pravilnik o ocenjivanju i sprovođenju ispita za redovne i vanredne

Januar 2015. godine

PRAVILNIKO OCENJIVANJU I SPROVOĐENJU ISPITA

ZA REDOVNE I VANREDNE UČENIKE

PRAVILNIKO OCENJIVANJU I SPROVOĐENJU ISPITA

ZA REDOVNE I VANREDNE UČENIKE

Na osnovu člana 54 Statuta „Savremene gimnazije – SG”, u Beogradu – Zemun, Cara Dušana 34, a u vezi sa članovima od 48 do 57 Zakona o srednjoj školi, Školski odbor Savremene gimnazije – SG, na sednici održanoj 29. 01. 2015. godine, doneo je:

PRAVILNIKO OCENJIVANJU I SPROVOĐENJU ISPITA ZA REDOVNE I VANREDNE UČENIKE U

SAVREMENOJ GIMNAZIJI

U Beogradu, Januar 2015. godine

4OPŠTE ODREDBEI

II

VI

RAZREDNI ISPIT

VANREDNI ISPITI

1215

32

18

34

2830

POPRAVNI ISPIT

ISPIT PO PRIGOVORU I ŽALBI

III

VII

MATURSKI ISPIT

ZAVRŠNE ODREDBE

IV

VIII

DOPUNSKI ISPITIV

www.savremena-gimnazija.edu.rs4

OPŠTE ODREDBEI

ČLAN 1

Ovim Pravilnikom utvrđuje se organizacija, uslovi, rokovi, način i postupak sprovođenja ispita, ocenjivanje, kao i vođenje i čuvanje dokumentacije redovnih i vanrednih učenika u „Savremenoj gimnaziji – SG” (u daljem tekstu: Škola).

VRSTE ISPITA

ČLAN 2

U Školi se polažu:

1. razredni ispiti,2. popravni ispiti,3. maturski ispiti,4. dopunski ispiti,5. ispiti za vanredne učenike,6. ispiti po prigovoru i žalbi.

Ispiti se polažu po predmetima i razredima.

ROKOVI ZA POLAGANJE

ČLAN 3

Ispiti se polažu u:

1. septembarsko-oktobarskom,2. novembarsko-decembarskom,3. januarsko-februarskom,4. martovsko-aprilskom,5. majsko-junskom i6. julsko-avgustovskom roku.

U daljem tekstu Pravilnika rokovi su detaljnije utvrđeni prema vrstama ispita.

www.savremena-gimnazija.edu.rs 5

PRIJAVLJIVANJE ISPITA

ČLAN 4

Svakom ispitu u Školi prethodi prijavljivanje ispita.

Učenici – kandidati se prijavljuju za ispite u rokovima predviđenim ovim Pravilnikom, podnošenjem pravilno i potpuno popunjene prijave, zapisnika o polaganju ispita (na propisanim obrascima) i đačkom knjižicom (u slučaju razrednih, popravnih, dopunskih, ispita po prigovoru, tj. žalbi), prijavom, svedočanstvima o završenom 1, 2, 3. i 4. razredu, izvodom iz matične knjige rođenih i tri primerka maturskog rada – u slučaju maturskog ispita.

ČLAN 5

Vanredni učenici prijavljuju ispite u rokovima predviđenim ovim Pravilnikom, podnošenjem pravilno i potpuno popunjene prijave, zapisnika o polaganju ispita (na propisanim obrascima).

Vanredni učenici su dužni da pored prijave i zapisnika (na propisanim obrascima) prilikom prijavljivanja podnesu i dokaz o uplati stvarnih troškova koje odredi Škola za ispit.

Ukoliko kandidat ne preda potpunu i uredno popunjenu prijavu i prateću dokumentaciju iz stava 1 i 2 ovog člana, prijava nije validna i kandidat neće biti uvršten u raspored za polaganje ispita u tom ispitnom roku.

ČLAN 6

Smatra se prijavljenim za ispit onaj kandidat čija je prijava (na propisanim obrascima) za polaganje ispita, sa svim prilozima koji se uz prijavu zahtevaju, dostavljena Školi u roku određenom za prijavljivanje, neposredno ili preporučeno preko pošte.


RAPORED POLAGANJA ISPITA

ČLAN 7

Raspored polaganja ispita utvrđuje direktor Škole, pomoćnik direktora ili drugo lice koje direktor ovlasti i objavljuje se na oglasnoj tabli Škole najmanje jedan dan pre dana određenog za održavanje ispita.

ISPITNA KOMISIJA

ČLAN 8

Ispiti se polažu pred komisijom koju određuje direktor ili pomoćnik direktora Škole za jedan ili više ispitnih rokova.

Komisiju čine tri člana (predsednik komisije i dva stalna člana) od kojih su najmanje dva stručna za predmet. Ukoliko u Školi ne postoje dva nastavnika za isti nastavni predmet, član komisije može da bude nastavnik iz druge škole.

Ako se radi o ispitu po prigovoru na ocenu dobijenu u toku školske godine, odnosno po žalbi na zaključnu ocenu, član komisije ne može biti nastavnik koji je dao osporenu ocenu, odnosno nastavnik na čiji je predlog učeniku ocena zaključena.

Ako se radi o ispitu koji se ponavlja na osnovu poništenja prethodno održanog ispita, članovi komisije ne mogu biti oni nastavnici koji su bili članovi komisije na ispitu koji je prethodno poništen.

Ispitna komisija radi u punom sastavu (u delu ispita ili ispitu u celini), a ocenu utvrđuje većinom glasova svojih članova odmah nakon obavljenog ispita.

ODUSTAJANJE ILI ODLAGANJE

ČLAN 9

Ako kandidat, bilo da se radi o redovnom ili vanrednom učeniku, ne dođe na ispit u vreme predviđeno rasporedom, smatra se da je odustao od polaganja.


Kandidat koji na ispitu odbije da odgovara na dobijena pitanja, ili po svojoj želji prekine sa odgovaranjem na pitanja, ocenjuje se nedovoljnom ocenom. Kandidat iz stava 1 i 2 ovog člana isti ispit može da prijavi i polaže tek u sledećem ispitnom roku.

Ako kandidat, bilo da se radi o redovnom ili vanrednom učeniku (ili njegov roditelj, odnosno staratelj), dostavi uredno lekarsko uverenje, kojim dokazuje da je sprečen da izađe na ispit, a pre termina određenog za polaganje ispita (ili dela ispita) i zatraži odlaganje ispita, direktor Škole će, uz pribavljeno mišljenje članova komisije, ceneći opravdanost zahteva, doneti odluku o odlaganju ispita i to najdalje do poslednjeg dana ispitnog roka u kome je ispit prijavljen.

PRAVA KANDIDATA

ČLAN 10

Učenik može u jednom danu da polaže samo jedan ispit, a najviše do pet ispita u jednom ispitnom roku.

ČLAN 11

Ispite iz člana 1 ovog Pravilnika polaže učenik koji u Školi stiče obrazovanje kao redovan ili vanredan učenik.

Kandidat ima pravo:

1. da po izvlačenju pitanja, odnosno tema, postavlja pitanja komisiji radi tačnog i potpunog razumevanja onoga što se od njega traži;

2. da napravi koncept za davanje odgovora;3. da odgovori na sva izvučena pitanja.

OBAVEZE KANDIDATA

ČLAN 12

Učenik koji polaže ispit (u daljem tekstu: kandidat) obavezan je da na ispit dođe sa đačkom knjižicom u kojoj je nalepljena i overena njegova fotografija.


Pre početka polaganja ispita, predsednik komisije upoznaje kandidata s njegovim pravima i obavezama za vreme polaganja.

ČLAN 13

Kandidat ima obavezu:

1. da na vreme pristupi polaganju ispita;2. da postupa po nalozima komisije;3. da za vreme ispita ne napušta prostoriju u kojoj se ispit održava, osim po odobrenju komisije;4. da poštuje pravila ponašanja Škole, odnosno da se za vreme ispita ne služi prepisivanjem

niti drugim nedozvoljenim sredstvima u cilju dobijanja ocene, odnosno postupkom koji ugrožava prava drugih učenika ili zaposlenih.

NAČIN POLAGANJA

ČLAN 14

Kandidat ispit polaže usmeno, osim iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade pismenih zadataka, u kom slučaju ispit polaže prvo pismeno, pa zatim usmeno.

ČLAN 15

Izrada pismenog zadatka traje dva školska časa, osim u slučaju maturskog ispita kada traje četiri školska časa.

ČLAN 16

Usmeni ispiti u Školi se odvijaju u prisustvu članova komisije i kandidata koji polažu ispit.

Ispitna pitanja na ispitu sadrže gradivo nastavnog plana i programa određenog predmeta u obimu koji se u Školi izučava.

Ispitna pitanja na usmenom ispitu ispisana su na ispitnom listiću koji kandidat izvlači između većeg broja listića.


Ispitnih listića mora biti najmanje 10% više od broja kandidata koji polažu ispit u toku dana. Na jednom listiću nalaze se po tri pitanja.

ČLAN 17

Po izvlačenju ispitnog listića, kandidat ima pravo da na čistom listu papira sačini koncept odgovora na postavljena pitanja, koji će mu poslužiti prilikom usmenog odgovoranja.

Vreme za pravljenje koncepta može da traje najviše 15 minuta, osim ako više kandidata izvlači ispitne listiće, u kom slučaju kandidat može da se za odgovaranje priprema i duže od 15 minuta – sve dok na njega ne dođe red. Kandidat se za vreme ispita ne može služiti literaturom i drugim sredstvima koja mu ispitna komisija nije izričito odobrila niti može koristiti pomoć drugih lica.

ČLAN 18

Pre nego što započne odgovaranje, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja usmenog dela ispita iz jednog predmeta.

Promena ispitnog listića konstatuje se u ispitnom zapisniku i uzima u obzir prilikom ocenjivanja kandidata na ispitu. Ocena na usmenom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene dovoljan (2).

ČLAN 19

Komisija je obavezna da utvrdi savladanost programskih sadržaja za predmet iz kojeg se ispit polaže. Cilj ispita je da se utvrdi do kog stepena je kandidat savladao program predmeta koji na ispitu polaže.

Ocenjivanje na ispitu vrši se po principima i kriterijumima ocenjivanja u redovnoj nastavi u Školi.

OCENJIVANJE NA ISPITU

ČLAN 20

Uspeh učenika na ispitu ocenjuje se brojčanom ocenom koja se piše brojem i slovima od 1 do 5. Ocena nedovoljan (1) je nedovoljna. Nedovoljnom ocenom ocenjuje se i učenik koji prekine ispit bez opravdanih razloga. Ocena se utvrđuje većinom glasova članova komisije.


ČLAN 21

Ocenu na delu ispita, kao i na ispitu u celini, utvrđuje komisija većinom glasova, na predlog ispitivača. Ocena na ispitu u celini treba da se izvede uzimajući u obzir ocene dobijene na oba dela ispita.

Ocena na ispitu zaključuje se odmah po obavljenom ispitivanju kandidata, a izuzetno ukoliko ima više kandidata, na kraju dnevnog rada ispitne komisije, te unosi u ispitni zapisnik. Ocena je javna i saopštava se učeniku po obavljenom ispitu. Ocenu sa kraćim obrazloženjem, odmah po utvrđivanju, učeniku – kandidatu saopštava predsednik komisije.

ČLAN 22

Kandidata koji ometa tok ispita, ponaša se nedolično ili se služi nedozvoljenim sredstvima, ispitna komisija može udaljiti sa ispita i ispit oceniti nedovoljnom ocenom.

ČLAN 23

Na predlog predsednika ili člana komisije, direktor će poništiti ispit ako je tokom njegovog polaganja povređen ovim Pravilnikom propisan postupak polaganja.

NAČIN VOĐENJA DOKUMENTACIJE I EVIDENCIJE

ČLAN 24

Evidencija o rezultatima ispita vodi se u skladu sa Zakonom o srednjoj školi, Pravilnikom o sadržaju i načinu vođenja evidencije u srednjoj školi, na propisanim obrascima. O toku ispitivanja vodi se odgovarajući zapisnik.


Zapisnik sadrži sledeće podatke:

1. ime i prezime kandidata;2. predmet koji polaže;3. ispitni rok;4. pitanja sa pismenog dela ispita;5. pitanja sa usmenog dela ispita;6. naziv maturskog rada (u slučaju dela maturskog ispita – odbrane maturskog rada);7. brojčane i ocene izrečene slovima, za pismeni, usmeni i ispit u celosti – jedinstvenu brojčanu

ocenu;8. potpis svih članova ispitne komisije, uz napomenu, ukoliko je ona potrebna.


II RAZREDNI ISPIT

Razredni ispit polažu učenici:

1. koji iz opravdanih razloga nisu prisustvovali nastavi više od jedne trećine predviđenog broja časova, a ocenjivanjem u toku obrazovno–vaspitnog rada se utvrdi da nisu savladali sadržaje utvrđene nastavnim planom i programom;

2. za koje nije organizovana nastava najmanje za jednu trećinu ukupnog godišnjeg fonda časova nastave.

ČLAN 26

Razredni ispit se polaže iz jednog ili više predmeta.

Razredni ispit se polaže u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Po pravilu, ispiti se polažu u junu tekuće školske godine, osim ukoliko je učenik iz opravdanih razloga sprečen da polaže ispit u junskom ispitnom roku i ukoliko učenik polaže razredni ispit iz više od polovine predmeta predviđenih nastavnim planom i programom za taj razred.

Ukoliko postoje razlozi navedeni u stavu 3 ovog člana, učenik može određen broj ispita, odnosno predmeta polagati u avgustovskom roku.

Pre polaganja razrednog ispita u junskom ispitnom roku učenik je dužan da se izjasni o tome koje će ispite polagati u junskom, a koje u avgustovskom ispitnom roku.

PRIPREMNA NASTAVA

ČLAN 27

Za učenike koji se zbog bolesti upućuju na polaganje razrednog ispita Škola organizuje pripremnu nastavu u trajanju od najmanje 10% ukupnog godišnjeg broja časova nastave predmeta iz kojih se polaže razredni ispit.

Pripremna nastava se organizuje samo u junu tekuće godine.


PRIJAVLJIVANJE RAZREDNIH ISPITA

ČLAN 28

Prijavljivanje kandidata za razredni ispit vrši se:

Za junski rok:1) u pretposlednjoj nedelji maja – za učenike završnog, 4. razreda,2) u drugoj nedelji juna – za učenike ostalih razreda.

Za avgustovski rok:1) od 15. do 17. avgusta za sve učenike.

Ukoliko neki od navedenih datuma pada na neradni dan, rok se produžava na prvi naredni radni dan.

ODRŽAVANJE RAZREDNIH ISPITA

ČLAN 29

Razredni ispiti se održavaju u rokovima koji moraju da prethode rokovima za održavanje popravnih ispita u junskom (za maturante) i avgustovskom roku, i to:

Za junski rok:1) u poslednjoj nedelji maja – za učenike završnog, 4. razreda;2) u četvrtoj nedelji juna – za učenike ostalih razreda.

Za avgustovski rok:1) od 18. do 29. avgusta za sve učenike.

Ukoliko neki od navedenih datuma pada na neradni dan, rok se produžava na prvi naredni radni dan.


ČLAN 30

Učenik je položio razredni ispit ukoliko iz predmeta koji je polagao dobije pozitivnu ocenu.

Učenik koji na razrednom ispitu u junskom ili avgustovskom ispitnom roku dobije jednu ili dve nedovoljne ocene, ili ne pristupi polaganju ispita, upućuje se na polaganje popravnog ispita u junskom ili avustovskom ispitnom roku pod uslovom da sa tim nedovoljnim ocenama nema više od dve nedovoljne ocene.

Učenik koji na razrednom ispitu u junskom ili avgustovskom ispitnom roku dobije nedovoljne ocene iz najmanje tri predmeta ponavlja razred.

Kandidat koji je na razrednom ispitu upućen na popravni ispit iz dva predmeta, a ne položi popravni ispit, ponavlja razred.


POPRAVNI ISPITIII

ČLAN 31

Popravni ispit polaže učenik Škole u kojoj stiče obrazovanje ako:

1. na kraju drugog polugodišta ima do dve nedovoljne ocene, ili2. ako posle polaganja razrednog ispita ima najviše do dve nedovoljne ocene.

PRIJAVLJIVANJE POPRAVNIH ISPITA

ČLAN 32

Učenik polaže popravni ispit u školi u kojoj stiče obrazovanje u avgustovskom, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Prijavljivanje kandidata za polaganje popravnog ispita vrši se:

Za junski rok:

• u poslednjoj nedelji maja – za učenike završnog, 4. razreda.

Za avgustovski rok:

• od 15. do 18. avgusta za sve učenike,• u slučaju učenika koji polažu razredne ispite u avgustovskom roku, kada će prijava

eventualnog popravnog ispita uslediti odmah po završetku polaganja poslednjeg razrednog ispita, istog dana.


POLAGANJE POPRAVNIH ISPITA

ČLAN 33

Popravni ispit se polaže:

• u junskom ispitnom roku – u poslednjoj nedelji juna tekuće godine – za maturante,• u avgustovskom ispitnom roku – u drugoj polovini avgusta tekuće godine (od 19. do 31.

avgusta).

Učenik je završio razred kada na kraju školske godine ima pozitivne ocene iz svih obaveznih predmeta.

Učenik ponavlja razred ako na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit/e.

Redovni učenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku školovanja.

ČLAN 34

Izuzetno, redovni učenik koji nije položio popravni ispit može da završi započeti razred u istoj Školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika, ponovnim polaganjem nepoloženog ispita, uz obavezu plaćanja naknade troškova koje utvrdi Škola.

ČLAN 35

Učenik završnog razreda, koji ne položi popravni ispit, odnosno maturski ispit, završava započeto obrazovanje u istoj Školi u svojstvu vanrednog učenika, polaganjem ispita uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola.

Učenik završnog razreda koji je popravni ispit polagao u junskom roku, maturski ispit polaže u avgustovskom roku.

Učenik koji ne položi ili ne pristupi maturskom ispitu u avgustovskom roku, može ga polagati sledeće školske godine, u svojstvu vanrednog učenika, snoseći stvarne troškove tog ispita koje utvrdi Škola, u ispitnim rokovima utvrđenim za vanredne učenike.


ČLAN 36

Ako učenik kao vanredni učenik nastavi školovanje, može u jednoj školskoj godini polaganjem ispita završiti samo jedan razred.


IV MATURSKI ISPIT

SADRŽAJ MATURSKOG ISPITA

ČLAN 37

Maturski ispit sastoji se iz dva dela:

1. zajedničkog i2. izbornog.

U okviru zajedničkog dela svi učenici polažu:

1. srpski jezik i književnost,2. strani jezik (po izboru) ili matematiku.

U okviru izbornog dela učenici rade i brane maturski rad. Svi predmeti polažu se prema programu koji je učenik završio.

ZAJEDNIČKI DEO

Srpski jezik i književnost

ČLAN 38

Srpski jezik i književnost polaže se pismeno.

Pri ocenjivanju pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu širinu obrade teme, izbor i interpretaciju građe, kompoziciju, stil i jezik.

Strani jezik

ČLAN 39

Ispit iz stranog jezika polaže se pismeno. Učenik bira koji će strani jezik polagati.


Pismeni ispit sastoji se iz prevoda nepoznatog teksta sa stranog jezika na srpski, uz upotrebu rečnika.

Tekst može da bude književni, publicistički ili naučno-popularni i treba da odgovara znanju učenika, stečenom četvorogodišnjim obrazovanjem, propisanim nastavnim planom i programom za gimnazije.

Pismenim ispitom proverava se stepen usvojenosti predviđenih morfosintaksičkih struktura, poznavanje osobenosti jezika sa koga se prevodi, sposobnost nalaženja odgovarajućih reči i izraza u srpskom jeziku i osposobljenosti za korišćenje rečnika.

Matematika

ČLAN 40

Ispit iz matematike polaže se pismeno.

Učenik radi jednu grupu od pripremljene četiri grupe zadataka.

Pismenim ispitom proverava se stepen usvojenog znanja matematike.

ČLAN 41

Tekstove i zadatke za pismeni ispit utvrđuje stručno veće na predlog predmetnog nastavnika, a učenici ih dobijaju neposredno pre početka pismenog ispita.

Tekstovi za pismeni ispit identični su za sve učenike.

IZBORNI DEO

ČLAN 42

Izborni deo maturskog ispita sastoji se iz maturskog rada i odbrane maturskog rada.


Maturski rad

ČLAN 43

Maturski rad sa odbranom je samostalno obrađena tema koju učenik bira iz spiska ponuđenih tema u okviru jednog od sledećih predmeta:

1. srpski jezik i književnost,2. strani jezik,3. sociologija,4. ustav,5. psihologija,6. matematika,7. istorija,8. filozofija,9. geografija,10. fizika,11. hemija,12. biologija,13. oblast umetnosti (likovna, muzička),14. računarstvo i informatika.

ČLAN 44

Teme za maturski rad utvrđuje Nastavničko veće Škole na predlog stručnih veća.

Spisak utvrđenih tema objavljuje se na oglasnoj tabli ili dostavlja učenicima na uvid na drugi pogodan način krajem prvog polugodišta za tekuću školsku godinu.

ČLAN 45

Svrha maturskog rada je da učenik pokaže koliko vlada materijom u vezi sa temom, u kojoj meri je usvojio metode i pristup obradi teme, kako se služi literaturom, da li je osposobljen za analizu; da kritički razmišlja i da samostalno izrazi svoj lični stav u odnosu na temu koju obrađuje.


ČLAN 46

Učenik radi maturski rad u toku završnog razreda uz pomoć nastavnika mentora.

U toku izrade maturskog rada obavezno je organizovanje najmanje četiri konsultacije na kojima je mentor dužan da prati rad svakog učenika i da pruži potrebnu pomoć upućivanjem na potrebnu literaturu i načine izrade rada.

ODBRANA MATURSKOG RADA

ČLAN 47

Na usmenoj odbrani maturskog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svog rada, da navede literaturu i druge izvore znanja koje je koristio, da obrazloži posebne metode i postupke kojima se rukovodio u toku izrade maturskog rada i razloge nekorišćenja drugih.

U toku odbrane maturskog rada kandidat treba da pokaže znanje iz celokupnog sadržaja teme maturskog rada.

ČLAN 48

Posle odbrane maturskog rada ispitna komisija utvrđuje jednu ocenu koja se izvodi iz vrednosti rada i odbrane maturskog rada sa aspekta sposobnosti kandidata da samostalno interpretira materiju i izvore informacija u procesu sticanja novog znanja.

ORGANIZACIJA POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

ČLAN 49

Maturski ispit se polaže u dva redovna maturska ispitna roka:

1. junskom i2. avgustovskom.

Redovan učenik polaže maturski ispit u junskom i avgustovskom roku, a vanredan učenik u svim ispitnim rokovima utvrđenim ovim Pravilnikom.


Učenik koji u junskom ispitnom roku polaže popravni ispit, maturski ispit polaže u avgustovskom roku.

Učenik završnog razreda koji ne položi maturski ispit završava započeto obrazovanje u istoj Školi u svojstvu vanrednog učenika, polaganjem ispita uz obavezu plaćanja naknade koju utvrdi Škola.

ČLAN 50

Učenik koji je uredno prijavio ispit, ali je iz opravdanih razloga bio sprečen da pristupi polaganju dela ispita ili ispita u celini, ispitni odbor može odobriti termin za polaganje ispita van utvrđenih rokova.

Ako učenik koji je uredno prijavio ispit ne pristupi polaganju ispita, a do termina za polaganje ne dostavi uredno opravdanje, smatra se da ispit nije položio.

Ako učenik koji je uredno prijavio ispit, i do termina za polaganje ispita nije priložio uredno opravdanje i nije odustao od polaganja najkasnije tri dana pre ispita, u toku ispita odustane od polaganja, smatra se da ispit nije položio.

ČLAN 51

Maturski ispiti moraju se završiti u junskom ispitnom roku najkasnije do 20. juna, a u avgustovskom roku najkasnije do 30. avgusta.

ČLAN 52

Za polaganje maturskog ispita učenik podnosi prijavu Školi. Prijavljivanje kandidata za polaganje maturskog ispita vrši se prvog narednog dana po završetku drugog polugodišta za završni razred, podnošenjem prijave za polaganje mature, svedočanstva 1, 2, 3. i 4. razreda i izvoda iz matične knjige rođenih.

U prijavi se navodi izborni predmet (strani jezik ili matematika) i naziv teme za maturski rad.


NAČIN POLAGANJA PISMENIH ISPITA

ČLAN 53

Pismeni ispit iz istog predmeta polažu svi učenici istog dana, po pravilu u istoj prostoriji (svako odeljenje u zasebnoj), u prisustvu najmanje jednog dežurnog nastavnika.

Pismeni ispit iz pojedinog predmeta traje četiri školska časa.

Između dva pismena ispita učenik mora da ima slobodan dan.

Na pismenom ispitu iz stranog jezika učenik može da koristi rečnik i leksikon.

Za ostale ispite nije dozvoljeno korišćenje pomoćne literature.

ČLAN 54

Teme i zadatke za pismeni ispit predlažu predmetni nastavnici, a ispitni odbor na dan ispita iz predloženih tema utvrđuje četiri teme, odnosno grupe zadataka od kojih učenik bira jednu.

ČLAN 55

Teme i zadatke za pismeni ispit učenici dobijaju neposredno pre početka pismenog ispita.

ČLAN 56

Pismenom ispitu mogu da prisustvuju dežurni nastavnik (nastavnici), predsednik ispitnog odbora i stručnjaci koje delegira Ministarstvo prosvete.

ČLAN 57

Istu temu za maturski rad može da radi samo jedan učenik u istom ispitnom roku. Učenik predaje maturski rad u roku koji odredi ispitni odbor.

Ukoliko ga ne preda u predviđenom roku, smatra se da je odustao od polaganja maturskog ispita.


ČLAN 58

Odgovori učenika na odbrani maturskog rada traju do 30 minuta, uključujući i vreme za pripremu učenika za davanje odgovora.

ČLAN 59

Učenik ne sme da prekrši ispitna pravila koja utvrdi Škola (ne sme da napusti prostoriju u kojoj se obavlja pismeni ispit bez odobrenja dežurnog nastavnika, ne sme da koristi nedozvoljena sredstva, da prepisuje od drugih, ometa druge i sl).

ČLAN 60

Materijal koji sadrži spisak tema i zadataka, pitanja za pismeni ispit i ispitne listiće za usmeni ispit čuvaju se kao poslovna tajna do početka ispita.

Materijal čuva sekretar Škole.

ISPITNI ODBOR I ISPITNE KOMISIJE

ČLAN 61

Za sprovođenje maturskog ispita direktor Škole formira ispitni odbor i ispitne komisije za svaki predmet koji se polaže na maturskom ispitu.

ČLAN 62

Ispitni odbor čine predsednik, njegov zamenik i članovi.

Predsednik ispitnog odbora je direktor Škole.

Svi članovi ispitnih komisija su istovremeno i članovi ispitnog odbora.

ČLAN 63

Ispitnu komisiju čine tri člana: predsednik, predmetni ispitivač i stalni član.


Dva člana moraju biti stručnjaci za predmet iz koga se polaže ispit.

Direktor Škole određuje ko će biti predsednik ispitne komisije, ko ispitivač, a koji će član voditi zapisnik o radu ispitne komisije.

ČLAN 64

Ako jedan predmet ili deo ispita polaže veliki broj učenika, direktor Škole može da imenuje veći broj komisija za isti predmet.

Ako Škola nema dovoljan broj stručnjaka za odgovarajući predmet, može da angažuje kao članove ispitne komisije stručnjake iz drugih škola.

Zapisnik

ČLAN 65

Zapisnik o radu ispitnog odbora vodi sekretar koga imenuje direktor Škole.

ČLAN 66

Ispitni odbor:

1. evidentira teme sa mature i rad;2. evidentira kandidate za maturski ispit sa podacima o stranom jeziku koji će da polažu i

nazive tema za maturski rad;3. evidentira rokove i raspored polaganja pojedinih delova ispita;4. evidentira nastavnike koji će da dežuraju za vreme pismenih ispita;5. evidentira nastavnike-mentore koje će učenici konsultovati u toku izrade maturskog rada;6. utvrđuje teme i zadatke za pismeni ispit;7. utvrđuje opštu ocenu na maturskom ispitu;8. utvrđuje konačnu ocenu u slučaju nesaglasnosti članova komisije prilikom zaključivanja

ocena za pojedine predmete.


ČLAN 67

Ispitne komisije predlažu ocene iz predmeta i maturskog rada.

Ispitni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a može da odlučuje ako su prisutne dve trećine svih članova.

OCENJIVANJE NA ISPITU

ČLAN 68

Uspeh učenika iz pojedinih predmeta i maturskog rada ocenjuje se jednom ocenom koja se izvodi na osnovu ocena dobijenih na pismenom delu ispita i maturskog rada i odbrane tog rada.

Opšti uspeh na maturskom ispitu iskazuje se jednom ocenom kao srednjom aritmetičkom vrednošću opštih ocena za pojedine predmete koji su polagani na maturskom ispitu i ocene iz maturskog rada.

Ocene pojedinih predmeta utvrđuje ispitna komisija na predlog ispitivača, a ocenu opšteg uspeha ispitni odbor na osnovu izveštaja ispitnih komisija.

ČLAN 69

Učenik jepoložio maturski ispit ako je dobio pozitivnu ocenu iz svih delova ispita.

Učenik nije položio maturski ispit ukoliko dobije tri nedovoljne ocene ili odustane od polaganja u toku polaganja ispita.

Učenik koji je dobio jednu ili dve nedovoljne ocene na maturskom ispitu polaže popravni ispit iz tih predmeta u narednom ispitnom roku.

ČLAN 70

Učenik može biti i neocenjen ili ocenjen nedovoljnom ocenom, bez polaganja ispita.

Neocenjen ostaje onaj učenik koji prekine pismeni deo ispita iz opravdanih razloga.


Nedovoljnom ocenom ocenjuje se učenik koji nije predao pismeni zadatak, učenik koji je napustio prostoriju u kojoj se polaže ispit bez dozvole dežurnog nastavnika i učenik koji je udaljen sa ispita zbog kršenja ispitnih pravila.

ČLAN 71

Zapisnik o maturskom ispitu obuhvata podatke o učeniku, ispitnim predmetima, članovima ispitnog odbora i ispitnih komisija, podatke o temama, odnosno zadacima, kao i pitanja za predmete i uspeh za svaki deo ispita.

ČLAN 72

Direktor Škole dostavlja izveštaj o obavljenom maturskom ispitu, po jedinstvenoj metodologiji, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najkasnije 15 dana posle obavljenog maturskog ispita.


DOPUNSKI ISPITIV

ČLAN 73

Dopunske ispite polaže:

1. učenik koji prelazi iz druge škole radi završavanja započetog školovanja u istom trajanju – iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom koji je učenik počeo da savlađuje, u rokovima utvrđenim rešenjem, saglasno opštim aktima Škole, odnosno ovom Pravilniku; a želi steći obrazovanje za gimnaziju;

2. učenik koji je delimično završio određenu školu u inostranstvu pa želi da završi određeni razred, u cilju sticanja obrazovanja za gimnaziju, a nostrifikacija se uslovljava polaganjem određenih ispita.

ČLAN 74

Direktor Škole rešenjem određuje dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom koji je učenik počeo da savladava.

Ukoliko se rešenjem organa nadležnog za nostrifikaciju svedočanstva i diploma stečenih u inostranstvu utvrđeni predmeti i ocene koje se učeniku priznaju, direktor o tome donosi samo posebno rešenje.

ČLAN 75

Dopunski ispiti se polažu u rokovima određenim za polaganje vanrednih ispita, odnosno u oktobarskom, decembarskom, februarskom, aprilskom, junskom i avgustovskom ispitnom roku.

ČLAN 76

Rezultati dopunskog ispita se unose u glavnu knjigu (Upisnicu) u napomeni, sa naznakom da se radi o dopunskom ispitu.


ČLAN 77

Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.

Učenik iz stava 1 ovog člana ima pravo da polaganjem ispita završi započeti i naredni razred.

Ispunjenost uslova za ostvarivanje ovog prava utvrđuje Nastavničko veće Škole, na kraju prvog polugodišta, na predlog Odeljenjskog veća.

Ispiti iz narednog razreda se polažu u aprilskom, junskom i avgustovskom ispitnom roku, s tim što je učenik oslobođen plaćanja školarine.

Učenik iz stava 1 i 2 ovog člana ima pravo da se upiše u odgovarajući razred najkasnije do 31. avgusta tekuće godine.


VI VANREDNI ISPITI

ČLAN 78

Vanredne ispite polažu učenici Škole koji su iz opravdanih razloga prešli na vanredno školovanje.

Kao opravdani razlozi smatraju se uporedno redovno školovanje u umetničkoj školi, aktivno bavljenje sportom, bolesti koje traju duže, posebni uslovi koji se dokazuju dokumentacijom nadležnih ustanova i gubitak prava na redovno školovanje, a što se dokazuje odgovarajućim ispravama.

Prelazak na vanredno školovanje odobrava direktor Škole.

ČLAN 79 Vanredni ispiti polažu se po predmetima i razredima.

Vanrednom učeniku se obezbeđuju konsultacije koje vrši jedan od predmetnih nastavnika određenih rešenjem direktora za člana komisije za polaganje ispita, a radi lakšeg savladavanja nastavnog plana i programa.

ČLAN 80

Rokovi za polaganje vanrednih ispita su u: oktobru, decembru, februaru, aprilu, junu i avgustu.

Vanredan učenik može da polaže maturski ispit u svim rokovima utvrđenim ovim Pravilnikom.

ČLAN 81

Prijavljivanje kandidata se vrši poslednje nedelje u mesecu koji prethodi mesecu u kome je ispitni rok, odnosno poslednje nedelje septembra, novembra, januara, marta, maja, a za avgustovski rok – od 15. do 18. avgusta.


ČLAN 82

Polaganje vanrednih ispita se vrši u poslednje dve nedelje u mesecu u kome su predviđeni rokovi za polaganje vanrednih ispita, u vremenu i po rasporedu koji odredi direktor Škole, pomoćnik ili lice koje direktor za to ovlasti.

ČLAN 83

Vanredni učenik polaže ispit iz svakog predmeta utvrđenog nastavnim planom i programom za odgovarajući razred, osim iz predmeta fizičkog vaspitanja ako je stariji od 20 godina.

Vladanje vanrednog učenika ne ocenjuje se.

ČLAN 84

Ukoliko vanredni učenik ne izađe na ispit u roku u kome je prijavio ispit, izvršena uplata se ne priznaje za sledeći ispitni rok ukoliko se ne donese pismeno opravdanje o sprečenosti da izađe na ispit, najkasnije dan pre dana određenog za ispit. Ocenu opravdanosti razloga donosi direktor.

ČLAN 85

Vanredan učenik može u jednoj školskoj godini da završi samo jedan razred i da se najkasnije do 31. avgusta tekuće godine upiše u naredni razred.


ISPIT PO PRIGOVORU I ŽALBIVII

ČLAN 86

Učenik, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese: prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja u toku školske godine, žalbu na zaključenu ocenu iz predmeta ili vladanja na kraju drugog polugodišta i žalbu na ocenu na ispitu.

Prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja podnosi se direktoru Škole u roku od tri dana od saopštenja ocene.

Učenik, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese žalbu u roku od tri dana od dobijanja đačke knjižice odnosno svedočanstva, a učenik završnog razreda u roku od 24 sata od prijema đačke knjižice.

Direktor Škole, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenskim starešinom odlučuje o prigovoru u roku od tri dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno Zakonu i propisima donetim na osnovu njega, rešenjem poništava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika.

Po prigovoru, odnosno žalbi na ocenu iz vladanja, direktor u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenskim starešinom utvrđuje ocenu iz vladanja.

Direktor Škole je dužan da odluči o žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno Zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je žalba iz drugih razloga osnovana, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno odredbama Zakona ili posebnog zakona i propisima donetim na osnovu njih, ili je žalba iz drugih razloga osnovana, poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnošenja žalbe.


ČLAN 87

Za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika, odnosno polaganje ispita, direktor rešenjem obrazuje komisiju od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet odnosno oblast predmeta. Ukoliko Škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet, angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđenja zaključna ocena ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit, direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen. Ocena komisije je konačna.


VIII ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 88

Sastavni deo ovog Pravilnika čini cenovnik o ispitima koji se donosi na početku svake školske godine, a po potrebi i ranije.

ČLAN 89

Izmene i dopune Pravilnika vrše se na način i po postupku koji je predviđen za njegovo donošenje.

ČLAN 90

Osnivački odbor će na zahtev lica koja imaju pravni interes davati tumačenja i objašnjenja odredaba ovog Pravilnika.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole.

Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ocenjivanju i sprovođenju ispita od 13. septembra 2012. godine.

Predsednik Osnivačkog odbora

_______________________________

Biljana Tadić Kuleto

Šumatovačka 45, Vračar, BeogradCara Dušana 34, Zemun, Beograd

[email protected]

+381 (0)11 7856 120

www.savremena-gimnazija.edu.rs

Documents

pravilnik o ocenjivanju i sprovođenju ispita za redovne i vanredne