Pravoslavna Vera Katiahizis

8/18/2019 Pravoslavna Vera Katiahizis

1/106


2/106

Са благословом Његовог ПреосвештенстваЕпископа шумадијског Г. Јована


3/106

Крагујевац 2005.

приредили

о. ђакон Златко МатићВладан Костадиновић

Александар Сенић

PRAVOSLAVNAVERA

KATIHIZIS

Pravoslavni katihizisOsnove pravoslavne vere kroz pitawa i odgovore

Biblijska svedo~anstva

ISTORIJA CRKVE

ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE


4/106


5/106

S A D R @ A J

KATIHIZIS

PRAVOSLAVNI KATIHIZIS................................................................... 11

Qubav.................................................................................................11

Crkva je te lo Hristovo...................................................................12

Adam...................................................................................................13

Kr{tewe...........................................................................................15

Za jednica...........................................................................................15

Pri~e{}e...........................................................................................16

Liturgi ja..........................................................................................17

Stva rawe sveta.................................................................................18

Pri ro da sveta je druga~i ja u odnosu na

Boànsku pri ro du.............................................................................21

Bog je stvo rio pri ro du ni iz ~ega...................................................22

ôvek je stvo ren po ikoni Boì joj..................................................24

Neslivena i ne raz deqiva za jednica boànske

i stvo rene pri ro de............................................................................26

Bog je izabrao ~oveka da preko wega ostva ri

za jednicu sa stvo renom pri ro dom....................................................27

Bog Otac je è leo da tvo revina kroz ~oveka ima

za jednicu sa Sinom, posredstvom Svetog Duha..............................29

Bog je stvo rio svet sa ciqem da svet

postane Crkva...................................................................................30

Prvi ~ovek i wegov greh....................................................................31

Posle dice Adamovog greha.................................................................32


6/106

Bog ni je odustao od svo je name re da svet

postane besmrtan.............................................................................33

Liturgijska za jednica je konkretno

posto jawe Crkve ..............................................................................35

^lanovi Crkve, odnosno liturgijske za jednice..............................36

Liturgi ja je za jednica sve{tenika, |akona i

na ro da Boì jeg oko episkopa.............................................................37

Liturgi ja je novi na~in posto jawa sveta

i ikona bu du}eg carstva Boì jeg.....................................................39

Pravoslavni hram i bu du}e Carstvo Boì je.................................40

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE. KROZ PITAWA I ODGOVORE.......43

BIBLIJSKA SVEDOÂNSTVA......................................................................65

Sta rozavetni opis stva rawa sveta

isto ri ja prvog ~oveka........................................................................65

Ro|ewe Hristovo..............................................................................67

Crkva je te lo Hristovo...................................................................69

ISTORIJA CRKVE

1. Ro|ewe Gospo da Isusa Hrista.....................................................73

2. Rim i Ju de ja u vreme ovaplo}ewa Boga Logosa............................74

3. Aposto li.......................................................................................75

4. Ra|awe Crkve................................................................................76

5. Sveti apostol Pavle...................................................................77

6. Pro gon Crkve.................................................................................79

7. Je resi.............................................................................................80

8. Rasko li.........................................................................................81

9. Milanski edikt...........................................................................82


7/106

10. Vaseqenski sabo ri.......................................................................82

11. Mona{tvo....................................................................................84

12. Ve liki raskol..............................................................................85

13. Krsta{ki poho di........................................................................85

14. Pad Vizanti je............................................................................86

15. Protestanti..............................................................................86

ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

ISTORIJA SPC.............................................................................89


8/106


9/106

KATIHIZIS


10/106


11/106

PRAVOSLAVNIKATIHIZIS

Qubav

Q убављу можемо да сазнамо оно што не можемо

разумом или чулима. Природу ко ја нас окружу је,и посебно људе, најбоље позна јемо кад их заволимо, од-носно, кад ступимо са њима у за једницу љубави. Бога,пак, не можемо открити никако, ни разумом ни чулима,него једино љубављу. Јер, Бога ни један човек никада ни јевидео. Син Божи ји ко ји је постао човек, Исус Христос,открио је људима Бога. Кад заволимо другог човека, тадаоткривамо и Бога у њему.

Бог Отац има Сина и Светога Духа. Они живе у таквојљубави да им је за једничко све што има ју. Све што чине -чине из међусобне љубави.

Бог Отац, за једно са Си ном и Духом, створио је најпребиљке и животиње, а затим и човека, као за једнички светна ко ји је гледао кроз сво ју љубав према Сину и Духу. По-што је на сва створења гледао кроз свог Сина, она су заБога Оца била не само жива, већ и најлепша, а свако ство-рење за себе и сва за једно - била су му посебно драга.

Бог Отац, Син и Свети Дух на кра ју су створили и чо-века. Створили су Адама и Еву сличне себи, да и ови гле-да ју на све биљке и животиње као Бог – с љубављу, и дабуду њихови при јатељи, готово као синови, и да им сватворевина, сав свет на земљи буде за једнички. Да за јед-но са Њим, у љубави, пазе на сва створења. Овим су Бог


12/106

ПРАВОСЛАВНА ВЕРА

Отац, Син и Дух хтели да сва створења учеству ју у Њихо-вој вечној срећи кроз човека Адама, на кога је Бог Отац

гледао као на свога сина, али било је потребно да и човекволи Бога као свог Оца. Слично је и са нашим родитељи-ма, ко ји су нам дали живот из љубави, па је због тога свешто је њихово и наше. Наши родитељи, такође, кроз насгледа ју читав свет и зато је свет за њих леп, као што смоим и ми лепи. То нам они често и кажу кад нам тепа ју дасмо „мамино злато“ или татино „све на свету“, јер на светгледа ју кроз нас ко је много воле.

Важно:

Када волимо некога и сав свет нам изгледа леп, то јест онакав какав заиста и јесте - драг и непоновљив. Та-да сазна јемо да су сва жива бића непоновљива, чудеснаи лепа.

Бог Отац гледа на свет кроз свог Сина Исуса Христа,кога воли највише, и у коме једино и препозна је свет каосвој свет и брине о њему. А то стога што и Исус Христосволи Бога Оца највише на свету.

Crkva je te lo Hristovo

I

сус Христос је Син Божи ји и њега Бог много воли.Исус такође много воли Бога Оца и као израз те љу-

бави даровао му је све што има: биљке, животиње, птице.Упознао је и људе, сво је при јатеље, са Богом Оцем и замо-лио га да их прими и воли као сво је синове, то јест онакокао што воли њега - Христа.

Тако Бог Отац воли све људе, Христове при јатеље, исву природу ко ју му је Христос даровао, као Христа, свогСина, не одва ја јући их једно од другога.


13/106

Pravoslavni katihizis

У ту за једницу љубави Бога Оца и Исуса Христа, у ко- ју је Христос увео природу и у ко ју су ушли сви они ко ји

су заволели Христа, а ко ја се другачи је зове Црква, позва-ни смо да уђемо и ми. У њу треба да унесемо и све оношто волимо, да бисмо били синови Божи ји и да бисмоза једно са осталом природом вечно живели као драга инепоновљива бића за Бога.

Важно:

Сви људи и сва природа ко ја уђе у за једницу љубави

Христа са Богом Оцем поста ју део Христа, тј. Тело Хри-стово. Слично стварима, ко је поста ју део нас када намих неко из љубави поклони. Зато кад изгубимо једну одњих, осећамо бол као да се нешто откинуло од нашегтела.

Adam

Bог отац је, за једно са Сином и Светим Духом, у по-четку створио небо и земљу. Створио је ваздух, воду,биљке и животиње, од најмањих до највећих. На кра ју јеБог створио човека Адама сличног себи.

Бог је Адама створио са циљем да Адам буде свеште-ник у природи, тј. у свету. То значи да је Адам требало даволи Бога и природу око себе и да је дару је, тј. да је делиса Богом и са другим људима. Адам је, дакле, требало дабуде као Христос - посредник између Бога и света.

Сваки човек је створен по лику Божи јем. Зато су свиљуди позвани да се брину о природи и да је дару ју Богуи сво јим ближњима. Исус Христос је једини посредникизмеђу Бога Оца и природе и зато је Он нови Адам. Свешто Христос дару је Богу Оцу вечно ће живети.


14/106


Човек Адам ни је хтео да буде при јатељ са Богом. Хтео је свет само за себе. Због тога се десило нешто страшно и

за њега и за свет: уместо да постане богат и срећан, Адам је, када је остао сам, постао тужан и несрећан. У том тре-нутку сав свет, све животиње и људи, постали су му не-познати, страни и непри јатељски. Штавише, створења супочела да умиру јер су остала без љубави. Јер, љубав је за-

једница са другим, то јест са Богом, ко ја оживљава и биљ-ке, и животиње, и људе, и све што посто ји.

Када се родио Исус Христос, преко Њега су људи и

природа поново ушли у за једницу и при јатељство са Бо-гом и поново су оживели и заси јали истинским сја јем.Људи су постали јединствене и непоновљиве личности, априрода је оживела.

Важно:

Да би природа ко ја нас окружу је била жива и лепа ида би људи постали непоновљиве личности, треба да уђу

у Цркву као за једницу Бога Оца и Исуса Христа. Да би-смо то схватили, треба да волимо друге људе, а природуда делимо са другима, да бисмо је за једно неговали у љу-бави са другим људима.

Људи за нас као да не посто је све док не остваримо за- једницу љубави са њима. И природа за нас, у ствари, каода не посто ји док нам је биће ко је волимо не поклони идок је не заволимо бринући се о њој и чува јући је.


15/106


Kr{tewe

K рштењем нас Дух Свети уводи у Цркву, то јест у за- једницу љубави са Христом и Богом Оцем и са дру-гим људима ко ји су у Цркви. Захваљу јући тој за једници ими поста јемо вољена бића за Бога Оца и за остале људе,као и они за нас. У тој за једници поста јемо посебни и је-динствени и зато на крштењу доби јамо име. То име значида смо то ми а не неко други, али и много више од тога.То је знак да нас Бог Отац посебно воли, као сво је сино-

ве. Уласком у Цркву - Литургијску за једницу, оствару јемоза једницу са Богом Оцем и поста јемо за Њега јединстве-на, непоновљива и вечна бића.

Za jednica

Iсус Христос је живео у за једници са сво јим при јате-љима. Његови први при јатељи били су апостоли.

Они су Христа много волели, као и Он њих, и били су мудо кра ја живота верни при јатељи. Христос је прво њих

упознао са сво јим Богом Оцем, а Њега је замолио да ихчува и воли као самог Христа. Зато их је Бог Отац заво-лео и поставио да буду за једно са његовим Сином, Ису-сом Христом, и да све оно што Он има буде и њихово.Апостоли су, пак, упознали свет са истином да је ИсусХристос из Назарета Син Божи ји.

Важно:

Треба чувати и продубљивати при јатељство са људима, јер тиме поста јемо и Божи ји при јатељи. Једино апостолизна ју ко је прави Син Божи ји - Христос и зато њима тре-ба веровати.


16/106


Pri~e{}e

K ада у недељу пођемо у Цркву, носимо са собом даро-ве Богу: хлеб, вино, уље, разне плодове и цвеће. Тамоих преда јемо свештеницима, а када почне Служба, они ихпреда ју у руке Христу. Христос наше дарове дару је БогуОцу и моли га да њих и све нас освети и сједини у љубави.На кра ју сви једемо од тих дарова, то јест од једног хлеба,и пи јемо из једне чаше - причешћу јемо се, као знак нашегмеђусобног јединства и јединства са Христом у љубави.

Важно:

Природа нам је од Бога дата да преко ње у љубавиоствару јемо наше међусобно јединство и јединство са Бо-гом. И природа ко ја нас окружу је део је нас. Ако уништа-вамо природу, наносимо бол онима ко је волимо и ко јинас воле, али и самима себи.


17/106


Liturgi ja

K ада се недељом сви саберемо у Цркви - епископ,свештеници, ђакони, појци и народ - почиње Бо-жи ја служба. Сви ми ту имамо сво је задужење и сво јуслужбу ко ја нас сједињу је са другим учесницима у Ли-турги ји. Службама у Цркви руководи епископ. Другимречима, сви ми ко ји смо присутни на Литурги ји служи-мо једни другима и сви за једно преко епископа служимоБогу Оцу оствару јући са Њим и међу собом за једницу

љубави. Зато се Литурги ја и зове служба. То наше за јед-ништво у љубави завршава се тако што сви једемо од да-рова ко је смо донели - од једног хлеба, и пи јемо из једнечаше. Тако сви поста јемо једно тело, слично нашем телу,на коме сви удови има ју различите службе, али служе

један другом јер наше тело може да посто ји само на тајначин. Свим удовима на нашем телу руководимо ми, ане неко други, зато што је то наше тело. У свету посто јемноги људи ко ји има ју различите дарове. Неко има дарда буде учитељ, а неко има песнички дар, неко, пак, умеда се брине о природи, а неко да прави ципеле. Други,опет, зна ју да праве куће. Сви ти дарови су потребни заживот сваког човека и због тога људи треба да служе јед-ни другима.

Да бисмо служили једни другима, треба да посто ји је-дан, први међу нама, да све то усмерава и повезу је једнуслужбу с другом.

Свет у коме живимо твори једну велику Божи ју слу-жбу, ко јом руководи Исус Христос. Све службе у свету, ионе разне ко је обавља ју људи и оне ко је обавља ју биљке иживотиње, неопходне су да би свет посто јао. Свет је као

једно велико тело ко је, да би живело вечно, треба да по-стане Тело Христово.


18/106


Христос је наш при јатељ и прави извор нашег живо-та и живота целог света. Но, то ћемо раз умети само акога заволимо. Христос, Син Божи ји, постао је човек да би-смо ми људи и природа могли да га волимо и да оствари-мо за једницу са Њим. Зато, када волимо једног човека,тада волимо и Христа и раз умемо Његове речи: „Ја самхлеб живота: ко ји мени долази неће огладнети и ко ји умене веру је неће никад ожеднети.“

Stva rawe sveta

Bог Отац, Син и Свети Дух створили су ни из чега Не-бо и Земљу и све што се види и не види. Стварање јетра јало шест дана. Све што је Бог створио повезано је ме-ђусобно јединственом природом, а разлику је се по врста-ма. Најпре је Бог створио ниже, прости је врсте, а затимоне више и сложени је. Све је Бог Отац створио кроз Си-на и Светог Духа, сво јом реч ју, тако што је говорио: нека


19/106


буде то и то, што је одмах и бивало. Човека је створиона кра ју, као нај узвишени је биће, слично Богу.

У почетку, Земља је била обави јена водом и тамом, не-видљива и без конкретних облика и Дух Божи ји дизао сенад водом. Бог је најпре створио светлост. Светлост је ра-загнала таму и тако је освануо први дан.

Другог дана Бог Отац је рекао да постане небо ко јеће раздво јити воду. Тако је и било - вода се раздво јила наводу испод неба и на воду изнад неба. Бог је потом рекаода се сакупи сва вода испод неба на једно место и да се

покаже суво тло. Тако се и догодило. Бог је назвао сувотло земљом, а воде морима. И видео је Бог да је то добро.Потом је Бог рекао да из земље никну трава, биље и раз-не врсте дрвећа ко ја доносе плод у коме је њихово семеза размножавање. Тако је и било. И видео је Бог да је иово добро и освануо је трећи дан.

Четвртог дана Бог је створио небеска тела - сунце, ме-сец и звезде као носиоце светлости. Сунце је поставио даобасјава и да загрева земљу, да се по њему и по месецуодређу је време на земљи, дан и ноћ. И видео је Бог да једобро и то што је створио.

Потом је Бог створио водени свет: китове, велике имале рибе, многе живе душе у води и разне врсте птицана земљи. Видео је Бог да је све то добро и благословиоих рекавши им да се рађа ју, да се мно же и да испуне мо-ра, а птице да се множе на земљи. И дошло је вече и осва-нуло је јутро шестог дана.

Шестог дана Бог је створио разне врсте гмизаваца наземљи, четвороножне животиње, стоку и ситне животи-ње, као и многе врсте дивљих звери. И виде Бог да је тодобро.

На кра ју, Бог Отац је предложио Сину и Светом Духуда створе човека рекавши: „Да створимо човека сличног


20/106


нама, ко ји ће бити управитељ над свим морским рибама,птицама, животињама и над целом земљом.“

Још је Бог створио човека сличног себи и то мушко иженско.

Човекова сличност Богу значи да је Бог створио чо-века да живи у за једници љубави са другим људима и саприродом, као што Он живи са Сином и Светим Духом.Бог је бла гословио човека и жену говорећи: „Растите иразмножавајте се и напуните земљу и владајте њом. Упра-вљајте морским рибама, птицама у ваздуху и свим живо-

тињама на земљи.“Бог је дао људима сво биље и све плодове од разног

дрвећа за храну, а животињама, птицама и свему што секреће по земљи дао је траву за храну.

Тада је погледао Бог све што је створио и ви део да јесве веома добро. Тако је Бог за шест дана ни из чега ство-рио све што посто ји, а седми дан је благословио као данодмора од стварања.

Важно:Свет је створен. То значи да свет ни је посто јао све до-

тле док га Бог ни је створио, а све што је створено има по-четак и крај. Свет је створен из различитих врста ко је сумеђусобно раздељене. Сва бића су различита по временустварања, док им је створена природа за једничка.

Свет, дакле, има почетак посто јања, а може имати икрај. То зависи од воље Бога ко ји је свет створио. Једино

је Бог нестворен и зато је Он вечан, односно нема ни по-четак ни крај.


21/106


Pri ro da sveta je druga~i ja u odnosu naBo`ansku pri ro du

S вет некада ни је посто јао. Када је Бог зажелео ство-рио је свет ни из чега. Пре него што је свет постао,ни је посто јало ништа. Посто јао је само Бог. Бог ни је ство-рио свет из сво је Божанске природе, или неке природеко ја је претходно посто јала, већ ни из чега. Божанска при-рода је нестворена, неограничена, невидљива, бесмртна.Свет је по природи нешто друго у односу на Бога и оде-

љен је од Бога. Бог је нестворен, док је све друго што по-сто ји створено.

Та одељеност света од Бога и различитост његовеприроде у односу на Божи ју природу, последице су ство-рености света ни из чега. Створеност света значи да онима почетак, односно да посто ји као време и простор.Свет, дакле, посто ји у времену и простору зато што јестворен, зато што има почетак. Слично томе, кад човекправи једну одређену ствар, он почиње да је прави у јед-но одређено време. Од тог тренутка почиње време тра-

јања те ствари. Истовремено, кад почиње да је прави,човек ту ствар одва ја од других ствари. Тако наста је про-стор.

Посто јање времена и простора, дакле, зависи од на-ста јања света. Од када је настао свет, од тада почиње ње-гово време и простор. Ни време ни простор не посто јеизван створеног света. Бог посто ји изван времена и про-стора зато што је нестворен, вечан, нема ни почетак никрај.

Бог је створио свет, као што смо видели, не као једин-ствену масу, већ као многа конкретна бића и врсте. Тараздељеност бића омогућу је да посто је време и простори унутар самог света. На тај начин посто ји свет и сва


22/106


бића; све је настало, односно рођено, ни из чега, вољомБожи јом. Зато све има почетак и крај по сво јој природи;

свет као целина и свако биће посебно.

Важно:

Бог и свет су различити по природи. Бог је нество-рен док је природа света створена ни из чега. Време ипростор посто је у створеној природи. Почетак посто ја-ња природе значи почетак посто јања времена и обрнуто.Простор и време су две неодво јиве категори је.

Bog je stvo rio pri ro du ni iz ~ega

B ог је створио природу из небића, из ништавила. За-то је створена природа пропадљива, смртна. Сво јимнаста јањем, или рађањем, бића деле једну исту природу,односно једна иста створена природа посто ји у многимврстама и бићима. То нам показу је стварање света, одно-сно наста јање и рађање бића. Наста јање, односно рађањебића из небића, чини да су сва би ћа по природи смртна.Бог је, међутим, створио свет да живи, а не да умре, јер га

је створио из љубави и много га воли.Поставља се питање: на ко ји начин свет може да жи-

ви иако је створен, односно по природи смртан?Да би створена природа превазишла смрт, треба да

оствари јединство са нествореном природом, с Богом. То јединство треба да буде такво да не укине различитостстворене природе у односу на Божанску природу. Јер акосе створена природа сли је с Божанском природом, ондаће нестати, односно умрети, зато што је Божанска при-рода много јача од створене. Створена природа треба дабуде, дакле, сједињена са Божанском природом, односно,


23/106


са Богом, али не сливена, да би жи вела, односно да бипревазишла смрт.

Да би се постигао овај циљ, Бог је на кра ју стварањастворио човека од земаљског праха, тј. од природе од ко-

је су створена и сва остала бића и даровао му слободу, од-носно свој Божански лик. Јер је и Бог слободна личност,а не безлична природа. Сво јом слободом човек може дабуде у за једници с Богом, а преко човека то може и целаприрода, а да се не сли је са Божанском природом, ко ја би

је због сво је силине и неограничености уништила.

Последице створености света јесу, дакле, да је свет поприроди смртан, док је Бог бесмртан. Свет нема у себиБожанску природу па зато може и да престане да посто-

ји. Његово посто јање зависи од Божи је и човекове воље,односно од сједињења створене природе преко човека саБогом.

Важно:

Природа света је створена ни из чега и зато је смртна.Сва бића су смртна зато што има ју исту природу ко ја јестворена ни из чега. Бог много воли свој свет јер га је сло-бодно, из љубави, створио и жели да он вечно живи. Даби се то постигло, створио је човека слободним како биостварио с њим, а преко њега са целом природом, за јед-ницу љубави.


24/106


^ovek je stvo ren po ikoni Bo`i joj

„Потом рече Бог: да начини мо човека по сво ме об лич- ју као што смо ми, ко ји ће бити господар од риба мор-

ских и од птица небеских и од стоке и од це ле зе мље иод свих животиња ко је се крећу по зе мљи. И ство ри Бог

човека по об лич ју сво ме, по об лич ју Бож јем ство ри га; му-

шко и женско ство ри их.“

(1Мој 1, 26–27)

B ог Отац, Син и Свети Дух створили су човека, одно-сно људску врсту, на кра ју стварања света. Човек јестворен тако што је Бог узео рани је створену природуи од ње створио човека. То значи да човек садржи у сво-

јој природи исту ту створену природу ко ја је за једнич-ка свим створеним бићима. Другачи је речено, човек јесвет у малом.

Будући да је и човек створен од исте смртне приро-де као сва друга бића, и он је по сво јој природи смртан.Човек умире из истог разлога због кога умиру сва ство-рена бића. Бог је створио човека, међутим, по своме ли-ку, тј. сличног себи. Шта је то икона Божи ја у човеку,свети људи и писци су кроз векове различито дефини-сали: дух, слобода, душа, личност итд., прилагођава ју-ћи то људском раз умевању. Сви се, међутим, слажу с чи-њеницом да је Бог створио човека различитим од свихдругих створених бића.

Разлика између човека и осталих створених бићаогледа се у томе што је човек биће за једнице. Бог је Је-дан, али је у исто време Тро јица. Сваки човек као ико-на (слика) Божи ја, такође је један, конкретна личност,али је у исто време многи. Када човек воли једно бићеон тада не може да замисли сво је посто јање без њега.


25/106


Зато жели да биће ко је воли живи вечно. То значи да је човек као личност, односно као икона Божи ја, биће

за једнице. Не може да посто ји сам и жели да посто јивечно.

Захваљу јући, дакле, слободи, љубави, односно ико-ни Божи јој ко ја му је дарована од Бога, човек може даволи друго биће и да љубављу, слободом сазна оно штоне може ни једно друго живо биће на земљи: да је чо-век биће за једнице и да не може да посто ји сам, мимоза једнице љубави са другим човеком. У за једници сло-

боде, љубави с другим човеком, човек такође сазна је да је сваки човек носилац посто јања целокупне природеи да смрт једног човека угрожава читав свет смрћу каоништавилом. Када човек воли другог човека, он у ње-му види читав свет и све људе као једног човека, као туличност ко ју воли и жели да она вечно посто ји, и затокад се он изгуби, као да се губи читав свет, иако и даљепосто је многа бића и многи људи. Ово искуство, ко јеима само човек, упућу је нас на то да је човек икона Бо-жи ја, јер једино он има сазнање о томе, да је сваки чо-век носилац посто јања читавог света и да кад један чо-век умре, као да са њим умире читав свет и зато јединоон и трага за превазилажењем смрти. Човек је такођесвестан да бесмртност не може наћи у створеној приро-ди и зато њу тражи у контексту остварења за једнице с

једним бићем ко је се налази изван природе, тј. с Богом.У томе је, дакле, икона Божи ја у човеку, тј. суштин-

ска разлика између човека и свих осталих бића на зе-мљи. Човек може, захваљу јући тој икони, тј. слободи ко-

ја му је дарована од Бога, да воли друго биће и да на тајначин сазна да је посто јање израз слободне за једнице сдругим бићем, зато жели да он и бића ко ја воли посто јевечно. Отуда, једино човек тражи Бога.


26/106


Важно:

Бог је створио човека на кра ју стварања света. Ство-

рио га је по своме лику што значи да је човек слободан,односно личност. Човек је личност, односно непоновљи-во биће и носилац посто јања целокупне природе, у за јед-ници слободе с другом личношћу. Бог је створио човекапо своме лику, што значи да му је даровао слободу, какоби могао да има за једницу љубави са другим човеком икако би могао да сазна да је посто јање израз за једницеслободе с другом личношћу, односно да сазна смртност

и пролазност сво је природе и природе целог света и дамора, ако жели да превазиђе смрт, да оствари с Бо гомличну за једницу.

Neslivena i ne raz deqiva za jednica bo`anskei stvo rene pri ro de

D а би створена природа живела вечно, било је по-требно да се сједини са нествореном, односно Бо-жанском природом. То јединство је требало да будетакво да не дође до сливања ових две ју природа. У тусврху Бог је створио човека сличног себи, тј. слободног,као личност. Човек као личност оствару је личну за јед-ницу с Богом, ко ји је такође личност. То ни је за једницаприроде, него личности. То значи да је Бог створио чо-века као личност ради личног сједињења с њим, а прекоњега и са читавом природом, без сливања Божанске истворене природе. Јер, ако би дошло до сливања приро-да, тада би се створена природа изгубила, јер је слаби јаод Божанске. Нераздељиво јединство између Божанске ичовечанске природе, без њиховог сливања, омогућу је чи-њеница да су и Бог и човек слободни, тј. да су личности.


27/106


То значи да су Бог и човек у свом посто јању слободни одзакона природе. Слично људима ко ји могу да се понаша-

ју мимо закона природе: да посте иако су гладни, да воледруге људе иако су ови грешни, ружни, припадници дру-гог „племена“, итд. Иако је, међутим, човекова слобода уодносу на законе природе ограничена, она ипак показу једа је човек створен да посто ји слободно, у за једници љу-бави с другим човеком, односно да превазиђе природнезаконе, тј. смрт.

Важно:Да би створена природа живела, потребно је да се сје-

дини с Божанском природом. Да не би створена природабила уништена од стране Божанске, то сједињење требада буде нераздељиво, али несливено. Такву врсту сједиње-ња могу да остваре једино Бог и човек зато што су ониличности, тј. слободни су у свом посто јању и не зависеод закона природе. Бог је апсолутно слободан, док човек

још увек ни је, али жели да буде апсолутно слободан, одно-сно да буде као Бог.

Bog je izabrao ~oveka da preko wega ostva riza jednicu sa stvo renom pri ro dom

Iако је свако створено биће Богу драго јер га је Богиз љубави створио, Бог је изабрао између свих

створења човека да с њим, а преко њега и са осталомприродом, оствари слободну за једницу, за једницу лич-ности и да тако смртна природа постане бесмртна. Утом циљу Бог је створио човека на кра ју стварања, посво јој икони и подоби ју, односно створио га је као лич-ност, тј. способног да живи у за једници слободе, љубави


28/106


с Богом и с другим бићима. Човек је створен слободан,тј. као икона Божи ја и носилац је целокупне створене

природе зато што је личност. Кад волимо једног чове-ка, тада откривамо да је он личност и да не можемо даживимо без њега, као и то да је као личност носилацпосто јања целокупне створене природе. Зато кад изгу-бимо једну вољену личност, онда смо изгубили све, чи-тав свет. Безлична природа, управо због тога што немаслободу, зависи од човека у свом сједињењу с Богом, асамим тим и у свом посто јању. Кроз човека и његову за-

једницу с Богом и сва остала природа аутоматски дола-зи у јединство с Богом, јер човек је носилац целокупнеприроде.

Човек треба слободно, лично, да оствари за једницус Богом, а самим тим и спасење, односно вечни живот.Јер, човек је слободна личност. Без његовог пристанкане може бити спасења, односно не може бити сједиње-ња Бога и створене природе. Само уз Адамов слободнипристанак могло је да дође до личног јединства Бога сњим, а преко њега и са осталом природом. Слично јекад желите да сте с неким човеком при јатељ и нераз-двојни друг, то не можете постићи ако и тај други то нежели. Животињама и стварима можете управљати какохоћете јер оне нема ју слободу, док људима не можетебез њиховог слободног пристанка. У противном, људесводите на животиње и на ствари.

Важно:

Бог је изабрао да преко човека оствари личну за јед-ницу са целокупном природом и да на тај начин створе-на природа превазиђе смрт. Та за једница је требало дабуде слободна и од стране Бога и од стране човека. Зато

је Бог створио човека слободним.


29/106


Bog Otac je `e leo da tvo revina kroz ~oveka imaza jednicu sa Sinom, posredstvom Svetog Duha

B удући да је Бог Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух -три конкретне личности, а не безлична природа илисила, Бог Отац је желео да се сједини са светом преко сво-га Сина. Син Божи ји је тај ко ји у име Свете Тро јице оства-ру је личну за једницу с човеком, а преко њега са природом.Благословом Оца, преко Сина Божи јег, уз помоћ СветогДуха, створени свет би се преко човека сјединио са Богом

у личности Сина Божи јег и био би бесмртан.У личном, слободном јединству Сина Божи јег са чо-

веком, Син Божи ји би из љубави према човеку толикопостао човек, колико би човек из љубави према Богу по-стао бог, а природа би се обожила. Слично човеку ко јислободно, из љубави одговори на позив другог човекаи оствари са њим личну за једницу. Он тада поста је нео-дво јив од те личности и поста је из љубави део ње толикоколико друга личност ко ју воли поста је из љубави премањему део њега. Другим речима, кроз сједињење Сина Бо-жи јег с човеком, остварила би се Тајна Христова у ко јојби Син Божи ји постао човек не преста јући да буде СинБожи ји, а човек би у Христу постао као Бог, син Божи ји,не преста јући да буде човек, док би се сва остала приро-да обожила, будући да је човек носилац целокупне ство-рене природе. На тај начин би цела творевина посталаХристос, Тело Христово, односно Црква као за једницасвих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божи-

јем преко човека.

Важно:

Бог је Света Тро јица, Отац, Син и Свети Дух. Као штољудска природа не посто ји мимо конкретних људи, Мар-


30/106


ка, Јована, Милице, тако не посто ји ни Божанска природамимо Оца, Сина и Светог Духа. Бог Отац је пожелео, а са

тим су се сложили и Син и Дух, да створена природа имаза једницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постаочовек, а човек у њему као син Божи ји, односно Христос,док би свет у Христу постао бесмртан.

Bog je stvo rio svet sa ciqem da svetpostane Crkva

C рква је за једница слободе, љубави створене при-роде преко човека са Сином Божи јим. Другим ре-чима, Црква је Тајна Христова, односно Христос. Затошто је Христос, односно Тајна Христова, јединство ство-рене природе кроз човека са нествореном природом уличности Сина Божи јег. Бог је створио свет са циљем дасвет постане Црква, Тајна Христова, односно за једницачитаве створене природе са Сином Божи јим, кроз чове-ка Адама. Човек би у за једници са Сином Божи јим по-стао као Бог, односно као син Божи ји, а преко њега бисва створена природа остварила за једницу с Богом. Натај начин би створена природа постала бесмртна и живе-ла би вечно.

Са овим циљем је Бог створио свет и на кра ју благо-словио човека, односно зажелео, да човек, а преко њега исва створена природа, слободно, из љубави оствари за јед-ницу са Сином Божи јим.

Важно:Природа света је створена ни из чега и зато је смртна.Свет је створен као многа бића и врсте из једне једин-

ствене природе. Зато су сва створена бића смртна.


31/106


На кра ју стварања, Бог Отац, Син и Свети Дух створи-ли су човека сличног себи. Човек је створен слободним

да би постао биће за једнице.Свет је као један велики човек, односно човек је свет

у малом.Бог је зажелео да буде у за једници слободе, љубави са

светом преко човека у Христу, своме Сину да би на тај на-чин човек, и свет у њему, живео вечно.

Бог је створио свет са циљем да постане Црква, одно-сно Тајна Христова.

Prvi ~ovek i wegov greh

P рви човек Адам хтео је да постане бесмртан, тј. дапостане као Бог. То је била и Божи ја намера кад јестварао човека. То је, међутим, требало да се остварикроз слободно сједињене Адама с Богом. Зато је Бог по-магао човеку да оствари тај циљ, али на такав начин даму не укине слободу, већ да му помогне да је изрази каољубав према Њему, зато што је човек једино у слободнојза једници с Богом могао да превазиђе сво ју смртност.Дао му је на почетку лак задатак, да не једе плодове самоод једног дрвета, желећи да човек тражи извор бесмртно-сти у Њему, Богу, а не у смртној природи.

Уместо да послуша Бога и да тежи ка сједињењу сЊим, човек се сјединио са створеном природом очеку ју-ћи да му она да бесмртност. Створена природа, међутим,будући да је и сама била смртна, ни је могла да буде изворбесмртности за човека. Тако је човек, уместо да постанебесмртан, тј. да постане као Бог, остао и даље смртан.

Грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што јеон бесмртност тражио у створеној природи, а не у за јед-


32/106


ници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да у сједиње-њу с Богом тражи бесмртност, он ју је тражио у створеној

природи. Ову грешку многи људи понавља ју до данас.

Важно:

Човек може да постане бесмртан само у за једницис Богом. Створена природа ко ја нас окружу је и сама јесмртна и не може бити извор бесмртности. Природа, та-кође, жели бесмртност и то може постићи једино прекочовека уколико се он сједини с Богом.

Posle dice Adamovog greha

B ог је изабрао човека да се сједини са Његовим Си-ном и да постане бесмртан, односно да постане синБожи ји. Кроз њега би се сјединила цела природа с Богом.Тако би настала Тајна Христова, тј. Црква, за једница ство-рене природе с Богом у Сину Божи јем, кроз човека.

Адам је, међутим, потражио обожење, односно бе-смртност, не у сједињењу с Богом, него у сједињењу саствореном природом. Хтео је да он буде Бог за природу ида природу приноси себи а не Богу. Зато је остао смртан,а са њим и остала природа.

Последице промаша ја циља због кога је створен, од-носно греха првог човека, поред тога што је свет остаосмртан, јесте борба човека с природом да би је потчиниосеби као богу. Када то ни је могао он је почео да се пла-ши природе, да је обожава и да јој се клања као Богу. Поречима Светог Писма „уместо да се клања Творцу, човек

је почео да се клања творевини“. Будући угрожен смрћу,човек је почео да тражи бесмртност у створеној природи,

уместо у за једници с Богом, и зато је почео и да обожава


33/106


природу уместо Бога. Природа је, такође, постала непри- јатељ човеку.

Важно:

Последице греха првог човека Адама јесу: смрт, бор-ба човека против природе, обожавање природе уместоБога и непри јатељство природе према човеку.

Bog ni je odustao od svo je name re da svetpostane besmrtan

U пркос Адамовом греху, Бог ни је од устао од сво јепрвобитне намере да створена природа достигнебесмртност кроз сједињење човека са Његовим Сином,зато што је Бог створио природу из љубави и ни је хтеода дозволи да она пропадне. На разне начине је позиваољуде да не оча јава ју и да се не мире са смрћу, обећава-

јући им да ће на кра ју смрт ипак бити побеђена. Многиљуди су веровали у Господње обећање и чекали да се онооствари.

Обећање Божи је испунило се рођењем Сина Божи јегко ји је постао човек, тј. Богочовек Исус Христос, јер је уХристу створена природа сједињена с Богом. У остваре-њу Тајне Христове, Бог је такође поштовао слободу чове-ка као што је то учинио и у случа ју првог човека, СтарогАдама. Девојка Мари ја, Пресвета Богородица, слободно

је пристала да дару је створену природу Богу и да родиСина Божи јег као човека. Син Божи ји се родио од СветогДуха и Мари је Дјеве и постао човек - Нови Адам, ИсусХристос. Тако је циљ због кога је Бог створио свет ипакиспуњен. Променио се само начин остварења тог циља.Сада је Син Божи ји учинио све оно што је пропустио да


34/106


учини први човек Адам. Чак је претрпео и смрт због гре-ха, односно одби јања првог човека да принесе природу

Богу. Циљ је, међутим, остао исти: сједињење створенеприроде преко човека са Богом у Сину Божи јем.

Природа је у Христу победила смрт што је показалоХристово васкрсење из мртвих. Христос је постао главаЦркве (односно, читавог света) и њен начелник као Но-ви Адам. Сви људи су позвани да остваре за једницу саХристом Богочовеком, односно да постану чланови Цр-кве и да на тај начин постану бесмртни. Оно што је Бог

обећао првом човеку почело је да се оствару је у Христуи са Христом кроз Његово васкрсење. Ово обећање Бо-жи је показаће се као истинито у свој сво јој пуноћи кадаХристос поново дође и кад васкрсну из мртвих сви ко јису умрли.

Важно:

И поред тога што је Адам погрешио, Бог ни је од у-стао од свог циља да свет постане бесмртан. То најбољепоказу ју рођење Сина Божи јег као човека, Његова смрти Његово васкрсење. Природа и људи могу постати бе-смртни само у за једници са Христом. То ће се показатикао истинито у последњем дану када Христос поново до-ђе.

Адам је хтео да постане као Бог, тј. да постане бесмр-тан, али не у за једници с Богом, већ са створеном приро-дом.

Последица човековог пада, тј. промаша ја поставље-ног циља, јесте то да су човек и природа остали смртни ипостали непри јатељи једно другом.

И поред тога што човек ни је остварио постављенициљ, Бог ни је од устао да му помаже у остварењу тог ци-ља, а то је достизање бесмртности.


35/106


Рођењем Сина Божи јег као човека Бог је поставионови почетак у истори ји спасења света и на јавио да ће

на кра ју кроз васкрсење мртвих смрт бити коначно по-беђена.

Liturgijska za jednica je konkretnoposto jawe Crkve

Nа кра ју истори је, када Господ Исус Христос поново

дође у свет, сабраће око себе све оне људе и народеко ји су његови. Тада ће оживети и људи ко ји су умрли ибиће са Њим ако су то већ би ли док нису умрли. Та за јед-ница је Црква, односно вечно Царство Божи је, коме нећебити кра ја. То нам је обећао Господ Исус док је још био сљудима на земљи. Да ће се то догодити веру ју сви они ко-

ји су хришћани.Вера хришћана у будуће Царство Божи је исказу је се

као Литурги ја и кроз Литурги ју. Кад постанемо члановиЛитургијске за једнице кроз Крштење и кад након тогаприсуству јемо Литурги ји, ми као да смо већ у тој великоји последњој Цркви, односно у будућем Царству Божи јем,сабрани са свима људима и са свом природом око Хри-ста. Другачи је речено, Литурги ја је конкретно посто јањебудуће Велике Цркве и присуство Господа Исуса Христасад и овде у истори ји, све док Он поново не дође и сједи-ни све људе са собом. Свака литургијска за једница је целаЦрква у малом.

Важно:Црква је за једница свих људи са Христом ко ја ће се

потпуно остварити на кра ју истори је када Христос поно-во дође на земљу. Док се то не деси, Црква посто ји, сад


36/106


и овде у истори ји, као Литурги ја. Зато је Литурги ја кон-кретно посто јање Цркве. Свака литургијска за једница је-

сте цела Црква у малом.

^lanovi Crkve, odnosno liturgijske za jednice

C рква је за једница многих људи и природе са БогомОцем кроз Сина Божи јег ко ји је постао човек, одно-сно кроз Богочовека Исуса Христа. За једницу људи са

Христом твори Свети Дух. Чланови Цркве се разлику јумеђу собом као личности. У њој су Богородица Мари ја,ко ја је мати Исуса Христа јер је родила Христа као чове-ка, апостоли, тј. први ученици и при јатељи Христови, исви они ко ји су на разне начине показали да воле Хри-ста.

Први у Цркви је Исус Христос, зато што је Он СинБожи ји ко ји је постао човек, да би преко Њега сви оста-ли били повезани са Богом Оцем. Прва после Христа је-сте Богородица, Мати Христова, а затим апостоли каопрви при јатељи његови, и сви остали ко ји су ступили уза једницу с Христом. Сваки члан Цркве јесте личност иразлику је се од осталих у зависности од тога на ко ји на-чин је показао љубав према Христу и у ко је време. Бого-родица је одмах до Христа зато што га је она родила инајвише га воли. Без Богородице не би било Христа. Апо-столи су, после Богородице, први пошли за Христом и сањим су остали све до смрти. Они су први об јавили светуда је Исус васкрсао из мртвих и да је Он Меси ја, Син Бо-жи ји. Зато се они и назива ју апостолима. Народ Божи ји

је одмах иза апостола. Сви чланови Цркве су, међутим,тако повезани са Христом и међу собом да ако се одво јеод Христа, одмах се одва ја ју и од осталих чланова, и обр-


37/106


нуто, ако се одво је од Богородице, апостола, и од оста-лих чланова, одва ја ју се и од Христа.

Због тога Литургијска за једница, као конкретно по-сто јање Цркве у истори ји има исту ову форму. Епископ

је први у Литурги ји и представља Христа, док су свеште-ници ко ји га окружу ју иконе апостола, а верници народБожи ји. Сви они има ју однос према епископу и међу со-бом какав су имали апостоли и сви други према Христу,док епископ треба да воли Бога, свештенике и народ каошто их је волео Христос. Епископ као икона Христова и

глава Цркве чини црквену за једницу јединственом.

Важно:

Чланови Цркве се разлику ју међу собом као лично-сти. То су Христос, Богородица, апостоли и народ Божи-

ји. У Цркви је увек први Христос, а затим Богородица,апостоли и сви свети. Наведени поредак увек је исти. Ли-турги ја је конкретно посто јање Цркве, па зато и она имаисту такву форму: епископ као икона Христа, свештени-ци као апостоли и народ Божи ји. Епископ је глава Црквеи он чини црквену за једницу јединственом, једном.

Liturgi ja je za jednica sve{tenika, |akona ina ro da Bo`i jeg oko episkopa

D огађај када се хришћани у једном месту, односносвештеници, ђакони и народ, саберу у Цркви окоепископа да принесу дарове хлеба и вина Богу Оцу јестеЛитурги ја или Евхаристи ја. Тим даровима изражавамозахвалност Богу Оцу што нас је створио, што нам је по-слао свога Сина и Светог Духа да нас спасе од смрти, штонам да је земаљске плодове за храну, што нас чува и што


38/106


ће на кра ју истори је оживети и оне ко ји су умрли. Литур-ги ја значи служба, а Евхаристи ја значи захвалност, благо-

дарност Богу Оцу за сва добра ко ја нам чини и ко ја ћенам још учинити.

Први у Литурги ји и онај ко ји приноси дарове БогуОцу у знак захвалности за све и у име свих, јесте епи-скоп. Епископ на Литурги ји чини оно што је учинио,а што и сада чини, Господ наш Исус Христос, односноприноси као Христос цео свет Богу Оцу да га Он благо-слови и да му дару је бесмртност. Зато је епископ икона

Христова.Бог Отац дару је свима

нама бесмртност тако штонам шаље свога Духа ко јинас ослобађа од сваког стра-ха и оживљу је нас сједињу ју-ћи нас са Христом. На кра јуЛитурги је сви чланови једуи пи ју од принетих дарова,од хлеба и вина ко је им да-

је епископ, и на тај начин сепричешћу ју, односно ступа ју

у за једницу међу собом и саГосподом Христом и поста јуТело Христово, односно по-ста ју сједињени као удови у

једном телу ко је је Христос.

Важно:

Литурги ја је приношење дарова, хлеба и вина, БогуОцу у знак захвалности за све што нам је учинио и чини.Епископ је тај ко ји приноси дарове у име целе за једнице,односно у име свих чланова Цркве као Христос ко ји је


39/106


глава Цркве и зато је он икона Христова. Другим речима,Христос у име свих нас хришћана служи Литурги ју, од но-

сно приноси дарове природе Богу Оцу у име целе Цркве.

Liturgi ja je novi na~in posto jawa sveta i iko-na bu du}eg carstva Bo`i jeg

C рква, односно Литурги ја, је нови начин посто јањасвета. Суштина новог начина живота створене при-роде јесте у за једници човека с Богом, са осталим људи-ма и с природом. Човек у Литурги ји ни је више индиви-дуа, већ биће за једнице, односно личност. Јер личностне може да посто ји сама за себе, него само у за једницислободе с другом личношћу. Истовремено, у Литурги јичовек поста је бесмртна личност, зато што је у за једницис Богом ко ји му да је бесмртност. Литурги ја показу је штаће се на кра ју догодити са светом и са људима и како ћесвет изгледати на кра ју истори је. На кра ју истори је, доћиће Исус Христос у слави, окружен апостолима, Богоро-дицом, пророцима и свим светима, тј. свим људима. Та-да ће оживети и они ко ји су умрли. Догодиће се ЦарствоБожи је, славље и радост кроз за једништво свих са Госпо-дом Христом, коме неће бити кра ја, тј. у коме неће битисмрти.

Због тога Литурги ја почиње уласком у Цркву еписко-па об ученог у сјајно одело, окруженог свештеницима и на-родом Божи јим, јер епископ је икона васкрслог ГосподаИсуса Христа.

Сваки пут кад служимо Литурги ју, ми, у ствари, дожи-вљавамо будуће Царство Божи је. Истовремено, ми на тајначин изражавамо веру у Бога и Његова обећања, одно-сно наду да ће се то заиста и догодити.


40/106


Важно:

Црква је конкретна литургијска за једница.

Свака литургијска за једница јесте цела Црква у ма-лом.

Литурги ја, односно Црква, је нови начин посто јањасвета.

Свештеници, ђакони и народ Божи ји сабрани око епи-скопа ради благодарности Богу Оцу, Сину и Светом Духу

јесте Литурги ја.Црква, односно Литурги ја је икона будућег Царства

Божи јег. Она нам показу је шта ће бити на кра ју истори јеса светом и са људима и како ће се то догодити.

Pravoslavni hram i bu du}e Carstvo Bo`i je

V

еру јући у Божи је обећање и очеку јући да се оствариЦарство Божи је на земљи, хришћани су и живели

у складу с том вером. Према другим људима су се увекодносили с љубављу, позива јући све да уђу у за једницус Христом, односно да постану чланови Цркве, како биостварили оно што сви људи желе, а то је бесмртност.

У складу с том вером, хришћани су и домове у ко је сусе окупљали на Литурги ју градили и украшавали тако даи они личе на простор, односно на свет у коме ће борави-ти Царство Божи је. Зато су те домове назвали Црква. УЦркви посто ји посебно место са престолом пред ко јимсто ји Исус Христос окружен апостолима. Тај део се нази-ва олтар. Поред олтара посто ји и место на коме сто ји на-род Божи ји. Тај део се назива наос, односно лађа Цркве.И то због тога што Литурги ја, односно Црква као грађе-вина, представља уједно и брод, велику лађу ко ја нас но-си ка Истоку, у сусрет Господу Христу, ко ји ће доћи. Као


41/106


што сунце излази са Истока и доноси живот, тако ће иХристос доћи и донети нам живот вечни.

Важно:

Вера и нада у будуће Царство Божи је има ју за после-дицу посебан начин живота ко ји ствара културу и споме-нике културе.

Храм у коме се сабира ју на Литурги ји, хришћани су устро јили тако да буде налик на будуће Царство Божи је изато су га назвали Црква.

Људска култура и споменици културе извиру из верељуди ко ји их ствара ју. Хришћанска култура и споменицикултуре настали су као плод вере хришћана у будуће Цар-ство Божи је.


42/106


43/106

OSNOVE PRAVOSLAVNE VEREKROZ PITAWA I ODGOVORE

1. Како се хришћанство јавља у истори ји?

Хришћанство се јавља као Црква, тј, као конкретна за-

једница људи ко ји сво јим сабрањима и чине (конституи-шу и про јављу ју) саму Цркву. На тај начин, хришћанскавера ни је ни идеологи ја, ни политичка или хуманитарнаорганизаци ја, већ окупљена за једница верних једног ме-ста, ко ја свету нуди нешто што му нико не може понуди-ти – спасење и вечни живот са Богом.

2. Да ли је хришћанство религи ја и зашто?Обично се хришћанство сматра једном од три светске

монотеистичке (једнобожачке) религи је (уз ислам и јудеј-ство – веру Јевре ја). Истичући да је хришћанство Црква,ми негирамо став да је оно религи ја. Хришћанство ни јерелиги ја већ крај и обесмишљавање свих религи ја. Рели-ги ја је индивидуални (често умишљени) однос јединке санеким божанством, а оно што уједињу је више индивидуа(јединки) јесу неки закони, правила и начела. Укратко, чо-век може бити члан неке религијске групе сам за себе, тј.да нема никакав суштински однос са другим припадници-ма, јер они му нису неопходни. Црква, пак, почива на ста-ву „један хришћанин = ни један хришћанин“. Нико не можебити хришћанин ако не долази на сабрања – Литурги је садругим хришћанима, сво јом браћом и сестрама у Христу.


44/106


3. Ко је Исус Христос?

Истори ја хришћанске Цркве почиње једном конкрет-ном историјском личношћу – Исусом из Назарета, Ису-сом Христом – и свим догађа јима ко ји су везани за Ње-га, а пре свега Његовим васкрсењем из мртвих, ко је јетемељ наше вере и Цркве. Исус Христос је истинити Богко ји је постао човек ради спасења свега створеног одсмрти.

4. На ко ји начин је Исус Христос проповедао? Ко ји је

Documents

Pravoslavna Vera Katiahizis