Pravilnik o Dozvoli Za Rad Nastavnika, Vaspita%E8a i Stru%E8nih Saradnika

PRAVILNIK

PRAVILNIK

O DOZVOLI ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNIH SARADNIKA

("Sl. glasnik RS", br. 22/2005 i 51/2008)

Predmet pravilnika

lan 1

Ovim pravilnikom ureuju se: program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program za sticanje dozvole za rad (u daljem tekstu: licenca), nain provere savladanosti tog programa, trokovi polaganja ispita za licencu i organ uprave pred kojim se polae ispit za licencu, sadraj i nain voenja registra nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca i obrazac licence.

Program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika - pripravnika

lan 2

Uvoenje u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika - pripravnika ima za cilj da ga osposobi za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitno-obrazovni, vaspitni i struni rad (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) i za polaganje ispita za licencu.

Programom uvoenja u posao nastavnik, vaspita i struni saradnik - pripravnik stie znanja i razvija vetine i sposobnosti potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika - pripravnika (u daljem tekstu: program), koji sadri i poseban deo programa koji se odnosi na osposobljenost za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju, odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Obaveza uvoenja u posao i polaganje ispita za licencu

lan 3

Obavezu uvoenja u posao i polaganje ispita za licencu ima pripravnik i nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, a nije savladao program uvoenja u posao i nema licencu (u daljem tekstu: pripravnik).

Nastavnik, vaspita i struni saradnik sa ostvarenim radnim staom van ustanove nema svojstvo pripravnika, ali se uvodi u posao i polae ispit za licencu kao i pripravnik.

Ustanova

lan 4

Pripravnik se uvodi u posao savladavanjem programa u ustanovi u kojoj je zaposlen ili u drugoj ustanovi iste vrste, ako se tako obezbeuje uspenije pripremanje za obrazovno-vaspitni rad.

Ustanova prijavljuje ministarstvu nadlenom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) pripravnika najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema u radni odnos.

Mentor pripravnika

lan 5

Za rad sa pripravnikom odreuje se mentor.

Za mentora moe biti odreen istaknuti nastavnik, vaspita ili struni saradnik koji ima licencu, jedno od propisanih zvanja ili najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Mentora odreuje direktor ustanove reenjem, poev od dana prijema u radni odnos pripravnika, a po prethodno pribavljenom miljenju strunog organa, i to za:

1) nastavnika - od strunog vea za oblast predmeta;

2) vaspitaa i strunog saradnika u dejem vrtiu i domu uenika - od strunog aktiva;

3) strunog saradnika u koli - od pedagokog kolegijuma.

Direktor moe da odredi za mentora nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika iz druge ustanove ako u ustanovi nema odgovarajueg lica.

Mentor i pripravnik

lan 6

Mentor uvodi u posao pripravnika, i to:

1) pruanjem pomoi u pripremanju i izvoenju obrazovno-vaspitnog rada;

2) prisustvovanjem obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 asova u toku pripravnikog staa;

3) analiziranjem obrazovno-vaspitnog rada u cilju praenja napredovanja pripravnika;

4) pruanjem pomoi u pripremi za proveru savladanosti programa.

Nastavnik, odnosno vaspita pripravnik u dejem vrtiu prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima mentora, a po preporuci mentora i radu drugih nastavnika, odnosno vaspitaa u trajanju od najmanje 12 asova u toku pripravnikog staa.

Struni saradnik ustanove, odnosno vaspita u domu uenika prisustvuje obliku obrazovno-vaspitnog rada mentora, a po preporuci mentora i radu drugih strunih saradnika, odnosno vaspitaa, u trajanju od najmanje 12 asova u toku pripravnikog staa.

Mentor podnosi izvetaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvoenje obrazovno-vaspitnog rada, najkasnije u roku od 15 dana nakon navrenih godinu dana uvoenja u posao pripravnika.

Evidencija

lan 7

Pripravnik vodi evidenciju o svom radu, i to: sainjava meseni operativni plan i program rada; izrauje pripremu za odravanje asa, odnosno aktivnosti; iznosi zapaanja o svom radu i radu sa decom, odnosno uenicima, o poseenim asovima, odnosno aktivnostima, o svojim zapaanjima i zapaanjima mentora i dostavlja ih mentoru.

Pripravnik kome prestane radni odnos u ustanovi pre isteka pripravnikog staa prenosi u drugu ustanovu evidenciju o svom radu i miljenje mentora o uvoenju u posao do prestanka radnog odnosa.

Mentor vodi evidenciju o radu pripravnika koja sadri podatke o: vremenskom periodu u kome je radio sa pripravnikom, temama i vremenu poseenih asova, odnosno aktivnosti, zapaanjima o radu pripravnika u savladavanju programa, preporukama za unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada i oceni postupanja pripravnika po datim preporukama.

Ustanova vodi evidenciju o zaposlenim pripravnicima, stvara uslove za uspeno savladavanje programa i osposobljavanje za samostalan obrazovno-vaspitni rad.

Provera savladanosti programa

lan 8

Provera savladanosti programa ostvaruje se najranije nakon godinu dana rada u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja izvetaja mentora, i to: izvoenjem i odbranom asa nastavnika u koli, odnosno izvoenjem aktivnosti i njenom odbranom u dejem vrtiu, kao i prikazom i odbranom aktivnosti strunog saradnika u ustanovi i vaspitaa u domu uenika (u daljem tekstu: odgovarajui oblik obrazovno-vaspitnog rada).

Pripravnik bira, u saradnji sa mentorom, temu oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Komisija za proveru savladanosti programa

lan 9

Proveru savladanosti programa vri komisija u seditu ustanove u kojoj je pripravnik zaposlen.

Komisiju obrazuje direktor reenjem.

Komisiju ine najmanje tri lana, i to:

1) za nastavnika u koli - direktor kao predsednik, lan strunog vea za oblast predmeta, kolski pedagog ili kolski psiholog, odnosno oba ako ih ima ustanova;

2) za vaspitaa u dejem vrtiu - direktor kao predsednik, lan strunog aktiva, pedagog ili psiholog, odnosno oba ako ih ima ustanova;

3) za strunog saradnika i vaspitaa u domu - direktor ustanove, kao predsednik, struni saradnik druge ustanove i predstavnik vaspitno-obrazovnog, nastavnikog ili pedagokog vea.

Mentor ne moe da bude lan komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Rad i izvetaj komisije

lan 10

Proveru savladanosti programa vri komisija u punom sastavu.

Pred komisijom pripravnik izvodi odgovarajui oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izvetaja.

Prilikom sainjavanja izvetaja komisija razmatra: izvetaj mentora, evidenciju pripravnika o njegovom radu, ocenu komisije o pripremi, izvoenju i odbrani odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Izvetaj komisije sadri: osnovne podatke o pripravniku, temu odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada i ocenu ostvarenosti programa - "u potpunosti savladao program" ili "delimino savladao program".

Kada komisija oceni da je pripravnik delimino savladao program, daje mentoru i pripravniku preporuku za dalji rad sa rokom za ponovnu proveru savladanosti programa.

Pripravnik koji u potpunosti savlada program stie pravo na polaganje ispita za licencu.

Program za sticanje licence

lan 11

Provera savladanosti programa za sticanje licence vri se na ispitu (u daljem tekstu: ispit za licencu).

Program za sticanje licence (u daljem tekstu: program za licencu) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Ispit za licencu

lan 12

Ispit za licencu sastoji se iz pisanog rada i usmenog dela.

Pisani rad obuhvata: pripremu asa za nastavnika, pripremu izvoenja aktivnosti za vaspitaa, odnosno pripremu eseja za strunog saradnika.

Usmeni deo ispita sastoji se iz provere:

1) znanja, vetina i sposobnosti za samostalno izvoenje odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada i metodike struke;

2) osposobljenosti za reavanje konkretnih situacija u pedagokoj praksi;

3) poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Na ispitu za licencu vri se i prethodna usmena provera znanja pripravnika koji u toku osnovnih studija nije poloio pedagogiju i psihologiju, a u skladu sa programom koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 13

Provera znanja, vetina i sposobnosti za samostalno izvoenje obrazovno-vaspitnog rada i metodike struke ostvaruje se u odgovarajuoj ustanovi, koju odredi ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar), i to:

1) izvoenjem odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada;

2) razgovorom kandidata sa komisijom o odranom asu ili o aktivnosti, odnosno o prikazu aktivnosti.

Osposobljenost pripravnika za reavanje konkretnih situacija iz pedagoke prakse proverava se kroz razgovor kandidata i komisije o odreenoj situaciji. Listu situacija iz pedagoke prakse priprema Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih.

Poznavanje propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja proverava se usmeno.

Komisija

lan 14

Ispit za licencu polae se u Ministarstvu pred komisijom koju obrazuje ministar.

Komisiju ine: predsednik i etiri lana iz reda strunjaka za odgovarajue oblasti iz kojih se polae ispit za licencu, i to:

1) predstavnik odgovarajueg fakulteta ili vie kole - nastavnik metodike predmeta ili odgovarajueg predmeta, odnosno grupe predmeta ili strunjak za odreeni predmet, grupu predmeta, odnosno oblast, koga reenjem odredi ministar;

2) dva predstavnika Ministarstva - prosvetni savetnik i pravnik;

3) dva predstavnika Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) - psiholog, pedagog, andragog, defektolog.

lanovi komisije imaju najmanje isti stepen obrazovanja koji je potreban za nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika.

Predsednika ispitne komisije odreuje ministar sa liste nastavnika koju predloi nastavno-nauno vee fakulteta, odnosno nastavno vee vie kole.

lanove ispitne komisije odreuje ministar iz reda zaposlenih prosvetnih savetnika i pravnika Ministarstva i sa liste koju predloi Zavod.

Ako Ministarstvo nema zaposlenog prosvetnog savetnika za odreenu oblast, ministar moe da odredi za lana strunjaka za odreenu oblast iz Zavoda ili Ministarstva.

Ako Zavod nema odgovarajueg zaposlenog iz stava 2. taka 3) ovog lana, moe da predloi drugog odgovarajueg strunjaka. Drugog odgovarajueg strunjaka moe da odredi i Ministarstvo.

Ministar imenuje vie ispitnih komisija.

Ispitivae za predmete iz lana 12 stav 4 ovog pravilnika odreuje ministar, na predlog odgovarajuih fakulteta.

Administrativno-tehnike poslove za komisiju obavlja sekretar komisije koga, iz reda zaposlenih u Ministarstvu, odreuje ministar reenjem kojim imenuje i lanove ispitne komisije.

Zahtev za polaganje ispita

lan 15

Ustanova podnosi zahtev Ministarstvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle isteka pripravnikog staa i savladanog programa, uz saglasnost pripravnika.

Uz zahtev ustanova podnosi:

1) prepis ili overenu kopiju diplome o steenom obrazovanju;

2) reenje o prijemu u radni odnos;

3) izvetaj komisije ustanove o savladanom programu;

4) dokaz o uplati trokova polaganja ispita za licencu;

5) overena fotokopija indeksa ili uverenje fakulteta ili vie kole o poloenim ispitima iz pedagogije i psihologije.

U sluaju da ustanova ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo daje primeren rok za njenu dopunu. Ako ustanova u ostavljenom roku ne dopuni dokumentaciju, smatra se da je odustala od zahteva.

Obavetenje o polaganju ispita za licencu - vremenu, mestu, razredu, vaspitnoj grupi, predmetu, odnosno oblasti, Ministarstvo dostavlja ustanovi najkasnije 15 dana pre dana odreenog za polaganje ispita ako kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita za licencu.

Ministar donosi reenje kojim se odbija zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu ako kandidat ne ispunjava propisane uslove.

Tok ispita za licencu

lan 16

Polaganje ispita za licencu obavlja se, po pravilu, u toku jednog dana.

Kandidat polae ispit za licencu po redosledu iz lana 12. ovog pravilnika.

Predsednik komisije vri izbor odreenog broja tema asova, odnosno aktivnosti sa liste koju Ministarstvu dostavlja Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udbenika, u skladu sa nastavnim planom i programom, optim osnovama predkolskog, odnosno osnovama vaspitnog programa.

Ispit poinje odravanjem asa, izvoenjem aktivnosti, odnosno prikazom eseja.

Obavetenje o temi asa, aktivnosti, odnosno eseja za kandidata Ministarstvo dostavlja ustanovi, po pravilu, na dan koji prethodi danu zakazanom za polaganje ispita. Kandidat sa pisanom pripremom asa ili aktivnosti, odnosno pisanim esejem pristupa polaganju ispita.

Priprema iz stava 5. ovog lana za nastavnika i vaspitaa u vrtiu moe da iznosi do dve strane rukom pisanog teksta, a eseja do est strana.

Izvoenje odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada traje do 45 minuta.

Usmeni deo ispita traje do 60 minuta.

Odlaganje i odustajanje od polaganja ispita za licencu

lan 17

Ako je kandidat spreen da pristupi polaganju ispita za licencu, o tome obavetava Ministarstvo najkasnije 24 asa pre poetka ispita i dostavlja odgovarajue dokaze o opravdanosti nepristupanja ispitu.

Ministarstvo procenjuje opravdanost izostanka. Ako je izostanak opravdan, ispit se odlae, a ukoliko nije, kandidat se preko ustanove obavetava da izostanak nije opravdan i da treba da podnese novi zahtev za odobravanje polaganja ispita.

Ocenjivanje na ispitu za licencu

lan 18

Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: "poloio" ili "nije poloio".

Komisija ocenjuje svaki deo ispita za licencu.

Kandidat dobija ocenu "poloio" ukoliko je pokazao da je savladao sve delove ispita i stie pravo na izdavanje licence.

Kandidat dobija ocenu "nije poloio" ako nije savladao pojedini ili sve delove ispita.

Ako kandidat ne poloi deo ispita, upuuje se na ponovno polaganje tog dela nakon isteka najmanje 30 dana, dva dela ispita - nakon isteka najmanje 60 dana, a ispita u celini, nakon najmanje 90 dana od dana prethodnog polaganja ispita.

Kandidat koji prilikom ponovnog polaganja ne poloi deo ispita, smatra se da nije poloio ispit u celini

Trokovi ispita za licencu

lan 19

Visinu trokova polaganja ispita za licencu utvruje ministar.

Trokove prvog polaganja ispita za licencu snosi ustanova u kojoj je kandidat zaposlen.

Trokove ponovnog polaganja dela ili ispita u celini snosi sam kandidat.

Zapisnik

lan 20

O toku ispita za licencu vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i svi lanovi komisije.

Zapisnik sadri: sastav komisije, ime i prezime kandidata, broj i datum odobrenja za polaganje ispita, vreme, mesto, naziv i adresu ustanove u kojoj je izveden odgovarajui oblik obrazovno-vaspitnog rada, ocene za svaki deo ispita i ispit u celini, podatke o odlaganju ispita ili njegovog dela i druge podatke od znaaja za polaganje ispita.

Sastavni deo zapisnika je i pisani rad kandidata.

Licenca

lan 21

Ministarstvo izdaje licencu pripravniku koji je poloio ispit za licencu.

Poloen ispit za licencu priznaje se za rad u dejem vrtiu, koli i domu uenika.

Licenca za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika vodi se i tampa u boji na obrascu veliine 13 x 18 cm, 200 - gramskoj hartiji sa spoljnom stranom na kojoj se nalaze u pozadini teksta dva lika Dositeja Obradovia.

Obrazac licence odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca

lan 22

Evidencija o ispitu za licencu vodi se u Ministarstvu i trajno se uva.

Evidencija sadri: ime, prezime, datum i mesto roenja pripravnika, jedinstveni matini broj graana, kada je i na kom fakultetu ili vioj koli izdata diploma, koja ustanova je podnela prijavu za polaganje ispita, tema asa, odnosno aktivnosti, vreme i mesto polaganja ispita i ocena, kao i podaci o ponovnom polaganju dela ili ispita u celini.

Registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca sadri naslovnu stranu i pojedinane listove za svakog nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika.

Pojedinani list registra nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sadri:

1) serijski broj licence;

2) registarski broj licence;

3) jedinstveni matini broj graana;

4) fotografiju sa potpisom;

5) ime i prezime;

6) datum roenja;

7) mesto roenja;

8) naziv posla;

9) struni naziv iz diplome;

10) datum izdavanja licence;

11) datum izdavanja duplikata licence i serijski broj;

12) podatke o suspenziji licence;

13) podatke o oduzimanju licence;

14) napomenu.

lan 23

Registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca vodi se elektronskim putem, pisaom mainom ili runo i tampa se na obrascu veliine 210 x 297 mm, na 160 - gramskoj hartiji.

Obrazac registra nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika kojima je izdata licenca odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Prelazne i zavrne odredbe

lan 24

Pripravniku koji je zasnovao radni odnos posle 25. juna 2003. godine, a pre stupanja na snagu ovog pravilnika i koji je savladao program za polaganje strunog ispita za nastavnike, strune saradnike i vaspitae propisan Pravilnikom o polaganju strunog ispita pripravnika nastavnika, strunih saradnika i vaspitaa ("Prosvetni glasnik", br. 4/93 i 1/99), priznaje se taj program kao savladan program uvoenja u posao, ako ustanova izvri proveru shodno lanu 10. ovog pravilnika.

lan 25

Fakulteti i vie kole mogu da dostave Ministarstvu, u smislu lana 14 ovog pravilnika, listu nastavnika: metodike predmeta ili odgovarajueg predmeta, odnosno grupe predmeta, pedagogije i psihologije koje predloe nastavno-nauna, odnosno nastavna vea, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako fakultet, odnosno via kola ne dostavi listu nastavnika iz stava 1. ovog lana, ministar moe samostalno da odredi predsednika komisije za polaganje ispita za licencu iz reda nastavnika tog fakulteta, odnosno vie kole.

lan 26

Zavod moe da dostavi Ministarstvu, u smislu lana 14. ovog pravilnika, listu iz reda zaposlenih za lanove komisije za polaganje ispita za licencu, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako Zavod ne dostavi listu zaposlenih za lanove komisije iz stava 1. ovog lana, ministar moe samostalno da odredi lanove komisije za polaganje ispita za licencu iz reda zaposlenih u Zavodu.

lan 27

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udbenika dostavie Ministarstvu listu tema, odnosno aktivnosti iz lana 16. stav 3. ovog pravilnika, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih dostavie Ministarstvu listu situacija iz lana 13. stav 2. ovog pravilnika, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako Zavod ne dostavi listu tema, aktivnosti, odnosno situacija iz st. 1. i 2. ovog lana, ministar e samostalno odrediti liste tema, aktivnosti, odnosno situacija.

lan 28

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o sadraju i nainu voenja registra nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika i obrazac licence nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ("Slubeni glasnik RS", broj 5/2004).

lan 29

Pravilnik o polaganju strunog ispita pripravnika nastavnika, strunih saradnika i vaspitaa ("Prosvetni glasnik", br. 4/93 i 1/99) prestaje da vai 26. juna 2005. godine.

lan 30

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se po isteku 60 dana od dana stupanja na snagu.

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

("Sl. glasnik RS", br. 51/2008)

lan 12

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

I PROGRAM UVOENJA U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNOG SARADNIKA

Programom uvoenja u posao pripravnik, nastavnik, vaspita, struni saradnik stie znanja i razvija vetine i sposobnosti potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada koji se odnose na:

1. Nastavnik

Na kraju pripravnikog staa nastavnik treba da:

1. Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada

- poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;

- razume ulogu nastavnog predmeta u ostvarivanju ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju;

- razume povezanost izmeu ciljeva, zadataka, sadraja, metoda i oblika rada;

- razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih sadraja;

- koristi didaktike i metodike principe uspenog planiranja obrazovno-vaspitnog rada;

- poznaje mogunosti i ogranienja razliitih vrsta nastave;

- planira razliite tipove i strukturu nastavnih asova;

- zna da povezuje razliite metode i oblike rada u procesu uenja;

- zna da kreira podsticajnu sredinu za uenje i razvoj;

- bira sadraje, metode oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;

- poznaje osnovne principa rada odeljenjskog stareine;

- podstie izgradnju zajednitva u odeljenju;

- zna da prilagoava zahteve razvojnim nivoima dece i stilovima uenja dece;

- primenjuje individualni pristup deci u procesu obrazovno-vaspitnog rada;

- razume ulogu uenikih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;

- poznaje kriterijume dobrih udbenika, literature i didatkikih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

- pomae uenicima u nalaenju i izboru literature za razliite aktivnosti;

- koristi raznovrsna didaktika sredstva i razliitu literaturu;

- poznaje razliite naine ostvarivanja vannastavnih i slobodnih aktivnosti;

- koristi istraivaki pristup u obrazovno-vaspitnom radu;

- analizira sopstveni obrazovno-vaspitni rad;

2. Praenje razvoja i postignua uenika

- razume kako se uenici razvijaju i kako ue;

- poznaje razliite naine praenja, vrednovanja i ocenjivanja postignua uenika;

- zna da prati i vrednuje postignue uenika u procesu uenja;

- prati individualni razvoj i napredovanje uenika i razvoj grupe u celini;

- razume vrednovanje postignua u funkciji podrke napredovanju uenika;

- podrava inicijativu uenika, motivaciju za rad i spontano stvaralako izraavanje;

- potuje principe redovnosti u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;

- uvaava linost uenika u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;

- pomae ueniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajui nain;

- poznaje naine i tehnike podsticanja procesa samoocenjivanja uenika;

- zna da stvara atmosferu potovanja razliitosti;

- uvaava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uenika;

- razvija kod uenika naviku za paljivim rukovanjem nastavnim materijalima;

3. Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom

- gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;

- poznaje i primenjuje principe uspene komunikacije sa svim uesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;

- razume vanost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom uenika;

- potuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;

- potuje linost roditelja prilikom davanja povratnih informacija;

- razmenjuje informacije o ueniku sa roditeljima potujui princip redovnosti;

- poznaje razliite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeivanja podrke razvoju uenika;

- odrava dobre profesionalne odnose sa kolegama;

- razume vanost timskog rada u ustanovi;

- razmenjuje zapaanja i iskustva sa kolegama;

- poznaje razliite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka;

- sarauje u organizovanju predstavljanja razliitih oblika uenikog stvaralatva;

- razume vanost saradnje sa strunim institucijama;

4. Rad sa uenicima sa smetnjama u razvoju

- razume znaaj uticaja vrnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju;

- razume znaaj stvaranja atmosfere potovanja razliitosti;

- poznaje naine ukljuivanja uenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitnom radu;

- zna da organizuje aktivnosti za ukljuivanje uenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad;

- razume znaaj principa individualizacije procesa uenja uenika sa smetnjama u razvoju;

- poznaje vanost praenja, individualnog napredovanja i postignua uenika sa smetnjama u razvoju;

- razume znaaj obezbeivanja odgovarajue fizike sredine za adekvatno ukljuivanje uenike sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad;

5. Profesionalni razvoj

- poznaje znaaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;

- upoznat je sa razliitim oblicima i nainima strunog usavravanja;

- razume naine i tehnike planiranja strunog usavravanja;

- poznaje strukturu strunih tela na nivou ustanove;

- poznaje elemente za planiranje sopstvenog strunog usavravanja;

- uestvuje u raznim oblicima strunog usavravanja;

- prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;

6. Dokumentacija

- zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;

- poznaje prava i dunosti na radnom mestu;

- upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;

- razume svrhu pedagoke dokumentacije;

- zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;

- uva poverljive podatke o detetu/ueniku i njegovoj porodici;

- vodi evidenciju o ueu u raznim oblicima strunog usavravanja;

2. Vaspita u deijem vrtiu

Na kraju pripravnikog staa vaspita treba da:


- poznaje strukturu programa vaspitnog i vaspitno-obrazovanog rada;

- razume ulogu obrazovnih sadraja u ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja;


- razume interdisciplinarnu prirodu obrazovnih sadraja;

- koristi didaktike i metodike principe uspenog planiranja vaspitnog i vaspitno-obrazovanog rada;

- planira vaspitno-obrazovni rad u skladu sa razvojnim nivoom vaspitne grupe;

- poznaje mogunosti i ogranienja razliitih tipova aktivnosti;

- planira raznovrsne tipove aktivnosti;


- zna da kreira podsticajnu sredinu za uenje i razvoj dece;

- bira sadraje, metode, oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;

- podstie izgradnju zajednitva u vaspitnoj grupi;


- primenjuje individualni pristup deci u procesu vaspitno-obrazovnog rada;

- razume ulogu deijih radova u vaspitno-obrazovnom procesu;

- poznaje kriterijume deije literature i didaktikih sredstava za ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada;

- pomae deci u nalaenju i izboru materijala za razliite aktivnosti;


- poznaje razliite naine ostvarivanja slobodnih aktivnosti i drugih oblika rada da decom;

- koristi istraivaki pristup u vaspitno-obrazovnom procesu;

- analizira sopstveni vaspitno-obrazovnom rad;

2. Praenje razvoja i postignua deteta

- razume kako se deca razvijaju i kako ue;

- poznaje razliite naine vrednovanja postignua deteta;

- zna da prati i vrednuje postignua dece u procesu uenja;

- prati individualni razvoj i napredovanje deteta i razvoj grupe u celini;

- razume vrednovanje postignua u funkciji podrke napredovanju deteta;

- podrava inicijativu dece, motivaciju za rad i spontano stvaralako izraavanje;


- uvaava linost deteta u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;

- pomae detetu da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajui nain;

- poznaje naine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja;


- uvaava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod deteta;

- razvija naviku za paljivim rukovanjem didaktikim materijalima kod dece;


- gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;

- poznaje i primenjuje principe uspene komunikacije sa svim uesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;

- razume vanost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom deteta;

- primenjuje individualni i grupni savetodavni rad sa roditeljima;



- razmenjuje informacije o detetu sa roditeljima potujui princip redovnosti;

- poznaje razliite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeivanja podrke razvoju deteta;




- poznaje razliite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka;

- sarauje u organizovanju razliitih oblika predstavljanja dejeg stvaralatva;


4. Rad sa decom sa smetnjama u razvoju

- razume znaaj uticaja vrnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju;


- poznaje naine ukljuivanja dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovnom procesu;


- razume znaaj principa individualizacije procesa uenja dece sa smetnjama u razvoju;

- poznaje vanost praenja, individualnog napredovanja i postignua dece sa smetnjama u razvoju;

- razume znaaj obezbeivanja odgovarajue fizike sredine za adekvatno ukljuivanje dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;









6. Dokumentacija







- vodi evidenciju o ueu u raznim oblicima strunog usavravanja;

3. Vaspita u koli sa domom i domu uenika

Na kraju pripravnikog staa vaspita treba da:


- poznaje strukturu programa vaspitnog i obrazovanog-vaspitnog rada;

- razume ulogu obrazovnih sadraja u ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja;


- koristi didaktike i metodike principe uspenog planiranja vaspitnog i vaspitno-obrazovanog rada;

- planira raznovrsne tipove aktivnosti;

- poznaje mogunosti i ogranienja razliitih tipova aktivnosti;


- zna da kreira podsticajnu sredinu za uenje i razvoj uenika;

- bira sadraje, metode oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;

- podstie izgradnju zajednitva u vaspitnoj grupi;

- zna da prilagoava zahteve razvojnim nivoima uenika i stilovima uenja uenika;

- primenjuje individualni pristup deci u procesu vaspitno-obrazovnog rada;

- razume ulogu uenikih radova u obrazovnom-vaspitnom radu;

- poznaje kriterijume dobrih udbenika, literature i didaktikih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

- pomae ueniku u nalaenju i izboru materijala za razliite aktivnosti;

-koristi raznovrsna didaktika sredstva i razliitu literaturu;

- poznaje razliite naine organizovanja slobodnog vremena uenika stvara uslove za kvalitetno ispunjavanje slobodnog vremena uenika;

- analizira sopstveni vaspitno-obrazovni rad;



- zna da prati i vrednuje postignue uenika u procesu uenja;

- prati individualni razvoj i napredovanje uenika i razvoj grupe u celini;



- uvaava linost uenika u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;

- pomae ueniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajui nain;

- poznaje naine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja uenika;




- gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;

- poznaje i primenjuje principe uspene komunikacije sa svim uesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;

- razume vanost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom uenika;



- razmenjuje informacije o ueniku sa roditeljima potujui princip redovnosti;

- poznaje razliite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeivanja podrke razvoju uenika;




- poznaje razliite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka;

- sarauje u organizovanju razliitih oblika predstavljanja uenikog stvaralatva;



- razume znaaj uticaja vrnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju;


-poznaje naine ukljuivanja uenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;



- poznaje vanost praenja, individualnog napredovanja i postignua uenika sa smetnjama u razvoju;

- razume znaaj obezbeivanja odgovarajue fizike sredine za adekvatno ukljuivanje uenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;






- poznaje elemente za planiranja sopstvenog strunog usavravanja;



6. Dokumentacija







- vodi evidenciju o ueu u raznim oblicima strunog usavravanja.

4. Struni saradnik

Na kraju pripravnikog staa struni saradnik treba da:


- zna osnovne principe planiranja i programiranja rada ustanove;

- zna osnovne principe uspenog planiranja rada zaposlenih u ustanovi;

- poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;

- razume ulogu nastavnih predmeta i obrazovnih sadraja u ostvarivanju ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju;


- razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih i obrazovnih sadraja;

- poznaje mogunosti i ogranienja razliitih tipova nastave i aktivnosti;



-

- razume ulogu deijih i uenikih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;



- zna osnovne principe strukturiranja odeljenja/vaspitne grupe;

- podstie izgradnju zajednitva u odeljenju/vaspitnoj grupi;


- analizira sopstveni obrazovno-vaspitni rad;

- ume da izrauje osnovne instrumente za realizaciju obrazovno-vaspitnog rada;

- organizuje preventivni mentalno-higijenski rad;

- koristi istraivaki pristup u obrazovno-vaspitnom radu i razmenjuje zapaanja i iskustva sa kolegama;

- pomae zaposlenima u izboru i primeni razliite literature za obrazovno-vaspitni rad;

2. Praenje razvoja i postignua deteta/uenika

- razume kako se deca/uenici razvijaju i kako ue;

- zna da prati i vrednuje postignua dece/uenika u procesu uenja;

- zna da identifikuje talentovanu decu/uenike kao i decu/uenike sa tekoama u razvoju i uenju i radi na stvaranju podsticajne sredine za njihov razvoj;

- primenjuje individualni/grupni savetodavno/vaspitni rad sa decom/uenicima;

- prati individualni razvoj i napredovanje deteta/uenika i razvoj grupe u celini;

- razume vrednovanje postignua u funkciji podrke napredovanja deteta/uenika;

- poznaje razliite naine praenja, vrednovanja i ocenjivanja postignua deteta/uenika;

- zna osnovne principe uspene profesionalne orijentacije;

- podrava inicijativu dece/uenika, motivaciju za rad i spontano stvaralako izraavanje;

- potuje princip redovnosti u davanju povratnih informacija;

- uvaava linost i privatnost deteta/uenika;

- pomae detetu/ueniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajui nain;

- poznaje naine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja deteta/uenika;


- uvaava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod deteta/uenika;


- gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;


- poznaje vanost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom deteta/uenika;


- potuje linost i privatnost roditelja;

- poznaje razliite oblike saradnje sa porodicom, radi obezbeivanja podrke razvoju deteta/uenika;



- organizuje preventivni mentalno-higijenski rad u ustanovi;


- sarauje u organizovanju razliitih oblika deijeg/uenikog stvaralatva;

4. Rad sa decom/uenicima sa smetnjama u razvoju

- razume znaaj uticaja vrnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju;



- poznaje naine ukljuivanja dece/uenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad;


- poznaje vanost praenja napredovanja i postignua u skladu sa stvarnim mogunostima dece/uenika sa smetnjama u razvoju;

- razume znaaj obezbeivanja odgovarajue fizike sredine za adekvatno ukljuivanje dece/uenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni rad;






- uestvuje u pripremi razliitih oblika strunog usavravanja na nivou ustanove;




6. Dokumentacija





- zna da sainjava preglede, izvetaje i analize u vezi sa razliitim pitanjima obrazovno-vaspitne prakse;



- vodi evidenciju o ueu u raznim oblicima strunog usavravanje.

5. Bibliotekar

Na kraju pripravnikog staa bibliotekar treba da:


-poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;

- razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih sadraja;


- primenjuje individualni pristup uenicima tokom obrazovno-vaspitnog rada;

- razume ulogu uenikih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;

- bira sadraje, metode, oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;



-analizira sopstveni rad;

- koristi istraivaki pristup u obrazovno-vaspitnom radu;

- planira nabavke knjiga u skladu sa potrebama i interesovanjima uenika i zaposlenih;

- pomae uenicima u nalaenju i izboru literature za razliite aktivnosti;

-pomae zaposlenima u izboru i primeni razliite literature za obrazovno-vaspitni rad;

- organizuje asove i razliite tipove aktivnosti u saradnji sa zaposlenima;






- razvija kod uenika naviku za paljivim rukovanjem nastavnim materijalima;


- gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u obrazovno-vaspitnom procesu;







- informie korisnike o novim izdanjima;

- organizuje saradnju sa pozoritima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture;

- organizuje knjievne susrete i tribine;

- sarauje u organizovanju razliitih oblika uenikog stvaralatva;


- razume znaaj vrnjakog uticaja i uticaja sredine na razvoj i obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju;









- poznaje elemente za planiranja sopstvenog strunog usavravanja;



- prati izdavaku produkciju u skladu sa potrebama kole;

6. Dokumentacija





- vodi evidenciju o ueu u raznim oblicima strunog usavravanja.

II PROGRAM ZA STICANJE LICENCE

1. PROGRAM METODIKE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA SA ELEMENTIMA PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE NASTAVNIKA, STRUNOG SARADNIKA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ KOLI I VASPITAA U DOMU UENIKA

Metodika kao nauna disciplina

Pojam i predmet metodike nastavnog predmeta. Zadaci metodike. Odnos metodike teorije i nastavne prakse. Odnos izmeu metodika i pedagokih i andragokih disciplina (opta pedagogija, didaktika i dr.)

Odnos izmeu metodike i drugih nauka i naunih disciplina (nauke i discipline iz kojih je preuzet sadraj nastave, filozofija, sociologija, psihologija i dr.). Specifinosti strunih i naunih metodikih prouavanja.

Specifinost nastave

Pojam nastave datog predmeta. Drutvena i pedagoka uslovljenost uvoenja predmeta u nastavni plan. Specifina uloga nastavnog predmeta u ostvarivanju opteg cilja vaspitanja i zadataka kole. Posebni ciljevi i zadaci nastave, konkretizacija ciljeva i zadataka nastave.

Mesto predmeta u nastavnom planu. Odnos prema drugim predmetima, odnosno obaveznim i izbornim delovima nastavnog plana i programa. Program vaspitnog rada i posebnih programa strunog osposobljavanja i obuke. Nastava predmeta i vannastavne i vankolske aktivnosti.

Gnoseoloko-logike karakteristike nastavnog predmeta

Predmet nauke, odnosno naune discipline koja se ui. Osnovne karakteristike procesa saznavanja u nauci, odnosno disciplini. Specifina logika priroda pojmova, zakona, teorija, principa i drugih znanja. Karakter misaone i drugih delatnosti u nauci. Karakter umenja i navika. Karakter uih i irih sistema znanja u nauci. Znaenje i znaaj ovih karakteristika za metodiku i nastavu.

Odnos nastave i razvoja uenika

Nastavni predmet kao inilac razvoja uenika. Razliite teorije o odnosu nastave i razvoja uenika. Mogunosti i efekti primene ovih teorija u nastavi predmeta. Metodike pretpostavke uticanja na razvoj uenika. Motivacija uenika za uenje u nastavnom procesu. Primena teorija intelektualnog razvoja linosti uenika u nastavi. Primena teorije razvoja linosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uenika u procesu nastave.

Sadraj nastave

Pojam i uloga sadraja. Teorijske osnove nastavnog programa predmeta. Kriterijumi izbori sadraja. Raspored gradiva u nastavnom programu. Struktura programa - ciljevi i zadaci, sadraji, metodika uputstva. Programske celine, teme i jedinice. Sutinska opta znanja i posebna znanja - odnos.

Preciziranje sadraja nastave u udbeniku predmeta. Nastavnik kao inilac odreivanja sadraja nastave.

Metodologija izrade, vrednovanja i usavravanja programa, odnosno sadraja nastave predmeta.

Didaktiko-metodiki principi

Osnovni teorijski i metodoloki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi. Didaktika i druge nauke.

Opti didaktiki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeleja i sistematika didaktikih principa. Karakteristike pojedinih principa.

Specifinosti primene didaktikih principa u nastavi predmeta. Posebni metodiki principi i zahtevi.

Objekti nastave

Pojam i vrste objekata u nastavi predmeta. Metodike specifinosti izbora i korienja objekata (kabinet, sala za fiziko vaspitanje, kolski vrt, fabrika, muzej, spomenik i dr.). Saradnja sa strunjacima izvan kole. Analiza pripremanja, ostvarivanja i efekata nastave u pojedinim objektima.

Oblici nastavnog rada

Specifinosti frontalnog, grupnog, individualnog i drugih oblika u nastavi predmeta. Kriterijumi izbora i kombinovanja oblika rada. Metodiki zahtevi za organizovanje i ostvarivanje razliitih oblika i novih kombinacija.

Nastavne metode

Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda. Klasifikacija nastavnih metoda. Specifinosti pojedinih nastavnih metoda. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Specifinosti primene optih nastavnih metoda u nastavi predmeta. Posebne metode i metodski postupci u nastavi predmeta. Kriterijumi izbora i kombinovanja metoda.

Nastavna sredstva

Nastavna sredstva, njihove karakteristike i nain korienja u nastavi.

Specifina uloga nastavnih sredstava u nastavi predmeta. Primena univerzalnih sredstava za nastavu predmeta. Specifina sredstva za nastavu predmeta.

Kriterijumi izbora i kombinovanja nastavnih sredstava. Uee nastavnika i uenika u pripremanju i izradi nastavnih sredstava.

Vrste nastave

Oblici i tipovi nastave. Problemska nastava. Programirana nastava. Inividualizovana i diferencirana nastava. Timska nastava. Dopunska i dodatna nastava. Nastavna ekskurzija. Mogunosti i specifinosti primene pojedinih vrsta nastave u predmetu.

Planiranje nastave

Organizacija nastave. Problemi sadraja nastave. Shvatanja o sadrajima nastave. Izbor nastavnih sadraja. Opte i struno obrazovanje. Nastavni plan. Nastavni program. Sadraj planiranja u nastavi predmeta. Vrste planiranja i planova nastavnog rada. Didaktiki i metodiki zahtevi pretpostavke uspenog planiranja. Koordinacija i korelacija sadraja predmeta sa drugim predmetima. Subjekti planiranja.

Pripremanje za nastavu

Nunosti i specifinosti pripremanja za nastavu predmeta. Sadraj i vrste pripremanja. Pojam nastavne jedinice. Odnos nastavne jedinice i sadraja. Metodika izrade pripreme i skice za nastavni rad u predmetu. Uloga nastavnika i uenika u pripremanju nastavnog rada.

Tipovi i struktura nastavnih asova

Specifinosti didaktikih tipova asova i njihove strukture u nastavi predmeta. Posebni tipovi asova u nastavi predmeta i njihova struktura. Didaktiko-metodiki zahtevi organizacija i ostvarivanje nastave na asu.

Ponavljanje, utvrivanje i vebanje

Pojam i specifina uloga u nastavi predmeta. Vrste ponavljanja, utvrivanja i vebanja. Didaktiko-metodike pretpostavke uspenog ponavljanja, utvrivanja i vebanja.

kolski i domai radovi

Specifina uloga i vrste kolskih i domaih radova u nastavi predmeta. Osnovni metodiki zahtevi za zadavanje, proveravanje i ocenjivanje kolskih i domaih radova uenika.

Prirunici, udbenici i druga literatura

Pojam, vrste i uloga u nastavi predmeta. Metodike karakteristike udbenika i prirunika za uenike. Metodika korienja udbenika, prirunika i razliite literature u nastavi predmeta. Osposobljavanje uenika za korienje ovih izvora znanja.

Obrada sadraja i ostvarivanje zadataka nastave

Specifinosti procesa saznanja i uenja u nastavi predmeta. Metodiki problemi obrade osnovnih programskih sadraja. Metodika razvijanja intelektualnih i drugih sposobnosti. Formiranje umenja i navika. Formiranje naunog pogleda na svet. Razvijanje motivacije za uenje. Metodika vaspitanja moralnih, estetskih, fiziko - zdravstvenih i drugih svojstava linosti uenika. Osposobljavanje uenika za samoobrazovanje i samovaspitanje i samostalan rad.

Uloga uenika i nastavnika i njihovi odnosi u nastavi predmeta. Odnosi uenika i uenika u nastavi.

Osnova i sutina nastavnog procesa. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa.

Ocenjivanje

Metodike specifinosti uloge, sadraja i vrste ocenjivanja i vrednovanja u nastavi predmeta. Pretpostavke i sredstva objektivnog ocenjivanja i vrednovanja. Ponavljanje, utvrivanje i vebanje u nastavnom radu. Proveravanje rezultata nastave - ocenjivanje rada, uspeha i razvitka uenika u nastavi. Neophodnost poznavanja praenja razvoja linosti uenika. Uee uenika u ocenjivanju, samoocenjivanju i vrednovanju.

Vannastavne i vankolske aktivnosti

Sadraj, organizacija i ostvarivanje vannastavnih i vankolskih aktivnosti. Vankolske aktivnosti uenika. Povezivanje ovih aktivnosti sa nastavom predmeta.

Praenje, vrednovanje i usavravanje nastave

Nain praenja obrazovno-vaspitnog rada u nastavnom predmetu. Metode, sredstva i instrumenti istraivanja nastavnog procesa i njegovi rezultati. Praenje novih naunih dostignua u metodici i sa njom povezanim naunim disciplinama. Vrednovanje svih pojedinanih reenja u nastavi i nastave u celini. Korienje svih ovih saznanja za usavravanje nastave nastavnog predmeta.

Stalno obrazovanje i usavravanje nastavnika. Saradnja sa ostalim nastavnicima, strunim saradnicima, roditeljima i odgovarajuim strunim i naunim ustanovama i organima.

Vaspitanje

Znaaj vaspitanja za razvoj pojedinca i drutva. Mogunosti i granice vaspitanja. Odluujui faktori u razvitku linosti.

Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu. Principi, metode i sadraji vaspitanja.

Vaspitanje i linost. Vaspitanje i drutvo. Vaspitanje i kultura. Obrazovanje i vaspitanje odraslih. Vaspitanje i rad.

Najpoznatije koncepcije (teorije, kole, pravci vaspitanja).

Pedagogija

Pedagogija od uoptavanja iskustva do nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela. Sistem naunih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama.

Nauno istraivanje pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja - metodologije pedagokih istraivanja. Praktina pitanja izrada nauno-istraivakih instrumenata u pedagokim istraivanjima (izrade testova znanja, anketnih listova i slino).

kola i kolski sistem. Od tradicionalnog do savremenog kolskog sistema (predkolske ustanove, osnovna i srednja kola, visokokolske ustanove). Struktura vaspitno-obrazovnih aktivnosti savremene kole. Savremena kritika kole kao institucije.

kola i njeno okruenje; vaspitno u porodici, vaspitanje u slobodnom vremenu, vaspitni znaaj sredstava masovnog komuniciranja (tampe, radija, televizije, filma i pozorita), vaspitanje i obrazovanje odraslih. kola kao pedagoki i kulturni centar lokalne zajednice.

Nastavnik

Nastavnik kao inilac nastavnog procesa. Odlike poziva i linosti nastavnika. Nastavnik u funkciji odeljenskog stareine.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaaj za uspeno obavljanje vaspitno-obrazovne delatnosti. Zakonitosti psihofizikog razvoja. Kritiki periodi u razvoju. Zrelost.

Nain prikupljanja podataka i zakljuivanja u psihologiji (metode i tehnika psiholokih istraivanja).

Pojam uenja. Stilovi uenja. Racionalizacija procesa kolskog uenja. Psiholoki faktori uenja. Uenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihikog razvoja. Pol, uzrast i uenje. Pokretai psihikog razvoja uenika. Detinjstvo i njegov znaaj u ivotu jedinke. Razvoj miljenja. Govor i miljenje. Razvoj stvaralakog miljenja. Razvoj emocija i izraavanje emocija. Razvoj linog identiteta. Uenje (pojam, vrste, karakteristike). Pamenje. Zaboravljanje. Sposobnosti. Motivacija za uenje. Ekonomija i tehnika procesa uenja. Rad i sticanje radnih navika. Rad i umor. Transfer uenja. Programirano uenje (vrste, karakteristike, mogunosti praktine primene).

Ispitivanje, ocenjivanje i vrednovanje znanja i napredovanja uenika. Razliiti naini i pristupi ocenjivanja. Faktori koji utiu na ocenjivanje. Testovi znanja, testovi postignua, njihove karakteristike i mogunost primene.

Adolescencija kao period sticanja linog identiteta. Telesni razvoj i promene u pubertetu i adolescenciji. Ukljuivanje adolescenata u svet odraslih. Problemi u vezi sa osamostaljivanjem, izborom poziva, prihvatanjem ivotne filozofije, sistema vrednosti, seksualnim ponaanjem i dr. Adolescencija deaka i devojica. Psihiki razvoj u adolescenciji, promene u intelektualnoj i emocionalnoj sferi. Sukobi u adolescenciji.

Psihologija nastave. Razliite teorije nastave. Prilagoavanje nastave individualnim razlikama uenika. kolovanje dece sa smetnjama u razvoju. Rad sa obdarenom decom.

Psiholoki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo linog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suenja i moralnih stavova savesti kod uenika. kola i profesionalni razvoj uenika.

Frustracije i konflikti u kolskim situacijama. Psiholoki aspekti formiranja odeljenskih zajednica uenika. Disciplina u koli. Mentalno - higijenski problemi u koli.

2. PROGRAM METODIKE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA ELEMENTIMA PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE VASPITAA I STRUNIH SARADNIKA U DEJEM VRTIU

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje

Funkcije predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Shvatanja o detetu i njegovom razvoju. Igra - naelo za izbor metoda vaspitno-obrazovnog rada.

Ciljevi i naela predkolskog vaspitanja i obrazovanja

Polazita programa. Opti cilj i ciljevi predkolskog vaspitanja. Naela predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Sistem aktivnosti. Cilj i zadaci vaspitnog rada s decom do tri godine. Opta naela vaspitanja dece ranog uzrasta. Vaspitni rad s decom uzrasta do tri godine. Vaspitno-obrazovni rad s decom uzrasta od tri do sedam godina. Ciljevi vaspitno-obrazovnog rada s decom predkolskog uzrasta na jezicima nacionalnih manjina. Mogui izvori programskih sadraja s decom nacionalnih manjina. Principi za izbor sadraja za rad sa ovom decom.

Oblici, metode i sredstva u vaspitno-obrazovnom radu.

Oblici rada: pojam i vrste (individualni, grupni i frontalni rad). Metode - pojam i vrste (poseban osvrt na igru). Posmatranje dece. Pojam, cilj i faze posmatranja. Funkcija i tehnike posmatranja.

Individualne razlike dece i njihovo dosledno potovanje u svim fazama rada.

Sredstva za vaspitno-obrazovni rad

Upotreba i vrsta sredstava s obzirom na uzrast dece. Normativ sredstava za vaspitni rad sa decom do tri godine. Normativ sredstava za vaspitno-obrazovni rad sa decom od tri do sedam godina. Uslovi za realizaciju programa vaspitno-obrazovnog rada.

Realizacija pedagokog rada u predkolskoj ustanovi.

Organizacija vaspitnog rada u vaspitnoj grupi dece do tri godine. Organizacija pedagokog rada u vaspitnoj grupi dece od tri do sedam godina.

Programiranje vaspitno-obrazovnog rada

Opti principi. Pedagoka dokumentacija za rad sa decom do tri godine - programiranje, posmatranje i realizacija rada. Programiranje i planiranje vaspitno-obrazovnog rada sa decom od tri do sedam godina. Otvoreni sistem vaspitanja i obrazovanja. Vrste i nivoi planiranja (tematsko, projekti, aktivnosti). Evaluacija vaspitno-obrazovnog rada.

Tim i timski rad

Pojam i funkcionisanje tima. Interakcija u timu. Faze razvoja tima. Uloge u timu.

Pripremanje za vaspitno-obrazovni rad

Nunost i specifinost pripremanja za vaspitno-obrazovni rad pojedinih profila strunih radnika. Sadraj i vrste pripremanja. Uloga vaspitaa i dece u pripremanju aktivnosti. Uslovi za rad i pripremanje fizike sredine.

Uloge vaspitaa. Uloge strunog saradnika u pedagokoj praksi. Uloge vaspitaa - saradnika u pedagokoj praksi.

Pedagogija


Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu. Principi, metode i sadraji vaspitanja.

Vaspitanje i linost. Vaspitanje i drutvo. Vaspitanje i rad. Vaspitanje i kultura. Najpoznatije koncepcije (teorije, pravci) vaspitanja.

Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke. Najpoznatiji pedagozi u oblasti predkolskog vaspitanja i njihova dela. Metodologija pedagokih istraivanja. Akciono istraivanje i druga primenjena istraivanja.

Opti principi vaspitnog rada. Opte metode vaspitanja linosti.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaaj u vaspitno-obrazovnom radu. Uenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihikog razvoja. Pokretai psihikog razvoja deteta. Predkolski uzrast i njegov znaaj u razvoju jedinke.

Razvoj miljenja. Govor i miljenje. Razvoj stvaralakog miljenja. Razvoj emocija i njihovo izraavanje.

Uenje (pojam, vrste i karakteristike). Stilovi uenja, uenje putem reavanja problema i otkria. Interaktivno uenje. Organizacija interaktivnog uenja.

Motivacija za saznavanjem. Osnovni pojmovi: motivi, vrste i struktura, spoljanja i unutranja motivacija. Razvoj motivacije i uzrast dece. Primeri podsticanja motivacije.

Pamenje, zaboravljanje, sposobnosti. Psiholoki problemi vaspitanja. Poremeaji u ponaanju dece.

3. PROPISI IZ OBLASTI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Prava dece, uenika i odraslih

Prava deteta na osnovu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima OUN (1948. god.), Konvencije o pravima deteta OUN (1989. god.), Ustavne povelje dravne zajednice Srbije i Crne Gore, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, Ustava Republike Srbije, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnih zakona kojima se ureuje predkolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Prava dece, uenika i odraslih na: dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje; pokretljivost u okviru sistema obrazovanja; posebne obrazovne potrebe lica sa posebnim sposobnostima, sa smetnjama u razvoju i odraslih; upis u deji vrti i kolu; besplatno obrazovanje; bre napredovanje; organizovanje odeljenjske zajednice i uenikog parlamenta; uee u radu odreenih organa kole; pohaanje nastave i ocenjivanje; polaganje ispita; sticanje javnih isprava; podnoenje prigovora, albe i zahteva za zatitu prava.

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici

Zadaci nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u obrazovanju; Stepen i vrsta obrazovanja i uslovi i nain prijema u radni odnos; uslovi za rad; pripravnici; licenca i registar izdatih licenci; izdavanje, suspenzija i oduzimanje licence; struno usavravanje i sticanje zvanja; rad na neodreeno i odreeno vreme sa punim i nepunim radnim vremenom; ugovor o izvoenju nastave; upuivanje na rad u inostranstvo; pedagoka norma; godinji odmor; pravo na plaeno i neplaeno odsustvo; pravo na platu i druga primanja; udaljavanje sa rada; disciplinska odgovornost; disciplinski postupak; prestanak radnog odnosa; zatita prava zaposlenih.

Institucije za unapreivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Nacionalni prosvetni savet, sastav i nadlenost; Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i vrste centara; Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ustanove i druge organizacije

Vrste ustanova; uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti; obavljanje delatnosti u seditu i izdvojenom odeljenju; autonomija ustanove; odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika; pravila ponaanja u ustanovi; zabrana diskriminacije i stranakog organizovanja; razvojno planiranje i strukovno povezivanje.

Organi ustanove

Vrste i sastav organa ustanove; organ upravljanja, predlaganje i njegovo imenovanje; nadlenost organa upravljanja; direktor ustanove, uslovi i postupak za izbor i razreenje; prava, obaveze i odgovornosti direktora; struni organi ustanove.

Programi obrazovanja i vaspitanja

Vrste programa obrazovanja i vaspitanja; donoenje nastavnog plana i programa, predkolskog, kolskog i vaspitnog programa.

Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja

kolska godina; godinji program rada; predkolsko vaspitanje i obrazovanje; trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, strunog osposobljavanja i obuke; ogled; udbenici.

Nadzor nad radom ustanova

Upravni nadzor; struno-pedagoki nadzor.

Finansiranje delatnosti ustanova

Sredstva iz budeta Republike; sredstva iz budeta jedinice lokalne samouprave; obezbeivanje vieg standarda obrazovanja.

4. PROGRAM PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE ZA PRIPRAVNIKA, NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNOG SARADNIKA KOJI NIJE SAVLADAO OVE PREDMETE U TOKU STUDIJA

Pedagogija

Vaspitanje


Vaspitanje i linost. Vaspitanje i drutvo. Vaspitanje i kultura. Vaspitanje i rad.

Najpoznatije koncepcije (teorije, kole, pravci vaspitanja). Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu.

Pedagogija

Pedagogija od uoptavanja iskustva do nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela. Sistem naunih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama.

Nauno istraivanje pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja - metodologije pedagokih istraivanja. Praktina pitanja izrada nauno - istraivakih instrumenata u pedagokim istraivanjima (izrade testova znanja, anketnih listova i slino).

kola i kolski sistem. Od tradicionalnog do savremenog kolskog sistema (predkolske ustanove, osnovna i srednja kola, visokokolske ustanove). Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene kole. Savremena kritika kole kao institucije.

kola i njeno okruenje; vaspitno u porodici, vaspitanje u slobodnom vremenu, vaspitni znaaj sredstava masovnog komuniciranja (tampe, radija, televizije, filma i pozorita), vaspitanje i obrazovanje odraslih. kola kao pedagoki i kulturni centar lokalne sredine.

Metodika pitanja vaspitnog rada

Neophodnost poznavanja praenja razvoja linosti uenika. Opti principi vaspitnog rada. Opte metode vaspitanja linosti i sredstva koja se najee koriste u vaspitnom radu.

Nastavnik: odlike poziva i linosti. Nastavnik u funkciji odeljenskog stareine.

Osnovni teorijski i metodoloki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi. Didaktika i druge nauke.

Osnova i sutina nastavnog procesa. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa. Primena teorija intelektualnog razvoja linosti uenika u nastavi. Primena teorije razvoja linosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uenika u procesu nastave.

Opti didaktiki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeleja i sistematika didaktikih principa. Karakteristike pojedinih principa.

Problemi sadraja nastave. Shvatanja o sadrajima nastave. Izbor nastavnih sadraja. Opte i struno obrazovanje. Nastavni plan. Nastavni program. Udbenici i priruna literatura za nastavnike i uenike.

Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda. Klasifikacija nastavnih metoda. Specifinosti pojedinih nastavnih metoda. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Nastavna sredstva, njihove karakteristike i nain korienja u nastavi.

Organizacija nastave. Motivacija uenika za uenje u nastavnom procesu. Oblici i tipovi nastave. kolski i domai rad uenika.

Ponavljanje, utvrivanje i vebanje u nastavnom radu.

Proveravanje rezultata nastave - ocenjivanje rada, uspeha i razvitka uenika u nastavi.

Planiranje nastavnog rada.

Nastavnik kao inilac nastavnog procesa.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaaj za uspeno obavljanje vaspitno - obrazovne delatnosti.

Nain prikupljanja podataka i zakljuivanja u psihologiji (metode i tehnika psiholokih istraivanja).

Uenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihikog razvoja. Pol, uzrast i uenje. Pokretai psihikog razvoja uenika. Detinjstvo i njegov znaaj u ivotu jedinke. Razvoj miljenja. Govor i miljenje. Razvoj stvaralakog miljenja. Razvoj emocija i izraavanje emocija. Razvoj linog identiteta. Uenje (pojam, vrste, karakteristike). Pamenje. Zaboravljanje. Sposobnosti. Motivacija za uenje. Ekonomija i tehnika procesa uenja. Transfer uenja. Programirano uenje (vrste, karakteristike, mogunosti praktine primene).

Ispitivanje, ocenjivanje i vrednovanje znanja i napredovanja uenika. Razliiti naini i pristupi ocenjivanja. Faktori koji utiu na ocenjivanje. Testovi znanja, testovi postignua, njihove karakteristike i mogunost primene.

Adolescencija kao period sticanja linog identiteta. Telesni razvoj i promene u pubertetu i adolescenciji. Ukljuivanje adolescenata u svet odraslih. Problemi u vezi sa osamostaljivanjem, izborom poziva, prihvatanjem ivotne filozofije, sistema vrednosti, seksualnim ponaanjem i dr. Adolescencija deaka i devojica. Psihiki razvoj u adolescenciji, promene u intelektualnoj i emocionalnoj sferi. Sukobi u adolescenciji.

Psihologija nastave. Razliite teorije nastave. kolovanje dece sa smetnjama u razvoju. Rad sa obdarenom decom.

Psiholoki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo linog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suenja i moralnih stavova i savesti kod uenika. Frustracije i konflikti u kolskim situacijama. Psiholoki aspekti formiranja odeljenskih zajednica uenika. Disciplina u koli. Mentalno - higijenski problemi u koli.

Preporuena literatura

1.Alan L. Bin "Uionica bez nasilnitva", Kreativni Centar, 2004, Beograd

2. Anagnosti S.; Popadi, D. "Motivacijski model pismene provere znanja iz fizike'', Psihologija, 1-2, 1986, Beograd

3. Auklender V. "Prozori u svet nae dece", Nolit, 1988, Beograd

4. Vaspitno-obrazovni rad sa decom predkolskog uzrasta na jezicima nacionalnih manjina, Prosvetni pregled, 1996, Beograd

5. Vigotski L.: "Miljenje i govor'', Nolit, 1977, Beograd

6. Vilotijevi M. "Didaktika", knjiga 1, 2. i 3, Nauna knjiga/Uiteljski fakultet, 2000, Beograd

7. Geara I. i Dotli Lj. "Prirunik za podsticanje dejeg samopotovanja", Izdavako preduzee matice srpske, 2000, Novi Sad

8. Grupa autora "Igra i igrake", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1983. Beograd

9. Grupa autora "Svako dete moe da ui", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1986, Beograd

10. Grupa autora "Uitelj u praksi'', Republiki zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja,1991, Beograd

11. Grupa autora "Korak po korak 1", Kreativni centar, 1996, Beograd

12. Grupa autora "Korak po korak 1", Kreativni centar, 1997, Beograd

13. Daniels E. i Stafford K. "Integracija dece sa posebnim potrebama", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd

14. Dejvis H. "Savetovanje roditelja hronino obolele ili dece ometene u razvoju", Insitut za mentalno zdravlje, 1996, Beograd

15. Erakovi T. "Osnovi specijalne pedagogije sa metodikom", Budunost, 2001, Novi Sad

16. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04)

17. Zakon o osnovnoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/93, 22/02, 62/03 i 64/03)

18. Zakon o srednjoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03 i 64/03)

19. lebnik L. "Psihologija deteta i mladih'', Delta-pres, 1972, Beograd

20. Ivanovi R. "Vilingrad", Altera, 2000, Beograd

21. Ivanovi R. "Znaenje rei", Altera, 1999, Beograd

22. Ivi I. i saradnici "Vaspitanje dece ranog uzrasta", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1986. Beograd

23. Ivi I., Peikan A., Anti S. "Aktivno uenje 2", Beograd, Institut za psihologiju, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore, 2001.

24. Ivi I. "Skica za jednu psihologiju osnovnokolskihudbenika - Oblici uenja i udbenik '', Psihologija, br.3-4 ,1976, Beograd

25. Ivi I. "Skica za jednu psihologiju osnovnokolskih udbenika - Razvoj intelektualnih sposobnosti i udbenik'', Psihologija, br.1-2,1976, Beograd

26. Izli .D. i Mitel K. "Ocenjivanje na osnovu portfolija", Kreativni Centar, 2004, Beograd

27. Kamenov E. "Metodika I i II", Dragon, 1997, Novi Sad

28. Kamenov E. "Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa decom predkolskog uzrasta", Zavod za udbenike i nastavnika sredstva, 1988, Beograd

29. Kasagi . i Bojanovi I. "Igre pokretom", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1995, Beograd

30. Klark A.M. i Klark A. D. B. Rano iskustvo", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1987., Beograd

31. Kol H. "Razvijanje teme'', Predkolsko dete, br. 2, 1980, Beograd

32. Konvencija o pravima deteta OUN ,1989.

33. Krnjai Z. "Nadarenost mladih", str. 53-73 i 91-119, Institut za psihologiju, 2002, Beograd

34. Leipzig J. i Lesch J. "Praenje i posmatranje dece u procesu poduavanja", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd

35. Maksi.S. "Darovito dete u koli", Institut za pedagoka istraivanja, 1998, Beograd

36. Marinkovi S. "Neki pokuaji transformacije vrtia u otvoreni sistem vaspitanja", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd

37. Medouz S. i Kedan A. "Kako pomoi deci da ue", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2000, Beograd

38. Mike M. uvari jezika", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1977, Beograd

39. Nelsen Dejn. "Pozitivna disciplina", IGT, 2001, aak

40. Nikovi R. "Uenje putem reavanja problema u nastavi'', Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1970, Beograd

41. Ognjenovi V. "Zdravo da ste", Zdravo da ste, 1993, Beograd

42. Osnove programa vaspitnog rada sa decom uzrasta do tri godine, Prosvetni pregled, 1996, Beograd

43. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, Prosvetni pregled, 1996, Beograd

44. Pavlovski T. "Timski rad", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1998, Beograd

45. Pavlovski T. i saradnici "Tematsko planiranje u dejem vrtiu", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd

46. Pei M. i saradnici "Pedagogija u akciji", Institut za pedagogiju i andragogiju, 1998, Beograd

47. Pei M. "Motivacija predkolske dece za uenje", Biblioteka "Univerzitet", Prosvetni pregled, 1985, Beograd

48. Pei M. "Vrednovanje predkolskih vaspitnih programa'', Zavod za udbenike i nastavna sredstva'', 1987, Beograd

49. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama ("Slubeni list SCG", broj 6/2003)

50. Prodanovi Lj. "Proverite kako vaspitavate u koli", Autor i IP "Nauka", 1998, Beograd

51. Prodanovi Lj. "Individualna saradnja sa roditeljima", Autor, 2000, Beograd

52. Prodanovi Lj. i Stevanovi M. "Rad u parovima kao savremeni nastavni oblik'', Nova prosveta, 1989, Beograd

53. Radonji S. "Psihologija uenja", Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva, 1985, Beograd

54. Ruumovi Lj. "Bukvar dejih prava", UNICEF, 1995, Beograd

55. Saifer S, Baumann M, Isenberg J.P. i Renck Jatongo M. "Individualizovani pristup poduavanju", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd

56. Stajls D. "Odeljenski sastanci", Kreativni Centar, 2005, Beograd

57. Tomas G. "Kako biti uspean nastavnik", Kreativni Centar, 2003, Beograd

58. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima OUN, 1948.

59. Ustav Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 1/90)

60. Ustavna povelja dravne zajednice Srbije i Crne Gore ("Slubeni list SCG, broj 1/2003)

61. Havelka N. "Uenik i nastavnik u obrazovnom procesu", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1996, Beograd

62. Havelka N. i Andrejevi G. "Prisutnost i reavanje motivacijskih problema u niim razredima osnovne kole'', Psihologija, 3-4, 1979, Beograd

63. Havelka N. "Psiholoke osnove grupnog rada'', Nauna knjiga, 1980, Beograd

64. Horvat L. "Predkolsko vaspitanje i intelektualni razvoj", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1986, Beograd

65. Hrnjica S. i saradnici "Ometeno dete - uvod u psihologiju ometenih u razvoju", Zavod za izdavanje udbenika i nastavnih sredstava, 1991, Beograd

66. Cvetanovi V. "Osnovi kulture govora i retorike", 2000, Beograd

67. Coli V. "Deje jaslice - gledane iz antropolokog ugla", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd

68. arpak .. "Ruka u testu", Drutvo fiziara Srbije, 2001, Beograd

69. ekspir R. "Psihologija ometenih u razvoju", Nolit, 1997, Beograd

REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO PROSVETE

REGISTAR

NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNOG SARADNIKA

KOJIMA JE IZDATA DOZVOLA ZA RAD - LICENCA

BEOGRAD

_________________(serijski broj licence)|_|_|_|_|_|_|_|_|(registracioni broj licence)JMBG |_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|

Ime, srednje slovo i prezime

(Fotografija)

Datum roenja

Mesto roenja

Licenca se izdaje za__________________________________________(nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika)

____________

(potpis)

Struni naziv iz diplome__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Datum izdavanja licence

Datum zamene licence i serijski broj

Datum izdavanja duplikata licence i serijski broj

SUSPENZIJA LICENCE (upisati broj i datum reenja suspenzije licence, datum pravosnanosti suspenzije reenja i drugo)

ODUZIMANJE LICENCE (upisati broj i datum reenja oduzimanja licence, datum pravosnanosti oduzimanja reenja i drugo)NAPOMENE:

Documents

Pravilnik o Dozvoli Za Rad Nastavnika, Vaspita%E8a i Stru%E8nih Saradnika