ALKOHOLIZAM

Prof.dr Jasna Bajraktarevi

ALKOHOLAlkohol je tema koja se razmatra meu krugovima ljudi zaposlenih u zdravstvu, institucijama prava, dravnim i obrazovnim institucijama, delatnostima povezanim sa razonodom, ali i meu obinim svetom.Pored toga, alkoholizam je 3. na listi uzroka smrti odraslih, koji mogu biti prevenirani, odmah iza puenja i gojaznosti.

Alkoholizam je bolest koja ukljuuje pojavu fiziolokih i psiholokih disfunkcija osobe, koje su povezane sa perzistentnim prekomernim unosom alkohola.

Metabolizam alkohola zavisi od pola, rase, visine, teine, fizikog stanja, hrane koja se konzumira, % alkohola u piu, prethodnog sna i sposobnosti za produkciju alkohol dehidrogenaze, enzima koji razlae 90% alkohola.Razlika izmeu mukaraca i ena je u metabolisanju alkohola jo u elijama GIT (30% alkohola kod mukaraca, 10% alkohola kod ena) i u koliini krvi u kojoj se rastvara.

Crno vino se istie kao najbolji izbor u nizu alkoholnih pia zbog umerenog procenta alkohola i zbog fitohemikalija (resveratrol), koje nastaju spiranjem sa opne zrna crnog groa.Zdravstveni benefit se postie konzumiranjem jednog pia dnevno za mukarce i malo manje od jednog pia dnevno za ene. Alkohol smanjuje i aktiviranje masti u procesu oslobaanja energije, ime se formiraju masne naslage, naroito u predelu stomaka. Alkohol ima diuretski efekat.

Rizici po zdravlje se javljaju sa dve ae dnevno alkohola za ene i 3 ae dnevno alkohola z amukarce. Efekti prekomerne upotrebe alkohola, po proceni, smanjuju ivotni vek za 15 godina.Proteinski i vitaminski unos je izuzetno nizak, osim u sluaju piva, gde je marginalan.Ako bi osoba koristila pivo kao izvor nutricienasa trebalo bi da unese :40-50 flaa za zadovoljenje potreba za proteinima65 flaa za zadovoljenje potrebe za tiaminom6 flaa za zadovoljenje potrebe za niacinom.Za razliku od piva, crno vino ima puno gvoa i ekstenzivan unos moe dovesti do toksinog efekta.

Deficijenciju nutritivnih materija alkohol daje zbog:Niskog nivoa nutricienasaLoe funkcije pankreasa, loe apsorpcije masti, pa time i liposolubilnih vitaminaDiuretskog efekta

CIROZA JETREPrva faza masne degeneracije jetre nastaje nakupljanjem masti koje se ne troe u jetrinim elijama jer alkohol ima primat u oslobaanju energije. Masti ometaju normalnu ishranu elija kiseonikom i nutriciensima, jetrine elije odumiru, a na njihovom mestu se formira oiljno tkivo.

Jednom obolela od ciroze jetre, osoba ima 50% anse da preivi etiri godine.

Nema tano odreene koliine alkohola koji se konzumira, koja garantuje pojavu ciroze u periodu od dest godina. Po nekim istraivanjima je 80 grama alkohola dnevno za mukarce (7 piva na dan), a po nekim 40 grama za mukarce i 20 grama za ene dovoljno da izazove cirozu u periodu od deset godina.

ALKOHOLIZAMSmatra se da je 40-50% rizika za pojavu alkoholizma genetski regulisano, a tendenciju imaju srodnici prvog reda. Npr. deca alkoholiara imaju 4 puta vie rizika da i sami to postanu, bez obzira na eventualno odrastanje u drugoj porodici. Zato sva deca sa istorijom alkoholizma u porodici treba da budu informisana o tetnosti ove bolesti ve u dobi od 10 godina.Odnos meu polovima je 4:1 za mukarce, mada ene ee odbijaju leenje.

Naunici su utvrdili da postoji veza izmeu alkoholizma i depresije, iako alkohol kratkorono smanjuje depresiju.Najvei broj ubistava je povezan sa alkoholom.13% stanovnitva severne Amerike je pogoeno alkoholizmom, ali za razliku od belaca, crnci, Meksikanc i Azijati su skloniji ovoj bolesti.Ako se pravilno lei, smatra se da 60% ljudi moe biti izleeno od alkoholizma.Naroito je uestalo sporadino napijanje, kada su u pitanju mlade generacije, to je vie od 4 pia zaredom za ene i 5 za mukarce.

LEKOVI KOJI SE KORISTE ZA ALKOHOLIZAMNALTREXON, blokira endorfinske receptore za alkohol u mozgu i suprotno alkoholu smanjuje luenje dopamina. Efekat je nedostatak zadovoljstva potaknut uzimanjem alkohola.DISULFIRAM, izaziva povraanje u toku uzimanja alkohola, jer blokira metabolizam acetaldehida.ACAMPROSTAT, kao neurotransmiter, smanjuje elju za piem.

TO JE ALKOHOLIZAM?Alkoholizam je bolest, a alkoholiar bolesnik zbog prekomjerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pia, u kojeg nastaje psihika i fizika ovisnost, zdravstveni problemi, obiteljski i drutveni poremeaji.

Zavaravanje da se u svakom trenutku moe prestati piti vodi u alkoholizam, progresivnu, kroninu bolest koja se moe lijeiti, ali ne i izlijeiti jer oporavak traje cijeli ivot. Alkoholiari se jo uvijek neopravdano smatraju slabiima, a ne bolesnicima.

Postupno, nekritinim stavom prema pijenju i lanim osjeajem kako se u svakom trenutku moe prestati piti, postaje se alkoholiarem.

Alkoholizam se danas smatra primarnom, hroninom boleu s genetikom i psihosocijalnom podlogom koja uzrokuje njegovu pojavu i manifestaciju.

Tri su teorije koje objanjavaju alkoholizam :

po genetikoj teoriji, alkoholizam je rezultat nasljeene reakcije na alkohol preko gena, kromosoma i hormonalnih nedostataka;

psiholoka teorija definie alkoholizam kao oboljenje koje nastaje zbog prethodne sklonosti ili pak zbog karaktareistika linosti koje odreuju reakciju na alkohol;

socioloka teorija alkoholizam smatra nauenim odgovorom i rezultatom uticaja drutva

Prema bilo kojoj od teorija, poznato je da je alkoholizam progresivna bolest koja se moe lijeiti. Svaki je alkoholiar drugaiji, ali jedna je osobina zajednika svima - ne mogu kontrolisati naviku pijenja.

RAZVOJ ALKOHOLIZMA

Faza drutvene potronje Oznaava privikavanje na alkohol. to se vie pije to vie raste podnoljivost prema alkoholu (tolerancija) koja je razliita ovisno o pojedincu. Zbog porasta podnoljivosti da bi se postigao isti uinak potrebno je sve vie i vie pia.Faza alkoholizma Zapoinje prestankom rasta podnoljivosti, tzv. faza badara, a oznaena je alkoholnim zaboravom. Dolazi do ovisnosti o alkoholu i do razliitih znakova drutvenih i zdravstvenih oteenja. Linost i ponaanje alkoholiara se mijenja.Faza nepovratnih oteenja Zapoinje padom podnoljivosti alkohola. Alkoholiaru je na kraju dovoljna jedna aa da se opije. On ima velik broj alkoholnih oteenja, smetnji i nesanicu.

VRSTE ALKOHOLIARA

ALFA- Alkoholiari piju iz psiholokih razloga. Upotreba alkohola kod njih prelazi drutveno doputene granice u pogledu koliine, vremena, mjesta i okolnosti konzumiranja alkohola. Ova grupa alkoholiara nikada ne gubi kontrolu nad pijenjem niti sposobnost apstinencije.

BETA- Alkoholiari takoe neprilino i ekscesivno piju ali se bolest kod njih komplikuje i pojavom tjelesnih poremeaja, npr. gastritisa, hepatitisa, polineuropatije i dr.. Ni kod njih nije razvijena psihika ili fizika ovisnost o alkoholu. Mogu ostati cijeli ivot na ovom nivou pijenja alkohola ili prei u narednu fazu.

GAMA- Alkoholizam dobija progresivni tok, pojavom poviene tolerancije. Oteana kontrola pijenja. Ouvana je sposobnost apstinencije.

DELTA- Alkoholiari pokazuju toleranciju uslijed adaptacije na alkohol za psihike i fizike simptome ovisnosti, koji se ispoljavaju u obliku apstinencijalnog sindroma. Nisu u stanju apstinirati.

EPSILON- Alkoholiari su alkoholiari koji piju periodino, a pijenje alkohola prati oscilacije raspoloenja.

ZETA- Alkoholiari koji abnormalno reaguju na alkohol, te neovisno o koliini uzetog alkohola pokazuju izrazitu agresivnost i druge poremeaje ponaanja.

MEDICINSKI PROBLEMI

1. GASTROINTESTINALNE KOMPLIKACIJE - alkoholna bolest jetre - masna jetra - akutni kronini pancreatitis - alkohola ciroza

2. MIINO KOTANI POREMEAJ - giht - osteoporoza - miopatija

3. KARDIOVASKULARNE BOLESTI - aritmija - hipertenzija - koronarna bolest, alkoholna kardiomiopatija 4. ENDOKRINI POREMEAJI

5. METABOLIKI POREMEAJI - hipoglikemija - hiperlipidemija - alkoholna ketoacidoza - metabolizam bjelanevine

6. NEUROLOKI POREMEAJ - Wernicke-Korsakovljev sindrom - hepatalna encefalopatija - epileptiki napadaj - alkoholna demencija

7. FETALNI ALKOHOLNI SINDROM

8. BOLESTI KOE ( psorijaza)

9. NESREE

10. HEMATOLOKI POREMEAJ - anemija, makrocitoza, trombocitopenija

PSIHOPATOLOGIJA

tranzitorno halucinatorno iskustvo

delirium tremens

sindrom sustezanja od alkohola s konvulzijama

patoloko opito stanje

alkoholna amnezija

patoloka ljubomora

alkoholna halucinoza

depresija i suicid

oteenje mozga

ALKOHOLNA INTOKSIKACIJA

alkoholna intoksikacija nastaje jednokratnim unosom alkoholnog pia, koja u srazmerno koliini unesenog alkohola dovodi do poremeaja nivoa svijesti, kognicije, poremeaja opaanja, poremeaja raspoloenja i drugih oblika poremeaja ponaanja.

dok blaga intoksikacija moe produkovati odreeno ponaanje, pri emu bolesnik postaje oputen, priljiv, euforian, teka intoksikacija esto dovodi do tekih poremeaja, kao to su agresivnost, labilno raspoloenje, pogreno prosuivanje te socijalna i radna nesposobnost

KOMPLIKACIJE PRI AKUTNOM PIJANSTVU

Ozljede glave (subduralni, epiduralni i intrakranijski hematom)

Frakture ostalih kotanih sustava

Udisanje povraanog sadraja (aspiracija)

Saobraajne nezgode

Kriminogeno ponaanje

Homicidi i suicidi

PATOLOKO PIJANO STANJEPatoloka reakcija i na male doze alkohola, kao preosetljivost uz razvoj sumranog stanjaposeban oblik komplikovanog trovanja alkoholom, praen agresivnim i esto nasilnim ponaanjem, atipino za osobu u trijeznom stanju, a nastaje vrlo brzo nakon pijenja malih koliina alkohola koje kod veine ljudi ne izaziva jau intoksikacijupostoji amnezija na cijeli dogaaj i smatra se da je osoba bila u stanju suene svijesti, transa ili automatizmanakon epizode slijedi dugotrajan sanosoba moe biti verbalno i fiziki iznimno agresivna, pa ak i poiniti ubojstvopatoloko pijano stanje traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, iznimno nekoliko danaTRETMAN: obino samo suportivan. Kod agitacije promazin ili haloperidol, davanje vitaminskih preparata, te opservacija eventualnih ozljeda

DELIRIUM TREMENS

delirium tremens je akutni psihoorganski sindrom koji najee nastaje kao rezultat smanjenog unosa alkohola kod osoba ovisnih o alkoholu, kod kojih postoji dugogodinja istorija alkoholne ovisnostisimptomi delirija se pojavljuju od 24-150 sati nakon zadnjeg pijenja alkohola, najee izmeu 72-96 sati nakon pijenja

KARAKTERIE GA: - fluktuirajui poremeaj svijesti (zbunjenost, delirantna svijest , somnolencija, koma) - poremeaj recepcije (vidne i slune halucinacije) - formalni poremeaj miljenja (usporeno, inkoherentno miljenje nema ciljne tendencije)

poremeaj ciklusa budnost-spavanje

halucinacije

poremeaj psihomotorike (nemir)

poremeaj orijentacije i pamenja

poremeaj afektiviteta (strah, razdraljivost, agresivnost)

neurovegetativni poremeaji (tremor, profuzno znojenje, tahikardija, hipertenzija)

Lijeenje alkoholizmau lijeenju, rehabilitaciji i resocijalizaciji alkoholiara sudjeluje tim strunjaka raznih profila i primjenjuju se sloeni postupci koji obuhvaaju: - farmakoterapiju(lijekovi za umirenje,vitamini,sredstva koja izazivaju kemijsku internaciju-disulfiram) - psihoterapiju-individualnu i grupnu terapiju - socioterapiju-terapijsku zajednicu,obiteljsku terapiju,grupe samopomoi Osnova lijeenja alkoholiara je jaanje njegove motivacije za apstinenciju i promjenu naina ivota i poticanje samoodgovornosti za uspjeh lijeenja,ime se sprijeava povratak obliku ponaanja koji je bio prisutan tijekom pijenja.

MLADI I ALKOHOL

Alkohol je prvo sredstvo ovisnosti koje mladi probaju i s kojim se najee prvi put susretnu u obiteljskom domu gdje im alkohol nerijetko bude i ponuen nagovorom roditelja ili druge rodbine.

Adolescencija je vrijeme burnih psihikih i fizikih promjena u mladom ovjeku koji se ponaa kao dijete, a trai da ga se tretira kao odrasloga, pri emu dominira jaka nestabilnost.

Karaktareistike pijenja mladih:

kombiniranje vie vrsta alkoholnih pia ili pijenje s drugim psihoaktivnim supstancamapijenje u posebnim emocionalnnim stanjima (radost, tuga, bolest)brzo ispijanje alkoholnih pia u rundama ili ak takmienje u tomepijenje na prazan eludacpijenje alkohola da se utoli epijenje vie dana bez pauzeneobaziranje na mogue posljedicepijenje radi postizanja nekog efekta , npr. smanjenja treme

to mladi navode kao razloge zato piju:

Roditelji premalo kontroliu, a alkohol je vrlo dostupan i jeftiniji od soka.Na zgodan se nain reklamira pijenje alkohola, a misli se da u 7. razredu nije vie fora samo puiti , popularan si ako pije.Alkohol ih oputa, lake se upucavaju komadima , lake podnose roditeljske kritike.Piju i drugi, ne ele biti razliiti.Nemaju razlog ili piju iz dosade , misle da je to OK!Svi su sigurni da dre pod kontrolom svoje pijenje i da e moi prestati kad kod budu htjeli, dakle nitko ne planira postati alkoholiar. Svima je zajedniko da ne razmiljaju o moguim posljedicama.

Sve tee komplikacije izazvane alkoholom ee su kod mladih : koji ponu ranije piti (pogotovo prije 15-te godine)iji su roditelji ili netko drugi iz obitelji alkoholiarikoji su skloni naglom i agresivnom reagiranjukoji su u drutvu onih koji puno piju ili se drogirajukod djece s loijim vladanjem i loijim kolskim uspjehomkod vaspitno zaputene djece

ALKOHOLIZAM I SAOBRAAJ

Psihika sekunda - 0,75 sekundi Sueno vidno polje tunelski vidZnaaj statistiki praenih podataka u vremenu (mjesec, godina, kvartalno)Organizacija kampanjaEdukacija

ZakljuakSavremeni pristup lijeenju alkoholiara sve vie preferira psihoterapiju kao najbolji vid leenja alkoholiara.Uoava se vanost rehabilitacije alkoholiara u njegovoj porodinoj i radnoj sredini pri emu sve veu ulogu dobijaju klubovi lijeenih alkoholiara i udruenja za pomo oboljelima i njihovim porodicama.