristi u proizvodnji- produžavanje roka isporuke u cilju ostvarivanja

boljeg kvaliteta materijala u proizvodnji- pomoć dobavljaču u vezi pronalaženja povoljnih

izvora nabavke; u privlačenju novih kupaca

33

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje nabavne cene

� Cena – količina novca koja mora da se plati pri kupovini jedinice neke robe

� Da bi nabavio robu po najnižoj ceni, nabavljač treba da zna koja je najniža cena (cena po kojoj može da se kupi roba zadovoljavajućeg kvaliteta), gde se može kupiti roba po najnižoj ceni i za koje vreme se može realizovati nabavka po najnižoj ceni → istraživanje tržišta

34

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPoznavanje nabavne cene

� Na nabavne cene može se uticati:

1. Eksterno (objedinjavanjem ili koncentrisanjem porudžbina; IT i izborom najpovoljnijeg dobavljača; iznalaženjem novog materijala, supstituta postojećem) i

2. Interno (preciznim voñenjem zaliha i njihovim držanjem na nivou koji angažuje najmanje obrtnog kapitala; racionalizacijom utrošaka materijala i ugrañivanjem jeftinijih komponenti ali tako da se ne ugroze kvalitet i asortiman; redovnim plaćanjem faktura i obezbeñivanjem većih bonifikacija)

35

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEIzbor logistike nabavke

� Logistika nabavke podrazumeva izbor optimalnog dobavljača, optimalnih kanala, puteva i oblika nabavki

� Ako se neka od aktivnosti u ukupnom procesu logistike nabavke ne izvrši na predviñen način ili u predviñeno vreme, dolazi do konflikata koji se manifestuju kroz:1. Zakašnjenje u isporuci2. Gubljenje u kvalitetu materijala3. Gubitke u proizvodnji zbog nedostatka

materijala4. Povećanje troškova logistike

36

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEPolitika zaliha

� Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi premošćavanja mogućih problema u poslovanju; roba koja se nalazi u skladištima firme; faktor regulacije povećane ponude ili smanjenog obima roba na tržištu

� Faktori ograničenja vremena zadržavanja materijala i gotovih proizvoda na zalihama:1. Česte promene tehnologije (zastarevanje proizvoda)2. Pojava novih proizvoda3. Rok trajanja proizvoda (npr. prehrambenih) 4. Visina angažovanih finansijskih sredstava5. Poremećaji na tržištu i prekidi u proizvodnji6. Platežno sposobna tražnja (kod finalnih proizvoda)

37


� Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže ulaganja u održavanje, “moralno zastarevaju”, gube na kvalitetu;

� Male zalihe mogu prouzrokovati da se tražnji za proizvodom ne može udovoljiti zbog nedovoljne količine zaliha

� Zalihe se moraju dnevno pratiti (nekad i češće)� Zalihama se mora racionalno upravljati� Razvijene brojne metode za racionalno upravljanje

zalihama� Vrsta i veličina zaliha odreñuju koji metod ili koja

kombinacija metoda racionalnog upravljanja zalihama će se primeniti u konkretnom slučaju

38


Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine, namene i zadatka) mogu podeliti na:� Nedovoljne zalihe� Zaštitne zalihe� Signalne zalihe� Tehničke zalihe� Konjukturne zalihe� Prosečne zalihe� Optimalne zalihe� Maksimalne zalihe� Nekurentne zalihe

39


NEDOVOLJNE ZALIHE

� obezbeñuju ritam proizvodnje na donjoj granici;

� nemoguće povećati ni obim proizvodnje ni obim prodaje;

� rizična politika jer u svakom trenutku može doći do zastoja ili u proizvodnji ili u prodaji

40


ZAŠTITNE ZALIHE� Obezbeñuju preduzeće od rizika zastoja proizvodnje ili

prodaje� to su nedovoljne zalihe uvećane odreñenom kvotom

Zz=(Pd+Rp)x(V+Rv)Zz – zaštitne zalihePd – dnevna potrošnja materijala (u jedinici mere)Rp – rizik proizvodnje (u jedinici mere)V – vreme potrebno za nabavku (u jedinici vremena)Rv – rizik isporuke (u jedinici vremena)

� Za preduzeća koja oskudevaju u kapitalu a žele da održe kontinuitet proizvodnje i snabdevanja postojećeg tržišta

� Nije moguće ostvariti penetraciju tržišta ni povećanje proizvodnje

41


SIGNALNE ZALIHE� Racionalne, vremenski ograničene, obezbeñuju

proizvodnju i prodaju� Odredi se minimalna količina materijala koja mora biti na

zalihama (“mini stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke

� Ciklus nove nabavke ne može biti duži od vremena trošenja ovih zaliha do nivoa minimalnih zaliha

Zs= Zmin+(PdxV)Zs – signalne zaliheZmin – minimalne zalihePd – dnevna potrošnja (u jedinici mere)V – vreme potrebno za novu nabavku

� Kad se nabavka i prodaja vrše na lokalnom tržištu

42


TEHNIČKE ZALIHE� Nabavka celokupnog materijala za poručenu

proizvodnju i njegovo skladištenje sve dok se kompletna porudžbina ne proizvede

� Obezbeñenje u slučaju moguće nestašice materijala na tržištu i čestih promena nabavnih cena

� Kod proizvodnje procesne opreme (ugovorom čvrsto regulisani kvalitet, garantni rok i rezervni delovi po ugovorenim cenama)

� U uslužnim delatnostima (npr. rezervni delovi kod servisiranja vozila)

43


KONJUKTURNE ZALIHE

� U poremećenim tržišnim uslovima (nestašica materijala, povećanje cena, inflacija)

� Kada preduzeće ima višak kapitala pa ga plasira u zalihe (očekuje da će doći do pada vrednosti novca ili do povećanja nabavnih cena)

44


PROSEČNE ZALIHE� Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina� Polazna osnova u planiranju obrtnih sredstava� Ako je proizvodnja (prodaja) u približno jednakim

ciklusima, prosečne zalihe su: Zpros= (Zp+Zk)/2 (Zp – početne zalihe; Zk – krajnje zalihe)

� Kad ritam proizvodnje (prodaje) nije ravnomeran, prosečne zalihe se računaju: Zpros= (Z1+Z2+Z3+...+Z12)/12 (Zi – stvarne zalihe po mesecima u godini)

� Mogu se računatri za polugodište, kvartal itd.

45


OPTIMALNE ZALIHE� Najkvalitetnije; baza za upravljanja zalihama� Izmeñu minimalnih i maksimalnih zaliha� Nekad mogu da budu na nivou minimalnih zaliha (kad su

troškovi zaliha veći od troškova nabavke)� Nekad na nivou maksimalnih (troškovi nabavke značajno

veći od troškova zaliha)� Nivo optimalnih zaliha zavisi od brojnih faktora – troškova

lagerovanja (zaliha), troškova nabavke, tržišne situacije, kontinuiteta procesa proizvodnje...

� Optimum zaliha važi sve dok se neki od relevantnih faktora ne promeni – tada se mora tražiti novi optimum

46


� Optimalne zalihe su u ustvari hipotetička veličinakojoj preduzeće teži u politici zaliha i služe kao indikator analize politike zaliha

� Ako su potrošnja i dopunjavanje zaliha ravnomerni, optimalne zalihe se računaju na sledeći način:

Q0 – optimalna koli činaK1 – fiksni troškovi jedne nabavkeK2 – varijabilni troškovi skladištenjaC – dnevna koli čina potrošnje sa zaliha

Q0= 2xCK1

K2

47


MAKSIMALNE ZALIHE� Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne

zalihe� U slučaju naglih i ozbiljnih poremećaja na tržištu, optimalne

zalihe mogu biti i iznad maksimalnih� Često su posledica “tržišne groznice” i špekulativnih stanja

na tržištu� Primena:

1. u slučaju nestašica na tržištu2. u svrhu sprečavanja konkurencije da nabavi materijal3. za stvaranje rezervi u ratnim uslovima

� Štetne posledice:1. veći deo zaliha postaje nekurentan, 2. povećani gubici zbog dugog skladištenja (kalo, kvar,

lom, rastur)3. povećavaju se troškovi skladištenja4. angažovani kapital postaje “mrtav kapital”

48


NEKURENTNE ZALIHE

� Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada preduzeće ne stigne da proda robu

� Često su predmet nekorektne trgovine� Najčešće završavaju kao otpis i prodaju se za

sekundarne sirovine ili za novu preradu� Značaj u preventivi nekurentnih zaliha ima

odeljenje razvoja tehnologije i odeljenje za IT

49

POSLOVNA POLITIKA NABAVKECiklus nabavke

� Proizvodnjom dolazi do promene strukture zaliha (iz zalihe materijala u zalihe gotovih proizvoda)

� Nabavka i prodaja upravljaju zalihama –nabavka ih povećava, a prodaja smanjuje

� Ciklus nabavke je prosečno vreme koje protekne od trenutka preduzimanja mera za nabavku do momenta skladištenja robe

� Ciklus prodaje predstavlja prosečno vreme od prijema narudžbe do momenta isporuke robe

� Često je teško uskladiti ova dva ciklusa, na to utiču brojni faktori interne i eksterne prirode

50

POSLOVNA POLITIKA NABAVKECiklus nabavke

� Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos izmeñu potrošnje materijala u odreñenom vremenu i prosečnih zaliha materijala za to vreme.

� Koristi se kao godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, dekadni pokazatelj

Ko=

Ko – koeficijent obrta zalihaPi – potrošnja u jedinici vremena (godina, polugodište, kvartal,...)Zpros – prosečne zalihe

Pi

Zpros

51

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEModeli praćenja zaliha

� Razvijeno puno modela i metoda za praćenje zaliha

� Grupe modela:1. Stohastički2. Deterministički3. Statički4. Dinamički(više o konkretnim modelima praćenja zaliha i zadatke radićemo na vežbama)

52


- Model ABC -� U preduzećima koja imaju širok

proizvodni program ili više dislociranih skladišta

� U trgovini sa širokim trgovinskim asortimanom ili većim brojem maloprodajnih objekata

� Suština modela – prema pojedinačnoj vrednosti odreñenih artikala, sve zalihese podele u tri grupe: A, B i C

53


- Model ABC -� Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna

vrednost je veća od donje granice koja se utvrdi (čine obično oko 10% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 75% kapitala)

� Grupa B – artikli srednje vrednosti čija pojedinačna vrednost je manja od pojedinačne vrednosti artikala grupe A i veća od pojedinačne vrednosti artikala grupe C (oko 25% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 20% kapitala)

� Grupa C – artikli niske pojedinačne vrednosti(oko 65% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 5% kapitala)

54


- Model ABC -� Kontrola zaliha se usmerava na grupu A

(najvredniji deo zaliha, ali najmanji po obimu pa kontrola i praćenje iziskuje manje vremena)

� Reña kontrola grupe B (po strukturi je složenija)� Najmanje interesantna za praćenje i kontrolu (u

finansijskom smislu) je grupa C, koju treba kontrolisati uglavnom pri redovnim inventarima

� Ako u grupi C postoje artikli koje je teško nabaviti na tržištu, treba je ipak češće pratiti i kontrolisati

55

TROŠKOVI NABAVKE

� Ukupni troškovi nabavke mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

1. Troškovi nabavke u užem smislu2. Troškovi skladištenja

56

TROŠKOVI NABAVKETroškovi nabavke u užem smislu

� Jedan deo troškova nabavke (troškovi transporta, utovara, pretovara, istovara, čuvanja, pakovanja, obeležavanja, osiguranja, špedicije, kaliranja u robi, rastura i loma) su zavisni troškovi koji imaju varijabilni karakter i direktno zaviseod količine koja se nabavlja

� U kalkulaciji, oni se dodaju nabavnoj ceni i čine osnovu za formiranje ulaza

57


� Na smanjenje ovih troškova nabavke mogu uticati i prodavac i kupac

� Prodavac – kada daje bonifikacije u slučaju prodaje većih količina odjednom

� Kupac – kada koncentracijom nabavke odnosno kupovinom većih količina, smanjuje troškove po jedinici i ostvaruje veće bonifikacije od prodavca

58


� Drugi deo troškova nabavke ima karakter fiksnih troškova, ne može se pripisati nabavnoj ceni materijala i direktno povećava troškove preduzeća

� To su: troškovi putovanja (dnevnice, noćenja, takse), troškovi kancelarijskog materijala (putni nalozi, porudžbenice, izjave, specifikacije), PTT troškovi itd.

59

TROŠKOVI NABAVKETroškovi skladištenja

� Odnose se na troškove čuvanja zaliha i skladištenja robe

� Troškovi skladištenja mogu biti:1. Fiksni2. Relativno fiksni

3. Proporcionalni

60

TROŠKOVI NABAVKETroškovi skladištenja

� Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema nosiocima na:

1. Troškove osnovnih sredstava u skladištu(amortizacija, kamate na kredite za osnovna sredstva, investiciono održavanje sredstava, troškovi atesta, provera itd)

2. Materijalne troškove čuvanja zaliha (materijal za održavanje skladišta i sredstava, gubici na robi, kamate na obrtna sredstva, usluge drugih lica itd)

3. Plate skladišnog osoblja

61

PLANIRANJE NABAVKE

� Planom nabavke utvrñuju se konkretne smernice i zadaci nabavke

� Pripremne radnje pri izradi plana – utvrñivanje i usaglašavanje brojnih parametara plana sa:

- Proizvodnjom (tehnički parametri: vrsta materijala, količina, pomoćni materijal, alat, oprema, pribor...)

- Prodajom (zajednički nastup zbog boljih bonifikacija i uslova nabavki; IT nabavke, selektiranje dobavljača, informacije o cenama...)

� u ovom delu ocenjuje se objektivnost i realnost postavljenih planskih zadataka i termina za njihovo ostvarenje

62

PLANIRANJE NABAVKE

� Nakon pripreme, sledi operacionalizacija plana� Izrada materijalnog bilansa ili materijalnog

plana - tehnički utrošci materijala po jedinici proizvoda pomnoženi sa planiranim obimom proizvodnje

� Sastavlja se kao godišnji, ali može se dalje raščlanjivati prema potrebama proizvodnje

� Služi kao osnova za sastavljanje: operativnog plana nabavke, operativno-finansijskog plana i plana obračuna sredstava

63

PLANIRANJE NABAVKE

� Materijalni bilans (ili materijalni plan) se sastoji iz sledećih stavki:- Nomenklaturna šifra materijala- Naziv materijala- Jedinična cena materijala- Jedinična mera- Ukupna količina materijala- Ukupna vrednost materijala- Dinamika i rokovi nabavke

64

PLANIRANJE NABAVKE

� Plan nabavke se može izraziti kao:

Pn=Pm+Zs-ZPPn – plan nabavke; Pm – plan materijala (materijalni bilans)

Zs – standardne zalihe; ZP – prenosne zalihe

� Na ukupan plan nabavke, pored plana materijala i režima zaliha, utiču i nabavna politika, postojeće zalihe, varijacije u nabavnim cenama, politika prodaje dobavljača itd.

65

PLANIRANJE NABAVKE

� Razrada plana nabavke po grupama materijala– taktička rešenja:

- Alternativno odreñene grupe materijala(materijal koji nema stroge tehničke zahteve, može se nabaviti sličan)

- Čvrsto odreñene grupe materijala (materijal prema standardima koje propisuje tehnološki postupak ili koje prodaja ugovori sa kupcima)

- Slobodan izbor nabavke materijala (proizvodnja i prodaja nemaju precizno definisane uslove ni porudžbine; materijal za proizvodnju koja će tek tražiti kupce; potrebno poznavanje psihologije grupa potencijalnih kupaca)

66

PLANIRANJE NABAVKE

� Plan nabavke može se dalje razrañivati prema raznim kriterijumima (vrsta materijala u odnosu na namenu proizvoda; odeljenja u proizvodnji; dobavljači; obim pojedinačnih narudžbi)

� Razrada plana nabavki, po bilo kojem kriterijumu, zahteva da se odredi nivo zaliha sa kojeg se mora lansirati nova narudžba – složen problem zbog dinamičkog karaktera i jakog meñusobnog dejstva većine faktora koji utiču na odreñivanje tog nivoa zaliha

67

PLANIRANJE NABAVKE

� Količina nabavke kod koje je zbir troškova nabavke i skladištenja, uključujući tu i troškove za obrta sredstva, najniži – ali da se pri tom garantuje nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, smatra se optimalnom

� U trgovinskom preduzeću, optimalna količina nabavke treba da obezbedi kontinuiranosnabdevanje tržišta, a da pri tome troškovinabavke i skladištenja budu minimalni

68

PLANIRANJE NABAVKE

� Matematičku relaciju za rešavanje problema optimalne količine nabavke, dao je nemački autor Mellerowitz:

X=

X – broj nabavki kod kojih je nabavljena optimalna količinaP – godišnje potrebe u materijaluPc – prosečna nabavna cena materijala po jediniciL – troškovi skladištenja po jediniciK – kamata na zalihe po jedinici materijalaf – troškovi nezavisni od količine porudžbine (fiksni troškovi)

� Optimalna količina pojedinačne nabavke (X*): godišnje potrebe materijala (P) podeliti sa brojem porudžbi kod kojih je nabavljena optimalna količina (X) tj.

X*=P/X

PxPcx(L+K)2f

69

PLANIRANJE NABAVKE

� Osnovni problemi u primeni Mellerowitz-ove relacije: parametri nisu eksplicitni nego se moraju procenjivati, u ekonomski nestabilnim uslovima rizik od greške još veći

� Preduslov uspešnog korišćenja ovog i svih drugih metoda – raspolaganje tačnim, pedantnim i efikasnim izvorima podataka, kao i ažurnom evidencijom

70

PLANIRANJE NABAVKE

� U trgovini nabavka postoji radi prodaje

� Izmeñu nabavke i prodaje mogu da se urade samo neznatna dorada, pakovanje, obeležavanje – nema promene u strukturi i osobinama robe

� Planovi nabavke u trgovini zasnovani isključivo na planovima prodaje koji se koriguju za nivo dopune zaliha

71

KADROVI U NABAVCI

� Broj zaposlenih u nabavci zavisi od veličine preduzeća, organizacione forme, širine proizvodnog programa, širine tržišta

� Od zaposlenih u nabavci, traži se da:- Poznaju tržište nabavke- Nabave potrebnu količinu repromaterijala, opreme, alata,

pribora, itd., zadovoljavajućeg kvaliteta- Poznaju sirovine i tehnologiju proizvodnje proizvoda koji

se proizvodi u preduzeću- Poznaju metode i načine kontrole kvaliteta i kvantiteta

materijala- Poznaju savremene principe i načine komuniciranja sa

poslovnim partnerima, kao i pravila lepog ponašanja

72

METODI I KANALI NABAVKEDirektna nabavka

� Podrazumeva da izmeñu nabavke i prodavcanema posrednika - najkraći put ugovaranja i isporuke robe

� Direktnu nabavku mogu inicirati i kupac(nabavno odeljenje) i prodavac (dobavljač), usmenim ili pismenim putem

� Pisana inicijativa kupca za direktnu nabavku:- Upućivanje upita prodavcu (dobavljaču)- Upućivanje narudžbe (porudžbenice)- Dostava specifikacije

� Prodavac svoju inicijativu za direktnu nabavku iskazuje dostavljanjem ponude kupcu

73


� Ako nabavku inicira kupac, ona je za njega aktivnadirektna nabavka, ako je inicira prodavac, za kupca je to pasivna direktna nabavka

� Ako su meñusobni poslovni odnosi kupca i prodavca dobri i ako nema poremećaja na tržištu, nije važno koja strana je inicijator nabavke

� Ako je tržište monopolsko ili doñe do nestašice robe, uslove nabavke diktira prodavac a kupac pokreće inicijativu za nabavku i ulaže napore da sebi obezbedi traženu robu

� Ako je tržište monopsonsko ili ako postoji obilje robe, prodavac pokreće inicijativu i ulaže napore da proda robu

74


� Koristan kanal i za prodavca i za kupca� Prednosti direktne nabavke:

- Efikasan kanal nabavke- Obezbeñuje najniže troškove nabavke i prodaje- Stvara meñusobno poverenje i dugoročne

poslovne odnose- Obezbeñuje direktan odnos pri reklamacijama- Zajednički se stvara sistem zaštite od nelojalne

konkurencije- Omogućena zaštita autorskih prava i poslovnih

tajni

75

METODI I KANALI NABAVKEIndirektna nabavka

� Nabavka putem posrednika� Jedan ili više posrednika u lancu nabavke� Više posrednika → obično veća nabavna cena i

nepovoljniji ostali uslovi� Kupac indirektnu nabavku primenjuje ako:- Ne poznaje tržište nabavke i dobavljače- Nema izgrañene poslovne odnose sa dobavljačima (ili su

ti odnosi poremećeni)- Na tržištu vlada nestašica robe a posrednik poseduje tu

robu- Tržište je monopolsko a prodavac uslovljava uključivanje

posrednika- Roba je uvoznog porekla a kupac nije registrovan za

spoljnotrgovinsko poslovanje

76

METODI I KANALI NABAVKEIndirektna nabavka

� Sa stanovišta prodavca (dobavljača), indirektna nabavka se primenjuje ako:

- ne želi direktan kontakt sa kupcem - je sklopio ugovor sa posrednikom i dao mu pravo

ekskluziviteta- sa posrednikom ima i druge poslovne odnose- posrednik ima ono što kupac i prodavac nemaju (nove

tehnologije, nove proizvode, vrhunske kadrove) pa je oboma potreban

- posrednik prodavcu plaća robu kompenzacijom i to materijalom koji kupac ne može da isporuči

- nije registrovan za izvoz i nema iskustva u meñunarodnoj trgovini

77

“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA

� JIT nabavka podrazumeva nabavku u kojoj se materijal iz transportnog sredstva prebacuje direktno u proizvodnju(smanjuju se troškovi nabavke, zaliha, skladištenja)

� Karakteristike JIT nabavke:- jedan dobavljač- isporuka po potrebi- fiksna, dogovorena cena- fiksan, dogovoren kvalitet- fiksno, dogovoreno vreme isporuke- retke izmene u isporuci- poverenje izmeñu partnera- poštovanje uslova- nepotrebna kontrola dobavljača- mesečno plaćanje bez obzira na vreme isporuke

78


� Koristi od JIT nabavke za kupca:- Niži troškovi nabavke, transporta, zaliha, skladištenja- Brža isporuka, bez zakašnjenja i gubitaka- Veće mogućnosti za dugoročnu i čvrstu saradnju sa

dobavljačima- Efikasnije planiranje proizvodnje zbog sigurnosti

isporuke- Efikasna komunikacija- Efikasna obrada dokumentacije- Niža prodajna cena finalnog proizvoda- Veća korist za potrošača- Bolja konkurentska pozicija na ciljnom tržištu

79


� Koristi od JIT nabavke za dobavljača:- Poznat kupac- Sigurnost isporuke i naplate- Bolje upravljanje kvalitetom- Bolji odnosi u lancu snabdevanja

� Potencijalne opasnosti JIT nabavke:- Svaka vezanost dovodi do zavisnosti- Prekidom saradnje obe strane “trpe”- Uvek postoji mogućnost da se isporuka ne obavi

blagovremeno ili ne u obećanim okvirima- Teško se dolaizi do novih dobavljača, naročito ako je

kompanija bila u dugoročnim odnosima sa JIT dobavljačima

80

EVIDENCIJA NABAVKE

� Danas se za čuvanje i obradu svih relevantnih podataka potrebnih za planove, analize, izveštaje i donošenje poslovnih odluka uglavnom koriste računari povezani u odgovarajuće informacione sisteme

� U nabavci se obično vode evidencije o:- Dobavljačima- Vrsti i količini materijala- Nabavnim cenama- Porudžbinama i ugovorima- Reklamacijama- Rokovima i načinima plaćanja...

81

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija dobavljača

� Posebno za postojeće, posebno za potencijalnedobavljače

� Često se dobavljači za isti materijal dupliraju – jedan je glavni a drugi rezervni (pomoćni) dobavljač

� Odnos sa dobavljačima može biti jednosmeran(nabavka samo kupuje) i dvosmeran (nabavka kupuje a prodaja plaća kontraisporukom)

� Izvori podataka o dobavljačima: interni (memorišu se iz dokumenata u nabavci, prodaji, računovodstvu preduzeća) i eksterni (izvori izvan preduzeća: velika udruženja, komore, asocijacije, privredni registri i sudovi, meñunarodni izvori informisanja, web sajtovi...)

82


� Jedan od načina voñenja evidencije dobavljača je “program ranga” ili “model ranga”

� Program vodi dnevnu evidenciju za sve dobavljače (ako ih nije mnogo), ili npr. za prvih 50 većih dobavljača a za ostale sitne dobavljače evidenciju vodi nedeljno ili mesečno

� Dobavljači se rangiraju po obimu isporuke, rokovima isporuke, cenama... Svakog dana seizlista spisak dobavljača i prate njihovi rangovi(da li su rangirani na više ili na niže)

� Pomoću modela ranga mogu se voditi i drugi podaci: koliko je kom dobavljaču plaćeno, kako dobavljač vodi politiku cena itd

83


� Drugi model evidencije dobavljača se zasnivana matrici opštih i specifičnih kriterijuma kojima se vrednuju svi dobavljači za isti materijal

� Primenjuje se kad se izmeñu više njih želi izabrati jedan, najpovoljniji dobavljač

� Svaki dobavljač se ocenjuje po istom kriterijumukvantitativno, na primer od 1 do 3 i kvalitativno, jednom od opštih, opisnih ocena

� Traženi, najpovoljniji dobavljač se odreñuje naosnovu kvantitativnog zbira i kvalitativne analizenajboljeg opisa

84

EVIDENCIJA NABAVKE Matrica za izbor dobavljača

2

3

1

3

1

2

1

3

3

1

2

1

3

2

1

2

3

2

1

1

3

2

3

3

3

3

3

1

3

1

3

3

3

222129UKUPNO POENA

srednjaniskavisokaPouzdanost

neograničenaneograničenaneograničenaKoličina

malisrednjiširokAsortiman

visokemalevisokeBonifikacije

kamionvoda, kamionsve vrste prevozaMoguć prevoz

srednjavelikamalaUdaljenost

visokasrednjaniskaCena

menicačekčekNačin plaćanja

Franko kupacFranko dobavljačFranko kupacNačin isporuke

dugkratakkratakRok isporuke

srednjisrednjivisokKvalitet

Dobavlja č CDobavlja č BDobavlja č A

Dobavlja či za isti materijalKRITERIJUMI

85

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija materijala

� Evidencija se mora voditi precizno i efikasno� Koji materijal i koliko materijala koristi

preduzeće, cene materijala, reklamacije na kvalitet i kvantitet...

� Može se voditi dnevna, nedeljna, mesečna, kvartalna, polugodišnja, godišnja evidencija

� Savremeni sistemi voñenja evidencije materijala uz pomoć računara i odgovarajućeg softvera mogu pružiti brojne korisne informacije za donošenje odluka o nabavci; značajne prednosti u odnosu na klasično knjigovodstvo

86

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija nabavnih cena

� Moraju se evidentirati svakodnevno, a u odreñenimintervalima se analizira tendencija (da li rastu, opadaju, stagniraju)

� Naročito važno praćenje cena u nestabilnim tržišnim uslovima i u uslovima inflacije

� Pratiti i način plaćanja (koliko nabavki sa gotovinskim plaćanjem i po kojim cenama, koliko na druge načine i po kojim cenama)

� Posebna evidencija uvoznih nabavnih cena i načina plaćanja

� Naročito važno voditi evidenciju posebno za deo fakturekoji se plaća u devizama i za deo koji se plaća u dinarima(carina, porezi, akcize, provizije, osiguranje, špedicija itd)

87

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija ugovora i narudžbi

� Svi ugovori se moraju precizno evidentirati� Mora se obezbediti model upozorenja za reagovanje na

prispele obaveze po pojedinim ugovorima� Ugovori se mogu voditi po:

- Abecednom redu dobavljača- Mestima (tržištima)- Zemljama- Robama (materijalima)- Danima (datumima) itd.

� Potrebna povremena analiza izvršenja ugovora� Posebno se evidentiraju ugovori a posebno narudžbe –

dobijanje informacija o obliku saradnje sa dobavljačima

88

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija reklamacija

� Reklamacije na kvalitet , koli činu ili na odredbe ugovora ; moraju se precizno evidentirati (pokazatelj o dobavlja ču)

� Kupac šalje reklamaciju na materijal prodavcu sa ci ljem da ih prodavac otkloni

� Načini rešavanja reklamacije :- Isporuka novog materijala istog obima i kvaliteta- Isporuka novog materijala nižeg ili višeg kvaliteta a za

razliku se priznaje vrednost u novcu ili drugoj rob i- Isporuka istog, ali ispravljenog ili popravljenog m aterijala- Reklamacija se u celosti priznaje u novcu- Delimi čno priznavanje reklamacije u novcu� Način rešavanja reklamacije zavisi od poslovnog odnosa

kupca i prodavca, poslovnog morala prodavca, vrste materijala , uzroka nastanka reklamacije

� Cilj reklamacije je ukazivanje dobavlja ču na učinjene propuste kako se oni ne bi ponovili; obešte ćenje kupca

89

EVIDENCIJA NABAVKEEvidencija rokova i novčana plaćanja

� Vodi se da bi se poštovali ugovoreni rokovi i načini plaćanja

� Neophodna precizna evidencija o prispelim obavezama

� Uredno izmirenje obaveza utiče na ukupan imidž preduzeća, otvara bolje mogućnosti i uslove nabavke

� Pored ovoga, vode se i evidencije o odobrenim bonifikacijama svih vrsta

90

ANALIZA NABAVKE

� Skup aktivnosti kojima se ukupne potrebe za materijalom u odreñenom vremenskom periodu porede sa stvarnim stanjem

� Cilj je da se uoče slabosti ili pogodnosti u vezi sa kontinuiranim odvijanjem procesa proizvodnje, procesa nabavke, procesa redovnog održavanja zaliha na skladištima

� Dobra analiza ukazuje na mere i zahvate koje treba preduzeti kako se uočeni problemi ne bi ponovili

91

ANALIZA NABAVKE

� Kvalitativna analiza – opisuje stanje, parametri mogu biti izraženi u relativnim brojevima (%); može pokazati pravac delovanja u budućnosti kako bi se izbegli propusti iz prošlosti

� Kvantitativna analiza – ne ulazi u opis stanja nego brojevima izražava stanje; daje pokazatelje koji služe pri donošenju odluka u narednim nabavkama

92

ANALIZA NABAVKE

� Izvori podataka za analizu nabavke mogu biti interni (unutar preduzeća) i eksterni (van preduzeća)

� Osnovne faze analize:- Prikupljanje podataka- Sreñivanje podataka- Obrada podataka

� Dinamički metod analize, statički metod, metod raščlanjavanja, uporedni metod, statistički metod

93

ANALIZA NABAVKEAnaliza politike nabavke

� Da li je nabavka ostvarila zacrtanu politiku ili ne; zašto politika nabavke nije u potpunosti sprovedena; da li su objektivni ili subjektivni faktori doveli do eventualnog odstupanja

� Kako je politika nabavke delovala unutar službe nabavke, a kako se odrazila na ukupnu poslovnu politiku preduzeća

� Analizira se i politika izbora dobavljača (rok isporuke, kvalitet proizvoda, nabavne cene, kanali i putevi prodaje, bonifikacije)

94

ANALIZA NABAVKEAnaliza istraživanja tržišta

� Da li je urañeno planirano IT� Utvrditi status i nivo konkurentnosti; kakav ugled

ima nabavka kod dobavljača i kod konkurencije� Na kojim elementima nastupa na tržištu je bilo

propusta; mere za budući period� Analiza tržišnog ugleda dobavljača; koje metode

primenjuje u prodajnoj politici� Analiza tržišne strukture postojećeg i novog

materijala; šta pojava novog materijala može doneti preduzeću, šta konkurentima

� Analiza načina komuniciranja i ponašanja osoblja nabavke na tržištu i posebno sa osobljem dobavljača

95

ANALIZA NABAVKEAnaliza plana nabavke

� Analizom plana nabavke utvrñuju se odnosi nabavke po osnovu: plana materijala, broja nabavki, strukture nabavke, plana bonifikacija, plana nabavnih cena itd

� Neki od indikatora analize plana nabavke:a) vrednost ostvarene nabavke / vrednost planirane nabavkeb) vrednost nabavke pojedinog materijala / vrednost ukup.nabavkic) ukupno ostvarena nabavka / broj osoblja nabavked) ukupno ostvarena nabavka / broj dobavljačae) ukupan obim ostvarene nabavke / nabavka od posrednikaf) ukupan obim ostvarene nabavke / ukup.obim nabavke iz uvoza

96

ANALIZA NABAVKEAnaliza troškova nabavke

� Troškovi koji nemaju karakter zavisnih troškova nabavke moraju se evidentirati po mestima i nosiocima i analiziraju se odvojenood troškova zavisnog karaktera

� Indikatori analize troškova:a) ukupan obim nabavke / ukupne plate nabavnog osobljab) troškovi logistike / ukupan obim nabavkec) troškovi putovanja / ukupan broj putovanja nabavljačad) ukupan obim nabavke / ukupni troškovi zavisnog karakterae) ukup. troškovi zavisnog karaktera / ukup. ostali troškovi nabavke

97

ANALIZA NABAVKEAnaliza nabavnih cena

� Pokazatelj uspešnosti rada nabavne službe; ukazuje na to koliki je udeo nabavljenogmaterijala u ceni koštanja

� Ako su nabavne cene < planiranih, preduzeće može da snizi prodajnu cenu i da ostvari planiranu dobit; može da zadrži planiranu prodajnu cenu i ostvari više od planirane dobiti

� Ako su nabavne cene > planiranih, razlika izmeñu ovih cena tretiraće se kao izgubljena dobit (neostvarena dobit); ukoliko se prodajna cena može povećati, razlika ovih cena se “prevaljuje” na kupce

98

ANALIZA NABAVKEAnaliza nabavnih cena

� Nabavne cene je neophodno analizirati pojedinačno po dobavljačima, po vrstama materijala, po bonifikacijama

� Osnovni indikatori pri analizi nabavnih cena:a) nabavna cena / planska cenab) ukupno dobijene bonifikacije / ukupna nabavka materijalac) vrednost reklamacija / ukupna nabavka naterijalad) nabavna cena materijala / prosečna tržišna cena materijalae) ukupno realizovani kasa-skonto / ukupna nabavka materijalaf) ukupno plaćena roba u devizama / ukupno ostvarena nabavka

99

ANALIZA NABAVKEAnaliza zaliha

� Zalihe se mogu analizirati po mestima, nosiocima, strukturi

� Za analizu zaliha po količini i vrednosti pogodan je model ABC

� Analiza zaliha pruža informacije o robno-novčanim tokovima; o efikasnom ili neefikasnom trošenju finansijskih sredstava, o koeficijentu obrta zaliha

100

ANALIZA NABAVKEAnaliza zaliha

� Osnovni indikatori za analizu zaliha:a) vrednost nekurentnih zaliha / ukupna vrednost nabavkib) vrednost nekurentnih zaliha / vrednost ukupnih zalihac) vrednost prosečnih zaliha / vrednost optimalnih zalihad) vrednost zaliha gotovih proizvoda / vrednost uk.zalihae) vrednost zaliha u maloprodaji / vrednost ukupnih zaliha

Documents

PREDAVANJA II DEO Nabavka