PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU UGLJA

("Sl. list SFRJ", br. 4/89, 45/89, 3/90 i 54/90)

I OPTE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za podzemnu eksploataciju u rudnicima uglja i za radove na povrini zemlje koji su u vezi s tom eksploatacijom.

lan 2

Svaka jama rudnika uglja ima najmanje dva izlaza na povrinu zemlje na meusobnoj udaljenosti od najmanje 30 m, koji se ne smeju nalaziti u jednoj zgradi.

lan 3

Okna koja slue za prevoz materijala i vonju ljudi moraju se opremiti u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika.

lan 4

Izvozni tornjevi i zgrade iznad otvora jama (okana, niskopa i potkopa) sa ulaznom vazdunom strujom, kao i graevinski objekti udaljeni 30 m od tih otvora grade se od nesagorivog materijala.

Pri dubljenju okna, izvozni toranj moe da se gradi od drveta koje je zatieno nesagorivim materijalom.

lan 5

Prostorije za smetaj benzina i maziva i skladita jamskog drveta i drugog lako zapaljivog i sagorivog materijala na povrini zemlje udaljene su najmanje 60 m od izvoznog, odnosno ventilacionog okna.

lan 6

Separacija, depo uglja i jalovite sa otpacima uglja udaljeni su najmanje 80 m od otvora jame sa ulaznom, odnosno izlaznom ventilacionom strujom.

Ako u postojeim rudnicima nije mogue postupiti kao u stavu 1. ovog lana, odgovarajuim tehnikim reenjima mora se obezbediti da eventualni produkti koji nastaju usled paljenja i sagorevanja uglja i jalovita ne dopru do ulaznog otvora jame.

lan 7

Okna u postojeim jamama mogu biti bez odeljenja za prolaz ljudi ako dubina okna nije vea od 50 m.

1

Ako je dubina okna vea od 50 m, mora postojati odeljenje za prolaz ljudi u oba okna, kao i mogunost za mehaniki izvoz u jednom od njih.

lan 8

Ako su dva izlaza na povrinu zemlje dva kosa okna, jedno od njih mora imati mehaniki izvoz, sa odeljenjem za prolaz ljudi, irok najmanje 0,7 m i visok 1,8 m.

lan 9

Spojevi jame sa povrinom zemlje izgrauju se u skladu sa jugoslovenskim standardima za objekte koji slue za transport uglja i materijala i prolaz ljudi sa svih radilita i horizonata.

lan 10

Osim glavnih izlaza na povrinu zemlje, mogu postojati i pomoni (rezervni) izlazi za opsluivanje jame potrebnim materijalom i opremom sa lestvama i odmoritima za prolaz ljudi.

lan 11

Svaki horizont u jami mora imati po dva izlaza za prolaz, od kojih jedan mora biti i za prevoz ljudi.

lan 12

Sve rudarske prostorije moraju biti podgraene i odravane u ispravnom stanju.

Ako je okolna stena vrsta, a slobodni prostor ne izaziva obruavanje krova i bokova rudarske prostorije, horizontalne i kose rudarske prostorije mogu biti podgraene i nepodgraene.

Rastojanje drvene ili metalne podgrade od ela radilita ne sme biti vee od 3 m.

lan 13

upljine izmeu podgrade ili bokova rudarske prostorije zapunjavaju se odgovarajuim materijalima, koji moraju biti u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima za pojedine materijale.

II RUDARSKE PODZEMNE PROSTORIJE I NJIHOVO OSIGURANJE

lan 14

Pod rudarskim prostorijama (u daljem tekstu: prostorije), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se prostorije koje slue za istraivanje, otvaranje, razradu, pripremanje i otkopavanje leita uglja ispod povrine zemlje.

lan 15

Prema poloaju, prostorije mogu biti horizontalne, kose i vertikalne.

Pod horizontalnim prostorijama podrazumevaju se prostorije iji je nagib manji od 5.

2

Pod kosim prostorijama podrazumevaju se blago nagnute prostorije iji je nagib od 5 do 25, strme od 25 do 45 i izrazito strme vei od 45.

Pod vertikalnim prostorijama podrazumevaju se prostorije ija uzduna osa ini prav ugao u odnosu na horizontalnu ravan.

lan 16

Prema nameni, prostorije se dele na:

1) glavne - vertikalna i kosa okna, niskopi, uskopi i potkopi, koji vezuju jamu sa povrinom zemlje,

2) pomone - navozita, mainske komore, pumpne stanice, magacini, radionice, trafostanice, stanice za punjenje akumulatora i sl.,

3) ostale prostorije koje slue za istraivanje, otvaranje, razradu, pripremanje, otkopno pripremanje i otkopavanje leita - prekopi, hodnici, uskopi, niskopi, slepa okna izmeu horizonata, kao i prostorije za transport, provetravanje, prevoz materijala, prevoz ljudi, kretanje ljudi i sl.

lan 17

Oblik i veliina profila prostorija odreuju se i izrauju zavisno od fiziko-mehanikih osobina okolnih stena i uglja, osnovnih mera jamskih vagoneta i lokomotiva broja koloseka, rastojanja bokova prostorije i bokova transportnih sredstava, kao i od potrebne koliine vazduha za provetravanje jame. Profili prostorija u skladu su sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

1. Horizontalne i kose prostorije

lan 18

Horizontalne i kose prostorije mogu se izraivati runo, miniranjem, mainski ili hidraulino, sa podgradom ili bez podgrade.

Pri miniranju, minske buotine se mogu izraivati primenom ureaja za buenje na elektrini, pneumatski ili hidraulini pogon.

lan 19

Horizontalne i kose prostorije mogu se izraivati mainama sa istovremenim deliminim ili potpunim zahvatanjem ela radilita, odnosno odvajanjem stenskog masiva ili uglja rezanjem.

Maine imaju ureaje za otpraivanje i/ili oroavanje, koji se ukljuuju na poetku rezanja.

Maine za izradu kosih prostorija mogu se koristiti samo za nagibe za koje su konstruisane.

Za rad mainama u izbojnoj sredini izrauje se posebno uputstvo.

3

lan 20

Horizontalne i kose prostorije, ako to rudarsko-geoloki uslovi doputaju, mogu se izraivati i vodom pod pritiskom, ureajima koji su namenjeni za te svrhe i koji moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom.

lan 21

Pri izradi horizontalnih i kosih prostorija u stenama sa sadrajem silicijum-dioksida, praina se obara vodom ili otpraivanjem posebnim ureajima, da bi se koliina praine svela u granice utvrene odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 22

Ako se horizontalne i kose prostorije pri izradi pribliavaju povrini terena, starim radovima, vodonosnim naslagama, naslagama sa tekuim peskom, veim rasedima i sl., radovi se izvode uz prethodno predvrtavanje ela radilita.

Za predvrtavanje ela radilita odreuju se geometrija, prenik i duina buotine, ije zatitno dejstvo mora biti najmanje etvorostruko u odnosu na vrstou stene i oekivani pritisak na smicanje.

lan 23

Pri izradi horizontalnih i kosih prostorija i stenama koje se nalaze u ruevinskim zonama ili starim radovima, moe se privremeno upotrebljavati pojaana, probojna ili titna podgrada i, po potrebi, ovravati zona ispred ela radilita.

Za rad u takvim uslovima izrauje se posebno uputstvo.

lan 24

Materijal odvojen od ela radilita redovno se otprema utovarom u transportna sredstva.

Utovar moe biti runi i mehaniki, kontinuiran i diskontinuiran.

lan 25

Horizontalne i kose prostorije mogu se podgraivati drvenom, metalnom, betonskom i armiranobetonskom podgradom, kao i opekom, blokovima od ljake, sintetikom smolom ili kombinacijom tih materijala, koji moraju biti u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

Za podgraivanje horizontalnih i kosih prostorija, ako to uslovi dozvoljavaju, mogu se koristiti i sidra, samostalno ili u kombinaciji sa drugom podgradom.

lan 26

Zavisno od okolne sredine prostorije, podgrada moe biti trapezna, pravougaona, luna, kruna, eliptina i kombinovana, a u odnosu na ponaanje - vrsta ili popustljiva.

4

Oblik i mere podgrade, materijal i uslovi kvaliteta podgrade u skladu su sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 27

Podgrada horizontalnih i kosih prostorija mora da ispunjava sledee uslove:

1) da obezbedi radni prostor na elu radilita,

2) da konstrukciono bude to jednostavnija,

3) da zauzme to manji prostor u prostoriji,

4) da ima to manje aerodinamike otpore,

5) da ima konstantne karakteristike nosivosti,

6) da se lako moe demontirati,

7) da se za nju mogu lako privrstiti kablovi, ventilacione cevi, cevi za vodu, vodovi hidraulike i cevi za komprimovani vazduh i za popunjavanje otkopnog prostora, a da pri tom ne popuste spojni elementi i zglobovi.

lan 28

Pri izradi horizontalnih i kosih prostorija miniranjem, ako su stene slabe i srednje vrste, do postavljanja stalne podgrade, nepodgraeni deo se podgrauje privremenom prenosnom ili pokretnom podgradom.

Pri izvoenju miniranja, postojea podgrada osigurava se na odgovarajui nain.

lan 29

Na radilitima u horizontalnim i kosim prostorijama na kojima se elo ojaava hemijskim sredstvima, pre ubrizgavanja rastvora, proveravaju se ventili za odvod i kontrolni instrumenti i ispituje hermetinost proputanjem vode kroz itavo postrojenje za ubrizgavanje.

Posle ubrizgavanja hemijskih sredstava pritisak spada na nulu, posle ega se dovodne cevi mogu razdvojiti od injektora.

Pri radu sa hemijskim sredstvima, ventilacija mora biti takva da postojanost tetnih sastojaka bude u dozvoljenim granicama.

lan 30

Horizontalne i kose prostorije odvodnjavaju se tako da ne doe do bubrenja podine i dodatnih pritisaka.

Ako pod prostorije bubri usled dejstva vode na odreenom rastojanju od ela radilita, izrauje se i vodosabirnik iz koga se voda pumpom prebacuje u glavni vodosabirnik.

5

2. Vertikalne prostorije

a) Izrada novih okana

lan 31

Lokacija novog okna (u daljem tekstu: okno) uslovljava se prostornim poloajem ugljenog sloja i konfiguracijom terena iznad leita.

Izrada okna vri se napredovanjem ela radilita sa povrine do odreenog horizonta po vertikalnoj osi, odozgo nanie ili odozdo navie.

Slepo okno se moe izraivati od vieg horizonta ka niem horizontu i obratno.

lan 32

Pri poetku izrade vertikalnog okna, na terenu se trajnom oznakom obeleavaju centar, glavna i pomona osovina okna.

lan 33

Vertikalno okno se moe izraivati runo, mainski, sa miniranjem ili bez miniranja, i kombinacijom.

lan 34

Vertikalno okno u vrstim stenama se izrauje primenom buako-minerskih radova sa visee platforme, mehanizovanom platformom, izradom dubokih buotina veeg prenika sekcionim miniranjem po celom profilu okna.

lan 35

Pri izradi ili produbljivanju okna, odvojeni materijal utovara se, po pravilu, pomou eljusnih utovarivaa ili utovarno-transportnih maina, a maksimalno rastojanje izmeu stranica maina i okna ne sme biti manje od 400 mm.

Profili okana izrauju se u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 36

Ako se okno izrauje kroz vodonosne stene, primenjuje se odgovarajua tehnologija.

Radi utvrivanja vodonosnosti stena i ostalih karakteristika, izrauje se hidrogeoloka buotina.

lan 37

Nain izrade okna zavisi od geolokih i hidrogeolokih uslova. Rad se moe obavljati u normalnim i posebnim uslovima radne sredine.

6

Pod normalnim uslovima radne sredine, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se vrste stene, sa prilivom vode manjim od 0,017 m3/s i tada se okno moe podgraditi privremenom ili stalnom podgradom.

Pod posebnim uslovima radne sredine, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se nestabilne stene sa pukotinama, izbojnim zonama i prilivom vode veim od 0,017 m3/s.

lan 38

Okno se moe izraivati postepenim ili istovremenim izvoenjem tehnolokih faza rada.

Postepeno izvoenje radova na podgraivanju okna vri se posle produbljenja okna do odreene dubine.

Istovremeno, izvoenje radova vri se paralelno sa izvoenjem radova na izradi i podgraivanju okna, pri emu se izmeu dva odeljka ugrauje zatitna brana.

lan 39

Ue okna podgrauje se ojaanom stalnom podgradom u duini koja zavisi od fiziko-mehanikih osobina stena (raspuknutost, uslojenost i sl.).

lan 40

Okna se mogu izraivati odozgo, sa viseom platformom ili bez visee platforme.

Okna profila manjeg od 6 m2 i dubine do 50 m mogu se izraivati bez visee platforme.

Okna dubine vee od 50 m, bez obzira na veliinu profila, izrauju se sa viseom platformom.

lan 41

Nad elom radilita u oknu, ako se ne koristi visea platforma (do dubine 50 m), ugrauje se zatitna brana koja mora biti proraunata na najnepovoljnije uslove i koja ne sme biti udaljena od radilita vie od 10 m.

Na uu okna ugrauje se zatitna brana sa otvorima za prolaz izvoznih posuda i ljudi, koji imaju odgovarajue poklopce. Zatitna brana i poklopci izvode se tako da mogu izdrati udar pri padu pune izvozne posude.

Ako se postojee okno produbljuje, pod najniim horizontom izgrauje se zatitna brana ili ostavlja zatitni stub u steni, koji u odnosu na maksimalno statiko optereenje ima trostruku sigurnost.

lan 42

Izvozne posude se vode voicama koje se produavaju prema tome koliko se udaljava elo radilita, a postavljene su tako da posuda ne oteti oblogu okna i odeljenje za prolaz ljudi.

7

lan 43

U oknu, u visini kraja voica, postavlja se brana, koja onemoguava pad eventualno odvojenih komada sa strana prostorije.

lan 44

Visea platforma mora uvek biti u horizontalnom poloaju kako bi zatvarala presek okna u momentu ugradnje obloge okna, pri emu izmeu platforme i bokova okna zazor iznosi najvie 8 cm, s tim to se taj otvor mora zatvoriti gumenim prstenom ili slinim fleksibilnim materijalom.

lan 45

Visea platforma moe biti obeena jednim glavnim noseim uetom ili sa vie noseih uadi.

Ako za noenje visee platforme slui samo jedno nosee ue, platforma se spaja sa glavnim noseim uetom sa etiri pomona ueta ili lanca iste duine, koji su na etiri mesta privreni za nju i dre je u horizontalnom poloaju.

Ako je visea platforma obeena za glavno nosee ue pomou tri pomona (nosea) ueta ili lanca, ugrauju se i tri sigurnosna ueta ili lanca, koji ne smeju biti zategnuti dok zategnuta uad ili lanci dre viseu platformu.

U toku rada u oknu, visea platforma se na najmanje etiri mesta privruje za bokove okna.

lan 46

Visea platforma mora imati otvore za prolaz izvoznih posuda, koji su za vreme rada na platformi zatvoreni. Otvori se ograuju do visine od najmanje 1,8 m, s tim da se ta ograda, do visine od 30 cm od patosa, izrauje od lima.

Ako se rad na produbljivanju okna i na viseoj platformi obavlja istovremeno, otvori se ograuju punom ogradom od lima u visini od 1,8 m, koja je privrena za patos platforme.

Konstrukcija visee platforme ima najmanje sedmostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje, ukljuujui i sopstvenu masu.

Otvori visee platforme imaju jake poklopce, istog stepena sigurnosti kao i platforma.

lan 47

Glavno nosee ue ima najmanje osmostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje.

Ako je visea platforma neposredno obeena sa vie noseih uadi, ukupno statiko optereenje rasporeuje se ravnomerno na svako ue. Ako pri upotrebi etiri ueta dva istovremeno slue kao voice, za proveravanje njihove nosivosti uzimaju se samo dva naspramna ueta.

8

Nosea uad ili lanci za koje je privrena visea platforma i sastavni delovi spojnog pribora (kuke, klinovi i sl.) imaju jedanaestostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje. O svakom uetu visee platforme vodi se kontrolna knjiga.

lan 48

Okna se mogu podgraivati drvetom, opekom, betonskim blokovima, betonom i armiranim betonom, elinim segmentima i tibinzima.

Drvena podgrada se, po pravilu, ugrauje u slepa i pomona okna. Podgradu sainjavaju drveni venci postavljeni na stubove ili jedan na drugi ili na posebne drae jedan za drugim, kao visea podgrada.

Rastojanje izmeu venaca postavljenih na stubove iznosi od 0,5 do 1,5 m, a izmeu osovina noseih venaca (uvuenih u bokove) najvie 8 m kod kontinuirano postavljenih venaca i do 15 m kod visee podgrade i venaca postavljenih na stubovima.

Za podgraivanje okna koristi se podgrada prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 49

Okna u stenskom materijalu sa pojaanim jamskim pritiskom moraju se podgraditi odgovarajuom podgradom za savlaivanje pojaanog jamskog pritiska.

lan 50

Pri podgraivanju okna postavljaju se, na odreenom rastojanju, popreni nosai voica i lestvice sa odmoritima za prolaz ljudi, sa zatitnom ogradom odeljenja za prolaz.

lan 51

Pri izradi okna odozdo navie, u oknu se izrauje odeljenje za sipanje iskopine i odeljenje za prolaz radnika. Ako visina okna iznosi vie od 20 m, izrauje se i posebno odeljenje za dopremu materijala.

Na vrhu podgrade okna ugrauje se sigurnosna brana koja pokriva sva odeljenja, osim odeljenja za sipanje iskopine. Nosai brane ukopavaju se u bokove okna.

lan 52

Iznad otvora odeljenja za prolaz ljudi i odeljenja za dopremu materijala, na elo radilita postavljaju se jaki poklopci, dok se iznad odeljenja za sipanje iskopine, po pravilu, postavlja odgovarajua reetka.

Iznad sigurnosne brane postavlja se radna platforma na rastojanju od 1,5 do 3,0 m, sa koje se obavljaju radne operacije i na koju posle miniranja pada iskopina.

b) Produbljivanje postojeih okana

9

lan 53

Ako se okna izrauju pomou vodee platforme, ne mora se izraivati odeljenje za prolaz ljudi i transport materijala.

Ako je visina okna izraenog odozdo navie vea od 60 m, na toj visini izrauje se pomono navozite, sa koga se nastavlja izrada sledeeg dela okna.

lan 54

Postojea okna mogu se produbljivati odozdo nanie i odozdo navie.

Okno se odozdo nanie moe produbljivati ostavljanjem zatitnog stuba ispod postojeeg okna, izgradnjom zatitne brane ispod okna ili izgradnjom pomonog niskopa i podilaenjem pomonim hodnikom ispod okna.

Okno se odozdo navie moe produbljivati izradom vertikalne prostorije sa malim presekom do ispod okna, a zatim njenim proirivanjem odozgo nadole punim presekom sa privremenom podgradom prema viem horizontu, tj. postavljanjem stalne podgrade u sekcijama odozgo nadole.

lan 55

Za podgraivanje postojeeg okna odozgo nanie na navozitu mora biti dovoljno prostora za otpremu iskopine, dopremu materijala i sl.

Visina zatitnog stuba ispod postojeeg okna iznosi 8 do 10 m, ako su stene vrste i neraspucale. Umesto zatitnog stuba moe se postaviti ojaana zatitna brana koja se izvodi tako da sprei pad bilo kog predmeta na elo radilita.

U zatitnom stubu mora se izraditi sueno okno podgraeno vencima, za prolaz posude, dopremu materijala i sl.

Za smetaj opreme za produbljivanje okna, na 3 do 4 m ispod suenog dela ugrauje se platforma sa komorom za mainu za produbljivanje okna.

Ako u postojeim oknu nema mesta za smetaj opreme za produbljivanje ili se na navozitu ne moe ugraditi prijemni bunker, izrauje se pomoni niskop sa komorom za mainu za produbljivanje okna. Duina niskopa iznosi najmanje 25 m, a od njega do okna izrauje se pristupni hodnik koji se na mestu ispod okna proiruje do potrebnog preseka okna. Zatim se okno dubi odozdo navie sa punim profilom u kome se obezbeuje prostor za sipanje iskopine i prostor za prolazak ljudi. Kad se okno izradi do potrebne visine (visina zatitnog stuba) nastavlja se rad na dubljenju okna sa punim profilom odozgo nanie.

lan 56

Za produbljivanje postojeeg okna odozdo navie najpre se izrauje okno sa suenim profilom, koje se podgrauje vencima.

Okno suenog profila ima tri odeljenja za iskopinu, za transport materijala i za prolaz ljudi. Odeljenje za iskopinu sukcesivno se prazni pre miniranja.

10

v) Specijalne metode za izradu okna

lan 57

Ako se okno gradi u sloenim rudarsko-geolokim uslovima, kao to su veliki priliv vode, nestabilne stene, teni pesak, izdvajanje gasova i sl., pristupa se specijalnim metodama izrade okna za odreene uslove, kao to su izrada probojnom podgradom, izrada sputanjem cilindrinih prstenova, izrada pod pritiskom vazduha i izrada zamrzavanjem i ovravanjem stena.

lan 58

Ako se okno gradi u sipkim i rastresitim stenama, primenjuje se probojna podgrada od ipova.

Drveni ipovi moraju biti od tvrdog drveta.

Metalni ipovi izrauju se od specijalnog profila razliitog poprenog preseka.

Probojna podgrada od ipova uvruje se odgovarajuim vencima.

Posle izrade dela okna probojnom podgradom, pristupa se ugradnji stalne monolitne ili armiranobetonske podgrade.

lan 59

Ako se okno gradi u rastresitim i mekim stenama sa tenim peskom, gde se pritok vode kree do 0,004 m3/s, a debljina sloja iznosi do 20 m, primenjuje se sputajua podgrada sa specijalnim noem ili probojna podgrada.

Deo sputajue podgrade iznad noa moe biti od opeke, betona, armiranog betona, armiranobetonskih prstenova ili tibinga, ili drugih odgovarajuih materijala.

Sputajua podgrada ulazi u vrstu stenu ispod vodonosnog sloja, posle ega se nastavlja produbljivanje i ugradnja stalne podgrade okna.

lan 60

Ako se okno gradi u stenama sa tekuim peskom, okno se izrauje pomou kesona.

Keson se izrauje od sputajue podgrade ili tibinga na ijem je donjem delu ugraena radna komora, koja je na 2,5 do 3 m od ela radilita pokrivena armiranobetonskom ploom.

Radni pritisak u kesonskoj komori iznosi najvie do 3,00 bar.

Kesonska komora se sa povrinom zemlje povezuje cevima za sputanje materijala i izvoz iskopine, kao i ureajima za obezbeenje i regulaciju pritiska vazduha.

lan 61

Ako se okno gradi kroz vodonosne stene, one se mogu zamrznuti, posle ega se okno izrauje kao i u normalnim uslovima.

11

Posle zamrzavanja stena i iskopa profila okna, pristupa se ugradnji stalne podgrade od betonskih ili armiranobetonskih prstenova ili tibinga koji naleu jedan na drugi celom povrinom naleganja i zaptiveni su i privreni odgovarajuim spojnim vezama.

lan 62

Ako se okno gradi kroz raspucale i vodonosne stene po potrebi, prethodno se sprovodi ovravanje okolne sredine.

lan 63

Ako se okno gradi u vrstim stenama, izradi okna moe se pristupiti metodom buenja sa punim presekom okna ili sa postepenim prelaskom na poveani presek okna izradom buotine s manjim prenikom.

III OTKOPAVANJE

lan 64

Metode otkopavanja uglja biraju se zavisno od osobina krovine i podine, fiziko-mehanikih osobina leita, jamskog pritiska, debljine ugljenog sloja, nagiba, sklonosti ka samozapaljivanju gasonosnosti i svojstva ugljene praine, vodonosnosti, sklonosti ka izbojima gasa i materijala, veliine leita, odnosno jamskog polja i sigurnosti izvoenja rudarskih radova.

Leite se mora tako otkopavati da se gubici mineralne supstancije svode na najmanju meru.

Svaka nova metoda otkopavanja mora se prethodno ispitati u otkopnim poljima u kojima postoje uslovi za primenu novog naina otkopavanja.

lan 65

Otkopavanje leita uglja moe otpoeti tek poto se uspostavi protono provetravanje jame.

lan 66

Svako otkopno radilite ima dva izlaza, od kojih jedan vodi u hodnik sa izlaznom vazdunom strujom, a drugi u hodnik sa ulaznom vazdunom strujom.

Ako zbog sloenih rudarsko-geolokih uslova nije mogue imati drugi izlaz iz otkopa, odstupni put se odrava pojaanom podgradom i preduzimaju se odgovarajue tehnike mere kojima se obezbeuje sigurno povlaenje ljudi u sluaju opasnosti.

lan 67

Radovi na otkopavanju leita uglja vre se po metodi otkopavanja ijom se primenom u datim rudarsko-geolokim uslovima ne smeju ugroziti ljudi, oprema i ureaji.

Otkopavanje leita moe biti runo, miniranjem, mehanizovano, kombinovano i primenom drugih savremenih metoda otkopavanja.

12

lan 68

Leite uglja se, po pravilu, potpuno i isto otkopava. Mogu se ostavljati samo sigurnosni i zatitni stubovi, koji se pre ostavljanja mere i nanose na jamsku kartu.

lan 69

Zavisno od otkopne metode, otkopavanje uglja vri se, po pravilu, od granice otkopnog polja prema prostorijama otvaranja odozgo nanie ili odozdo navie.

lan 70

Upravljanje krovinom iznad otkopanog prostora vri se potpunim ili deliminim obruavanjem, potpunim zapunjavanjem ili njenim ravnomernim sputanjem.

lan 71

Da bi se spreilo nekontrolisano obruavanje krovine, miniranjem se vri delimino obruavanje.

Ako je ugao pada sloja uglja vei od 15, krovina u otkopu se obruava odozdo navie.

lan 72

Otkopavanje sa zaruavanjem krovine moe se primeniti kod onih slojeva uglja kod kojih sama metoda otkopavanja ne prouzrokuje nastajanje poara, odnosno eventualno nastali poar ne prouzrokuje eksploziju metana ili opasne ugljene praine i koja obezbeuje da ne doe do provale vode, tekueg peska ili gasova.

Otkopavanje uglja zaruavanjem krovine moe biti stubno, popreno, irokoelno, komorno i kombinovano.

Pri otkopavanu uglja sa zaruavanjem krovine, ranije otkopani deo sukcesivno se zaruava otkopavanjem novog dela otkopnog stupa.

Pri otkopavanju uglja zaruavanjem krovine obezbeuje se takva brzina napredovanja ela otkopa da se "stari" rad zarui pre stvaranja gasova od oksidacije ili eventualnog zapaljivanja uglja.

lan 73

Zapunjavanje otkopanog prostora, po pravilu, primenjuje se pri otkopavanju slojeva opasnih po izbijanju gasa i materijala, strmih slojeva sa nestabilnom krovinom i podinom, slojeva sklonih samozapaljivanju, kao i slojeva iznad kojih se nalaze povrinski objekti.

Materijal za zapunjavanje moe biti stena dobijena u jami ili sa povrine. Materijal za zapunjavanje, po pravilu, ne sme sadrati sagorljive sastojke. Ako te sastojke sadri, preduzimaju se odgovarajue tehnike mere da ne bi dolo do njegovog samozapaljivanja.

lan 74

Otkopavanje uglja sa zapunjavanjem praznog prostora primenjuje se za strma leita debljine sloja do 4 m, gde su podina i krovina ugljenog sloja veoma vrsti.

13

Zapunjavanje otkopanog prostora vri se mehaniki, pneumatski ili hidrauliki.

Kad su u pitanju slojevi debljine vee od 4 m, otkopavanje sa zapunjavanjem vri se u vie etaa (pojaseva) od podine prema krovini ili obratno.

Otkopavanje sa zamuljivanjem moe se vriti ako su leita blago nagnuta, do 18, i ako im je debljina ugljenog sloja vea od 3 m. Ako je debljina ugljenog sloja vea od 3 m, otkopavanje uglja se vri u pojasevima.

Otkopavanje sa zamuljivanjem poinje, po pravilu, od granice otkopnog polja prema prostoriji otvaranja ili presipnoj sipki.

Zapunjavanje otkopanog prostora vri se neposredno posle otkopavanja.

Odstojanje zapunjenog prostora od ela radilita je takvo da se moe izvriti normalno zapunjavanje sledeeg odeljka, a da pri tom ne nastane zaruavanje krovine u radni prostor na elu radilita.

lan 75

Ravnomerno slaganje krovine, po pravilu, vri se kad su stene sklone pucanju i obruavanju neposredne krovine, pri emu se primenjuje specijalna podgrada od drvenih slogova, koji se postavljaju u jedan, dva ili tri reda, u vidu ahovskih polja. Zadnji red pomera se uporedo sa napredovanjem ela radilita.

lan 76

Ako se zbog povoljne vrstoe okolnih stena i uglja otkopavanje vri bez podgraivanja, otkopne prostorije proveravaju se okucavanjem, sa sigurnog mesta, a ulaz u otkopni prostor podgrauje se u duini od najmanje 3 m. Stabilnost otkopnih prostorija proverava se pre poetka rada, posle miniranja i posle svakog zastoja u radu.

lan 77

Zavisno od otkopne metode i veliine ela radilita, moe se primeniti individualna nosea podgrada na samom elu radilita i zatitna u radnom prostoru i na granici zone obruavanja i radnog prostora.

Individualna podgrada moe biti vrsta ili popustljiva, drvena ili metalna, sastavljena od okvira koji se mogu postavljati po padu ili pruanju ugljenog sloja.

Podgrada otkopnog prostora u skladu je sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 78

Samohodnom hidraulinom podgradom obezbeuje se odravanje krovine u otkopanom prostoru ela radilita, sinhronizovan sukcesivno zaruavanje krovine u otkopanom prostoru, zatita radnog prostora od prodora obruenih stena iz krovine ugljenog sloja, pomeranje transportera, dobijanje uglja, odravanje krovine iznad maine za dobijanje uglja i sl.

Pre primene, samohodna hidraulina podgrada ispituje se prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

14

lan 79

Ako su rudarsko-geoloki i eksploatacioni uslovi povoljni, moe se primeniti samohodna hidraulina podgrada sa daljinskim upravljanjem.

lan 80

Konstrukcija samohodne hidrauline podgrade mora biti takva da odgovara rudarsko-geolokim uslovima leita u kome se primenjuje.

Osim toga, samohodna hidraulina podgrada mora ispuniti sledee zahteve, i to:

1) da omoguava kretanje i u jednom i drugom smeru,

2) da pomeranje podgrade bude usklaeno sa zahvatom maine za dobijanje uglja,

3) da emulzija bude negoriva, oksidaciono neutralna i bioloki neopasna, a hidraulini sistem vatrootporan,

4) da se lako rukuje komandnim i signalnim ureajima.

Kvalitet samohodne hidrauline podgrade i njenih delova mora odgovarati uslovima utvrenim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 81

Pre montae samohodne hidrauline podgrade, jamske prostorije i transportna sredstva pripremaju se za transport opreme do mesta montae.

Samohodna hidraulina podgrada montira se prema odgovarajuem tehnikom uputstvu.

lan 82

U uslovima primene samohodne hidrauline podgrade, posle montae mora se proveriti funkcionalnost, pouzdanost i sigurnost svake pojedinane sekcije i podgrade kao celine.

Pri tom proveravanju, samohodna hidraulina podgrada mora ispuniti uslove utvrene u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

Duina trajanja ispitivanja utvruje se zavisno od rudarsko-geolokih uslova rada i tipa podgrade, ali najmanje u trajanju kompletnog radnog, odnosno tehnolokog ciklusa.

lan 83

Na radilitima sa nagibom veim od 18, samohodna hidraulina podgrada se ne sme montirati u otkop ako nema elemenata za povezivanje i ako nije obezbeena stabilnost sekcije i transportera.

lan 84

Zamena pojedinih delova i odravanje samohodne hidrauline podgrade vre se prema tehnikom uputstvu.

15

lan 85

Na poetku rada svake smene vizuelno se proverava ispravnost podgrade.

Uoeni nedostaci odmah se oktlanjaju. Ispravnost funkcionisanja podgrade proverava se i u toku rada.

lan 86

O radu i odravanju samohodne hidrauline podgrade, od momenta njenog ugraivanja, vodi se kontrolna knjiga.

U kontrolnoj knjizi navode se sledei podaci:

1) karakteristike podgrade,

2) datum i mesto ugradnje,

3) proseno dnevno napredovanje ela,

4) ostvarena proizvodnja uglja,

5) kontrolni pregled,

6) uoeni nedostaci,

7) preduzete mere za otklanjanje nedostataka,

8) izvrene opravke i zamena delova,

9) demontaa radi vee opravke,

10) vraanje na radilite,

11) zamena delova usled dotrajalosti.

lan 87

Posle zavrenog otkopavanja jednog otkopnog polja, na nain odreen posebnim uputstvom, pristupa se demontai hidrauline podgrade i ispitivanju najmanje 3% od ukupne koliine sekcija, a najmanje tri sekcije.

Kontrolnim ispitivanjem samohodne hidrauline podgrade proverava se funkcionalnost i, po mogunosti, nosivost podgrade.

lan 88

Za odvajanje uglja od mase u ugljenom sloju mogu se koristiti maine sa jednim ili dva radna organa ili strug za rezanje, zavisno od karakteristika ugljenog sloja i okolnih stena.

Radi spreavanja zapraenosti, maine su snabdevene prskalicama za vodu.

16

Ako su prskalice za vodu u kvaru, maina se ne sme pustiti u rad.

Odravanje i zamena delova maina vre se prema tehnikom uputstvu. O odravanju maina vodi se kontrolna knjiga.

IV IZBOJ GASA, UGLJA I STENSKOG MATERIJALA

lan 89

Ako je leite uglja sklono pojavama izboja gasova (CH4, CO2, H2S i dr.), uglja i stenskog materijala, nain njihovog nastajanja utvruje se istraivanjem i primenom odgovarajue tehnike mere za suzbijanje tih pojava u svim fazama tehnolokog procesa, od otvaranja do prestanka eksploatacije. Pod tehnikim merama podrazumevaju se otkopavanje zatitnog stuba, obrada ugljenog sloja degazacijom ili ovlaavanjem pod pritiskom, primena odgovarajue metode otkopavanja za postojee leine uslove, kombinovana izrada pripremnih radilita, potpuno zaruavanje krovine ako su slojevi blagi i zapunjavanje otkopanog prostora ako su slojevi strmi, dehidratacija ugljenog sloja, izrada zaseka i podseka na elima pripremnih i otkopnih radilita i njihovo ispiranje, rastereenje ugljenog sloja dubokim buotinama, provokativno i rastresno miniranje, obrazovanje rastereenih zona ili primena pojaane podgrade i drugih odgovarajuih mera.

lan 90

Zavisno od sloenosti rudarsko-geolokih uslova moe se primeniti i kombinacija dve metode ili vie metoda iz lana 89. ovog pravilnika.

Za primenu izabrane metode za suzbijanje mogue pojave izboja gasa, uglja i stenskog materijala izrauje se posebno uputstvo za sve faze tehnolokog procesa.

Za sprovoenje izabrane metode iz stava 2. ovog lana vri se redovna kontrola i obezbeuje odgovarajui broj aparata i ureaja.

lan 90a

U jamama na radilitima u kojima moe doi do pojave izboja gasa, uglja i stenskog materijala mora se obezbediti dovoljan broj izolacionih aparata.

lan 91

U jamama u kojima dolazi do pojave izboja gasa, uglja i stenskog materijala vodi se kontrolna knjiga o toj pojavi, koja sadri sledee podatke: mesto pojave, vrsta pojave, nain pojave, obim obavljenih radova na sanaciji i dalji postupak izvoenja rudarskih radova.

lan 92

Za sigurno obavljanje radova u ugroenom podruju preduzimaju se odgovarajue mere i obezbeuju zatitna sredstva, kao to su: odreene vrste izolacionih aparata, ureaji za daljinsku kontrolu, komandu i signalizaciju, komprimovani vazduh, titovi, ureaji za automatsko iskljuenje elektrine energije i druga sredstva.

17

V GORSKI UDARI

lan 93

Ako u ugljenom sloju doe do koncentracije potencijalne energije koja oslobaanjem odvaja ugalj od ugljenog sloja i okolne stene iz stenskog masiva, preduzimaju se tehnike mere zatite u svim fazama tehnolokog procesa radi zatite ljudi, opreme, ureaja i pribora na radilitu.

lan 94

Tehnike mere zatite za suzbijanje moguih pojava gorskih udara su: likvidacija stubova u "starom radu", izbegavanje ostavljanja stubova, otkopavanje najpovoljnijeg sloja u leitima sa vie slojeva, zapunjavanje ili zaruavanje otkopanih prostora, podziivanje otkopa prirodnim kamenom ili drvenim slogovima, prilagoavanje brzini napredovanja ela radilita, izmena fiziko-mehanikih karakteristika stena miniranjem, ubrizgavanje vode, izrada buotina za rastereenje, podgraivanje otkopnih prostora odgovarajuom podgradom, uz specijalni reim izvoenja radova, izbor optimalne metode otkopavanja i opreme za dobijanje uglja, podeavanje reima pripreme, uz delimino snienje stepena opasnosti od udara na krajnjoj granici ugljenog sloja, ispitivanje specifinosti pojave u odreenoj jami i sloju i primena odgovarajuih metoda protiv tih pojava, kao i metode prognoze radi smanjenja opasnosti od posledica gorskog udara.

Tehnike mere zatite iz stava 1. ovog lana mogu se primeniti pojedinano ili kombinovano, zavisno od karakteristika ugljenog sloja i okolnih stena.

Za primenu izabrane metode za suzbijanje eventualnih pojava gorskih udara izrauje se posebno uputstvo.

lan 95

Otkopavanje u leitima uglja u kojima postoji mogunost pojave gorskih udara, po pravilu, obavlja se irokoelnom metodom, sa napredovanjem radilita po pruanju ili padu ugljenog sloja i uz primenu hidrauline podgrade.

Primena komorne i komorno-stubne metode otkopavanja za slojeve uglja sa nagibom i napredovanjem ela radilita po usponu nije dozvoljena.

lan 96

Otkopavanje ugljenog sloja je takvo da obezbeuje ravnomerno optereenje okolnog stenskog masiva, bez ostavljanja otrih uglova i stubova.

lan 97

Slojevi uglja u kojima postoji mogunost pojave gorskog udara, po pravilu, otvaraju se i razrauju sa prostorijama koje se rade u steni ili u slojevima koji nisu skloni gorskim udarima.

lan 98

U jamama u kojima postoji mogunost pojave gorskog udara vri se redovna kontrola sprovoenja i efikasnosti primenjene metode za suzbijanje pojava gorskih udara.

18

lan 99

Ako se u jami javi gorski udar, o toj pojavi se vodi kontrolna knjiga, koja sadri sledee podatke: mesto pojave, vrsta pojave, nain pojave, obim obavljenih radova na likvidaciji posledica usled zaruavanja i dalji postupak izvoenja rudarskih radova.

VI PREVOZ UGLJA I MATERIJALA

lan 100

Prevoz uglja i materijala u jami moe se vriti po horizontalnim, kosim i vertikalnim prostorijama.

Prevoz horizontalnim prostorijama moe biti runi, mehaniki, pneumatski i hidraulini.

Prevoz kosim i vertikalnim prostorijama moe biti mehaniki, pneumatski, hidraulini i gravitacijski.

lan 101

Svi transportni putevi, postrojenja i ureaji za prevoz, signalni i zatitni ureaji pregledaju se najmanje jedanput meseno, pri emu se sainjavaju nalazi pregleda.

lan 102

U metanskim jamama, u prostorijama I stepena opasnosti, smeju se upotrebljavati elektrina postrojenja, kao i elektrine i akumulatorske lokomotive, lokomotive sa voznom icom i dizel-lokomotive bez eksplozione zatite, pod sledeim uslovima:

1) ako se prostorije provetravaju protonom vazdunom strujom,

2) ako su naputene i neprovetrene jamske prostorije du transportnog puta zatvorene izolacionim pregradama,

3) ako u prostorijama koje su razvrstane u II stepen opasnosti od metana nije ugraen ureaj sa cevima za separatno provetravanje radilita,

4) ako su vee upljine u krovu zapunjene i udubljenja izravnata,

5) ako brzina vazdune struje nije manja od 1 m/s,

6) ako se obezbedi kontinuirana kontrola koncentracije metana,

7) ako je izmeu glavnog i pomonog ventilatora i kod trafostanice iz koje se dovodi elektrina struja u prostorije montiran ureaj za iskljuivanje elektrine energije, u sluaju prestanka rada ventilatora.

lan 103

Profili jamskih prostorija usklauju se sa prevoznim sredstvom kojim e se prevoziti ugalj i materijal i odgovaraju jugoslovenskim standardima za presek jamskih prostorija.

19

lan 103a

Za svako transportno sredstvo i postrojenje za koja su propisani zahtevi o periodinim pregledima (dnevnim, sedminim, mesenim, polugodinjim i godinjim), odravanju i ispitivanju moraju se ustanoviti i voditi kontrolne knjige.

a) Runi prevoz

lan 104

Runi prevoz se moe vriti vagonetima po pruzi sa usponom do 10 promila.

Prostorija u kojoj se vri runi prevoz vagonetom itavom duinom ima visinu najmanje 1,8 m. Rastojanje od najisturenije take vagoneta i boka prostorije, odnosno podgrade iznosi najmanje 0,25 m s jedne strane i najmanje 0,7 m s druge strane.

lan 105

Pri runom prevozu pragovi pruge, po pravilu, potpuno su ukopani u tlo prostorije. Ako pragovi pruge nisu ukopani u to tlo, prostor izmeu pragova nasipa se ljunkom ili drugim nesagorivim materijalom.

lan 106

Pri runom prevozu vagonet se ne sme vui, ve se gura, odnosno pridrava ako je vonja po padu prostorije.

Rastojanje izmeu dva vozaa na pruzi sa padom do 5 promila iznosi najmanje 10 m, a na pruzi sa padom veim od 5 promila - najmanje 30 m.

Pri runom prevozu svetiljka na vagonetu mora biti postavljena tako da bude vidljiva iz suprotnog smera.

b) Prevoz mehanikim postrojenjima i ureajima

lan 107

Prevoz materijala mehanikim postrojenjima i ureajima u jami moe se vriti:

1) lokomotivom,

2) beskonanim uetom,

3) beskonanim lancem,

4) vitlom,

5) gornjom i donjom inom,

6) transporterom sa gumenom trakom,

20

7) elinim transporterom,

8) vozilom bez ina.

lan 108

Prostorija u kojoj se materijal u jami prevozi mehanikim postrojenjima i ureajima, po pravilu, ima slobodnu irinu od najisturenije take prevoznog sredstva do boka prostorije, odnosno do podgrade, najmanje 0,25 m na jednoj strani i najmanje 0,70 m na suprotnoj strani.

Ako su u prostoriji postavljena dva ili vie koloseka, odnosno dva ili vie transportera, za svaki kolosek, odnosno transporter obezbeuje se odgovarajua slobodna irina, s tim to slobodna irina za prolaz ljudi izmeu koloseka, odnosno transportera iznosi najmanje 1,0 m.

Izuzetno, ako je zbog pojave pritiska smanjen profil prostorije ili se ona mora dodatnom podgradom ojaati, slobodna irina i visina mogu samo privremeno biti manje, pri emu se postavlja upozoravajui znak. Profil se, u to kraem roku, mora dovesti na propisanu veliinu.

lan 109

Pri prevozu uglja i materijala u jami kolosecima, ine na sastavima spajaju se vezicama.

Za prolazak vagoneta na drugi kolosek mogu se koristiti skretnice, okretnice i prenosnice, a za prelazak itavog voza - samo skretnice izraene prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

Skretnice, okretnice ili prenosnice moraju potpuno odgovarati kolosecima (inama) i biti ugraen i odravane tako da osiguravaju bezbedni prelaz preko njih.

Prebacivanje skretnice u eljeni pravac moe biti automatsko ili runo, pomou poluge sa tegom ili pomou tega.

Skretnica se postavlja u prostoriji, odnosno odeljenju sa veom slobodnom irinom tako da ne predstavlja prepreku na putu, u protivnom, bok prostorije proiruje se za najmanje 0,70 m od tega do boka prostorije.

lan 110

Pribor za meusobno spajanje vagoneta ili prikljunih vozila u kompoziciju, odnosno za lokomotivu ili ue izrauje se tako da se njime moe bezbedno rukovati i da se u vonji ne moe sam otkopati.

1. Prevoz lokomotivom

lan 111

Za prevoz uglja i materijala u jami mogu se upotrebljavati:

1) elektrina akumulatorska lokomotiva,

2) elektrina lokomotiva sa voznom icom (trolej-lokomotiva),

21

3) lokomotiva na teno gorivo (dizel-lokomotiva),

4) lokomotiva na komprimirani vazduh (sa pogonom na komprimirani vazduh),

5) elektrina lokomotiva sa akumulatorskim i trolej pogonom.

lan 112

Lokomotiva za prevoz uglja i materijala u jami (u daljem tekstu: lokomotiva) mora biti snabdevena ureajem za koenje, ureajem za sipanje peska (za lokomotive tee od dve tone), ureajem za davanje jasnih zvunih signala, odgovarajuim ureajem za gaenje poara i brojaem radnih sati.

Put koenja lokomotive pri prevozu materijala ne moe biti dui od 40 m.

Sedite mainovoe mora biti zatieno i prekriveno krovom.

lan 113

Delovi izduvne cevi dizel-lokomotive koji se pri radu motora zagrevaju zatiuju se od sluajnog dodira, a na izduvnoj cevi mora postojati otvor sa zatvaraem kroz koji se moe zavui sonda za uzimanje uzorka izduvnog gasa za analizu.

Ako lokomotiva nije opremljena brojaem radnih sati, vodi se dnevna knjiga o radnim satima.

lan 114

Dizel-lokomotive i hidrauline dizel-lokomotive u protiveksplozionoj zatiti mogu se upotrebljavati u prostorijama u kojima ne postoji mogunost pojave iznenadnog izboja gasova, uglja i stenskog materijala.

Ako se prostorije provetravaju separativno, mikroklimatski uslovi u njima moraju biti isti kao i u prostorijama koje se provetravaju protono.

Koliina vazduha za separatno provetravanje prostorije iz st. 1. i 2. po jednom kilovatu, odnosno prema sadraju ugljen-monoksida u izduvnim gasovima iznosi:

0,135 m3/s - ako sadraj CO nije vei od 0,12% (V/V),

0,100 m3/s - ako sadraj CO nije vei od 0,08% (V/V),

0,067 m3/s - ako sadraj CO nije vei od 0,06% (V/V).

lan 115

Ako u toku rada motora dizel-lokomotive temperatura motora pree dozvoljenu granicu, rad motora se mora automatski iskljuiti.

Dizel-lokomotive koje se koriste u metanskim jamama moraju se opremiti indikatorom metana koji svetlosnim i zvunim signalom upozorava rukovaoca o prekoraenju dozvoljenih koncentracija metana.

22

lan 116

Rezervoar za gorivo dizel-lokomotive puni se na samo za to odreenim mestima, pri emu se motor mora zaustaviti i lokomotiva zakoiti.

Pri punjenju rezervoara koristi se automatski zatvara, koji se sam otvara poto se crevo vijkom prikljui na rezervoar. Rezervoar se sme napuniti samo do odreene visine. Pri odvajanju creva od rezervoara, crevo se mora isprazniti.

lan 117

Transportni put (pruga) za prevoz lokomotivom, u pogledu nivelete, radijusa krivina, ina i gustine pragova, izrauje se tako da odgovara tehnikim karakteristikama lokomotive.

Ako je niveleta pruge lomljena, pojedina deonica loma odgovara najveoj duini voza.

lan 118

Utovarna i istovarna mesta i radna mesta koja zahtevaju stalnu prisutnost radnika na transportnom putu osvetljena su stalnom rasvetom.

lan 119

U prostorijama za prevoz trolej lokomotivom vozna ica postavlja se na visini ne manjoj od 2,2 m, raunato od gornje ivice ine.

Izuzetno, ta visina moe biti i manja, ali ne manja od 1,8 m. U tom sluaju vozna ica se po itavoj toj duini bono zatiuje izolirajuim, nesagorljivim ili tee zapaljivim materijalom.

Vozna ica je udaljena od drvene podgrade i slinog materijala najmanje 0,35 m, od metalnih delova (predmeta) najmanje 0,1 m, a od prirodnog stropa - stene najmanje 0,05 m. Te udaljenosti se odnose i na razmak koji nastaje pri nailasku oduzimaa.

Razmak izmeu taaka privrenja vozne ice ne sme biti vei od 5 m, a u krivinama - od 3 m.

U prostorijama sa voznom icom, na svim prelazima, raskrsnicama, krivinama i skretnicama postavljaju se lako uoljive table sa upozorenjem "VOD POD NAPONOM". Te table postavljaju se u remizama i radionicama za opravku trolej-lokomotiva.

lan 120

Lokomotiva na komprimovani vazduh moe biti neposredno prikljuena na dovod komprimovanog vazduha od kompresorske stanice ili imati rezervoare za komprimovani vazduh na sebi.

Rezervoari za komprimovani vazduh pune se na unapred odreenim mestima.

Ako je lokomotiva sa pogonom na komprimovani vazduh neposredno prikljuena na dovod komprimovanog vazduha, onda je crevo prikljueno na dovod tog vazduha takvo da se ne moe samo otkopati, a lokomotiva ima i ureaj za namotavanje creva.

Pre spajanja s lokomotivom crevo se produvava.

23

lan 121

Neispravna lokomotiva ne sme se pustiti u rad.

Lokomotiva se smatra neispravnom u sledeim sluajevima:

1) ako je odbojnik oteen tako da se vagonet ne moe lako prikopavati ili ako ga nema,

2) ako je spojni pribor (kvailo) oteen tako da se sredstva za prevoz ne mogu lako kopati,

3) ako je neispravan ureaj za koenje,

4) ako su neispravne peskare ili nema peska u njima,

5) ako je neispravan ureaj za zvunu signalizaciju,

6) ako je neispravan reflektor,

7) ako nema dizalice ili drugih pomonih sredstava za sluaj iskliznua,

8) ako su poremeeni ili neispravni ostali sigurnosni ureaji,

9) ako je neispravan ureaj za gaenje poara na dizel-lokomotivama.

lan 122

Prilikom prevoza lokomotiva se nalazi na elu voza. Voz se moe potiskivati lokomotivom samo pri manevrisanju na krajnjim stanicama, a, izuzetno, i na drugim mestima, u duini najvie do 300 m. Pri potiskivanju voza brzina lokomotive ne sme biti vea od 1 m/s. Ako se na svakom kraju voza nalazi komandna kabina, transport se moe vriti i potiskivanjem.

Pri prevozu dizel-lokomotivom u smeru kretanja vazduha, brzina te lokomotive je za 0,3 m/s manja ili vea od brzine kretanja vazduha.

Na zadnjem vagonetu voza, odnosno na zadnjem delu lokomotive, ako se sama kree, postavlja se crveni signal (to moe biti i prenosna svetiljka sa crvenim staklom) ili odbojno crveno svetlo.

lan 123

Na krovu lokomotive ne sme se prevoziti nikakav materijal.

Lokomotivskom vuom se, osim uglja ili jalovine, mogu prevoziti i drugi materijali (drvo, elementi podgrade, delovi ureaja ili ureaji, teno gorivo, ulje i mazivo, eksplozivna sredstva i dr.).

lan 124

Lokomotivskom vuom mogu se prevoziti nezapaljiva i teko zapaljiva ulja i maziva u originalnim pakovanjima smetenim u vagonete ili na plato-vagonete koji nisu prikopani neposredno za lokomotivu.

24

lan 125

Teno gorivo se prevozi u posebnim posudama izraenim od lima debljine najmanje 3 mm. Posude moraju imati otvor za izravnavanje pritiska vazduha. Otvor posude mora biti zatien sa pet ianih mrea, koje imaju po 144 otvora na 1 cm2. Meusobno rastojanje mreice ne sme biti vee od 2 mm. Pri prevozu otvor posude mora biti zakljuan bez obzira na to da li je posuda puna ili prazna.

Posuda se smeta u limeni sanduk vagoneta koji ne proputa tenost i ija zapremina moe primiti sve gorivo iz posude. Sanduk vagoneta mora biti zatvoren tako da ga neovlaeno lice ne moe otvoriti.

Vagoneti sa tenim gorivom ne smeju se pri prevozu potiskivati, niti se u izvozni ko smeju gurati mehanizmom za potiskivanje ve se u ko moraju runo potisnuti i uvrstiti tako da budu nepomini.

lan 126

Teno gorivo moe se pretakati samo na odreenom mestu, pomou odgovarajue pumpe.

Na mestu ne kome se pri pretakanju goriva nalaze lokomotiva i vagonet sa gorivom, izmeu koloseka izrauje se udubljenje koje moe da primi svu tenost iz jednog vagoneta.

Eventualno prosuto gorivo, ulje ili mazivo odstranjuje se na pogodan nain odmah po zavretku pretakanja.

lan 127

Kad lokomotiva nije u pokretu, smeta se u remizu ili na za to ureenom koloseku.

Lokomotive se opravljaju u radionici ili remizi. Radionice i remize podgrauju se nesagorljivim materijalom, ako nisu izraene u nesagorljivoj steni.

Remize i radionice, po pravilu, provetravaju se protonom vazdunom strujom i osvetljavaju stalnom rasvetom.

U remizi i radionici mora biti istaknuto uputstvo o vrenju prevoza, rukovanju i odravanju lokomotiva.

Remiza i radionica moraju biti snabdevene aparatima ili sredstvima za gaenje poara.

U remizi i radionici moraju se odravati red i istoa. Maziva i sredstva za ienje smeju se drati samo u originalnim pakovanjima, koja se, kad su otvorena, moraju drati u posebnim limenim posudama s poklopcem. U takvim limenim posudama moraju se drati i masne krpe i drugi masni otpaci.

Na ulazu u remizu i radionicu mora biti istaknuta tabla o zabrani pristupa nezaposlenim licima.

lan 128

Sve elektrine instalacije u remizama i radionicama za dizel-lokomotive moraju biti izvedene tako da obezbeuju potrebnu sigurnost.

25

lan 129

Opravke dizel-lokomotive pri kojima moe doi do istakanja tenog goriva ili stvaranja varnice (iskre) smeju se vriti samo na povrini. Ostale opravke mogu se vriti u jami u remizi ili radionici, ali samo poto se zaustavi dovod goriva u motor.

lan 130

Ako remiza za dizel-lokomotive istovremeno slui i za smetaj tenog goriva, to gorivo se smeta u posebno odeljenje podgraeno nesagorivim materijalom.

Koliina goriva koja se moe drati u posebnom odeljenju u remizi ne sme biti vea od koliine potrebne za dvodnevnu upotrebu, odnosno od jednog vagoneta za teno gorivo. To odeljenje mora se zakljuavati.

U radionici za odravanje dizel lokomotiva, na za to odreenom mestu, moe se drati najvie 25 litara tenog goriva u odgovarajuoj posudi, a koliine do 200 litara - samo u niama, odnosno u posebnom odeljenju. U odvojeno nii moe se drati i 50 kg maziva.

lan 131

Koliine goriva vee od koliine potrebne za dvodnevnu upotrebu smeju se drati samo u za to izraenim skladitima.

U skladitu iz stava 1. ovog lana, ulje i mazivo dre se u posebnim komorama.

U jednoj komori skladita moe biti najvie 1000 litara tenog goriva ili 1000 litara ulja i 400 kg maziva.

Teno gorivo i mazivo ne mogu biti u istoj komori.

Komore skladita tenog goriva i maziva, kao i pristupne prostorije iz oba smera, u duini od najmanje 10 m, moraju biti podgraene nesagorivim materijalom.

Pored nia za gorivo u remizama i radionicama i pored komora u skladitima tenog goriva, ulja i maziva, izrauju se i udubljenja zapremine dovoljne za prijem celokupnog eventualno iscurelog goriva i maziva.

Dno skladita (podovi) i nia, kao i mesta za pretakanje tenog goriva moraju biti nasuti nezamaenim peskom ili frakcionim drobljenim kamenom.

lan 132

Lokomotive, radionice, remize i putevi za prevoz sa svim ureajima odravaju se u ispravnom stanju i redovno kontroliu.

Remize, radionice, skladita tenog goriva, ulja i maziva, lokomotive, putevi za prevoz i ureaji na tom putu pregledaju se jedanput meseno.

Jednom tromeseno vri se i hemijska analiza izduvnih gasova iz dizel-lokomotive na O2, CO, SO i CO2, NOx i aldehide. Uzorak izduvnih gasova uzima se ispred i iza preistaa pri najveem broju obrtaja i punom optereenju i pri praznom hodu motora.

26

Svi delovi dizel-lokomotive redovno se iste.

Nalazi pregleda iz stava 2. ovog lana unose se u knjigu pregleda puta za prevoz i ureaja na tom putu, a nalazi iz st. 3. i 4. ovog lana unose se u dnevnik rada lokomotive.

Pregledi iz ovog lana vre se prema uputstvu o rukovanju i odravanju.

2. Prevoz beskonanim uetom ili lancem

lan 133

Prevoz beskonanim uetom ili lancem (iarom ili lanarom) moe se vriti u horizontalnim i u kosim jamskim prostorijama sa nagibom do 25 (uspinjae i svoznice).

Svako pogonsko postrojenje iare mora posedovati konicu. Konica mora biti toliko jaka da moe zadrati 25% vei teret od najveeg statikog optereenja pri redovnom prevozu.

Konice se konstruiu tako da automatski koe.

lan 134

Komore, odnosno mesta na kojima je montirana pogonska i povratna stanica iare moraju imati dovoljno slobodnog prostora za bezbedan rad pri montiranju, odravanju i rukovanju postrojenjima.

Ako je pogonska stanica smetena u komori, visina komore iznosi najmanje 1,8 m, slobodna irina sa strane sa koje se vri odravanje i rukovanje - najmanje 1,0 m, a sa druge strane - najmanje 0,7 m.

lan 135

Pri prevozu iarom pravac kretanja pruge mora biti takav da se transportna korpa ne moe otkaiti, iskliznuti ili prevrnuti.

Ako se, zbog pravca prostorije, ne mogu zadovoljiti uslovi iz stava 1. ovog lana, izrauju se meustanice ili postavljaju pomoni ureaji (ine vodilice, skretni koturovi i sl.).

lan 136

Uetnjae, skretni koturovi, nosei koturovi, nosea konstrukcija iare i slino, do visine 1,8 m od poda prostorije, premazuju se lako uoljivom bojom.

Sve stanice i meustanice iare moraju imati ureaj za davanje i prijem zvunih signala, a na svakom radnom mestu koje zahteva stalnu prisutnost radnika mora da postoji ureaj za njeno zaustavljanje.

Na svim stanicama i meustanicama i radnim mestima koja zahtevaju stalnu prisutnost radnika postavljaju se signalne table sa signalnim oznakama.

lan 137

Svi ureaji iare moraju biti lako pristupani.

27

iara mora biti izgraena tako da se transportne korpe na kraju prevoza mogu lako i bezopasno otkopati i da ne mogu udariti u pogonski ili povratni kotur.

lan 138

irina prostorije pri prevozu iarom, na mestu na kome se transportna korpa moe zakopavati i otkopavati, iznosi najmanje 1,0 m od najisturenije bone take korpe do boka prostorije, odnosno podgrade.

Pri prevozu iarom po kosim prostorijama (uspinjaom i sveznicom), na navozitu i odvozitu mora postojati slobodna horizontalna duina koloseka za bezbedan rad na otkopavanju i zakopavanju transportne korpe. Slobodna duina odgovara najmanje dvostrukoj duini korpe koja se prikopava odjednom, a ne sme biti manja od 6 m.

lan 139

Ue iare, pre poetka korienja, ima najmanje estostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje pri prevozu. Ako se pregledom utvrdi da je nosivost ueta smanjena na vie od 50% od poetne vrednosti, ono se zamenjuje.

Spojni pribor izmeu korpi (kvailo) i spojni pribor izmeu korpi i beskonanog ueta (viljuke ili hvataljke) izrauje se tako da se njima moe bezbedno rukovati i da se u toku vonje ne mogu otkopavati.

Kvailo i viljuke ili hvataljke moraju imati, pre poetka korienja, najmanje desetostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje, a moraju se zameniti kad im nosivost padne za vie od 50% od poetne vrednosti.

lan 140

Pri prevozu vagoneta iarom po kosoj ili po vertikali lomljenoj prostoriji, na kolosecima se ugrauju hvataljke ili drugi ureaji za zaustavljanje vagoneta odbeglih niz kosinu.

Prve hvataljke postavljaju se na 5 m ispod pregiba u kosoj prostoriji, a ostale na razmacima od po 30 m.

Kretanje vagoneta u svoznicama ili uspinjaama, kao i u hodnicima pod svoznicama ili uspinjaama koji se sa njima ukrtaju zabranjeno je ako ne postoje posebni zaobilazni hodnici ili zatitni odbojnici (brane).

Koloseci svoznica ili uspinjaa ne smeju se produavati u istom pravcu ili pod uglom veim od 90. Ako se to iz tehnikih razloga ne moe izvriti, na dno svoznice ili uspinjae postavlja se dovoljno jaka brana, koja za vreme prevoza svoznicom ili uspinjaom mora biti zatvorena.

lan 141

Pre poetka prevoza iarom pregledaju se pogonska maina, ureaji za koenje, beskonano ue, pruga, signalni ureaji i drugi sigurnosni ureaji.

Nalazi pregleda iz stava 1. ovog lana upisuju se u dnevnik rada iare.

28

lan 142

Brzina prevoza iarom ne sme biti vea od 1,0 m/s.

Pri prevozu iarom kosom prostorijom sa nagibom veim od 15 i pri pojedinanom prevozu korpi upotrebljava se sigurnosno ue ili lanac.

lan 143

Osim korpi, iarom se mogu prevoziti i drugi (vei i tei) predmeti na odgovarajuem postolju sa automatskim hvataljkama, ako je nagib vei od 25.

3. Prevoz vitlom

lan 144

Prevoz materijala vitlom moe se vriti horizontalnim (dovlani vitao) i kosim (izvozni vitao) jamskim prostorijama.

Dovlani vitao se postavlja, po pravilu, na poetku ili na kraju transportne prostorije, a izvozni vitao - na vrhu transportne prostorije.

Vitao moe biti sa jednim bubnjem ili sa dva bubnja, a mora imati ureaj za postepeno pokretanje bubnja.

lan 145

Bubanj vitla izrauje se i montira tako da se ue pravilno namotava na bubanj. Ako je potrebno regulisati namotavanje ueta na bubanj, to se moe vriti samo odgovarajuom kukom.

Na bubnju vitla mora se uvek nalaziti rezerva ueta najmanje za tri namotaja.

lan 146

Pri prevozu uglja i materijala po kosoj prostoriji s nagibom veim od 25, za prevoz vagoneta koriste se odgovarajua postolja koja imaju patos sa draima vagoneta.

lan 147

Ispod vrha i na dnu kose prostorije, kao i na meuspratovima sa kojih se vri prevoz, postavlja se zatitna pokretna brana.

Brana se postavlja neposredno ispod pregiba koloseka ili ploa navozita, ali tako da se, kad je brana zatvorena, vagonet moe potisnuti na kosinu.

Brana se sme otvoriti tek kad se vagoneti prikopaju za ue i potisnu na kosinu, tako da ue bude zategnuto.

Pri prevozu vagoneta sa postoljem na svim navozitima i odvozitima postavljaju se zatitne brane.

Brana se postavlja i na svim kolosecima u pristupnim hodnicima meuspratova.

29

Oteena brana mora se odmah popraviti, a dok se ne popravi, pristup transportnoj prostoriji mora biti spreen na drugi celishodan nain (unakrsne letve i slino).

Brana se postavlja tako da se vagonet zaustavi ispred nje.

Brana se mora otvarati sa sigurnog mesta (sklonita).

lan 148

Pri prevozu izvoznim vitlom, vagoneti koji se izvlae moraju imati jak zaustavlja na svojoj zadnjoj strani, a vagoneti koji se sputaju - hvatalicu na eonoj prednjoj strani ili sigurnosno ue (lanac). Ako su patosi betonirani, vagoneti se izvlae samo sigrnosnim uetom.

lan 149

Ako je prevoz vitlom stalan, du transportne prostorije na odgovarajuim razmacima ugrauju se valjci za zatitu ueta i pragova pruge od habanja.

Brzina prevoza vitlom ne sme biti vea od 2,0 m/s.

4. Prevoz materijala gornjom i donjom inom

Prevoz gornjom inom

lan 150

Prevoz materijala gornjom inom u horizontalnim i blago nagnutim jamskim prostorijama moe se obavljati runo i pomou mehanikih ureaja (vitlovima, iarama sa beskonanim uetom i viseim lokomotivama), a u kosim jamskim prostorijama - samo pomou mehanikih ureaja.

lan 151

Dimenzije jamskih prostorija u koje treba ugraditi gornju inu za prevoz materijala moraju biti prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 152

Ako prevoz gornjom inom prolazi kroz ventilaciona vrata, ona moraju biti izvedena tako da ne ugroze funkcionisanje sigurnosnih ureaja transportnog i ventilacionog sistema.

lan 153

ine, sa delovima za veanje koji su na njima fiksirani, kao i vezni delovi izmeu ina i oslonca moraju imati najmanje trostruku sigurnost u odnosu na maksimalno optereenje. U krivinama i na kraju, gornje ine se obezbeuju od ispadanja, a elementi za privrenje (osiguranje) ne smeju imati manju sigurnost na kidanje od delova koji su upotrebljeni za veanje ina.

lan 154

Maksimalno dozvoljena masa materijala (tereta) koji se sme utovariti i prevoziti gornjom inom mora biti proraunata za odgovarajui nain i sistem prevoza i vidno oznaena na utovarnoj stanici.

30

lan 155

Pri prevozu gornjom inom moraju se upotrebljavati sledei signalni znaci:

1) jedan signal - stoj,

2) dva signala - vozi napred,

3) tri signala - vozi nazad.

lan 156

Radna mesta koja zahtevaju stalnu prisutnost radnika pored kojih se materijal prevozi mehanikim ureajima sa gornjom inom, utovarne i istovarne stanice, kao i raskra moraju imati stalnu rasvetu.

lan 157

U svakoj smeni neophodno je, pre poetka prevoza uglja i materijala gornjom inom pomou mehanikih ureaja, kontrolisati ispravnost prevoznog sistema.

lan 158

Prevoz gornjom inom vri se prema uputstvu o njenom rukovanju i odravanju.

Runi prevoz gornjom inom

lan 159

Runi prevoz materijala gornjom inom vri se u jamskim prostorijama sa nagibom do 10 promila.

Ako postoji opasnost da deo voza ili voz za runi prevoz nekontrolisano krene sa mesta utovara ili istovara uglja i materijala, iznad i ispod takvih mesta postavlja se ureaj na ini za zadravanje voza sa teretom.

lan 160

Delovi voza za runi prevoz u koje se teret utovara (nosei voz, runi vozni vitao, nosea platforma, lanci, obuhvatni lanci sa kukom i sl.) konstruiu se tako da se teret moe sigurno obezbediti od ispadanja u toku vonje.

lan 161

Rastojanje izmeu dva voza za runi prevoz iznosi najmanje 1,6 m, a obezbeuje se distancionom polugom spojenom s krajevima dva vuna voza. Ako ne postoji distanciona poluga, to rastojanje iznosi najmanje 10 m.

lan 162

Pre poetka runog prevoza gornjom inom proverava se njena tehnika ispravnost.

31

Prevoz gornjom inom sa vitlom

lan 163

Prevoz uglja i materijala gornjom inom sa vitlom moe se vriti u kosim prostorijama, nagiba do najvie 25, brzinom do 2 m/s. Dozvoljeni pad moe biti i vei, ali samo u jamskim prostorijama ija duina ne prelazi 150 m, a brzina 0,5 m/s.

lan 164

Ue vitla za prevoz gornjom inom u kosim prostorijama ima najmanje estostruku sigurnost u odnosu na prevoz maksimalnog tereta.

Spojni elementi kolica i korpe za prevoz, kao i oni koji spajaju ue s kolicima imaju estostruku sigurnost pri najveim vunim optereenjima.

lan 165

Pogon vitla ureuje se tako da najvea dozvoljena brzina prevoza ne sme iznositi vie od 2 m/s.

lan 166

U kosim jamskim prostorijama korpa za prevoz materijala po gornjoj ini iznad 3 t mora biti opremljena sigurnosnim ureajem za koenje (hvataljkom). Sigurnosni ureaj mora biti konstruisan tako da pri nagibu od 18 nema put koenja vei od 11 m.

lan 167

Za prevoz gornjom inom sa vitlom, u kosim prostorijama, vodi se knjiga primopredaje ureaja i knjiga o pregledima i odravanju.

Prevoz gornjom inom sa beskonanim uetom

lan 168

Prevoz gornjom inom sa beskonanim uetom (u daljem tekstu: iara sa gornjom inom) obavlja se u horizontalnim i kosim jamskim prostorijama sa nagibom do 20 i brzinom do 2 m/s.

Prevoz gornjom inom sa beskonanim uetom moe se obavljati i pri veim padovima i usponom od 20, pod uslovom da konstrukcija bude takva da omogui pravovremeno koenje i brzinu manje od 2 m/s.

lan 169

Kopanje i spajanje transportne korpe vunog voza i distancionih poluga izvodi se tako da se ne mogu rastaviti jednim potezom.

32

lan 170

Ako su nagibi jamske prostorije vei od 10 promila, vuni voz iare sa gornjom inom ima kona kolica (kona kolica - hvataljka), tako da se njihovim aktiviranjem voz sa teretom moe sam zaustaviti ako se otkai ue od vunih kolica.

Kona kolica proraunavaju se i izvode tako da pri nagibu od 5 do 20 zaustave vuni voz na duini od 11 m.

lan 171

Korpa za utovar tereta izrauje se tako da se materijal u njoj moe sigurno prevoziti i obezbediti od ispadanja.

lan 172

Kod iara sa gornjom inom spojni elementi izmeu transportnih korpi vunog voza, korpe za teret i vunog voza i ueta imaju estostruku sigurnost na kidanje u odnosu na najvea vuna optereenja.

lan 173

Radijus krivine iare sa gornjom inom u horizontalnoj ravni iznosi najmanje 4 m, a u vertikalnoj 10 m. Skretnice iare sa gornjom inom izvode se tako da se ne mogu same otvarati i zatvarati dok je napunjen voz u pokretu.

lan 174

Vuno ue iara sa gornjom inom prilikom montiranja ima najmanje estostruku sigurnost na kidanje u odnosu na njegovo najvee statistiko optereenje pri prevozu materijala. Ispitna i raunska sigurnost ueta ne smeju se razlikovati za vie od 15%. Prenik vunog ueta ne moe biti manji od 13 mm.

lan 175

Vuno ue iare sa gornjom inom vodi se pomou koturova. Voenje vunog ueta izvodi se tako da ue ne sme dodirivati podgradu bokova prostorija, kablove ili teret. Na radnim mestima koja zahtevaju stalnu prisutnost radnika, pored iare postavljaju se prekidai za iskljuivanje motora iare u sluaju potrebe.

lan 176

Delovi koji slue za privrivanje koturova za voenje vunog ueta izvode se tako da imaju trostruku sigurnost na kidanje u odnosu na maksimalno statiko optereenje.

lan 177

Ispred i iza krivine postavljaju se dodatni koturovi za voenje vunog ueta. Prenik krunog skretanja ureaja za voenje vunog ueta je najmanje 20 puta vei od prenika vunog ueta.

33

lan 178

Zatezna stanica iare sa gornjom inom mora imati dovoljno prostora za zatezanje vunog ueta. Prenik pokretnog kotura vunog ueta na povratnoj stanici je najmanje 20 puta vei od prenika vunog ueta. Ureaji za privrivanje povratnog kotura imaju najmanje estostruku sigurnost na kidanje u odnosu na najvee statiko optereenje.

lan 179

Vuno ue iare sa gornjom inom pregleda se najmanje jedanput sedmino, a nalazi upisuje u knjigu pregleda ueta. Postojee vuno ue zamenjuje se novim ako na 10 zavojaka struka vunog ueta ima toliko prekinutih ica da ostale ice vunog ueta pri prevozu ne pruaju trostruku sigurnost u odnosu na normalno statiko optereenje ueta. Ako je zbog korozije ili nekih drugih razloga vie od 10% smanjen njegov prvobitni prenik, vuno ue se ne sme upotrebljavati.

lan 180

(Brisan)

Prevoz gornjom inom sa viseom hidraulinom dizel-lokomotivom

lan 181

Vitao vunog ueta sa hidraulinim pogonom ispunjava sledee uslove koioni sistem izvodi se tako da sam stupa u dejstvo im se pogon iskljui, konice ne smeju da otpuste dok se na manometru ne postigne pritisak dovoljan da otvori ventile, ako u rezervoaru nema dovoljno ulja, ako je temperatura vea od dozvoljene i ako motor nije ukljuen, konice moraju izdrati 1,5 puta vei teret nego to je najvee statiko optereenje koje se javlja pri redovnom prevozu materijala.

Pogon vitla iz stava 1. ovog lana ureuje se tako da se ne moe prekoraiti najvea dozvoljena brzina prevoza.

Pumpa pogona vitla iz stava 1. ovog lana automatski se vraa u nulti poloaj kad doe do prekida cevovoda, nestanka elektrine energije, preniskog napojnog pritiska u hidraulinom sistemu i nedovoljne koliine ulja u rezervoaru.

Komandni ureaji vitla iz stava 1. ovog lana moraju biti pristupani i pregledni rukovaocu bez njegovog pomeranja s mesta rukovanja.

lan 182

Prevoz gornjom inom sa viseom hidraulinom dizel-lokomotivom (u daljem tekstu: prevoz sa viseom hidraulinom dizel-lokomotivom) moe se primeniti u horizontalnim i kosim jamskim prostorijama sa nagibom do 20 i brzinom od 2 m/s. Prevoz sa viseom hidraulinom dizel-lokomotivom moe se instalirati u kosim prostorijama i pri nagibu veem od 20, ali pri srazmernoj brzini.

lan 183

Visee hidrauline dizel-lokomotive takve su konstrukcije da se njima moe sigurno rukovati, da se mogu lako kontrolisati i odravati. Ureaji i instrumenti instalirani na lokomotivi zatiuju se od

34

mehanikih oteenja i tetnih uticaja vode i praine. Osnovne mere lokomotive su u skladu sa standardom JUS P S9 109.

lan 184

Visee hidrauline dizel-lokomotive moraju savlaivati horizontalne krivine radijusa 4 m, a vertikalne - radijusa od 10 m.

lan 185

Temperatura izduvnih gasova pri izlasku u atmosferu ne sme biti via od 70 C, ni sadrina ugljen-monoksida vea od 0,12% (V/V).

Povrinska temperatura ni na jednom mestu na motoru ne sme biti via od 150 C pri trajnom optereenju koje je predvieno za viseu lokomotivu.

lan 186

Ako je neispravan ili oteen neki od bitnih sastavnih delova, a naroito ako su neispravne konice, lanci i kuke za noenje i vezne poluge, ako su istroeni frikcioni tokovi, ako nekontrolisano istie gorivo i mazivo, ako su neispravne komande i rezervoar za preiavanje i hlaenje izduvnih gasova iz motora, ako je vea koncentracija ugljen monoksida (CO) u izduvnim gasovima motora od dozvoljenog procenta, ako su nosee ine ili lanci deformisani ili napuknuti, ako je neispravan ureaj za gaenje poara i ako ne funkcioniu signalni ureaji, osvetljenje i sl., prevoz materijala viseom hidraulinom dizel-lokomotivom ne vri se.

lan 187

Pri vonji viseom hidraulinom dizel-lokomotivom, elementi za rukovanje u ostalim vozakim kabinama moraju se iskljuiti.

Posle aktiviranja, upravljaka ruica se mora automatski vraati u prvobitni poloaj.

lan 188

Visea hidraulina dizel-lokomotiva mora imati pogonsku, sigurnosnu i zadrnu konicu i dva meusobno nezavisna koiona sistema. Obloge konica ne smeju biti od plastike ili materijala izraenog na bazi presovane vetake smole.

lan 189

Konstrukcija pogonske konice mora biti takva da se u toku pogona ne sme otkoiti pri aktiviranju ni sigurnosne ni zadrne konice.

Pogonska konica je regulaciona i ne sme delovati neposrednim frikcionim kontaktom sa inom.

Pogonska konica konstruie se tako da je u stanju da zaustavlja voz u silaznoj vonji na putanji do 15 m. To zaustavljanje mora biti obezbeeno pri najveem ukupnom teretu, za najvei projektovani nagib trase gornje ine i brzine vonje.

Pogonska konica mora biti u stanju da u silaznoj vonji, pri najveem optereenju i nagibu, kao i pri najveoj brzini spusti voz konstantnom brzinom.

35

lan 190

Sila koenja sigurnosne i zadrne konice proizvodi se pomou opruga ili tegova.

Sigurnosna i zadrna konica izvode se tako da koione obloge prilikom vonje ne taru o inu, koioni disk ili dobo.

lan 191

Ako se dozvoljena brzina lokomotive prekorai za vie od 30%, sigurnosna konica aktivira se automatski. Za automatsko aktiviranje sigurnosne konice moraju postojati dva mehanizma koji deluju nezavisno jedan od drugog.

Konica se moe u svakom momentu aktivirati i runo, iz vozake kabine.

lan 192

Zadrna konica ima najmanje jednoipostruku statiku sigurnost zadravanja voza pri maksimalnom optereenju na najveem projektovanom nagibu.

lan 193

Konice lokomotive odravaju se u ispravnom stanju, a ispravne su ako ispunjavaju sledee uslove:

1) usporenje pri koenju ne sme biti vee od 9,81 m/s2,

2) zatvaranje koionog ureaja pomou automatskog mehanizma za aktiviranje mora se obaviti u vremenu od najvie 0,3 s,

3) vreme zatvaranja koionog ureaja prilikom runog aktiviranja sme iznositi 0,7 s.

lan 194

Na kraju voza visee hidrauline dizel-lokomotive postavlja se hvataljka, koja deluje nezavisno od lokomotive.

lan 195

Hidraulina dizel-lokomotiva oprema se stalnim protivpoarnim ureajem sa automatskim delovanjem, koji se moe aktivirati i runo, iz vozake kabine koja se nalazi u pogonu.

Hidraulina dizel-lokomotiva oprema se i runim protivpoarnim aparatom, koji se sa obe strane lokomotive moe skinuti iz svog leita.

lan 196

Vozaka kabina u lokomotivi mora imati sedite sa koga se ima dobar pregled trase, mogunost oitavanja kontrolnih instrumenata i sigurno rukovanje komandnim ureajima, kao i osvetljenje takvog intenziteta da na daljini od 15 m daje osvetljenost od 4 luksa.

36

Na vozakoj kabini u lokomotivi instalira se zvuna sirena iji se signali dobro uju na daljini od 15 m ispred ela voza.

Vozaka kabina u lokomotivi na obe strane ima otvore za ulaenje i izlaenje.

lan 197

Delovi veznog pribora koji slui za prenos vune, odnosno potisne sile izmeu hidrauline dizel-lokomotive, kabine i delova za vuu tereta imaju najmanje desetostruku sigurnost na kidanje u odnosu na najvee dozvoljeno statiko optereenje pri prevozu materijala.

Delovi koji slue za veanje hidrauline dizel-lokomotive, kabine i korpe imaju desetostruku sigurnost u odnosu na teinu obeenih ureaja.

lan 198

Hidraulina dizel-lokomotiva mora imati instrumente za registrovanje radnih sati motora, brzinu vonje, pritisak vazduha koionog sistema, radni pritisak hidraulike i tipsku ploicu sa tehnikim podacima.

Na pogonskom motoru lokomotive naznaava se fabriki broj i firma, odnosno naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa.

lan 199

Ispravnost trase (ine sa delovima za veanje) i visee hidrauline dizel-lokomotive sa pripadajuim ureajima pregleda se svakodnevno, po smenama. Nalazi tih pregleda upisuju se u knjigu rada na odravanju visee hidrauline dizel-lokomotive.

Pored pregleda iz stava 1. ovog lana, vre se sedmini i meseni pregledi.

lan 200

(Brisan)

Prevoz donjom inom

lan 201

Osnovne mere jamskih prostorija u koje se ugrauje donja ina za prevoz materijala moraju biti takve da omogue normalno obavljanje transporta donjom inom. Slobodan prostor prostorije iznad i bono od najisturenijeg ureaja ili tereta ne sme biti krai od 0,3 m.

ine i vezice imaju najmanje dvostruku sigurnost na istezanje prema maksimalnom teretu.

lan 202

Poluprenik zakrivljenosti koloseka ne sme biti manji od 4 m, raunato od sredine koloseka.

37

lan 203

Prevoz donjom inom sa pogonom pomou vitlova moe se koristiti u horizontalnim i kosim jamskim prostorijama sa nagibom do 20 i brzinom do 2 m/s, ako su ugraeni ureaji koji spreavaju prekoraenje dozvoljene brzine.

lan 204

Kopanje i spajanje vagona vunog voza i spojnih poluga izvodi se pomou kvaila koja se ne mogu sama otkopavati.

Spojevi vagona vunog voza moraju imati faktor sigurnosti najmanje est u odnosu na maksimalno dozvoljeni teret pri prevozu.

lan 205

Za nagib vei od 10 promila vuni voz na donjoj ini mora imati odgovarajui broj koionih ureaja (koiona kolica ili teretna kolica sa sopstvenim konicama), tako da se njihovim aktiviranjem voz sa teretom sam zaustavi ako se otkai ue od vunih kolica. Koni ureaj konstruie se tako da pri nagibu od 5 do 20 zaustavi vuni voz na duini do 15 m.

lan 206

Vuno ue voza sa donjom inom ima najmanje estostruku sigurnost na kidanje u odnosu na njegovo najvee statiko optereenje pri prevozu. Razlika izmeu ispitne i konstrukcione sigurnosti vunog ueta ne sme biti vea od 15%.

lan 207

Vuno ue voza sa donjom inom vodi se pomou ureaja za voenje (valjci i dr.). Ureaji za voenje uadi izvode se i ugrauju tako da se ne mogu zaplesti i zakaiti za podgradu ili istovareni materijal.

Delovi koji slue za privrivanje ureaja za voenje ueta imaju trostruku sigurnost na kidanje.

lan 208

Vitao za vuu voza po donjoj ini privruje se za podlogu tako da izdri trostruku nominalnu vunu silu.

lan 209

Ureaji za privrivanje valjaka za okretanje (okretnice za uad) imaju najmanje estostruku sigurnost na kidanje u odnosu na najvee statiko optereenje.

5. Prevoz transporterom sa trakom

lan 210

Jamske prostorije u kojima su smeteni transporteri sa trakom izrauju se prema jugoslovenskim standardima za preseke jamskih prostorija.

38

Mere transportera sa trakom i mere i kvalitet same trake od gume ili plastine mase odreuju se prema jugoslovenskim standardima za transportere sa trakom i njihove sastavne delove.

Transportna traka mora biti vatrootporna i antistatina i ispituje se prema jugoslovenskim standardima za transportne trake.

lan 211

Transporterom sa trakom prevozi se samo onaj materijal za koji je transporter konstruisan.

Granulacija materijala koji se prevozi ne sme biti vea nego to je utvreno odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

Ugao nagiba kosih transportera sa trakom ne sme biti vei od najveeg dozvoljenog ugla koji je odreen odgovarajuim jugoslovenskim standardima i mora biti usklaen sa karakteristikama materijala i uslovima rada transportera.

Ako je ugao nagiba vei od dozvoljenog, primenjuju se specijalne konstrukcije transportera ili trake.

Pri prevozu materijala ija je krupnoa najvie 300 mm po padu prostorije, pri kretanju trake brzinom veom od 1,5 m/s, ugao pada prostorije ne sme biti vei od 80% od ugla utvrenog odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

Brzina kretanja transportne trake za prevoz materijala odreuje se prema konstrukciji trake i transportera, karakteristikama materijala koji e se transportovati i uslovima rada transportera.

Brzina kretanja trake pokretnih i pomerljivih transportera u otkopnim i odeljenskim jamskim prostorijama ne sme biti vea od 2,0 m/s, a brzina kretanja trake stacionarnih transportera u glavnim transportnim jamskim prostorijama ne sme prei 3,5 m/s.

lan 212

Ako se materijal prevozi rebrastom trakom ili transporterom specijalne konstrukcije, najvei ugao za prevoz navie ili nanie ne sme biti vei od ugla koji je odredio proizvoa transportera.

lan 213

Pogonski, zatezni i otklonski bubnjevi i drugi okretni delovi na transporteru sa trakom zatiuju se zatitnom ogradom ili ureajima.

lan 214

Ako je transporter sa trakom nagnut vie od 5, a pogonska stanica se nalazi na gornjem delu prostorije, postavlja se ureaj za automatsko zaustavljanje transportera u sluaju nestanka pogonske energije. Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kose prostorije, a materijal se izvlai sa dna kose prostorije, okretni bubanj ima ureaj za automatsko koenje.

Ako je nagib transportera sa trakom vei od 8, bez obzira na mesto pogonske stanice, transporter ima ureaj za automatsko koenje.

39

Frikcioni delovi obloga konice izrauju se od nesagorivog materijala po kome se ne moe sakupljati statiki elektricitet.

lan 215

Spojevi zateznih ureaja transportera sa trakom sa njegovim temeljom imaju najmanje dvostruku zateznu statiku silu.

lan 216

Mere otvora bunkera u koji se ubacuje, odnosno pada materijal sa trake odreuju se posebnim proraunom visine pada i mase najkrupnijih komada.

lan 217

Kod kosih transportera sa trakom postavljaju se zatitne obloge kojima se spreava ispadanje i odskakanje krupnih komada sa trake.

lan 218

Ako pri prevozu sa vie pojedinanih transportera sa trakom koji su rasporeeni u nizu nije na svakoj pogonskoj stanici postavljen rukovalac transportera i ako transporteri nisu na obe strane meusobno povezani signalnim ureajima, itav sistem transportera mora imati ureaj za automatsko postepeno pokretanje i zaustavljanje pojedinih transportera onim redosledom koji je odreen organizacijom tehnolokog procesa (ureaj za blokiranje).

Zaustavljanje trake pomou sigurnosno-signalnog ureaja omoguava se sa svakog radnog mesta koje zahteva stalnu prisutnost radnika du transportera sa trakom.

Na svim utovarnim i istovarnim stanicama mora postojati telefonska ili druga veza za usmeno sporazumevanje.

lan 219

Ako se jedan od paralelnih transportera sa trakom opravlja u istoj prostoriji, drugi transporter se za vreme opravke zaustavlja.

Prevoz grae i drugih predmeta dozvoljava se samo izuzetno, i to pod uslovom da su transporter sa trakom i utovarna i istovarna mesta osposobljeni za to.

lan 220

Za prevoz jamske grae i drugih predmeta transporterom sa trakom izrauje se uputstvo o rukovanju.

lan 221

Na svim jamskim raskrsnicama preko kojih prolaze transporteri sa trakom, postavljaju se mostovi ili stepenice sa letvama za pridravanje ili sa ogradom.

40

Mostovi iz stava 1. ovog lana postavljaju se visoko iznad trake tako da ih ne mogu zakaiti ni najvei komadi materijala koji se trakom prevoze.

Prelazi preko transportera moraju biti osvetljeni.

lan 222

Izmeu patosa na mostu i krova slobodna visina iznosi najmanje 1,2 m.

Most mora biti irok najmanje 0,7 m, a patos ne sme biti klizav.

lan 223

Prolaz ispod transportera zatiuje se i ima slobodnu visinu najmanje 1,0 m kod viseeg transportera sa trakom.

lan 224

Jamske prostorije u kojima se nalaze stacionarni transporteri sa trakom, koji slue i za redovno kretanje radnika, moraju biti osvetljene stalnom rasvetom.

lan 225

Pogonska i povratna stanica transportera sa trakom kojima se vri prevoz po istoj trasi due od jedne godine postavljaju se na vrsta postolja, odnosno temelje.

lan 226

Ako se materijal prevozi donjom trakom, na unutranjoj strani trake mora postojati odgovarajui ureaj za sigurno ienje trake.

lan 227

Na podu ispod povratne trake ne sme se dopustiti nagomilavanje materijala i on se redovno uklanja pomou odgovarajueg alata.

Materijal koji se skida ureajima za ienje, kao i materijal koji je spao sa trake redovno se odstranjuju.

Kad se materijal isti sa trake, traka se mora zaustaviti.

lan 228

Utovarna i pretovarna mesta konstrukciono se reavaju tako da materijal, ako je to moguno, pada na sredinu trake. Ako se prevoze i krupniji komadi materijala, oni treba da padaju na traku u pravcu prevoza i, ako je to moguno, na povrinu ve pokrivenu sitnim materijalom koji se prevozi.

Utovarna i pretovarna mesta zatiuju se ogradama ili zatitnim mreama.

41

lan 229

Nedostaci uoeni u toku smene unose se, posle svake smene, u knjigu primopredaje.

Jedanput sedmino detaljno se pregledaju konstrukcija i obrtni delovi transportera sa trakom, a uoeni nedostaci unose se u knjigu redovnih pregleda transportera.

lan 230

U jamskoj prostoriji u kojoj su postavljeni stacionarni transporteri sa trakom, na svakih 50 m du transportera postavlja se hidrant sa ventilom i vatrogasnim crevima duine 50 m.

U pogonskim stanicama svakog transportera sa trakom postavlja se potreban broj odgovarajuih protivpoarnih aparata.

lan 231

Gumena traka u jami spaja se, po pravilu, vulkaniziranjem.

Toplo ili hladno vulkaniziranje gumene trake obavlja se na nain koji odredi proizvoa sredstava za vulkaniziranje.

Spojevi krajeva gumenih traka izrauju se tako da imaju potrebnu vrstou, da su zadebljanja na njima to manja i da spojevi, bez smetnji i oteenja, prelaze preko bubnjeva.

lan 232

Na svim komandnim polugama, tasterima, dugmadima i slinim ureajima postavlja se natpis o njihovoj nameni.

lan 233

Na pogonskoj stanici svakog transportera sa trakom nalazi se tablica sa karakteristikama transportera. Na tablici se naznaava firma, odnosno naziv i sedite proizvoaa opreme, tip opreme i fabriki broj, godina proizvodnje i brzina trake.

lan 234

Na komandnom mestu svakog stacionarnog transportera sa trakom stavlja se uputstvo za rukovanje transporterom, u kome se navode mere koje treba preduzeti u sluaju kvara, poara na traci i ostalih oteenja.

lan 235

Na presipnim mestima transportera sa trakom koja nosi velike komade materijala ugrauju se ureaji za smanjenje brzine padanja materijala koji se prevozi.

lan 236

Kod stacionarnih transportera sa trakom du transportera postavlja se ureaj za zaustavljanje transportera u sluaju nude.

42

Posle prinudnog zaustavljanja, transporter sa trakom se ponovo puta u pogon tek kad je kvar ili uzrok zastoja otklonjen.

lan 237

Pri premetanju ili pomeranju, transporter sa trakom se iskljuuje iz mree za napajanje strujom. Pre poetka premetanja ili pomeranja, sistem za zatezanje podeava se tako da je traka dovoljno olabavljena za pomeranje.

lan 238

Transporter sa trakom redovno se kontrolie i odrava.

Pregledi transportera sa trakom vre se dnevno, pre svakog redovnog prevoza, i sedmino.

Pre svakog redovnog prevoza pregledaju se:

1) trasa po kojoj se vri prevoz,

2) traka, da nije oteena ili da na njoj nema materijala,

3) funkcionisanje svih signalnih ureaja.

Jedanput sedmino pregledaju se:

1) stanje konstrukcije transportera,

2) pogonska, povratna i zatezna stanica,

3) konice,

4) signalni ureaji.

Za vreme rada transportera sa trakom svakih 7 dana vri se detaljan pregled konstrukcije i obrtnih delova.

Svi nalazi pregleda iz st. 3, 4. i 5. ovog lana unose se u knjigu pregleda.

Detaljni pregled vri se jedanput godinje.

lan 239

Valjci, bubnjevi, vijci za privrivanje bubnjeva, ureaji za ienje, zatezne stanice i ostali delovi transportera sa trakom kontroliu se i odravaju prema tehnikom uputstvu proizvoaa.

lan 240

(Brisan)

43

lan 241

Pre putanja u pogon transportera sa trakom daje se zvuni ili svetlosni signal.

Zvuni signal mora se uti, a svetlosni signal videti na svakom radnom mestu koje zahteva stalnu prisutnost radnika du trase trake.

lan 242

Signalno svetlo pali se na poetku prevoza i pri kontrolnom pregledu transportera sa trakom i gasi se kad je prevoz ili pregled zavren.

Za signalizaciju se upotrebljavaju signali prema uputstvu.

6. Prevoz elinim transporterom

lan 243

Za prevoz materijala u jami mogu se koristiti elini transporteri sa beskonanom elinom trakom od lanaka i vunim lancem (lankasti transporter) i elini transporter sa lebovima, vunim lancima i grabuljicama (grabuljasti transporter).

elini lankasti i grabuljasti transporteri mogu imati jedan ili vie vunih lanaca.

Za pogon elinog transportera moe se koristiti elektrina energija ili komprimovani vazduh.

lan 244

Prevoz materijala elinim transporterom vri se horizontalnim i kosim prostorijama do nagiba 35. U kosim prostorijama sa nagibom veim od 18, elini transporteri imaju zasebne grabuljice i naprave za koenje.

Brzina kretanja elinog transportera ne sme biti vea od 1,5 m/s.

lan 245

Ako je elini transporter iri od 1 m, izrauje se odgovarajui prolaz ili prelaz za ljude.

Visina iznad prelaznog mostia do krova, odnosno do podgrade prostorije iznosi najmanje 1,2 m.

Ako se prolaz za ljude nalazi ispod elinog transportera, visina tog prolaza ne sme biti manja od 1,0 m. Prolaz se posebnom ogradom zatiuje od pada materijala sa elinog transportera.

lan 246

elinim transporterom prevozi se samo materijal za koji je transporter namenjen, a izuzetno se moe prevoziti i drugi materijal, pod uslovima odreenim uputstvom o rukovanju elinim transporterom.

44

lan 247

elini transporter ili u nizu postavljeni elini transporteri dui od 50 m imaju ureaj za davanje i prijem zvunih i/ili optikih signala.

lan 248

Ako pri prevozu sa vie elinih transportera postavljenih u nizu nije na svakoj pogonskoj stanici postavljen rukovalac transporterom, transportni sistem ima automatski ureaj za postepeno pokretanje i zaustavljanje transportera onim redosledom koji je odreen tehnolokim postupkom (blokirajui sistem).

lan 249

elini transporter redovno se kontrolie i odrava u ispravnom stanju.

Jedanput sedmino detaljno se pregledaju itava konstrukcija, okretni delovi, stanica i premotenj