Pravo Na Yivot Ljudska Prava

8/8/2019 Pravo Na Yivot Ljudska Prava

1/157


2/157


3/157


4/157


5/157


6/157


7/157


8/157


9/157


10/157


11/157


12/157


13/157


14/157


15/157


16/157


17/157


18/157


19/157


20/157


21/157


22/157


23/157


24/157


25/157


26/157


27/157


28/157


29/157


30/157


31/157


32/157


33/157


34/157


35/157


36/157


37/157


38/157


39/157


40/157


41/157


42/157


43/157


44/157


45/157


46/157


47/157


48/157


49/157


50/157


51/157


52/157


53/157


54/157


55/157


56/157


57/157


58/157


59/157


60/157


61/157


62/157


63/157


64/157


65/157


66/157


67/157


68/157


69/157


70/157


71/157


72/157


73/157


74/157


75/157


76/157


77/157


78/157


79/157


80/157


81/157


82/157


83/157


84/157


85/157


86/157


87/157


88/157


89/157


90/157


91/157


92/157


93/157


94/157

Program zakonodavne reforme u oblasti ljudskih prava Pregled za Republiku Srbiju

94 19. maj 2006. godine

2) Zakonom su predvi eni organi za sprovo enje izbora i to: RIK i bira ki odbori. Polazeiod toga da u Srbiji ima 9.000 9.500 bira kih mesta postojanje me univoa izborneadministracije olakalo bi sprovo enje izbora, jer ogroman posao predstavlja obavezadistribucije izbornog materijala od RIK-a do bira kih mesta i obratno, a tu su i druge obaveze,npr. neposredni kontakti lanova RIK-a sa lanovima birakih odbora u cilju pojanjavanja ilituma enja pojedinih odredbi Zakona ili edukacije lanova bira kih odbora radi zakonitogsprovoenja izbora.

PREPORUKA: Zakonom ustanoviti jo jedan me univo organa za sprovo enjeizbora to bi mogle biti optinske izborne komisije koje su imenovane zasprovo enje lokalnih izbora uz precizno odre enje njihove nadlenosti i mogu nosti rada uproirenom sastavu.

3) Precizirati lan 7. Zakona kojim je utvr eno da zatitu izbornog prava obezbe uju RIK,Vrhovni sud Srbije i nadleni sudovi. PREPORUKA: Precizirati koji su to nadleni sudovi ,da li su to sudovi opte nadlenosti ili se u ovu grupu sudova mogu svrstati i Ustavni sudRepublike Srbije i Sud dravne zajednice Srbija i Crna Gora?

4) Na osnovu lana 12. Zakona, ''u Republici Srbiji kompjuterski se vodi opti bira kispisak po optinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema''. Ali nije precizirano koji organ

je nadlean da bodi taj centralni bira ki spisak.PREPORUKA: Navedeni lan Zakona dopuniti odredbom koja e utvrditi organ

nadlean za vo enje centralnog bira kog spiska (npr. to moe biti Ministarstvo za dravnuupravu i lokalnu samoupravu ili posebno obrazovan organ nad ijim radom bi nadzor vrilo toministarstvo). PREPORUKA: Tako e Zakonom bi trebalo predvideti na in i metodologijuformiranja centralnog bira kog spiska , tako da ovaj spisak ne bude, kao u dosadanjojpraksi, objedinjeni skup bira kih spiskova koji se vode po optinama, ve jedinstveni centralnibiraki spisak u kome bi se vrio upis i brisanje bira a i na osnovu koga bi se sa injavali izvodiza svaku pojedinu optinu. Jedino na ovaj na in bi se spre ila mogunost da pojedini bira ibudu upisani dva ili vie puta.

5) Odredba lana 29. stav 2. Zakona, kojom je predvi eno da organi za sprovo enjeizbora (u daljem tekstu: organi) rade u proirenom sastavu od dana utvr ivanja tog sastava dozavretka izbora, u praksi izaziva dilemu: koji momenat u postupku izbora predstavlja''zavretak izbora''?

PREPORUKA: Zakonom definisati zavretak izbora kao dan objavljivanjapodataka RIK-a o ukupnim rezultatima izbora.6) lanom 30. st. 4. i 5. Zakona je utvr eno da zamenici lanova RIK-a i lanova bira kih

odbora imaju ista prava i odgovornosti kao i lanovi koje zamenjuju. Jedina razlika je u pravuglasa. Naime, pravo glasa u RIK-u ili bira kom odboru ima samo lan tog organa, a u njegovomodsustvu, zamenik. Primena navedenih odredbi Zakona dovodi do toga da u radu organa zasprovoenje izbora istovremeno u estvuju i lanovi i njihovi zamenici. Na taj na in ovi organipostaju preglomazni to ne doprinosi efikasnom obavljanju posla. Tako e istovremenimueem u radu lanova organa i njihovih zamenika pove avaju se trokovi pri sprovo enjuizbora na ra un budetskih sredstava.

PREPORUKA: Precizirati na in u estvovanja u radu lanova organa zasprovo enje izbora i njihovih zamenika, tako da na sednicama RIK-a i na bira kimmestima mogu biti prisutni alternativno lan organa ili njegov zamenik, sa izuzetkomkada su u pitanju predsednik i sekretar RIK-a i njihovi zamenici zbog prirode posla ispecifinosti njihove funkcije.

7) lanom 30. stav 2. Zakona utvr eno je da lanovi organa i njihovi zamenicimeusobno ne mogu biti u srodstvu do odre enog stepena srodstva. Krenje ove odredbe jerazlog za rasputanje organa, odnosno za ponavljanje glasanja. lanom 31. stav 2. Zakonapredvieno je da lanovima organa i njihovim zamenicima prestaje funkcija u tim organima kadprihvate kandidaturu za poslanike. Tako e, na osnovu lana 32. stav 4. Zakona kandidat sapotvrene i proglaene izborne liste ne moe prisustvovati radu organa za sprovo enje izbora.Navedene zabrane su Zakonom ustanovljene u cilju nepristrasnog rada organa. Me utim,Zakon ne isklju uje mogu nost da lanovi organa i njihovi zamenici budu u srodstvusa kandidatima, to moe uticati na nepristrasnost rada organa.

PREPORUKA: Dopuniti lan 30. Zakona odredbom na osnovu koje lanovi organai njihovi zamenici ne mogu da budu u navedenom stepenu srodstva ni sa kandidatomsa izborne liste koja je potvr ena i proglaena.


95/157


19. maj 2006. godine 95

8) Odredba lana 39. stav 3. Zakona, kojom je predvi eno da ako podnosilac izborne listeu odre enom roku ne odredi predstavnika u organ za sprovo enje izbora, taj organ nastavljada radi i punovano odlu uje bez predstavnika te izborne liste, nije dovoljno precizna. Naimenejasno je da li podnosilac izborne liste gubi u potpunosti pravo da odredi predstavnika, ukolikoto ne u ini u Zakonom predvi enom roku, tj. najdocnije pet dana pre dana odre enog zaodravanje izbora ili to pravo moe iskoristiti i kasnije.

PREPORUKA: Precizirati odredbu lana 39. stav 3. Zakona tako da glasi:''Podnosilac izborne liste moe da odredi predstavnike u organe za sprovo enjeizbora najdocnije pet dana pre dana odre enog za odravanje izbora.'' Na ovaj na in jepotpuno jasno da po isteku navedenog roka podnosilac izborne liste gubi pravo da odredipredstavnike.

9) Zakonom je predvi ena mogu nost da glasaju: lica koja su nemo na ili spre ena daglasaju na bira kom mestu, bira i koji se nalaze u pritvoru ili izdravaju zavodsku sankciju,birai koji imaju nae dravljanstvo a nalaze se u inostranstvu, raseljena lica sa teritorije APKosovo i Metohija koja imaju prijavljeno prebivalite na teritoriji Republike Srbije i bira i naodsluenju vojnog roka na teritoriji Republike Srbije. Me utim, nije predvi ena mogu nost daglasaju raseljena lica koja imaju boravite na teritoriji Republike Crne Gore i bira i koji sluevojni rok na teritoriji te drave lanice.

PREPORUKA: Izna i zakonsko reenje na osnovu koga e biti omogu eno

glasanje raseljenih lica i vojnika na teritoriji Republike Crne Gore. Takoe, s obzirom danije predviena mogu nost da glasaju bira i dravljani Republike Srbije koji se privremenonalaze na teritoriji Republike Crne Gore, razmotriti i to pitanje.

10) Zakonom je predvi ena mogu nost da glasaju nai dravljani koji se nalaze uinostranstvu. PREPORUKA: Ali s obzirom da je praksa pokazala da je odziv ovih bira a biomali, izmeu ostalog i zbog toga to su im boravita prili no udaljena od utvr enih birakihmesta (uglavnom su to bila diplomatsko-konzularna predstavnitva), razmotriti mogu nostglasanja ovih lica putem pisma ili elektronskom potom. U tom slu aju, precizirati postupakglasanja na navedeni na in i posebno rokove u okviru kojih ti glasovi realno mogu da stignu uRIK.

11) Zakonom je predvi en veliki broj slu ajeva zbog kojih se bira ki odbor rasputa, aglasanje na pojedinim bira kim mestima ponavlja (npr. ukoliko je na bira kom mestu ili na 50metara od bira kog mesta istaknut simbol politi ke stranke i drugog propagandnog materijala;ukoliko po otvaranju glasa ke kutije bira ki odbor utvrdi da u njoj nema kontrolnog lista; akolanovi birakog odbora uti u na odluku bira a; ukoliko lanovi birakog odbora ponovo neobjasne bira u na njegov zahtev na in glasanja; ukoliko se na dan izbora vre promene uizvodima iz birakih spiskova; ako se utvrdi da je broj glasa kih listia u glasa koj kutiji vei odbroja bira a koji su glasali itd.)

PREPORUKA: Zakonom predvideti tri vrste povreda izbornog prava:a) bitne povrede zbog kojih se glasanje na bira kom mestu, odnosno izbori moraju

ponititi po slubenoj dunosti ili po prigovoru;b) povrede zbog kojih se glasanje na bira kom mestu, odnosno izbori mogu ponititi po

prigovoru, ukoliko je nepravilnost mogla biti od uticaja na rezultate glasanja odnosno izbora;c) povrede zbog kojih se glasanje na bira kom mestu, odnosno izbori ne e ponititi jer se

ne radi o nepravilnostima koje su mogle da uti u na rezultate izbora, ali se postojanje ovihpovreda mora konstatovati, odnosno utvrditi reenjem RIK-a u postupku odlu ivanja poprigovoru.

12) Na osnovu lana 47. stav 4. Zakona svaki podnosilac izborne liste ima pravo da uroku od 48 asova od dana objavljivanja zbirne izborne liste izvri, preko lica koje ovlasti, uvidu sve podnete izborne liste i dokumentaciju podnetu uz njih.

PREPORUKA: Potrebno je da zakonodavac precizira da li podnosilac izborne listemoe da ovlasti samo jedno ili vie lica , a polaze i od uobiajene terminologije pri pisanjuzakona da jednina pokriva mnoinu, kao i da je zbog obimne izborne dokumentacije prakti nonemogu e da jedno lice izvri adekvatan uvid u celokupnu podnetu dokumentaciju. Tako e, taukoliko podnosilac izborne liste uo i neku nepravilnost ili nedostatak u izbornommaterijalu? Zakonom nije predvi ena pravna posledica uo enog nedostatka . Ista jesituacija i sa mogu nou uvida u izborni materijal posle odravanja izbora u prostorijama RIK-a, na osnovu lana 64. Zakona. Ne postoji pravna posledica ukoliko podnosilac izborne liste uo i

nedostatak u izbornom materijalu.


96/157


96 19. maj 2006. godine

13) PREPORUKA: Precizirati odredbu lana 68. stav 1. Zakona koja se odnosi naobavezu bira a da bira kom odboru na bira kom mestu li nom kartom ili drugom ispravomdokazuje svoj identitet . Potrebno je navesti koje su to druge isprave.

14) PREPORUKA: Precizirati odredbu lana 72a stav 1. Zakona kojom je predvi eno dabira koji nije u mogu nosti da glasa na bira kom mestu ( nemo no ili spre eno lice ) moe,najkasnije do 11 asova na dan glasanja, da obavesti bira ki odbor o tome da eli da glasa. Unavedenom slu aju tri lana bira kog odbora odlazi u stan bira a kako bi mu bilo omogu enoda glasa. Precizirati ta se smatra pod pojmom ''nemo no'', a pogotovu ''spre enolice''. Na primer da li se pod spre enim licem smatra lice koje ne moe da do e zbogvremenske nepogode ili zato to ne moe da ostavi dete samo u stanu a eli da glasa?

15) Pojasniti odredbu lana 81. stav 1. Zakona koja se odnosi na cenzus osvojenihglasova koji izborna lista treba da dobije da bi u estvovala u raspodeli mandata (''najmanje 5%glasova od ukupnog broja glasova koji su glasali u izbornoj jedinici''). Ova odredba Zakona jeprepisana iz ranijeg izbornog zakona kada je u Republici Srbiji postojalo 19 izbornih jedinica iveinski izborni sistem. Vae im Zakonom ( lan 4.) predvi eno je da se ''poslanici biraju uRepublici Srbiji, kao jednoj izbornoj jedinici...''

PREPORUKA: Precizirati odredbu lana 81. stav 1. Zakona tako da u raspodelimandata u estvuju samo izborne liste koje su dobile npr. najmanje 5% glasova odukupnog broja glasova koje su dobile sve izborne liste.

16) lanom 88. Zakona, kojim su utvr eni sluajevi prestanka mandata poslaniku preisteka vremena na koje je izabran, nije dovoljno razra en postupak prestanka mandata. Naime,st. 2. i 3. navedenog lana Zakona predvi eno je da ''poslaniku prestaje mandat danomnastupanja slu aja iz stava 1, kao i da dan prestanka mandata konstatuje Narodna skuptinaRepublike Srbije na prvoj narednoj sednici posle prijema obavetenja o razlozima za prestanakmandata poslanika.'' Nije precizirano ko dostavlja obavetenje Narodnoj skuptini. Tako e,Zakonom nije definisana uloga RIK-a u primeni navedenog lana Zakona. Nejasno je i da likonstatacija Narodne skuptine o tome da je nastupio slu aj kao razlog za prestanak mandataposlaniku, zahteva donoenje odluke o tome. Poslovnikom Narodne skuptine je delimi norazraen postupak prestanka mandata poslaniku pre isteka vremena na koje je biran na slede inain:

a) razloge prestanka mandata prvo razmatra Administrativni odbor Narodne skuptine oemu podnosi izvetaj Narodnoj skuptini sa predlogom da Skuptina konstatuje prestanakmandata poslaniku zbog nastupanja slu aja iz lana 88. Zakona;

b) Predsednik Narodne skuptine na sednici Narodne skuptine konstatuje prestanakmandata poslaniku na osnovu izvetaja Administrativnog odbora;

c) RIK dalje na svojoj sednici konstatuje da mandat pripada onoj izbornoj listi sa koje jeizabran poslanik kome je prestao mandat i na osnovu obavetenja podnosioca te izborne liste otome kom kandidatu da dodeli upranjeni poslani ki mandat, Rik podnosi izvetaj Narodnojskuptini o tome da je novom narodnom poslaniku izdala uverenje o izboru i da su podaci usaglasnosti sa Izvetajem RIK-a o sprovedenim izborima, te da su se stekli uslovi zapotvrivanje mandata novom poslaniku. Predsednik Narodne skuptine dostavlja izvetajAdministrativnom odboru;

d) Administrativni odbor razmatra izvetaj RIK-a i podnosi svoj izvetaj Narodnojskuptini sa predlogom za verifikaciju mandata novom narodnom poslaniku;

e) Polazei od izvetaja RIK-a i izvetaja Administrativnog odbora predsednik Narodne

skuptine na sednici Skuptine konstatuje da je na upranjeno mesto izabran novi narodniposlanik. Mandat novog poslanika traje do isteka mandata poslanika kome je prestao mandat.Na osnovu iznetog moe se zaklju iti da postoji vie faza u postupku prestanka mandata

poslaniku na osnovu lana 88. Zakona, kao i da nijedan od navedenih organa, odnosno tela nedonosi odluku o konkretnom slu aju. Izvetaj nije upravni akt. S obzirom da nema akta,poslanik u tom slu aju nema ni pravnu zatitu.

PREPORUKA: Dopuniti lan 34. Zakona kojim je utvr ena nadlenost RIK-a, kao ilan 88. Zakona odredbom na osnovu koje bi RIK bio nadlean da donese odluku oprestanku mandata poslaniku.

NAPOMENA:Preciziranje navedenih odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika je odznaaja i za postupak izbora za predsednika Republike, a polaze i od odredbe lana 1. Zakona oizboru predsednika Republike (''Slubeni glasnik RS'', br. 1/90, 79/92, 73/02, 72/03, 93/03 i18/04), kojom je predvi eno da se izbor, odnosno opoziv predsednika Republike Srbije obavljana osnovu shodne primene odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika.


97/157


19. maj 2006. godine 97

23. PRAVO NA PETICIJU

Svako ima pravo da se pojedina no ili u zajednici s drugima obra adravnim organima, da im upu uje peticije i druge predloge i da od njihdobije odgovor, ako ga trai. Zbog kori enja ovog prava niko ne sme

da trpi tetne posledice. (Povelja o ljudskim i manjinskim pravima

i gra anskim slobodama, lan 34)

23.1. Pravo na peticiju

1. Poveljom o osnovnim pravima u Evropskoj uniji (Nica, 17. decembar 2000. godine) ulanu 43. utvr eno je pravo svakog gra anina EU, fizikog ili pravnog lica koje ima prebivaliteili slubeno sedite u nekoj od drava lanica, da "Ombudsmanu Unije prijavi slu ajevenepravilnosti u radu institucija ili organa Zajednice, izuzimaju i pritom Sud pravde i Sud prveinstance kada deluju u svojstvu suda". Tako e, lanom 44. istog akta utvr eno je da "svakigraanin Unije i svako fiziko ili pravno lice koje ima prebivalite ili slubeno sedite u nekoj oddrava lanica, ima pravo na peticiju Evropskom parlamentu .

2. Meunarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima je usvojen 1966. godine, astupio je na snagu u martu 1976. godine kada ga je ratifikovao dovoljan broj drava u skladu slanom 27. Pakta. Ovaj pakt je usvojen i ratifikovan u SFRJ ("Slubeni list SFRJ", br. 7/1971).Uz Pakt o gra anskim i politikim pravima usvojen je i prvi Fakultativni protokol kojim jeomogueno da se pojedinac obra a Komitetu za ljudska prava kada smatra da mu je povre enopravo garantovano Paktom. Me unarodni pakt o gra anskim i politikim pravima je ustanovioKomitet za ljudska prava koji ima zadatak da nadzire primenu Pakta. Od svih ugovornih telakoja se obrazuju da nadgledaju primenu ugovora u oblasti ljudskih prava najiru nadlenostima ovaj institucionalni organ koji garantuje najve i broj gra anskih i politikih prava. U skladus Fakultativnim protokolom Komitet za ljudska prava nadlean je da prima i razmatrapredstavke koje poti u od pojedinaca koji spadaju pod nadlenost neke drave ugovornice, akoji tvrde da su, od strane te drave, rtve krenja bilo kog prava navedenog u Paktu.

Uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se predstavka prihvatila predvi eni su lanovima 1,2, 3 i 5. Fakultativnog protokola.

a) Predstavka pred Komitetom za ljudska prava ne moe da bude anonimna . Onamora da sadri: ime, adresu, godine ro enja i profesiju podnosioca predstavke i objanjenje dali je podnosi kao rtva ili u ime rtve povrede ljudskih prava; potvrdu identiteta podnosioca;osnovne podatke o rtvi, ukoliko sam podnosilac nije rtva; ime drave protiv koje se podnosipredstavka, injenice koje se odnose na situaciju zbog koje se podnosilac obra a Komitetu iodredbe Pakta koje su po miljenju podnosioca prekrene; mere koje su preduzete da bi seiscrpli raspoloivi pravni lekovi i obavetenja o tome dokle je stigla neka druga me unarodnaprocedura koja se odnosi na isti slu aj.

Ako u predstavci nema dovoljno potrebnih podataka, ako ona nije dovoljno jasna ili nesadri nameru podnosioca da pokrene postupak pred Komitetom, Sekretarijat moe da se

obrati podnosiocu i da trai dodatne informacije ili objanjenja.b) Komitet moe da prima predstavke samo protiv drava koje su ratifikovaleFakultativni protokol . Ako je predstavka podneta protiv drave koja ga nije ratifikovala, onanee biti prosle ena Komitetu jer se odluka o odbacivanju ovakve predstavke donosi jo uSekretarijatu ili u radnoj grupi.

c) Postupak se moe pokrenuti samo ako akt dravnog organa predstavlja krenjeprava . Komitet za ljudska prava je dobijao predstavke u kojima se navodilo da ljudska pravakre pojedinci ili pravna lica, a ne dravni organi. U dosadanjoj praksi Komiteta, takvepredstavke se nisu uzimale u razmatranje jer vlada drave tada nije odgovorna. Me utim,mogue je da Komitet u odre enim situacijama ustanovi odgovornost drave za delovanjeorgana na koje je ona prenela deo svojih nadlenosti. Drava lanica nije oslobo ena obavezaprema Paktu ako je neka ovla enja delegirala drugom organu.

d) Pojedinac moe da pokrene postupak pred Komitetom samo ako se krenje nekog

prava dogodilo posle stupanja na snagu Fakultativnog protokola za konkretnu zemlju ,odnosno od momenta kada je drava prihvatila nadlenost Komiteta da raspravlja o


98/157


98 19. maj 2006. godine

pojedinanim predstavkama. Izuzetak je: Komitet prihvata da razmatra slu aj ako podnosilacpredstavke dokae da krenje nekog prava i dalje traje.

e) to se ti e prirode predmeta predstavke, Komitet moe da razmatra samo krenjaonih prava koja su regulisana i zati ena Paktom i ne navede odredbe Pakta za kojesmatra da su prekrene, predstavka se ne e automatski odbaciti jer Komitet ex officio morada utvrdi ima li odredbi Pakta kome mogu biti prekrene.

f) Predstavku mogu podneti samo pojedinci koji potpadaju pod nadlenost zemlje protiv koje se pokre e postupak. Pravo na podnoenje predstavke postoji za sva lica, za svepotencijalne rtve, bez obzira na dravljanstvo, ako su u nadlenosti drave u pitanju. PremaPoslovniku o radu Komiteta mogu e je da se u ime rtve pojave druga lica, ali samo ako sedokae da rtva nije u mogu nosti da podnese predstavku ili ako je podnosilac predstavke ubliskoj rodbinskoj vezi sa rtvom. Nevladine organizacije nemaju pravo da se pojavljuju u imertve.

g) Predstavka ne sme da bude u nesaglasnosti s odredbama Pakta niti dapredstavlja zloupotrebu prava na podnoenje predstavki , kako je predvi eno lanom 3.Fakultativnog protokola. Tako e mora biti potpisana .

h) Slede i uslov je da se ista stvar nije razmatrala u nekom dugomme unarodnom postupku . Ovo je predvi eno u lanu 5. ta ka 2. podta ka a) Protokola.

i) Takoe da bi Komitet uzeo u razmatranje individualnu predstavku i proglasio jeprihvatljivom moraju biti iscrpeni svi unutranji pravni lekovi . Uglavnom je na podnosiocupredloga da dokae da li su iscrpeni svi pravni lekovi, ali i na dravi da navede koji su pravnilekovi bili na raspolaganju u slu aju da se u svom pisanom podnesku poziva na to da strankanije iskoristila raspoloive pravne lekove.

Dunost je Srbije i Crne Gore da njeno pravo bude u potpunosti usaglaeno sa Paktom ograanskim i politikim pravima. Svaki gra anin bi morao da ima pravo da se ali sudskomorganu ne samo na krenje doma eg pravnog propisa, nego na to to taj propis nije u skladu sodredbama Pakta.

Ako to krenje ne uo e i ne isprave doma i organi, uklju ujui tu i sudove, to moe dauini Komitet za ljudska prava na osnovu predstavke pojedinca koji misli da mu je pravopovreeno, na osnovu predstavke neke druge drave - saugovornice i, kona no, nesaglasnostzakona Srbije i Crne Gore s Paktom Komitet moe da konstatuje prilikom razmatranja izvetaja

Srbije i Crne Gore, koje je ona duna da podnosi Komitetu svake pete godine.3. Konvencijom protiv mu enja i drugih svirepih, ne ove nih ili poniavaju ih

kazni ili postupaka , koju je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila 1984. godine,predvien je Komitet protiv mu enja ( lan 17. Konvencije). Ovaj Komitet, u ijoj je nadlenostiizmeu ostalog da prima i individualne predstavke o slu ajevima krenja Konvencije, po eo je sradom 1987. godine.

4. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija pruila je me unarodnoj zajednici pravniinstrument u borbi protiv rasne diskriminacije kada je, 1965. godine, usvojila Meunarodnukonvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije . Konvencija preciznije odre ujemere koje su drave ugovornice obavezne da preduzmu - posle ratifikacije Konvencije - u ciljueliminisanja rasne diskriminacije. Ovom konvencijom ustanovljen je Komitet za ukidanje rasnediskriminacije. Od 1982. godine, proirena je nadlenost Komiteta, tako to je od tada Komitetpoeo da prima i razmatra pojedina ne predstavke lica koja tvrde da su rtve povreda nekog oprava priznatih Konvencijom.

Funkcija Komiteta je da prikupi sve potrebne informacije, uglavnom kroz pismenuprepisku sa strankama (dravom i podnosiocem predstavke), da razmotri prihvatljivost i sutinutubi i da usvoji miljenje u skladu s tim. Svi koraci u proceduri podnoenja predstavke sustrogo poverljivi do okon anja slu aja, odnosno do donoenja miljenja Komiteta. U proceduripodnoenja predstavki Komitetu, vai ista procedura kao i kada su u pitanju Komitet za ljudskaprava i Komitet za spre avanje mu enja, odnosno postoje dve faze. Prva faza je razmatranjeprihvatljivosti predstavke, druga je razmatranje sutine spora.

5. Za razliku od Pakta o gra anskim i politikim pravima i Konvencije protiv mu enja idrugih svirepih, ne ovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka, Konvencijom o spre avanjusvih oblika rasne diskriminacije dozvoljava i grupama lica da podnose predstavke. Ovajpostupak se moe pokrenuti samo protiv drave koje su prihvatile nadlenost Komiteta u skladu

s lanom 14. Konvencije. Savezna Republika Jugoslavija izjavila je da prihvata nadlenostKomiteta 27. juna 2001. godine.


99/157


19. maj 2006. godine 99

6. Od zna aja na pravo na peticiju i podnoenje predstavki je i Konvencija o eliminacijisvih oblika diskriminacije ena , koju je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila1979. godine, a stupila je na snagu 1981. godine. Tokom iste godine na osnovu lana 17.Konvencije, obrazovan je Komitet za ukidanje diskriminacije ena, telo Ujedinjenih nacija u ijoj

je nadlenosti pra enje obaveza koje su drave lanice preuzele ratifikacijom Konvencije.Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena nije odmah predvidela mogu nostpodnoenja individualnih predstavki Komitetu za ukidanje diskriminacije ena. Tek naMeunarodnoj konferenciji o ljudskim pravima, odranoj u Be u 1993. godine usvojena jeinicijativa da se izradi tekst Fakultativnog protokola uz Konvenciju, koji bi predvideo mogu nostpodnoenja individualne predstavke. Tekst Fakultativnog protokola usvojen je u Generalnojskuptini Ujedinjenih nacija i otvoren za pristupanje dravama lanicama, a stupio na snagu2000. godine kada ga je ratifikovao dovoljan broj drava.

Fakultativnim protokolom je predvi eno da Komitetu za ukidanje diskriminacije enasvako lice moe podneti predstavku koje tvrdi da je rtva krenja nekog prava iz Konvencije.Podnosilac moe biti pojedinac, ili grupa lica, bitno je da su se nalazili u nadlenosti draveugovornice u vreme navodnog krenja. Predstavku moe podneti drugo lice ili zastupnik samoukoliko postoji saglasnost rtve.

Dravna zajednica Srbija i Crna Gora je pristupila Fakultativnom protokolu 01.jula2003.godine koji stupa na snagu po isteku tri meseca od datuma deponovanja potpisa.

7. Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sa Protokolima iz1950 1952, 1963, 1983, 1984, 2000. i 2002. godine, obezbe enja je zatita ljudskih prava predSudom u Strazburu. Na osnovu lana 34. ove konvencije "Sud moe da prima predstavke odsvake osobe, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su rtve povrede pravaustanovljenih Konvencijom ili Protokolima uz nju, u injene od strane neke Visoke straneugovornice. Visoke strane ugovornice obavezuju se da ni na koji na in ne ometaju stvarnovrenje ovog prava". lanom 35. Konvencije su predvi eni uslovi za prihvatljivost pojedina nepredstavke. Ukoliko su ti uslovi ispunjeni, Sud uzima predmet u postupak.

Srbija i Crna Gora je ratifikovala ovu konvenciju i ona je objavljena u "Slubenom listuSCG", br. 9/2003 i 5/2003.

Nacionalno zakonodavstvo

1. lanom 34. Povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora o ljudskim i manjin-skim pravima i gra anskim slobodama utvreno je pravo gra ana na peticiju, tako to"svako ima pravo da se, pojedina no ili u zajednici s drugima, obra a dravnim organima, daim upuuje i druge predloge i da od njih dobije odgovor, ako ga trai. Zbog kori enja ovogprava niko ne sme da trpi tetne posledice." Povelja je dokument koji odraava visok nivo defi-nisanja i potovanja ljudskih prava. Ona prua osnovu da se u budu nosti i zakonodavstvo ipraksa u Srbiji i Crnoj Gori bitno poboljaju i prilagode svetskim standardima. Primena odredbiPovelje zavisi od autoriteta sudova i njihove spremnosti da neposredno primenjuju Povelju i datako smanje potrebu obra anja Komitetu za ljudska prava i drugim me unarodnim telima zazatitu ljudskih prava.

2. lanom 48. Ustava Republike Srbije utvreno je pravo gra anina da "javno kritiku- je rad dravnih organa i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke,peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga trai". Tako e gra anin ne moe biti poz-van na odgovornost niti trpeti druge tetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ili upodnetoj predstavci, peticiji i predlogu, osim ako je time u inio krivino delo".

3. Mogunost uticaja gra anina kao pojedinca i grupe gra ana na rad dravnih organa,izmenu propisa, pri odlu ivanju o pitanju od zna aja za dravu (npr. o promeni Ustava, grbu,zastavi, himni) je zna ajna, ali nedovoljno iskori ena. Osim izjanjavanja na izborima, gra anise slobodno izjanjavaju referendumom i narodnom inicijativom. 15.000 bira a, u skladu salanom 80. Ustava Republike Srbije, moe da ponese Narodnoj skuptini predlog zakona. 100.000 bira a moe da predloi Narodnoj skuptini da donese akt o raspisivanju referendumapovodom odre enog pitanja ( lan 10. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 48/94 i 11/98.)

4. Zakonom o slubama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije ("Slubeni listSCG" br. 17/2004) ustanovljena je demokratska civilna kontrola nad radom slubi bezbednosti.Tu kontrolu vri Skuptina dravne zajednice preko posebnog skuptinskog tela - Komisije zakontrolu slubi bezbednosti SRJ. Ova komisija ima iroku nadlenost, izme u ostalog "razmatrapredloge, peticije i predstavke koje su upu ene Skuptini u vezi sa radom Slube bezbednosti,


100/157


100 19. maj 2006. godine

predlae Skuptini mere za reavanje pitanja sadranih u predlozima, peticijama i predstavka-ma i o tome obavetava podnosioce". Svaki gra anin koji smatra da mu je aktom ili radnjompripadnika Slube bezbednosti povre ena Ustavom zagarantovana sloboda ili pravo, moe seobratiti predstavkom Komisiji za kontrolu slubi bezbednosti SCG.

5. Od velikog zna aja za ostvarivanje prava na peticiju u nacionalnom zakonodavstvu jeustanovljenje ombudsmana - zatitnika gra ana. Odlukom Skuptine AP Vojvodina od2002. godine, ustanovljen je pokrajinski ombudsman ("Slubeni list APV", br. 23/2002 i5/2004). Pokrajinski ombudsman je ovla en da prati primenu me unarodnih standarda izoblasti ljudskih prava, prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskihprava, prima i razmatra predstavke koje se odnose na povredu ljudskih prava, obavetava nad-lene organe i iru javnost o krenju ljudskih prava, inicira pokretanje krivi nih, disciplinskih idrugih postupaka kod nadlenih organa u slu aju krenja ljudskih prava itd. Ombudsmanu semoe obratiti svako ko smatra da mu je aktom ili radnjom organa uprave povre eno neko ljud-sko pravo. U ime tog lica ombudsmanu se moe obratiti i njegov naslednik, staratelj ili puno-monik. Tree lice, nevladina organizacija, udruenje ili druga organizacija, moe se obratitiombudsmanu uz pismeno ovla enje lica koje smatra da su mu ljudska prava povre ena.Postupak koji ombudsman vodi je besplatan za podnosioca predstavke.

Predstavku mogu da podnesu i lica liena slobode i to u zape aenoj koverti. Ukoliko pod-nosilac predstavke to trai, ombudsman je duan da sa uva tajnost njegovih li nih podataka.

Pokrajinski ombudsman je doneo Poslovnik o svom radu, koji se primenjuje od 1. januara2004. godine ("Slubeni list APV", br. 3/2004).6. Na republi kom nivou, donet je Zakon o zatitniku gra ana ("Slubeni glasnik RS",

br 79/2005) koji je stupio na snagu 24. septembra 2005. godine. Zakonom je utvr ena irokanadlenost Zatitnika gra ana - ovla en je da pokre e postupak po pritubi gra ana ili posopstvenoj inicijativi. Pored prava na pokretanje i vo enje postupka, Zatitnik gra ana imapravo da pruanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i miljenja o pitanjima izsvoje nadlenosti, deluje preventivno, u cilju unapre enja organa uprave i unapre enja zatiteljudskih sloboda i prava. Svako fizi ko ili pravno, doma e ili strano lice, koje smatra da su muaktom, radnjom ili ne injenjem organa uprave povre ena prava, moe da podnese pritubuZatitniku gra ana. Ako se radi o povredi prava deteta pritubu u ime maloletnog lica moepodneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica,pritubu moe podneti lice ovla eno za zastupanje tog pravnog lica. Ovde se name e pitanje

da li je na ovaj na in dovoljno obezbe ena zatita prava deteta ili je neophodnoustanoviti poseban ombudsman za zatitu de ijih prava. Zakon je stupio na snagu,ali se formalno jo ne primenjuje. U skladu sa prelaznim i

zavrnim odredbama Zakona, skuptina e tek izabrati Zatitnika gra ana u roku od 6 meseciod dana stupanja na snagu Zakona (taj rok isti e krajem marta 2006. godine), a u naredna tri,odnosno pet meseci zamenike Zatitnika gra ana.

7. Zna ajno je pomenuti da Narodna skuptina RS ima stalno radno telo koje razmatrapredstavke i predloge, koji su upu eni Narodnoj skuptini - Odbor za predstavke i predloge .Njegova nadlenost je utvr ena lanom 67. Poslovnika Narodne skuptine RS ("Slubeniglasnik RS", br. 57/05). Odbor ima 15 lanova iza-branih iz reda narodnih poslanika i prate uslubu od pet stalno zaposlenih lica. Nakon razmatranja predstavki, Odbor predlae Narodnojskuptini i nadlenim organima mere za reavanje pitanja sadranih u njima i o tome obaveta-va podnosioce. O svojim zapaanjima Odbor podnosi izvetaj Narodnoj skuptini, najmanje

jednom u toku svakog redovnog zasedanja. Predstavke i primedbe na rad organa, osim u pisa-nom obliku, gra ani mogu da izloe i usmeno predstavnicima Odbora, te se u tom ciljuorganizuju deurstva i vri prijem stranaka.

Z a k l j u a k Zakon o zatitniku gra ana ("Slubeni glasnik RS", br 79/2005) stupio je na snagu 24.

septembra 2005. godine. Zatitnik gra ana ima pravo da pruanjem dobrih usluga, posredova-njem i davanjem saveta i miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti, deluje preventivno, u ciljuunapre enja organa uprave i unapre enja zatite ljudskih sloboda i prava. Svako fizi ko ilipravno, doma e ili strano lice, koje smatra da su mu aktom, radnjom ili ne injenjem organauprave povre ena prava, moe da podnese pritubu Zatitniku gra ana. Ako se radi o povrediprava deteta pritubu u ime maloletnog lica moe podneti njegov roditelj, odnosno zakonski za-stupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritubu moe podneti lice ovla eno za za-stupanje tog pravnog lica. Ovde se name e pitanje da li je na ovaj na in dovoljno obezbe enazatita prava deteta ili je neophodno ustanoviti poseban ombudsman za zatitu de ijih prava.


101/157


19. maj 2006. godine 101

24. DRAVLJANSTVO

Dete ro eno na teritoriji Srbije i Crne Gore ima pravo na dravljanstvo,ako nema drugo dravljanstvo.Dravljanin dravne zajednice Srbija i Crna Gora ne moe biti lien

dravljanstva, proteran iz dravne zajednice Srbija i Crna Gora, niti izru en van njene teritorije, osim u skladu sa me unarodnim obavezamadravne zajednice.

(Povelja o ljudskim i manjinskim pravimai gra anskim slobodama, lan 35)

24.1. Dravljanstvo kao sloboda i pravo oveka

Pravna nauka se due od jednog veka bavi pitanjem harmonizacije pravila za sticanje iprestanak dravljanstva u cilju postavljanja nekih osnovnih principa kojima bi se draverukovodile prilikom normiranja uslova za sticanje, odnosno gubitak dravljanstva. O

problemima dravljanstva je Institut za me unarodno pravo doneo Rezoluciju na Kongresu uVeneciji 1890. godine. Ovim problemima se bavila i Prva konferencija za kodifikacijumeunarodnog prava odrana u Hagu 1930. godine. Na ovoj konferenciji usvojena je i Hakakonvencija o reavanju sukoba dravljanstva. Odredbe ove Konvencije reguliu sukob zakona,tj. koji e se zakon primenjivati na jedno lice koje ima dva ili vie dravljanstva.

Generalno je prihva en konsenzus na me unarodnom planu o postojanju nekih na elakojih se treba pridravati drava kod sticanja dravljanstva, ali se ova na ela danas primenjujuvie kao obi ajno pravo.

Osnovno naelo, da svako lice mora da ima jedno dravljanstvo prihva eno je kao normameunarodnog prava. Ujedinjene nacije ovo pitanje su uredile Univerzalnom deklaracijom oljudskim pravima iz 1948. godine odredbom da "svako lice ima pravo na dravljanstvo" i da"niko ne moe biti proizvoljno, lien svog dravljanstva". Zatim, Me unarodni pakt ograanskim i politikim pravima iz 1966. godine usvaja odredbu po kojoj "svako dete ima pravoda sti e neko dravljanstvo" i odredbu da "svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemljuukljuujui i svoju". Ovi akti UN na osnovu osnovnih prava oveka daju mu pravo nadravljanstvo. Oni, s druge strane, obavezuju drave da svojim zakonima ne dovode dostvaranja lica bez dravljanstva, apatrida. Odredba da "svako dete ima pravo da sti e nekodravljanstvo" sadrana je i u Zakonu o dravljanstvu Republike Srbije ("Slubeni glasni RS",br. 135/2004).

Veliki broj zemalja me u kojima SAD, daju dravljanstvo detetu ro enom na njihovojteritoriji bez obzira na dravljanstvo roditelja i ne mare i na to to e to dete po principuporekla ste i dravljanstvo njegovih roditelja i to time stvaraju dvojne dravljane. U SAD idrugim prekookeanskim imigracionim zemljama stranac koji boravi odre eno vreme nanjihovim teritorijama sti e dravljanstvo bez otpusta iz ranijeg dravljanstva, te i na ovaj na inone stvaraju dvojne dravljane.

Nai graani u inostranstvu masovno podnose zahteve stranim organima za sticanjedravljanstva, jer se zbog politi ke kampanje u svetu protiv Srba ose aju nesigurnim na radnimmestima, a ve ina ih se nalazi pred penzionisanjem, te je i otuda ova tema aktuelna i zna ajna.

Ako jedno lice ima vie dravljanstva, ono moe od svake drave da dobije paso i da utree zemlje putuje sa kojim ho e pasoem, a te tre e drave ne ulaze u istraivanje da li toisto lice ima i paso neke etvrte drave i zato se koristi ba doti nim pasoem. Drave,meutim, paze da se njen dravljanin na doma oj teritoriji moe legitimisati samo doma im

javnim ispravama.Viestruko dravljanstvo stvara poteko e i dovodi do sukoba zakona i

nadlenosti drava. Sukob zakona zbog dvojnih dravljana ne javlja se samo uprivatnopravnoj, ve i u javnopravnoj oblasti. Ovaj sukob je pozitivan i najdrasti nije semanifestuje kod vojnih dunosti, gde je dvojni dravljanin obavezan i u istoj meri prema dvemadravama. Zbog nemogu nosti da se odazove istovremeno vojnim dunostima obemadravama iji je dravljanin, dvojni dravljanin dolazi u konflikt najmanje sa jednom dravom, aone izme u sebe.


102/157


102 19. maj 2006. godine

lanice Saveta Evrope su ovaj problem reile posebnom Konvencijom o smanjenjusluajeva viestrukog dravljanstva i vojnoj obavezi u slu aju viestrukog dravljanstva.Postoje neki bilateralni ugovori kojima se otklanjaju ovakvi sukobi. Srbija i Crna Gora nijezakljuila do sada nijedan ugovor o reavanju sukoba zakona kod vojnih dravljana u pogleduvojne obaveze.

UN nisu uspele da donesu neka pravila o jedinstvenom zakonu niti optim principima zautvrivanje uslova sticanja i prestanka dravljanstva. Haka konferencija za me unarodnoprivatno pravo je uspela da donese samo neka pravila o reavanju sukoba zakona odravljanstvu.

Nakon razmatranja ovog pitanja, moglo bi se zaklju iti da:- regulisanje materije dravljanstva spada u unutranje stvari drave i ova nadlenost je

iskljuiva i apsolutna;- drava se moe samo me unarodnim ugovorom, svojom voljom, ograni iti u slobodi

normiranja materije dravljanstva;- drava e kod sticanja dravljanstva voditi ra una o izvesnim rukovodnim na elima,

meunarodnoj praksi, kod sticanja dravljanstva, a to je da lice koje sti e dravljanstvopo molbi ima neku logi nu i realnu vezu sa teritorijom drave koja ga prima udravljanstvo;

- prijem stranaca u dravljanstvo bez otpusta iz njegovog aktuelnog dravljanstva nijesuprotno normama me unarodnog prava.

Sticanje dravljanstva

Drave, kada ure uju instituciju sticanja dravljanstva, polaze od svojih nacionalnihinteresa i nastoje da zadovolje, koliko je to mogu e, zahteve i potrebe nacije u celini. Na ini,oblici sticanja dravljanstva Srbije i Crne Gore u ovom momentu je odlu ujue pitanje, klju zareavanje sudbine stotine hiljada progonjenih Srba iz bivih jugoslovenskih republika, za Srbe iCrnogorce iz tih krajeva koji ive u inostranstvu i za onaj mali broj Srba koji je ostao da ivi usadanjim, odnosno budu im novostvorenim dravama ili e se iz progonstva u njih vratiti.

Srbija i Crna Gora kao pravni sledbenik bive SFRJ ima i dunost da primi u svojedravljanstvo dravljane bive SFRJ, da ne bi ostali bez dravljanstva. Svoju funkciju sukcesoraSCG mora smelije i odlu nije da manifestuje, pogotovo u sferi nasle a dravljana koji ne ele

da se opredele za secesionisti ki odvojene republike. Zatim, SCG, kao jedina drava Srba nasvetu, samo ona ima pravni osnov da srpske izbeglice primi u svoje dravljanstvo. Sada Srbi,koji se nalaze u SCG, kao izbeglice nemaju regulisan status dravljanstva i oni su za SCGstranci.

Zakon o dravljanstvu Republike Srbije utvrdio je etiri na ina sticanjadravljanstva: 1. poreklom, 2. ro enjem na teritoriji Republike Srbije, 3. prijemom i 4.po me unarodnim ugovorima.

Utvr eni instituti za sticanje dravljanstva SCG, su prihvatljivi, ali nisu dovoljni .Na ovaj na in neke kategorije dravljana bive SFRJ su bez domovine i pravne zatite. Pojedinekategorije Srba i Crnogoraca koji nisu izbegli na teritoriju bive SFRJ i koji se ovde stalno nenastanjuju, ne mogu ste i nae dravljanstvo, pa e ostati bez dravljanstva i zatite. Radi se osledeim kategorijama:

a) Srbi, Crnogorci i drugi dravljani bive SFRJ, koji su kao stanovnici zara enih republikapobegli u tre e zemlje, najvie u Zapadnu Evropu. Tamo se mogu tretirati samo kaoizbeglice ili azilanti, a dravljanstvo tih zemalja ne mogu za dui niz godina da dobiju,

jer su za izbeglice uslovi za sticanje dravljanstva vrlo restriktivni;b) Oni Srbi iz bivih republika koji ve due vreme borave u inostranstvu, a nisu zate eni

ratom u Bosni ili Hrvatskoj. U inostranstvo na rad su odlazili Srbi koji su iveli upasivnim krajevima. Ve ina tih lica u inostranstvu nije uzima pasoe novostvorenihdrava, ve se koristila pasoima bive SFRJ;

c) Jedan manji broj Srba koji je ostao na svojim ognjitima u Hrvatskoj ili Bosni, a tamone mogu ili ne e da uzimaju dravljanstvo novostvorenih drava;

d) Znatan broj pripadnika Srba koji su migrirali radi zaposlenja u druge republike i tamokupili kue i stekli imovinu. Njihova deca i unuci su ro eni u tim republikama i dobilinjihovo dravljanstvo po mestu ro enja, a ne dravljanstvo SCG. Dravljanstvo

novostvorenih drava im se tamo daje pod oteanim uslovima, a dravljanstvo SCG nemogu da dobiju, jer nisu nastanjeni u SCG.


103/157


19. maj 2006. godine 103

Sva ova lica, navedena napred od a) do d) dovijaju se na razne na ine da steknudravljanstvo SCG i da dobiju njen paso, bez obzira da li ive na prostorima bive SFRJ ili uinostranstvu. Do sada ve ina ovih lica je koristila paso SFRJ, ali posle donoenja Zakona odravljanstvu SCG e uvesti nove pasoe pa e sve kategorije navedenih lica ostati razasuti posvetu bez pasoa, bez domovine i zatite. Moglo bi se bez ikakvih rizika proiriti pravo lana 14.Zakona o dravljanstvu Republike Srbije koji regulie sticanje dravljanstva prihvatanjemdravljanstva i od strane lica navedenih pod a) do d) iako nisu se nastanili na teritoriji SCG.

Z a k lj u a k Oigledno je da se zakonodavna vlast izri ito ne izjanjava o dravljanstvu kao

pravu oveka jer se ova materija dravljanstva tretira kao jedno od pitanja osnovadravnog ure enja i tim odredbama se nalae ure enje materije dravljanstvazakonom, a u delu o slobodama i pravima oveka na dravljanstvo, tih odredbi nema.

Ovo je zna ajno zbog toga to je dravljanstvo lica drava lanica Evropske unije, postalaodluujua injenica za sticanje gra anstva EU.

Dravljanin bilo koje drave lanice EU postaje gra ani te unije i sti e slobodu i pravaureena u EU. Za sada je to pravo na slobodu kretanja i boravak na itavoj teritoriji EU, aktivnoi pasivno bira ko pravo, diplomatska zatita, podnoenje peticija i albi. Ve sada je o iglednoda pojava gra anstva EU zahteva izmenu nekih pravnih pojmova o dravljanstvu za dravelanice EU.

24.2. Dravljanstvo

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima u lanu 15 predvi eno je pravo svakogoveka na dravljanstvo, kao i da niko ne sme biti samovoljno lien svog dravljanstva nitiprava da promeni dravljanstvo. Pakt o gra anskim i politikim pravima u lanu 24 izriitopredvia da svako dete ima pravo da sti e neko dravljanstvo. Unutranji propisi dravareguliu na in i uslove sticanja dravljanstva, pri emu je bitno da se novoro enoj deciobezbedi pravo na dravljanstvo, to ne zna i nuno i da drave svakom novoro enom detetuomogue sticanje svog dravljanstva.

Preporuke za regulisanje materije dravljanstva dala je Evropska konvencija odravljanstvu , tako da je Srbija ove preporuke uzela u obzir prilikom donoenja novog Zakon odravljanstvu Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 135/2004). Tako je polazna osnovada pravni poreci drava ugovornica u oblasti dravljanstva ne mogu sadrati diskriminatornapravila po osnovu pola, religije, rase, boje koe, nacionalnog ili etni kog porekla, a zabranjeno

je i diskriminatorno ponaanje drave prema njenim dravljanima bez obzira da li sudravljanstvo stekli ro enjem ili naknadno.

Na nivou Dravne zajednice Srbija i Crna Gora Ustavnom poveljom ne predvi a se pravona dravljanstvo, to je uobi ajeno i opteprihva eno me unarodnim stndardima u oblastiljudskih prava. lanom 35 stav 1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskimslobodama pravo na dravljanstvo garantuje se samo detetu ro enom na teritoriji dravnezajednice, ako nema drugo dravljanstvo. Ustav Srbije, za razliku od Povelje o ljudskim imanjinskim pravima i gra anskim slobodama sadri odredbe prema kojima se gra aninu Srbijemoe oduzeti dravljanstvo Srbije samo ako odbije da ispuni Ustavom odre enu dunostgraanina. Povelja zabranjuje liavanje dravljanstva, proterivanje ili izru enje doma egdravljanina, osim u skladu sa me unarodnim obavezama dravne zajednice.

lanom 25 Zakona o sprovo enju Ustavne povelje propisano je da svi dravljani koji sustekli jugoslovensko dravljanstvo do stupanja na snagu Povelje zadravaju to dravljanstvo ipravo na kori enje postoje ih javnih isprava do donoenja zakona kojim e se urediti ovamaterija.

Novi Zakon o dravljanstvu Srbije koji je po eo da se primenjuje od 28. 02.2005. godine i svojim novim reenjima predstavlja usaglaavanje nae zemlje sa evropskompraksom u ovoj oblasti, sadre i tipska reenja evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti.Inicijator donoenja ovakvog zakona bilo je Ministarstvo za dijasporu iako ga je, kao nadleno,pripremilo Ministarstvo unutranjih poslova. Ovim zakonom naglaava se primat dravljanstvadrave lanice u odnosu na dravljanstvo Dravne zajednice SCG, s tim to se gubljenjemdravljanstva Srbije ne gubi nuno i dravljanstvo dravne zajednice, s obzirom na njenu


104/157


104 19. maj 2006. godine

sepecifinost i sloenost. Pravno su reena pitanja kontinuiteta dravljanstva dosadanjihgraana Srbije i zadrani su i osnovni na ini njegovog sticanja: poreklom, ro enjem na teritorijiSrbije, prijemom, i po me u-narodnim ugovorima. Interesantne su novine koje se odnose naprijem stranaca u dravljanstvo Srbije , kod zahteva za otpust iz stranog dravljanstva.Odricanje ili gubitak ranijeg dravljanstva se ne e traiti ako to nije mogu e ili se ne moerazum-no o ekivati - l. 14, stav 4. Ovakva odredba posredno i o igledno, u izuzetnimsluajevima, zavisno od okolnosti omogu ava posedovanje dvojnog ili viestrukogdravljanstva.

Kako se pitanjima u vezi sa dravljanstvo bavi Ministarstvo unutranjih poslova,interesantno je da, kada je re o prijemu u dravljanstvo lica ro enih u drugoj republici ranijeSFRJ, pored ispunjena propisanih uslova, u novim formularima koje su duni da popune trai seda navedu kom narodu, odnosno etni koj zajednici sa teritorije Srbije pripadaju. Ovo jezaostatak iz prethodnog perioda i podatak koji se moe zloupotrebiti. Preporuka: Sanadlenim ministarstvom za donoenje ovog zakona trebalo bi proveriti eventualnerazloge zadravanja ovakvih pitanja u formularu.

Jo jedna relativna neuskla enost pojavljuje se u vezi sa propisivanjem uslova puneposlovne sposobnosti punoletnog stranca, a koji trai prijem u dravljanstvo uz ispunjenjeostalih uslova, dok, s druge strane, zahtev za sticanje i prestanak dravljanstva Srbije za licaliena poslovne sposobnosti podnosi njihov staralac.

Preporuka: Razmotriti ovo reenje i sagledati obrazloenje uz dalje eventualnopredlaganje uskla ivanja, odnosno izmena u korist lica bez pune poslovnesposobnosti .

Zajedniki vaan uslov za sticanje dravljanstva je davanje pismene izjave da lice Srbijusmatra svojom dravom.

U pogledu otpusta iz dravljanstva Srbije, karakteristi no je da i pored nabrajanja uslovakoje je potrebno ispuniti, odluka o otpustu je diskreciona i o tome reava organunutranjih poslova . ( ak su se u obrazloenju ovakvog zakonskog reenja navodile situacijeiz prakse i pretpostavka da nai gra ani u inostranstvu ba takav odgovor, odnosno negativnoreenje i ele da dobiju, kao i da nadleni organ naprosto ume da proceni kako reiti zahtev, tj.negativno).

Negativan aspekt temi dravljanstva daje podatak i o administrativnim taksamakoje je propisalo Ministarstvo spoljnih poslova SCG, a koja se napla uje pripadnicimanae dijaspore u inostranstvu i koja iznosi 500 evra (ili USA dolara), za sticanjedravljanstva (produenje vaenja pasoa..). Ovakve cene ne e biti stimulativne za licakoja ive u inostranstvu i sigurno ih dovode u neravnopravan odnos sa gra anima Srbije, bezobzira to je neko (nadlean ili ne) procenio da ova lica u inostranstvu imaju ve a primanja imoda mogu da plate vie za odre ene usluge i ostvarenje prava.


105/157


19. maj 2006. godine 105

25. PUNOLETSTVO

Punoletstvo se sti e navrenom 18. godinom ivota.


25.1. Punoletstvo

Prema lanu 36. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodama(''Slubeni list SCG'', broj 6/2003), punoletstvo se sti e navrenom 18 godinom ivota. Istunormu sadri i Porodi ni zakon (''Slubeni Glasnik RS'', broj 18/05) u lanu 11. stav 1.

Nastupanjem punoletstva nastupa i potpuna poslovna sposobnost jedne osobe.Pravna dejstva punoletstva u naem pravnom sistemu mogu se, na osnovu odluke suda,

stei u dva slu aja:1) Davanjem dozvole maloletniku za sklapanje braka pre punoletstva,2) Davanjem dozvole za sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletniku koji je

postao roditelj.U oba sluaja, sud e dopustiti sticanje potpune poslovne sposobnosti pre punoletstva

maloletniku koji je navrio 16 godinu ivota i dostigao telesnu i duevnu zrelost za samostalnostaranje o sopstvenoj li nosti, pravima i interesima.

Nasuprot navedenom, zakonom su ure ene i situacije kada osoba, zbog svoje bolesti ilismetnji u psihofizi kom razvoju, ne dostigne zrelost koja je potrebna za samostalno staranje osopstvenoj li nosti, pravima i interesima, iako je navrila 18 godinu ivota. Takvoj osobiodlukom suda moe se produiti status deteta, produetkom roditeljskog prava nad njom.Ukoliko, meutim, nema roditelja ili oni nisu u stanju da nastave da se staraju o svompunoletnom poslovno nesposobnom detetu, odlukom suda takva osoba lii e se poslovnesposobnosti, u potpunosti ili delimi no, zavisno od okolnosti slu aja, i njoj e biti postavljen

staratelj. Z a k l j u a k

Reenja sadrana u doma em zakonodavstvu saglasna su reenjima koja vae uuporednom zakonodavstvu i me unarodnim pravnim dokumentima , u prvom redu salanom 1. Konvencije UN o pravima deteta (Slubeni list SRJ Me unarodniugovori, br. 15/90, 4/96 i 2/97), te lanom 6. stav 5. Me unarodnog pakta ogra anskim i politi kim pravima (Slubeni list SFRJ, broj 7/71 i Slubeni list SRJ- Meunarodni ugovori, broj 4/01).


106/157


106 19. maj 2006. godine

26. PRAVO NA SLOBODU KRETANJA

Svako ima pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja na celoj teritoriji dravne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i pravo da napusti dravnu

zajednicu i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti teritorija Srbije i Crne Gore mogu se ograni iti zakonom, ako je to neophodno za vo enjekrivi nog postupka, zatitu javnog reda i mira, spre avanje irenja

zaraznih bolesti ili za odbranu zemlje.Ulazak stranaca na teritoriju Srbije i Crne Gore i boravak u njoj reguliese zakonom. Stranac se moe proterati sa teritorije Srbije i Crne Goresamo na osnovu odluke nadlenog organa i u zakonom propisanom

postupku.Proterano lice se ne moe uputiti tamo gde mu preti progon zbognjegove rase, vere, dravljanstva, pripadnosti odre enoj drutvenoj grupi ili politi kog miljenja, ili ozbiljno krenje prava zajem enih ovom

poveljom.


26.1. Sloboda kretanja i odre eni vidovi ograni enja slobode kretanja

Sloboda kretanja i nastanjivanja prvi put je proklamovana u me unarodnom pravuUniverzalnom deklaracijom o pravima oveka, a principi njene zatite dogra eni suMeunarodnim paktom o gra anskim i politikim pravima. Svi drugi me unarodni dokumenti oljudskim pravima proklamuju slobodu kretanja i nastanjivanja kao jedno od osnovnih ljudskihprava.

Ustavna povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodama u lanu 37.obezbe uje slobodu kretanja i nastanjivanja kao i naputanja dravne teritorije i slobodnovraanje u nju uz mogu nost da se ova sloboda moe ograni iti zakonom, ako je to neophodnoza voenje krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spre avanja irenja zaraznih bolestiili odbrane zemlje.

Meunarodnim dokumentima predvi ena je mogu nost ograni enja slobode kretanja inastanjivanja kada je to neophodno u demokratskom drutvu radi zatite odre enih vrednosti.Radnjama procesne prirode mogu se ograni iti sloboda linosti i druga li na prava.

Prema naem pozitivnom pravu, a pre svega, Zakonikom o krivi nom postupku predvi en je ve i broj mera prinude kojima se zadire u slobodu kretanja i nastanjivanja. Radnje procesneprirode kojima se u biti ograni ava sloboda kretanja i nastanjivanja su: obe anje okrivljenog danee napustiti boravite, jemstvo i zadravanje lica zate enih na mestu izvrenja krivi nih dela.

Obeanje okrivljenog da ne e napustiti boravite je mera obezbe enja prisustvaokrivljenog, ali slui i za spre avanje odugovla enja krivinog postupka. Sa stanovita slobode iprava gra ana moe se smatrati da je to pogodna mera procesne prinude jer se lice nepritvara, ne liava se slobode, ve mu se samo ograni ava sloboda kretanja i nastanjivanja.

Jemstvo je mera obezbe enja koju moe da odredi sud kao zameni za pritvor akookrivljeni lino ili drugi umesto njega prui imovinsku garanciju da do okon anja krivinogpostupka ne e pobe i, a sam okrivljeni obe a da se ne e kriti i da ne e bez odobrenja napustitisvoje boravite, kada se okrivljenom ima izre i ili je ve izreen pritvor zbog opasnosti odbekstva. Jemstvo se prua da bi okrivljeni bio puten iz pritvora na slobodu ili da bi ostao naslobodi. Jemstvo propada samo u slu aju ako okrivljeni pobegne.

Pravo da zadre lica zate ena na mestu izvrenja krivi nog dela pripada slubenim licimaorganima unutranjih poslova, ako bi ta lica mogla da daju podatke od zna aja za krivi nipostupak i ako je verovatno da se njihovo kasnije sasluanje ne bi moglo izvriti. Zadravanjena licu mesta, zate ena lica, ne liavaju se slobode, ve im se nalae da se ne udaljavaju sa tog

mesta do dolaska nadlenih organa.


107/157


19. maj 2006. godine 107

Z a k lj u a k Sloboda kretanja i nastanjivanja, u biti tesno su vezana za slobodu li nosti i to je prirodno

pravo oveka. Upravo zato je stekla pravo gra anstva ve u prvim me unarodnimdokumentima o ljudskim pravima, po ev od Univerzalne deklaracije o pravima oveka iz 1948.godine i ostalih me unarodnih dokumenata. Takva njena priroda i zna aj koji joj sepridaje u me unarodnom pravu, sadrana je i u nacionalnim dokumentimademokratskih drava kroz nastojanje da se sloboda kretanja i nastanjivanjamaksimalno zatiti, a to se moe bez ikakve rezerve re i i za nae zakonodavstvo, aposebno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodama.Ustavom dozvoljena ograni enja dosledno su preuzeta u krivi nom procesnomzakonodavstvu kao vid ograni enja sloboda i kretanja. Radnje procesne prinude kaovid ograni enja slobode kretanja, ne zadiru u slobodu kretanja i nastanjivanja kakosu predvi eni navedenim dokumentima. Pravi no odmereni javni interesi i slobode iprava drugih uz navo enje svrhe njihovog ograni avanja, pravi je put da slobodakretanja i nastanjivanja postane sloboda kojoj se tei.

26.2.Pravo na slobodu kretanja(i nastanjivanja)

Pravo na slobodu kretanja, u odnosu na samu slobodu kretanja, uklju uje i pravopojedinca da je neometano uiva, odnosno obavezu drave, da potuje tu slobodu.

Ovo pravo, zati eno u vie me unarodnih konvencija i sporazuma koje je ratifikovala inaa zemlja, izraeno je, ini se najpotpunije, lanom 2. etvrtog protokola Evropskekonvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropskakonvencija). Navedena odredba Evropske konvencije predvi a da svako ko se zakonito nalazina teritoriji jedne drave ima, na toj teritoriji, pravo na slobodu kretanja i slobodu izboraboravita i da je svako slobodan da napusti bilo koju zemlju, uklju ujui i sopstvenu. Premaistoj odredbi nikakva ograni enja se ne mogu postaviti u odnosu na vrenje ovih prava semonih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom drutvu u interesunacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti , radi o uvanja javnog poretka , za spre avanjekriminala , za zatitu zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda drugih . Ova prava moguse, tako e, u izvesnim oblastima podvrgnuti ograni enjima koja su uvedena u skladu sazakonom i opravdana javnim interesom u demokratskom drutvu . Ovde je potrebno zapaziti daEvropska konvencija u pogledu ograni enja koja se mogu postaviti u odnosu na pravo naslobodu kretanja prakti no izjedna ava doma e i strane dravljane koji na teritoriji odre enedrave ostvaruju to pravo.

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodama u lanu 37.predvia da se sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti teritorija Srbije i CrneGore mogu ograni iti zakonom, ako je to neophodno za vo enje krivi nog postupka , zatitu

javnog reda i mira , spre avanje irenja zaraznih bolesti ili za odbranu zemlje .Na slian na in ova sloboda regulisana je i u Ustavu Republike Srbije koji je lanom

17. predvideo da se Sloboda kretanja i nastanjivanja moe ograni iti zakonom ako jeneophodno za vo enje krivinog postupka, spre avanje zaraznih bolesti ili za odbranuRepublike Srbije. Iz navedenih ustavnih odredaba se moe konstatovati da ustavni akti Srbije iCrne Gore i Republike Srbije izraavaju restriktivniji pristup i od same Evropske konvencije,kada je u pitanju mogu nost da se zakonom ograni i sloboda kretanja.

Uobiajeno sredstvo da se ograni i pravo na slobodu kretanja predstavljaju zakonskeodredbe koje propisuju uslove za uskra ivanje, odnosno oduzimanje putne isprave.

Zakonom o putnim ispravama jugoslovenskih dravljana i Zakonom o kretanju iboravku stranaca , izvan ustavnim aktima zadatog okvira, propisuju se razlozi zbog kojih sedomaem dravljaninu moe uskratiti ili oduzeti putna isprava, bez koje se ne moe realizovatipravo na slobodu kretanja, odnosno strancu, opet van okvira Evropske konvencije, moeuskratiti ili oduzeti putna isprava za strance.

Tako je lanom 46. stav 1. ta ka 4) Zakona o putnim ispravama jugoslovenskihdravljana predvi eno da e organ kome je podnesen zahtev za izdavanje putne isprave ili vizeodbiti zahtev ako je to neophodno radi odbrane zemlje, a izme u ostalog i u slu aju da jeproglaeno vanredno stanje . Imaju i u vidu zakonom propisne uslove za proglaenje vanrednog


108/157


108 19. maj 2006. godine

stanja (Zakon o merama za slu aj vanrednog stanja Slubeni glasnik Republike Srbije broj19/91), moe se zapaziti da se na ovaj na in sloboda kretanja ograni ava u ve oj meri nego to

je to Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodama, odnosno Ustavom RS,predvieno.

lanom 13 Zakona o kretanju i boravku stranaca propisano je da se putna isprava zaizbeglice, putna isprava za lica bez dravljanstva i putni list za stranca ne e izdati strancu,izmeu ostalog, i iz razloga ako se na drugi na in ne bi mogla izvriti njegova dospelaobaveza. Prema odredbi lana 14 stav 1, ve izdata ta putna isprava za strance, iz istih razlogase moe oduzeti. I u ovom slu aju se tako e prekora eni okviri koje u pogledu ograni enjaovog prava predvi a Evropska konvencija.

Budui da je pravo na slobodu kretanja sloeno pravo koje u sebi sadri i slobodunastanjivanja, slede i relevantan propis o ovom pravu je Zakon o prebivalitu i boravitugra ana iz 1977. godine. Ovim zakonom se regulie prijavljivanje i odjavljivanje prebivalita iboravita gra ana, promena adrese stana, nadlenost i na in voenja odgovaraju ih evidencija.Mada ne sadri direktna i izri ita ograni enja u pogledu mogu nosti promene prebivalita iboravita, propisivanjem rigidnih uslova za prijavu i odjavu prebivalita i boravita iprijavljivanje odnosno odjavljivanje boravka u inostranstvu dueg od 60 dana (uz uslov da senavede i istinit razlog za boravak u inostranstvu), odnosno privremenog dolaska ili povratka uzemlju, ova sloboda se fakti ki ograniava, imaju i u vidu i injenicu da je za proputanje

navedenih obaveza propisana i zatvorska kazna. Bave i se u velikoj meri obrascima prijava, odjava i evidencija, zakon ni u jednoj odredbi ne otkriva mogu e razloge, kao ni eventualnedemokratske motive zakonodavca za nametanje tako rigidnih uslova gra anima koji menjajuprebivalite, adresu stana, boravite ili dravu boravka. Naprotiv, propisivanjem obaveze daprilikom prijavljivanja namere boravka u inostranstvu dueg od 60 dana gra anin navede istinitrazlog putovanja, potpuno je onemogu eno da se ograni enja slobode kretanja opravdaju

javnim interesom u demokratskom drutvu, kako to Evropska konvencija predvi a i doputa u izvesnim oblastima.

Zakon o prelaenju dravne granice i kretanju u grani nom pojasu ("Slubeni list SFRJ",br. 34/79, 56/80, 53/85,"Slubeni list SRJ", br. 24/94, 28/96, 68/2002 i Slubeni glasnik RSbroj 101/05), u delu kojim je ure eno kretanje i boravak u grani nom pojasu, tako e uvodiodreena ograni enja slobode kretanja. Prema odredbama ovog zakona, nai dravljani moguse kretati i boraviti u grani nom pojasu samo ako za to imaju dozvolu. Reim kretanja i

boravka na odre enoj teritoriji samo uz dozvolu drave, u potpunoj je suprotnosti sa pravomna slobodu kretanja, koje podrazumeva obavezu drave da potuje tu slobodu, uz mogu nostda propie odre ene izuzetke (u skladu sa razlozima iz Evropske konvencije). Iz tih razlogakoncept grani nog pojasa je uveliko naputen u gotovo svim evropskim dravama (a u svimdravama EU), zajedno sa reimom dozvole za kretanje i boravak u odre enom pojasu icelom duinom dravne granice.

Prema lanu 41. Zakona o prelaenju dravne granice i kretanju u grani nompojasu , dozvola za kretanje i boravak u grani nom pojasu ne e se izdati iz razloga koji su uskladu sa razlozima zbog kojih se i prema Evropskoj konvenciji moe ograni iti pravo naslobodu kretanja. Me utim, ve u narednoj odredbi lana 42. istog zakona, propisano je da sezahtev za izdavanje dozvole za kretanje i boravak u grani nom pojasu moe odbiti kad tozahtevaju razlozi bezbednosti dravne granice. Razlozi bezbednosti dravne granice se ne moguu svim situacijama podvesti pod razloge koje priznaje Evropska konvencija. Naime, i ovde se

radi o jo jednom naputenom konceptu koji treba da ustupi svoje mesto ve standardnomevropskom konceptu tzv, mekih granica, koje su maksimalno propusne za protok ljudi, robe,usluga i kapitala, a istovremeno maksimalno bezbedne u odnosu na ilegalne migracije, trgovinuljudima, verc droge i oruja, terorizam i druge oblike prekograni nog kriminala.

P r e p o r u k aPotrebno je pristupiti izradi novih zakona o putnim ispravama, strancima,

prebivalitu gra ana i nadzoru dravne granice, koji bi, u potpunosti potuju ime unarodne obaveze nae zemlje, teili ispunjavanju standarda u ovoj oblasti kojisu prihva eni u zemljama Evropske unije, budui da je pravo na slobodu kretanja u naempravnom sistemu, izuzimaju i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskimslobodama, ure eno nizom zakona starijeg datuma (Zakonom o putnim ispravama

jugoslovenskih dravljana, Zakonom o kretanju i boravku stranaca, Zakonom o prebivalitu i

boravitu gra ana i Zakonom o prelaenju dravne granice i kretanju u grani nom pojasu), kojiu znatnoj meri nisu uskla eni sa najzna ajnijim me unarodnim pravnim aktima iz oblastizatite osnovnih gra anskih sloboda.


109/157


19. maj 2006. godine 109

27. PRAVO NA UTOITE U DRAVNOJ ZAJEDNICI SRBIJA I CRNAGORA

Svaki stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti nekoj

grupi, ili politi kih uverenja ima pravo na uto ite u Srbiji i Crnoj Gori.Postupak za dobijanje uto ita se ure uje zakonom.Svako ko je prinudno raseljen u okviru teritorije Srbije i Crne Gore ima

pravo na delotvornu zatitu i pomo u skladu sa zakonima i me unarodnim obavezama Srbije i Crne Gore.


27.1. Pravo na uto ite

Ustavnom poveljom dravne zajednice Srbija i Crna Gora je u lanu 19. stav 1, alineja 8.utvreno da Skuptina Srbije i Crne Gore, izme u ostalog, donosi zakone i druge akte o politicidavanja azila u skladu sa standardima Evropske unije

Prema lanu 38.Povelje o ljudskim i manjinskim pravima Svaki stranac koji osnovanostrahuje od progona zbog svoje rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti,pripadnosti nekoj grupi ili politi kih uverenja ima pravo na uto ite u Srbiji i Crnoj Gori, apostupak za dobijanje uto ita ure uje se zakonom.

Saglasno tome, Skuptina Srbije i Crne Gore je u martu 2005. godine donela Zakon oazilu koji je stupio na snagu 02. aprila 2005. godine. Tim zakonom su definisana osnovnanaela i uslovi za priznavanje azila, osnovna prava i obaveze lica koja trae azil i razlozi pre-stanka prava na azil u Srbiji i Crnoj Gori. Tako e je predvi eno da drave lanice svojim zako-nima urede postupak za priznavanje azila, nadlenost i dopunska prava lica koja trae ili uiva-

ju pravo azila. Istovremeno, prestale su da vae odgovaraju e odredbe Zakona o kretanju i bo-ravku stranaca (osnovni tekst iz 1980. godine), koje su se odnosile na pravo azila. Time jestvorena obaveza za drave lanice da svojim zakonima, nakon donoenja Zakona o azilu dr-avne zajednice SCG, urede nadlenost, prvostepeni i drugostepeni postupak, kao i druga pita-nja koja se odnose na pravo azila, a nisu ure ena Zakonom o azilu SCG.

Donoenjem Zakona o azilu, pravni sistem Republike Srbije bi se u potpunosti usaglasiosa Zakonom o azilu Srbije i Crne Gore i slede im Meunarodnim aktima u ovoj oblasti:- Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951 godine sa Protokolom o statusu izbeglica iz

1967 godine;- Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948 godine;- Evropskom konvencijom o zatiti osnovnih ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine;- Konvencijom protiv torture i drugih surovih,neljudskih ili poniavaju ih kazni i

postupaka iz 1984. godine;- Konvencije UN o pravima deteta iz 1989. godine i- relevantnim direktivama Evropske unije.

Takoe, u SCG nije obezbe eno ni adekvatno prihvatilite za traioce azila i azilante uskladu s me unarodnim standardima. Traioci azila, kao i izbeglice koje ekaju da budupreseljene u tre u zemlju, borave u tzv. Prihvatilitu za strance pod uslovima koji su najsli nijizatvorskim.

P r e p o r u k aUsvajanje republi kog Zakona o azilu predstavlja pravnu pretpostavku za do-

sledno izvravanje me unarodnih obaveza Srbije i Crne Gore, koje proisti u iz ratifi-kovanih me unarodnih pravnih akata iz ove oblasti, kao i ispunjenje jednog od uslovaza pridruivanje Evropskoj uniji.

Posle donoenja republi kog Zakona o azilu bi e potrebno doneti i niz podzakonskihakata kako bi se taj zakon sprovodio . Izme u ostalih, potrebno je doneti propise o izgledu

identifikacionih dokumenata, obrazaca koje e popunjavati budu i traioci azila, efikasnojproceduri za prijem i smetaj trailaca azila i lica kojima je priznat status, na inu ostvarivanjanjihovih pojedinih prava, smetaju, visini nov ane pomo i i dr.


110/157


110 19. maj 2006. godine

28. POSEBNA ZATITA PORODICE, MAJKE I DETETA

Porodica, majka i dete uivaju posebnu zatitu drutva i drava lanica.Zajem eno je pravo majke na podrku i zatitu drava lanica u

zakonom propisanom periodu, pre i posle poro aja.


28.1. Posebna zatita porodice, majke i deteta

Ustavnim aktima Srbije i Crne Gore i Republike Srbije garantovana je posebna zatitadeteta i porodice, te pravo na potovanje privatnog i porodi nog ivota.

Odredbom lana 39. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra anskim slobodamapropisano je da porodica, majka i dete uivaju posebnu zatitu drutva i drava lanica, a istaprava utvr ena su odredbama l. 28. i 29. Ustava Republike Srbije.

Porodini zakon Republike Srbije odredbom l.69. propisuje da Roditelji imaju pravo idunost da uvaju i podiu dete tako to e se oni li no starati o njegovom ivotu i zdravlju, aodredbama l. 249, 250, 251. i 252. istog Zakona regulisan je postupak utvr ivanja iosporavanja materinstva i o instva. Pravo pokretanja sudskog postupka u ovim sporovimapripada detetu, licima koja su u mati nu knjigu ro enih upisana kao roditelji i licima koja eleutvrivanje svog roditeljstva (uz osporavanje roditeljstva licima koja se po ovom zakonusmatraju roditeljima). Navedenim odredbama propisano je da dete moe pokrenuti sudskipostupak za utvr ivanje i osporavanje materinstva i o instva bez obzira na rok. Istim lanovimazakona propisani su rokovi u kojima roditelji i lica koja ele priznavanje svog roditeljstva mogupokrenuti sudski postupak (u roku od godinu dana od dana saznanja o novim injenicama, anajkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta).

Uvoenje instituta zastarelosti, odnosno limitiranje prava na sudsku zatitu u ovoj oblasti,nepravedno je i neprimereno. Pre svega, zato to je roditeljsko pravo, prirodno pravo i za

njegovo utvr ivanje i osporavanje ne sme biti zakonskih smetnji. U tom smislu nema logi kogopravdanja da se u pogledu prava na utvr ivanje odnosno osporavanje roditeljstva stavljaju uneravnopravni poloaj roditelji i dete. Upravo je pravo deteta, kako i predvi a odredba lana60. stav 1. Porodi nog zakona, da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju, presvih drugih, jedno od garantovanih prava deteta kako u naem porodi nom zakonu tako i umeunarodnim dokumentima. Ni jedna konvencija ne ograni ava pravo utvr ivanja biolokogroditeljstva.

Smatramo da se ne moe staviti zakonska smetnja za pokretanje sudskog postupka radiutvrivanja injenica, a posebno da se zbog propisanih rokova ne moe pokrenuti sudskipostupak za utvr ivanje ili osporavanje materinstva i o instva.

Postoje e zakonsko reenje smatramo apsurdnim i neodrivim.

P r e p o r u k aNeophodno je ukinuti institut zastarelosti u oblasti roditeljskog prava, kao

prirodnog prava, za ije utvr ivanje i osporavanje ne mogu biti predvi eni rokovi. Naovaj na in otklanjaju se zakonske smetnje za utvr ivanje i osporavanje materinstva i o instvakoje su predvi ene vae im propisima.

Ovim izmenama reila bi se jedna apsurdna situacija u kojoj se mogu na igra ani koji pokre u ove postupke, a time bi se potvrdilo pravo deteta da se upravoroditelji, pre svih drugih, staraju o njemu kako i propisuje lan 60. Porodi nog zakonai kako to garantuju norme l.7. i 8. Konvencije o pravima deteta.


111/157


19. maj 2006. godine 111

28.2. Posebna zatita porodice, majke i deteta

Posebna zatita porodice, majke i deteta je ustavno na elo koje se temelji na zna ajukoje svako drutvo pridaje porodici kao osnovnoj zajednici koja obezbe uje okvir i izvorkontinuiteta ra anja i podizanja dece, a time i bioloku reprodukciju, odnosno opstanak samogdrutva. S obzirom da je svaka drava samo deo ire, globalne drutvene zajednice, to i brojnimeunarodni dokumenti naglaavaju pozitivnu obavezu drave da merama i instrumentimaunutranje politike osigura posebnu zatitu prava tzv. ''druge generacije'' Pozitivne obavezedrave u pravcu pruanja posebne zatite detetu, pa samim tim i ma ci, odnosno porodici,sadre svi zna a ni meunarodni dokumenti ko i se bave ljudskim pravima, po ev od Optedeklaraci e o pravima oveka (1948), preko Deklaraci e o pravima deteta (1959), zatim,Meunarodnog pakta o ekonomskim, soci alnim i kulturnim pravima (1966), do dokumenataregionalnog karaktera. Sa druge strane, prava deteta na posebnu zatitu se najve im delomvezuju za porodicu jer se uglavnom i ostvaruju u porodici ili posredstvom porodice, odnosnoroditelja.

Pod posebnom zatitom porodice, u prvom redu podrazumevaju se one mere kojima jecilj pruanje podrke i pomo i porodici kao zajednici da ostvari svoju osnovnu drutvenufunkciju podizanja dece (socijalna sigurnost i pravo na rad, mere socijalne zatite i finansijskepodrke, razvoj slubi koje pruaju zdravstvene, vaspitne, obrazovne i druge usluge podrke ipomoi porodici i njenim lanovima i dr.). Posebna zatita (porodice, majke i deteta) ogleda se,zapravo, u na inu korienja tih prava.

Prava na posebnu zatitu u vezi sa radom

Zakon o radu (''Slubeni glasnik RS'', br. 24/05 i 61/05) propisuju povoljnije uslove zaostvarivanje odre enih prava iz oblasti rada i radnih odnosa za zaposlene ene i decu. Meramaposebne zatite, koje su u zakonu ozna ene kao ''Zatita materinstva'' tite se:

1) zaposlena ena, za vreme trudno e;2) zaposlena ena koja je postala majka, odnosno koja ima maloletnu decu (do

odreenog uzrasta);3) samohrani roditelj deteta do sedam godina ivota ili deteta koje je teak invalid.

Pravo na posebnu zatitu, odnosno ostvarivanje prava iz radnog odnosa pod posebnimuslovima, a radi nege deteta, pod istim uslovima kao roditelji, imaju i hranitelji, staratelji iusvojitelji.

Zakon propisuje da zaposlena ena za vreme trudno e ne moe da radi na poslovima kojisu, prema oceni nadlenog zdravstvenog organa, tetni po njeno zdravlje ili zdravlje deteta, anaroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta, na kojima postoji tetno zra enje iliizloenost ekstremnim temperaturama ili vibracijama. Prekovremeno ni no u, zaposlena enane moe da radi za vreme poslednjih osam nedelja trudno e, a u prve 32 nedelje trudno eocenu mogu nosti takvog radnog angaovanja ene daje nadleni zdravstveni organ.

Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno e i poro aja, te nakonporoaja, radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena ena koja u prvomporoaju rodi troje ili vie dece, kao i koja rodi tre e (i svako naredno novoro eno dete), imapravo na odsustvo sa rada u ukupnom trajanju od 2 godine. Pravo na porodiljsko odsustvo(plaeno u visini 100% zarade koju bi ostvarila da radi 3) zaposlena ena ima u periodu od 45, anajkasnije 28 dana pre poro aja, pa do isteka tre eg meseca nakon poro aja. Zaposlena ena,radi zatite nege deteta ima pravo da odsustvuje sa rada (i pravo na naknadu zarade u visini100% zarade koju bi ostvarila da radi), sve dok dete ne navri 8 meseci ivota, odnosno svedok ne istekne 365 dana od dana otvaranja porodiljskog odsustva, odnosno do isteka 2 godineod otvaranja porodiljskog odsustva za tre e i svako naredno novoro eno dete.

Pravo na odsustvo sa rada i odgovaraju u naknadu u visini 100% zarade, zaposlenamajka moe da ostvaruje dok dete ne navri 5. godinu ivota ukoliko je u pitanju dete sasmetnjama u razvoju. U ovom slu aju majka moe da koristi i pravo da radi sa radnogvremena, a ostvaruje zaradu (i naknadu zarade) u ukupnom iznosu kao da radi puno radnovreme.

3 Naknada zarade, visina i na in isplate ure eni su Zakonom o finansi sko podrci porodici sa decom


112/157


112 19. maj 2006. godine

Jedan od roditelja (otac ili majka, a pod istim uslovima i staratelj, hranitelj ili usvojitelj)ima pravo da odsustvuje sa rada i pravo na mirovanje prava po osnovu radnog odnosa dokdete ne navri tri godine ivota.

Zaposleni roditelj koji ima dete mla e od 3 godine moe da radi prekovremeno i no u smouz svoju pismenu saglasnost, dok, kada je re o samohranom roditelju, pravo da ne radiprekovremeno ni no u samohrani roditelj moe da ostvari ako se sam stara o detetu mla emod sedam godina ili o detetu koje je teak invalid.

Zakon o radu ure uje i pitanje ostvarivanja prava na rad maloletnog deteta, ali vode irauna o na elu posebne zatite, saglasno ustavnim normama. Zakon maloletniku priznajepravo da zasnuje radni odnos, ali samo ako su ispunjeni zakonom precizno propisani uslovi upogledu: odgovaraju ih godina ivota (najmanje 15), odnosno uzrasta koji ne e ometatisticanje osnovnog obrazovanja i eventualno dalje kolovanje maloletnika; odgovaraju ezdravstvene sposobnosti; postojanje saglasnosti roditelja i ako su ispunjeni uslovi u pogleduradnog mesta, radnog vremena i poslova koje obavlja, a koji moraju biti primereni uzrastu isposobnostima zaposlenog maloletnika.

ZAKLJUAK: Doma i propisi, u ovom segmentu, uglavnom su uskla eni same unarodnim standardima. Odstupanje u odnosu na na elo posebne zatite deteta,kada je re o Zakonu o radu, ti e se uslova pod kojima poslodavac moe maloletnikaangaovati radno no u, a koji, gledano iz ugla maloletnika, nisu sasvim opravdani. Naime,opte na elo zabrane no nog rada maloletniku, Zakon relativizuje uvo enjem mogu nosti daposlodavac radno angauje zaposlenog maloletnika i no u ''kada je to neophodno da se nastavirad prekinut usled vie sile, pod uslovom da takav rad traje odre eno vreme i da mora da sezavri bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletnezaposlene'' ( lan 88. stav 2. ta ka 2. Zakona o radu). Smatramo da uslov za radnoangaovanje maloletnika no u izraen u vidu pravnog standarda ''neophodnostnastavka rada prekinutog usled vie sile'' i '' nemanje dovoljnog broja punoletnihzaposlenih'', ide na ruku poslodavcu, ali ne titi maloletnika u dovoljnoj meri odno nog rada koji moe nesumnjivo biti tetan po njegovo zdravlje i razvoj.

Zatita zdravlja i pravo na posebnu zatitu porodice, majke deteta

Zakonom o zdravstvenoj zatiti (''Slubeni glasnik RS'', broj 107/05), u lanu 11.propisano je da se drutvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republikeostvaruje obezbe ivanjem zdravstvene zatite grupacija stanovnitva koje su izloenepoveanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zatitom lica u vezi sa spre avanjem,suzbijanjem, ranim otkrivanjem i le enjem bolesti od ve eg socijalno-medicinskog zna aja, kaoi zdravstvenom zatitom socijalno ugroenog stanovnitva. Obaveznom zdravstvenom zatitom,za koju se sredstva obezbe uju u dravnim fondovima, pored napred navedenih rizi nihgrupacija stanovnitva, obuhva ena su i deca do navrenih 15 godina ivota, kolska deca istudenti do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, kao i ene u vezi saplaniranjem porodice, u toku trudno e, poro aja i materinstva do 12 meseci nakon poro aja(lan 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ''Slubeni glasnik RS'', broj 107/05).

Zakon o zdravstvenom osiguranju, u lanu 17, propisuje je da pravo na zdravstvenoosiguranje, odnosno besplatnu zdravstvenu zatitu imaju i zaposleni roditelj, usvojitelj,hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota, dok mumiruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu. Prava iz obaveznogzdravstvenog osiguranja ima i dete svakog osiguranika, do navrene 18. godine ivota,odnosno za studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godinaivota. Dete osiguranika koje je zbog bolesti prekinulo kolovanje ima prava iz obaveznogzdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi kolovanje ima prava izobaveznog zdravstvenog osiguranja i posle utvr ene starosne granice, ali najdue onolikovremena koliko je trajao prekid kolovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida kolovanja zbogbolesti ceni lekarska komisija. Ako dete postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislupropisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego to isteknu rokovi za kolovanje, imaprava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje. Detekoje postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskomosiguranju i posle utvr enog uzrasta, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja doktakva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdrava zbog toga to nema sopstvenih prihoda zaizdravanje. ZAKLJUAK: Meutim, besplatnom zdravstvenom zatitom nisu obuhva eni

zdravstveni pregledi radi upisa u srednje kole, visokokolske ustanove i na kurseve,dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosnodobijanje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom, zatim,


113/157


19. maj 2006. godine 113

psiholoko savetovanje koje se odnosi na promenu ponaanja, tretman loihporodi nih i radnih odnosa i nesposobnost pam enja i u enja ( lan 61. Zakona).

ZAKLJUAK: Tako e, odredba lana 96. stav 1. ovog zakona kojom se zaposlenojtrudnici koja je privremeno spre ena za rad zbog komplikacija u vezi sa odravanjemtrudno e ( lan 74. stav 1. ta ka 3.), ispla uje naknada zarade u visini od 65% odosnovice (prethodne tri prose ne plate), nije u potpunosti u skladu sa ustavnomnormom o posebnoj zatiti porodice, majke i deteta, a naro ito nije podravaju a,imaju i u vidu negativnu stopu prirodnog prirataja u naoj zemlji i potrebu zaintenziviranjem mera populacione politike kako bi se taj negativni trend zaustavio .

Pravo na posebnu zatitu i socijalna zatita

Prava iz socijalne zatite, po pravilu se vezuju za porodicu, odnosno pojedinca, kojima jepotrebna pomo i podrka drave. U tom smislu, moglo bi se govoriti o

Documents

Pravo Na Yivot Ljudska Prava