of 38/38
BUDITE NA PRAVNOJ STRANI [email protected] www.paragraf.rs Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju važeća verzija propisa, poslednju verziju možete naći OVDE. PRAVILNIK ZA GRAĐEVINSKE KONSTRUKCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 89/2019, 52/2020 i 122/2020) Deo prvi OPŠTA PRAVILA I OPŠTE ODREDBE Predmet pravilnika Član 1 Ovim pravilnikom, u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte, propisuju se tehnička svojstva konstrukcija objekata (u daljem tekstu: građevinske konstrukcije) i zahtevi za projektovanje, izvođenje, održavanje i rušenje odnosno uklanjanje i drugi zahtevi za građevinske konstrukcije, kao i performanse koje moraju da imaju građevinski proizvodi u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama i drugi zahtevi za građevinske proizvode namenjene ugradnji u građevinske konstrukcije (u daljem tekstu: građevinski proizvodi). Primena Član 2 Ovaj pravilnik se primenjuje na: - izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih građevinskih konstrukcija; - betonske konstrukcije, čelične konstrukcije, spregnute konstrukcije od čelika i betona (u daljem tekstu: spregnute konstrukcije), drvene konstrukcije, zidane konstrukcije, geotehničke konstrukcije i konstrukcije od aluminijumskih legura (u daljem tekstu: aluminijumske konstrukcije) i ostale; - konstrukcijske i nekonstrukcijske elemente objekta. Pojmovi Član 3 Pojedini pojmovi korišćeni u ovom pravilniku imaju značenja utvrđena propisima kojima se uređuje oblast izgradnje i propisima kojima se uređuje oblast građevinskih proizvoda.

PRAVILNIK - paragrafco.co.rs · pomoćnih konstrukcija koje tokom izvođenja osiguravaju stabilnost građevinske konstrukcije koja se izvodi i konstrukcija okolnih objekata i/ili

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PRAVILNIK - paragrafco.co.rs · pomoćnih konstrukcija koje tokom izvođenja osiguravaju stabilnost...

www.paragraf.rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.
PRAVILNIK
Deo prvi OPŠTA PRAVILA
Ovim pravilnikom, u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte, propisuju se tehnika svojstva konstrukcija objekata (u daljem tekstu: graevinske konstrukcije) i zahtevi za projektovanje, izvoenje, odravanje i rušenje odnosno uklanjanje i drugi zahtevi za graevinske konstrukcije, kao i performanse koje moraju da imaju graevinski proizvodi u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama i drugi zahtevi za graevinske proizvode namenjene ugradnji u graevinske konstrukcije (u daljem tekstu: graevinski proizvodi).
Primena
- izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih graevinskih konstrukcija;
- betonske konstrukcije, eline konstrukcije, spregnute konstrukcije od elika i betona (u daljem tekstu: spregnute konstrukcije), drvene konstrukcije, zidane konstrukcije, geotehnike konstrukcije i konstrukcije od aluminijumskih legura (u daljem tekstu: aluminijumske konstrukcije) i ostale;
- konstrukcijske i nekonstrukcijske elemente objekta.
Pojmovi
lan 3
Pojedini pojmovi korišeni u ovom pravilniku imaju znaenja utvrena propisima kojima se ureuje oblast izgradnje i propisima kojima se ureuje oblast graevinskih proizvoda.
Prilozi
lan 4
Sastavni delovi ovog pravilnika, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo su:
- Prilog 1 - Spisak standarda za projektovanje graevinskih konstrukcija,
- Prilog 2 - Spisak standarda za izvoenje i odravanje graevinskih konstrukcija.
Osnovni zahtevi za graevinske konstrukcije
lan 5
Projektovanje, izvoenje, odravanje, uslovi korišenja i rušenje odnosno uklanjanje objekta moraju da budu u skladu sa zahtevima propisanim ovim pravilnikom.
Graevinska konstrukcija, u smislu ovog pravilnika, je skup graevinskih elemenata rasporeenih i povezanih na projektom odreen nain, na konanom mestu u objektu, ija je osnovna svrha ispunjavanje sledeih osnovnih zahteva za objekat:
1) mehanike otpornosti i stabilnosti,
2) dela osnovnog zahteva: bezbednost sluaja poara i
3) dela osnovnog zahteva: odrivo korišenje prirodnih resursa, koji se odnosi na trajnost objekta.
Ispunjavanje osnovnih zahteva iz stava 2. ovog lana postie se graevinskom konstrukcijom koja ima odgovarajua tehnika svojstva i ispunjava zahteve propisane ovim pravilnikom.
Tehnika svojstva graevinskih konstrukcija
Tehnika svojstva graevinske konstrukcije moraju da budu takva da ona tokom proraunskog eksploatacionog veka objekta, uz propisano odnosno projektom predvieno izvoenje i odravanje graevinske konstrukcije, bude sposobna da sa zadovoljavajuim stepenom sigurnosti prihvati uticaje od svih oekivanih dejstava koja mogu da nastanu tokom izvoenja i korišenja, odnosno upotrebe objekta u skladu sa njegovom predvienom namenom. Tokom izvoenja i korišenja objekta predviena dejstva naroito ne smeju da prouzrokuju:
1) rušenje objekta ili nekog njegovog dela,
2) deformacije i prsline vee od dopuštenih,
3) ošteenja na drugim delovima objekta, instalacijama ili ugraenoj opremi kao posledica deformacija graevinske konstrukcije veih od dopuštenih,
4) ošteenja usled dogaaja u obimu koji je nesrazmeran uzroku i
5) vibracije i ubrzanja graevinske konstrukcije koje ugroavaju sigurnost ili izazivaju nelagodu kod korisnika objekta.
Tehnika svojstva graevinske konstrukcije iz stava 1. ovog lana, moraju da budu takva da se u sluaju poara ouva nosivost i stabilnost graevinske konstrukcije ili njenog dela tokom odreenog perioda propisanog posebnim propisom.
Tehnika svojstva iz st. 1. i 2. ovog lana postiu se projektovanjem i izvoenjem graevinske konstrukcije u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Ouvanje tehnikih svojstava iz st. 1. i 2. ovog lana postie se odravanjem graevinske konstrukcije u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Graevinska konstrukcija ima tehnika svojstva iz stava 1. ovog lana, ako ispunjava zahteve nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti i trajnosti i ako nema ošteenja usled incidentnih dogaaja u meri koja nije proporcionalna osnovnom uzroku, u skladu sa standardima iz Priloga 1 i 2 ovog pravilnika.
Graevinska konstrukcija ima tehnika svojstva propisana stavom 2. ovog lana, ako ima propisanu otpornost na poar u skladu sa standardima iz Priloga 1 i 2 ovog pravilnika.
Kada je, u skladu sa posebnim propisima, potrebna zaštita graevinske konstrukcije u cilju ispunjavanja osnovnog zahteva otpornosti na poar, ta zaštita se smatra sastavnim delom tehnikog rešenja graevinske konstrukcije.
Tehnika svojstva graevinske konstrukcije moraju da budu takva, da graevinska konstrukcija ispunjava zahteve ovog pravilnika i zahteve posebnih propisa kojima se ureuje ispunjavanje ostalih osnovnih zahteva za objekat.
II PROJEKTOVANJE GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA
lan 7
Projektovanjem graevinskih konstrukcija moraju da se predvide sva dejstva na graevinsku konstrukciju koja su posledica naina i redosleda graenja, predvidivih uticaja okruenja (klimatskih i seizmikih) koji mogu da se jave tokom izvoenja i tokom proraunskog eksploatacionog veka objekta.
Projektovanjem graevinske konstrukcije dokazuje se, u skladu sa ovim pravilnikom, da e objekat tokom izvoenja i proraunskog eksploatacionog veka da ispunjava osnovne zahteve iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika i druge osnovne zahteve za objekat u skladu sa posebnim propisima.
Ako standardom na koji se poziva ovaj pravilnik ili drugim propisom nije drugaije propisano, eksploatacioni vek iz stava 1. ovog lana je najmanje 50 godina.
Osnovni zahtevi za objekte iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika ispunjavaju se verifikacijom nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti, trajnosti i otpornosti graevinske konstrukcije na poar, primenom odgovarajuih prorauna za sva predviena dejstva i uticaje na objekat i sve proraunske situacije u skladu sa standardima iz Priloga 1.
Izuzetno od stava 4. ovog lana, otpornost na poar ne mora da se dokazuje ako posebnim propisom nije odreeno vreme ouvanja nosivosti konstrukcije u sluaju izbijanja poara za tu vrstu objekta.
Prorauni iz stava 4. ovog lana izrauju se primenom odgovarajuih proraunskih postupaka koji se po potrebi dopunjavaju ispitivanjima, pri emu moraju da budu uzeti u obzir svi merodavni parametri.
Metode prorauna i modeli moraju da odgovaraju ponašanju graevinske konstrukcije tokom graenja i upotrebe odnosno korišenja, uzimajui u obzir pouzdanost ulaznih podataka i tanost proraunskog modela.
Kada je, u cilju ispunjavanja zahteva ovog pravilnika potrebna dodatna zaštita graevinske konstrukcije, ta zaštita se smatra sastavnim delom tehnikog rešenja graevinske konstrukcije.
Za potrebe projektovanja graevinske konstrukcije neophodno je da se prethodno sprovedu istrani radovi. Na obim, vrstu, prostorni raspored i faze potrebnih istranih radova saglasnost daje odgovorni projektant graevinske konstrukcije.
Projekat za izvoenje graevinske konstrukcije mora da sadri odgovarajue dokaze o nosivosti i stabilnosti privremenih i pomonih konstrukcija koje tokom izvoenja osiguravaju stabilnost graevinske konstrukcije koja se izvodi i konstrukcija okolnih objekata i/ili tla.
U projektu graevinske konstrukcije se odreuju potrebna ispitivanja objekta probnim optereenjem kako bi se pre upotrebe objekta utvrdilo i ocenilo ponašanje graevinske konstrukcije u odnosu na projektom predviene pretpostavke.
Dejstva na graevinske konstrukcije
Prorauni nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti graevinskih konstrukcija moraju da budu sprovedeni za sva predvidiva dejstva i uticaje na objekat tokom svih faza izvoenja i upotrebe odnosno korišenja.
Za odreivanje dejstava na graevinske konstrukcije primenjuju se srpski standardi iz Priloga 1 ovog pravilnika, odnosno posebna pravila za pojedine vrste konstrukcija propisana ovim pravilnikom.
U sluaju dejstava, koja nisu obuhvaena standardima iz Priloga 1 ovog pravilnika mogu da se koriste i nacionalni standardi drugih drava ili reference koji nisu u suprotnosti sa serijom standarda iz Priloga 1 ovog pravilnika.
Probno optereenje graevinske konstrukcije
lan 9
Probno optereenje graevinske konstrukcije definiše se u projektu graevinske konstrukcije, a kada je to potrebno i razrauje u skladu sa odredbama ovog pravilnika i standardima na koje se ovaj pravilnik poziva.
Probno optereenje se vrši kada je to predvieno projektom graevinske konstrukcije, a obavezno kod:
1) drumskih i pešakih mostova raspona 25 m i više,
2) eleznikih mostova raspona 15 m i više,
3) tribina u objektima na kojima je projektom predvieno zadravanje 1.000 ili više ljudi,
4) konstrukcija raspona 50 m i više i
5) nosaa kranskih staza raspona 15 m i više ili za kranove nosivosti 20 t i više.
Probno optereenje se vrši prema projektu graevinske konstrukcije, odredbama ovog pravilnika i standardima na koje se ovaj pravilnik poziva.
Posebnim pravilima, propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste graevinskih konstrukcija propisani su dodatni zahtevi za probno optereenje posebnih vrsta konstrukcija koji nisu obuhvaene stavom 2. ovog lana.
Standardi za projektovanje graevinskih konstrukcija
lan 10
Za projektovanje graevinskih konstrukcija primenjuju se srpski standardi iz Priloga 1 ovog pravilnika, odnosno pravila iz posebnih pravila za pojedine vrste konstrukcija propisanih ovim pravilnikom.
U projektu graevinske konstrukcije moraju da budu navedeni svi datirani srpski standardi koji su primenjeni.
Projektovanje specifinih graevinskih konstrukcija koje nisu obuhvaene srpskim standardima iz Priloga 1 ovog pravilnika moe da se sprovede prema odgovarajuim nacionalnim standardima drugih drava ili drugim referencama, ako one nisu u suprotnosti sa suštinskim principima standarda iz Priloga 1 ovog pravilnika.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, odgovorni projektant je duan da navede korišene standarde (reference) i obrazloi njihovu primenu uz navoenje izvornih dokumenata gde su ona detaljno opisana.
Sadrina projekta graevinske konstrukcije
Projekat graevinske konstrukcije, koji je sastavni deo tehnike dokumentacije izrauje se u skladu sa posebnim propisom koji utvruje obaveznu sadrinu tehnike dokumentacije.
Sadrina projekta rekonstrukcije graevinske konstrukcije
lan 12
Graevinski proizvodi
lan 13
Performanse graevinskih proizvoda u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama za predvienu upotrebu objekta, predvidiva dejstva i uticaji okoline na objekat u njegovom proraunskom eksploatacionom veku, definišu se u projektu graevinske konstrukcije u okviru programa kontrole i osiguranja kvaliteta.
Program kontrole i osiguranja kvaliteta, koji se odnosi na graevinske proizvode, izrauje se u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom kojim se ureuje sadrina, nain i postupak izrade tehnike dokumentacije.
Ako je proraunski eksploatacioni vek objekta dui od projektovanog veka upotrebe graevinskog proizvoda, projektom graevinske konstrukcije moraju da budu definisani zahtevi i nain njegove zamene.
lan 14
Kada se graevinski proizvod izrauje na gradilištu ili u pogonu izvan gradilišta, a u cilju ugradnje u konkretan objekat, zahtevi za ugradnju, upotrebu i odravanje takvih graevinskih proizvoda definišu se u projektu graevinske konstrukcije.
Stavljanje na trište odnosno injenje dostupnim na trištu graevinskih proizvoda namenjenih ugradnji u graevinsku konstrukciju sprovodi se u skladu sa propisom kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda i posebnim propisima koji se primenjuju u skladu sa njim.
III IZVOENJE GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA
lan 15
Izvoenjem graevinskih konstrukcija mora da se osigura da graevinska konstrukcija ima tehnika svojstva i da ispunjava druge zahteve propisane ovim pravilnikom u skladu sa tehnikim rešenjem objekta i uslovima za graenje definisanim projektom, kao i da omogui ouvanje tih svojstava i upotrebljivost objekta tokom njegovog eksploatacionog veka.
Pri izvoenju graevinske konstrukcije odgovorni izvoa radova je duan da se pridrava projekta graevinske konstrukcije, tehnikih uputstava proizvoaa za ugradnju i upotrebu graevinskih proizvoda i odredaba ovog pravilnika.
Zahtevi za izvoenje graevinske konstrukcije odreuju se u projektu za izvoenje konstrukcije, u skladu sa odredbama posebnih pravila propisanih ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija.
Zahtevi za izvoenje graevinske konstrukcije odreuju se programom kontrole i osiguranja kvaliteta koji je sastavni deo projekta konstrukcije, najmanje u skladu sa odredbama posebnih pravila propisanih ovim pravilnikom.
Za izvoenje graevinskih konstrukcija primenjuju se pravila definisana srpskim standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, odnosno posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija ili druga odgovarajua pravila.
Drugim odgovarajuim pravilima iz stava 5. ovog lana smatraju se tehnike specifikacije ili tehniki propisi koji ispunjavaju jednake ili stroije zahteve od onih definisanih srpskim standardom na koji upuuje ovaj pravilnik.
U projektu graevinske konstrukcije moraju da budu navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi za izvoenje.
Dokazivanje podobnosti graevinske konstrukcije za upotrebu
lan 16
Prilikom utvrivanja podobnosti graevinske konstrukcije za upotrebu neophodno je da se utvrde tehnika svojstva graevinske konstrukcije i prikupe odgovarajui podaci o graevinskoj konstrukciji u obimu i meri koji omoguavaju procenu ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika i drugih osnovnih zahteva za objekat prema odredbama posebnih propisa.
Dokazivanje podobnosti graevinske konstrukcije za upotrebu sprovodi se u skladu sa posebnim propisom kojim se ureuje nain vršenja tehnikog pregleda objekta.
Graevinski proizvodi
lan 17
Graevinski proizvodi koji se ugrauju u graevinsku konstrukciju moraju da imaju performanse u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama koje su odreene projektom graevinske konstrukcije, posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste graevinskih konstrukcija, propisom kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda i posebnim propisima koji se primenjuju u skladu sa njim.
Performanse graevinskih proizvoda u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama koji se ugrauju u graevinsku konstrukciju moraju da ispunjavaju zahteve propisane ovim pravilnikom.
Fabriki proizveden graevinski proizvod moe da se ugradi u graevinsku konstrukciju ako je za njega dokazana upotrebljivost u skladu sa projektom graevinske konstrukcije i ako ispunjava zahteve propisa kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda.
Graevinski proizvod izraen na gradilištu ili u pogonu izvan gradilišta u svrhu ugradnje u konkretan objekat moe da bude ugraen u graevinsku konstrukciju ako je za njega dokazana upotrebljivost u skladu sa projektom graevinske konstrukcije.
Graevinski proizvodi od kojih se izvode graevinske konstrukcije i drugi ugraeni proizvodi moraju da budu meusobno usklaeni na nain da nakon izvoenja graevinske konstrukcije ispunjavaju zahteve propisane ovim pravilnikom.
Neposredno pre ugradnje graevinskih proizvoda sprovode se kontrolna ispitivanja u skladu sa programom kontrole i osiguranja kvaliteta iz projekta graevinske konstrukcije ili u skladu sa posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija. Kontrolna ispitivanja mogu da se sprovedu i u sluaju sumnje.
Uzimanje uzoraka, priprema uzoraka i ispitivanje graevinskih proizvoda, sprovodi se prema standardima za ispitivanje, odnosno primenom metode definisane programom kontrole i osiguranja kvaliteta i projektom graevinske konstrukcije.
Nije dozvoljena ugradnja proizvoda za koje nije dokazano da zadovoljavaju zahteve kontrole pre ugradnje. Takvi proizvodi moraju da budu uklonjeni sa gradilišta.
Montani elementi
lan 18
Montani element, u smislu ovog pravilnika, je element koji je izraen ili proizveden na mestu drugaijem od konanog mesta u objektu: na gradilištu ili u pogonu izvan gradilišta radi ugradnje u konkretnu graevinsku konstrukciju ili proizveden u fabrici montanih elemenata.
Performanse montanog elementa u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama i drugi zahtevi definišu se u projektu konstrukcije. Dokazivanje upotrebljivosti montanog elementa kao proizvoda izraenog prema projektu graevinske konstrukcije, sprovodi se u skladu sa projektom i posebnim propisom kojim se ureuje oblast graevinskih proizvoda.
Performanse montanog elementa u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama i drugi zahtevi, kao i ocenjivanje i verifikacija stalnosti performansi montanog elementa prema srpskoj tehnikoj specifikaciji ili tehnikom propisu, definišu se, odnosno
sprovode se prema toj tehnikoj specifikaciji ili tehnikom propisu i odredbama posebnog propisa kojim se ureuje oblast graevinskih proizvoda.
Dokazivanje upotrebljivosti montanog elementa kao graevinskog proizvoda izraenog prema projektu graevinske konstrukcije, koji se izrauje na gradilištu ili u pogonu izvan gradilišta za ugradnju u konkretan objekat, ukljuuje zahteve za kontrolu koju sprovodi izvoa, nadzor pogona izvan gradilišta i nadzor izvoaeve kontrole.
Montani element izraen prema projektu graevinske konstrukcije oznaava se na otpremnici i na samom elementu u skladu sa oznakom iz projekta graevinske konstrukcije.
Montani element proizveden prema srpskoj tehnikoj specifikaciji ili tehnikom propisu oznaava se na otpremnici i na samom elementu u skladu sa propisom kojim se ureuje oblast graevinskih proizvoda.
Za montane elemente moraju da budu dokazana tehnika svojstva i ponašanje za projektovani eksploatacioni vek elemenata što ukljuuje izradu, prenos, odlaganje, prevoz do gradilišta, ugradnju, upotrebu, odravanje i uklanjanje odnosno rušenje.
Montani elementi izraeni u skladu sa projektom graevinske konstrukcije mogu da se ugrade u graevinsku konstrukciju ako je stalnost performansi graevinskih proizvoda namenjenih ugradnji u graevinsku konstrukciju, spojnih sredstava i zaštitnih sredstava ocenjena i verifikovana i ako je upotrebljivost montanog elementa dokazana na nain odreen projektom graevinske konstrukcije i ovim pravilnikom.
Montani elementi proizvedeni prema srpskoj tehnikoj specifikaciji ili tehnikom propisu za koje je stalnost performansi ocenjena i verifikovana na nain utvren propisom kojim se ureuje oblast graevinskih proizvoda, mogu se da se ugrade u graevinske konstrukcije ako su usaglašeni sa zahtevima projekta graevinske konstrukcije.
Rukovanje, skladištenje i zaštita montanih elemenata treba da bude u skladu sa zahtevima definisanim projektom graevinske konstrukcije, odgovarajuim srpskim tehnikim specifikacijama i/ili tehnikim propisom predvienim za taj element i odredbama ovog lana.
Izvoa radova mora pre poetka ugradnje u konstrukciju da proveri da li je montani element proizveden u skladu sa zahtevima utvrenim projektom graevinske konstrukcije i da li je u toku rukovanja i skladištenja montanog elementa došlo do njegovog ošteenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle da utiu na tehnika svojstva konstrukcije.
Lice koje vrši struni nadzor neposredno pre ugradnje montanog elementa u graevinsku konstrukciju mora da proveri i dokumentuje nalaze u skladu sa odredbama lana 19. stav 4. ovog pravilnika.
Struni nadzor nad izvoenjem graevinske konstrukcije
lan 19
Struni nadzor nad izvoenjem graevinskih konstrukcija sprovodi se u skladu sa posebnim propisom kojim se ureuje struni nadzor.
Za objekte sloenih konstrukcija investitor obezbeuje sprovoenje projektantskog nadzora nad izvoenjem radova.
Pod sloenim konstrukcijama iz stava 2. ovog lana podrazumevaju se:
1) konstrukcije visokih brana i akumulacija,
2) konstrukcije nuklearnih objekata,
5) konstrukcije stadiona kapaciteta 20.000 hiljada i više gledalaca,
6) konstrukcije silosa kapaciteta 20.000 m3 i više,
7) konstrukcije termoelektrana i toplana snage preko 10 MW i
8) konstrukcije sa specifinim i nestandardnim konstrukcijskim sistemima.
Lice koje vrši struni nadzor, pored obaveza utvrenih posebnim propisom kojim se ureuje struni nadzor, neposredno pre ugradnje graevinskog proizvoda u graevinsku konstrukciju mora da:
1) proveri da li je za graevinski proizvod izraen prema projektu graevinske konstrukcije dokazana njegova upotrebljivost u skladu sa projektom,
2) proveri da li za graevinski proizvod proizveden prema srpskoj tehnikoj specifikaciji ili tehnikom propisu postoji odgovarajua pratea dokumentacija i oznaka u skladu sa propisom kojim se ureuje oblast graevinskih proizvoda, kao i da li je graevinski proizvod usaglašen sa zahtevima iz projekta konstrukcije,
3) proveri da li je graevinski proizvod postavljen/ugraen u skladu sa projektom graevinske konstrukcije ili uputstvom, odnosno tehnikim uputstvom za ugradnju i upotrebu,
4) proveri da li graevinski proizvod za koji uslovi za stavljanje na trište ili injenje dostupnim na trištu nisu propisani domaim tehnikim propisom, prati dokumentacija propisana zakonom kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda prevedena na srpski jezik i
5) dokumentuje nalaze svih sprovedenih radnji upisom u graevinski dnevnik.
IV ODRAVANJE GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA
lan 20
Graevinska konstrukcija odrava se na nain da tokom eksploatacionog veka budu ouvana njena tehnika svojstva, da ispunjava zahteve definisane projektom objekta i ovim pravilnikom kao i druge osnovne zahteve koje objekat mora da ispunjava u skladu sa posebnim propisima.
Graevinska konstrukcija koja je izvedena u skladu sa ranije vaeim propisima odrava se na nain da tokom trajanja objekta budu ouvana njegova tehnika svojstva i ispunjeni zahtevi odreeni projektom objekta i propisima u skladu sa kojima je graevinska konstrukcija izvedena.
Odravanje graevinskih konstrukcija mora da se sprovodi u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom koji ureuje odravanje objekata.
Za odravanje graevinskih konstrukcija primenjuju se pravila definisana srpskim standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, odnosno posebna pravila propisana ovim pravilnikom za pojedine vrste graevinskih konstrukcija ili druga odgovarajua pravila.
Druga odgovarajua pravila iz stava 4. ovog lana predstavljaju tehnike specifikacije koje utvruju jednake ili stroije zahteve od onih definisanih standardom na koji upuuje ovaj pravilnik.
U projektu graevinske konstrukcije moraju da budu navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi koji se odnose na odravanje graevinske konstrukcije.
Pregledi graevinskih konstrukcija
lan 21
U okviru odravanja graevinske konstrukcije sprovode se redovni pregledi iji je cilj utvrivanje i ocena stanja konstrukcije. U zavisnosti od vremenskog intervala u kom se vrše i obima radnji koje se sprovode redovni pregledi mogu biti:
1) osnovni pregledi koji obuhvataju minimalno radnje iz lana 23. stav 1. ovog pravilnika,
2) glavni pregledi koji obuhvataju minimalno radnje iz lana 23. stav 2. ovog pravilnika i
3) monitoring (kontinualno osmatranje ponašanja konstrukcije objekata).
Vanredni pregledi i vanredno odravanje graevinske konstrukcije sprovode se posle vanrednih dogaaja (npr.: elementarnih nepogoda, zemljotresa, poara, eksplozija...) u skladu sa odredbama posebnog propisa koji ureuje odravanje objekata.
Za mostove, tunele i objekte sa sloenim konstrukcijama iz lana 19. stav 3. ovog pravilnika vlasnik objekta je duan da obezbedi izradu i sprovoenje plana i programa odravanja koji definiše koje radnje ine redovno odravanje, uzimajui u obzir specifinosti objekta. Plan i program odravanja izrauje odgovorni projektant graevinske konstrukcije.
Za mostove, tunele i objekte sa sloenim konstrukcijama iz lana 19. stav 3. ovog pravilnika, vlasnik objekta mora da obezbedi izradu i uvanje dokumentacije o odravanju u kontinuitetu rednih brojeva i datuma obavljenih radnji, koja sadri sve podatke o izvršenim pregledima i izvedenim radovima, podatke o performansama graevinskih proizvoda koji su ugraeni u graevinsku konstrukciju tokom odravanja, radovima na ugradnji, izveštajima o ispitivanjima koja su sprovedena tokom odravanja, odgovornim licima koja su sprovodila odravanje, projektima koji su izraeni u svrhu odravanja objekta i ostaloj dokumentaciji kojom je tokom odravanja graevinske konstrukcije bilo potrebno dokazati upotrebljivost te graevinske konstrukcije.
Kod objekata sa sloenim konstrukcijama iz lana 19. stav 3. ovog pravilnika, vlasnik objekta moe da organizuje monitoring. Monitoring nosee konstrukcije je obavezan za:
1) visoke brane,
2) drumske mostove sa glavnim rasponom veim ili jednakim 180 m na autoputevima i magistralnim putevima,
3) eleznike mostove sa glavnim rasponom veim ili jednakim 120 m na magistralnim prugama,
4) industrijske objekte sa tehnologijama koje u sluaju havarije mogu prouzrokovati gubitak ljudskih ivota, znaajnu materijalnu štetu i ugroavanje ivotne sredine.
Uestalost redovnih pregleda graevinske konstrukcije
lan 22
Vremenski razmak izmeu glavnih pregleda graevinske konstrukcije ne sme biti dui od:
1) 5 godina za mostove, tunele i druge objekte sloenih konstrukcija iz lana 19. stav 3. ovog pravilnika,
2) 15 godina za ostale objekte, osim objekata kategorije A, za koje ne postoji obaveza vršenja redovnog pregleda.
Sadraj pregleda graevinske konstrukcije
Osnovni pregledi graevinskih konstrukcija iz lana 21. stav 1. taka 1) ovog pravilnika, kojima je svrha utvrivanje opšteg stanja konstrukcije, obuhvataju uvid u raspoloivu dokumentaciju i vizuelni pregled stanja glavnih elemenata graevinske konstrukcije koji su bitni za nosivost, stabilnost i otpornost na poar graevinske konstrukcije i za pravilno funkcionisanje objekta, ijim otkazivanjem moe biti ugroena sigurnost korisnika objekta i/ili izazvana znaajna materijalna šteta.
Glavni pregledi graevinskih konstrukcija iz lana 21. stav 1. taka 2) ovog pravilnika, kojima je svrha utvrivanje stanja graevinske konstrukcije, obavezno obuhvataju kontrolu:
1) temelja - pregled stanja dostupnih delova temelja, a za temelje u vodi i podvodni pregled, kao i posrednu kontrolu putem provere ispravnosti geometrije ostalih delova objekta,
2) stanja elemenata nosee konstrukcije - detaljan pregled je obavezan za elemente graevinske konstrukcije koji su bitni za nosivost graevinske konstrukcije, kao i za pravilno funkcionisanje objekta (glavni nosei elementi, veze glavnih noseih elemenata, stubovi, zatege itd.) ijim otkazivanjem moe biti ugroena bezbednost korisnika objekta i/ili prouzrokovana znaajna materijalna šteta,
3) geometrije graevinske konstrukcije, koja je obavezna za sve one delove ija bi promena oblika ili dimenzija u odnosu na izvedeno stanje mogla da utie na sigurnost ili funkcionalnost objekta,
4) stanja leišta i oslonaca - pravilnost poloaja, pritegnutost, istoa, ošteenja i funkcionalnost,
5) stanja zaštite od korozije,
6) stanja sistema za zaštitu od poara (premazi, zaštitne obloge, zaštitni slojevi i sl.),
7) stanja sistema za odvodnjavanje i drenau,
8) stanja prikljuaka instalacija i opreme na elemente konstrukcije,
9) zaptivanja, odnosno, provetravanja kod sanduastih elemenata,
10) stanja elemenata za osiguranje konstrukcije i ljudi, kao što su ograde, penjalice, leobrani, voice i
11) stanja ugraene opreme za opaanje i merenje ponašanja graevinske konstrukcije (sistema za monitoring).
Kod sprovoenja osnovnih pregleda iz stava 1. ovog lana, ukoliko se utvrde nedostaci koji mogu da imaju uticaja na ispunjavanje osnovnih zahteva iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika kao i pravilnog funkcionisanja objekta, potrebno je sprovesti dodatne kontrole i ispitivanja.
Kod sprovoenja glavnih pregleda graevinske konstrukcije, utvrivanje injenica iz stava 2. ovog lana sprovodi se vizuelnim pregledom, merenjima, ispitivanjima i uvidom u dokumentaciju objekta, ureaja i opreme (tehnika dokumentacija, graevinski dnevnik, izjave, potvrde, izveštaji, fotodokumentacija, nalozi, zapisnici, otpremnice i sl.) kao i na drugi prikladan nain.
Ako se pregledom utvrde nedostaci u tehnikim svojstvima graevinske konstrukcije, mora da se sprovede naknadno dokazivanje da graevinska konstrukcija u zateenom stanju ispunjava minimalne zahteve propisa i pravila u skladu sa kojima je projektovana i izvedena.
U sluaju da se pokae da zateena tehnika svojstva graevinske konstrukcije ne zadovoljavaju zahteve propisa i pravila u skladu sa kojima je graevinska konstrukcija projektovana i izvedena, potrebno je sprovesti mere (popravke, sanacije, rekonstrukcije) kojima se tehnika svojstva graevinske konstrukcije dovode na nivo koji zadovoljava minimum zahteva tih propisa i pravila, ili je srušiti odnosno ukloniti.
Za sprovoenje mera iz stava 6. ovog lana izrauje se odgovarajui projekat.
V REKONSTRUKCIJA I RUŠENJE ODNOSNO UKLANJANJE GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE
Rekonstrukcija
Pre rekonstrukcije graevinske konstrukcije u celini ili samo nekog njenog dela, odgovorni projektant graevinske konstrukcije prethodno ocenjuje primerenost objekta za rekonstrukciju, kao i obim i vrstu potrebnih prethodnih istraivanja koja e biti podloga za izradu projekta rekonstrukcije.
Nakon rekonstrukcije objekta, graevinska konstrukcija koja je njegov sastavni deo mora da poseduje tehnika svojstva propisana ovim pravilnikom.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, nakon rekonstrukcije objekta kojom se ne utie bitno na tehnika svojstva postojee graevinske konstrukcije, graevinska konstrukcija mora da ima najmanje tehnika svojstva koja je imala pre rekonstrukcije (u daljem tekstu: zateena tehnika svojstva).
Rekonstrukcija objekta nema bitan uticaj na tehnika svojstva graevinske konstrukcije ako su zateena tehnika svojstva u pogledu nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti i trajnosti zadovoljavajua, ili ako se ne menjaju za više od 10% (na primer: promena mase objekta, promena poloaja centra masa ili centra krutosti, promena proraunskih vrednosti presenih sila i sl.), što treba da bude dokazano u projektu rekonstrukcije.
Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se na:
1) nove delove (elemente) graevinske konstrukcije koji se izvode rekonstrukcijom objekta,
2) višestruke rekonstrukcije objekta kojima se menjaju zateena tehnika svojstva graevinske konstrukcije u celini, odnosno, njenih pojedinih delova, koja su vezana za mehaniku otpornost i stabilnost objekta,
3) rekonstrukciju objekta ija je graevinska konstrukcija ošteena tako da postoji opasnost po ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, druge objekte i dobra, ili stabilnost tla okolnog zemljišta,
4) rekonstrukciju objekta koja prema projektnom zadatku ima za cilj produavanje eksploatacionog veka objekta,
5) rekonstrukciju energetskih objekata, objekata za skladištenje zapaljivih tenosti, gasova i toksinih materijala, objekata radija i televizije, telekomunikacionih objekata, objekata u kojima se okuplja vei broj ljudi (na primer: bioskopi, pozorišta, sportski i izlobeni objekti, fakulteti, škole, zdravstveni objekti i sl.), objekata interventnih slubi (vatrogasne, hitne pomoi, javne i nacionalne bezbednosti i sl.), objekte sa više od deset etaa i sl. i
6) rekonstrukciju objekata javne namene za koji je projekat izraen pre stupanja na snagu Pravilnika o privremenim tehnikim propisima za graenje u seizmikim podrujima ("Slubeni list SFRJ", broj 39/64). Ovakav objekat nakon rekonstrukcije mora da ima otpornost na seizmika dejstva prema ovom pravilniku.
Rušenje odnosno uklanjanje graevinske konstrukcije
lan 25
Projekat rušenja sadri delove utvrene propisom kojim je ureena izgradnja objekata, a na sadrinu projekta rušenja primenjuju se pravila propisana posebnim propisom kojim je ureena obavezna sadrina tehnike dokumentacije koja se odnosi na rušenje.
VI PRIMENA DRUGIH MATERIJALA I PROIZVODA
Ostale vrste graevinskih konstrukcija
Na tehnika svojstva, zahteve za projektovanje, izvoenje, upotrebljivost, odravanje, preglede i ispitivanja, rušenje i ostale zahteve za ostale vrste konstrukcija koje nisu obuhvaene ovim pravilnikom, primenjuju se opšte odredbe ovog pravilnika, uz specifinosti definisane u posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom, zavisno od vrste konstrukcije i materijala od kojih je konstrukcija izraena.
Ostale vrste materijala
Deo drugi POSEBNA PRAVILA ZA BETONSKE KONSTRUKCIJE
I OPŠTE ODREDBE
Definicija betonske konstrukcije
Betonska konstrukcija je konstrukcija od nearmiranog, armiranog ili prethodno napregnutog betona.
Betonska konstrukcija je konstrukcija koja se izvodi od betona spravljenog od agregata normalne zapreminske mase i lakog agregata.
Za betonske konstrukcije upotrebljavaju se materijali i graevinski proizvodi koji su navedeni u srpskom standardu SRPS EN 1992-1-1 (beton, elik za armiranje, elik za prethodno naprezanje, ureaji za prethodno naprezanje, prefabrikovani betonski elementi), ije su performanse u skladu sa tehnikim specifikacijama na koje upuuje ovaj srpski standard i poseban propis.
II PROJEKTOVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Za projektovanje betonskih konstrukcija se, pored opštih pravila za projektovanje konstrukcija iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju i posebna pravila za betonske konstrukcije propisana ovim pravilnikom.
Za projektovanje betonskih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPSEN 1991, SRPSEN 1992, SRPSEN 1997 i SRPSEN 1998, sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje betonskih konstrukcija dat je u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Performanse graevinskih proizvoda
lan 30
Performanse betona u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama definišu se prema odgovarajuim tehnikim specifikacijama za beton.
Performanse elika za armiranje betona u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama definišu se prema odgovarajuim tehnikim specifikacijama za elik za armiranje betona.
Performanse elika za prethodno naprezanje u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama definišu se prema odgovarajuim tehnikim specifikacijama za elik za prethodno naprezanje.
Performanse prefabrikovanih betonskih elemenata u vezi sa njihovim bitnim karakteristikama definišu se prema odgovarajuim tehnikim specifikacijama za graevinske proizvode od kojih je element sainjen i prema odgovarajuoj tehnikoj specifikaciji za prefabrikovane betonske elemente.
Uticaj sredine
lan 31
Betonska konstrukcija koja je izloena uticajima sredine, usled ega postoji opasnost od korozije armature, projektuje se u skladu sa srpskim standardima SRPSEN 206 i SRPSU.M1.206.
III IZVOENJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA
lan 32
Na izvoenje betonskih konstrukcija primenjuju se zahtevi iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz lana 33. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi
lan 33
Betonska konstrukcija se izvodi u skladu sa srpskim standardom SRPS EN 13670 i standardima na koje se on poziva.
Upotrebljivost i ugradnja graevinskih proizvoda
lan 34
Performanse graevinskih proizvoda u toku izvoenja betonske konstrukcije odravaju se ugradnjom u skladu sa uputstvom odnosno tehnikim uputstvom za ugradnju i upotrebu graevinskog proizvoda.
Ugradnja betona, armature i prefabrikovanih betonskih elemenata u betonsku konstrukciju vrši se prema srpskom standardu SRPS EN 13670.
Kontrola betona pre ugradnje u betonsku konstrukciju, vrši se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN 206, SRPSU.M1.206, SRPS EN 13670 i ovim pravilnikom.
Kontrola elika za armiranje, elika za prethodno naprezanje, armature i prefabrikovanih betonskih elemenata, pre ugradnje vrši se u skladu sa srpskim standardom SRPS EN 13670 i ovim pravilnikom.
Naknadno dokazivanje tehnikih svojstava betonske konstrukcije
lan 35
Za betonsku konstrukciju koja nema projektom predviena tehnika svojstva ili zbog nedostatka potrebne dokumentacije tehnika svojstva ne mogu da se utvrde, osim zahteva iz lana 16. ovog pravilnika, dodatno se naknadnim ispitivanjima i naknadnim proraunima utvruju tehnika svojstva betonske konstrukcije.
U sluaju da na osnovu ocene rezultata kontrole betona pre ugradnje nije potvrena zahtevana vrstoa betona pri pritisku, dodatno se na delu konstrukcije u koji je ugraen takav beton vrši naknadno ispitivanje vrstoe betona pri pritisku u konstrukciji prema srpskom standardu iz serije SRPSEN 12504 i ocenjivanje vrstoe betona pri pritisku prema srpskom standardu SRPS EN 13791 i standardima na koje se oni pozivaju.
IV ODRAVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Za odravanje betonskih konstrukcija primenjuju se opšta pravila za odravanje graevinskih konstrukcija propisana u l. 20. do 23. ovog pravilnika.
Deo trei POSEBNA PRAVILA ZA ELINE KONSTRUKCIJE
I OPŠTE ODREDBE
Definicija eline konstrukcije
4) zategnutih komponenata izraenih od elika visoke vrstoe (šipke, ice, uad, kablovi i sl.),
5) konstrukcijskih leišta i
6) drugih graevinskih proizvoda za koje su zahtevi propisani ovim pravilnikom.
Izbor osnovnog materijala i oznaavanje elika
lan 38
Za eline konstrukcije upotrebljavaju se materijali i graevinski proizvodi navedeni u srpskim standardima iz serije SRPS EN 1993, ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se pozivaju ovi srpski standardi.
Izbor osnovnog materijala za nosee eline konstrukcije se vrši na osnovu srpskog standarda SRPS EN 1993-1-10 i odgovarajueg nacionalnog priloga.
Za oznaavanje elika se primenjuje alfanumeriki sistem oznaavanja prema srpskom standardu SRPS EN 10027-1. Prilikom oznaavanja elika u tehnikoj dokumentaciji navodi se potpuna oznaka koja se sastoji od osnovne, dodatne i po potrebi, dopunske oznake.
Umesto naina oznaavanja i stava 3. ovog lana, posebno kod legiranih elika, moe da se koristi i brojani sistem oznaavanja prema srpskom standardu SRPS EN 10027-2.
II PROJEKTOVANJE ELINIH KONSTRUKCIJA
Opšta pravila za projektovanje
lan 39
Za projektovanje elinih konstrukcija se, pored osnovnih pravila iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju i posebna pravila za eline konstrukcije propisana ovim pravilnikom.
Za projektovanje elinih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje elinih konstrukcija dat je u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Proraun nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti eline konstrukcije
lan 40
1) kontrole graninih stanja nosivosti:
(1) kontrole nosivosti poprenih preseka,
(2) kontrole stabilnosti (globalne i lokalne),
(3) kontrole vrstoe na zamor (kada je relevantan) i
(4) kontrole sigurnosti protiv prevrtanja, klizanja i odizanja konstrukcije sa oslonaca (leišta).
2) kontrole svih relevantnih graninih stanja upotrebljivosti.
Za pojedine, specifine vrste konstrukcija (mostovi, dimnjaci, stubovi vetrogeneratora i slino) potrebno je dokazati/obezbediti da tokom izrade, transporta i montae ne doe do prekoraenja nosivosti i stabilnosti, niti do nastanka trajnih (plastinih) deformacija eline konstrukcije.
Posebna pravila za proraun i konstruisanje elinih konstrukcija
lan 41
Debljina elemenata nosee eline konstrukcije izraene od vruevaljanih profila i limova ne sme biti manja od 4 mm.
Za eline konstrukcije izraene od hladnooblikovanih elemenata i limova debljine manje od 4 mm primenjuju se posebna pravila u skladu sa SRPS EN 1993-1-3. U sluaju hladnooblikovanih elemenata ije se veze ostvaruju zavarivanjem (suoenim ili ugaonim šavovima) minimalna debljina lima je 3 mm.
eline konstrukcije treba da se konstruktivno oblikuju tako da se omogui pristup svim mestima koja mogu biti ugroena korozijom. Ako se ne mogu izbei mesta na kojima moe da se skuplja voda unutar konstrukcije, treba omoguiti njeno oticanje.
Proraun i konstruisanje veza i nastavaka elementa elinih konstrukcija sprovodi se prema srpskom standardu SRPS EN 1993-1-8, sa pripadajuim nacionalnim prilogom i standardima na koje se ovaj standard poziva.
U istom smiuem spoju dopuštena je kombinacija:
1) zavarivanja i prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
2) zakivaka i prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
3) zavarivanja i zavrtnjeva sa tanim naleganjem (upasovanih zavrtnjeva), samo kod statiki optereenih konstrukcija,
4) zavarivanja i zakivaka, samo kod statiki optereenih konstrukcija.
U istom smiuem spoju nije dopuštena kombinacija:
1) obinih (neupasovanih) zavrtnjeva i zavarivanja,
2) obinih (neupasovanih) zavrtnjeva i zakivaka.
Projektovanje zavarenih spojeva
Za postizanje odgovarajueg kvaliteta zavarenih spojeva elinih konstrukcija, u skladu sa standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, pri projektovanju i izvoenju zavarenih spojeva treba obezbediti da:
1) mehanike karakteristike materijala zavarenog spoja budu jednake ili bolje od mehanikih karakteristika osnovnog materijala;
2) oblik zavarenog spoja obezbeuje ispravan i neprekinut tok sila.
U projektu eline konstrukcije definiše se zahtevani kvalitet šavova u skladu sa SRPS EN 1090-2.
Oblikovanjem zavarenih spojeva, deformacije i zaostale napone od zavarivanja treba svesti na minimum.
Kod dinamiki optereenih konstrukcija, konstrukcija osetljivih na zamor i konstrukcija izloenih niskim temperaturama, zavareni spojevi moraju da budu oblikovani tako da se koncentracije napona, odnosno uticaji zareza svedu na minimum.
Zaštita elinih konstrukcija od korozije
lan 43
Tehnika svojstva zaštite eline konstrukcije od korozije moraju da obezbede ispunjavanje zahteva iz lana 6. ovog pravilnika.
Zaštita elinih konstrukcija od korozije projektuje se i izvodi prema standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika i standardima i pravilima na koje se ovi standardi pozivaju.
Ako zaštita eline konstrukcije od korozije ispunjava zahteve standarda iz Priloga 2 ovog pravilnika i standarda i pravila na koje se ti standardi pozivaju, smatra se da je obezbeeno postizanje tehnikih svojstava zaštite iz stava 1. ovog lana.
Projektant definiše sistem zaštite eline konstrukcije od korozije u skladu sa karakteristikama konstrukcije, uslovima okruenja, uslovima eksploatacije i zahtevanim stepenom trajnosti zaštite od korozije.
Zaštita eline konstrukcije od korozije smatra se sastavnim delom tehnikog rešenja eline konstrukcije.
III IZVOENJE ELINIH KONSTRUKCIJA
lan 44
Za izvoenje elinih konstrukcija primenjuju se zahtevi iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz l. 45, 46. i 47. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi
lan 45
Pri izvoenju elinih konstrukcija moraju da budu ispunjeni zahtevi iz odgovarajue tehnike specifikacije za izvoenje elinih konstrukcija, zahtevi iz standarda na koje ovaj pravilnik upuuje i zahtevi iz ostalih standarda koji se odnose na njihovo izvoenje iz Priloga 2 ovog pravilnika.
elina konstrukcija se, u skladu sa SRPS EN 1090-2 i odgovarajuom tehnikom specifikacijom za tehnike zahteve za eline konstrukcije, svrstava u jednu od etiri klase izvoenja: EXC1, EXC2, EXC3 ili EXC4.
Zahtevana klasa izvoenja se obavezno navodi u programu kontrole i osiguranja kvaliteta koji je sastavni deo projekta eline konstrukcije.
Izvoenje zavarenih spojeva
Pri izvoenju zavarenih spojeva sprovode se sve kontrolne radnje propisane standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, u svim fazama izvoenja zavarenih spojeva, što obuhvata pre svega kontrolu: opreme za zavarivanje, kvalifikacija zavarivaa, radnih uslova, pripreme ljebova, poloaja zavarivanja, elektroda, karakteristika struje za zavarivanje, redosleda zavarivanja, proverivanja korena, ponovnog zavarivanja, predgrevanja elemenata, popravke šavova i završne obrade.
Kontrola izvedenih zavarenih spojeva sprovodi se na nain i u obimu u skladu sa odgovarajuom tehnikom specifikacijom za tehnike zahteve za eline konstrukcije i ostalim standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika.
Obraun mase eline konstrukcije - Dodatak mase za spojna sredstva
lan 47
Radionike specifikacije materijala i proizvoda izrauju se na osnovu radionikih crtea eline konstrukcije i sadre dimenzije i mase elemenata. Za specifinu masu elika, prilikom obrauna uzima se:
- 7.850 kg/m3 za eline profile i odlivke,
- 8.000 kg/m3 za eline limove.
Ako mase spojnih sredstava nisu uzete u obzir u projektu odnosno u specifikacijama materijala i proizvoda, mase spojnih sredstava dodaju se u skladu sa st. 3 do 5. ovog lana na masu eline konstrukcije sraunatu prema specifikacijama.
Ako ugovorom nije drugaije odreeno, dodatak mase za šavove, zavrtnjeve, matice i podlone ploice za zavarene konstrukcije sa montanim spojevima izvedenim zavrtnjevima uzima se u sledeem procentu:
- 2.0% za obine zavrtnjeve,
- 2,5% za visokovredne zavrtnjeve.
Ako ugovorom nije drugaije odreeno, dodatak mase za šavove za zavarene konstrukcije sa montanim spojevima izvedenim zavarivanjem uzima se u iznosu od 1,5%.
Ako ugovorom nije drugaije odreeno, dodatak mase za zakivke za konstrukcije u zakovanoj izradi uzima se u iznosu od 3%.
IV ODRAVANJE ELINIH KONSTRUKCIJA
lan 48
eline konstrukcije odravaju se u skladu sa opštim pravilima za odravanje graevinskih konstrukcija propisanim u l. 20. do 23. ovog pravilnika.
Deo etvrti POSEBNA PRAVILA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE OD ELIKA I BETONA
I OPŠTE ODREDBE
Definicija spregnute konstrukcije
Spregnuta konstrukcija od elika i betona (u danjem tekstu: spregnuta konstrukcija) je konstrukcija izvedena od konstrukcijskih elemenata od elika i betona, meusobno povezanih smiuim spojem.
Smiui spoj spreava nezavisno poduno pomeranje (klizanje) izmeu betona i elika i obezbeuje njihov zajedniki rad.
Izbor materijala i graevinskih proizvoda
lan 50
Za spregnute konstrukcije upotrebljavaju se materijali i graevinski proizvodi navedeni u srpskom standardu SRPS EN 1994- 1-1, ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se ovaj standard poziva.
II PROJEKTOVANJE SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA
lan 51
Za projektovanje spregnutih konstrukcija se, pored osnovnih pravila iz l 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju i posebna pravila za spregnute konstrukcije od elika i betona propisana ovim pravilnikom.
Za projektovanje spregnutih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1993, SRPS EN 1994, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje spregnutih konstrukcija je dat u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Posebna pravila za projektovanje spregnutih konstrukcija
lan 52
Za projektovanje spregnutih konstrukcija u zgradarstvu primenjuju se pravila iz standarda SRPS EN 1994-1-1 sa pripadajuim nacionalnim prilogom i standardima na koje se ovaj standard poziva.
Za projektovanje spregnutih konstrukcija u mostogradnji primenjuju se pravila iz standarda SRPS EN 1994-2 sa pripadajuim nacionalnim prilogom i standardima na koje se ovaj standard poziva.
Sredstva za sprezanje
1) modanici sa glavom,
2) kruti - blok modanici,
3) visokovredni zavrtnjevi (prednapregnuti ili neprednapregnuti),
4) i druga mehanika sredstva kojima se spreava poduno pomeranje u kontaktu izmeu elika i betona.
U sluaju da sredstva za sprezanje nisu obuhvaena standardima SRPS EN 1994-1-1 i SRPS EN 1994-2 i pripadajuim nacionalnim prilozima, potrebno je da se sprovedu odgovarajua eksperimentalna ispitivanja za odreivanje nosivosti i duktilnosti sredstva za sprezanje - modanika.
Ispitivanja iz stava 2. ovog lana sprovode se u skladu sa Prilogom B standarda SRPS EN 1994-1-1.
Spregnute ploe
lan 54
Projektovanje spregnutih meuspratnih ploa moe da se sprovodi tako što se za odreene veliine koriste rezultati eksperimentalnih ispitivanja.
Ispitivanja iz stava 1. ovog lana sprovode se u skladu sa Prilogom B srpskog standarda SRPS EN 1994-1-1. U nedostatku sopstvenih eksperimentalnih ispitivanja uzoraka spregnutih ploa, mogu da se koriste vrednosti iz odgovarajuih tehnikih specifikacija ali samo u okviru ogranienja definisanih standardom SRPS EN 1994-1-1.
III IZVOENJE SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA
lan 55
Za izvoenje spregnutih konstrukcija primenjuju se zahtevi iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz lana 56. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi
lan 56
Za izvoenje spregnutih konstrukcija, pored posebnih pravila za eline i betonske konstrukcije, primenjuju se i dodatni zahtevi.
Zahtevi za izvoenje spregnute konstrukcije odreuju se programom kontrole i osiguranja kvaliteta koji je sastavni deo projekta spregnute konstrukcije.
Ako je primenjeno tehniko rešenje spregnute konstrukcije takvo da nije obuhvaeno standardima iz Priloga 1 ovog pravilnika, odnosno ako su uslovi u kojima se izvode radovi i druge okolnosti koje mogu uticati na tehnika svojstva spregnute konstrukcije takvi da nisu obuhvaeni standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, programom kontrole i osiguranja kvaliteta definišu se posebni uslovi graenja kojima se ispunjava zahtev iz stava 2. ovog lana.
IV ODRAVANJE SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA
Za odravanje spregnutih konstrukcija primenjuju se opšta pravila za odravanje graevinskih konstrukcija propisana l. 20. do 23. ovog pravilnika.
lan 58
Za odravanje spregnute konstrukcije primenjuju se i posebna pravila za betonske i eline konstrukcije.
Deo peti POSEBNA PRAVILA ZA DRVENE KONSTRUKCIJE
I OPŠTE ODREDBE
Definicija drvene konstrukcije
Drvena konstrukcija je konstrukcija izvedena od konstrukcijskih elemenata od monolitnog drveta i materijala na bazi drveta (na primer: lepljeno lamelirano drvo, lamelirano furnirsko drvo i dr.).
lan 60
Ova posebna pravila se ne primenjuju na završne obloge konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata (obloge plafona, podova, zidova i dr.) i drvene proizvode koji se upotrebljavaju kao toplotna, zvuna ili druga izolacija.
Izbor materijala i graevinskih proizvoda
lan 61
Za drvene konstrukcije upotrebljavaju se materijali i graevinski proizvodi navedeni u srpskim standardima SRPS EN 1995-1- 1 i SRPS EN 1995-2 (monolitno drvo i materijali na bazi drveta), ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se ovi standardi pozivaju.
Za spajanje elemenata drvenih konstrukcija upotrebljavaju se mehanika spojna sredstva (zavrtnji, zavrtnji za drvo bez navrtke, ekseri, trnovi, sponke, modanici i nazubljene metalne ploe) i lepkovi, navedena u srpskim standardima SRPS EN 1995-1-1 i SRPS EN 1995-2, ije su performanse u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se ovi standardi pozivaju.
Sastavni delovi drvene konstrukcije (spregovi, zatege, temelji i sl.) i graevinski proizvodi koji se u njih ugrauju, a nisu obuhvaeni ovim posebnim pravilima, moraju da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika i propisa kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda.
II PROJEKTOVANJE DRVENIH KONSTRUKCIJA
lan 62
Za projektovanje drvenih konstrukcija, pored opštih pravila za projektovanje graevinskih konstrukcija iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju se i posebna pravila za drvene konstrukcije propisana ovim pravilnikom.
Za projektovanje drvenih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1995, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajuim nacionalnim prilozima, kao i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje drvenih konstrukcija dat je u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Zaštita drvenih konstrukcija
lan 63
Tehnike karakteristike zaštite drvene konstrukcije, zavisno od klase upotrebljivosti drvene konstrukcije odreene prema srpskom standardu SRPS EN 335, moraju da osiguraju ispunjavanje zahteva iz lana 6. ovog pravilnika. Takoe, moraju da osiguraju ravnoteni sadraj vlage tokom proraunskog eksploatacionog veka objekta, s tim da je sadraj vlage uvek takav da osigura zaštitu od gljivica kao uzronika trulei i omogui stabilnost dimenzija, bez pojave trajnih deformacija.
Zaštita drvene konstrukcije u smislu ovih posebnih pravila obuhvata graevinske, konstruktivne, organizacione i hemijske mere zaštite od atmosferskih uticaja, uticaja unutrašnje klime, uticaja procednih i drugih voda, kao i bioloških uticaja i dejstva poara, radi ouvanja mehanike otpornosti i stabilnosti i otpornosti na poar objekta.
Ako je zaštita izvedena i prema standardima na koje upuuje Prilog 2 ovog pravilnika smatra se da je osigurano postizanje karakteristika zaštite iz stava 1. ovog lana.
Zaštita drvene konstrukcije mora da obuhvati zaštitu svih pojedinanih elemenata drvene konstrukcije (drvenih, metalnih i drugih), kao i zaštitu drvene konstrukcije u celini.
Zaštitom pojedinih elemenata drvene konstrukcije ne sme nepovoljno da se utie na zaštitu drugih elemenata.
Antikorozivna zaštita metalnih delova koji su sastavni deo drvene konstrukcije sprovodi se prema srpskom standardu SRPS EN ISO 2081 i u skladu sa odgovarajuim odredbama srpskih standarda iz serije SRPS EN 1992 i SRPS EN 1993, kao i primerima minimalne antikorozivne zaštite metalnih delova u zavisnosti od klase upotrebljivosti date u srpskom standardu SRPS EN 1995-1-1.
Projektovanje zaštite drvene konstrukcije
Pri projektovanju graevinskih mera zaštite drvene konstrukcije potrebno je:
1) svesti na najmanju moguu meru uticaj padavina ili vlaenje elemenata drvene konstrukcije iz atmosfere ili od susednih elemenata konstrukcija (strehama, nadstrešnicama, zidnim prepustima i sl.),
2) onemoguiti kontakt elemenata drvene konstrukcije sa zemljom, podlogom ili drugim materijalima koji mogu da prouzrokuju prekomerno vlaenje (na primer: odizanjem elementa drvene konstrukcije od tla, oblaganjem i sl.),
3) dugorono zaštititi od vremenskih uticaja one elemente drvene konstrukcije koji su izloeni atmosferskim uticajima i omoguiti njihovu jednostavnu zamenu,
4) omoguiti što vei protok vazduha i dostupnost elementima drvene konstrukcije radi obavljanja kontrolnih pregleda.
Pri projektovanju konstruktivnih mera zaštite drvene konstrukcije potrebno je:
1) osigurati oticanje vode s drvenih površina i što je mogue krae zadravanje vode i snega na izloenim drvenim elementima (obradom površine, zaobljavanjem krajeva nosaa i sl.),
2) spreiti prodor atmosferske vode u poprene preseke (pokrivanjem, premazivanjem, tesanjem i sl.),
3) obezbediti, što je mogue bolje cirkulisanje vazduha i isušivanje svih delova konstrukcije.
Pri projektovanju organizacionih mera zaštite drvene konstrukcije potrebno je:
1) dati takvo tehniko rešenje objekta kojim e se tokom njegovog korišenja, stalnim ili povremenim provetravanjem spreiti da drvena konstrukcija bude izloena vazduhu relativne vlanosti vee od 80% u zatvorenim prostorima,
2) definisati nain popravke zaštite drvene konstrukcije koja se ošteti tokom transporta, obrade, meuskladištenja, montae i dr.
Pri projektovanju hemijskih mera zaštite drvene konstrukcije potrebno je naroito:
1) spreiti propadanje površine usled vlaenja i sunevog zraenja, površinskim premazima,
2) definisati postupak nanošenja završnog premaza elemenata drvene konstrukcije kada su ti elementi preventivno zaštieni u proizvodnom pogonu, ako je tehnikim rešenjem drvene konstrukcije predvieno da e se završni sloj nanositi na gradilištu.
Prilikom projektovanja mera zaštite potrebno je prednost dati graevinskim i konstruktivnim merama zaštite, dok se hemijske mere zaštite primenjuju ako:
1) se graevinskim i konstruktivnim merama zaštite ne postie propisani nivo zaštite i
2) klimatske i ostale prilike posebno doprinose razvoju biotikih uzronika razgradnje.
Pri projektovanju zaštite drvene konstrukcije treba uzeti u obzir i eventualni nepovoljni uinak primenjenih mera zaštite i/ili zaštitnih sredstava na ispunjavanje tehnikih svojstava drvene konstrukcije.
Performanse zaštitnih sredstava
III IZVOENJE DRVENIH KONSTRUKCIJA
lan 66
Za izvoenje drvenih konstrukcija primenjuju se opšti zahtevi za izvoenje graevinskih konstrukcija iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz l. 67. do 69. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi
lan 67
1) pregleda svaku otpremnicu i dokumentaciju koja prati drvene proizvode, mehanika spojna sredstva, lepkove, zaštitna sredstva i druge graevinske proizvode koji se ugrauju u drvenu konstrukciju,
2) vizuelno kontroliše drvene proizvode, ambalau mehanikih spojnih sredstava, lepkova, zaštitnih sredstava i ambalau ostalih graevinskih proizvoda kako bi se utvrdila mogua ošteenja,
3) utvruje sadraj vlage drvenih elemenata, odnosno montanih proizvoda.
Sadraj vlage drvenih proizvoda utvruje se neposredno pre izvoenja elemenata drvene konstrukcije u skladu sa srpskim standardima iz serije SRPS EN 13183.
Pre poetka izvoenja elemenata drvene konstrukcije sprovode se kontrolna ispitivanja graevinskih proizvoda u sluaju sumnje u njihove performanse.
Elementi drvene konstrukcije oznaavaju se planom montae, ako to nije jasno vidljivo iz njihovog oblika.
Elementi drvene konstrukcije i drugi proizvodi koji se ugrauju u drvenu konstrukciju moraju da budu transportovani i uskladišteni do trenutka ugradnje na nain kako je to odreeno projektom drvene konstrukcije, odnosno tehnikim uputstvom proizvoaa.
Prilikom transporta do gradilišta i na gradilištu, kao i prilikom montae potrebno je u svemu se pridravati zahteva iz projekta drvene konstrukcije i osigurati da se drveni proizvodi i montani elementi ne dovedu u poloaj koji nije u skladu sa projektom, koji bi mogao da prouzrokuje prekoraenje naprezanja u odnosu na naprezanja u eksploataciji, gubitak stabilnosti elemenata ili njihovo prevrtanje.
Krojenje drvenih proizvoda radi se na za to pripremljenoj i natkrivenoj podlozi odnosno stolu, na kojoj je nacrtana konstrukcija sa svim detaljima i nadvišenjima u prirodnoj veliini uz primenu preciznih alata.
Kod rešetkastih nosaa potrebno je prekontrolisati krajeve pojedinih elemenata rešetke na prisustvo kvrga i raspuklina a elemente koji ne zadovoljavaju zahteve za ugradnju odbaciti.
Zaseci, rupe i zarezi za spojna sredstva moraju da budu izvedeni s takvom preciznošu da se osiguraju projektom predviena svojstva spoja.
Smatra se da je uslov iz stava 9. ovog lana ispunjen ako se rupe za spojna sredstva izvode istovremeno na svim elementima veze privremeno sloenim u konani poloaj.
Ugradnja spojnih sredstava izvodi se u takvom privremenom poloaju elemenata konstrukcije kojim se osigurava projektovano nadvišenje.
Drvena konstrukcija tokom izvoenja mora da bude osigurana od optereenja prouzrokovanih samim izvoenjem (ukljuujui optereenja od opreme koja se koristi pri izvoenju ili samih postupaka izvoenja), od dejstva vetra ili usled nedovršenosti konstrukcije, u skladu s projektom drvene konstrukcije.
Sva privremena ukruenja i pridravanja moraju da se ostave u drvenoj konstrukciji dok ona ne bude izvedena do onog stepena koji dopušta njihovo sigurno uklanjanje.
Izvoenje drvenih konstrukcija lepljenjem
lan 68
Lepljenje na gradilištu dopušteno je samo u kontrolisanim uslovima u skladu sa tehnikim uputstvom proizvoaa lepka, zahtevima iz projekta drvene konstrukcije i odredbama ovoga lana.
Samo elementi ija je površina prethodno pripremljena (osušena, oišena, odmašena i sl.) smeju da se lepe u skladu s projektom drvene konstrukcije i tehnikim uputstvom proizvoaa.
Pri izvoenju lepljenih spojeva nije dozvoljeno popravljanje neravnih površina brusnim papirom.
Pri izvoenju lepljenih spojeva sadraj vlage drvenih proizvoda na mestima spojeva mora da se kontroliše neposredno pre lepljenja.
Maksimalna razlika sadraja vlage drvenog proizvoda na mestu spoja ne sme da bude vea od 2% u odnosu na projektom definisan sadraj vlage.
U sluaju lepljenih lameliranih nosaa, svi spojevi moraju da budu izvedeni lepkom istog porekla kao lepak kojim je izvedeno meusobno lepljenje lamela.
U toku vezivanja lepka nije dozvoljeno pomeranje elemenata.
Kontrola lepljenog spoja i vrstoa lepka u lepljenoj konstrukciji moraju da se kontrolišu i posle završetka lepljenja, što se postie ispitivanjem probnih uzoraka izraenih u istim uslovima i identinim okolnostima kao kod osnovne lepljene konstrukcije ili uzimanjem probnih uzoraka iz osnovne konstrukcije odgovarajuom primenom srpskih standarda iz serija SRPS EN 15416 i SRPS EN 302.
Zabrane pri izvoenju drvenih konstrukcija
lan 69
1) ugradnja mekog konstrukcijskog drveta klase vrstoe nieg od C18,
2) ugradnja drvenih elemenata od monolitnog drveta i lepljenog lameliranog drveta za koje se utvrdi da poetna inperfekcija u sredini elementa prelazi vrednosti utvrene u srpskom standardu SRPS EN 1995-1-1,
3) ugradnja drvenih proizvoda iji je sadraj vlage vei od 22%,
4) ugradnja drvenih elemenata koji nisu preventivno zaštieni organizacionim merama zaštite na nain da se sprei vlaenje drvene grae tokom transporta, obrade, meuskladištenja, montae i upotrebe, izbegavanjem direktnog kontakta sa vodom i tlom, ispravnim slaganjem elementa i natkrivanjem,
5) ugradnja mehanikih spojnih sredstava pri izradi lepljenog spoja na nain da se ona smatraju noseim spojnim sredstvima. Ako se pri izradi lepljenog spoja primenjuju ekseri, zavrtnji ili zavrtnji za drvo bez navrtke oni se smatraju samo priteznim (pomonim) spojnim sredstvima,
6) lepljenje drvenog proizvoda iji je sadraj vlage razliit od 12% ±3% odnosno od definisanog sadraja vlage koji odgovara tehnikom uputstvu proizvoaa lepka, s tim da najvea razlika sadraja vlage elemenata koji se lepe ne prelazi ±2%,
7) upotreba razliitih vrsta lepkova za izvoenje jedne lepljene drvene konstrukcije,
8) varenje, na gradilištu ili u fabrici, elinih elemenata koji su u kontaktu ili takvoj blizini drvenih elemenata da toplota varenja i/ili varnice mogu da oštete drvene elemente ili njihov zaštitni premaz.
IV ODRAVANJE DRVENIH KONSTRUKCIJA
lan 70
Osim opštih pravila za odravanje graevinskih konstrukcija propisanih l. 20. do 23. ovog pravilnika, kod odravanja drvenih konstrukcija primenjuju se i pravila propisana st. 2. i 3. ovog lana.
Osnovni pregledi u svrhu odravanja drvene konstrukcije sprovode se u vremenskom razmaku saglasno zahtevima iz projekta drvene konstrukcije, ali ne ree od:
1) šest meseci za delove zaštite drvene konstrukcije koji slue za odvodnjavanje (oluci i sl.), za kontrolu pritegnutosti zatega, elinih španera, kontrolu sile u kablovima za prethodno naprezanje i kontrolu zaštite drvene konstrukcije od poara (premaze, obloge i sl.),
2) jedne godine za delove drvene konstrukcije koji su izloeni uestalim promenama sadraja vlage, kao za delove drvene konstrukcije koji se nalaze u prostoru gde je oteano strujanje vazduha.
Prilikom rekonstrukcije drvene konstrukcije, prethodna istraivanja iz lana 24. stav 1. ovog pravilnika moraju obavezno da obuhvate:
1) vizuelni pregled stanja glavnih elemenata drvene konstrukcije koji su bitni za nosivost konstrukcije u celini i za pravilno funkcionisanje objekta (spojevi glavnih noseih elemenata, potporni elementi, glavni nosai, zatege, poloaj i veliina pukotina, nastanak biološke zaraze drveta (gljivama i/ili insektima)),
2) utvrivanje sadraja vlage,
3) utvrivanje stanja sloja zaštitnog premaza elemenata drvene konstrukcije i
4) utvrivanje drugih ošteenja bitnih za ouvanje mehanike otpornosti i stabilnosti objekta, a ijim otkazivanjem moe biti ugroena sigurnost korisnika objekta i/ili prouzrokovana znaajna materijalna šteta.
Deo šesti POSEBNA PRAVILA ZA ZIDANE KONSTRUKCIJE
I OPŠTE ODREDBE
Definicija zidane konstrukcije
1) nearmiranih zidova,
3) armiranih zidova,
lan 72
Za zidane konstrukcije upotrebljavaju se materijali i graevinski proizvodi navedeni u srpskom standardu SRPS EN 1996-1-1, ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se ovaj standard poziva.
II PROJEKTOVANJE ZIDANIH KONSTRUKCIJA
lan 73
Za projektovanje zidanih konstrukcija se, pored opštih pravila za projektovanje graevinskih konstrukcija iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju i posebna pravila za zidane konstrukcije propisana ovim pravilnikom.
Za projektovanje zidanih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1996,SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje zidanih konstrukcija dat je u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Zidovi
Posebna pravila za zidane konstrukcije primenjuju se na: nosee, fasadne, oblone, pregradne, vezne, zidove ispune i poarne zidove.
Montani zidovi
lan 75
Montani zidovi, u smislu ovoga pravilnika, su zidovi izraeni ili proizvedeni od iste vrste elemenata za zidanje postavljenih na unapred odreen nain i povezanih malterom ili betonom na mestu razliitom od konanog mesta u objektu.
Montani zidovi ne mogu da budu nearmirani.
Montani zidovi izrauju se odnosno proizvode za:
1) konstrukcijske elemente (elemente delimino montane zidane konstrukcije, elemente montane zidane konstrukcije ili zasebne objekte),
2) nekonstrukcijske elemente (pregradne, parapetne, fasadne, oblone, vezne, zidove ispune i poarne zidove).
Posebna pravila za zidane konstrukcije
lan 76
Temelji zidane konstrukcije meusobno se povezuju veznim gredama, zategama ili armiranobetonskim ploama na nain koji osigurava zajedniko horizontalno pomeranje i prenos horizontalnih sila i kao takvi moraju da imaju dovoljnu krutost kojom se umanjuje uticaj nejednakog sleganja objekta.
Pregradni i obloni zidovi, zidovi ispune i poarni zidovi, moraju upravno na svoju ravan da se poveu sa noseom zidovima, odnosno noseim delovima zidane konstrukcije, u skladu sa projektom zidane konstrukcije.
Nosei zidovi kojima vrh nije pridran upravno na svoju ravan moraju biti uokvireni armiranobetonskim serklaima.
Projektovanje zidanih konstrukcija sa drugim vrstama konstrukcija
lan 77
Pri projektovanju novih ili rekonstrukciji postojeih objekata u kojima se kombinuju zidane konstrukcije sa drugim vrstama konstrukcija dokaz graninog stanja nosivosti sprovodi se u skladu sa posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija.
Za dokaz graninog stanja nosivosti konstrukcija u kojima se kombinuju zidane konstrukcije sa drugim vrstama konstrukcija na dejstvo zemljotresa, potrebno je uzeti jedinstveni faktor ponašanja (q), koji odgovara manjoj vrednosti faktora ponašanja analizirajui pojedine vrste konstrukcija nezavisno, a proraun i razrada detalja za osiguranje duktilnosti sprovode se u skladu sa posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, za dokaz graninog stanja nosivosti konstrukcija u kojima su temelj i jedna etaa iznad temelja, u vertikalnom kontinuitetu, projektovane kao betonska konstrukcija od betonskih zidova i ploa na koju se nastavlja zidana konstrukcija, uzima se faktor ponašanja za primenjenu vrstu zidanih zidova prema srpskom standardu SRPS EN 1998.
Za dokaz graninog stanja nosivosti konstrukcija u kojima se kombinuju zidovi zidanih konstrukcija s betonskim konstrukcijama, na dejstvo vetra i ostalih horizontalnih optereenja, proraun se provodi u skladu sa posebnim pravilima propisanim ovim pravilnikom za pojedine vrste konstrukcija.
Za dokaz graninog stanja upotrebljivosti konstrukcija, u kojima se kombinuju zidovi zidanih konstrukcija s betonskim konstrukcijama, merodavni su nepovoljniji kriterijumi za odreenu vrstu konstrukcije.
III IZVOENJE ZIDANIH KONSTRUKCIJA
lan 78
Za izvoenje zidanih konstrukcija primenjuju se zahtevi iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz lana 79. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi za izvoenje zidanih konstrukcija
lan 79
Elementi za zidanje na gradilištu moraju da budu sloeni po tipovima, grupama i kategoriji i osigurani od uticaja atmosferilija (kiše, snega, leda).
Elementi za zidanje ne smeju tokom graenja da budu postavljeni na meuspratne konstrukcije na nain da prouzrokuju trajnu deformaciju meuspratne konstrukcije.
Malter za zidanje mora da bude transportovan do gradilišta i skladišten na nain da je zaštien od uticaja vlage i drugih štetnih uticaja na njegove performanse.
Malteri moraju da budu razvrstani po vrstama i klasama.
Malter opšte namene mora da se meša mašinski i ne sme da se ugrauje ako je zapoeo proces ovršavanja.
Malteri ne smeju da se ugrauju odnosno upotrebe nakon isteka roka upotrebe bez prethodnih kontrolnih ispitivanja.
Sa graevinskim proizvodima koji se ugrauju u zidanu konstrukciju postupa se u skladu sa tehnikim uputstvom proizvoaa.
Pre zidanja zida izvoa radova mora da:
1) proveri dokumentaciju koja prati graevinski proizvod i oznake graevinskih proizvoda saglasno propisu kojim je ureena oblast graevinskih proizvoda,
2) proveri usklaenosti iskazanih performansi graevinskog proizvoda u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama sa zahtevima iz projekta zidane konstrukcije,
3) izvrši vizuelnu kontrolu elemenata za zidanje, maltera i ostalih graevinskih proizvoda zbog utvrivanja moguih odstupanja od performansi,
4) i i/ili pojave ošteenja,
5) utvrdi kategorije elemenata za zidanje (I ili II),
6) utvrdi klase (kategorije) kontrole izvoenja radova (1, 2 ili 3), odnosno osposobljenosti izvoaa za pojedinu klasu (kategoriju)kontrole izvoenja radova, a u skladu sa zahtevima iz projekta zidane konstrukcije.
Struni nadzor kontroliše i utvruje da li postoji osposobljenost izvoaa radova za sprovoenje projektom propisane klase (kategorije) kontrole izvoenja radova.
Elementi za zidanje moraju da budu povezani malterom u skladu sa pravilima struke i tehnikim uputstvima proizvoaa.
Horizontalne i vertikalne spojnice maltera izraene od maltera opšte namene i lako agregatnih maltera treba da imaju debljinu od 6 mm do 15 mm, a spojnice maltera od tankoslojnih maltera treba da imaju debljinu od 0,5 mm do 3 mm.
Kada se elementi za zidanje polau u sloj maltera, poprene spojnice se mogu smatrati ispunjenim ako je malter prisutan u punoj debljini spojnice na minimum 40% širine elementa za zidanje.
Pri zidanju, elementi za zidanje se, po pravilu, preklapaju za pola duine elementa, a izuzetno na duini od 0,4 visine zidnog elementa, ali ne manje od 4 cm.
Zidovi uokvireni armiranobetonskim serklaima moraju da imaju vertikalne i horizontalne armiranobetonske ili armirane zidane serklae, koji treba da imaju najmanju dimenziju poprenog preseka od 150 mm.
Vertikalni serklai pojedine etae betoniraju se nakon izvoenja zidova te etae.
Obavezno je osigurati vezu zidova i vertikalnih serklaa (osim u sluaju izvoenja vertikalnih serklaa prefabrikovanim zidnim elementima), bilo nainom gradnje (vezom na "zub") ili mehanikim spojnim sredstvima u skladu sa projektom zidane konstrukcije.
Horizontalni serklai u nivou meuspratne konstrukcije betoniraju se zajedno sa izvoenjem meuspratne konstrukcije.
Tokom graenja mora da se osigura opšta stabilnost konstrukcije i pojedinih zidova.
Novoizvedeni zid, koji je direktno izloen padavinama treba zaštititi od kvašenja kako bi se spreilo ispiranje maltera, usporilo ovršivanje i da bi se izbegli mogui ciklusi zamrzavanja i odmrzavanja i time oslabio zid. Zaštitu je potrebno postaviti što je pre mogue nakon završenog zidanja.
Novoizvedeni zid treba odravati vlanim i zaštititi od isušivanja zbog visokih temperatura i vetra dok cement u malteru ne hidratiše i po potrebi na odgovarajui nain pridrati do povezivanja u konano projektovano stanje.
Prilikom izvoenja ljebova i udubljenja u zidovima vano je voditi rauna da se ne ugrozi stabilnost zida.
ljebovi i udubljenja ne smeju da prolaze kroz nadvoje ili druge konstrukcijske elemente.
Temperatura sveeg maltera ne sme da bude nia od +5 °C niti viša od +35 °C.
Kada je srednja dnevna temperatura vazduha manja od +5 °C ili viša od +35 °C, zidanje zidova treba da se izvodi pod posebnim uslovima u skladu sa projektom zidane konstrukcije.
Dokazivanje upotrebljivosti zidova
1) kategoriju zidnog elementa,
2) klasu (kategoriju) kontrole izvoenja radova.
Kada se naknadno dokae da nisu ostvarene sve pretpostavke iz projekta zidane konstrukcije iz stava 1. ovog lana, potreban je dokaz graninih stanja nosivosti i graninih stanja upotrebljivosti.
IV ODRAVANJE ZIDANIH KONSTRUKCIJA
Na odravanje zidanih konstrukcija primenjuju se opšta pravila za odravanje graevinskih konstrukcija propisana l. 20-23. ovog pravilnika.
Deo sedmi POSEBNA PRAVILA ZA GEOTEHNIKO PROJEKTOVANJE I GEOTEHNIKE
KONSTRUKCIJE
lan 82
Ispitivanja tla, stene, rastresitog materijala i podzemne vode i s njima povezani postupci (u daljem tekstu: geotehniki istrani radovi) su podloga za izradu graevinskog projekta.
Geotehniki istrani radovi sprovode se neposredno na terenu i na uzorcima u laboratoriju ili posredno opaanjem deformacija konstrukcija pod probnim optereenjem, opaanjem deformacija susednih objekata, drugim opaanjima i merenjima na terenu kao i uvidom u rezultate drugih istranih radova sprovedenih u neposrednoj blizini budueg gradilišta.
Geotehniki istrani radovi sprovode se prema srpskim standardima i srpskim tehnikim specifikacijama iz Priloga 2. ovog pravilnika.
Za geotehnike istrane radove dopuštena je primena i drugih nacionalnih standarda ili drugih postupaka prema pravilima struke mimo onih iz stava 3. ovog lana, u sluaju kada ne postoje odgovarajui srpski standard i srpske tehnike specifikacije.
Vrste, obim, prostorni raspored i faze ispitivanja utvruju se programom geotehnikih istranih radova u skladu s pravilima geotehnikog projektovanja i pravilima struke uzimajui u obzir:
1) sloenost graevinske konstrukcije i graevinskog zahvata,
2) uslove u temeljnom tlu, steni i podzemnoj vodi (uslojenost, heterogenost, anizotropija, veliina zrna tla, krutost, vrstoa, nivo podzemne vode, vodopropusnost, mogunost dreniranja, stabilnost na klizanje, stabilnost na cikliko optereenje i drugo),
3) uticaje koji graevinski zahvat (na primer: iskop, zasek, usek, snienje nivoa podzemne vode itd.) i graevinska konstrukcija kao i spoljašnja optereenja imaju na temeljno tlo, stenu, podzemnu vodu ili okolne objekte,
4) podruje tla u kojem graevinski zahvat ima bitan uticaj,
5) primenljivost pojedine vrste ispitivanja na vrstu tla ili stene koja se ispituje i
6) zahteve da je poeljno odrediti ili proceniti veliinu parametra tla ili stene na osnovu barem dve raznorodne vrste ispitivanja tla ili stene.
Za sva terenska ispitivanja, ukljuujui i terenska bušenja, potrebno je:
1) sprovesti visinsko i poloajno snimanje mesta ispitivanja,
2) zabeleiti datum i vreme ispitivanja kao i vremenske prilike u trenutku ispitivanja,
3) izmeriti dubinu vode na mestu ispitivanja ako se ispitivanje sprovodi pod vodom,
4) izmeriti ili proceniti udaljenost do mernog mesta ako se ispitivanja sprovode na daljinu i
5) naznaiti standard prema kojem je ispitivanje sprovedeno ili opisati postupak ispitivanja ako odgovarajui standard ne postoji.
Za sva laboratorijska ispitivanja potrebno je zabeleiti poloaj i dubinu iz koje je uzet ispitni uzorak tla, stene ili podzemne vode kao i naznaiti standard u skladu sa kojim je ispitivanje sprovedeno ili opisati postupak ispitivanja ako odgovarajui standard ne postoji.
Ako su prethodna saznanja o temeljnom tlu nedovoljna za ispravno planiranje geotehnikih istranih radova dovoljnih za geotehniko projektovanje, potrebno je izvesti odgovarajue prethodne geotehnike istrane radove.
Postupci i rezultati geotehnikih istranih radova prikazuju se u izveštaju o istraivanju temeljnog tla ili izveštaju o geotehnikim istranim radovima prema pravilima geotehnikog projektovanja i pravilima struke.
Geotehniko projektovanje i geotehniki podaci
lan 83
Za geotehniko projektovanje se, pored osnovnih pravila iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju i posebna pravila za geotehniko projektovanje propisana ovim pravilnikom.
Za geotehniko projektovanje primenjuje se srpski standard SRPS EN 1997-1 sa pripadajuim nacionalnim prilogom i drugi standardi na koje se ovaj standard poziva.
Za planiranje i tumaenje geotehnikih laboratorijskih i terenskih opita, koji se koriste za utvrivanje geotehnikih podataka za geotehniko projektovanje, primenjuje se srpski standard SRPS EN 1997-2 sa pripadajuim nacionalnim prilogom i drugi standardi na koje se ovaj standard poziva.
lan 84
Geotehnikim projektovanjem se dokazuje da e graevinska konstrukcija s okolnim tlom, stenom i susednim objektima (u daljem tekstu: graevinska konstrukcija) tokom njenog graenja i trajanja da ispunjava osnovni zahtev iz lana 5. stav 2. taka 1) ovog pravilnika u delu u kojem tlo, stena i odzemna voda utiu na tu graevinsku konstrukciju.
Geotehniko projektovanje obuhvata i projektovanje graevinskih konstrukcija iji je osnovni materijal za graenje tlo, nasipani kamen ili drugi nasipani materijal kao što je rastresiti otpad i slino (dalje u tekstu: rastresiti materijal).
Geotehniko projektovanje sprovodi se na osnovu geotehnikih podataka koji su skup izabranih i utvrenih podataka o veliini i prostornoj raspodeli mehanikih svojstava temeljnog tla, temeljne stene, rastresitog materijala i podzemne vode.
Geotehnike podatke bira i utvruje odgovorni projektant interpretacijom rezultata geotehnikih istranih radova kao i drugih istranih radova i podloga (na primer: geoloških, inenjersko-geoloških, hidro-geoloških, hidroloških, i sl.) u sklopu i prema pravilima geotehnikog projektovanja.
Ocenu vrste, obima i primerenosti geotehnikih i drugih istranih radova koji slue ili su posluili za utvrivanja geotehnikih podataka, a s obzirom na uslove u tlu i steni, vrstu i sloenost objekta kao i rizike prisutne pri graenju, daje odgovorni projektant u sklopu geotehnikog projektovanja.
Geotehniko projektovanje obuhvata:
2) utvrivanje zadovoljavajueg obima postojeih geotehnikih istranih radova za izbor geotehnikih podataka,
3) izbor i utvrivanje geotehnikih podataka,
4) dokazivanje ispunjenosti osnovnog zahteva iz lana 5. stav 2. taka 1) ovog pravilnika u delu u kojem tlo, stena i podzemna voda utiu na tu graevinsku konstrukciju, ukljuujui mere ijim preduzimanjem bi taj zahtev bio ispunjen,
5) izradu programa kontrole i osiguranja kvaliteta,
6) izradu programa odravanja objekta i
7) izradu posebnih tehnikih uslova graenja,
sve u delu koji se odnosi na uticaj tla, stene, rastresitog materijala i podzemne vode.
Geotehniki deo graevinskog projekta
Geotehniki deo graevinskog projekta je deo graevinskog projekta koji sadri rezultate geotehnikog projektovanja.
Svaki projekat graevinske konstrukcije u kojem se dokazuje ispunjavanje osnovnog zahteva iz lana 5. stav 2. taka 1) ovog pravilnika mora da sadri i geotehniki deo u obimu primerenom sloenosti graevinske konstrukcije.
Ako pri rekonstrukciji objekta nisu predvieni graevinski zahvati u okolnom tlu, steni ili delu graevinske konstrukcije izgraene od rastresitog materijala i ako se dokae da rekonstrukcija nema bitan uticaj na nosivost, stabilnost i upotrebljivost temelja ili dela graevinske konstrukcije izgraene od rastresitog materijala, a sve u smislu lana 24. stav 4. ovog pravilnika, graevinski projekat ne mora da sadri geotehniki deo.
Geotehniki i ostali delovi graevinskog projekta moraju da budu meusobno usklaeni sa ostalim delovima tehnike dokumentacije.
Izvoenje posebnih geotehnikih radova
lan 86
Izvoenje posebnih geotehnikih radova (bušeni i pobijeni šipovi, sidra, dijafragme, injektiranje i dr.) sprovodi se u skladu sa srpskim standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika i pravilima struke kada ne postoje odgovarajui standardi.
Deo osmi POSEBNA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA
I OPŠTE ODREDBE
Projektovanje seizmike otpornosti graevinskih konstrukcija sprovodi za sve objekte, osim za objekte koji se, prema vaeem nacionalnom prilogu SRPS EN 1998-1/NA, nalaze u podruju vrlo niske seizminosti.
Za projektovanje seizmike otpornosti graevinskih konstrukcija primenjuje se serija srpskih standarda SRPS EN 1998 sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje seizmike otpornosti konstrukcija dat je u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Proraun nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti graevinskih konstrukcija
lan 88
Proraun mešovitih konstrukcija zgrada
Proraun konstrukcija zgrada kod kojih se elementi za preuzimanje seizmikog dejstva izvode od konstrukcija od razliitih materijala (na primer: armiranobetonski elementi u kombinaciji sa (zidanim) zidovima, armiranobetonski elementi u kombinaciji sa elinim ili spregnutim elementima od elika i betona i druge kombinacije) sprovodi se primenom nelinearnih metoda prorauna.
Za konstrukcije iz stava 1. ovog lana, dopušta se sprovoenje linearnog prorauna na seizmiko dejstvo uz najmanji faktor ponašanja koji odgovara pojedinom konstrukcijskom sistemu.
Konstrukcije zgrada koje se sastoje od krutog podruma i gornjeg dela konstrukcije od razliitog materijala od kojeg je izvedena konstrukcija krutog podruma, ne smatraju se mešovitim konstrukcijama u smislu stava 1. ovog lana.
Bez obzira na vrednost faktora ponašanja iz stava 2. ovog lana, armiranobetonski, elini i spregnuti konstrukcijski elementi od elika i betona moraju da se projektuju (dimenzionisanje, lokalna duktilnost i detalji) po pravilima koja vae za klasu duktilnosti M utvrenu u srpskom standardu SRPS EN 1998-1.
Nije dozvoljeno uzimanje faktora ponašanja konstrukcija iz stava 2. ovog lana veeg od faktora ponašanja za klasu duktilnosti M armiranobetonskih, elinih ili spregnutih konstrukcija od elika i betona, zavisno od toga koje su od navedenih vrsta konstrukcija zastupljene u konstrukciji zgrade.
Proraunski model konstrukcije mora da uzme u obzir razliito ponašanje konstrukcija od razliitih materijala u mešovitim konstrukcijama iz stava 1. ovog lana.
Deo deveti POSEBNA PRAVILA ZA ALUMINIJUMSKE KONSTRUKCIJE
I OPŠTE ODREDBE
Definicija aluminijumske konstrukcije
Izbor materijala i graevinskih proizvoda
lan 91
Za aluminijumske konstrukcije primenjuju se materijali i graevinski proizvodi navedeni u srpskom standardu SRPS EN 1999- 1-1, ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje se ovaj standard poziva.
Za veze i nastavke elemenata aluminijumskih konstrukcija koriste se mehanika spojna sredstva (zavrtnjevi, zakivci odnosno dodatni materijal za zavarivanje (elektrode i elektrodne ice)) i lepkovi navedeni u srpskom standardu SRPS EN 1999-1-1, ije performanse su u skladu sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama na koje upuuju ovi standardi.
II PROJEKTOVANJE ALUMINIJUMSKIH KONSTRUKCIJA
lan 92
Za projektovanje aluminijumskih konstrukcija, pored osnovnih pravila iz l. 7. do 14. ovog pravilnika, primenjuju se i posebna pravila za projektovanje aluminijumskih konstrukcija propisana ovim pravilnikom.
Posebna pravila za projektovanje aluminijumskih konstrukcija
lan 93
Za projektovanje aluminijumskih konstrukcija primenjuju se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1997, SRPS EN 1998 i SRPS EN 1999 sa pripadajuim nacionalnim prilozima i drugi standardi na koje se ovi standardi pozivaju.
Spisak standarda za projektovanje aluminijumskih konstrukcija dat je u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Profili sa prekinutim toplotnim mostom
lan 94
Za projektovanje aluminijumskih konstrukcija izraenih od profila sa prekinutim toplotnim mostom primenjuje se srpski standard SRPS EN 14024.
Projektant je duan da odredi minimalne vrednosti vrstoe pri zatezanju i smicanju profila sa prekinutim toplotnim mostom kategorije SW prema srpskom standardu SRPS EN14024.
III IZVOENJE ALUMINIJUMSKIH KONSTRUKCIJA
lan 95
Za izvoenje aluminijumskih konstrukcija primenjuju se zahtevi iz l. 15. do 19. ovog pravilnika i dodatni zahtevi iz lana 96. ovog pravilnika.
Dodatni zahtevi za izvoenje aluminijumskih konstrukcija
lan 96
Uslovi za izvoenje aluminijumskih konstrukcija odreuju se programom kontrole i osiguranja kvaliteta koji je sastavni deo projekta aluminijumske konstrukcije, najmanje u skladu sa odredbama navedenim u standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika.
Pri izvoenju aluminijumskih konstrukcija moraju da budu ispunjeni zahtevi iz odgovarajue tehnike specifikacije za izvoenje aluminijumskih konstrukcija, zahtevi iz standarda na koje ova specifikacija upuuje i zahtevi iz ostalih standarda koji se odnose na njihovo izvoenje navedeni u Prilogu 2 ovog pravilnika.
Aluminijumska konstrukcija se u zavisnosti od zahtevanog nivoa izvoenja svrstava u jednu od etiri klase izvoenja: EXC1, EXC2, EXC3 ili EXC4 u skladu sa odgovarajuom tehnikom specifikacijom za aluminijumske konstrukcije i srpskim standardom SRPS EN 1090-3.
Zahtevana klasa izvoenja navodi se u programu kontrole i osiguranja kvaliteta koji je sastavni deo projekta aluminijske konstrukcije.
Ako je primenjeno tehniko rešenje aluminijumske konstrukcije takvo da nije obuhvaeno standardima iz Priloga 1 ovog pravilnika, odnosno ako su uslovi u kojima se izvode radovi i druge okolnosti koje mogu uticati na tehnika svojstva aluminijumske konstrukcije takvi da nisu obuhvaeni standardima iz Priloga 2 ovog pravilnika, programom kontrole i osiguranja kvaliteta definišu se posebni uslovi graenja kojima se ispunjava zahtev iz stava 1.ovog lana.
IV ODRAVANJE ALUMINIJSKIH KONSTRUKCIJA
Deo deseti
lan 98
Za nedatirane srpske standarde navedene u Prilogu 1 i 2 ovog pravilnika, primenjuje se njihovo najnovije izdanje ukljuujui i njihove izmene.
Vaenje propisa
lan 99
1) Pravilnik o Privremenim tehnikim propisima za graenje u seizmikim podrujima ("Slubeni list SFRJ", broj 39/64);
2) Pravilnik o tehnikim propisima za zavarene eline konstrukcije kod noseih elinih konstrukcija ("Slubeni list SFRJ", broj 41/64);
3) Pravilnik o Tehnikim propisima za toleranciju mera i