Click here to load reader

Poziv filozofa

  • View
    55

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Poziv filozofa

Milorad Belani

Poziv filozofaElektronsko izdanje na sajtu: www.miloradbelancic u Beogradu, februara 2011.

Milorad Belani

Poziv filozofa

Beograd, 20112

Sadraj Predgovor Nagovor na filozofiju Filozof nije obuar O opasnostima vremena Gledati istini u oi Poziv pre poziva Filozofija kao poziv Ne filozofiraj Osobenost filozofskog poziva Filozofija: stvar bez identiteta? Pred-filozofska i filozofska episteme Odgovorna upitnost Uspon i pad naela Mahinalna naela Civilizacijska rasprodaja naela Imaju li naela dobro poreklo? Izmeu prvog i drugog Kantovo shvatanje samorazumljivog O samoskrivljenoj nezrelosti Odogovornost pred nemoguim Prvo i pla Na poetku bi pla Diskurs prvog kao zaborav plaa Tales i neposrednost O nemoguoj koincidenciji s biem Filozofska nedokazanost Po diktatu naela Uzaludno traenje Protiv hegemonije Prvog Praktiki obrt u filozofiji Lagano umiranje filozofije? Smisao krize Izmenjena funkcija naela Dokazivanje delom Sloboda kao nalog Oda dunosti Nunost redefinisanja praktikog Samodovoljnost praktikog uma Razne stvari mogu da se dokau delom ovek (ne) stremi najviem dobru emu

3

najvie naelo Jedna jedina istina Neuspeh iste aproksimacije Razlikovanja u drugozakonitosti Pluralizam naela Nuna je samo odgovornost Dvosmislena prosveenost Svetlost i mrak Uloga mnotva Ukorenjeost Cogita Razlog heteronomije Dekonstrukcija (ili: sekularizacija) svetog Uspenost kao (promaeno) naelo Neodrasla modernost Nema povratka tradiciji Prazno mesto naela Jedno nije ne-nasilje Sablasno jednoumlje Svet bez ontoteologije Idealizam prisutnog Povratak postojanju? Otpisana ontologija? Domaaj semiocentrizma Ontoloka potreba Meta-problemsko U sreditu je tmina Primat diferencijalnog nad referencijalnim Hegemonija posedovanja O misteriji otelovljenja Istina radi istine emu istina Od filozofa se oekuje istina Ima li previe istina? Ponavljanje kao uzrok mnotva Ekonomija istine je ekonomija odgode Kuda smera filozofija? Nema prizora bez posmatraa Nadivljavanje kao negacija Darvina Logika je rtveni obred Hoe li koava ponovo poeti da duva? Filozofija kao Pravda Nedostajue naelo Filozofija je Pravda Pravda je platonizam za narod Metafizika i granica pravde Izmeu sredstava i ciljeva Baz onostranosti Pravda preinauje diskurs naela

4

Predgovorovek koji uspe da spava na zategnutom konopcu trabalo bi da pouava filozofa kojem je neophodan krevet. Anri Mio Filozofija je oduvek sebe doivljavala kao nikad dovoljno zategnut konopac. A kad se, kojim sliajem, taj konopac previe zategne, tada se javlja opasnost da on pukne. Ta pria moe da se ispria i drugaije. S jedne strane, filozofiju pokree nedostatak, ljubav prema neemu to veito ili fatalno nedostaje; s druge strane, njoj stalno preti suviak, preterivanje. Iskuavanje prekomernog, ak i u upotrebi Okamovog brijaa! Kad eli da s neim previe pouzdanim (i zauzdanim) nadomesti svoj nedostatak, filozofija rizikuje da pukne, da se raspoluti, razobrui, i da time poniti sve svoje napore. Moda je, zato, u pravu Mio kad nam sugerie pomisao da veina dananjih filozofa dremucka u svom krevetu, ne znajui ta ih je snalo i da ih je snalo sve drugo samo ne filozofski mir. Jer, filozofija je oduvek bila i uvek e biti ukleta delatnost. Delatnost podlona svemu drugom samo ne dogmatskom dremeu. U svojoj dugoj istoriji, ona je: unitavana, ubijana, trovana, hapena, zlostavljana, kastrirana, proklinjana, spaljivana, klevetana, ruena i odbacivana, pa je sasvim umesno rei da je oduvek bila i spava na zategnutom5

konopcu... Naprosto, filozofija nije mogla da ne bude ivotno, a to znai traumatino budna. Uostalom budnost je jedina odbrana od ozleda koje je trpela. Ali, naravno, posle svake drame na red dolazi farsa. Danas se bez ikakvog zazora objavljuje konana smrti filozofije. Nije vie mrtva ova ili ona nego svaka filozofija. U razdoblju liberalizacije prava na filozofiju moda je na neki nain i umesno govoriti o njenoj smrti. U krevetu. Pa ipak, taj prastari hod filozofije po konopcu, uetu ili ici bio je neto vie od pukog naloga, apstraktnog treba da; pobuivao je pravo na refleksiju koja je snano ukorenjena u samom ivotu. Zato je pravo na filozofiju, ii pravo na filozofiju, oduvek znailo ii na ispunjeniji, smisleniji nain ivljenja. ivot ima vie smisla sa filozofijom nego bez nje. Ako nije mogla da ponudi puno zadovoljenje za ono to je i njoj i svetu nedostajalo, filozofija je nudila nadoknadu koja je izgledala obeavajue, mada ne uvek i uteno. Pa, iako je po pravilu imala neraiene, neproraunljive, a esto i paradoksalne odnose prema vaeim ivotnim prilikama, sa filozofijom je boravak u paklu uvek bio podnoljiviji nego bez nje... Danas su, neko e rei, srena vremena prola. Kriza koja je poslednjih decenija XX veka i poetkom XXI zahvatila materijalini i duhovni ivot ljudi dovela je do toga da, ubudue, bitiemo u vremenu opte uzaludnosti i izgubljenosti, dezorijetacije i dezorbitacije. Kao da se Haos vratio. U tom nevremenu gubitak trpi i svet i vreme i filozofija. U dobu liberalizacije, demokratizacije i globalizacije, filozofija shvaena kao nedostatak postala je takorei izlina. Kao da na slobodnom mentalnom tritu svi znaju sve o filozofiji, kao da svi na nju imaju pravo, a onda, u tim sretnim okolnostima, stvarna potreba za filozofijom iezava. Ostatak je samo udobni boravak u samoskrivljenoj nezrelosti, rekao bi Kant. Kod onih koji bi ipak hteli da filozofiju misle na ozbiljan nain, ona vie ne moe biti samo misao o nedostatku ve mora biti i misao o nestajanju. Velika Stvar filozofije potpuno se ispostila,

6

istanjila. A to znai da je pravo na njen poziv takorei obespravljeno. Kao i uvek, ostaje vrednosno neutralno bavljenje uspomenama. I moda: gatanje u filozofskom pepelu... Gatanje u pepelu, naravno, nije nova stvar. Novi su oblici rave savesti s kojom se danas taj posao obavlja. Savest vie ne izgovara brutalno, silovito Ne upereno protiv filozofije. Specifinost trenutka je pokuaj da se filozofija svede na dizajniranu mudrost kojom rukovodi nevidljiva ruka poretka. Re je o preotimanju, uzurpaciji prava na filozofiju. Jer najefikasniji oblik iskljuivanja upravo je preotimanje, uzurpacija. Danas je liberalizacija i demokratizacija filozofije uinila sve da i samo pravo na filozofiju postane sastavni deo suvie zloupotrebljavane prie o ljudskim pravima. Taj fantomski privid ne sme da nas zavara. Filozofija je, i u najliberalnijim uslovima, gde svi imaju pravo da se s njom (kao i sa umetnou!) igraju, svedena na sutu banalnost i beznaajnost, na vieglasnu i mnogoliku naizgled-filozofiju. Onu koja, u najboljem sluaju, samo ispunjava ifru, kod, rubriku... ivimo u svetu u kojem je doxa, uobliena u medij, postala premudra poruka. Danonoini programi, emisije, eme, vesti, reklame, serijali i serije postaju okviri i garanti samoj-sebi-dovoljne socijalne pameti. Osiguranih petnaest sekundi na tv.-u postaju takorei ip ivotne mudrosti. Ili: ludosti; to se, u sudnjoj instanci, svodi na isto. Mesta za filosofiju tu naravno nema. Umesto filosofije imamo poigravanje s obeznaajenim ili ubogaljenim ostacima misli. Najvei deo dananje filozofske produkcije nosi na sebi peat vladajuih ideolokih obzira, predrasuda i prilagodljivosti, trag koji je ojaan i tvrdo ukorenjen u datim institucionalnim sklopovima. Ako svudprisutna ideologizacija ne uspeva da do kraja ugui filozofiju, u tom sluaju ostaje injenica da je beznaajnost same filozofije, u svetu opte beznaajnosti arhibeznaajna. U knjizi koja sledi zastupae se uverenje da ivimo u vremenu u kojem bi to pre trebalo da se obnovi filozofska osetljivost za kritiku samog vremena. Pojam kritike bi se, u tom

7

sluaju, osposobio za deifrovanje, s jedne strane, otpora koji su u svetu usmereni protiv filozofije, a, s druge strane, za osvetljavanje onoga to nedostaje poretku bez filozofije. Ima filozofa koji, danas, na lucidan nain zagovaraju ne samo razliitu/drugu filozofiju nego i njen iskorak u neto drugo od nje same. Mogu li putevi izvan filozofije da nas, okolinim postupkom, vrate filiozofiji i da, u isti mah, njoj vrate dostojanstvo koje je u tim lutanjima izgubila? Da li moramo zai u post-filozofiju da bi, na jedan postkritiki nain, mogli, ipak, da se vratimo filozofiji? ta god mislili o tome, ostaje injenica da je povratak filozofiji mogu samo i samo ako se filozofija shvati kao ozbiljna stvar, kao intrinsino, samocelishodno kretanje jedne izuzetne pozvanosti i jednog poziva. Ta ozbiljnost ili preozbiljnost ne iskljuuje mogunost da se na svojim rubovima filozofija rasprsne u smeh. Model za to shvatanje mogue je nai kod ila Deleza: Filozofija se uvek sastoji iz osmiljavanja pojmova. Nikad nisam mario za prevazilaenje metafizike ili smrt filozofije. Filozofija ima funkciju koja ostaje uvek aktuelna, a to je: stvaranje pojmova. Niko drugi ne moe da zauzme njeno mesto. Filozofija je naravno uvek imala svoje rivale, od Platonovih rivala do Zaratustrinog klovna. Danas, informacione tehnologije, komunikacija i reklama preuzimaju rei pojam i stvaralako i ovi konceptulisti konstituiu arogantnu rasu koja otkriva da je aktivnost prodaje vrhovna misao kapitalizma, cogito trita. Filozofija se osea malom i usamljenom u suprotstavljanju takvim snagama, ali jedini nain da umre je guenje od smeha (. Delez: Pregovori, ed. Karpos, Loznica, 2010, str. 199). Filozofija, dakle, ne moe da ne umre od smeha pred osporavanjima koja bi htela da budu brbljivi i jalovi nadomastak, surogat za neispunjeno obeanje mudrosti. Zato filozof ne moe da ne bude pozvan da se bavi svojim pozivom, osmiljavanjem pojmova, umesto da ide u susret doksatikim obzirima, interesima, mitovima i rasreditenim ideologemama trenutka. Danas je vie nego hitan povratak filozofiji shvaenoj kao potreba za promiljanje

8

nedostajueg smisla, kako u njoj samoj, tako i van nje, u svetu. Neophodno je da se osnai poziv filozofa, s one strane opsena, simulacija i priina. To je najhit

Search related