"Slubeni list SFRJ", broj 29/79, 53/87,

"Slubeni list SFRJ", broj 29/79, 53/87,

"Slubeni list SCG", br. 31/2003

PANJA: sa 31/2003 - PRESTAJU DA VAE odredbe ovog pravilnika - koje se odnose na peurke (videti u 2. napomeni Intermexa)

"Slubeni list SCG", br. 56/2003

PANJA - PRAVILNIKOM o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine - "Sl. list SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003. godine propisano je (lanom 41. stav 2.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA VAE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA USLOVE UPOTREBE ADITIVA U OVOM PRAVILNIKU.

"Slubeni list SCG", br. 4/2004

PANJA - PRAVILNIKOM o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica - "Sl. list SCG", br. 4/2004 od 23. januara 2004. godine propisano je (lanom 34.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA VAE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA DEKLARISANJE I OZNAAVANJE UPAKOVANIH NAMIRNICA U OVOM PRAVILNIKU.

Na osnovu lana 32. stav 1. i lana 81. stav 2. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 38/77), u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za poljoprivredu, predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i saveznim sekretarom za trite i opte privredne poslove, direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje

P R A V I L N I K

O KVALITETU VOA, POVRA I PEURKI

I. OPTE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi kvaliteta koje moraju ispunjavati voe, povre i peurke (u daljem tekstu: proizvodi), namenjeni potronji u sveem stanju, odnosno posle kulinarske pripreme (za povre), kao i uslovi pakovanja u cilju obezbeenja ouvanja kvaliteta i higijenske ispravnosti proizvoda.

Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni kako u proizvodnji, tako i u prometu.

lan 2.

Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za ouvanje upotrebne vrednosti i higijenske ispravnosti, shodno vae odredbe ovog pravilnika za srodne, odnosno sline proizvode.

lan 3.

Svee voe i povre koje se stavlja u promet mora biti deklarisano na nain propisan odgovarajuim odredbama ovog pravilnika (l. 4. i 10).

lan 4.

Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukije propisano, svaka jedinica pakovanja, u paletnim sanducima i na transportnim kontejnerima, mora imati deklaraciju.

Deklaracija sadri podatke o:

1) nazivu proizvoda, odnosno sorti za proizvode za koje je to propisano ovim pravilnikom;

2) firmi, odnosno nazivu i seditu proizvoaa;

3) godini proizvodnje;

4) roku upotrebe i godini berbe za proizvode za koje je to propisano ovim pravilnikom;

5) kategoriji kvaliteta (klasi);

6) kalibru proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predvieno.

lan 5.

Svee voe i povre mora se uskladitavati i uvati na nain kojim se obezbeuje ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta isporuke neposrednom potroau. Ovi proizvodi moraju se pakovati samo u prikladnu ambalau predvienu ovim pravilnikom, kojom se obezbeuje ouvanje njihovog kvaliteta i higijenske ispravnosti.

Svee voe i povre mora se transportovati odgovarajuim prevoznim sredstvima kojima se obezbeuje ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta potronje.

lan 6.

Ako ovim pravilnikom nije drukije propisano, njegove odredbe obavezne su za sve organizacije udruenog rada, druga pravna lica i graane koji voe i povre proizvode i stavljaju u promet.

lan 7.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezeno voe i povre.

II. VOE

lan 8.

Pod voem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi razliitih vrsta voaka umereno toplog, suptropskog i tropskog podruja, kao i samoniklih dugovenih drvenastih biljaka, namenjeni za ljudsku ishranu u sveem stanju.

lan 9.

Voe koje se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je zrelo;

2) da je svee;

3) da nije zaprljano, ovlaeno i natrulo;

4) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu bilja u koliinama veim od maksimalno dozvoljenih;

5) da nema stran i neprijatan ukus i miris i da ne sadri strane primese;

6) da nema naprslina, uboja niti oteenja prouzrokovanih biljnim bolestima i tetoinama, ako to ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voa nije drukije odreeno.

Pored uslova iz stava 1. ovog lana, voe mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voa.

Kao zrelo voe u prometu na malo (fizioloki zrelo), u smislu take 1. stava 1. ovog lana, podrazumeva se voe koje je pogodno za neposrednu potronju u sveem stanju.

Voe koje ne ispunjava uslove iz ta. 1, 2, 3. i 6. stava 1. ovog lana mora se vidno oznaiti kao proizvod nieg kvaliteta.

lan 10.

Radi stavljanja u promet po odredbama ovog pravilnika, voe se po kvalitetu razvrstava u tri klase: ekstra, I i II, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno za pojedine vrste i sorte voa.

Klasa voa iz odredbe stava 1. ovog lana utvruje se prema vrsti i sorta voa, stepenu zrelosti, krupnoi, odnosno teini, obliku, boji i ukusu plodova, odsustvu nedostataka i drugim karakteristikama morfolokog ili anatomskog i organoleptikog karaktera.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji nemaju nikakve nedostatke u pogledu svojstava navedenih u stavu 2. ovog lana.

U klasu I razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji imaju neznatne nedostatke najveim delom morfoloko-fizikog karaktera, koji im ne umanjuju vrednost u toku transporta i uvanja.

U klasu II razvrstavaju se plodovi koji imaju manje nedostatke zbog kojih se ne mogu razvrstati u prethodnu klasu, ali ispunjavaju minimalne uslove iz lana 9. ovog pravilnika.

Kod svih klasa voa dozvoljena su odstupanja koja su za svaku vrstu voa posebno odreena odredbama ovog pravilnika.

lan 11.

Voe koje se stavlja u promet mora biti razvrstano i ujednaeno po krupnoi (kalibru) plodova, ako je to ovim pravilnikom odreeno za pojedine vrste i sorte odnosno klase kvaliteta proizvoda.

Kalibar ploda odreuje se merenjem obima ili prenika najireg dela ploda, ili merenjem njegove teine, ili prema broju plodova u jedinici pakovanja.

U jedinici pakovanja najvie do 10% plodova moe po broju ili teini, odstupati od kalibra oznaenog u deklaraciji za I i II klasu.

Odstupanje od kalibra oznaenog u deklaraciji za ekstra klasu moe da iznosi najvie do 5%.

lan 12.

Voe se pakuje i stavlja u promet u ambalai koja je za pojedine vrste, sorte i klase kvaliteta propisana ovim pravilnikom.

Voe namenjeno prometu na malo moe se pakovati u specijalnu ambalau razliitih osobina i od razliitog materijala, kao to su kartonske i furnirske kutije, kese od plastine mase, tekstila, celofana ili hartije, kontejneri od lepenke, korpice i sl.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, manje osetljivo voe moe se isporuivati i u rasutom stanju (rinfuza). Pod rasutim stanjem, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se voe pakovano u paletne sanduke.

Deklaracija za voe u rasutom stanju mora da sadri podatak o vrsti voa i klasu kojoj pripada.

lan 13.

U svakoj jedinici pakovanja voe mora biti istog porekla, ujednaeno po krupnoi i stepenu zrelosti i iste vrste, sorte i klase kvaliteta.

lan 14.

Odredbe ovog pravilnika osim odredaba lana 9. ne odnose se na voe koje individualni proizvoai iznose na trite i to u koliinama od najvie 50 kg plodova jedne vrste ili sorte voa.

Voe umereno toplog pojasa

1. Jabuke (Malus domestica Borkh M. silvestris L.)

lan 15.

Radi stavljanja u promet jabuke se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 16.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti jabuka iz svetskog i domaeg sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta zbog ega su velike upotrebne vrednosti.

Jabuke klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. One moraju odgovarati karakteristikama sorte po obliku, krupnoi, boji i istoi pokoice, zrelosti i ukusu. U sorti sa krupnim plodovima prenik jabuka mora biti najmanje 65 mm, a u sorti sa sitnim plodovima najmanje 60 mm.

U jedinici pakovanja tolerie se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za klasu ekstra ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledee nie klase.

U jedinici pakovanja do 5% plodova moe imati 5 mm manji ili vei prenik od prenika propisanog za tu klasu. Najvie 5% plodova moe biti bez peteljki. U sorti kao to je "Granny Smith" i "Democrat" tolerie se do 25% plodova bez peteljki ako nema oteenja od biljnih bolesti i tetoina.

Dozvoljava se karakteristina rasta prevlaka u jamici peteljke ploda, ukoliko to nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima i tetoinama, a kod koara i preko celog ploda jer je to sortna odlika.

lan 17.

U klasu I razvrstavaju se jabuke visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, sa svim sortnim karakteristikama, bez veih nedostataka, s tim to moe biti neto sitnijih plodova u sorti sa krupnim plodovima prenika najmanje 60 mm i u sorti sa sitnim plodovima prenika najmanje 55 mm.

Toleriu se manja ulegnua na pokoici ploda izazvana udarom ili lakim pritiskom, koja ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva ploda, a njihova ukupna povrina ne sme prelaziti 2 cm2 no plodu.

Dozvoljava se do 2% plodova sa oteenjima izazvanim mehanikim povredama ili parazitima, s tim to pege izazvane aavom krastavou mogu obuhvatiti najvie 1/4 cm2 povrine jednog ploda, dok pege drugog porekla mogu obuhvatiti do 1 cm2 povrine ploda ali te pege mogu biti najvie do 2 cm duine.

Kod plodova klase I tolerie se do 25% plodova bez peteljki u jednom pakovanju, osim kod plodova sorte "Grannu Smith" gde se tolerie do 50% plodova bez peteljki u jednom pakovanju ako na mestu gde je bila peteljka nema oteenja.

Kod jabuka klase I moe se tolerisati samo slabije izraena rasta prevlaka, ukoliko ta prevlaka nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima, tetoinama ili mrazom. Kod jabuka koara klase I rasta prevlaka je sortna odlika i ne smatra se nedostatkom.

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju zahteve sledee nie klase.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova prenika koji je najvie 5 mm manji ili vei od prenika propisanog za ovu klasu jabuka.

lan 18.

U klasu II razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih i drugih sorti jabuka, koji usled slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne mogu da se svrstaju u klasu ekstra ili klasu I. Krupnoa plodova mora biti takva da u sorti sa krupnim plodovima prenik bude najmanje 55 mm, a u sorti sa sitnim plodovima najmanje 45 mm. Osim toga plodovi mogu imati i slabije izraenu boju pokoice, kao i vee tolerancije drugih nedostataka.

Najvie 10% plodova moe odstupati za 5 mm od prenika propisanog za ovu klasu.

Dozvoljava se da najvie 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta koji su propisani u lanu 9. ovog pravilnika.

Jabuke klase II mogu da sadre do 4% plodova sa oteenjima izazvanim mehanikim povredama, mrazom biljnim bolestima i tetoinama, gradom, kao i sredstvima za zatitu bilja i to na najvie 2,5 cm2 povrine jednog ploda (od toga do 1 cm2 oteen aavom krastavou).

Dozvoljavaju se manje deformacije pokoice izazvane udarom, koje ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva ploda a njihova ukupna povrina ne sme prelaziti 2 cm2 po plodu.

Tolerie se odsustvo peteljki i rasta prevlaka pokoice.

lan 19.

Jabuke ekstra klase moraju se paljivo pakovati u propisanu novu ambalau, i to: slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1. 022), srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027), zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031) i u zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) obloene papirom ili drugim pogodnim materijalom i snabdevene sa posebnim ulocima.

Jabuke klase I pakuju se u ambalau navedenu u stavu 1. ovog lana, s tim to se mogu, pored slaganja u navedenu ambalau, pakovati u rasutom stanju u letvarice jabuare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1. 037). U istu ovakvu ambalau pakuju se i jabuke klase II.

Jabuke svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u razliitu ambalau malih dimenzija, kao to su kontejneri od valovite lepenke, kartona ili plastinih masa (polistirena), prikladne korpice, kartonske kutije itd. (komercijalno pakovanje u samouslugama, za turiste i dr.).

Deklaracija za jabuke klase ekstra i klase I pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika mora da sadri i podatak o sorti.

lan 20.

Pre stavljanja u promet plodovi jabuka se mogu tretirati odgovarajuim sredstvima u cilju zatite od preterane dehidracije. Dozvoljavaju se sredstva na bazi kombinacije sorbinske kiseline i parafina ali se u deklaraciji mora oznaiti da je takva zatita primenjena i uneti podatak o postupku kojim se zatitno sredstvo uklanja.

2. Kruke (Purus communis L.)

lan 21.

Radi stavljanja u .promet kruke se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

Kruke namenjene za neposrednu potronju moraju biti takvog stepena zrelosti da su plodovi pogodni za jelo.

lan 22.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti kruaka iz svetskog i domaeg sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta, naroito po organoleptikim svojstvima, zbog ega su velike upotrebne vrednosti.

Kruke klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Po obliku, krupnoi, boji pokoice, zrelosti i ukusu moraju odgovarati karakteristikama sorte. U sorti sa krupnim plodovima prenik kruke mora iznositi najmanje 60 mm, u sorti sa sitnim plodovima najmanje 55 mm, a u ranim sortama do 50 mm.

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledee nie klase.

U jedinici pakovanja do 5% plodova moe imati najvie 5 mm manji ili vei prenik od propisanog i oznaenog u deklaraciji za ovu klasu kruaka.

lan 23.

U klasu I razvrstavaju se kruke visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, s tim da im prenik u sorti sa krupnim plodovima iznosi najmanje 55 mm, a u ostalih sorti 50 mm. Toleriu se manja ulegnua u pokoici koja ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva ploda, a njihova povrina ne sme prelaziti 2 cm po plodu. Osim toga, kruke klase I mogu ispoljavati neto izraenije nedostatke, koji im ne umanjuju upotrebnu vrednost, kao to su oteenja izazvana mehanikim povredama, biljnim bolestima i tetoinama, mrazom ili oegotinama, s tim da ukupno samo 1 cm2 povrine ploda i u duini do 2 cm no plodu, moe imati takvih oteenja (od toga moe biti 1/4 cm2 pega po jednom plodu izazvanih aavom krastavou).

U jedinici pakovanja do 10% plodova moe imati prenik najvie 5 mm manji ili vei od prenika propisanog za klasu I.

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju uslove kvaliteta sledee nie klase.

lan 24.

U klasu II razvrstavaju se plodovi kruaka visokokvalitetnih i drugih sorti, koji usled slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne zadovoljavaju uslove propisane za klasu I uz uslov da su praktino bez nedostataka. U sorti sa krupnim plodovima najmanji prenik kruaka klase I mora biti 45 mm, a u sorti sa sitnim plodovima najmanje 35 mm, s tim to kod najmanjih sorti prenik ploda moe iznositi i manje od 35 mm. Osim toga, toleriu se nedostaci kao to su oteenja izazvana biljnim bolestima i tetoinama, dok pege izazvane aavom krastavou mogu obuhvatiti do 1 cm2 povrine pokoice po jednom plodu.

U jedinici pakovanja najvie 10% plodova moe imati prenik do 5 mm vei ili manji od prenika propisanog za ovu klasu.

Kruke klase II mogu imati do 4% plodova sa oteenjima izazvanim biljnim bolestima i tetoinama, gradom, mrazom, sredstvima za zatitu bilja i mehanikim povredama koje mogu obuhvatiti najvie 2,5 cm2 povrine po jednom plodu.

U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu II, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta iz lana 9. ovog pravilnika.

lan 25.

Kruke se moraju pakovati u novu pogodnu ambalau. Plodovi klase ekstra i klase I pakuju se briljivim slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male letvarice (JUS D. F1.027), zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031), zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) obloene papirom ili drugim odgovarajuim materijalom i u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036) sa ulocima ili bez ovih.

Kruke svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u razliitu prikladnu ambalau, isto kao i jabuke (lan 19).

Deklaracija za kruke klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadri i podatke o sorti.

3. Dunje (Cudonia oblonga Mill.)

lan 26.

Radi stavljanja u promet dunje se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.

lan 27.

Dunje klase I moraju biti zdrave i dobro razvijene, karakteristine za sortu i proizvodno podruje, sa svetloutim mesnatim delom, bez mrkih mrlja i sa pokoicom bez crnih pega. Prenik plodova mora iznositi najmanje 70 mm.

lan 28.

Dunje klase II moraju biti zdrave i dobro razvijene, a mogu biti i neto sitnije, sa prenikom najmanje 50 mm. Dozvoljava se da najvie 5% plodova moe imati mrke pege u mesnatom delu i manja oteenja koja ne umanjuju upotrebnu vrednost ploda. Tolerie se do 4% plodova oteenih biljnim bolestima i tetoinama.

lan 29.

Dunje se pakuju u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025) i u letvarice jabuare (JUS D.F1. 027), kao i u paletne sanduke.

Dunje klase II mogu se stavljati u promet i u rasutom stanju, uz uslov da su zidovi prevoznog sredstva obloeni hartijom, a da visina sloja nije vea od 1,2 m.

U prometu na malo dunje se mogu pakovati u razliitu komercijalnu ambalau (shodno odredbi lana 12. ovog pravilnika), pa i u razliite kese manjih dimenzija.

4. Breskve (Prunus persica L; Persica vulgaris)

lan 30.

Radi stavljanja u promet breskve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase- ekstra, I i II.

lan 31.

Breskve se po kalibru klasiraju u sedam grupa, i to:

__________________________________________________________

Prenik ploda Obim ploda Oznaka kalibra

(mm) (cm)

__________________________________________________________

preko 90 preko 28 AAAA

81-89 25-27 AAA

74-80 23-24 A

68-73 21-22 A

62-67 19-20 B

56-61 17,5-18 C

50-55 16-16,5 D

__________________________________________________________

Do 1. juna mogu se stavljati u promet i breskve manjeg kalibra od 47 do 50 mm u preniku ili od 15 do 16 cm po obimu ploda. U klasu ekstra mogu se razvrstati plodovi sa najmanje 56 mm u preniku ili od 15 do 16 cm po obimu.

U jedinici pakovanja najvie 10% plodova po broju ili masi moe imati do 5 mm manji ili vei prenik od propisanog i deklarisanog za odgovarajuu klasu.

lan 32.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih, plemenitih sorti breskve, briljivo obrani, koji su u svakom pogledu odlinog kvaliteta. Breskve ove klase moraju biti dobro razvijene, zrele i bez ikakvih nedostataka.

Breskve klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, boji i veliini, s tim da prenik ploda mora iznositi najmanje 62 mm.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja najvie 5% plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali moraju zadovoljavati zahteve kvaliteta za sledeu niu klasu.

U jedinici pakovanja do 5% plodova bresaka klase ekstra mogu imati 5 mm manji ili vei prenik od prenika propisanog za ovu klasu.

lan 33.

U klasu I razvrstavaju se plodovi bresaka visokokvalitetnih i kvalitetnih plemenitih sorti, s tim to im prenik moe biti najmanje 50 mm, a za one koje stiu do 1. juna najmanje 47 mm.

U klasi I do 5% plodova moe imati pukotine oko peteljke, s tim da nije nastupilo truljenje.

Dozvoljava se prisustvo pega koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najvie 0,5 cm2 povrine jednog ploda.

Tolerie se da najvie 10% mase plodova bresaka ove klase ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju zadovoljavati uslove kvaliteta propisane za sledeu niu klasu.

U jedinici pakovanja bresaka klase I moe biti do 10% plodova iji prenik odstupa 10 mm od propisanog za ovu klasu.

lan 34.

U klasu II razvrstavaju se plodovi bresaka dobrog kvaliteta, zdravi i normalno razvijeni. Mogu poticati i od sejanaca (vinogradarske breskve). Toleriu se nedostaci, kao to je izduenost do 2 cm. Dozvoljava se prisustvo pega na povrini pokoice koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najvie 1,5 cm2 povrine jednog ploda.

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji u pogledu kvaliteta ne odgovaraju ovoj kategoriji, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta propisane za voe u odredbi lana 9. ovog pravilnika.

lan 35.

Breskve klase ekstra pakuju se u novu i istu ambalau obloenu papirom ili snabdevenu ulocima, i to u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023 i JUS D.F1.036) i u velike otvorene letvarice (JUS D.F1.022). Breskve klase I i klase II mogu se pakovati i u paletne sanduke, ali specijalno napravljene za tu svrhu sa manjom dubinom i obloene papirom, uz uslov da su paljivo obrane, dovoljno vrste da izdre transport i rukovanje i ujednaene po zrelosti i kalibru.

U prometu na malo breskve se mogu pakovati u razliitu ambalau manjih dimenzija (lan 12).

Deklaracija za breskve klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadri i podatak o sorti.

5. Kajsije (Primus armeniaca L. sin. Armeniaca vulgaris)

lan 36.

Radi stavljanja u promet kajsije se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 37.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti kajsija, dobro razvijeni, briljivo obrani, dovoljno zreli i bez ikakvih nedostataka.

Kajsije klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, boji i veliini, s tim da prenik ploda mora iznositi najmanje 40 mm.

U jedinici pakovanja do 5% plodova kajsije klase ekstra mogu imati do 5 mm manji ili vei prenik od prenika propisanog za ovu klasu i najvie 5% plodova koji ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu kvaliteta, ali zadovoljavaju uslove koji su propisani za kvalitet sledee nie klase.

lan 38.

Klasa I obuhvata plodove kajsije koji su po obliku, krupnoi i boji pokoice tipini za sortu i proizvodno podruje, s tim da prenik ploda mora iznositi najmanje 30 mm.

Dozvoljavaju se manja odstupanja u pogledu oblika, razvijenosti i koloracije pokoice, koja ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.

Toleriu se nedostaci kao to su manja ulegnua koja ne utiu na odrivost ploda, neznatne oegotine koje zahvataju samo pokoicu, a ukupni nedostaci ne smeju prelaziti 0,5 cm2 povrine po jednom plodu.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa prenikom do 5 mm manjim ili veim od propisanog.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja moe biti najvie 10% plodova koji u pogledu kvaliteta ne ispunjavaju uslove propisane za ovu klasu, ali zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9).

lan 39.

U klasu II razvrstavaju se plodovi kajsija koji zadovoljavaju minimalne uslova kvaliteta (lanak 9) i veliine ploda najmanje 25 mm u preniku. Ukupna oteenja pokoice ne smeju da prelaze 1 cm2 po plodu. U ovu klasu mogu se uvrstiti i plodovi od samoniklih kajsija razmnoenih semenom.

lan 40.

Kajsije klase ekstra pakuju se slaganjem u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), sloene plitke letvarice (JUS D.F1.024), zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036). One se moraju pakovati paljivo slaganjem samo u jednom sloju, s tim to plodovi moraju biti odvojeni jedan od drugog odgovarajuim materijalima, sa vrstom hartijom kao ulocima.

Kajsije klase I i klase II pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), sloene plitke letvarice (JUS D.F1.024) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036). Mogu se pakovati i u dva sloja, s tim da se izmeu slojeva stavi talasasta hartija ili hartija za pakovanje. Kajsije klase I i klase II mbgu se pakovati i nasipanjem, bez slaganja, s tim da u jedinici ambalae ne sme biti preko 8 kg plodova klase I i 10 kg plodova klase II.

6. ljive (Prunus domestica L.)

lan 41.

Radi stavljanja u promet ljive se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 42.

ljive klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, veliini i boji, obrane rukom sa peteljkom, neraspuknute i sa ouvanom pepeljkom (ako ga plodovi sorte imaju) i bez ikakvih nedostataka.

U jedinici pakovanja kod ljiva ove klase moraju se nai samo plodovi krupnih sorti sa tipinim sortnim karakteristikama. Tolerie se do 5% plodova bez peteljki.

lan 43.

ljive klase I obuhvataju plodove dobrog kvaliteta tipine za sortu po razvijenosti, obliku i boji, i bez nedostataka. Plodovi moraju biti takoe paljivo rukom brani. ljive ove klase mogu imati manja odstupanja od oblika i boje pokoice. Dozvoljava se prisustvo do 10% plodova bez peteljke. Kod ljive renkloda (reineclaude) toleriu se plitke, potpuno zarasle naprsline.

lan 44.

ljive klase II obuhvataju plodove koji se usled razliitih nedostataka u pogledu kalibra, razvijenosti, boje pokoice i dr. ne mogu uvrstiti u klasu I ali u svemu ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9).

U jedinici pakovanja tolerie se i do 10% plodova sa razliitim oteenjima pokoice izazvanim biljnim bolestima i tetoinama, mehanikim povredama i dr., s tim da zahvataju najvie etvrtinu ploda.

lan 45.

ljive klase ekstra i klase I pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022).

ljive klase II mogu se pakovati i u kose letvarice (JUS D.F1.030).

ljive namenjene maloprodaji mogu se pakovati i u razliitu prikladnu komercijalnu ambalau manjih dimenzija (lan 12).

7. Trenje (Prunus avium L.)

lan 46.

Radi stavljanja u promet trenje se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 47.

Trenje klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti treanja sa karakteristinim sortnim osobinama i bez ikakvih nedostataka.

Plodovi treanja klase ekstra moraju biti vrsti, pravilno razvijeni, ujednaeni po veliini, boji i zrelosti. Za trenje ove klase prenik ploda ne moe biti manji od 20 mm.

U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova koji ne ispunjavaju navedene uslove kvaliteta, s tim da ne smeju biti omekali ili prezreli, ali moe biti do 2% neznatno povreenih treanja. Do 10% plodova moe imati prenik ispod 20 mm, ali ne manji od 17 mm.

lan 48.

Trenje klase I obuhvataju plodove tipine za sortu, ali sa nedostacima u pogledu kalibra, razvijenosti i boje. Prenik ploda ne sme da bude ispod 17 mm, a u ranih sorti ne ispod 15 mm.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu, a najvie 4% povreenih i 2% crvljivih treanja. Tolerie se takoe do 10% plodova sa prenikom manjim od propisanog, ali ne manjim od 15 mm.

lan 49.

Trenje klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta, koji usled nedostataka u pogledu razvijenosti, prenika i boje ne odgovaraju klasi I, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9).

Prenik ploda trenje ove klase ne sme da bude ispod 15 mm, a kod ranih sorti ne ispod 13 mm.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu, a najvie 6% povreenih i 4% crvljivih treanja. Tolerie se i do 10% plodova sa prenikom manjim od 13 mm.

lan 50.

Trenje se pakuju u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) i u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022). U maloprodaji mogu se pakovati i u manju prikladnu komercijalnu ambalau od razliitog materijala, preteno od 0,5 kg neto mase (lan 12).

8. Vinje i marele (Prunus cerasus L. i Prunus avium - Prunus cerasus)

lan 51.

Radi stavljanja u promet vinje i marele se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 52.

Vinje i marele klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti, sa peteljkom, bez nedostataka i ujednaene po zrelosti i krupnoi, s tim da nisu previe meki, odnosno prezreli i sa prosenom masom ploda koja nije manja od 5,5 g.

lan 53.

Vinje i marele klase I obuhvataju plodove tipine za sortu, bez nedostataka, s tim to se toleriu odstupanja po krupnoi, boji i kvalitetu. Dozvoljava se do 2% plodova oteenih parazitima i mehanikim povredama, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost plodova.

lan 54.

Vinje i marele klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta sa manjim nedostacima u pogledu razvijenosti, oblika i boje. Dozvoljava se do 5% plodova oteenih parazitima, mehanikim i drugim povredama.

lan 55.

Vinje i marele pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020), srednje plitke letvarice (JUS D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022). Vinje i marele mogu se, kao i trenje, pakovati i u prikladnu komercijalnu ambalau.

9. Jagode (Fragaria ananasa; F. grandiflora)

lan 56.

Radi stavljanja u promet jagode se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 57.

Jagode klase ekstra moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristine za odnosnu sortu. Plodovi moraju biti ujednaeni po zrelosti, obliku i krupnoi, bez ikakvih nedostataka, bez nenormalne spoljne vlanosti, sa aicom i skraenom peteljkom.

Plodovi jagoda klase ekstra moraju biti celi, bez estica zemlje i bez drugih stranih primesa.

Prenik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 25 mm, a ostalih sorti najmanje 20 mm.

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za ovu klasu, ali s tim da potpuno odgovaraju kvalitetnim zahtevima sledee nie klase.

Dozvoljava se najvie 5% plodova sa prenikom koji je manji od propisanog, ali ne manjim od 18 mm.

lan 58.

Jagode klase I moraju imati priblino isti oblik i moraju imati veliinu i boju karakteristine za sortu kojoj pripadaju. Moraju biti cele, nepovreene povrine, bez nedostataka, sa aicom i skraenom peteljkom, a dozvoljava sa prisustvo neznatnih estica zemlje.

Prenik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 18 do 25 mm, a ostalih sorti najmanje 15 mm. Kod rano zrelih sorti se tolerie prenik od najmanje 18 mm.

U jedinici pakovanja do 10% mase jagoda moe da odstupa od uslova propisanih za klasu I, s tim da ispunjavaju zahteve koji su u pogledu kvaliteta propisani za sledeu niu klasu. U tih 10% moe biti najvie 2% pokvarenih plodova i do 10% plodova bez aice.

Dozvoljava se da najvie 10% plodova jagode moe imati prenik koji ne odgovara kalibru ove klase.

lan 59.

Jagode klase II obuhvataju plodove koji po kvalitetu ne odgovaraju prethodnoj klasi, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9). Plodovi mogu imati prenik i manji od 15 mm, a u jedinici pakovanja tolerie se i 10% prezrelih ili sitnijih plodova, kao i do 2% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina i do 10% plodova bez aice i peteljke, a najvie 10% plodova sa oteenjem pokoice koje bitno ne umanjuje upotrebnu vrednost proizvoda.

lan 60.

U promet se mogu stavljati i umske jagode koje imaju oblik, boju, miris, ukus i razvijenost karakteristine za umsku jagodu. Plodovi moraju biti ujednaeni po krupnoi, dovoljno zreli, bez nenormalne spoljne vlanosti, sa aicom i kratkom peteljkom.

lan 61.

Jagode i umske jagode pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) koje se stavljaju u ramove (JUS D.F1.033) ili u korpice za jagode (JUS D.F1.046), kao i u pogodnu manju ambalau od plastine mase i drugog pogodnog materijala, koja se zatim slae u letvarice.

Jedinica pakovanja za jagodu klase ekstra i umsku jagodu moe da sadri najvie 0,5 kg neto mase.

10. Maline (Rubus idaeus L.)

lan 62.

Radi stavljalja u promet maline se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 63.

Maline klase ekstra obuhvataju plodove malina visokokvalitetnih sorti. Plodovi moraju biti celi, isti, svei na izgled, zdravi bez ikakvih nedostataka, ujednaeni po zrelosti, dovoljno vrsti da mogu izdrati rukovanje i transport. Moraju biti bez stranih primesa i bez aica. U jedinici pakovanja prenik ploda ne sme biti ispod 15 mm, a najvie 10% plodova moe biti sa prenikom koji je manji od 15 mm ali nije manji od 12 mm.

Tolerie se da u jedinici pakovanja do 5% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za klasu ekstra, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu klasu.

lan 64.

Malina klase I obuhvataju sorte dobrog kvaliteta, plodova ujednaenih po veliini, boji i zrelosti. Toleriu se izvesna odstupanja u pogledu razvijenosti i krupnoe plodova, ali plodovi ne smeju biti prezreli. Moe biti 5% plodova sa aicom i 5% plodova sa mehanikim povredama, a najmanji prenik ploda mora biti 12 mm. Dozvoljava se do 10% plodova sa prenikom koji je manji od 12 mm ali nije manji od 10 mm.

Tolerie se da u jedinici pakovanja najvie 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove za sledeu niu klasu, kao i da moe biti do 2% crvljivih plodova.

lan 65.

Klasa II obuhvata plodove malina koji ne odgovaraju uslovima propisanim za prethodnu klasu, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (lan 9) to podrazumeva i da plodovi nisu svenuli.

Tolerie se manja neujednaenost plodova po krupnoi i zrelosti.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa aicom i do 5% plodova sa mehanikim povredama koje ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.

Dozvoljava se do 2% crvljivih plodova u jedinici pakovanja.

lan 66.

Maline klase ekstra i klase I beru se briljivo rukom i pakuju neposredno u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) ili pogodnu malu ambalau od 0,250 do 0,5 kg. Letvarice u koje se pakuju maline klase II ne moraju se stavljati u ramove.

11. Kupine (Rubus fructicosus L.)

lan 67.

Radi stavljanja u promet kupine se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 68.

Kupine klase ekstra moraju biti dovoljno zrele, ujednaene po krupnoi i boji, bez aice, iste, zdrave i bez nedostataka. Tolerie se da u jedinici pakovanja do 5% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu klasu.

lan 69.

Kupine klase I moraju biti dobro razvijene, ujednaene krupnoe, dobrog kvaliteta, dovoljno zrele i bez aica. Ne toleriu se prezreli, uveli ili mehaniki jae oteeni plodovi.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu klasu.

lan 70.

Kupine klase II moraju biti zdrave, iste i potpuno zrele, sa manjim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja tolerie se do 20% mase prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa aicom, kao i najvie 5% mase crvljivih plodova.

lan 71.

Kupine svih klasa paljivo se beru rukom i pakuju u plitke otvorene male letvarice (JUS D.F1.020) ili u pogodnu malu ambalau do 0,5 kg neto ploda. Plodovi se zatim slau u pogodne letvarice.

12. Ribizle (Ribes album, R. rubrum i R. nigrum)

lan 72.

Radi stavljanja u promet ribizle se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.

lan 73.

Plodovi ribizle klase I moraju biti veoma dobrog kvaliteta, celi, pravilno razvijeni, dovoljno zreli, tipini za sortu, u grozdovima, ujednaeni po krupnoi i bez prisustva pojedinanih bobica.

lan 74.

U jedinici pakovanja ribizli klase II moe biti do 10% plodova sa neujednaenim grozdovima i malo okrunjenim bobicama. Tolerie se prisustvo neto zrelijih bobica, kao i rastresiti grozdovi.

lan 75.

Ribizle se moraju paljivo rukom brati i pakovati u manju ambalau od plastine mase, drveta ili hartije (kartona), sadrine do najvie 0,5 kg neto ploda. Ribizle klase II mogu se pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).

13. Ogrozd (Ribes grossularia L.)

lan 76.

Radi stavljanja u promet ogrozd se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.

lan 77.

Ogrozd klase I mora biti sa bobicama tipinim za sortu, dobrog kvaliteta i bez nedostataka. Bobice moraju biti pogodne zrelosti, ujednaene po veliini, obliku i boji. Tolerie se do 10% prezrelih plodova.

lan 78.

U ogrozd klase II razvrstavaju se normalno razvijene, zrele i zdrave bobice sa manjim nedostacima. Tolerie se do 10% plodova loijeg kvaliteta, ak i naprslih.

lan 79.

Ogrozd se pakuje u male kontejnere sadrine do 0,5 kg neto, a plodovi ogrozda klase II i u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).

14. Borovnice (Vaccinium murtillus)

lan 80.

Radi stavljanja u promet borovnice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.

lan 81.

U klasu I razvrstavaju se borovnice brane rukom, dobre razvijenosti, tamnoplave boje, bez gorine i sa potpuno ouvanim pepeljkom. Bobice moraju biti pogodne zrelosti, vrste, meusobno neslepljene, bez peteljki i listia. Bobice borovnica ne smeju biti prezrele.

Oteenja koja ne umanjuju transportnu izdrljivost i organoleptika svojstva ne smatraju se nedostacima.

Tolerie se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu klasu.

U jedinici pakovanja moe biti do 1% nejestivih delova, odnosno listia, peteljki i granica.

lan 82.

U klasu II razvrstavaju se manje razvijene, sitnije borovnice dobrog kvaliteta, normalno razvijene, zdrave, sa bojom koja odgovara pogodnom stepenu zrelosti, bez gorine i bez peteljki. Borovnice ne moraju biti ujednaene po zrelosti. Toleriu se odstupanja u pogledu razvijenosti, boje pokoice i vrstine. Toleriu se i bobice sa neznatnim oteenjima pokoice koja ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva proizvoda.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% mase prezrelih plodova i najvie 2% nejestivih delova, odnosno listia, peteljki i granica.

lan 83.

Borovnice se paljivo rukom beru i pakuju u specijalnu malu ambalau od pogodnog materijala, sadrine najvie do 0,5 kg neto ploda, dok se borovnice klase II mogu pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) sa ramovima (JUS D.F1.033).

15. Stono groe (Vitis vinifera L.)

lan 84.

Radi stavljanja u promet stono groe se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 85.

Kao groe klase ekstra moe se stavljati u promet samo stono groe visokokvalitetnih svetskih i domaih sorti koje potiu od vrste Vitis vinifera, bez ikakvih nedostataka. Grozdovi moraju biti normalno razvijeni i tipini za sortu, kao i da su odreene veliine. Veliina grozda se utvruje masom. Kod sorti sa krupnim bobicama grozd mora imati najmanje 200 g a kod ostalih najmanje 150 g. Bobice moraju biti pravilnog oblika, dobro i ravnomerno razvijene, ujednaene po boji i krupnoi, sa obilnim pepeljkom i ne smeju biti zbijene. Naroito ne smeju biti mehaniki i na drugi nain oteene, to bi ih inilo manje pogodnim za potronju.

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% mase grozdova manjih od 200 g kod sorti sa krupnim bobicama, odnosno manjih od 150 g kod sorti sa sitnijim bobicama, ali ne manjih od 100 g mase.

U jedinici pakovanja do 5% mase stonog groa moe da odstupa od uslova propisanih za klasu ekstra, s tim da ispunjava zahteve propisane za sledeu niu klasu. U tih 5% moe biti do 3% otkinutih bobica.

lan 86.

Grozdovi stonog groa klase I moraju imati ista svojstva kao grozdovi stonog groa klase ekstra, s tim to bobice na grozdinki ne moraju biti sasvim ravnomerno rasporeene, a mogu imati manje nedostatke u pogledu boje i manje oegotine od sunca.

Masa svakog grozda mora iznositi najmanje 150 g kod sorti sa krupnim bobicama, a najmanje 100 g kod sorti sa sitnim bobicama.

U jedinici pakovanja do 10% grozdova moe imati masu manju od 100 g ali ne manju od 75 g.

U jedinici pakovanja do 10% mase groa moe da odstupa od uslova propisanih za klasu I, s tim da u tih 10% moe biti do 3% otkinutih bobica, od mase groa.

lan 87.

Groe klase II mora takoe pripadati stonim sortama. Grozdovi i bobice moraju biti normalno razvijeni i zdravi, po svim osobinama karakteristini za sortu, pri emu se toleriu nedostaci u pogledu veliine grozdova, razvijenosti bobica, boje pokoice, stepena zrelosti, rasporeda i zbijenosti bobica.

U ovu klasu moe se razvrstati i groe vinskih sorti namenjeno za potronju u sveem stanju, uz uslov da je zdravo i dobrog kvaliteta.

lan 88.

Stono groe klase ekstra pakuje se u nove male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) i u srednje plitke otvorene letvarice (JUS D.F1.021).

Stono groe klase I pakuje se u nove srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022) i u zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023).

Stono groe klase II moe se pakovati jo i u kose letvarice (JUS D.F1.030).

Stono groe moe se pakovati i u razliitu komercijalnu ambalau.

Deklaracija za stono groe klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora da sadri i podatak o sorti.

16. Orah u ljusci (Juglans regia L.)

lan 89.

Radi stavljanja u promet orah u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 90.

Orah u ljusci razvrstava se u dve grupe: sve orah u ljusci koji nije podvrgavan nikakvim pripremama posle branja i odvajanja lupine i osuen orah u ljusci koji je posle berbe, pored lupine, osloboen dela vlage, tako da vlaga iznosi najvie 12%.

Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja najmanje 50 g oraha u ljusci, u sunici na 103C 2C u toku 6 asova.

lan 91.

Orah u ljusci mora zadovoljavati sledee minimalne uslove kvaliteta: da mu je ljuska zdrava, a naroito bez tragova oteenja od biljnih bolesti i tetoina, cela (pri emu se delimino otvoreni orasi ne smatraju kao naeti) i ista, bez lupine i stranih primesa.

Jezgro oraha mora biti meko ili umereno tvrdo, zdravo, bez vidljivih tragova biljnih bolesti i tetoina, kao i bez ivih ili uginulih insekata, vrsto i normalno razvijeno, normalne zrelosti, bez stranog mirisa i ukusa, a jezgro mora dobro ispunjavati ljusku.

Orah u ljusci mora biti obran u punoj zrelosti, kada se lupina potpuno odvaja od ljuske.

lan 92.

Orah u ljusci klase ekstra mora biti sa tankom ljuskom, svetle boje, bez ostataka lupine i mrlja, ujednaen po obliku, veliini i izgledu, bez oteenja i ozleda od biljnih bolesti i tetoina, a moe da sadri do 12% vode. Jezgro oraha klase ekstra mora biti potpuno zrelo i svetlije boje i mora dobro ispunjavati ljusku.

U jedinici pakovanja kod osuenog oraha u ljusci tolerie se do 5% plodova koji po kvalitetu ljuske i jezgra ne odgovaraju uslovima iz stava 1. ovog lana, ali ispunjavaju uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da ne moe biti vie od 2% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina, plesnivih i ueglih i vie od 5% drugih sorti od deklasirane. U ovu klasu svrstava se samo orah sa oznakom sorte.

Orah u ljusci klase ekstra mora imati prenik od najmanje 27 mm, a kod sorti duguljastog oblika ploda i iznad 26 mm (ako duina prelazi 1,25 prenik oraha).

Tolerie se najvie 10% plodova sa odstupanjem prenika do 1 mm, od ega do 3% sa odstupanjem koje nije iznad 2 mm.

lan 93.

Orah u ljusci I klase mora biti dobrog kvaliteta, s prenikom najmanje 24 mm. Ljuska mora biti svetla i ista, nepovreena i umereno tvrda do prihvatljivo meka. Jezgro mora biti dobrog kvaliteta i dobro ispunjavati ljusku.

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji pripadaju drugim sortama i do 10% plodova kod kojih ljuska i jezgro ne zadovoljavaju uslove propisane za ovu klasu, ali odgovaraju minimalnim uslovima (lan 91). Od toga najvie 5% plodova moe biti oteeno biljnim bolestima i tetoinama, plesnivo ili ueglo.

Prema veliini ploda orah u ljusci klase I stavlja se u promet kao: duguljast orah u ljusci sa prenikom od 24 do 27 mm i orah u ljusci sa prenikom od 24 do 26 mm.

lan 94.

U klasu II razvrstava se orah u ljusci koji ne ispunjava uslove klase I, ali odgovara minimalnim uslovima (lan 91). Prenik oraha klase II moe iznositi od 20 do 24 mm. Ljuska moe da bude umereno tvrda, srednje tvrda i tvrda. Tolerie se meavina plodova razliitih sorti, odnosno tipova, uz uslov da plodovi imaju punu upotrebnu vrednost.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova oraha u ljusci s kalibrom prenika za 2 mm manjeg ili veeg od propisanog za ovu kategoriju, ali ne manjeg od 18 mm, s tim da ne moe biti vie od ukupno 5% plodova oraha oteenih biljnim bolestima i tetoinama, plesnivih i ueglih oraha.

U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 10% plodova drugih sorti, do 10% plodova kod kojih ljuska i jezgro ne odgovaraju uslovima iz lana 91. ovog pravilnika, a od toga najvie 7,5% plodova oteenih tetoinama, plesnivih i ueglih.

lan 95.

Orah u ljusci pakuje se u vree od retkog tkanja (JUS F.G4.021), vree od trostruke natron hartije, jutene vree, kao i u drugu vrstu ambalae koja obezbeuje zatitu proizvoda i zadovoljava potrebne higijenske uslove. U prometu na malo moe se pakovati u manju komercijalnu ambalau, kao to su kese od tekstilnih vlakana ili drugih pogodnih materijala, neto mase 0,5 do 2 kg.

U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.

Ne tolerie se meavina oraha iz berbi koje su bile raznih godina.

17. Jezgro oraha (Juglans regia L.)

lan 96.

Radi stavljanja u promet jezgro oraha se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 97.

Jezgro oraha mora poticati od oraha obranih u punoj zrelosti i zadovoljavati sledee uslove kvaliteta: da je zdravo, celo ili u polutkama, isto i neueglo, sa najvie 8% vlage, bez plesni i trulei i bez insekata, ivih ili uginulih.

lan 98.

Jezgro oraha klase ekstra mora biti odlinog kvaliteta, belo, zdravo, na preseku svetle i ujednaene boje, suvo, bez plesni, neueglo, bez delova ljuske i drugih stranih primesa, sa najmanje 22 mm u preniku.

Tolerie se da u jedinici pakovanja moe biti do 10% raspuknutih jezgra.

lan 99.

Jezgro oraha klase I mora imati ista svojstva kao jezgro oraha klase ekstra, bez znaajnijih nedostataka, s tim to jezgra mogu biti u preniku izmeu 16 i 22 mm i to se u jedinici pakovanja tolerie do 15% jezgri u etvrtinkama.

lan 100.

U klasu II razvrstava se jezgro oraha dobrog kvaliteta, suvo, zdravo, neueglo, bez plesni i drugih manjih nedostataka, bez delova ljuske i drugih primesa, sa prenikom ispod 16 mm i sa etvrtinkama razliite veliine.

U jedinici pakovanja moe biti do 15% jezgri sa polomljenim etvrtinkama u vidu slomljenih etvrtinki.

lan 101.

Jezgro oraha pakuje se u zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031) obloene pergament hartijom ili celofanom, kao i u drugu komercijalnu ambalau, ukljuujui i celofanske kese neto mase do 0,5 kg.

Ako jezgro potie od oraha iz ranije berbe, onda se taj podatak mora oznaiti u deklaraciji. Ne tolerie se meanje jezgra iz razliitih berbi oraha.

18. Kesten (Castanea sativa Mill.)

lan 102.

Radi stavljanja u promet kesten se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

Da bi se mogao staviti u promet kesten mora ispunjavati sledee uslove kvaliteta:

1) da je dobro razvijen, zreo, zdrav i ist;

2) da nije gorak;

3) da nije proklijao;

4) da nije promrzao ili presuen;

5) da nije polomljen ili nagnjeen;

6) da nema stranih primesa;

7) da ne pokazuje znake trulei;

8) da nije oteen insektima ili glodarima;

9) da nema ive ili uginule insekte.

lan 103.

Kesten klase ekstra obuhvata plodove najboljih sorti ili tipova, dobro razvijene, krupnoe do 65 plodova u jednom kilogramu. Tolerie se do 5% plodova drugih sorti ili tipova, ali odgovarajuih osobina, kao i do 4% plodova sa raznim manjim nedostacima u pogledu razvijenosti.

lan 104.

U klasu I razvrstavaju se dobro razvijeni i zdravi plodovi kestena krupnoe od 65 do 95 plodova u jednom kilogramu. Tolerie se do 10% plodova drugih sorti ili tipova odgovarajueg kvaliteta i do 5% plodova koji ne odstupaju od kvaliteta propisanog u lanu 102. ovog pravilnika.

lan 105.

U klasu II razvrstava se kesten krupnoe iznad 95 plodova u jednom kilogramu. Pri tom se tolerie do 12% plodova sa nedostacima koji im ne umanjuju upotrebnu vrednost, kao i 15% plodova drugih sorti ili tipova odgovarajueg kvaliteta.

lan 106.

Kesten se pakuje u vree od retkog tekstila ili natron hartije sadrine najvie 50 kg. Za komercijalno pakovanje upotrebljavaju se kese manje zapremine, od tekstila i drugog materijala, kao i slina ambalaa.

Ambalaa za pakovanje kestena mora biti nova, bez ikakvog mirisa i dovoljno vrsta i ista. U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.

19. Lenik u ljusci (Corylus avellana L. Corylus maxima Mill.) i njegovi hibridi

lan 107.

Radi stavljanja u promet lenik u ljusci se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

Prema krupnoi lenik u ljusci razvrstava se kao: vrlo krupan, sa prenikom preko 18 mm; krupan, sa prenikom od 16 do 18 mm; srednje krupan, sa prenikom od 13 do 16 mm i sitan sa prenikom manjim od 13 mm.

Lenik u ljusci se moe stavljati u promet i kao nekalibrisan ali ne sitniji od 13 mm u preniku.

lan 108.

Plod lenika u ljusci mora biti normalno razvijen, zdrav, ceo, potpuno zreo, bez vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina (insekata, glodara), bez ivih insekata, neuegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa sadrajem vlage do 12%.

Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja koliine od najmanje 50 g lenika u ljusci na temperaturi od 103C 2C u toku 6 asova.

U jedinici pakovanja tolerie se do 12% plodova drugih sorti od one koja je navedena u deklaraciji, kao i do 0,2% plodova sa ivim ili mrtvim insektima.

lan 109.

Lenik u ljusci klase ekstra obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti ili tipova, veoma dobro razvijene i sa prenikom iznad 16 mm i bez nedostataka.

Lenik u ljusci ovog kvaliteta mora biti sortiran po veliini. Plod mora biti bez lupine i neistoe, a jezgro mora dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 40%).

U jedinici pakovanja lenika u ljusci tolerie se do 5% duguljastih plodova u smei sa okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova u smei sa duguljastim plodovima.

U jedinici pakovanja moe biti do 3% plodova upljih, plesnivih i oteenih od insekata, kao i do 1% plodova sa nedostacima ljuske.

lan 110.

U klasu I razvrstava se lenik u ljusci kvalitetnih sorti i tipova sa normalno razvijenim plodovima, sa prenikom iznad 13 mm i bez veih nedostataka.

Lenik u ljusci klase I mora biti sortiran po veliini plodova i ujednaenog prenika. U jedinici pakovanja tolerie se do 5% duguljastih plodova lenika u ljusci u smei sa okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova lenika u ljusci u smei sa duguljastim plodovima. Lenik mora biti bez lupine i neistoe, a jezgro mora ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod 40%.

U jedinici pakovanja moe biti do 3% upljih plodova ili plodova oteenih insektima, kao i najvie 1% plodova sa nedostacima ljuske i do 4% od mase lenika sa unutranjim nedostacima jezgra.

lan 111.

U klasu II razvrstava se lenik u ljusci dobrog kvaliteta, normalno razvijen, sa prenikom ispod 13 mm, zdrav i ist.

U ovu klasu moe se razvrstati i nekalibrisani lenik u ljusci, ali ne sitniji od 13 mm u preniku.

Jezgro mora dobro ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod 36%.

U jedinici pakovanja tolerie se do 6% praznih plodova, do 3% plodova sa manama na ljusci i do 10% plodova sa nedostacima jezgra.

lan 112.

Lenik u ljusci pakuje se u jutane vree (JUS F.G4.020) ili u vree od natron hartije a u maloprodaji i u razliite kese od tekstila, plastike i dr.

20. Jezgro lenika (Corylus avellana L, Corylus maxima Mill.) i njegovi hibridi

lan 113.

Radi stavljanja u promet jezgro lenika se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II, a prema krupnoi razvrstava se u tri kalibra: vrlo krupno, sa prenikom od 13 do 15 mm, krupno, sa prenikom od 11 do 13 mm i sitno sa prenikom od 9 do 11 mm.

Jezgra lenika svih klasa moraju ispunjavati sledee uslove kvaliteta:

1) da vlanost jezgra ne prelazi 6%;

2) da je isto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;

3) da je bez plesni i trulei;

4) da jezgro nema vidljivih oteenja od tetoina, kao to su insekti, glodari (ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme prelaziti 0,2%) i drugi paraziti;

5) da ueglih plodova nema vie nego to je dozvoljeno za pojedinu klasu;

6) da je boja karakteristina za odgovarajuu sortu;

7) da je pokoica bez vidnih oteenja i ozleda i da jezgro nije nalomljeno.

Jezgro lenika mora biti sortirano prema veliini (kalibrisano) tako da razlika izmeu jezgra sa najmanjim i jezgra sa najveim prenikom ne bude vea od 2 mm u istoj jedinici pakovanja.

Jezgro lenika moe biti sa ogrebotinama nastalim pri oslobaanju iz ljuske, ali ne vie od 2 mm dubine. Oteenje moe da iznosi najvie 1/5 ukupne povrine jezgra, s tim da ta oteenja ne utiu na njegovu odrivost. Komadi izlomljenog jezgra lenika ne smeju prolaziti kroz sito sa otvorima od 5 mm.

Izuzetno od odredbe stava 3. u lanu 113, jezgro lenika namenjeno za industrijsku preradu moe se stavljati u promet i nekalibrisano tako da ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana.

lan 114.

U klasu ekstra razvrstava se jezgro lenika koje je odlinog kvaliteta, normalno razvijeno, ujednaeno po krupnoi, boje karakteristine za sortu i bez nedostataka. Jezgro lenika mora ispunjavati uslove propisane u lanu 113, stav 2. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.

Za ovu kvalitetnu klasu dozvoljava se da razlika izmeu minimalnog i maksimalnog prenika jezgra iznosi 2 mm kod najvie 5% jezgra lenika.

Tolerie se da 2% jezgra bude druge sorte od sorte koja je deklasirana.

lan 115.

Jezgro lenika klase I obuhvata plodove dobrog kvaliteta koji moraju da ispunjavaju uslove kvaliteta propisane u lanu 113. stava 2. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.

Dozvoljava se da razlika izmeu najmanjeg i najveeg prenika jezgra iznosi 2 mm kod najvie 5% jezgra lenika.

U jedinici pakovanja tolerie se do 0,3% ljuske i stranih primesa, do 1% jezgra ueglih, plesnivih, natrulih ili crvljivih, do 3% slomljenih i mehaniki oteenih jezgra - delova iji prenik nije manji od 5 mm, do 4% nepravilno razvijenih jezgra, kao i do 10% jezgra drugih sorti, odnosno tipova lenika odgovarajueg kvaliteta.

lan 116.

U klasu II razvrstava se zdravo jezgro lenika, koje zadovoljava minimalne uslove (lan 113. stav 2. ta. 1. do 7) ali koje zbog manjih nedostataka ne odgovara prethodnoj klasi. Reetanje ili kalibrisanje nije obavezno.

U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 8% po masi dvojnih jezgra, do 0,4% delova ljuski i drugih stranih primesa, do 2% jezgra ueglih, plesnivih, trulih ili oteenih od biljnih bolesti i tetoina (insekti, glodari), do 5% polomljenih jezgra, do 5% nepravilno razvijenih jezgra i do 10% jezgra drugih sorti ili tipova lenika odgovarajueg kvaliteta.

lan 117.

Pri klasiranju jezgra lenika po veliini (kalibrisanju) razlika izmeu najmanjeg i najveeg prenika ne sme biti vea od 2 mm. Kod jezgra lenika klase II dozvoljava se odstupanje u preniku.

U deklaraciji za jezgro lenika klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti unet podatak o kalibru i sorti.

Tolerie se najvie 10% jezgra koja su razliitog oblika ili tipa od onih koji su oznaeni u deklaraciji.

lan 118.

Jezgro lenika pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u uslovima transporta i uvanja.

21. Badem u ljusci (Amygdalus communis L.)

lan 119.

Radi stavljanja u promet badem u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 120.

Plod badema u ljusci mora biti normalno razvijen, zreo, zdrav, ist bez smole i ostataka spoljne lupine, bez vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina (insekata, glodara), bez ivih insekata, neuegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa najvie 9% vlage.

Vlanost sa izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja u sunici koliine od najmanje 50 g badema u ljusci na temperaturi 103C 2C u toku 6 asova.

lan 121.

U klasu ekstra razvrstava se badem u ljusci visokokvalitetnih sorti, odlinog kvaliteta, sa svim sortnim karakteristikama, sa mekom ili polumekom ljuskom koju jezgro potpuno ispunjava, suv i bez smole i drugih nedostataka. Badem klase ekstra mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu 120. stav 1. ovog pravilnika.

U jedinici pakovanja moe biti do 2% praznih i plesnivih plodova ili plodova oteenih od insekata, do 1% plodova sa gorkim jezgrom, kao i do 3% plodova drugih sorti i sa nedostacima ljuske.

lan 122.

U klasu I razvrstavaju se plodovi badema u ljusci slinog kvaliteta kao plodovi badema klase ekstra, pri emu se tolerie do 5% praznih i plesnivih plodova, ili plodova oteenih od insekata, do 5% plodova drugih sorti ili sa nedostacima ljuske, kao i do 1% plodova sa gorkim jezgrom.

lan 123.

U klasi II plodovi badema u ljusci moraju biti zdravi, dobro razvijeni i bez veih nedostataka jezgra. Tolerie se do 10% plodova upljih, plesnivih i od insekata oteenih plodova, kao i do 10% drugih sorti i plodova sa nedostacima ljuske. Tolerie se do 1% plodova sa gorkim jezgrom.

lan 124.

Badem u ljusci pakuje se u jutane vree (JUS F.G4.020) i vree od natron hartije, a u prometu na malo u razliite kese od tekstila, plastinih masa i dr.

U jedinici pakovanja moe biti najvie 2% polomljenih ljuski i drugih stranih primesa.

22. Jezgro badema (Amygdalus communis L.)

lan 125.

Radi stavljanja u promet jezgro badema se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 126.

Jezgro badema mora ispunjavati sledee minimalne uslove kvaliteta:

1) da sadri najvie 6% vlage (vie od 10 g jezgra badema suenog na 103C 2C za vreme od 6 asova);

2) da je celo, isto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;

3) da jezgro nema vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina, kao to su insekti i glodari. Ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme prelaziti 0,2%;

4) da je pokoica jezgra bez vidljivih ozleda, da jezgra nisu nalomljena i da nisu gumasta;

5) da su jezgra slatka, neuegla, bez stranog mirisa i ukusa;

6) da je boja ujednaena i karakteristina za odgovarajuu sortu;

7) da nema dvojnih jezgra iznad dozvoljene tolerancije date za svaku klasu.

U prometu se mogu nalaziti: jezgra sortirana prema veliini (kalibrisana) i jezgra nesortirana prema veliini.

lan 127.

U klasu ekstra razvrstava se jezgro badema visokokvalitetnih sorti, ujednaeno po veliini i izgledu i bez nedostataka. Jezgro badema mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu 126. stav 1. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.

U pakovanju sa oznakom "bez dvojnih jezgra" tolerie se do 2% dvojnih jezgra, a u pakovanju bez ove oznake najvie 10% dvojnih jezgra.

Kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljava se za klasu ekstra do 0,20% mase stranih primesa koje potiu od peska, ljuske i pokoice, do 2% gorkih jezgra, do 0,50% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 0,5% plesnivih, pokvarenih ili crvljivih i do 3% nerazvijenih jezgra. Kod jezgra koja nisu sortirana prema veliini tolerie se do 0,25% stranih primesa koje potiu od peska, ljuske i pokoice, do 2% gorkih jezgra, do 1% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 1% slomljenih jezgra, do 0,5% jezgra plesnivih ili oteenih biljnim bolestima ili tetoinama i do 5% nerazvijenih jezgra.

Kod jezgra badema ove klase, koja su sortirana prema veliini, deklaracija pored ostalog mora da sadri i podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 14 do 15 mm) ili broj jezgara u 100 g (od 80 do 85).

lan 128.

U klasu I razvrstava se jezgro badema koje potie od visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti najboljeg i dobrog kvaliteta. Jezgro badema ove klase mora takoe ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu 126. stav 1. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.

U ovoj klasi tolerie se u jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema veliini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" - do 3% mase dvojnih jezgra, a bez ove oznake do 25% mase dvojnih jezgra.

U jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljava se: do 0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 3% gorkih jezgra do 1,5% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 3% izlomljenih jezgra, do 1% plesnivih, trulih ili crvljivih jezgra i do 5% nedovoljno razvijenih jezgra.

Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veliini dozvoljava se u jedinici pakovanja: do 0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske i pokoice, do 3% gorkih jezgra, do 2% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 5% izlomljenih, do 1% jezgra plesnivih, ili oteenih od biljnih bolesti i tetoina, gumastih ili ueglih i do 7% nedovoljno razvijenih jezgra.

Kod jezgra badema ove klase sortiranih prema kalibru u deklaraciji mora biti sadran podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 13 do 14 mm) ili broj jezgra u 100 g (od 85 do 90).

lan 129.

U klasu II razvrstava se jezgro badema koje potie od sorti razliitog kvaliteta, koje usled manjih nedostataka ne moe da bude razvrstano u viu klasu, ali ispunjava minimalne zahteve iz lana 9. ovog pravilnika. U ovoj klasi tolerie se: kod jezgra badema sortiranih prema veliini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" do 3% dvojnih jezgra, a bez te oznake do 40% dvojnih jezgra.

Kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljeno je u jedinici pakovanja do 1% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 4% gorkih jezgra, do 3% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 5% izlomljenih jezgra, do 2% jezgra plesnivih, oteenih od biljnih bolesti i tetoina, gumastih ili ueglih, i do 10% nepotpuno razvijenih jezgra.

Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veliini dozvoljava se u jedinici pakovanja do 0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 4% ueglih jezgra, do 4% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 8% izlomljenih jezgra, do 2% plesnivih, oteenih od biljnih bolesti i tetoina ili gumastih, i do 10% nepotpuno razvijenih jezgra.

Za jezgra badema ove klase sortirana prema veliini, deklaracija mora, pored ostalog, da sadri podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 12 do 13 mm) ili broju jezgara u 100 g (preko 90 u 100 g).

lan 130.

Jezgro badema pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u uslovima transporta i uvanja.

23. Sirovi kikiriki u ljusci (Arachis hupogaea)

lan 131.

Sirovi kikiriki u ljusci koji se stavlja u promet razvrstava se u dve klase - I i II.

lan 132.

Da bi se mogao staviti u promet plod sirovog kikirikija u ljusci mora da ispunjava sledee uslove kvaliteta:

1) da je zreo, suv, ist i ceo;

2) da je normalno razvijen i zdrav, sa dva ili vie jezgra;

3) da je boja ljuske slamasto uta;

4) da su jezgra zdrava, a boja pokoice i unutranjosti da je karakteristina za sortu;

5) da ima miris svojstven sirovom kikirikiju i da ne sadri strani miris;

6) da nije uegao i da ne sadri plesni;

7) da nema prisutnih stranih primesa;

8) da nema ive ili uginule insekte i njihove delove;

9) da ne sadri vie od 12% vlage;

10) BRISANO - sa 53/87.

lan 133.

Sirovi kikiriki u ljusci klase I obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti bez nedostataka ujednaene po krupnoi i iz iste berbe.

Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 65%).

U jedinici pakovanja tolerie se do 3% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih primesa, do 3% plodova sa mehanikim oteenjem ljuske i do 3% plodova sa oteenjem jezgra od ega najvie 1% jezgara oteenih biljnim bolestima i tetoinama.

lan 134.

Kikiriki u ljusci klase II obuhvata plodove dobrog kvaliteta, normalno razvijene i iz iste berbe.

Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 60%).

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih primesa, do 5% plodova mehaniki oteenih i do 5% plodova sa nedostatkom jezgra od ega najvie 1% jezgra oteenih biljnim bolestima i tetoinama.

lan 135.

Kikiriki u ljusci pakuje se u vree od retkog tkanja (JUS F.G4.021), jutane vree (JUS F.G4.020), papirne vree od trostruke natron hartije, kao i u ostalu pogodnu ambalau koja obezbeuje propisane higijenske uslove za ovu vrstu proizvoda.

Kikiriki u ljusci moe se pakovati i u manju komercijalnu ambalau kao to su kese od tekstilnih vlakana ili drugih pogodnih materijala, neto teine od 0,5 do 2 kg.

U deklaraciju se mora, pored ostalog, uneti podatak o godini berbe.

24. Jezgro kikirikija (Arachis hypogaea)

lan 136.

Jezgro kikirikija koje se stavlja u promet razvrstava se u dve kategorije - I i II.

lan 137.

Radi stavljanja u promet jezgro kikirikija mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je celo, zdravo, normalno razvijeno i isto;

2) da je boja pokoice i unutranjosti karakteristina za sortu;

3) da je miris i ukus svojstven kikirikiju i jezgro da ne sadri strani miris;

4) da nije ueglo i da ne sadri plesni;

5) da nema prisutnih stranih primesa;

6) da je prijatno vrste konzistencije;

7) da nema ive ili uginule insekte i larve;

8) da ne sadri vie od 7% vlage;

9) BRISANO - sa 53/87.

lan 138.

U klasu I razvrstava se jezgro kikirikija odlinog kvaliteta, normalno razvijeno, ujednaene krupnoe, iz iste berbe i bez nedostataka. Jezgro kikirikija mora ispunjavati uslove propisane u lanu 137. ovog pravilnika.

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase jezgra sa mehanikim oteenjem, do 1% jezgra oteenih insektima i do 0,25% stranih primesa.

lan 139.

U klasu II razvrstava se jezgro kikirikija koje je dobrog kvaliteta, normalno razvijeno i iz iste berbe. Jezgro kikirikija mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu 137. ovog pravilnika.

U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% mase jezgra sa mehanikim oteenjem, do 1% jezgra oteenih insektima i do 0,25% prisutnih stranih primesa.

lan 140.

Jezgro kikirikija pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u uslovima transporta i uvanja.

25. Pista u ljusci (Pistacila vera)

lan 141.

Radi stavljanja u promet pista u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

Prema obliku ploda pista u ljusci se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduenim plodovima.

Krupnoa se odreuje reetanjem kroz reeto sa okruglim otvorima.

Prema krupnoi pistai mogu biti:

1) vrlo krupni - plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 12.

- plod izduenog oblika prolazi kroz sito br. 11.

2) srednje krupni - plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 11

- plod izduenog oblika prolazi kroz sito br. 10.

lan 142.

U klasu ekstra razvrstava se pista u ljusci od najboljih sorti odlinog kvaliteta, dobro razvijen i bez nedostataka.

Krupnoa ploda pistaa u ljusci ove klase, treba da bude za okruglasti oblik ploda najmanje 12 mm a za izduen najmanje 11 mm.

Ljuska plodova pistaa klase ekstra mora biti raspuknuta. Dozvoljava se samo do 2% neraspuknutih plodova.

lan 143.

U klasu I razvrstava se pista u ljusci dobrog kvaliteta, kalibrisan, sa prenikom za okruglaste plodove najmanje 11 mm, a za izduene najmanje 10 mm.

Za pista u ljusci klase I dozvoljava se do 3% neraspuknutih plodova, do 0,2% stranih primesa, do 3% praznih ljuski, do 4% plodova nerazvijenih i sa mrljama, odnosno stvrdnutih, do 1,5% ueglih i plesnivih plodova.

lan 144.

U klasu II razvrstava se pista u ljusci, dobrog kvaliteta, koji mora ispunjavati minimalne uslove kvaliteta: prenik okruglastih plodova pistaa u ljusci ne sme da bude ispod 10 mm, a izduenih plodova ispod 9 mm. Kalibrisanje nije obavezno, pa se u jedinici pakovanja mogu nai i krupniji plodovi.

Za pista u ljusci klase II dozvoljava se prisustvo do 5% neraspuknutih ljuski, do 0,2% stranih primesa, do 7% praznih ljuski, do 8% plodova nerazvijenih, stvrdnutih i sa mrljama i do 3% ueglih i plesnivih plodova.

lan 145.

Pista u ljusci mora biti upakovan u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u uslovima transporta i uvanja.

26. Smokva (Ficus carica L.)

lan 146.

Radi stavljanja u promet, svee smokve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 147.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti smokava, odlinog kvaliteta, sa tipinim sortnim osobinama, bez ikakvih nedostataka, dovoljne krupnoe i ujednaene zrelosti.

Smokve ekstra klase moraju biti kalibrisane tako da u jedinici pakovanja nema veih odstupanja u preniku.

lan 148.

U klasu I razvrstavaju se smokve najboljih sorti, normalno razvijene, dobrog kvaliteta, ali neto sitnijih plodova i manje ujednaenih po zrelosti i drugim osobinama.

lan 149.

U klasu II razvrstavaju se plodovi smokava dobrog kvaliteta, koji mogu biti sitniji i manje ujednaeni.

lan 150.

Smokve se pakuju u malu ambalau namenjenu za najosetljivije voe, kao to je jagodasto, a ukoliko se za klasu II koriste letvarice, one moraju biti plitke, tako da plodovi budu poreani samo u jednom sloju.

27. Agrumi (Citrus ssp.)

lan 151.

Naziv agrumi ili citrusi odnosi se na est vrsta suptropskih voaka, a to su: naranda ili pomoranda (Citrus sinensis Osbeck), grejpfrut (Citrus paradisi Mac Farlane), limun (Citrus limonia Osbeck), obina mandarina (Citrus reticulata Blanco), mandarina sorte Unshiu ili Satsuma (Citrus Unshiu Marcovitch) i plemenita mandarina sorte Tangerine i njeni hibridi (Wilking, Monreal, Clementine, itd.).

lan 152.

Plodovi agruma, koji se shodno ovom pravilniku stavljaju u promet, moraju ispunjavati sledee uslove kvaliteta:

1) da su normalno zreli;

2) da su celi i zdravi;

3) da su bez oteenja i promena na kori koji utiu na izdrljivost i opti izgled ploda;

4) da su bez stranog mirisa i netipiiog ukusa;

5) da nemaju znakova unutranjeg suenja;

6) da su bez spoljanje nenormalne vlage.

lan 153.

Sadraj soka (dobijen ceenjem runom presom kroz dva sloja gaze) i boja kore kod agruma, predstavljaju osnovne elemente kvaliteta. Zabranjeno je stavljati u promet:

1) limun - sa sadrajem soka ispod 25%, osim limuna sorte Verdeli i Primofiori, kod kojih je koliina isceenog soka ispod 20% u odnosu na masu ploda.

Boja zrelog limuna je uta, osim u poetku berbe kod sorti Verdeli i Primofiori, kod kojih je zelenkasta boja kore karakteristina za fazu normalne zrelosti, pod uslovom da plodovi sadre propisan procent soka;

2) mandarine - sa sadrajem soka ispod 40%, osim sorti Unshiu, Monreal, Wilking i Satsuma, kod kojih je sadraj soka najmanje 35% u odnosu na masu ploda.

Boja zrele mandarine je narandastouta.

Kod sorti Unshiu i Monreal, najmanje na treini povrine ploda boja mora biti tipino uta, a kod sorte Wilking najmanje na dve treine povrine kora mora biti ute boje;

3) narande - sa sadrajem soka ispod 35%, koje imaju tipinu utonarandastu boju, osim sorti Thompson Navel i Tarocco kod kojih je sadraj soka najmanje 30% i sorte Washington Navel kod kojih je sadraj soka najmanje 33%;

4) grejpfrut (pomelo) - sa sadrajem soka ispod 35% a koji ima tipinu svetloutu boju.

lan 154.

Radi stavljanja u promet plodovi agruma se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 155.

U klasu ekstra razvrstavaju se agrumi najboljih sorti, odlinog kvaliteta, dobro razvijeni, bez nedostataka u izgledu i organoleptikim svojstvima. Ne smatraju se kao nedostaci neznatne spoljanje promene kore. Pored toga, plodovi moraju biti tipini za sortu kojoj pripadaju.

U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa jednom ili vie manjih povrinskih zaraslih ozleda na kori, koje ne smeju biti due od 1/10 prenika ploda, niti vee od 2% ukupne povrine ploda. Kao i sa neznatnim deformacijama, hrapavom korom i zelenkastim mrljama.

Ukupna odstupanja u jedinici ambalae od navedenih osobina ne smeju biti vea od 5% mase plodova.

lan 156.

U klasu I razvrstavaju se plodovi agruma dobrog kvaliteta, normalno razvijeni, koji usled neznatnih nedostataka oblika i boje, kao i zaraslih ozleda kore, ne mogu da se uvrste u klasu ekstra.

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova sa jednom ili vie povrinskih zaraslih ozleda koje ne smeju biti due od 1/5 oznaenog kalibra agruma. Dozvoljavaju se deformacije oblika u odnosu na sortu, zatim zadebljanje kore, zelenkaste mrlje i manji broj ozleda izazvanih gradom.

Ovi nedostaci ne smeju biti vei od 10% mase plodova.

lan 157.

Klasa II obuhvata plodove agruma koji ne ispunjavaju uslove klase I, ali odgovaraju minimalnim uslovima navedenim u lanu 152. ovog pravilnika.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja agruma ove klase moe biti do 10% plodova sa jednom ili vie zaraslih povrinskih ozleda, koje ne smeju biti due od 1/5 oznaenog kalibra ploda, niti iznositi preko 5% njegove povrine, kao i do 10% plodova sa deformacijama oblika, sa hrapavom korom ili sa preterano zadebljalom korom, zelenkastim mrljama na kori i jednom ili vie zaraslih ozleda izazvanih gradom, biljnim bolestima i tetoinama ili sredstvima za zatitu bilja.

U jedinici pakovanja ukupni navedeni nedostaci ne smeju biti vei od 10% mase plodova.

lan 158.

Agrumi se klasiraju po krupnoi na osnovu merenja prenika na najirem delu ploda, pri emu je minimalni kalibar: za limune 45 mm, za narande 53 mm, za grejpfrute 70 mm, a za razliite sorte mandarina 35 mm. U pogledu krupnoe agrumi se klasiraju na sledei nain:

___________________________________________________________

Narande Razne sorte mandarina

kalibri prenik u mm kalibri prenik u mm

___________________________________________________________

1 87-100

2 84-96

3 81-92 1 63 i vie

4 77-88 2 58-69

5 73-84 3 54-64

6 70-80 4 50-60

7 67-76 5 46-56

8 64-73 6 43-52

9 62-70 7 41-48

10 60-68 8 39-46

11 58-66 9 37-44

12 56-63 10 35-42

13 53-60

___________________________________________________________

___________________________________________________________

Limuni Grejpfrut (pomelo)

kalibri prenik u mm kalibri prenik u mm

___________________________________________________________

1 72-83 1 109-139

2 68-78 2 100-119

3 63-72 3 93-110

4 58-67 4 88-102

5 53-62 5 84-97

6 48-57 6 81-93

7 45-52 7 77-89

8 73-85 8

9 70-80 9

___________________________________________________________

Mandarine sorte Unshiu koje ispunjavaju propisane uslove, a imaju prenik od 54 do 64 mm, razvrstavaju se u klasu ekstra. Mandarine iste sorte sa prenikom od 44 do 53 mm razvrstavaju se u klasu I, a mandarine sorte Unshiu prenika ispod 44 mm u klasu II.

lan 159.

Plodovi agruma razvrstavani po navedenim skalama, u svakoj jedinici pakovanja moraju biti homogeni po krupnoi, i to: kada su plodovi u pakovanju poreani u pravilnim redovima u jednom ili vie slojeva, tada razlika u veliini izmeu najsitnijih agruma moe biti sledea: za kalibar 1 i 2 - 11 mm, za kalibre 3 do 6 - 9 mm i za kalibre 7 do 13- 7 mm, za plodove mandarine ove razlike su manje i iznose: za kalibre 1 do 4 - 9 mm, za kalibre 5 i 6 - 8 mm i za kalibre 7 do 10 - 7 mm, dok za plodove limuna, za sve kalibre dozvoljene razlike mogu iznositi samo 7 mm.

lan 160.

Agrumi se pakuju u razliitu ambalau od drveta i kartona, kao i od plastinih i drugih materijala, razliitih dimenzija i drugih osobina, a u maloprodaji i u manje kese od tekstila i plastinih vlakana, i u amerike i kabinetske sanduke.

S obzirom na kvarljivost plodovi agruma se moraju pakovati veoma paljivo, u pogodnu novu i istu ambalau.

lan 161.

Ako su agrumi pre stavljanja u promet (u toku transporta i uvara) tretirani razliitim fungicidima u cilju zatite od truljenja, kao to su difenilna i druga jedinjenja, tada u deklaraciji mora biti oznaeno da su takva tretiranja izvrena i da kora agruma nije za jelo.

Kod sorti i berbi agruma za koje su predvieni nii uslovi kvaliteta u pogledu boje i sadrine soka, mora se u deklaraciju uneti podatak o sorti, odnosno berbi.

28. Banane (Musa sapientum)

lan 162.

Radi stavljanja u promet banane se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.

lan 163.

Pri uvozu banana, a pre uskladitenja, plodovi moraju biti potrebne punoe i razvijenosti, sa korom svetlozelene boje.

U toku uskladitenja a pre stavljanja u promet na malo, zelene banane moraju biti podvrgnute dozrevanju do pogodnog stepena zrelosti (lan 164. stav 2).

lan 164.

U klasu ekstra razvrstavaju se banane visokokvalitetnih sorti odlinog kvaliteta u svakom pogledu dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Masa pojedinog ploda ne sme biti manja od 100 g.

U prometu na malo banane klase ekstra moraju biti pogodne zrelosti za jelo, to se vidi po karakteristinoj utoj boji, prijatno mekoj konzistenciji mesnatog dela ploda, izraenoj aromi i dobrom ukusu.

Kod banana klase ekstra toleriu se samo neznatne takice ali ne i pukotine na kori, kao ni prezrelost, odnosno sluzaste mrlje.

lan 165.

Banane klase I moraju da odgovaraju uslovima iz lana 164. stav 2. ovog pravilnika i da su bez veih nedostataka. Teina jednog ploda ne sme da bude manja od 80 g. Tolerie se do 5% prezrelih plodova.

Tolerie se do 5% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina koja ne utiu na trajnost i upotrebljivost plodova.

lan 166.

Banane klase II moraju da odgovaraju uslovima iz lana 164. stav 2. ovog pravilnika. Banane mogu biti i sitnije, sa teinom ispod 80 g po komadu, ali bez nedostataka koji im umanjuju upotrebnu vrednost. Tolerie se do 10% prezrelih plodova i do 10% plodova sa oteenjima koja ne utiu na trajnost i upotrebljivost plodova.

lan 167.

Banane se pakuju u razliitu ambalau, kako od kartona, tako i od drveta. Ambalaa mora da bude nova i dovoljno izdrljiva da zatiti proizvod u toku transporta i rukovanja.

29. Urme (datulje) - Phoenix dactylifera L.

lan 168.

Radi stavljanja u promet urma se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 169.

Plodovi urme moraju ispunjavati sledee minimalne uslove:

1) da su celi;

2) da su zdravi, zreli, mesnati, isti, normalno razvijeni, soni i elastine konzistencije;

3) da su bez fermentacije, bez plesni, bez vidljivih oteenja od parazita, biljnih bolesti i tetoina, bez ivih i mrtvih insekata ili drugih tetoina;

4) da su ujednaene boje karakteristine za sortu, od boje ilibara do svetlosmee;

5) da su bez stranih primesa;

6) da nemaju strani miris i ukus;

7) da sadraj vlage nije vei od 26% i da odnos ukupnog eera i vode iznosi najmanje 2.

Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja u sunici koliine od najmanje 50 g usitnjenog mesnatog dela urme za vreme od 4 asa na temperaturi 100C 2C s tim to se za usitnjavanje koriste 90% alkohol i pesak ispran u hlorovodoninoj kiselini, a zatim osuen.

lan 170.

Urma klase ekstra obuhvata plodove odlinog kvaliteta, koji pored uslova iz lana 169. stav 1. ta. 1. do 7, ovog pravilnika, moraju imati boju ilibara, vrlo soan i obilan mesnati deo, ujednaenu krupnou i prozrano sjajnu pokoicu koja dobro prianja uz mesnati deo.

U jedinici pakovanja tolerie se do 3% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu ekstra ve uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da nema fermentisanih i sasuenih plodova, kao i onih plodova koji sadre ive insekte i druge parazite.

Kod urmi klase ekstra mogu se dozvoliti manja odstupanja od propisanih uslova kvaliteta, s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti vea od 3% mase plodova.

Urma klase ekstra mora biti kalibrisana, a teina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 7 g.

lan 171.

U klasu I razvrstavaju se plodovi urme dobrog kvaliteta koji ispunjavaju uslove iz lana 169. stav 1, ta 1. do 7. ovog pravilnika, ili mogu imati i ujednaenu svetlosmeu boju, soan i elastian mesnati deo i sjajnu pokoicu.

U jedinici pakovanja tolerie se do 5% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu I ve uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da nema fermentisanih i sasuenih plodova, kao i onih plodova koji sadre ive insekte i parazite.

Kod urmi klase I mogu se dozvoliti i manja odstupanja od propisanih uslova kvaliteta, s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti vea od 5% mase plodova.

Teina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 6 g.

lan 172.

Klasa II obuhvata plodove urme koji ne ispunjavaju u potpunosti uslove propisane u lanu 169. stav 1. ta. 1, do 7. ovog pravilnika, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta iz lana 9. ovog pravilnika.

Plodovi mogu imati neznatne pukotine na pokoici koje ne utiu na kvalitet mesnatog dela, kao i manje nedostatke u pogledu razvijenosti.

U jedinici pakovanja moe biti ukupno 10% mase plodova koji ne ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta, od ega najvie 4% mase plodova sa poetnim znacima fermentacije i sa nezaraslim naprslinama, ali bez trulei i prisustva ivih insekata.

Plodovi urme ne moraju biti ujednaeni po krupnoi, ali teina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 5 g.

lan 173.

U promet se mogu staviti i urme iz kojih je izvaena kotica s tim da to bude posebno oznaeno u deklaraciji. Urme iz kojih je izvaena kotica moraju ispunjavati uslove iz lana 169. stav 1. ta. 2. do 7. ovog pravilnika, a stavljaju se u promet samo u originalnom pakovanju.

lan 174.

Urme se pakuju u razliitu ambalau od drveta, kartona, plastine mase ili celofana, koja mora da bude nova, ista i dovoljno vrsta da zatiti proizvod u toku transporta i rukovanja, kao i da obezbedi propisane higijenske uslove.

U deklaraciji za urme klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti oznaen i kalibar.

III. POVRE

lan 175.

Pod povrem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi i drugi jestivi delovi povrtarskih biljaka, kao to su lie, glavice, lukovice, krtole, korenje, mahune i stablo, namenjeni za ljudsku ishranu u sveem stanju ili posle kulinarske pripreme, bez obzira na koji nain se dobijaju na otvorenom polju, u vrtovima ili kao njivski usevi, ili u zatienom prostoru, odnosno u staklarama i oranerijama.

lan 176.

Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, odredbe l. 4. do 14. ovog pravilnika shodno se primenjuju i na povre.

Povre ne sme biti kvaeno. Mogu se prati samo oni delovi povra koji su se nalazili neposredno u zemlji. Zemlja koja se nalazi na tim delovima odstranjuje se pre stavljanja povra u promet.

Posle pranja povre iz stava 2. ovog lana mora se ocediti.

Povre ne sme poeti da se "pali", to se deava pri slabom provetravanju. Lisnato povre ne sme biti uvenulo, odnosno poutelo. Kao minimalni uslov kvaliteta povra uzima se i da ono nije suvie staro, odnosno prezrelo.

Za pranje povra sme da se koristi samo higijenski ispravna voda za pie.

lan 177.

U jedinici pakovanja povra mogu se nalaziti samo proizvodi koji pripadaju istoj sorti povra i koji su istog kvaliteta.

Ako je za pojedine vrste povra ovim pravilnikom propisano, u istoj jedinici pakovanja moraju biti samo proizvodi klasirani po krupnoi, odnosno kalibrisani.

1. Paradajz (Solanum Lycopersicum Foss. sin. Lycopersicum esculentum Mill.)

lan 178.

Radi stavljanja u promet paradajz se po kvalitetu rezvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 179.

Da bi se mogao staviti u promet, plod paradajza mora ispunjavati sledee uslove kvaliteta:

1) da je dobro razvijen;

2) da je ceo, zdrav i ist;

3) da je bez nenormalne spoljne vlanosti;

4) da nema prisustva stranog mirisa.

lan 180.

Prema obliku ploda paradajz se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduenim plodovima.

Paradajz sa okruglim plodovima moe imati sferian i pogaast oblik.

Krupnoa paradajza odreuje se prenikom ploda u ekvatorijalnoj ravni za sorte sa okruglim plodovima, odnosno prenikom u taki koja pripada najveoj debljini ploda za sorte sa izduenim plodovima.

lan 181.

Prema krupnoi paradajz sa okruglim plodovima razvrstava se u sledee kategorije:

1) vrlo sitan, sa prenikom ploda od 35 do 40 mm;

2) sitan, sa prenikom ploda od 40 do 47 mm;

3) srednje sitan, sa prenikom ploda od 47 do 57 mm;

4) srednje krupan, sa prenikom ploda od 57 do 67 mm;

5) krupan, sa prenikom ploda od 67 do 77 mm:

6) vrlo krupan, sa prenikom ploda od 77 do 87 mm.

Minimalni prenik kod paradajza sa okruglim plodovima je 35 mm, a kod sorti sa izduenim plodovima je 30 mm.

Kvalitetna klasa nije uslovljena kalibraom.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova paradajza koji imaju neto manji ili vei prenik od oznaenog u deklaraciji, s tim da kod sorti sa okruglim plodovima ne moe biti plodovi ispod 33 mm, a kod sorti sa izduenim plodovima ispod 20 mm.

lan 182.

Paradajz klase ekstra mora da potie od jedne visokokvalitetne sorte sa najboljim sortnim odlikama iz svetskog ili domaeg sortimenta. Plodovi paradajza moraju biti tipini za sortu po boji, obliku i razvijenosti. Moraju biti odlinog kvaliteta, bez nedostataka i kalibrisani. Paradajz mora biti dovoljno i ujednaeno zreo, vrst, gladak i ravnomerno obojen bojom karakteristinom za sortu.

U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali koji ispunjavaju zahteve propisane za sledeu niu klasu, pri emu se tolerie do 2% plodova sa manjim zaraslim naprslinama.

lan 183.

Paradajz klase I mora poticati od dobrih sorti, mora biti dobro razvijen, bez zelenih plodova i nedostataka, naroito onih koji bi mu umanjili trajnost i upotrebnu vrednost.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova paradajza koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu I, ali ispunjavaju uslove propisane za sledeu niu klasu s tim da ne sme biti vie od 5% plodova sa zaraslim naprslinama.

lan 184.

Paradajz klase II mora biti dobrog kvaliteta i moe imati izvesne nedostatke u pogledu oblika, boje, ujednaenosti po krupnoi, razvijenosti i koliini plodova, ali mora odgovarati minimalnim uslovima (lan 9).

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova, sa oteenjima i mehanikim povredama, s tim da su to zarasle naprsline koje ne smeju biti due od 3 cm.

lan 185.

Paradajz se pakuje u nove i iste srednje otvorene plitke letvarice (JUS D F1. 021), plitke letvarice za povre (JUS D. F1. 029L) i velike plitke letvarice (JUS D.F1.022 i JUS D.F1.045).

U