Click here to load reader

Pozicioniranje kao konkurentska strategija turističkih

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Pozicioniranje kao konkurentska strategija turističkih

CMOKna hotelijerstvo
- doktorska disertacija -
2
Predgovor
Turizam je jedan od najbre rastuih segmenata turistike privrede, pa ga veina drava
nastoji što više ukljuiti u svoje razvojne politike, kao sredstvo ekonomske diversifikacije, rasta
zapošljavanja, urbane regeneracije i poveanja društvenog blagostanja.
Srbija ulazi u konkurentsku arenu meunarodnog turizma sa znaajnim vremenskim
pomakom, pa je od posebne vanosti izabrati pravi put. Odluke o viziji turistikog razvoja i
izboru konkurentskih strategija, opredelie kvalitet i dinamiku ulaska Srbije na meunarodno
turistiko trište. Još uvek postoje brojne neiskorišene prilike u turizmu koje zahtevaju
kreativnost, odlunost i posveenost projektima. Neophodno je okrenuti se akviziciji znanja,
ideja, inovacija i uenja od drugih, kako bi hrabro zakoraila u proces investiranja i razvoja, te se
konano upustila u konkurenciju sa boljim i uspešnijim od sebe. Neophodno je odluiti da li, i u
kojoj meri treba ukljuiti turizam kao potencijal rasta, izvora blagostanja i poveanja kvaliteta
ivota sopstvenih stanovnika.
destinacija determinisano je njenom postojeom i potencijalnom ulogom u promenama koje
podiu konkurentnost turizma i stvaranju dodane vrednosti u sektorima koje turizam direktno ili
indirektno podrava.
Korišenjem standardne internacionalne konsultantske prakse izrade strategija
konkurentnosti i marketinških planova, doktorski rad je strukturiran u skladu sa postavljenim
zadacima.
Nauni rad se, baš kao i ljudsko bie, ne sastoji samo iz materijalnog, ve i impulsa koji
su izvan svakodnevne logike. Oni su karakteristini za senzibilitet svake ljudske prirode i mogu
se nazvati više sudbinskim, nego karakternim, ako se ovo moe razdvojiti. Kad kaem sudbinski,
mislim na onaj podsticaj koji oseam duboko u sebi, a koji predstavlja obeleje nekoga ili
neega. Bavljenje naunim radom i stremljenje ka visokoj edukaciji doivljavam ako stub
sudbine i volela bih da znanja koja sam akumulirala, reprodukujem na itaoce, potencijalno
zainteresovane korisnike mog rada.
Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli, bilo korisnim savetima, primedbama,
nabavkom literature, bilo rešavanjem tehniih problema, olakšavajui da moj rad u optimalnom
roku ugleda svetlost dana. Zahvaljujem se uvaenom profesoru i mentoru dr Slobodanu
eroviu, koji je sagovornik u strunim oblastima koje sam obraivala kakav se samo poeleti
moe. Veoma cenim podršku i vreme, profesorke dr Ljiljane Kosar, utrošeno na zajednike
_____________________________________________________________________________________________
3
treba istai i doprinos Ministarstva trgovine, turizma i usluga Republike Srbije i ministra,
profesora dr Bojana Dimitrijevia, koji su mi omoguili da se upustim u jedno dugorono i
sistematsko istraivanje, specifino, koliko i novo za naše prilike. Rad sa ovakvim ljudima i
strunjacima ne mogu shvatiti drugaije nego kao privilegiju.
Konano, zahvaljujem se svojim roditeljima, sestri i strpljivim prijateljima na svoj
podršci i pomoi u vremenu koje sam posvetila ovom radu.
Neophodno je uzeti u obzir da je doktorski rad zamišljen tako da ostaje trajno otvoren za
svaku novu spoznaju i predlog kojima se upotpunjuju predoena strateška rešenja, i turistikog, i
globalnog razvoja. Dobro su , stoga, došle i kritike opservacije, kao i svaki konstruktivni
doprinos kojim se dopunjuju i stvaraju nova i kvalitetnija rešenja budueg i turistikog i ukupnog
razvoja turistikih destinacija. Eventualni dobar prijem u strunim i naunim krugovima bio bi
podstrek samom autoru da nastavi rad na produbljenju i proširenju navedene teme.
Beograd, maja 2007. Mr Mirjana Jordanovi
_____________________________________________________________________________________________
1. Osnovni pokazatelji meunarodnog turistikog prometa ----------------------------------- 11
1.1. Glavne tendencije u prostornoj distribuciji meunarodnog turistikog prometa-- 11
1.2. Glavne tendencije u prostornoj ekspanziji meunarodnog
receptivnog kapaciteta -------------------------------------------------------------------------- 16
2. Aktuelni trendovi na meunarodnom turistikom trištu i njihove implikacije na razvoj
turistikih destinacija ---------------------------------------------------------------------------------- 32
2.4. Problemi prerazvijenih podruja u privlaenju turista -------------------------------- 49
2.5. Zdravlje i sigurnost ------------------------------------------------------------------------ 64
3. Oblici i osnovni motivi koncentracije i integracije u turizmu ----------------------------- 68
3.1.Osnovni oblici koncentracije i integracije u meunarodnom hotelijerstvu ------- 73
3.1.1. Konglomerati -------------------------------------------------------------------- 105
3.1.2. Konzorcijumi -------------------------------------------------------------------- 106
4.1. Trendovi prema stvaranju globalnog turistikog proizvoda (sela) ------------------ 109
4.2. Trendovi prema stvaranju globalnog hotelskog proizvoda kao osnovne komponente
turistikog proizvoda destinacije ------------------------------------------------------------- 114
1. Pojam konkurentnosti u turizmu ----------------------------------------------------------------- 118
2. Razrada ideje konkurentnosti turistikih klastera ------------------------------------------- 122
3. »Dijamant konkurentnosti» ------------------------------------------------------------------------ 146
5. Destinacija kao lanac vrednosti ------------------------------------------------------------------- 164
_____________________________________________________________________________________________
u turistikoj destinaciji --------------------------------------------------------------------------------- 168
7. Unapreivanje konkurentnosti -------------------------------------------------------------------- 181
7.2. Destinacijske menadment kompanije ------------------------------------------------- 183
Glava III
3. Znaaj i shvatanje identiteta turistike destinacije ------------------------------------------- 207
4. Pozicioniranje turistikih destinacija i imid -------------------------------------------------- 208
5. Uloga meunarodnog hotelijerstva u stvaranju imida destinacije ----------------------- 214
6. Marka - vaan element pozicioniranja ---------------------------------------------------------- 220
7. Globalne hotelske marke kao element pozicioniranja turistikih destinacija ----------- 231
8. Uticaj cena na pozicioniranje destinacije ------------------------------------------------------- 244
8.1. Problem izbora cena ----------------------------------------------------------------------- 244
8.2. Analiza cenovne konkurentnosti turistikih destinacija ------------------------------ 254
8.3. Uticaj cena hotelskog smeštaja u destinacijama na strategiju pozicioniranja ----- 256
9. Trišno pozicioniranje turistikih destinacija putem kanala prodaje -------------------- 261
9.1. Znaaj kanala prodaje u pozicioniranju turistikih destinacija --------------------- 261
9.2. Strategijske opcije kanala prodaje ------------------------------------------------------- 263
10. Promocija kao instrument trišnog pozicioniranja turistikih destinacija ------------ 267
10.1. Pojam i znaaj promocije u pozicioniranju turistikih destinacija ---------------- 267
10.2. Najznaajnije specifinosti promocije meunarodnih hotelskih lanaca ---------- 274
11. Kreiranje koordinirane konkurentske strategije -------------------------------------------- 278
12. Vremensko praenje trišne pozicije ----------------------------------------------------------- 281
Zakljuna razmatranja -------------------------------------------------------------------------------- 283
_____________________________________________________________________________________________
Uvodne napomene
Savermena ekspanzija turistikog prometa uticala je znaajno na promene ne samo u
teorijskim razmatranjima, turistikim kretanjima i turistikoj politici, ve i u turistikom
vokabularu i terminologiji. Aktuelna turistika tranja sa svojim obelejima, polarizovanim
segmentima, postavlja potpuno nove zahteve turistikoj ponudi. S tim u vezi, uvedena je
paradigma turistike destinacije koja postaje sintetiki izraz celokupne i kompleksne turistike
ponude na odreenom prostoru.
koncepta turistikog razvoja.
Trišno sazrevanje turistikih destinacija odvija se u sve kompleksnijem i
konkurentnijem okruenju. Iz tog razloga, destinacije, i one koje se nalaze u fazi razvoja i one
koje se danas ele dostii, ponovo osvojiti ili zadrati prednost pred konkurencijom, moraju se
obezbediti itavim nizom instrumenata i funkcionalnih metoda za procenu stvarne situacije i
stvaranje buduih scenarija.
pristup konkurentskoj utakmici. Destinacijama koje prihvataju pozicioniranje kao konkurentsku
strategiju, na raspolaganju stoji celokupan niz instrumenata kojima mogu varirati svoju ponudu
radi sticanja prednosti nad konkurentima.
Imajui u vidu vanost teme i njene implikacije, u nastojanju da se struno i objektivno
odgovori na postavljeni zahtev, nametnuli su se sledei ciljevi istraivanja:
- utvrivanje konkurentske sposobnosti turistike destinacije;
- prepoznavanje obeleja kljunih inilaca koji odreuju konkurentsku sposobnost
destinacije;
destinacije;
destinacije, sticanju novih, viših pozicija na turistikom trištu;
- stvaranje osnovne informativne infrastrukture za kontinuirano praenje
konkurentnosti turistike destinacije;
poboljšanja trišnog poloaja turistike destinacije.
_____________________________________________________________________________________________
7
Pristup istraivanju, odraz je, pre svega, injenice da postavljeni cilj analize integriše:
- fenomen turizma koji je u funkciji, na jednoj strani, potreba, navika i oekivanja
pojedinaca, a na drugoj, mogunosti njihovog zadovoljavanja upotrebom raznovrsnih
i po kvalitetu veoma razliitih usluga i proizvoda vezanih za putovanja i provoenje
slobodnog vremena;
pojedinim trištima, uticaja koji proizilaze iz pregovarake pozicije kupaca i
dobavljaa, ekonomskog okruenja, mogunosti supstitucije i ogranienja za ulazak
u sektor;
turistike destinacije.
koncipiranje njegove obrade na skupu metodoloških naela koja e omoguiti sistemsku analizu
usmerenu na temeljna pitanja konkurentnosti i pozicioniranja turistikih destinacija. Obrada
navedene teme, pored konsultovanja teorijskih i studijskih materijala, obuhvata i »case« pristup,
naješe u kontekstu dokazivanja, ilustarcija odgovarajuih pojava i zakljuaka. Korišen je,
takoe, vei broj naunih metoda, a naroito deduktivni, deskriptivni, komparativni, metod
studije sluaja. U cilju postizanja visokog strunog nivoa i autentinosti obrade predloene
teme, ukljuen je veliki broj aktuelnih, kompetentnih informacija, objavljenih u svetskoj i
domaoj literaturi, kao i projekta, u kojima je autor bio lan projektnog tima.
U osmišljavanju sadašnjeg, a naroito budueg turistikog razvoja, upotreba predoene
koncepcije obezbeuje:
- mogunost da se ekonomski valorizuju i manje kvalitetni turistiki resursi;
- kompleksniju ponudu za potencijalne turiste;
- vee potencijale za stveranje turistikog identiteta, a zatim i prepoznatljivosti ( imida )
na turistikom trištu;
- garanciju turistima, da e u okviru destinacije nai »sadrajniji boravak«, a to je vaan,
moda, i presudan kriterijum, pri donošenju odluke za posetu konkretnoj destinaciji.
Istraivanje pozitivnih iskustava vodeih turistikih destinacija u uspešnom osvajanju
konkurentske pozicije na meunarodnom turistikom trištu, moe biti od izuzetnog praktinog
znaaja, u iznalaenju kvalitetne podloge za budue starteške pomake, koji bi turizmu Srbije
osigurali uslove, ne samo da stane uz bok konkurenciji, ve da se u svom razvitku okrene
integrisanim vrednostima kao temeljnim principima više faze razvoja turistikog poslovanja.
_____________________________________________________________________________________________
8
Prema tome, sadraj celokupnog istraivanja koncipiran je tako da uputi na odreena
pozitivna iskustva i zakljuke, koji mogu biti relevantni za budui razvoj turistikog sektora
Srbije, odnosno, osmišljavanje i sprovoenje delotvorne politike njegovog restruktuiranja i
repozicioniranja, a o kojima se iz postojee domae literature veoma malo moe saznati.
Rad obuhvata tri dela.
U prvom delu ukazuje se na osnovne tendencije u razvoju turizma i turistikih
destinacija. Jedna od osnovnih pretpostvki za efikasno poslovanje na turistikom trištu, odnosi
se na raspolaganje informacijama o poslovnom okruenju. Faktori okruenja, pojedinano ili
kombinovano, utiu na fokus, obuhvatnost, sadrinu i kompleksnost orjentacije, kao i
angaovanosti turistike destinacije. Bez pretenzija da se daju odreene kvantitativne procene
koje su uvek vezane za niz metodoloških ogranienja i neizvesnosti u pogledu budueg toka
dogaaja, treba ukazati na neke znaajne faktore koji e opredeljivati dalji razvoj turistikih
destinacija. Ve sada su na meunarodnom turistikom trištu evidentne neke pojave i procesi
koji omoguuju anticipiranje najznaajnijih promena s poetka ovog veka. U nizu takvih pojava i
tendencija koje su relevantne za blagovremeno prilagoavanje na makro i mikro planu, posebno
treba izdvojiti sledee: razvoj tehnologije, integrativne procese na globalnom i lokalnom nivou,
zaoštravanje konkurencije, novi zahtevi potrošaa u pogledu kvaliteta i asortimana proizvoda. Za
uspostavljanje uspešnih relacija turistike destinacije sa zahtevima trišta nije dovoljna samo
sposobnost sagledavanja i predvianja promena u okruenju, ve je potrebna i njihova
osposobljenost za reagovanje na tako poznato okruenje. Jedino na taj nain mogue je ostvariti
odgovarajui poloaj destinacije u datom okruenju, što dalje utie na njenu sposobnost da
razvije i odgovarajui trišni pristup. Aktuelne tendencije na trištu nameu potrebu njihovog
boljeg upoznavanja, sistematskog i kontinuiranog praenja (kvntitativnog i kvalitativnog). To
doprinosi blagovremenom prilagoavanju destinacija turistikom trištu i njihovom uspešnom
uklapanju u savremene svetske procese.
Prvi deo rada, istovremeno analizira odlike osnovnih oblika koncentracije i integracije na
polju turizma i hotelijerstva (konglomerati, konzorcijumi), njihov dosadašnji razvoj i
uspostavljanje odnosa izmeu glavnih nosilaca ovih procesa u poslovanju na turistikom trištu.
Drugi deo rada nosi naziv «Konceptualni okvir konkurentnosti u turizmu». Teorijsku
osnovu analize i tumaenja u ovom delu predstavlja Porterova teorija konkurentskih prednosti.
Analizirajui savremene tendencije na meunarodnom trištu, moe se zakljuiti da
komparativne prednosti turistike destinacije predstavljaju vaan, ali ne i dovoljan faktor
konkurentnosti. Neophodno je da destinacije stvore i odravaju konkurentske prednosti. Nije,
_____________________________________________________________________________________________
9
što je ini teško dostinom od strane konkurenata. Jednom steena konkurentska prednost,
odrava se samo putem stalnog traganja za iznalaenjem novih mogunosti ili stalnim
promenama ponašanja destinacije u opštem strateškom kontekstu.
Nacionalni kontekst ima kljunu ulogu u obezbeenju osnovnih elemenata potrebnih za
uspeh na internacionalnim trištima. etiri grupe inilaca utiu na sposobnost destinacije da
ostvari i odri konkurentsku prednost na internacionalnim trištima. Navedeni inioci u okviru
sistema ine «dijamant konkurentnosti». Uzimajui u obzir, da konkretna turistika destinacija
nije usamljena u naporu da uslui deo turistikog trišta, sasvim je razumljivo da se konkurenti
moraju identifikovati, pratiti i nadmudriti, da bi se zadrala privrenost (lojalnost) potrošaa.
Prema Porterovom konceptu kljunih pet konkurentskih snaga determinišu izbor izmeu
alternativa strategijskog ponašanja u konkretnim okolnostima.
Konkurentnost zahteva od turistikih destinacija da poseduju pogodan «konkurentski
dijamant», odnosno, poslovnu sredinu koja podstie stalne inovacije i poboljšanje kvaliteta,
visoku poslovnu efikasnost u izvršavanju «konkurentnih aktivnosti», i visok nivo produktivnosti
u korišenju resursa.
Istraivanja u okviru navedena dva dela treba da prue osnov za konkretnije i
obuhvatnije analize karakteristika, mogunosti i neophodnosti primene strategije pozicioniranja.
Trei deo usmeren je na sagledavanje mesta i uloge strategije pozicioniranja u stvaranju
relativno trajne konkurentske prednosti turistikih destinacija.
Strategija pozicioniranja predstavlja nain na koji turistika destinacija planira
zauzimanje eljene pozicije. U njenom planiranju i realizaciji uestvuje veliki broj subjekata.
Rezultat njihovog ukupnog napora treba da bude jasna slika o destinaciji, koja e stvoriti
lojalnost kod ciljne grupe potrošaa i prepoznatljivost kod svih uesnika na turistikom trištu.
Utvrivanje postojee i eljene pozicije opredeljuje pravac koordiniranja celokupnog marketing
miksa. Samo u meri u kojoj dolazi do meusobnog preklapanja svih instrumenata, stvara se
konzinstentna i jasna predstava o destinaciji. Ovakvo usklaivanje neophodno je vršiti
permanentno.
Aktivnosti konkurenata, promene potrošaa i drugi faktori utiu da se trišna pozicija
destinacije menja, a vremenom se te promene u veoma velikoj meri kumuliraju, tako da je
promena strategije neophodna ( repozicioniranje ). U okviru ovog dela, pojedinim elementma
marketinga posveena je posebna panja. Misli se, pre svega, na politiku marke, koja se u
uslovma sve oštrije konkurencije na meunarodnom trištu sve više namee kao sredstvo
uspešnog pozicioniranja turistikih destinacija i hotelijerstva.
_____________________________________________________________________________________________
10
Stvaranje poverenja i renomea na meunarodnom trištu mora da bude konstantan
marketing cilj za sve njegove uesnike. To, zbog toga, što se uvia ogroman konkurentski i
strategijski znaaj od afirmisanog imena ili marke.
_____________________________________________________________________________________________
1.1. Glavne tendencije u prostornoj distribuciji meunarodnog turistikog prometa
Tokom poslednjih nekoliko decenija turizam belei ekspanziju u meunarodnim
razmerama, a prema svim pokazateljima, ovakve tendencije bie nastavljene i u narednim
godinama. Pri tome se meunarodni turizam potvruje kao znaajano podruje ukupnog
privrednog razvoja i bitan faktor u svetskoj ekonomskoj razmeni.
Za redovno praenje i blagovremeno prilagoavanje promenama na meunarodnom
turistikom trištu, znaajni su podaci Svetske tuistike organizacije (WTO).
Prema najnovijim podacima WTO, u 2004. godini registrovano je ukupno 766 miliona
dolazaka (porast od 10,1 % u odnosu na prethodnu godinu). Ve u 2005. godini u
meunarodnim turistikim kretanjima uestvaovalo je 808 miliona ljudi.
Tabela 1 . Meunarodni turistiki dolasci po regionima sveta (u milionima)
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2005/4
(%)
Severna Evropa 44,6 42,3 43,8 4,.5 48,4 5,8 7,1 6,4
Zapadna Evropa 139,7 135,8 138,0 136,1 138,7 141,1 1,7 17,5
Centralna/ istona
Juna
Evropa/Mediteran
140,8 143,7 147,6 147,7 149,5 158,8 6,2 19,6
Azija i Pacifik 111,4 116,6 126,1 114,2 145,4 156,2 7,4 19,3
Severo-istona
Azija
_____________________________________________________________________________________________
Okenaija 9,2 9,1 9,1 9,0 10,2 10,6 3,9 1,3
Juna Azija 6,1 5,8 5,8 6,4 7,6 7,9 4,5 1,0
Amerika 128,2 122,2 116,7 113,1 125,8 133,1 5,8 16,5
Severna Amerika 91,5 86,4 83,3 77,4 85,9 89,4 4,1 11,1
Karibi 17,1 16,8 16,0 17,0 18,2 19,2 5,4 2,4
Centralna
Amerika
Juna Amerika 15,2 14,6 12,7 13,7 16,0 18,0 12,7 2,2
Afrika 28,2 28,9 29,5 30,7 33,3 36,7 10,1 4,5
Severna Afrika 10,2 10,7 10,4 11,1 12,8 13,6 6,1 1,7
Podsaharska
Afrika
Bliski istok 25,2 25,0 29,2 30,0 35,9 38,4 6,9 4,8
Izvor:WTO, World Tourism Barometar, vol. 1. January 2006
Prema istom izvoru, ostvareni prihodi od meunarodnog turizma dostigli su u 2004.
godini, 633 milijarde dolara, što je znaajno više u poreenju sa podacima iz prethodne godine,
a gotovo etiri puta više nego u 1970. god. U 2005. godini, ukupna turistika potrošnja dosegla
je iznos od 682 milijarde dolara.
Tabela 2. Prihodi od meunarodnog turizma (u milijardama $)
2004 2005
Severo-istona Azija 64,0 71,2
Izvor: WTO, World Tourism Barometar, vol. 1 January 2006
U takvom globalnom razvoju turizma u svetu, sve zemlje još uvek nemaju isti udeo, niti
uestvuju istim intezitetom tako da i posledice turistikog razvoja još uvek belee razliitost,
posmatarjui razliite delove sveta.
Podaci prezentirani u tabelama, omoguuju da se identifikuju zemlje i regioni koji su
glavni nosioci ponude i tranje u meunarodnom turistikom trištu.
Analizom savremenih turistikih kretanja mogue je uoiti, da je karakteristino obeleje
tih kretanja vrlo izraena koncentracija turistikih dolazaka, a tako i ostvarenog prihoda na
osnovu meunarodnih turistikih dolazaka na Evropu i Severnu Ameriku.
Kretanja u meunarodnom turizmu karakteriše i visok stepen koncentracje na mali broj
vodeih receptivnih zemalja.
Tabela 3. Vodee turistike destinacije sveta po broju turistikih dolazaka (u milionima)
2004 2005 04/03 (%) 05/04 (%)
Sjedinjene
Drave
_____________________________________________________________________________________________
Izvor: WTO, World Tourism Barometar, vol. 1 January 2006
Na osnovu podataka navedenih u tabeli o najposeenijim turistikim destinacijama u
svetu moe se ukazati na sledee:
- na prvom mestu po broju stranih turista u 2005. godini bila je Francuska, sa 76
miliona posetilaca. Poetkom ovog veka, znaajan prodor na svetskom trištu
ostvarila je Kina, koja se 2005. godine, našla na etvrtoj poziciji meu vodeim
destinaciama u svetu.
Sline se tendencije mogu uoiti i pri analizi strukture prihoda od meunarodnog
turizma vodeih receptivnih zemalja.
Tabela 4. Vodee turistike destinacije po veliini prihoda od turizma (u milijardama $)
2004 2005 04/03 (%) 05/04 (%)
Velika
Britanija
Izvor: WTO, World Tourism Barometar, vol. 1 January 2006
Prema prihodima od meunarodnog turizma, izdvajaju se, pre svih SAD sa 81,7 US $.
Kada razmatramo podatke vodeih evropskih zemalja u 2005. godini, po veliini prihoda od
turizma izdvojile su se Španija i Francuska.
_____________________________________________________________________________________________
15
Dakle, najvei deo prihoda od meunarodnog turizma koncentrisan je na mali broj
zemalja. Podatak koji zasluuje posebnu panju, odnosi se na ueše visokorazvijenih zemalja u
prihodima od turizma, jer se po pravilu ove zemlje javljaju i kao najznaajnija emitivna podruja
u svetu. Krakteristino je, da prvih pet vodeih receptivnih zemalja, spada u grupu privredno
najrazvijenijih zemalja sveta, a istovremeno ostvaruje preko 35 % prihoda od meunarodnog
turizma.
Kontinuiranim pribavljanjem ovih, kao i drugih zaajnih informacija, u sklopu
funkcionisanja meunarodnog marketing informacionog sistema, omoguuje se stalno praenje i
predvianje promena na tom trištu i blagovremeno reagovanje na promene.
Informacije prikupljene istraivanjem meunarodnog turistikog trišta mogu korisno
posluiti organizacijama turistike privrede i nosiocima turistike politike kao informaciona
osnova za racionalno odluivanje, koja deluje u pravcu minimiziranja rizika donošenja pogrešnih
odluka. Pored podataka koji ukazuju na neke osnovne promene i tendencije na meunarodnom
turistikom trištu, u pogledu prihoda i rashoda od meunarodnog turistikog prometa po
pojedinim zemljama, i na ekonomski znaaj meunarodnog turizma za sve zemlje, u pomenutom
izvoru mogu se nai i ostali dragoceni podaci za ocenu šansi i predvianja mogunosti plasmana
turistikih proizvoda na pojedinim trištima. To su sledei podaci i informacije:
- promene u stopama rasta dolazaka stranih turista, noenja u hotelima i slinim
smeštajnim objektima, kao i ukupnih noenja stranih turista u svim vrstama smeštajnih
objekata, po zemljama;
- znaaj razliitih vidova saobraaja u prevozu putnika po pojedinim zemljama;
- mere dravne politike i aktivnosti na nacionalnom nivou za svaku zemlju posebno,
ukljuujui i tabelarne preglede potrebnih putnih isprava i dokumenata koje propisuju
zemlje lanice, valutne restrikcije propisane za njihove rezidente kada putuju u
inostranstvo, kao i restrikcije koje se odnose na strane turiste u vezi unošenja i iznošenja
valute one zemlje u koju putuju;
- struktura inostranog turistikog prometa prema motivima putovanja (poslovna putovanja
i privatna putovanja koja ukljuuju odmor, posete roacima i prijateljima i putovanja
podstaknuta ostalim motivima), po pojedinim zemljama koje dostavljaju ovaj tip
podataka;
pomorski, elezniki, drumski) po zemljama;
- broj radnika zaposlenih u turizmu;
_____________________________________________________________________________________________
16
- detaljni podaci o turistikim kretanjima iz pojedinih regija u svaku od zemalja, kao i
podaci o meunarodnom turistikom prometu po zemljama, itd.
Prema prognozama WTO postoji uverenje da e se u 2007. godini nastaviti trend
usporavanja stope rasta meunarodnog turizma. Oekuje se da e rast izraen u broju turistikih
dolazaka biti manji za oko pola procenta u odnosu na 2006. godinu, i iznosie oko 4%.
Prema istom izvoru, od svih regiona Afrika e imati najvišu stopu rasta (oko 10%) u
odnosu na 2006. godinu. Iza nje slede Azija i Pacifik (sa porastom od nekih 7%), Bliski istok
(6,8%), Evropa (3%) i obe Amerike (2%).
1.2. Glavne tendencije u prostornoj ekspanziji meunarodnog receptivng kapaciteta
Prema goišnjem izveštaju WTO za 2001. godinu, kapacitet smeštaja u hotelima i ostalim
objektima hotelskog tipa u svetu bio je na nivou od oko 17,4 miliona soba , što predstavlja porast
od oko 5 miliona soba, odnosno 37% u odnosu na 1990. godinu.
Tabela 5. Smeštajni kapacitet meunarodnog hotelijerstva izraen brojem soba (u hiljadama)
Trišno
ueše (%)
00
95-
01
Svet 12.718 14.753 17.199 17.423 100 100 3.6 1.3 3.1 2.8
Afrika 338 400 475 493 2.8 2.8 3.9 3.9 3.5 3.2
Severna Afrika 146 179 204 209 1.2 1.2 1.9 2.5 3.4 2.6
Zapadna Afrika 53 72 92 97 0.5 0.6 9.0 5.5 5.8 5.0
Centralna Afrika 41 45 33…