MIXERPi{e: Branislav Jakovljevi}

ZMIJSKI CAR

VREME PRIJATELJAKnjigu Dobrice ]osi}a Vreme zmija otvara scena susreta autora

i patrijarha Pavla: „Danas u podne posetio sam patrijarha Pa-

vla na njegov poziv.” Poslednji deo re~enice je od klju~ne va-

`nosti: ]osi} je potreban patrijarhu, a ne obratno. Ovaj asime-

tri~an odnos izme|u samozvanog oca nacije i crkvenog pogla-

vara produbljuje se iz trenutka u trenutak: dok ]osi} mudro }u-

ti, patrijarh brblja kao tinejd`er o{amu}en prisustvom estrad-

ne zvezde („Patrijarh se raspri~ao, a ja sam ga slu{ao pa`ljivo i

ljubopitljivo posmatrao. Proverevao sam mu starost mi{lje-

nja”.) Sve, dakle, ukazuje na to da je ovo scena ispovedanja u

kojoj politi~ar i pisac ispoveda duhovnika. To je ujedno i scena

poklonjenja u kojoj partrijarh skoro da se izvinjava zbog ispa-

da crkvenih zvani~nika, mitropolita Amfilohija i vladike Arte-

mija, protiv ]osi}a, koji sa zadovoljstvom prime}uje da „patri-

jarh staje odlu~no” na njego-

vu stranu, te da izra`ava `a-

ljenje „{to su tako ugledni ar-

hijereji Crkve ispoljili netrpe-

ljivost, uvredili me i naneli

{tetu sebi i Crkvi” (8). [to se

]osi}a ti~e, poredak stvari je

kristalno jasan: crkva, taj mu-

zejski eksponat (scena patri-

jarhove ispovesti de{ava se u

„pohabanom salonu Patrijar-

{ije”), ne samo da je odvojena

od dr`ave, ve} treba da joj slu-

`i u skladu sa njenim potreba-

ma.

Ko pre`ivi prve dve stranice

]osi}eve knjige, ima}e prilike

da pro~ita izve{taje o ~ak jo{

~etiri susreta sa patrijarhom.

Kao da ne mo`e da odoli da se

ne pohvali svojim polo`ajem u

odnosu na patrijarha, ]osi}

ve} u opisu drugog susreta

navodi da mu se ovaj „nekako

ispovedao” (73). Susret 21. ju-

la: „Prekju~e sam razgovarao

sa patrijarhom Pavlom na nje-

gov poziv. Opet sami. (…) Po-

zvao me da ga savetujem.”

(191). Posle nekih desetak da-

na ]osi} ponovo pose}uje patrijarha, opet na njegov poziv, opet

da ga savetuje. Tu mu patrijarh do tan~ina opisuje svoju posred-

ni~ku ulogu izme|u Milo{evi}a i Karad`i}a u pripremama za Dej-

ton. ]osi} poletno zaklju~uje dnevni~ku bele{ku: „Radostan sam

{to smem da zapi{em: nas dvojica smo i prijatelji” (206). Posled-

nji susret, bar {to se ove knjige bele`aka ti~e, de{ava se 24. av-

gusta, ponovo na poziv patrijarha. I ovog puta razgovara se o

politici. ]osi} bele`i da „patrijarh nema poverenja ni u jednog

vo|u opozicije”. Onda prenosi svoju primedbu patrijarhu da se

on, pod uticajem vladika Amfilohija i Artemija, previ{e uvla~i u

politiku i onda, tobo`e usput, navodi odgovor svog prijatelja:

„Znam, Artemije je politikant” (208). Da li su patrijarh i ]osi}

jo{ uvek prijatelji? A patrijarh i vladika Artemije?

Ana ]osi} Vuki} u „Re~i prire|iva~a” obja{njava da je {esti tom

Pi{~evih zapisa dobio naslov po „autenti~noj vesti” da se u oko-

lini Ni{a pojavio neobi~no veliki broj zmija koje, upla{ene bom-

bardovanjem, napu{taju svoja podzemna stani{ta, kao i po ime-

nu „{iptarskog vo|e Ta~ija” i po biblijskoj simbolici zmije. To ni-

je sve. U spisateljskom naponu, ]osi} opisuje tragove protivavi-

onske paljbe kao „vatrene zmije” (53), da bi kasnije „apokalip-

ti~ne prizore zmija” (156) povezao sa porazom srpske vojske na

Kosovu. Napokon, parabola o patrijarhu Pavlu koja ilustruje ]o-

si}evu politiku prijateljstva, kao i strategiju vo|enja politike u

senci, podse}a na epizodu iz Malog princa Sent Egziperija u ko-

joj Zmijski car preuzima obrise `rtve koju je progutao.

U jednom zapisu iz vremena NATO bombardovanja ]osi} govori o

prole}nom vetru i prime}uje da ga samo on ~uje zahvaljuju}i

svojim „spisateljskim, profesionalnim u{ima” (76). Kao {to po-

stoji profesionalizacija opa`aja, tako postoji i profesionalizaci-

ja stavova. ]osi} je profesionalni disident i trudi se da to ostane

po svaku cenu. Ova pozicija mu daje priliku da bude u pravu i ka-

da to nije, da odstupa od sopstvenih stavova a da ih se u potpu-

nosti ne odrekne, da svoju nedoslednost i protivure~ja pretvori

u ~inove hrabrosti i uzvi{enog samopregora. Pozicija kajanja je

nulta ta~ka ]osi}evog politi~kog i moralnog delovanja. ^ini se

da najvi{e u`iva u sebi kada priznaje krivicu: „Da sam 1989. sa

prijateljima osnovao politi~ku stranku – socijaldemokratsku, ve-

rujem, ne bi politi~ka sudbina Srbije bila ovakva … Krivac sam!

Mogao sam vi{e politi~ki da delam…” (79). Ovo inicijalno pri-

znanje i pokajanje samo je najava o{tre samokritike kojom se

]osi} izdi`e iznad situacije op{te krivice. Priznaju}i neke krivice

da bi se oslobodio svih drugih, ]osi} uspostavlja neku vrstu eti~-

ke via negative. U katarzi~nom agonu sa Jaspersom on uzvikuje:

„I ja snosim odgovornost za jugoslovenske zablude u Drugom

svetskom ratu. Zablude me ne ~ine nevinim!” (233). I dalje, u

vrtlogu tobo`njeg samoponiranja, on se ~udi kako ni usta{e, ni

~etnici, ni komunisti nisu sakupili hrabrosti da javno govore o

svojim gresima: „Niko jo{ javno nije priznao svoju krivicu”

(235). Kao ni u posleratnoj Jugoslaviji, ni u Srbiji poratne zime

1999. niko nema snage da prizna krivicu, sem ]osi}a. Dok ]osi}

prijateljuje sa Titom, Rankovi}em, Milo{evi}em, Ra{kovi}em, Ka-

rad`i}em, Vu~eli}em, patrijarhom Pavlom, Mi{kovi}em, svet oko

njega sa lomi, hiljade bivaju prega`ene i smrvljene, a on iz sve-

ga toga izlazi kriv ali pokajan, „samorasvetljen”, pro~i{}en i iz-

bru{en. Nedodirljiv i neuhvatljiv.

DEMENTNA DIJALEKTIKAAko princip via negative Sv. Dionisija Areopagite i Nikolaja Ku-

zanskog vodi ka pribli`avanju neizrecivom kroz imenovanje sve-

ga {to Bog nije, onda se ]osi}eva po-

liti~ka via negativa sastoji od odbaci-

vanja postoje}ih politi~kih ideja, da

bi se otvorio prostor za spajanje ne-

spojivog: istorijskog arhaizma i ideo-

lo{kog utopizma. Sa jedne strane, ]o-

si} tvrdi da „Srbima nisu uzori sveci

nego junaci – Milo{ Obili}, Kraljevi}

Marko, borci i prkosnici – Jugovi}i,

Starac Vujadin, hajduk Veljko, Stevan

Sin|eli}” (200). Sa druge, on priziva

„novi solidaristi~ki socijalizam” koji

nazire u „tragediji Srbije” koja „nago-

ve{tava neminovnost ubrzane entro-

pije zapadnja~ke demokratije i njene

profiterske civilizacije. Siroma{no ~o-

ve~anstvo }e morati da zapo~ne neki

oblik socijalisti~ke negacije sada-

{njeg vladaju}eg politi~kog i eko-

nomskog poretka” (88). Ovaj pomen

negacije upu}uje na ]osi}evu staru

strast: dijalektiku. Ona je svuda, op-

{teprimenljiva, kao pojam i kao me-

tod. ]osi} u detalje opisuje kako je, u

odmakloj fazi NATO bombardovanja,

predlagao Dejanu Medakovi}u, tada

predsedniku SANU, da tra`i prijem

kod Milo{evi}a i prenese mu savet

„grupe akademika” da prihvati zahte-

ve Sjedinjenih dr`ava i Evropske uni-

je. Jedan od motiva za ovaj predlog bio je „da se Milo{evi}u psi-

holo{ki olak{a odluka o kapitulaciji, jer je on ucenjen ~ovek, nje-

gova glava i njegova porodica su u pitanju, treba mu pomo}i au-

toritetom Akademije da donese racionalnu odluku i prihvati

zahteve Amerike” (144). Tako se „grupa akademika”, tih nad-

strana~kih li~nosti od integriteta, kao mnogo puta pre toga sta-

vlja u ulogu babice u dijalekti~kom procesu dovo|enja vo|e do

svesti o istini, te mu tako majeuti~kom metodom poma`e da

prona|e pravi smer delovanja.

]osi}eva dva omiljena metoda, via negativa i dijalektika, susre-

}u se i stapaju u proces koji on, ~ini se sa izvesnom nasladom,

naziva „negativna dijalektika”. Na po~etku bombardovanja, on

mudruje da je Srbiji „sada potreban mesija – pametan i hrabar

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 70, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 5. MAJ 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 19. maja

MIXERBranislav Jakovljevi}: Zmijski car

antiCEMENTAleksandar Novakovi}: Anarhija na to~kovima

ARMATURAPetar Atanackovi}: Levica danas i ovde-onde

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Me|uverski veronauk

BULEVAR ZVEZDAPANTI], dr Mihajlo

BLOK BR. VL. Bodro`a & T. Markovi}: Karta srpskog spasa (19)

I BETON BR. 70 DANAS, Utorak, 5. maj 2009.

POTRA@ITE U KNJI@ARAMA:Antimemorandum-dumNova knjiga Betona

Foto: Vesna Jovanovi}, sa koncerta grupe GoriborSe}anje bez za{tite

izdajnik. Taj paradoks da je spasilac izdajnik, a ne oslobodilac,

jeste trijumf negativne dijalektike” (63). U Negativnoj dijalekti-ci Adorno napominje da se „misti~ni impulsi sekularizovani u di-

jalektici” svode na doktrinu da je svakodnevno i istorijsko od va-

`nosti za ono {to tradicionalna metafizika naziva transcenden-

cijom. Ako je tako, zaklju~uje Adorno, onda se mo`e re}i da Au-

{vic predstavlja krajnji ishod zapadne metafizike. ]osi} krivo-

tvori negativnu dijalektiku kao {to krivotvori via negativu, jer da

je koristi u njenom izvornom, Adornovom zna~enju, morao bi da

se upita da li Ov~ara, Srebrenica i Ra~ak predstavljaju krajnji is-

hod srpske istorije i kulture.

Krivi~na prijava koju su protiv ]osi}a podneli Komitet pravnika

za ljudska prava Jukom i Helsin{ki odbor za ljudska prava u Sr-

biji zadire upravo u ]osi}evu dementnu dijalektiku ratnih zlo~i-

na. Ona mu ~ak donekle ~ini uslugu jer ukazuje samo na jedan

deo ovog mehanizma kojim ]osi} ne samo obja{njava i opravda-

va biv{e, ve} i priziva nove ratove i nove zlo~ine. Re~enica sa

211. strane ]osi}eve knjige koja, prema tvrdnjama ovih organi-

zacija, izaziva „nacionalnu, rasnu i versku mr`nju i netrpelji-

vost” tek je deo jedne sveobuhvatne „dijalektike” koja se ti~e

pre svega zlo~ina koje su po~inile srpske jedinice na Kosovu. Ako

ovo zvu~i paradoksalno, podsetimo se ]osi}evog teksta: „Taj so-

cijalni, politi~ki i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana,

uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv naj-

demokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosve}enijeg balkan-

skog naroda – srpskog naroda” (211). Nije nimalo slu~ajno {to

se u ovoj duga~koj i rogobatnoj re~enici pominju ne samo Alban-

ci ve} i Srbi. To je zapravo njena sr`, sve ostalo je dimna zavesa

koja odvla~i pa`nju od su{tine. ]osi}u je va`no da ih ve`e u ~e-

li~ni zagrljaj zato {to bez Albanaca sve ono {to su ~inile srpske

oru`ane snage na Kosovu postaje ogoljeno. Kada je u pitanju

]osi}, ne treba nikada gubiti iz vida njegovu obratnu dijalektiku:

„talog” je zapravo zastor kao {to je prijatelj zapravo plen. U be-

le{ki za 13. jun 1999. zati~emo ga upitanog nad zlo~inima nad

Albancima: „Pri~a o zlo~inima srpskih vojnika, mr`nji i osveti Sr-

ba, toliko je u`asna da se mora proveriti. Ja moram saznati ko-

sovsku istinu o Srbima” (167). Stranica koja po~inje izjavama o

re{enosti da razotkrije zlo~ine koje su ~inile srpske snage na Ko-

sovu zavr{ava se na slede}i na~in: „Amerika i Evropa su postale

saveznice i za{titnici jednog {ovinisti~kog, agresivnog, varvar-

skog plemena; one su povele Mali svetski rat protiv Srbije da

spasu Kosovo od ‘srpskog etni~kog ~i{}enja’, a ishod njihove po-

bede i razaranja Srbije je ostvarenje ‘etni~ki ~istog Kosova’, ali

o~i{}enog od Srba” (168). Ovu strategiju liliputanizacije zlo~ina

srpskih vojnih i paravojnih jedinica i policijskih slu`bi u odnosu

na op{tu sliku srpskih stradanja ]osi} podi`e na nivo general-

nog principa obja{njenja ratova devedesetih.

Ovaj princip dosti`e vrhunac vulgarnosti u ]osi}evom predgo-

voru knjizi Nikole Koljevi}a Stvaranje Republike srpske. Dnevnik1993-1995, objavljenoj u isto vreme kada i Vreme zmija. Kada je

re~ o masakru u Srebrenici, on najpre pi{e o zlo~inima jedinica

Nasera Ori}a prema Srbima u okolnim selima i dodaje: „U ovom

genocidnom zatiranju srpskog ̀ ivlja u~estvovala je masa musli-

manskih civila, seljaka. Bio je to 1992. godine pravi masovni po-

kret Muslimana za ubijanje Srba, za plja~kanje imovine, stoke i

paljenje srpskih ku}a. Muslimanski seljaci u ve}ini nisu ubijali

Srbe oru`jem nego sekirama, vilama, pajserima, motkama…”

(33). Ako su Srbe istrebljivale mase muslimana, onda su sa dru-

ge strane zlo~ine ~inili pojedinci koje valja osuditi i kazniti. To

]osi}u ne smeta, jer se ionako radi o njegovim ideolo{kim pro-

tivnicima: „Srbin Nikola Koljevi} je bio obavezan da osudi ~et-ni~ke zlo~ine, paljevine i plja~ke ‘srpskih dobrovoljaca’ i terito-

rijalaca po Bosni i Hercegovini” (38). Dakle, sa jedne strane {a-

~ice „~etnika” i „dobrovoljaca”, sa druge „masovni pokret Mu-

slimana”. Po{to je, prema ]osi}u, osveta glavni ~inilac me|una-

cionalnih odnosa u Bosni, ostaje na ~itaocima da sami izvedu

zaklju~ke i preduzmu odgovaraju}e mere.

FA[IZAM U JEZIKUVi{e nego bilo ko drugi ko se lati pisanja, pisac u osmoj deceni-

ji `ivota trebalo bi da ima poja~anu svest o tome da, kako bi re-

kao Blan{o, poet „ne nad`ivljava stvaranje svog dela” ve} „`ivi

umiru}i u njemu” (Prostor literature). Ono {to mo`da najvi{e iz-

nena|uje u {estoj knjizi Pi{~evih zapisa jeste jedna krnja i po-

mu}ena svest o sopstvenoj smrtnosti.

U „Promi{ljanju” („Délibération”, Tel Quel, 1979), koje je uz Kame-ru lucidu jedan od poslednjih tekstova koje je objavio za ̀ ivota, Ro-

lan Bart se bavi upravo dnevnikom kao knji`evnim `anrom i kao

spisateljskom aktivno{}u. Poku{avaju}i da shvati sopstvene razlo-

ge za nevo|enje dnevnika, on navodi nelagodnost sa dnevni~kom

„artificijelnom iskreno{}u” i „umetni~kim mediokritetstvom

‘spontanosti’”. Bart zaklju~uje da je pisac, pi{u}i dnevnik, osu|en

na simulaciju. „Pribegavaju}i ‘najdirektnijoj’ i ‘najspontanijoj’ for-

mi pisanja, ja zapravo postajem najnespretniji {mirant”.

]osi} je svestan bar jedne stvari koje je svestan i Bart: da je vo-

|enje dnevnika stvar dnevne rutine, a ne spisateljske strasti.

^ini se da ono {to u samom `anru dnevnika odgovara ]osi}u je-

ste forma nabrajanja: kao {to ni jedan dan ne dolazi sam, tako

ne dolaze sami ni protivnici Srbije (i, naravno, samog ]osi}a).

Klinton, Bler, [reder i [irak uvek dolaze zajedno, kao {to uvek

u paru idu „mud`ahedinska Bosna” i „usta{ka Hrvatska” ili

„mondijalisti” i „NATO intelektualci”. Posle nabrajanja umrlih

savremenika, zaklju~iuje: „Nagon za pisanjem me na to doziva-

nje mrtvih primorava” (190). U

sceni sahrane Pavla Ivi}a nala-

zimo ga diletantski „nagnutog

nad rakom”, a pred kraj knjige,

dakle na ivici jedne druge pro-

valije, zaklju~uje: „U meni se

psiholo{ki stabilizuje svest o

svom kraju. Ja sam ~ovek mi-

nulog doba. Sve moje je pro-

{lost. I ja sam kao pisac – pro-

{lost” (238). Ovo je pre podse-

}anje na sebe nego zapitanost

nad sobom. Zapravo, jedina re-

fleksija ovde jeste korespon-

dencija izme|u sebe i jednog

op{teg „tragizma”, koji ~ini

lajtmotiv ovog i mnogih drugih

]osi}evih dela. Tragedija je fi-

gura kojom ]osi} povezuje izuzetnost nacije sa izuzetno{}u pi-

sca: sa jedne strane, „biti Srbin, to zna~i biti istorijski nesre-

}an ~ovek” (117), a sa druge „tamna, iracionalna `udnja i strast

za veli~inom nesre}e” sadr`i se u „prirodi pi{~evog dara” i „hra-

ni njegov stvarala~ki nagon za tragi~nim doga|ajem i do`ivlja-

jem” (81). Jo{ neubedljivije od ]osi}evih politi~kih i istorijskih

analiza deluju ova razmi{ljanja o tragediji i „tragizmu” zapisa-

na u dnevniku, tom `anru koji, kako tvrdi Bart, ne postavlja tra-

gi~no pitanje „Ko sam ja?” ve} komi~no „Jesam li?”. „Komi~ar,

komedijant – to je pisac dnevnika”.

U komentarima na Bartov tekst, @erar @enet zaklju~uje da posto-

je tri vrste dnevnika: dnevnik dokument (Tolstoj), instrument

(Kafka), i monument, odnosno delo samo po sebi. Ovom posled-

njem pripada ]osi}. Prire|iva~ Vremena zmija Ana ]osi} Vuki} go-

vori o Pi{~evim zapisima kao o „svojevrsnom intelektualnom ro-

manu sazdanom od dokumentarne gra|e” (253). Glavni prota-

gonist ovog romana-momumenta je sam ]osi}, i otud njegovo

komi~no i pozersko „Jesam li?”. Zanesen ovim pitanjem, pisac-

protagonist ne dose`e do svesti o Drugom: Drugom u politici (Al-

banci, Muslimani, Hrvati, politi~ki neistomi{ljenici), seksualnom

Drugom („frustrirane `entura~e”, str. 107) i Drugom u pisanju

(~italac). U ovom nipoda{tavanju Drugog susre}u se i preklapa-

ju ]osi}ev politi~ki i spisateljski projekat. Ispra`njeno mesto Dru-

gog popunjava roman-monument, kao {to svakog dana sveske

dnevnika ispunjava tekst koji potvrdno klima glavom: „Jesam,

samo utoliko {to Drugi nije”. ]osi} simulira zapitanost nad smr-

}u, tim apsolutnim Drugim, tako {to zauzima pozu, kako sam ka-

`e „borbenog pesimiste” (259). Ona se ne ogleda samo u tezama

o tragizmu, ve} u izvesnoj zga|enosti koja pro`ima svaku poja-

vu i svako opa`anje. Ovaj mra~ni pogled na svet zjapi sa svake

stranice, gotovo iz svake re~enice: „prezirem ovu nepatriotsku,

asocijalnu i amoralnu beogradsku omladinu” (105); „no}as mo-

`da jarkije nego u Malom svetskom ratu mene slamaju crne slut-

nje, mra~ne vizije budu}nosti Srbije i srpskog naroda” (194), a

tri nule u 2000 stoje za „WC-TOILET-CLOSET, iz kojeg ne smrde or-

ganske materije, nego fini smrad nekih hemikalija… Nula je se-

mioti~ki znak totalnog nihilizma” (241), i tako dalje, ad nause-um. Bart pi{e: „Depresija, strah, anksioznost: vidim smrt volje-

ne osobe i pani~im, itd. Takva imaginacija je su{ta suprotnost ve-

ri. Jer, stalno zami{ljati neizbe`nost katastrofe zna~i stalno je

prihvatati: izgovoriti je zna~i u isto vreme je nametati.” Onda do-

daje u zagradi: „to je fa{izam u jeziku”

Integralna verzija teksta na www.elektrobeton.net

IIBETON BR. 70 DANAS, Utorak, 5. maj 2009.

OVU STRATEGIJU LILIPUTANIZACIJE ZLO^I-

NA SRPSKIH VOJNIH I PARAVOJNIH JEDI-

NICA I POLICIJSKIH SLU@BI U ODNOSU NA

OP[TU SLIKU SRPSKIH STRADANJA ]OSI]

PODI@E NA NIVO GENERALNOG PRINCIPA

OBJA[NJENJA RATOVA DEVEDESETIH

antiCEMENTPi{e: Aleksandar Novakovi}

ANARHIJA NA TO^KOVIMA

Beogradski fantom (2008), Re`ija: Jovan B. Todorovi}

Urbana legenda o beogradskom Fantomu, alijas Vladi Opelu Vasiljevi}u, kona~no je za`ivela u kola-

`noj dokumentarno-igranoj formi. Iako inspirativna i zahvalna za obradu, ona je morala da ~eka ~ita-

vih trideset godina, {to nije ~udno s obzirom da mnogi podaci iz na{e znamenite istorije i dalje ~eka-

ju „svog reditelja“. ̂ ovek koji je deset letnjih no}i 1979. godine, u vreme Titove posete Samitu nesvr-

stanih u Havani, svojim bravurama izazivao ovacije Beogra|ana okupljenih na Slaviji, pre Todorovi}e-

vog filma spomenut je samo jednom i to kratko, u kultnom Davitelju protiv davitelja kao jedan od eks-

kluzivnih predstavnika kriminalnog miljea prestonice. No, u ovom ostvarenju je pri~a o Fantomu po-

dignuta na nivo koji nadilazi sukob dobra i zla ili glorifikacije bilo policajaca bilo prestupnika.

MISTERIJA FANTOMUvode}i nas u film kroz Titov govor o „~vrstoj ruci“ SKJ koja treba da usmerava narod, za kojim je

usledio dokumentarac o do~eku Mar{ala, sa sve pateti~nom „Zemljo moja“ grupe „Ambasadori“ u

pozadini, reditelj je od prvog kadra postavio okvir za „{iru pri~u“, politi~ku i ideolo{ku, koja se

preplitala sa li~nim „tripom“ Fantoma, ali i na neki na~in najavio razgovore sa u~esnicima doga-

|aja koji su „filovali“ igranu strukturu. To je bio mudar potez jer bi potpuno igrani film (Fantom „u

totalu“ ima 82 minuta) morao da sadr`i dodatna obja{njenja o Vasiljevi}u, njegovom `ivotu, pri-

jateljima, njegovu predistoriju de~ka skromnog imovinskog stanja, „pozajmljiva~a“ kola koji je sa

svog Banji~kog venca ~esto odlazio na kom{ijsko Dedinje, obijao kola bogatih, vozio ih jedan dan

a onda ostavljao ili ~ak vra}ao nazad.

Naravno, ovakav pristup je zahtevao i izvesnu stilizaciju glavnih aktera. Tako je Fantom Milutina

Milo{evi}a povu~en, enigmati~an momak koji bez volana izgleda pomalo nesiguran na asfaltu, ali

Foto:

Du{a

n \or|

evi}

]osi} ovo nikada nije radio

III BETON BR. 70 DANAS, Utorak, 5. maj 2009.

i dovoljno neupadljiv da mo`e da ukrade policijski toki-voki i nestane u gomili. Zanimljivo je da

Todorovi}ev glavni junak ne izgovara ni jednu jedinu re~ u toku filma {to mu dodaje na tajnovito-

sti. Jedino {to znamo o njemu je da je ukrao jedini „por{e“ u gradu (vlasni{tvo tenisera Ivana Ple-

}evi}a) i da, bravurozno voze}i, izaziva policiju u plavim „stojadinima“ a svoje egzibicije redovno

najavljuje novinarima radija Studio B. Ah, da, nimalo slu~ajno, na zidu Fantomove sobe je poster

Stiva MekKvina iz filma Le Man u kojem je igrao automobilistu koji vozi, pogodili ste, „por{e“. S

druge strane su policajci, „chain smoker“ starog kova. Glavni inspektor (Radoslav Milenkovi}),

stvoren je po uzoru na policajce iz ameri~kih filmova ba{ kao i nekonvencionalni mladi kolega, u

„zvoncare“ spakovani Du{an @ivkovi} Fan|o (Marko @ivi}) za volanom „ford granade“. Glavnom ju-

naku niko ne mo`e da iza|e na „crtu“, ni neadekvatno opremljena policija, ni sam Fan|o koji u

trenutku nemo}i pred superiornijim voza~em puca na „por{e“. Samo zahvaljuju}i potkaziva~u po-

licija uspeva da uhvati Vasiljevi}a, a ako svemu dodamo i „devojku iz kraja“ koja je „izdaleka“ za-

ljubljena u glavnog junaka, shvatamo da je u skladu sa stilizacijom neminovno i kori{}enje film-

skih stereotipa.

Sa ~vrsto odre|enim kalupima i jasnom dramaturgijom nekog ve}eg negativnog iskakanja me|u

glumcima nije moglo biti jer igrani deo Fantoma je upravo to: policijska jurnjava kolima sa blagim

ukusom politike. Scene jurnjave po pustim beogradskim ulicama snimljene su sna`no i precizno,

bez sagre{enja o tehni~ko ume}e i odli~no se uklapaju u stilizaciju, mada se pokatkad mogu vide-

ti neki neizbe`ni i neuklonjivi znaci dana{njice kao {to su zeleni tramvaji uvezeni iz inostranstva,

„par~ence“ McDonaldsa na Slaviji ili ̀ uti znak menja~nice kod hotela „Slavija“. No, ove oma{ke ne

mogu bitno uticati na kona~an utisak o igranom delu filma.

NOVA ISTINA?Razgovor sa u~esnicima, posmatra~ima, inspektorima u su{tini predstavlja samo jo{ jedan za~in

celoj pri~i ali je nimalo ne rasvetljava. Naime, ako se izuzmu iskazi Du{ana @ivkovi}a Fan|e i Ple-

}evi}a, op{ti utisak je da su svi ostali u~esnici (~ak i policajci) fascinirani Vasiljevi}em i da ga vide

gotovo kao mitsku li~nost. Naravno, prijatelji iz kom{iluka govore o njemu u superlativima, ali to

ne razre{ava ono {to gledaoce sve vreme opseda: za{to je Vlada Opel, na pragu svoje tridesete,

pozajmio jedinog „por{ea“ u gradu i za~ikavao policiju?

Obja{njenje za poduhvat osu|en na neuspeh najjednostavnije je tra`iti u obesti ili psihi~kom po-

reme}aju. Ipak, upravo simbolika ovakvog dela koje se mo`e ~itati kao akt individualnog anarhi-

zma, {amar sistemu SFRJ ili ismevanje bogatih ~ija je kola tokom svog kratkog `ivota konstantno

obijao, jeste ono {to je privuklo Todorovi}a. Ovakva teza je u filmu potkrepljena kako ~injenicom

da je Fantom privla~io simpatije gra|ana koji su mu jednom pomogli da pobegne od policije i ugro-

zi ego onog koga je trebalo da „volimo vi{e od mame i tate“, tako i boravkom Vasiljevi}a u istoj }e-

liji sa Mom~ilom Seli}em, u to vreme politi~kim zatvorenikom, ali i jo{ nerazja{njenom smr}u u sa-

obra}ajnoj nesre}i nedugo izlasku iz zatvora, 1982. godine. Reditelj je ovu tezu ponovio i u igra-

nom delu u kojem neimenovani visoki funkcioner zahteva da se jurnjava zavr{i {to pre, t.j. pre ne-

go {to Tito do|e iz Havane.

U Fantomu, profesionalno snimljenom ostvarenju atipi~ne forme, „oduzeta je nevinost“ jednom

vremenu koje i danas mnogi smatraju za idili~no, vremenu u kojem su svi koji iole {tr~e, prestup-

nici ili ne, neminovno bivali uvu~eni u svet politi~kih intriga koji ih je surovo ka`njavao. Sa tezom

autora se mo`ete ili ne morate slo`iti, ali film sasvim sigurno treba pogledati

ARMATURAPi{e: Petar Atanackovi}

LEVICA DANAS I OVDE-ONDE

Marksizam nije prevazi|en, jer nisu prevazi|eni problemi kojima se marksizam bavi.

@an-Pol Sartr

Dometi levice u savremenom svetu, ako }emo biti potpuno iskreni,

nisu preterano veliki. To naro~ito va`i ukoliko se ti dometi mere on-

im merilima koja su bila aktuelna npr. 1917-1918 ili 1936. godine:

prosto, revolucija ba{ i nije na pragu, ponajvi{e zato {to su prezrenina svetu suvi{e zabavljeni potro{njom i kapitalisti~kim spektaklom.

Levica vi{e slu`i kao korektor rada vladaju}e politi~ke klase, pone-

kad uti~e na pobolj{anje funkcionisanja sistema, a sve re|e ozbiljno

dovodi u pitanje njegovu su{tinu. Velike leve partije – ~ast izuzecima

– potpuno su se odvojile od dru{tvene svakodnevice, a ona levica na

margini u stanju je da podsti~e i vr{i transformacije isklju~ivo na lo-

kalnom nivou. Pa ipak, bilo da je re~ o 15 socijalisti~kih partija u

Francuskoj, Die Linke u Nema~koj, anarhosindikatima u [paniji, ko-

munistima u Italiji..., javna scena svakog razvijenog dru{tva nezami-

sliva je bez leve alternative. Ako ni zbog ~ega drugog, barem zato

{to kada desnica postane jedina alternativa, onda sistem ostaje bez

bilo kakve stvarne alternative.

Jednostavno govore}i, levica je tu da prepozna stvarne dru{tvene

probleme i da ih stavlja pred o~i javnosti, bila ova u mogu}nosti da

ih re{i ili ne, jer identifikovanje problema predstavlja prvi korak ka

njihovom re{avanju. Levica je tu da upozorava i kritikuje, koriste}i se

pre svega svojim nadaleko poznatim oru`jem kritike, ali kada ustre-

ba i kritikom oru`jem... Levica, a ne desnica, jedina mo`e da zahte-

va povratak otu|ene politike dru{tvu – desnica veruje u volksgeist isli~ne babaroge. Samo levica na pravi na~in mo`e da zastupa intere-

se radnika – dakle, svih nas koji svakodnevno ginemo na svim mo-

gu}im poslovima, ma kako imbecilni bili; desnica ne zastupa radni-

ke kao takve – ona poznaje samo britanske ili francuske, srpske ili

hrvatske radnike i hu{ka ih jedne protiv drugih. Upravo levica ne-

prestano ukazuje na ~injenicu da se planeta, i svi mi zajedno sa

njom, nalazimo na rubu uni{tenja – desnicu ba{ briga za planetu,

osim ako se to ne odnosi ba{ na njen nacionalni komad Zemlje.

NE ̂ EKAJU]I SOCIJALIZAMStoga ne treba da iznena|uje neprestano postavljanje pitanja budu}-

nosti, tj. izgleda za budu}nost onoga {to se podvodi pod zajedni~ki

naziv levica. To se pitanje postavljalo x puta do sada, u svakom mogu-

}em trenutku, na razli~itim mestima, raznim povodima. Pitali smo se

da li i dalje va`i podela na levicu, centar i desnicu? [ta je identitet sa-

vremene levice? Kakva je metodologija najprikladnija aktuelnom tre-

nutku? Ko je subjekt („ciljna grupa”) implementacije levi~arskih ide-

ja u delo? Da li je pravi put reforma, ili mo`da revolucija? Treba li i}i

korak po korak slede}ih 300 godina, ili di}i sve u vazduh za tri dana?

Toliko pitanja, a tako malo zadovoljavaju}ih odgovora...

U teorijskoj ravni sve su to „stra{ni”, gotovo nere{ivi problemi, ali u

svakodnevnoj praksi situacija je ipak ne{to druga~ija. [irom plane-

te milioni ljudi – dakle, jo{ uvek manjina, ali manjina koja je sve broj-

nija – `ive ili poku{avaju da `ive svoju verziju socijalizma. Samou-

pravni kolektivi, zajedni~ko stanovanje i radni~ka kontrola proizvod-

nje, autonomni kulturni i omladinski centri, nezavisni mediji, slo-

bodne {kole i univerziteti, fairtrade, freecycling... You name it, wehave it! Sve su to poku{aji ne~eg druga~ijeg, poku{aji da se na mikro

nivou ostvare ideje slobodnog i pravednijeg dru{tva – dakle, sada i

ovde, a ne u nekoj dalekoj i nesagledivoj budu}nosti. Naravno, re-

zultati svega spomenutog nu`no su ograni~eni i protivure~ni, {to je

uslovljeno uticajem dru{tvenog okru`enja – tj. kapitalizma, i samog

baziranog na protivure~nostima – na ovakva stremljenja. Naravno

da nas uzgajanje organske hrane, skvotiranje napu{tenih stra}ara

ili povremeni {trajkovi ne}e prevesti „iz carstva nu`nosti u carstvo

slobode”, ali kakva je alternativa? Treba li se prepustiti u`ivanju u

lagodnostima kapitalizma i tek povremeno otkukati ne{to povodom

onih njegovih nelagodnih strana? Ostaje li nam da ~ekamo da se od-

nekud pojave revolucionarne mase i poteraju nas u sre}nu budu}-

nost? Socijalizam se ne ~eka, on se ̀ ivi svaki dan.

Uostalom, sve je stvar izbora! Levica barem jo{ uvek veruje u poje-

dinca i va`nost njegovog individualnog odabira: ukoliko taj odabir

bude pogre{an, tim gore po njega, ali krivica je samo i isklju~ivo nje-

gova. Poznato je ve} da zlo pobe|uje onda kada dobri ljudi ne ura-

de ni{ta da mu se suprotstave...

IZME\U DESNICE I DESNICE PLUSPrimenjeno na situaciju u Srbiji, sve ovo ne zna~i ni{ta. Pojedinac se

ovde ni{ta ne pita, jer se i ne priznaje – jedino je kolektiv va`an, ko-lektiv über alles, bre! Spomenuto zlo trijumfovalo je ovde odavno, pa

mu stoga preostaje jedino da s vremena na vreme potvrdi svoj us-

peh, ~isto da se ne zaboravi. I spomenuti dobri ljudi i{~ezli su bez

traga a kapitalizam, socijalizam i ludnica njihovog konflikta posto-

je jo{ samo kao karikatura. Jer sama stvarnost sve vi{e dobija kari-

katuralni obris. Kapitalizam je ovde drugo ime za jednu kompaniju,

a zastupanje levi~arskih ideja podrazumeva majicu sa ̂ eovim likom,

ro{tilj za 1. maj i kupovinu isklju~ivo doma}ih proizvoda u marketi-

ma (koji su vlasni{tvo spomenute kompanije). Uostalom, ~itava tra-

dicija i kapitalizma i levih alternativa kapitalizmu u Srbiji imala je

~udnu putanju, pa prema tome aktuelna situacija i nije mogla biti

znatno druga~ija. Zato ne treba da iznena|uje pojava raznih kvazi-

levi~arskih ~asopisa, grupa i partija, koje uporno pokre}u neki lobo-

tomizirani tipovi, sve same nepriznate vo|e naroda, zapam}eni i kao

intimni prijatelji drugarice Mire.

Budimo otvoreni: ono {to danas u Srbiji imamo na javnoj sceni kao

levo, u „normalnom svetu” obi~no se prepoznaje kao ekstremna de-

snica. Politi~ki program koji uklju~uje podelu na ni`e i vi{e narode i

rase u Evropi se obi~no naziva rasisti~kim i fa{isti~kim, dok je u Srbi-

ji to levi~arski program par excellence. Pokret koji za svoj cilj posta-

vlja dr`avnu ekspanziju na ra~un suseda i „humano preseljenje” ma-

njina samo je ovde socijalisti~ki, dok je na drugim meridijanima to

nedvosmisleno nacisti~ki pokret. Privatno vlasni{tvo nad planina-

ma i rekama, ~itavim selima i njihovim stanovnicima u bilo kom de-

lu sveta defini{e se kao feudalizam; u Srbiji za to postoji dobri stari

termin „antiglobalizam”... Dakle, u Srbiji se politi~ka i javna scena

deli na desnu i desnu plus opciju.

U takvim okolnostima, mo`e li neko jo{ uvek misliti da je pitanje

„treba li nam levica” deplasirano? Ne mislim pri tome na „jednu

sna`nu socijaldemokratsku partiju”, koja se toliko pri`eljkuje,

tim pre jer je imamo (i to na vlasti), naravno u karikaturalnoj for-

mi. U vidu imam levicu u pravom smislu te re~i, levicu kojoj od-

brana Kosova nije definicija socijalne pravde, a podr{ka drugu

Ahmadined`adu nije vi|enje internacionalizma. Bez takve levi-

ce, treba to opet naglasiti, desnica postaje jedina alternativa u

dru{tvu, a onda sistem nema alternativu. Ali sa nakaradnim si-

stemom kao {to je srpski, desni ekstremizam mo`e postati stvar-

na alternativa. Tada }e nam jo{ ostati da sa~ekamo dolazak ne-

kog „velikog simplifikatora” i onda

Slobodanu Homenu

Na{ao si Dra`ingrob? Baci kosku!

Boris Tadi}

ETONJERKA POLUMESECAB

Foto:

Vesn

a Jov

anov

i}, sa

konc

erta g

rupe

Gorib

or

Rovokopa~ alternative

BLOK BR. V

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

PANTI], MIHAJLOPANTI], dr Mihajlo (Beograd, 10. 6. 1957), homo univerzale. Izvorno kroatolog, ali i sr-

bolog, bugarolog, bosnolog, u poslednje vreme knji`evno zanet pitanjima bola i sr-ca, pa prema tome i kardiolog. Sve {kolske i akademske radnje obavio je u Beogradu.

Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu 1981, gde je doktorirao dvadesetak godina ka-

snije sa temom „Modernisti~ko pripovedanje – srpska i hrvatska pripovetka/novela

1918–1930“. U me|uvremenu se posvetio knji`evnoj karijeri koju je zapo~eo isku{a-vaju}i sa`etost (Hronika sobe, 1984; Vonder u Berlinu, 1987), da bi kasnije postao je-

dan od najlogorei~nijih kriti~ara i pisaca novijeg doba. Veoma rano je shvatio da mo}

ne le`i u knji`evnom autsajderstvu nego u institucijama, pa je stoga odlu~io da bri`no

neguje image institucionalizovanog autsajdera, cool momka iz novobeogradskih blo-

kova kome je new wave deo lokalne mitologije kao Dobrici ]osi}u Prerovo ili Radova-

nu Belom Markovi}u Lajkovac. S druge strane, bavljenje kritikom kao i mesto asisten-

ta na hrvatskoj knji`evnosti, omogu}ili su mu da se etablira kao arbitar knji`evne ele-

gancije. Kako je umeo da „o~ara“ studente svojim iskoracima u rock’n’ roll, kompara-

tivnim predavanjima o D`oniju [tuli}u i Davidu Albahariju, isto tako je po~eo da oba-

ra s nogu i akademike, pokazuju}i vanredan sluh za njihovu liru. Teorijsku obradu de-

la Antonija Isakovi}a obrazlo`io je dugom prema sopstvenoj porodi~noj partizanskoj

pro{losti. No njegov sentiment se time nije iscrpio. Kasnije su do{le druge zajedni~-

ke uspomene, od ribolova (Danilo Nikoli}) do vu~arskih procesija (R. P. Nogo). Zadi-

vljuje dr Panti}ev postmodernisti~ki mar{ kroz institucije: od urednika u Knji`evnojre~i i Knji`evnim novinama, Svetog Dunava i Alexandrie do Knji`evnog glasnika, Sara-jevskih sveski itd. Ure|ivao je edicije „Albatros“ (IP Filip Vi{nji}) i „Pan“ (Otkrovenje).

O njegovoj ̀ elji za apsolutom mo`da najbolje svedo~e funkcije urednika edicije „Prva

knjiga“ Matice srpske i predsednika Komisije za dodelu nacionalnih penzija (od 2006).

Neizbe`an kao Mojra, dr Panti} nastavlja da raspreda srpsku knji`evnu pau~inu, dela-

ju}i uvek na vi{e frontova. Tako je kao potpredsednik PEN-a i SKD-a zadu`en za promo-

ciju srpske knji`evnosti na svetskim sajmovima (na kojima se knji`evno nad`njeva sa

Goranom Petrovi}em), za selekciju „Sto slovenskih romana“, ili za prire|ivanje anto-

logija, u ~emu dr`i ubedljivo prvo mesto u regionu. Njegov sportski duh biv{eg baske-

ta{a ne dozvoljava mu da se povu~e ni iz jednog posla. Bio je ~lan svih knji`evnih udru-

`enja, zvani~nih i nezvani~nih. Glavna kriti~arska crta dr Panti}a je uravnilovka. Go-

vori podjednako dobro o Neboj{i Jevri}u i Nenadu Veli~kovi}u. Vrlo ~esto, na istoj ra-

zini tuma~i D. J. Danilova i Jovana Hristi}a, Simfoniju Vinaver Milovana Vitezovi}a i

Enciklopediju mrtvih Danila Ki{a. Jedan je od glavnih aproprijatora Ki{ove po/etike,

koju je pripitomio, primenjuju}i je na sve {to se kre}e knji`evnom scenom, bilo da je

re~ o ”postmodernisti” Miru Vuksanovi}u (koji ima mozai~ni pogled muve) ili Marku

Vidojkovi}u i Mar~elu. Dr Panti} se gnu{a ”nove kriptopoliti~ke instrumentalizacije

knji`evnosti” i „niskotarifne intelektualne prostitucije” u kritici koja sve „reklamira

kao vrhunsku vrednost”. Savremenu scenu u Srbiji vidi kao liberalizovano tr`i{te knji-

ga bez nekih dubljih problema. Zagovara pove}anje broja nagrada. On je podjednako

omiljen u Vremenu i NIN-u, na akademskoj i NGO sceni. U Pe{~aniku je svojevremeno

najavljivan kao „~ovek zlatnog preseka”. Kolege iz regiona ga vide kao ~oveka od po-

verenja, koji im potom bez stida „izveze” Sanju Domazet. Te{ko je odoleti njegovoj

(melanholi~noj) harizmi. Pristaju}i na marginalizaciju hrvatske knji`evnosti na Ka-

tedri za srpsku knji`evnost, dr Panti} se povukao na „bezbednu“ teritoriju bugarske

literature. Njegova bibliografija raste iz dana u dan. Sada broji preko 800 jedinica

IVBETON BR. 70 DANAS, Utorak, 5. maj 2009.

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

Foto

mon

ta`a

: Rec

ycle

Bin

Lad

en

Da svak svakog toleri{e,

Svom pastiru svak da si{e,

Da svakome lepo prija

Me|uverska religija.

Da se na|e prava mera,

Svak da svoje stado tera,

Da se {iri jedna vera

U bezgre{nost sva tri klera.

Da se ceni kapa svaka:

Na budali kamilavka

Ko i mitre, ahmedije

Ispod kojih mozga nije.

Da u svakoj veri popa

Tu|eg {tuje episkopa,

Da reisu nema frenda

Ko {to mu je Ka~avenda.

Da se sad u miru shvata

Svetost na{eg pro{log rata:

Da to Bo`ja volja bude

Kada \avo nosi ljude.

Da u slavu takve volje

Svuda niknu bogomolje:

Da Orlovi} Fati prija

Njena prokleta avlija

ME\UVERSKI VERONAUK

(iz pesmarice Vasilija Ka~avende, episkopa zvorni~ko-tuzlanskog

i predsedavaju}eg Me|ureligijskog vije}a Bosne i Hercegovine)

Ovoga puta o folu (priru~nik za folirante)

Ako je ko udav (dnevnik dosade)

Najlep{e bas-deonice Mihajla Panti}a (kako po-

stati deoni~ar)

@ena u mu{kom bikiniju (uvod u melanholiju

propu{tenog ru~ka)

Puzzle (slagalica u boji sa motivom ribarske

barke)

Ki{: esej-lakirovka (ritualni ples na grobu)

Kapetan me|usobne plovidbe (kako sam postao

Titanik)

Wonder u ~udu (monotoni mirakul)

Uravnilovka je upravo u toku (olovka pi{e li-

belom)

Kum Vavilona (kako napraviti knji`evni klan)

Ne mogu da se setim jedne re~ice (fragmenti

alaske nostalgije)

Hronika robe (groza marve, prodajna izlo`ba)

Isku{enja tra`enosti (celebrity-ispovest)

Novi prilozi za savremenu srpsku poeziju (od

Be}kovi}a do Despotova, deklaracija o pomirenju)

^itanje mode (priru~nik za pre`ivljavanje)

Orderisti~ko tripovedanje (~uvar reda i mira u

srpskoj knji`evnosti)

[ta sve ~itam i {ta mi to treba (kako sam se

pro~itao)

Sedmi dan }osave (istinite pri~e o depilaciji)

Smet iza smeta (sne`ni novobeogradski ~ovek

na prkosima)

Protiv glistemati~nosti (ispovest varalice sa

udice)

Butros posle (poeti~ki gali-matijas)

Tortura teksta (spisateljsko-inkvizitorska metoda)

Novobeogradsko bi}e (anatomija urbane gorile)

Prol

e}na

rasp

roda

ja

Povodom gostovanja cenjenog profesora Mihajla Panti}a u rubrici Bulevar zvezda, organizujemo malu rasprodaju njegovih remek-dela po povla{}enim cenama. Ukoliko pozovete u narednih pola sata i naru~ite bar jednu knjigu dr Panti}a, dobijate na poklonpribor za pecanje u mutnom. Mu{terije nisu u obavezi da kupljene knjige pro~itaju. U ponudi imamo slede}e naslove:

Muke po Borisu: I Sretenjski i @ablja~ki (150 ili 0 poslanika)