PRAVO KONKURENCIJE

EU

Pravila konkurencije predstavljaju sastavni deo unutrašnjeg tržišta. Njima se uklanjaju prepreke trgovini do kojih dolazi usled restriktivnih sporazuma između različitih privrednih subjekata, kao i usled ponašanja privrednih subjekata koji imaju jak uticaj na tržištu. Kontrola ovakvih vrsta ponašanja poverena je Komisiji!

Najznačajnije vrste ponašanja koje mogu uticati na slobodnu konkurenciju u okviru zajedničkog tržišta jesu:

1. Karteli ili restriktivni sporazumi - član 101 Ugovora Uredba Saveta br. 1/2003 (EZ) od 16. decembra 2002. godine o sprovođenju pravila konkurencije sadržanih u članovima 101 i 102 Ugovora

2. Zloupotreba dominatnog položaja - član 102 Ugovora i Uredba Saveta br. 1/2003 (EZ) od 16. decembra 2002. godine o sprovođenju pravila konkurencije sadržanih u članovima 101 i 102 Ugovora

3. Spajanje privrednih društava - Uredba br. 139/2004

SPAJANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA Spajanje privrednih društava ili koncentracija obuhvata sve

oblike “ukrupnjavanja” preduzeća, tj. postupke kojim od nezavisnih privrednih subjekata nastaje jedan subjekt. Koncentracije preduzeća regulisane su Uredbom 139/2004

Smatra se da koncentracija nastaje kada je trajna promena kontrole posledica:

(a) spajanja dva ili više prethodno nezavisnih privrednih društava ili delova privrednih društava, ili

(b) sticanjem, od strane jednog ili više lica koji već kontrolišu najmanje jedno preudzeće, ili od strane jednog ili više privrednih društava, neposredne ili posredne kontrole nad celim ili delom jednog ili više drugih privrednih društava, bilo kupovinom hartija od vrednosti ili sredstava, bilo putem ugovora ili na drugi način,

(c) Stvaranje zajedničkog ulaganja koje na trajnoj osnovi vrši sve funkcije zasebnog privrednog subjekta predstavlja koncentraciju u smislu stava

Ovom Uredbom regulisane su samo one koncentracije koje imaju tzv. “komunitarnu dimenziju”.

Koncentracija ima komunitarnu dimenziju kada je:(a) zajednički ukupni svetski promet svih datih privrednih društava

veći od 5000 miliona evra; i(b) ukupan promet na tržištu Zajednice svakog od najmanje dva data

privredna društva veći od 250 miliona evra, osim ako svako od datih privrednih društava ostvaruje više od dve trećine svog ukupnog prometa na tržištu Zajednice u okviru jedne države članice

Koncentracija koja ne dostiže pragove iz stava 3 ima komunitarnu dimenziju kada je:

(a) zajednički ukupan svetski promet svih datih privrednih društava veći od 2500 miliona evra;

(b) u svakoj od najmanje tri države članice zajednički ukupan promet svih datih privrednih društava veći od 100 miliona evra;

(c) u svakoj od najmanje tri države članice uključene u smislu tačke (b), ukupan promet svakog od najmanje dva data privredna društva veći od 25 miliona evra; i

(d) ukupan promet na tržištu Zajednice svakog od najmanje dva data privredna društva veći od 100 miliona evra, osim ako svako od datih privrednih društava ostvaruje više od dve trećine svog ukupnog prometa na tržištu Zajednice u okviru jedne države članice.

Koncentracije na koje se odnosi ova Uredba ocenjuju se u skladu sa ciljevima ove Uredbe i sledećih odredaba u cilju određivanja njihove usklađenosti sa zajedničim tržištem

Koncentracija koja ne bi značajno sprečila stvarnu konkurenciju na zajedničkom tržištu ili njegovom bitnom delu, naročito kao posledica stvaranja ili jačanja dominantnog položaja, oglašava se usklađenom sa zajedničkim tržištem.

Koncentracija koja bi značajno sprečila stvarnu konkurenciju na zajedničkom tržištu ili njegovom bitnom delu, naročito kao posledica stvaranja ili jačanja dominantnog položaja, oglašava se neusklađenom sa zajedničkim tržištem.

RESTRIKTIVNI SPORAZUMIČlan 101:"1. Nespojivi su za zajedničkim tržištem i zabranjeni svi sporazumi između

preduzeća, odluke udruženja preduzeća i dogovorna praksa udruživanja, koja može da noanosi štetu trgovini između država članica i čiji su cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta, a naročito koji:

(a) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili proedajne cene ili druge uslove razmene,

(b)ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, plasman, tehnički razvoj ili investicije,(c) dele tržište ili izvore snabdevanja,(d) primenjuju nejednake uslove na iste poslove sa rzličitim poslovnim

partnerima, stavljajući ih na taj način u nejednak konkurentski položaj, i(e) uslovljavaju sklapanje ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza, koje po svojoj

prirodi i trgovačkim običajima nemaju veze sa predmetom ugovora. 2. Svi sporazumi ili odluke koji su zabranjeni ovim članom ništavi su.3. Odredbe tačke 1. mogu se, međutim, izuzeti od primene na:sporazum ili grupu sporazuma između preduzeća,odluku ili grupu odluka udruženja preduzeća, idogovornu praksukoji doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije robe ili podstiču tehnički ili

ekonomski razvoj, a koji istovremeno potrošačima omogućavaju prevično učešće u tako ostvarneim pogodonostima i koji:(a) ne nameću preduzećima ograničenja koja su nespojiva sa ostvarenjem tih

ciljeva;(b) ne daju mogućnosti tim preduzećima das isključe konkurenciju u pogledu

bitnog dela proizvodnje koja je u pitanju.

Ovaj član dopunjen je članom 1 Uredbe 1/2003, koji glasi:"1. Sporazumi, odluke i dogovorna praksa predviđeni

članom 101 stav 1 Ugovora koji ne ispunjavaju uslove navedene u članu 101, stav 3 Ugovora zabranjeni su, pri čemu za to nije potrebno doneti posebnu odluku.

2. Sporazumi, odluke i dogovorna praksa predviđeni članom 101, stav 1 Ugovora koji ispunjavaju uslove navedene u članu 101, stav 3 Ugovora nisu zabranjeni, pri čemu za to nije potrebno doneti posebnu odluku.“

Elementi koje ova zabrana sadrži su sledeći: radi se o sporazumima, odlukama udruženja preduzeća i

dogovornoj praksi njima se može uticati na trgovinu između država članica njihov cilj je sprečavanje, ograničavanja ili narušavanje

konkurencije na zajedničkom tržištu.

1. SPORAZUMI, ODLUKE UDRUŽENJA

PREDUZEĆA I DOGOVORNA PRAKSA Pojam preduzeća u smislu člana 101 - preduzeće u ekonomskom smislu te reči, to jest, ovaj pojam obuhvata svako fizičko ili pravno lice koje se bavi privrednom delatnošću – dakle preduzetnike, privredna društva, ali i državna preduzeća, čak i sporstke klubove. Nije neophodno da se privredna delatnost obavlja sa lukrativnim ciljem. Da bi zabrana postojala, potrebno je da postoji neka vrsta organizovanog delovanja više od jednog preduzeća, a takvo organizovano delovanje može biti u obliku:a) sporazuma – pod kojim se podrazumevaju prevashodno formalni ugovori, ali i tzv. "džentlmenski sporazumi", između preduzećab) odluka udruženja preduzeća – kao što su, na primer, strukovne organizacije c) dogovorne prakse – koja obuhvata sve oblike sporazuma između preduzeća koji se možda ne bi mogli uvrstiti pod pojam "sporazuma". Jedan od najznačajnijih predmeta u kome je bliže određen pojam dogovorne prakse jeste Imperial Chemical Industries v. Commission – Sud je odredio dogovornu prasku kao "oblik koordinacije između preduzeća koji, iako nije zaključen sporazum, svesno zamenjuje praktičnu saradnju između njih zbog rizika konkurencije"

Član 101 odnosi se kako na vertikalne, tako i na horizontalne sporazume.

Horizontalni sporazum je sporazum između preduzeća koja posluju na istom nivou lanca proizvodnje i distribucije – na primer, između grupe prodavaca na malo.

Vertikalni sporazum je sporazum između preduzeća koja se nalaze na različitim nivoima ovog lanca, na primer, između proizvođača automobila i delova za automobile i prodavca automobila.

Ipak, određeni vertikalni sporazumi izuzeti su od toga da se na njih primenjuje član 101

2. MOGUĆI UTICAJ NA TRGOVINU IZMEĐU DRŽAVA ČLANICADa bi neki sporazum, odluka udruženja preduzeća ili dogovorna praksa bili zabranjeni na osnovu člana 101 Ugovora, potrebno je da takođe ispune uslov da "mogu uticati na trgovinu između država članica". Uticaj na trgovinu može biti stvarni, ili moguć, direktan ili indirektan. (slično kao što je to slučaj sa merama koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ograničenja). Nevažno je da li se ugovorom smanjuje ili povećava obim trgovine. Iz sudske prakse (Etablissements Consten SARL & Grundig-Verkaufs-GmbH v. Commission) takođe sledi da nije neophodno da se ograničenje konkurencije prostire na teritoriji više država članica

Iz sudske prakse Evropskog suda proizilazi da je potrebno da ugovor ima ZNAČAJNO dejstvo na konkurenciju ili na trgovinu između država članica. Ako to nije slučaj, sporazum se smatra ugovorom od manjeg značaja ili – de minimis. Načelo de minimis po prvi put se pojavilo u predmetu Volk v. Etablissements Vervaecke Sprl (C 5/69), kada je Sud presudio da se na sporazum ne primenjuje član 101 ako on ima beznačajno dejstvo na tržište. Ovaj stav kasnije je pojašnjen u nizu Obaveštenja Komisije o ugovorima od malog značaja. Prema poslednjem, iz 2001. godine, sporazum nema značajno dejstvo na ograničenje konkurencije ako ukupni tržišni udeo strana u sporazumu na bilo kom relevantnom tržištu na koje sporazum utiče ne prelazi: 10%, ako su strane stvarni ili potencijalni konkurenti15 %, ako strane nisu stvarni ili potencijalni konkurenti.ako se radi o mreži paralelnih sporazuma, ovaj prag iznosi 5%. Ipak, načelo de minimis se ne primenjuje na sporazume koji sadrže ozbiljna ograničenja, kao što je određivanje prodajnih cena, ograničavanje proizvodnje ili prodaje, podela tržišta – ovakvi sporazumi uvek dolaze u polje primene člana 81.

3. IZUZEĆA Članom 81, stav 3, propisana su i izuzeća, na koja se ne primenjuje član 81, stav 1. Uslov za to je da ti ugovori doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije robe ili podstiču tehnički ili ekonomski razvoj, a koji istovremeno potrošačima omogućavaju pravično učešće u tako ostvarrnim pogodonostima, a da pri tom ne nameću nepotrebna ograničenja i ne isključuju konkurenciju. Ranije je samo Komisija imala ovlašćenje da primenjuje član 81, stav 3, i to tako što bi dozvolila pojedinačno izuzeće za konkretan sporazum, nakon postupka notifikacije. Uredbom 1/2003 propisan je potpuno novi sistem, prema kome oni sporazumi na koje se primenjuje član 81, stav 1, ali koji ispunjavaju uslove iz člana 81, stav 3, nisu zabranjeni, to jest, nije potrebna nikakva posebna odluka u tom smislu.Uredbom je dato ovlašćenje i nacionalnim organima nadležnim za pitanja konkurencije da primenjuju komunitarno pravo konkurencije

Tumačenje člana 81, stav 3, omogućava ne samo to da konkretan sporazum bude izuzet od primene člana 81, već je to moguće učiniti i za određene kategorije sporazuma. Komisija je određene kategorije sporazuma i dozvolila dodeljujući tzv. blok izuzeća Sporazumi koji su propisani kao blok izuzeća jesu oni koji sadrže određena ograničenja konkurencije, ali za koje se smatra da imaju sveukupno korisno dejstvo – kao što su npr. ugovori o transferu tehnologije Za svako blok izuzeće donosi se posebna Uredba. U većini ranijih Uredbi bila su propisana dozvoljena ograničenja, tzv "bela lista" i nedozvoljena ograničenja, tzv. "crna lista", dok se u poslednje vreme primećuje tendencija usvajanja Uredbi koje sadrže samo "crne liste" ograničenja. To se čini da preduzeća ne bi bila ograničena na zaključivanje samo određenih, tačno navedenih sporazuma, već da bi se uzdržala od zaključivanja nedozvoljenih

Sistem blok izuzeća, iako nastao tokom primene ranije regulative Evropske unije, i dalje ostaje na snazi, zajedno sa Uredbom 1/2003 U skladu sa ovom Uredbom, izuzeće mogu odobriti kako Komisija, tako i nacionalni organi za zaštitu konkurencijeKomisija je izdala uputstvo u vezi sa izuzećima – uslovi: da postoji neka korist u pogledu efikasnosti koja je posledica restriktrivnog sporazuma (mora se dokazati uzročna veza) i da potrošači od toga imaju dovoljno koristi, kao i da je ograničenje neophodno i da se konkurencija ne eliminiše u odnosu na značajan deo porizvodaa u pitanju

Pod vertikalnim sporazumima se podrazumevaju sporazumi između preduzeća koja vrše svoju delatnost na različitim stepenima lanca proizvodnje i distribucije, na primer, između proizvođača i distribitera. Uredbom 330/2010 regulisani su vertikalni sporazumi i uslovi pod kojima mogu biti dozvoljeniZa razliku od ranije, oni ne moraju biti samo sporazumi između dva, već i više preduzećaIpak, izuzeće se primenjuju samo ako tržišni udeo kupca ili prodavca na relevantnom tržištu ne prelazi 30%. Istovremeno postoji i tzv. „crna lista“ – odredbe u odnosu na koje izuzeće nije moguće – npr. održavanje cene za preporadaju, ograničenja u pogledu teritorije na kojoj se roba može prodavati ili kupaca kojima se može prodavati

ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOŽAJAČlan 102 Ugovora:

Nije u skladu sa zajedničkim tržištem i zabranjena je svaka zloupotreba u korišćenju dominantnog položaja na zajedničkom tržištu ili na njegovom bitnom delu, od strane jednog ili više preduzeća, ukoliko bi to moglo štetno uticati na trgovinu između država članica.

Takve zloupotrebe se sastoje naročito u:

a) neposrednom ili posrednom nametanju neodgovarajuće kupovne ili prodajne cene ili ostalih uslova razmene;

b) ograničavanju proizvodnje, plasmana ili tehničkog razvoja na štetu potrošača;

c) primenjivanju nejednakih uslova na iste poslove sa različitim partnerima, stavljajući ih na taj način u lošiji konkurentski položaj;

d) uslovljavanju zaključenja ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

Član 102 uređuje tzv. “strukturalne promene na tržištu

Njime se ne zabranjuje STVARANJE, već samo ZLOUPOTREBA dominantnog položaja na tržištu

Ovaj član je komplementaran sa članom 101 i primenjuje se paralelno sa njim.

Između članova 101 i 102 NE postoji hijerarhija, tj. oni se mogu istovremeno primenjivati

Od člana 102 ne postoje izuzeća – zabrana zloupotrebe dominantnog položaja je apsolutna

Ovde se zapravo najčešće radi o velikim, složenim preduzećima (multinacionalnim korporacijama) koja imaju veliku ekonomsku moć i svojim ponašanjem narušavaju konkurenciju na način koji nije obuhvaćen zabranom iz člana 101

Uslovi za primenu ove zabrane su sledeći:da preduzeće ima dominantan položaj na

zajedničkom tržištu ili njegovom bitnom deluda ono zloupotrebljava svoj dominantan položajda ta zloupotreba može uticati na trgovinu između

država članica.

POJAM DOMINANTNOG POLOŽAJASam pojam dominantnog položaja nije dat u UgovoruPreduzeće ima dominantan položaj kada ima značajan udeo na tržištu ili njegovom bitnom deluEvropski sud pravde u presudi United Brands Co v Comission (Case 27/76) je odredio dominantan položaj kao

poziciju ekonomske snage koju uživa neko preduzeće a koja mu omogućava da spreči održavanje stvarne konkurencije na relevantnom tržištu dajući mu mogućnost da se ponaša u velikoj meri nezavisno od svojih konkurenata i potrošača ”. Dominantan položaj treba razlikovati od monopola, kada konkurencije uopšte nema – kad preduzeće ima dominantan položaj konkurencija postoji, ali dominantno preduzeće može da odlučuje o uslovima konkurencije ili da bitno utiče na uslove konkurencije

Na najširi način, dominantan položaj određuje se kao mogućnost jednog preduzeća da nezavisno postupa na tržištu, bez pritiska od strane konkurencije.

Kada se odredi relevantno tržište, potrebno je odrediti da li neko preduzeće zapravo ima dominantan položaj na tom tržištu. Ovo se čini upotrebom brojnih kriterijuma, od kojih nijedan sam po sebi, osim možda veoma velikog tržišnog udela, ne može dovesti do zaključka da postoji dominantan položaj, već tek kombinacija ovih kriterijuma može ukazati na to da on postoji. Ti kriterijumi su sledeći:

tržišni udeo trajanje položaja na tržištu finasijska i tehnološka sredstva koje preduzeće ima stepen vertikalne integracije ponašanje preduzeća mogućnost preduzeća da konkurentima stvori prepreke za

ulazak na tržište

ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOŽAJA Preduzeće može zloupotrebiti svoj dominantan

položaj tako što će sprečiti ulazak konkurenata na tržište, oslabiti postojeću konkurenciju ili istisnuti postojeću konkurenciju sa tržišta, ali takođe može i eksploatisati svoje klijente

U članu 102, stav 2, navedene su vrste zloupotrebe ali treba imati na umu činjenicu da to nije numerus clausus.

Svako ponašanje kojim se potrošačima nameću nepovoljni uslovi ili sprečava ili ograničava konkurencija predstavljaju zloupotrebu

U slučaju zloupotrebe dominantnog položaja, Komisija ima gotovo istovetna ovlašćenja kao i u odnosu na restriktivne sporazume