Potencijal za transformativno učenje u rekreativnim

Andragoske studije 2019-01.inddPotencijal za transformativno uenje u rekreativnim trkakim timovima u Srbiji3
Apstrakt: Pojava sportskih i rekreativnih društveno aktivnih grupa globalni je fenomen – ima ih mnogo, a njihov angaman je sve znaajniji. Specifinost tih grupa ine njihove aktivnosti u vezi sa lokalnim problemima i njihov uticaj na promene u lokalnoj zajednici. Ovaj rad pokazuje da angaman u takvim grupama nosi znaajan potencijal i za transformativno uenje pojedinca, prenošenjem odreenih vrednosti i shvatanja na svoje lanove. Za istraivanje procesa transformativnog uenja kod pojedinaca, pripadnika timova, uraena je studija sluaja, podaci su prikupljeni uz pomo intervjua i mree repertoara, a obrada podataka je uraena pomou analize narativa. U prvom delu istraivanja pokazuje se da se transformacija zaista dogodila, dok se u drugom delu objašnjava do kakve vrste promene je došlo i na koji nain.
Kljune rei: transformativno uenje, analiza narativa, intervju, tranje, društveni pokret
Sport i obrazovanje odraslih
Sport i sportsko-rekreativne aktivnosti spadaju u drevne prakse obrazovanja odraslih i bile su njihov est element sve do srednjeg veka na prostoru današnje Evrope. Još u antikoj Grkoj ideal kalokagatije je naglašavao jedinstvo umnog, tj. duhovnog i telesnog, koje se negovalo bavljenjem sport i definisalo sportske igre i takmienja kao prirodan deo obrazovanja odraslih. Humanizam i renesan- sa su obnovili taj duh, ali tek je ‘spartanski’ koncept fizikog vaspitanja Dona Loka sport uinio vanim delom obrazovnog procesa, što je u anglosaksonskoj
1 Aleksa Jovanovi je doktorand na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ([email protected]).
2 Dr Katarina Popovi je vanredni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Uni- verziteta u Beogradu i generelni sekretar Meunarodnog saveta za obrazovanje odraslih ([email protected]).
3 Rad je nastao u okviru projekta Instituta za pedagogiju i andragogiju (Filozofski fakultet, Beograd) „Modeli procenjivanja i strategije unapreenja kvaliteta obrazovanja“ (br. 179060), koji finansira Ministarstvo prosve- te, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Andragoške studije, issn 0354–5415, broj 1, jun 2019, str. 87–110 © Institut za pedagogiju i andragogiju; Originalni nauni rad UDK 374.7:159.953]:379.8 doi:10.5937/AndStud1901087J
88 Aleksa Jovanovi, Katarina Popovi
tradiciji ostao i do danas, naroito u kontekstu visokoškolskog obrazovanja. U obrazovanju odraslih sportske aktivnosti su bile preteno sporedan fenomen, pre svega zahvaljujui dominaciji prosvetiteljskog pristupa i racionalistikog diskursa u obrazovanju. Prevladavanje racionalnosti i kognicije potisnula je telesnost i umanjivši znaaj obrazovnih praksi povezanih sa njom. Tek je ‘narodno obrazovanje’ u Vajmarskoj Nemakoj (sa svojim kritikim odnosom prema dotadašnjem masovnom, popularnom, ‘starom’ obrazovanju) vratilo dignitet sportu i rekreaciji i dodalo emotivno i telesno do tada dominantnoj kogniciji. U tom periodu sport je imao dve znaajne funkcije – ouvanje zdravlja i sportskog duha, ali i negovanje zajednice, pripadnosti grupi, zajednikih aktivnosti i socijalnog duha. Nešto slino se moglo nai u Srbiji (i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca), u obliku sportskih i gimnastikih udruenja, Sokolskog pokreta i slinih organizacija, koje su, sem sportskih aktivnosti, intenzivno radile na ‘jaanju morala, estitosti, nacionalnog duha’ i sl...
Ve je Maks Horkhajmer stavljao sport i fizike aktivnosti u kontekst fi- lozofske, kritike refleksije stvarnosti u socijalnim istraivanjima kojima se bavio Institut za socijalna istraivanja iz Frankfurta. Iako je Habermas kasnije pomerio fokus na komunikaciju i lingvistika istraivanja, sport je ostao jedan od faktora koji igraju ulogu u postizanju društvenih promena. Za Horkhajmera sport je bio jedna od oblasti koju treba multidisciplinarno prouavati i staviti u kritiku perspektivu (Schroer, 2017, str. 244), a ak je i sam Habermas, govorei o struktur- nim promenama javne sfere, stavio sportske klubove u niz relevantnih organizacija kao što su crkve, udruenja kulture, mediji, akademija, graanski sektor itd. (Habermas, 1989) i naglasio njihovu ulogu u dinamici politikog razvoja društva.
Elias i Dunning (1986) dali su obimnu analizu istorijskog razvoja uloge sporta u društvu i praktino zasnovali sociologiju sporta, ukljuujui amateri- zam i njegove socijalne korelate. S druge strane, postmoderni diskurs je svojom kritikom obrazovanja i njegove redukcije na kognitivnu sferu vratio telesnost u domen obrazovno relevantnih fenomena. Feministika epistemologija je, dovo- dei u pitanje iskljuivost kognitivne osnove saznanja, takoe podstakla taj trend i proširila ne samo razumevanje mogunosti i vrsta uenja odraslih, ve i spektra njegovog praktinog ispoljavanja.
Savremena andragoška razmišljanja o sportu danas se kreu uglavnom u dva osnovna smera. Prvi se snano oslanja na moderne koncepte obrazovanja za zdrav ivot i dobrobit, pri emu se istiu uloga obrazovanja odraslih u razvijanju svesti o zdravim nainima ivota, zdravstvena pismenost, informisano donošenje odluka o svom zdravlju i sl. (EAEA, 2015; UNESCO and UIL, 2016). Sport se preporuuje i kao prevencija i kao kurativa, a sportsko-rekreativne i gimnastike aktivnosti postale su standardan deo ponude institucija za obrazovanje odraslih.
Andragoške studije, 1/2019 89
Potpuno drugaiji pravac mišljenja nalazimo u javnoj pedagogiji, koja sport stavlja u kontekst kritike teorije, politike borbe, graanskog obrazovanja i graanskog aktivizma. Prema reima iroa, jednog od glavnih predstavnika javne pedagogije, obrazovanje izlazi iz ustaljenih okvira i tradicionalnih obrazovnih institucija – ono se odigrava u raznovrsnim društvenim institucijama i u raznolikim formatima – medijima, sportu, popularnoj kulturi, digitalnim medijima... (Giroux, 20014, str. 498). Duboko u oblasti neformalnog i informalnog uenja, javna pedagogija dovodi u sumnju ne samo tradicionalne naine uenja i pouavanja i mesta gde se oni odvijaju, ve i osnovne postavke, epistemološke osnove, pa i ciljeve obrazovanja, jer se oni usmeravaju ka transformaciji društva, emancipaciji graanskog potencijala i aktivaciji agensnosti (delatnog potencijala) jedinke kroz zajedniku akciju. Sport posmatran u kontekstu javne pedagogije tako postaje blii Habermasovom vienju transformacije javnog prostora, izmeu privatne i poslovne sfere, u oblasti u kojoj drava ispoljava svoju mo, nekada ak i agresivno, a graanin formira i praktikuje oblike delovanja i zajedništva u kojima formuliše nove, alternativne poglede i shvatanja i dovodi u sumnju postojee strukture i dominantne paradigme, upravo postmodernistiki i transformativno. Sa stanovišta javne pedagogije moe se dodati – ne samo nove poglede ve i novi doivljaj sebe i zajednice, i to kroz aktivnost, fiziko ‘osvajanje’ prostora, agensnost. „Mnogi savremeni pokreti u oblasti sporta i rekreacije su danas bliski tenji za ‘socijalnom promenom’, pa su ak i eksplicitni u svojoj društvenoj kritici i u politikim porukama“ (Popovi, Maksimovi & Jovanovi, 2018, str. 17).
Sport je postao i est oblik graanskog aktivizma, od lokalnog do globalnog nivoa. Kao oblik neformalnog obrazovanja, on je okvir akcije u kome se izraavaju politiki stavovi, šalju (anti)ideološke poruke i podie svest o vanim društvenim temama.
Brojne amaterske i polu-profesionalne grupe organizuju aktivnosti vezane za vana društvena pitanja – kolektivne vonje bicikla protiv klimatskih promena i degradacije prirode, hodanje, tranje, marširanje, penjanje – uz vane politike, društvene i ideološke poruke. Differentia specifica ovakvih akcija je svesno prevazilaenje dihotomije izmeu brige o zdravlju i dobrobiti s jedne strane, i borbe za demokratiju, graanska i ljudska prava sa druge strane. Ovakvi pokreti se sve više globalno povezuju, ali obino imaju i lokalnu relevantnost, doprinosei time agensnosti ukljuenih ljudi time što pojaavaju oseaj pripadnosti oveanstvu i oseaj da se ini nešto dobro za opštu stvar. (Popovi, Maksimovi & Jovano- vi, 2018, str. 18)
Transformativno uenje
Tano 40 godina je prošlo od kada je Mezirov (1978) uveo koncept transformacije u oblast uenja i stvorio teoriju transformativnog uenja, ija je osnovna ideja promena perspektive koja predstavlja osnovu uenja u odraslom dobu i uenje putem reflektovanja iskustva i promene pretpostavki na kojima su zasnovani perspektiva pojedinca i znaenje koje on pridaje pojavama. Od tada se veliki broj autora bavio neposredno i posredno teorijom transformativnog uenja u raznim kontekstima. Autori kao što su Freire, Bojd, Iliris, Tejlor, Dirks ili Alhadef-Dons istraivali su (i dalje istrauju) domete transformativnog uenja pojedinaca, u grupama, druš- tvenim pokretima, objašnjavali su transformaciju kroz kogniciju, telo, emocije, individuaciju, emancipaciju, negovanje duše i prekid ili promenu ritma.
Za te autore je zajedniko verovanje u mogunost uenja iz prethodnog iskustva, i to pomou njegove reinterpretacije i transformacije pretpostavki koje su vodi za akciju. Upravo je to momenat koji transformaciju uvodi u uenje i upravo je taj momenat ini znaajnom za andragoge i predstavlja taku razdvaja- nja od formativnog uenja.
Mezirov je ponudio transformaciju kao cilj obrazovanja odraslih, a na centralno mesto uenja odraslih postavio je kritiku refleksiju. Mezirov je pokušao da objasni ulogu kreiranja znaenja u procesu uenja jer je smatrao da upravo kreiranje znaenja nedostaje velikim teorijama uenja tog vremena i da se zbog toga ne moe pronai praktina primena tih teorija. Nastojao je da pokae kako naše ustaljene navike oekivanja esto mogu da iskrive naše interpretacije iskustva jer upravo one postaju strukture znaenja koje odreuju prirodu naše percepcije i kognicije (Mezirow, 1989). Jedna od kritika (Collard & Law, 1989) teorije transformativnog uenja jeste da Mezirov zanemaruje kolektivnu socijalnu akciju kao cilj transformacije i conditio sine qua non transformativnog uenja i, još vanije, emancipatornog obrazovanja odraslih. Isti autori (Collard & Law, 1989) smatraju da je Mezirovljevo naglašavanje individualnog u neskladu sa teorijom društvene promene. U odgovoru Mezirov kae da kritika refleksija pretpostavki prethodno nekritiki usvojenih (asimilovanih) struktura znaenja izaziva individualnu ili društvenu promenu, da taj proces moe biti individualan (psihoterapija), grupni (Freire ili narodno obrazovanje u Latinskoj Americi) ili kolektivni (pokreti za prava graana i drugi društveni pokreti).
Transformacija perspektive je sintagma koja sadri dve najvanije rei za teoriju transformativnog uenja. U pitanju su perspektive znaenja koje su zapravo strukture psihokulturnih pretpostavki u okviru kojih se novo iskustvo asimiluje i/ ili transformiše prethodnim iskustvom pojedinca (Mezirow, 1978; 1981; 1990). Tokom obimnih intervjua prilikom istraivanja Mezirov primeuje da je kretanje
kroz egzistencijalne izazove odraslog doba proces nepravilnog smenjivanja transformacija u perspektivama znaenja (Mezirow, 1981 str. 6). To istraivanje je temelj njegove teorije transformativnog uenja, a ispitanici su bile ene koje su studirale na koledima na programima za ponovni upis.4 Za mnoge ene koje su uestvo- vale u tom istraivanju, pomenute psihokulturne pretpostavke su ukljuivale tra- dicionalno stereotipno razumevanje „ispravne“ uloge ene i esto jaka oseanja samih ena koja su internalizovana u svrhu odbrane te uloge (Mezirow, 1981).
Perspektive znaenja se, uglavnom, nekritiki stiu u detinjstvu u procesu socijalizacije i kulturne asimilacije, esto kroz emocionalno obojene odnose u porodici, školi ili u vršnjakoj grupi (Mezirow, 1990; Jovanovi, 2014). Transfor- macija perspektive je emancipatorni proces u kojem osoba postaje kritiki svesna kako i zašto strukture psihokulturnih pretpostavki (poinju da) ograniavaju nain na koji osoba vidi sebe i svoje odnose, istovremeno rekonstituišui spornu strukturu da bi se omoguila inkluzivnija i diskriminativnija integracija iskustva i ponašanja zasnovanog na novom razumevanju (Mezirow, 1981). Upravo uenje je proces pomou kojeg odrasli prepoznaju svoje kulturne pretpostavke (Mezirow, 1981). Mezirov (1989) predlae idealne uslove za uenje, odnosno, kako kritika refleksija zauzima centralno mesto u njegovoj teoriji, tako je postavio set uslova za uestvovanje u kritikom diskursu. Uesnici u idealnom kritikom diskursu bi trebalo da imaju:
a) precizne i potpune informacije o temi koja se obrauje; b) slobodu od prisile/prinude; c) sposobnost da argumentovano rasuuju izmeu suprotstavljenih
tvrdnji valjanosti i da logiki argumentuju na osnovu dokaza; d) sposobnost da budu kritiki refleksivni u vezi sa pretpostavkama i pre-
misama; e) otvorenost za razmatranje valjanosti/ispravnosti drugih perspektiva
znaenja i paradigmi; f ) dovoljno poznavanje sebe da bi se osiguralo ueše koje je slobodno
od iskrivljenja, inhibicija, kompenzativnih mehanizama ili bilo kog drugog oblika samoobmane;
g) reciprocitet uloga – jedna prilika da se interpretira, objasni, izazove, ospori i uvedu druge uloge u dijalog;
h) zajednii cilj postizanja konsenzusa koji je zasnovan na dokazima i ubedljivosti argumenata.
4 Eng. re-entry programs – programi dizajnirani tako da olakšaju i omogue povratak u proces obrazovanja enama koje su obrazovanje prekinule ili koje razmatraju zaposlenje nakon due pauze bez profesionalnog angamana.
Za Mezirova je jedan od kljunih, osnovnih uslova za transformaciju perspektive izgradnja samopouzdanja. Samopouzdanje je uslov za isprobavanje novih uloga (Mezirow, 1978).
Sport, transformacija i uenje
U savremenim sportskim pokretima susreu se neformalno obrazovanje, javna pedagogija, transformacija pojedinca i društva i graansko obrazovanje. Povezu- jui agensnost pojedinca, pojaanu telesnom angaovanošu u ‘osvajanju javnih prostora’ sa kolektivnom borbom za šire društvene ciljeve, sportski pokreti upu- uju snane društvene poruke i postaju jedan od onih faktora koji, iz Habermaso- ve perspektive, imaju potencijal da transformišu javnu sferu. Oni povezuju viso- ku svest, jasne stavove, telesnu agensnost, emotivni naboj i socijalni aktivizam na nain istovremeno iskonski prirodan i potpuno savremen, fokusiran na ekološke teme – zaštitu prirode, svest o klimatskim promenama, globalnom i lokalnom za- gaenju, zatim na politiki aktuelne teme – izraavanje nepristajanja na rasizam, nacionalizam, agresivni neoliberalizam, kao i na brojne druge fenomene.
Razliite rekreativne sportske grupe organizuju aktivnosti u vezi sa aktuelnim društvenim pitanjima. Za takve pokrete je specifino prevazilaenje dihotomije brige o zdravlju i fizikom blagostanju, s jedne strane, i borbe za demo- kratske vrednosti i graanska i ljudska prava, s druge strane. Iako su takvi pokreti globalni i njihovi ciljevi su obino deo neke opštije, humane vizije, u njihovom fokusu su esto aktuelna lokalna pitanja.
Tranje (pojedinano, porodino, u krugu prijatelja, sportskih i ostalih udruenja, lokalno i regionalno, masovno...) spada u vidove sportske aktivnosti koji imaju najdemokratskiji karakter i po svojoj prirodi su najinkluzivnije, otvorene za raznovrsne grupe i sa mogunošu za razliit stepen fizikog na- pora. Zbog toga je upravo tranje jedan od naješih oblika sportskog udru- ivanja i angaovanja, koji se bavi najraznovrsnijim temama: borbom za prava ivotinja5, za prava domicilnog amerikog stanovništva na sopstvenu zemlju6, za prava ena7, za prava crnih ena8, za kulturu, zajedništvo i diverzitet9, za ouvanje retkih prirodnih oaza na planeti10, protiv rodno zasnovanog nasilja11,
5 https://www.runnersworld.com/news/a23878834/fiona-oakes-ultramarathon-vegan-animals-advocate/ 6 https://trailrunnermag.com/destinations/rockies/running-bears-ears-national-monument.html 7 http://citiusmag.com/run4allwomen-political-activism/ i https://www.run4allwomen.com/story 8 https://rungrl.co/blog/running-is-my-activism 9 http://www.districtrunningcollective.com/ 10 https://takaynaultra.raisely.com/ 11 https://www.theherald.com.au/story/5800902/striding-for-change-with-global-steps/
protiv smea i zagaenja okoline12, za pomo lokalnoj zajednici i starima13 i mnogim drugim.
Mnoge od tih trkakih grupa proširile su svoje jednokratne akcije, ili akcije usmerene na jedno društveno pitanje, i postale grupe ili udruenja koja slue kao platforma za kontinuirani društveni aktivizam. Broj takvih grupa i njihovih akcija je sve vei, kao i broj publikacija, naunih studija i filmova koji se bave tim fenomenom.
I Zapadni Balkan, prostor turbulentan i prepun tenzija i društvenih previ- ranja, postao je deo tog globalnog trenda i plodno tle za sportske i trkake aktivnosti kao izraz društvenog aktivizma, pa su sve brojniji pokreti iz oblasti sporta i rekreacije koji tee društvenoj promeni kroz svoj kritiki odnos prema društvu i politikim porukama.
Jedan od takvih pokreta u našem regionu jeste 442 kru14, koji se sastoji od BURT-a 15 iz Srbije i Zagreb runners-a iz Hrvatske. Cilj 442 nije samo da se podigne svest o vanosti sporta (i da se omogui bavljenje sportom), rekreacije i pozitivnog efekta na zdravlje pojedinca i opšte fiziko stanje, ve upravo da se pošalje poruka saradnje i borbe protiv nacionalizma i ksenofobije, kao i gajenja prijateljstva izmeu trkaa u Zagrebu i Beogradu (Popovi, Maksimovi & Jovanovi, 2018). Trkake ekipe iz Zagreba i Beograda su, uz još mnoge druge ekipe širom sveta, deo globalnog pokreta Bridge The Gap. Taj pokret najbolje ilustruje sveobuhvatan karakter uticaja na urbanu sredinu svojom ulogom u njoj: „Ekipe unutar pokreta nisu samo trkake grupe, ve ekipe/skupovi istomišljenika i kreativnih duša koje oseaju puls svoga grada, neiskazani ritam njihovog doma. Šta više, oni istrauju nepredvidive rute i tee spontanosti, tre ulicama kako nou, tako i tokom dana. Istrauju nove krajeve svog grada. Nijedan put nije promašen i nijedna prepreka nije prevelika“ (Tam, 2016). U takvom društvenom pokretu lako je pronai dodatni lokalni znaaj timova iz ovog regiona. Upravo kroz sport i rekreaciju u regionu koji je proet na- cionalnim diskursom i koji ima tešku skoriju istoriju, pokret 442 nastoji da povee ljudi iz dve drave. Suprotno od principa kompetitivnosti tipinog za profesionalni sport, lanovi ta dva tima zajednikim akcijama pokušavaju da ostvare svoje zajed- nike ciljeve. Na primer, nakon zatvaranja granica usled migrantske krize 2015. godine, lanovi tima iz Zagreba i Beograda trali su u ‘niijoj zemlji’ izmeu dve drave. U novembru 2016. godine, osam lanova beogradskog i osam lanova za- grebakog dela tima trao je dva dana štafetnu trku od Beograda do Zagreba. Ovaj
12 http://runnersagainstrubbish.moonfruit.com/ 13 https://www.goodgym.org/group-runs 14 442 crew. 15 Belgrade Urban Running Team, trkaki tim iz Beograda, nastao 2014. godine, koji okuplja mlade rekreativne
trkae.
podvig je dokumentovala produkcija Vice i od njega napravila dokumentarni film koji je emitovan na televizijama u Srbiji, Grkoj i Španiji.
Taj vrlo jasan cilj ukazuje na tenju ka društvenoj transformaciji, promeni nacionalnog diskursa i dominantnog ideološkog narativa. Organizuju se aktivnosti koje su u vezi sa aktuelnim društvenim pitanjima, poput stvaranja jedinstve- nog tima udruivanjem beogradskih i zagrebakih trkaa, organizovanja tranja preko granica, nalaenja na ‘niijoj zemlji’ i štafetne trke od Beograda do Zagreba. Iako lanovi tima istiu svoju nepolitinost, njihova dela su krajnje politika/ politina, u najpozitivnijem moguem smislu, i šalju jasnu poruku u regionu turbulentne prošlosti i komplikovanih dnevnopolitikih odnosa (Popovi, Mak- simovi & Jovanovi, 2018).
Iz perspektive transformativnog uenja, moe se pretpostaviti da upravo svojim akcijama, idejama koje zastupaju i porukama koje šalju, pojedinci iz tih pokreta menjaju svoj pogled na svet, jaaju svoju agensnost i poveavaju graansku svest. Pojedinci se prikljuuju pokretu iz razliitih motiva i donose svoje razliite perspektive znaenja, pa je zato i fokus ovog rada na transformaciji perspektiva koja se de- šava kod lanova rekreativnih trkakih timova u Srbiji i regionu, a osnovno pitanje je: da li, na koji nain i zašto iskustvo pojedinaca u trkakom timu pokree reviziju prethodnog iskustva i transformaciju perspektive znaenja?
Metodološki okvir
Kao osnova za istraivanje posluila je studija Pruit (2004), koja je u svom doktor- skom radu istraivala kako ueše u rekreativnim organizovanim biciklistikim vo- njama u Gruziji16 (BRAG) utie na samorazvoj. Ona, izmeu ostalog, zakljuuje da je ueše u BRAG-u ispitanicama pomoglo da osnae oseaj postignua i da formiraju nov identitet koji nije u skladu sa prethodno usvojenim rodnim ulogama. Pokazalo se da je pomenutim uesnicama u BRAG-u rekreativna sportska aktivnost stvorila kontekst za promenu koju Mezirov naziva transformacijom perspektive, a koja podrazumeva korišenje prethodnog tumaenja iskustva za konstrukciju novog ili transformaciju starog uz pomo kritike refleksije (Mezirow, 1990). Takva nova iskustva u novim (drugaijim) društvenim sredinama i osnaivanje dovode do onoga što Mezirov (1978) naziva razvijanjem svesti17 i što pokree prvi deo promene pojedinca. Osoba postaje svesna da njene/njegove perspektive znaenja, pomou kojih osmišljava svet oko sebe, više nisu odrive. U tom trenutku se javlja potreba za pridavanjem novog znaenja iskustvima. Habermas je rekao: „Pristup
16 Bicycle ride across Georgia (BRAG). 17 Consciousness rising.
injenicama se ostvaruje pomou razumevanja znaenja, a ne posmatranjem“ (Ha- bermas, 1971, str. 309), što praktino znai da nastojanjem da razumemo znaenje nekog iskustva kreiramo znaenje tog iskustva. I upravo je ta veza izmeu iskustva i znaenja proizvoljna jer, da nije tako, svaki pojedinac bi imao isto znaenje za jedno iskustvo. A kako je ta veza proizvoljna, tako je podlona reviziji.
Upravo su transformacija perspektive, promena znaenja i revizija prethodnog iskustva, uz relevantnu promenu pretpostavki (koje se javljaju kao vrednosti) centralni koncepti na kojima je organizovano istraivanje. Pomou mree repertoara mapirana je promena perspektive, a pomou analize narativa objašnjeno je na koji nain se ta promena dogodila i šta promena kao takva predstavlja za ispitanika.
Ovaj rad predstavlja jednu svojevrsnu studiju sluaja. Prvo pitanje koje treba postaviti kada se odluimo za studiju sluaja jeste šta je tano sluaj (Nisbet & Watt, 1984). Odgovor na to pitanje nije jednostavan ni u ovom sluaju i otvara nova pitanja. Studija sluaja je metod koji omoguava raznovrsnost pristupa istraivanju jednog fenomena. Pomou studije sluaja moemo otkriti kauzalnu vezu i efekte nekog fenomena u specifinom kontekstu, prepoznajui kontekst kao determinišui faktor uzroka i posledice (Cohen, Manion & Morrison, 2007).
Podaci su prikupljeni intervjuom i mreom repertoara. Osnovna namera je bila da se proveri da li se perspektiva znaenja promenila i, ukoliko jeste, da se proveri koji se narativi konstruišu oko te promene. Mapiranje promene je uraeno uz pomo mree repertoara, tako što je ocenjivano kako pojedinac vidi sebe u periodu pre i posle lanstva u trkakom timu, ali i kako vidi sebe sada, a sve to posredstvom vrednosti koje tim promoviše. Pomou intervjua se došlo do narativa i potvrde o vrednostima koje se prenose u timu, a koje se mogu nai u literaturi (npr. Popovi, Maksimovi & Jovanovi, 2018).
Kasnije je uraena analiza narativa iji je cilj da se proveri kako ispitanik vidi promenu, koja znaenja pridaje elementima u prii i na koji nain dovodi u vezu svoje ueše u trkakom timu i transformaciju perspektive na nain na koji ju je Mezirov definisao. Istraivako pitanje ovog rada jeste: da li, na koji nain i zašto iskustvo pojedinaca u trkakom timu pokree reviziju prethodnog iskustva i transformaciju perspektive znaenja?
U interpetaciji podataka bie prikazane i neke specifinosti metodologije promene znaenja i ta objašnjenja e pratiti prikaz rezultata.
Studija sluaja
Studija sluaja je studija specifine instance u akciji koje je namenjena obja- šnjenju opštijeg principa (Cohen, Manion & Morrison, 2007). Studijom sluaja nastoji se da se prikae kako je zapravo nalaziti se u nekoj specifinoj situaciji,
da se izbliza proveri stvarnost te situacije, prui detaljan opis iskustava, misli i oseanja uesnika u toj specifinoj situaciji. Obuhvata posmatranje specifinog sluaja ili fenomena u stvarnom, ivotnom kontekstu, ukljuujui veliki broj podataka. Studije sluaja su opisne i detaljne sa uskim fokusom i kombinuju subjektivne i objektivne podatke. Bitno je napomenuti da studije sluaja nisu nesistematine i iskljuivo interpretativne jer se podaci prikupljaju sistematino i rigorozno (Cohen, Manion & Morrison, 2007). Nekoliko redova iznad posta- vljeno je pitanje šta je zapravo sluaj u ovoj studiji sluaja. Namee se nekoliko pitanja. Da li je sluaj transformativno uenje? Da li je sluaj transformativno uenje u rekreativnim trkakim timovima u Srbiji? Ili je sluaj ispitanik G. i njegova transformacija? Ako je tako, zar onda ovo nije samo ilustracija jednog sluaja? Za odgovor na to pitanje najbolje je potraiti pomo terminologije sa poetka ovog odeljka i rei da je specifina instanca koja se ovde prouava ispitanik G., u kontekstu trkakog tima, a opštiji princip koji se nastoji objasniti jeste transformativno uenje u trkakom timu. Naivno bi bilo generalizovati ovaj sluaj i rei da se u svim timovima dešavaju transformacije perspektive u istoj meri i pravcu, ali ne bi bilo toliko naivno pretpostaviti da takav mehanizam uenja postoji i u drugim rekreativnim trkakim timovima. Stoga bi bilo oprez- no rei da je u pitanju jedna eksplorativna studija sluaja koja slui kao pilot za generisanje hipoteza koje e biti testirane obimnijim istraivanjima. I ova- kav pristup ima svoje slabosti, uz pomenutu nemogunost generalizacije osim u specifinom kontekstu. Postoje veliki izazovi u proveri rezultata, tako da one mogu biti selektivne, subjektivne i naklonjene vrednostima istraivaa (Cohen, Manion & Morrison, 2007).
Analiza narativa
Centralno mesto metodološkog pristupa zauzima analiza narativa. Analiza narativa, uz analizu diskursa, zauzima posebno mesto u novoj paradigmi, koja nastaje nakon jezikog zaokreta u društvenim naukama. Dve pomenute analize predstavljaju na- une postupke prouavanja jezikih struktura i skup pretpostavki koje lee u osnovi tih postupaka (Pavlovi, Dinovi i Miloševi, 2006). Nova paradigma u društve- nim naukama samim nazivom se odreuje u odnosu na nešto što je prethodilo tom novome, a to što je prethodilo odnosi se na pozitivistiki pristup u istraivanju u društvenim naukama i dovodi u pitanje njegove osnove – empricizam, objek- tivizam i hipotetiko-deduktivne metode. Takoe, nudi fundamentalno razliitu koncepciju znanja (Pavlovi, Dinovi i Miloševi, 2006). Garson (2013) kae da je analiza diskursa jedna vrsta analize narativa. Analiza diskursa je fokusirana na odnos izmeu jezika narativa i njegovog društvenog konteksta. Polkinghorn zagovara
analizu narativa, koja e, kako on kae, „otkriti jedinstvenost pojedinanog sluaja ili vezanog sistema i obezbediti razumevanje njegove svojstvenosti i naroite slo- enosti“ (Polkinghorne, 1995: 15). Istraivai koji primenjuju pomenute metode analize diskursa i narativa ne bave se spoljašnjim svetom i objektivnom predmetima i pojavama ve jezikom naunog ili laikog opisa i objašnjenja tog sveta. Njihova osnovna pretpostavka jeste da su objekti realnosti utemeljeni u jeziku, njegovim strukturama, gramatici i nainima njegovog korišenja. Zbog svega toga, za njih je jezik stvarnost koja je predmet istraivanja (Pavlovi, Dinovi i Miloševi, 2006). Sam ovek pripada svetu jezika, kao saznavalac i predmet saznanja pripada svetu jezika, opojmljen je i mišljen jezikom i proizveden jezikom (Pavlovi, Dinovi i Miloševi, 2006). Na poetku ovog odeljka pominju se i diskurs i narativ, pojmovi koji su teško uhvatljivi i koji se esto koriste sinonimno. Da bi se izbegla teorijsko- -semantika rasprava o diskursu i narativu a ipak jasno istaklo zašto je upotreblje- na analiza narativa u ovom radu, vano je istai da, za razliku od diskursa, narativ podrazumeva postojanje osoba i zapleta koji se razvija tokom vremena, diskurs, prema nekim shvatanjima, ne podrazumeva (ili zanemaruje) agensnost osobe, dok se u narativu podrazumavaju konstrukcije linih znaenja. U diskursu se naglašava proizvodnja društvene prakse, a narativ je u veoj meri usmeren na osmišljavanje linog iskustva. Analiza narativa je analiza hronološki ispriane prie, sa fokusom na to kako su elementi poreani, u kakvoj su vezi i zašto su neki elementi vrednovani drugaije od drugih, kako naša prošlost oblikuje percepciju sadašnjosti, kako sadaš- njost oblikuje percepciju prošlosti i kako prošlost i sadašnjost oblikuju percepciju budunosti (Garson, 2013). Analiza ivotne prie ne bavi se otkrivanjem empirijske istine ve nainom na koji osoba osmišljava dogaaje koje je teško osmisliti. Na taj nain dogaaji postaju „istiniti“ za osobu, a cilj analize je pokušaj razumevanja i transformacije prie (Pavlovi, Dinovi i Miloševi, 2006).
Mrea repertoara
Mrea repertoara18 je metod koji je prvi predloio Dord Keli u svojoj Psiho- logiji linih konstrukata (1955). Osnovna ideja koja poiva iza mree repertoara jeste da svaka osoba ima ogranien broj konstrukata pomou kojih on ili ona procenjuju pojave koje obrazuju svet te osobe. Te razliite pojave mogu da budu ljudi, dogaaji, predmeti, ideje, institucije itd. Konstrukti koje svako koristi su dvopolni, odnosno mogu da budu iskazani u obliku polarizovanih prideva (dobar–loš) ili fraza (ono što me ini srenim – ono što me ini nesrenim) (Cohen, Manion & Morrison, 2007). Jedan od ta dva pola konstrukata je poeljan, dok je
18 Mreasta forma testa repertoara konstrukata uloga.
drugi nepoeljan. Konstrukti su idiosinkratini i zavise od konteksta u kojem se koriste. Jednoj osobi suprotno od dobar moe da bude loš, dok drugoj suprotno od dobar moe da bude lep, ili istoj onoj prvoj osobi, u zavisnosti od konteksta, suprotnost od dobar moe biti pametan. Mrea repertoara je matrica u kojoj se svaki od elemenata procenjuje pomou svakog konstrukta, a zadatak ispitanika je da svaki od ponuenih elemenata proceni na svakom od konstrukata na unapred ponuenoj numerikoj skali procene (Stojnov, 2007). Mreu repertoara ini skup razliitih situacija, od kojih svaka predstavlja sud iza koga se nalazi implicitna teorija o onome o emu se rasuuje. Prema Grejevom mišljenju (Gray, 2007), moe se koristiti kao dijagnostiko orue, za prepoznavanje i mapiranje konstrukata, i kao reflektivno orue, u refleksivnim konverzacijama. Svrha upotrebe mree reportoara bilo je mapiranje promene, odnosno odnosa ispitanika prema osobinama koje on sada percipira kao vane i kao refleksivno orue u intervjuu. Korišena je sedmostepena skala u kojoj jedinica izraava potpuno, dvojka prilino, a trojka delimino slaganje sa pojavnim polom (koji se nalazi s leve strane), dok petica odslikava delimino, šestica prilino, a sedmica potpuno slaganje sa suprotnim, implicitnim polom (koji se nalazi s desne strane). Nemogunost da se ispitanik odlui ili nemogunost da se neki element stavi u domen primene nekog konstrukta ili bilo koja druga nedoumica u rasuivanju oznaava se etvorkom (Stojnov, 2007). U tom istraivanju, na levu stranu (pojavnu) stranu matrice/ protokola postavljene su vrednosti koje BURT promoviše, a to su, prema Popovi, Maksimovi i Jovanovi (2018), zajedništvo, demokratinost i tolerancija. Osim unapred odreenih vrednosti, ispitanik je u razgovoru istakao još tri vrednosti za koje smatra da se promovišu u timu, i to otvorenost za iskustvo, odgovornost i iskrenost. Za njihove suprotnosti na desnu, implicitnu stranu, ispitanik je naveo, re- dom, individualizam, diktatura, ksenofobija, zatvorenost za iskustvo, glupost i strah. Elementi koji se nalaze u protokolu su ja sada, ja nipošto, ja idealno, ja pre BURT-a i ja za tri godine. Ocenjivanje na sedmostepenoj skali pokazalo je pomeranje od nepoeljnih ka poeljnim vrednostima. Poeljne vrednosti formiraju perspektivu znaenja koju je ispitanik nazvao svestan ovek, dok nepoeljne vrednosti oblikuju perspektivu znaenja primitivan ovek.
Intervju
Upotreba intervjua u istraivanju predstavlja pomeranje od pozicije u kojoj se osobe posmatraju kao neagensni predmet istraivanja i u kojima podaci lee i pro- nalaze se nezavisno od pojedinaca ka poziciji u kojoj se znanje posmatra kao nešto što nastaje izmeu ljudi, i to esto u razgovorima (Kvale, 1996). Upravo Kvale
smatra da se intervju, inter-view, odnosno razmena pogleda izmeu dvoje ili više ljudi u vezi sa temom od zajednikog znaaja, nalazi u centru ljudske interakci- je, kao proizvodnja znanja, i naglašava društvenu situiranost/uslovljenost istrai- vakih podataka. Takvo epistemološko stanovište odgovara konstruktivistikom razumevanju prirode znanja, odnosno socijalnom konstrukcionizmu koji znanje pozicionira izmeu ljudi (Jovanovi, 2018). Teorija transformativnog uenja poiva na konstruktivistikoj epistemologiji (Cranton, 1994). Istraivaki intervju se definiše kao razgovor izmeu dve osobe iniciran od intervjuera sa svrhom prikupljanja informacija relevantnih za istraivanje i usmeren od intervjuera na sadraj koji je odreen istraivakim ciljevima sistematskih opisa, pretpostavki ili objašnjenja (Cannell and Kahn, 1968). Intervju je fleksibilno sredstvo za prikupljanje podataka koje ukljuuje razlie ulne kanale: verbalne, neverbalne, govor- ne i slušne. Redosled samog intervjua moe biti kontrolisan, dok se istovremeno ostavlja prostor za spontanost i intervjuer/anketar, osim odgovora na predviena pitanja, moe da trai i odgovore u vezi sa dubljim i kompleksnim problemima. Ukratko, intervju je mono orue za istraivaa. S druge starne, istraiva mora da bude svestan da intervju iziskuje mnogo vremena, da je intervju otvoren za uitavanje sklonosti i predrasuda onoga ko ga vodi, da za ispitanika moe da bude neugodan i da zamor ispitanika moe da ometa sam proces intervjua. Za razliku od svakodnevnog razgovora, intervju se zasniva na pitanjima koja postavlja intervjuer i odgovori moraju da budu eksplicitni i esto što detaljniji (Kvale, 1996). Zbog svega toga, a posebno zbog fleksibilnosti, osetljivosti na društveno konstru- isano znanje i prikupljanje podataka i mogunosti za otkrivanje dubinskih veza i pitanja, intervju je najpogodniji metod/tehnika za prikupljanje podataka u ovom istraivanju.
Koraci u istraivanju
Nakon pregleda metodologije koja je korišena za ovo istraivanje, treba rezimi- rati metodološki deo rada kratkim prikazom toka istraivanja. Prvo, ispitanik G. ima 25 godina, maser je po zanimanju, trenutno i student više škole na kojoj se obrazuje za fizioterapeuta, bivši atletiar i lan BURT-a od 2014. godine. G. je izabran kao ispitanik nakon serije kratkih informativnih razgovora sa ostalim lanovima tima. Kao kriterijum su korišeni pozitivni iskazi lanova tima, u ovom sluaju G., o promeni koja je nastupila nakon lanstva u timu.
Kao što je pomenuto, podaci su prikupljani intervjuom i mreom repertoara. Intervju se praktino sastojao iz dva dela podeljena popunjavanjem mree repertoara. Ukupno je trajao 1 sat i 30 minuta (1:30:28). U prvom delu intervjua kroz postavljana pitanja odabrane su i formirane tri vrednosti, od ukupno šest,
i ispitanik je za sve odredio suprotnosti. Unapred odreene su preuzete iz litera- ture, i to su zajedništvo (individualizam)19, demokratinost (diktatura) i tolerancija (ksenofobija). U prvom delu intervjua ispitanik je naveo da su vane otvorenost za iskustvo (zatvorenost za iskustvo), odgovornost (glupost) i iskrenost (strah). Ispitanik je sam odreivao znaenje za unapred odreene vrednosti. Popunjavanju mree repertoara pristupilo se se nakon sat vremena intervjua (1:00:20). Mrea repertoara je imala svrhu kao dijagnostiko orue za mapiranje promene i kao refleksivno orue. Nakon što je promena mapirana, u drugom delu intervjua se pristupilo refleksivnom delu u kojem su tumaene popunjene mree repertoara i u kojem je pomou vrednosti koje su ocenjivane u mrei repertoara sintetizovana perspektiva znaenja svestan ovek nasuprot primitivan ovek.
Nakon intervuja i mree repertoara kojima su prikupljeni podaci i pomou kojih je pokazano da se dogodila promena perspektive znaenja nastupila je analiza narativa. Cilj te narativa je da pokae na koji nain i zašto se dogodila transformacija perspektive znaenja.
Rezultati istraivanja
Promene mapirane primenom tehnike mrea repertoara
U celini, ve se na prvi pogled moe primetiti da u popunjenoj mreu repertoara (tabela 1) postoji jasna promena u nainu na koji ispitanik doivljava sebe pre lanstva u trkaekipi i sada. Ekstremne vrednosti (1 i 7) za elemente ja nipošto i ja idealno govore da su te dimenzije srne za ispitanika. I upravo to nam govori da je re o dimenzijama koje su vane za sebe. Te vane dimenzije kojima se posmatra svet odgovaraju perspektivama znaenja koje su opšti referentni okvir, pogled na svet ili lina paradigma koja ukljuuje teorije, propozicije, sisteme argumenata, šeme, ciljeve i verovanja višeg reda i one nam obezbeuju kriterijume za procenjivanje i razlikovanje dobrog i lošeg, tanog i pogrešnog, primerenog i neprimerenog itd. (Taylor 1998). Razlika aritmetikih sredina izmeu elemenata ja pre BURT-a i ja sada (4.14) indirektno ukazuje na to da je promena u perspektivi znaenja u kontekstu trkakih timova mogua i da prenosi neke društvene vrednosti koje se percipiraju kao pozitivne. Iako je nemogue generalizovati, na tom primeru se ipak moe izneti hipoteza da specifino okruenje i dinamika koja postoji u trkakim timovima ovoga tipa stvaraju pogodne uslove za transformaciju perspektive znaenja.
19 U zagradama se nalaze suprotnosti vrednosti.
Tabela 1: Mrea repertoara
1 Ja sada Ja nipošto Ja idealno Ja pre BURT-a Ja za tri godine 7
Svestan ovek 2 7 1 6 1 Primitivizam
Iskrenost 2 7 1 7 1 Strah
Odgovornost 2 7 1 6 1 Glupost
Otvorenost za iskustvo 1 7 1 6 1 Zatvorenost za
iskustvo
Analiza podataka u narativu
Zadatak postavljen u ovom istraivanju jeste da se u narativu ispitanika otkri- ju kljuni koncepti koje Mezirov smatra vanim za transformaciju perspektive znaenja. Narativ koji je ovde analizaran zabeleen je putem intervjua. Prednosti beleenja narativa putem intervjua su to što intervjuer moe da postavlja pitanja, usmerava priu, da postavi dodatna vana pitanja, da produbi neku temu ili da trai razjašnjenja za odreena pitanja koja smatra vanima za odreenu temu. David Garson (2013) kae da je otkrivanje obrazaca centralni zadatak onog koji analizira narativ. Tako je bilo i ovde – zadatak je bio da se otkrije obrazac koji pokazuje kako se dogodila transformativna promena i koje uslove ispitanik doivljava kao bitne za njegovu transformaciju. Takoe su zabeleene vrednosti koje ispitanik smatra vanim i koje smatra dominantnim u timu. Ne postoje sistematska pravila u vezi s tim kako analizirati podatke – sem opšteg pravila da se mnoštvo rei klasifikuje u manji broj kategorija. Uglavnom se navodi da postoje dva pristupa – induktivni (kad ne postoji dovoljno prethodnog znanja o fenomenu) i deduktivni (kada je struktura analize operacionalizovana na osnovu prethodnih znanja). U induktivnoj analizi sadraja istraiva vrši otvoreno kodiranje, razvija kategorije i apstrakcije. Tako, istraiva moe induktivno da „izvlai“ kategorije iz sirovih podataka koristei konstantan komparativni metod (Glaser & Strauss, 2017), što predstavlja osnovu za razvoj utemeljene teorije. Deduktivna analiza
sadraja uglavnom podrazumeva testiranje kategorija, koncepata, modela, hipoteza – na poetku se napravi matrica za kategorizaciju, a onda se podaci kodiraju prema zadatim kategorijama (Elo & Kyngas, 2007). Veina istraivaa kombinuje induktivni i deduktivni pristup. Re je o usmerenoj analizi sadraja – inicijalno kodiranje poinje teorijom ili istraivakim nalazima, ali tokom analize istraiva dublje „uranja“ u podatke i „izvlai“ nove kategorije. Dakle, za razliku od metodologije utemeljene teorije, ovde se smatra poeljnim oslanjanje na nalaze ranijih istraivanja i „izvlaenje“ varijabli iz teorija (Patton, 2002 prema Zhang & Wildemuth, 2009). Dakle, uraena je tematska analiza narativa u kojoj su teme vani koncepti teorije transformativnog uenja. Teme koje su se izdvojile su Di- lema dezorijentacije, Prihvatanje – tim kao motivacija za uenje?, Izgradnja/razvoj samopouzdanja, Promena svesti ili svesnost i promena, Naznake prethodnih struktura znaenja i pomeranje ka poeljnim.
Dilema dezorijentacije
Dilema dezorijentacije se definiše kao bilo koji spoljni faktor koji utie na to da se uzdrma status quo. To je naješe neki traumatian dogaaj, smrt blinjeg, razvod, odvajanje, nezaposlenost itd. ili ak neka pesma, diskusija ili knjiga (Mezirow, 2000). Ona predstavlja bilo koji diskontinuitet u neijem opaanju sveta i javlja se u onom trenutku kada strukture znaenja neke osobe postanu nedovoljne za osmišljavanje dogaaja u ivotu te osobe. Dilema dezorijentacije je prvi korak u procesu transformacije perspektive. Kod G. se dilema dezorijentacije javila onda kada je došao na prvi trening (Izvod 1). Za njega je to momenat u kojem poinje da dovodi u pitanje svoje prethodne predstave o svetu, prethodne strukture znaenja. Na to ga navodi poeljni „socijalni momenat“ (Izvod 1), injenica da u novom kontekstu u kojem se nalazi njegove prethodne pretpostavke ne vae – „nemaš šta ti ovde da se dokazuješ nikome“ (Izvod 1) i oseaj neadekvatnosti u novom kontekstu – „osetio sam da ja ne mogu da uestvujem u razgovoru sa ljudima“ (Izvod 2).
Izvod iz transkripta 1 A: Zašto bi doveo nešto u pitanje ako ti to odgovara? (...) Zašto nešto prestane da ti odgovara? (...) Zašto si došao na tranje? G: Sluajno, trenirao sam dugo, masirao sam Adrianu, onda je Miki upao na jednu, dve masae... Šta ste vi, ko ste vi, ajde da trimo i onda smo krenuli. Video sam da sam tu super, strava, naj- bolji, ali od prvog trenutka mi se stvorio taj oseaj, kao, znaš, nemaš šta ti ovde da se dokazuješ nekome. Nikog tu ne zanima što si brz. Ti od ovih ljudi treba nešto da nauiš. Nemam pojma. Nisam još to osvestio kod sebe...
A: Da li si pre toga imao taj oseaj da nešto nije u redu ili si ga stekao na tranju? (...) Da kaeš, ‘ok moram nešto da dovedem u pitanje’? Priali smo malopre da ti moraš da pokreneš neku introspekciju u sebi. G: Da, da, ali nešto mora da te pokrene na to. A: Je li tebe pokrenulo to što si došao na tranje ili te je nešto ranije pokrenulo? G: To što sam došao na tranje. A: Šta tano? G: To što sam video ivote ljudi tu, ne u smislu ovaj ima kuu, stan... Ne to, nego socijalni momenat najviše. (sebi) Koliko si ti jedan primitivan stvor! Iskoristi svoju svest! Neko je rekao da nekom treba da ideš da razbiješ glavu da bi bio prihvaen. Iiii, onda skroz na drugu stranu, taj socijalni momenat, to druenje. Ja sam postao srean kad sam, zato što, ja sam sve vreme pokušavao da se uklapam u neka društva, nešto. I onda kada sam došao na tranje, ljudi su me prihvatili onakvog kakav jesam i to je, ja mislim, najbitnija stvar.
Izvod iz transkripta 2 A: Kada si došao u tim, primetio si da nešto treba da se menja? Da nešto postaje drugaije? G: Osetio sam da ja ne mogu da uestvujem u razgovoru sa ljudima, nisam osetio ništa... Osetio sam da sam prihvaen... Ali to je davno bilo. (sebi) Ljut si na sebe što si propustio... Jedno vreme sam krivio svoje roditelje jer mi oni nisu pruili nešto. Onda sam shvatio šta je njihova pria i da moj ale nije imao aleta i da on nije znao šta treba da mi prui. I onda su meni knjige...
Kada govorimo o Mezirovu, bitno je napomenuti da drugi momenat transformacije perspektive kod njega podrazumeva samoispitivanje koje ukljuuje oseaje straha, besa, krivice ili stida (Mezirow, 2000). Na primeru G. moe se zakljuiti da taj drugi korak nastupa neposredno ili ak istovremeno sa prvim – dilemom dezorijentacije. Neposredno nakon toga bi bilo ako dogaaje posmatra- mo odvojivo od njihovog ljudskog tumaenja. A istovremeno bi bilo upravo ako bismo dilemu dezorijentacije razumeli kao posledicu osmišljavanja, još preciznije, kao posledicu nemogunosti osmišljavanja odreenih dogaaja. Tako shvaeno, dogaaj je neodvojiv od procesa osmišljavanja tog dogaaja od neke osobe i sa- moispitivanja koje ukljuuje oseaje straha, besa, krivice ili stida jeste isprepletano sa dilemom dezorijentacije.
Prihvatanje – tim kao motivacija za uenje?
Kodiranje podataka se svodi na traganje za temama koje se ponavljaju, nakon pre- poznavanja tema koje se ponavljaju induktivnim pristupom se formiraju kategorije za tematsku analizu. Jedna od dve dominantne teme koje se ponavaljaju kod G. jeste prihvatanje. Ta tema se odnosi na prihvatanje od odreene društvene grupe. Ve jednostavnom pretragom rei prihvatiti, prihvaen moe se videti vanost te teme za ispitanika. Pomenuta re se u transkriptu moe pronai devet puta. To
je mogue videti u izvodima 1, 2, 3 i 4, kao i kada govori o razliitim društvima sa kojima ima kontakt – „i onda se vraaš bukvalno nazad u taj sistem gde ti nisi prihvaen i oseaš se loše i onda da bi te prihvatili kao da se vraas unazad. Uas.“ ili kada govori o situaciji u trkakom timu – „Ne znam šta je to tako kod nas ne znam, ljudi su me prihvatili.“
Izvod iz transkripta 3 G.: (...) pa ja sam išao na Zvezdine utakmice i mrzeo Hrvate i gejeve, i šta ti ja znam, kao koji ti je razlog za sve to. A: Šta ti je bio razlog? G: Bio mi je razlog da bi me to društvo prihvatilo, da bih bio prihvaen da bih mogao da funk- cionišem. U suštini, to i jeste neko društvo u kom ivimo...
Kada govorimo o prihvatanju, u ovom sluaju, govorimo i o motivaciji za uenje. Motivaciji shvaenoj kao anticipacija pozitivnih ishoda odreenog po- našanja. Kod G. pozitivan ishod bi bilo prihvatanje, a ponašanje bi bilo uenje, i to uenje dominantnih vrednosti i obrazaca ponašanja u timu. S druge strane, prihvatanje istovremeno predstavlja i stvaranje sigurne baze za razvoj drugih inte- resovanja. Tako shvaeno prihvatanje jeste jedna vrsta podrške.
Izgradnja/razvoj samopouzdanja
Mezirov (1978) smatra da je samopouzdanje potrebno za transformaciju perspektive i on kae da se esto dobija zahvaljujui poveanom oseaju kompeten- tnosti i podravajuoj društvenoj klimi koja ohrabruje privremene pokušaje i testiranje novih struktura znaenja uz minimalan rizik. Kao što moe da se vidi u Izvodu 4, G. navodi da je za izgradnju samopouzdanja vano prihvatanje, odnosno pozitivan fidbek za ono što on jeste kao osoba, i oseaj da doprinosi timu na neki nain, u njegovom sluaju tranjem. Ostaje otvoreno da li bi napredak u tranju i/ili opšti doprinos koje tranje kao aktivnost ima za blagostanje i mentalno zdravlje pojedinca (Stathopoulu, Powers, Berry, Smits & Otto, 2006) bili dobar osnov za izgradnju sampouzdanja koje je potrebno za transformaciju perspektive.
Izvod iz transkripta 3 A: Šta je tebi dalo neko samopouzdanje u BURT-u? Šta je tebe zadralo u BURT-u? Da li si oseao da doprinosiš i kako u poetku? G.: Pa taj fidbek ljudi iz tima za to što sam ja, da li je to bio moj osmeh, moja energija, moje brzo tranje... To znaš, ti nešto daješ i imaš neki odgovor na to. A ranije nešto daješ i imaš odgovor da te neko maltretira, da li zbog tvog uspeha ili što si kvalitetna osoba pa te ne prihvata u to društvo.
A: Znai BURT ti daje neko samopouzdanje? G: Da, ogromno samopouzdanje. Nauio sam sa timom da kad je neko kreten, da mu kaem da je kreten i da imam argumente za to. Ja ranije to nisam mogao da prepoznam jer sam imao samo ovu stranu. A: Da li ti je tranje kao aktivnost dalo samopouzdanje u BURT-u? G: Ja sam jednom mislio da me ljudi samo zbog toga gotive. To sam rekao Maji Gojkovi, u Sarajevu, da l’ smo popili malo... Rek’o, ja sam ovom timu koristan samo zbog tranja, ja nikada sa Markom, Lukom, Nemanjom, dobro, oni su stariji, ali sa Milicom, na primer, nisam otišao na urku. Ali opet smo se druili na masai. E, sad moda me je profesionalni sport osakatio sa te strane, izgubiš oseaj za noni ivot i druenje. Izašao sam par puta sa njima, pa gaamo pikado, pa priamo. Evo izlazim sada sa Miodragom u taj ivot u kom ivi Srbija. To su mozgovi koji su prazni, samo da si lep i ko ima više para. Ali ne postoje razgovori gde si bio, šta si radio, konstruktivne prie, ništa. I tano sada tu vagam to gde hou da budem. To gde su ljudi iz tima i sa druge strane moja škola, tu gde su takvi ljudi kakve ne elim i, jebi ga, taj tenis u koji sam upao, iz kog elim da izaem.
Promena svesti ili svesnost i promena
Druga tema koja je dominantna kod G. jeste svest ili svesnost. Pretragom transkripta, uoava se da se svest ili svesnost pominje petnaest puta i naješe uz glagole poveati, promeniti i stvarati. Ispitanik svest i svesnost koristi sinonimno i na pitanje da taj pojam definiše kae da to znai „misliti svojom glavom“. Poj- mu svesnosti suprotstavlja primitivizam, a za primitivan kae: „Šta je primitivan oblik, ivotinje su, ajde da kaemo primitivne, pritom što i one znaju neki red, al’ ajde, al’ ti si ovek i imaš svest i ti tu svest ne koristiš. Svest je suprotno od primitivan. Ako si primitivan bez svesti, hajde da koristiš svoju svest, za šta ti slui.“ Iz prethodnog i Izvoda 5 moemo da zakljuimo da je svesnost zapravo ono što Mezirov (2000) predstavlja kao trei korak transformacije perspektive, tanije kritiko procenjivanje pretpostavki koje se odnosi na lino usvojene pretpostavke o ulogama, i doivljaj otuenja od tradicionalnih društvenih oekivanja. U ovom sluaju tradicionalna društvena oekivanja su oekivanja i prethodnog ivotnog konteksta ispitanika. A: Svia mi se ta dihotomija. Šta misliš, od ega zavisi da li je neko svestan ovek? G.: Zato što je jako teško da radiš introspekciju. A: Šta to znai? G: Nee ljudi da se suoe sa sobom. Nee da prihvate odgovornost da zavisi od njih kako njihov svet izgleda. Uvek je neko drugi kriv, uvek je neko drugi. Idu linijom manjeg otpora, ja se uvek borim protiv toga, nikako linijom manjeg otpora.
Naznake prethodnih struktura znaenja i pomeranje ka poeljnim
Razne naznake prethodnih struktura znaenja mogu se nai na nekoliko mesta u transkriptu intervjua, ali su najbolje verbalizovane u tabeli 1. Prethodne strukture su obuhvatale koncepte kao što su: strah koji G. definiše kao „nešto što te blokira da budeš tolerantan i iskren prema drugim ljudima jer imaš oseaj da eš biti ugroen“, individualnost odnosno „sebinost, gde se svako gura i lakta za sebe“, ksenofobija „mrnja, bes, kad si besan, na sve si ljut, mrziš ovoga samo zato što je Hrvat“, glupost „kad je neko glup i neodgovoran, neko ko uzima sve ma lagano emo. Ne moes da se osloniš na njega“, zatvorenost za (novo) iskustvo i primitivizam. Pobrojane suprotnosti (tabela 1) predstavljaju poeljan pravac za transformaciju perspektive. Vano je istai povezivanje za ispitanika suprotnih koncepata na jednoj dimenziji da bi pomeranje uopšte bilo mogue, što znai da mora da postoji alternativa dosadašnoj perspektivi znaenja da bi mogla da se dogodi transformacija u novu perspektivu. Upravo je tim, odnosno vrednosti koje tim promoviše ono što je G. obezbedilo alternativu prethodnim perspektivama znaenja. Nakon što je stvorena proizvoljna veza odreivanjem suprotnosti odreenih koncepata, transformacija je postala mogua. Veza izmeu koncepata je proizvoljna i idiosinkratina.
Zakljuak
Kao što je pokazano, BURT i 442 kru pripadaju savremenim društvenim pokretima iz oblasti sporta i rekreacije koji organizuju aktivnosti sa vanim društvenim ili ideološkim porukama. Kao rekreativne trkake ekipe sa visokim stepenom an- gaovanosti u vezi sa aktuelnim društvenim pitanjima u regionu, one su pokazale visok potencijal tog pokreta za transformativno uenje pojedinca, kao osnov za promenu društvene svesti i širu društvenu promenu. Specifinosti studije sluaja nam dozvoljavaju da izvuemo opšti princip, ali u specifinom sluaju, teško je kasnije uporediti i proveriti rezultate takvog istraivanja upravo zbog specifinosti metoda. Stoga je sigurnije rei da moemo da pretpostavimo da veliki potencijal za transformaciju perspektive postoji za lanove u svim rekreativnim trkakim timovima i da je mehanizam transformacije upravo opisan u ovom radu. Ostaje vano ispitati uticaj trkakih timova na ostatak društva koji nisu lanovi tima i koji nemaju direktnu vezu sa tranjem. Takoe se otvara veoma vano pitanje vrednosti koje se prenose, koliko zavise od tima, koliko od lanova, koliko od onih ljudi koji ga vode.
Što se samog istraivanja tie, uraeno tehnikom intervjua, korišenjem mree repertoara i analize narativa dobijenog intervjuom, na studiji sluaja ispitanika koji je bio lan dugogodišnji lan jedne od trkakih ekipa, jasno je ukazalo na to da se dogodila promena perspektive znaenja, mapirana putem mree repertoara. Znaajno pomeranje se dogodilo u pravcu koji ispitanik procenjuje kao poeljan, ali i u pravcu ka vrednostima koje promovišu BURT i 442.
Drugi deo istraivanja je bila tematska analiza narativa, uz kombinovanje induktivnog i deduktivnog pristupa u kreiranju kategorija, odnosno tema analize. Unapred odreene kategorije su bile Dilema dezorijentacije, Izgradnja/razvoj samopouzdanja, Naznake prethodnih struktura znaenja i pomeranje ka poeljnim, dok su teme koje su bile dominantne za ispitanika nazvane Promena svesti ili svesnost i promena i Prihvatanje – tim kao motivacija za uenje?. Dilema dezorijentacije je poetak svakog transformativnog uenja i nuan uslov za promenu perspektive. U sluaju G., transformacija perspektive poela je upravo dolaskom u tim i prvim kontaktom sa lanovima i vrednostima tima. Izgradnja samopouzdanja se kod G. desila kroz doprinos timu u tranju i validaciju njegovih osobina od drugih lanova tima, kao i kroz prihvatanje – koje je za njega veoma vaan koncept. Izgradnja samopouzdanja je vana da bi se stvorio sistem u kojem pojedinac moe da isprobava nove perspektive znaenje i uopšte – da bi pojedinac bio ohrabren da ue u proces transformacije perspektive. Tim je tu da prihvati i da prui podršku za nove oblike ponašanja. Ostaje otvoreno pitanje o tranju kao sredstvu za izgradnju samopouzdanja.
Vano je istai i imati na umu prilikom narednih istraivanja da Mezirov objašnjava individualnu transformaciju i da je veliki deo kritika koje je dobio upravo adresiran na taj deo njegove teorije. U pitanju same studije sluaja, Me- zirovljev individualni pristup transformaciji je svrsishodan, ali ga oekuju izazovi kada je u pitanju grupna, društvena transformacija u okviru društvenih pokreta i transformacija „spoljašnjeg“ društva koja je cilj takvih pokreta.
Svesnost je još jedan bitan koncept za ispitanika i on podrazumeva sposobnost kritike procene prethodno usvojenih pretpostavki. Moemo rei da je istraivanje identifikovalo glavne faze u transformativnom uenju u takvom timu. Prva faza je kritika i odnosi se na preispitivanje postojeih struktura znaenja, a druga je kreativna i podrazumeva stvaranje novih perspektiva znaenja. Tim obezbeuje set vrednosti koje se koriste za kreiranje nove perspektive znaenja, pomae izgradnju samopouzdanja i svojim aktivnostima obezbeuje sigurno okruenje za testiranje novih perspektiva znaenja.
Reference:
Cohen, L., Manion, L., & Morrison, K. (2007). Research methods in education. Lon- don: Routledge.
Collard, S., & Law, M. (1989). The limits of perspective transformation: A critique of Mezirow’s theory. Adult Education Quarterly, 39(2), 99–107.
Cranton, P. (1994). Understanding and Promoting Transformative Learning: a guide for EDUCATORS OF ADULTS. San Francisco: Jossey-Bass. EAEA. (2015). Adult education & health. Policy paper. Brussels: EAEA. Elias, N., & Dunning, E. (1986). Quest for Excitement: Sport and Leisure in the Civilizing
Process. Oxford: Basil Blackwell. Elo, S., & Kyngas, H. (2008). The qualitative content analysis process. Journal of advan-
ced nursing, 62(1), 107–115. Garson, G. D. (2013). Narrative analysis. Asheboro, NC: Statistical Associates Publis-
hing. Giroux, H. (2004). Public Pedagogy and the Politics of Neo-liberalism: making the
political more pedagogical, 494–503. Glaser, B. G., & Strauss, A. L. (2017). Discovery of grounded theory: Strategies for quali-
tative research. Routledge. Gray, D. (2007). Facilitating management learning: Developing critical reflection through reflective tools. MANAGEMENT LEARNING, 38(5), 495–517. Habermas, J. (1971). Knowledge and Human Interests. Boston: Beacon Press. Habermas, J. (1989). The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry
into a Category of Bourgeois Society. Cambridge: Polity Press. Jovanovi, A. (2014). Transformativno uenje u romanu Hermana Hesea Sidarta. An-
dragoške studije, 1, 137–170. Jovanovi, A. (2018). Konstruktivizam u obrazovanju odraslih. Obrazovanje odraslih,
18(1), 31–49. Kelly, G. A. (1955). The Psychology of Personal Constructs. New York: Norton. Kvale, S. (1996). InterViewing. London, Thousand Oaks and New Delhi: Sage. Mezirow, J. & Associates. (2000). Learning as transformation: Critical Perspectives on a
Theory in Progress. San Francisco: Jossey Bass. Mezirow, J. (1978). Perspective transformation. Adult Education Quarterly, 28(2), 100–
110. Mezirow, J. (1981). A critical theory of adult learning and education. Adult Education
Quarterly, 32(1), 3–24. Mezirow, J. (1989). Transformation theory and social action: A response to Collard and
Law. Adult Education Quarterly, 39(3), 169–175. Mezirow, J. (1990). How critical reflection triggers transformative learning. In J. Me-
zirow (Ed.) Fostering critical reflection in adulthood: A guide to transformative and emancipatory learning (pp. 1–20), San Francisco: Jossey Bass.
Nisbet, J., & Watt, J. (1984) Case study. In J. Bell, T. Bush, A. Fox, J. Goodey and S. Goulding (eds) Conducting Small-Scale Investigations in Educational Manage- ment. London: Harper & Row,79–92.
Pavlovi, J., Dinovi, V., & Miloševi, N. (2006). Teorijske pretpostavke diskurziv- nih i narativnih pristupa u psihologiji. Psihologija, 39(4), 365–381.
Polkinghorne D. (1995): Narrative configuration in qualitative analysis. In J. A. Hatch & R. Wisniewski (eds.) Life History and Narrative (pp. 5–23). London: The Falmer Press.
Popovi, K., Maksimovi M, & Jovanovi A. (2018). Towards new learning envi- ronments — Collective civic actions as learning interventions in post – Commu- nist Belgrade. European Journal of Education, 53(3), 365–367.
Pruitt, D. J. W. (2004). Bragging rights: informal learning and self-development of women in the leisure context of the bicycle ride across Georgia. (Doctoral dissertation, UGA).
Schroer, M. (2017). Soziologische Theorien: Von den Klassikern bis zur Gegenwart. Leiden et all: Wilhelm Fink Verlag, UTB.
Stathopoulou, G., Powers, M. B., Berry, A. C., Smits, J. A., & Otto, M. W. (2006). Exercise interventions for mental health: a quantitative and qualitative review. Clinical Psychology: Science and Practice, 13(2), 179–193.
Stojnov, D. (2007). Psihologija linih konstrukata. Novi Sad: Psihopolis institut. Tam, P. (2016). Bridge the gap. Undo ordinary. Retrieved from https://undoordinary.com/
bridgethegap/ Taylor, Edward W. (1998). The Theory and Practice of Transformative Learning: A Cri-
tical Review. Information Series no. 374, Columbus: ERIC Clearinghouse on Adult, Career, and Vocational Education, Center on Education and Training for Employment, College of Education, the Ohio State University.
UNESCO and UIL (2016). Recommendation on Adult Learning and Education. Paris: UNESCO.
Zhang, Y. & Wildemuth, B. M. (2009). Qualitative analysis of content. In B. Wilde- muth (Ed.) Applications of Social Research Methods to Questions in Information and Library Science (pp. 308–319). Westport, CT: Libraries Unlimited.
Aleksa Jovanovi20, Katarina Popovi21
Transformative Learning Potential in Recreational Running Groups in Serbia22
Abstract: Sports and recreational groups that are engaged in social activism are a global phenomenon nowadays – there are many of them, and their engagement is continually gaining importance. Although inspired by a broader vision, such groups organize activi- ties relevant for the problems of the people in local communities and they may affect changes in these communities. This paper demonstrates that the engagement in such recreational groups has significant potential for transformative learning – not only at the level of the community, but at an individual level too, by transferring certain values and points of view to its members. A case study was conducted to explore the process of transformative learning of individual team members. Data was collected through interviews and network repertoire, and an analysis of the results was performed using the analysis of narrative. The first part of the research demonstrates that the transformation really took place, whereas the second part explains the kind of change that occurred and the manner in which it came to be.
Key words: transformative learning, network repertoire, analysis of narrative, recreational running, social movements
20 Aleksa Jovanovi is a PhD candidate at the Department for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade.
21 Katarina Popovi is an associate professor at the Department for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philoso- phy, University of Belgrade and general secretary of the International Council for Adult Education.
22 This paper is part of a research project being undertaken at the Institute of Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy in Belgrade, titled “Models of assessment and strategies for improvement of quality of education” (179060), supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.
<< /ASCII85EncodePages false /AllowTransparency false /AutoPositionEPSFiles true /AutoRotatePages /None /Binding /Left /CalGrayProfile (Dot Gain 20%) /CalRGBProfile (sRGB IEC61966-2.1) /CalCMYKProfile (U.S. Web Coated \050SWOP\051 v2) /sRGBProfile (sRGB IEC61966-2.1) /CannotEmbedFontPolicy /Warning /CompatibilityLevel 1.4 /CompressObjects /Tags /CompressPages true /ConvertImagesToIndexed true /PassThroughJPEGImages true /CreateJobTicket false /DefaultRenderingIntent /Default /DetectBlends true /DetectCurves 0.0000 /ColorConversionStrategy /LeaveColorUnchanged /DoThumbnails false /EmbedAllFonts true /EmbedOpenType false /ParseICCProfilesInComments true /EmbedJobOptions true /DSCReportingLevel 0 /EmitDSCWarnings false /EndPage -1 /ImageMemory 1048576 /LockDistillerParams false /MaxSubsetPct 100 /Optimize true /OPM 1 /ParseDSCComments true /ParseDSCCommentsForDocInfo true /PreserveCopyPage true /PreserveDICMYKValues true /PreserveEPSInfo true /PreserveFlatness true /PreserveHalftoneInfo false /PreserveOPIComments true /PreserveOverprintSettings true /StartPage 1 /SubsetFonts true /TransferFunctionInfo /Apply /UCRandBGInfo /Preserve /UsePrologue false /ColorSettingsFile () /AlwaysEmbed [ true ] /NeverEmbed [ true ] /AntiAliasColorImages false /CropColorImages true /ColorImageMinResolution 300 /ColorImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleColorImages false /ColorImageDownsampleType /Bicubic /ColorImageResolution 300 /ColorImageDepth -1 /ColorImageMinDownsampleDepth 1 /ColorImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeColorImages true /ColorImageFilter /DCTEncode /AutoFilterColorImages true /ColorImageAutoFilterStrategy /JPEG /ColorACSImageDict << /QFactor 0.15 /HSamples [1 1 1 1] /VSamples [1 1 1 1] >> /ColorImageDict << /QFactor 0.15 /HSamples [1 1 1 1] /VSamples [1 1 1 1] >> /JPEG2000ColorACSImageDict << /TileWidth 256 /TileHeight 256 /Quality 30 >> /JPEG2000ColorImageDict << /TileWidth 256 /TileHeight 256 /Quality 30 >> /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages false /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict << /QFactor 0.15 /HSamples [1 1 1 1] /VSamples [1 1 1 1] >> /GrayImageDict << /QFactor 0.15 /HSamples [1 1 1 1] /VSamples [1 1 1 1] >> /JPEG2000GrayACSImageDict << /TileWidth 256 /TileHeight 256 /Quality 30 >> /JPEG2000GrayImageDict << /TileWidth 256 /TileHeight 256 /Quality 30 >> /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages false /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict << /K -1 >> /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile (None) /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False /CreateJDFFile false /Description << /ARA <FEFF06270633062A062E062F0645002006470630064700200627064406250639062F0627062F0627062A002006440625064606340627062100200648062B062706260642002000410064006F00620065002000500044004600200645062A064806270641064206290020064406440637062806270639062900200641064A00200627064406450637062706280639002006300627062A0020062F0631062C0627062A002006270644062C0648062F0629002006270644063906270644064A0629061B0020064A06450643064600200641062A062D00200648062B0627062606420020005000440046002006270644064506460634062306290020062806270633062A062E062F062706450020004100630072006F0062006100740020064800410064006F006200650020005200650061006400650072002006250635062F0627063100200035002E0030002006480627064406250635062F062706310627062A0020062706440623062D062F062B002E0635062F0627063100200035002E0030002006480627064406250635062F062706310627062A0020062706440623062D062F062B002E> /BGR <FEFF04180437043f043e043b043704320430043904420435002004420435043704380020043d0430044104420440043e0439043a0438002c00200437043000200434043000200441044a0437043404300432043004420435002000410064006f00620065002000500044004600200434043e043a0443043c0435043d04420438002c0020043c0430043a04410438043c0430043b043d043e0020043f044004380433043e04340435043d04380020043704300020043204380441043e043a043e043a0430044704350441044204320435043d0020043f04350447043004420020043704300020043f044004350434043f0435044704300442043d04300020043f043e04340433043e0442043e0432043a0430002e002000200421044a04370434043004340435043d043804420435002000500044004600200434043e043a0443043c0435043d044204380020043c043e0433043004420020043404300020044104350020043e0442043204300440044f0442002004410020004100630072006f00620061007400200438002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020043800200441043b0435043404320430044904380020043204350440044104380438002e> /CHS <FEFF4f7f75288fd94e9b8bbe5b9a521b5efa7684002000410064006f006200650020005000440046002065876863900275284e8e9ad88d2891cf76845370524d53705237300260a853ef4ee54f7f75280020004100630072006f0062006100740020548c002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000204ee553ca66f49ad87248672c676562535f00521b5efa768400200050004400460020658768633002> /CHT <FEFF4f7f752890194e9b8a2d7f6e5efa7acb7684002000410064006f006200650020005000440046002065874ef69069752865bc9ad854c18cea76845370524d5370523786557406300260a853ef4ee54f7f75280020004100630072006f0062006100740020548c002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000204ee553ca66f49ad87248672c4f86958b555f5df25efa7acb76840020005000440046002065874ef63002> /CZE <FEFF005400610074006f0020006e006100730074006100760065006e00ed00200070006f0075017e0069006a007400650020006b0020007600790074007600e101590065006e00ed00200064006f006b0075006d0065006e0074016f002000410064006f006200650020005000440046002c0020006b00740065007200e90020007300650020006e0065006a006c00e90070006500200068006f006400ed002000700072006f0020006b00760061006c00690074006e00ed0020007400690073006b00200061002000700072006500700072006500730073002e002000200056007900740076006f01590065006e00e900200064006f006b0075006d0065006e007400790020005000440046002000620075006400650020006d006f017e006e00e90020006f007400650076015900ed007400200076002000700072006f006700720061006d0065006300680020004100630072006f00620061007400200061002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002000610020006e006f0076011b006a016100ed00630068002e> /DAN <FEFF004200720075006700200069006e0064007300740069006c006c0069006e006700650072006e0065002000740069006c0020006100740020006f007000720065007400740065002000410064006f006200650020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e007400650072002c0020006400650072002000620065006400730074002000650067006e006500720020007300690067002000740069006c002000700072006500700072006500730073002d007500640073006b007200690076006e0069006e00670020006100660020006800f8006a0020006b00760061006c0069007400650074002e0020004400650020006f007000720065007400740065006400650020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e0074006500720020006b0061006e002000e50062006e00650073002000690020004100630072006f00620061007400200065006c006c006500720020004100630072006f006200610074002000520065006100640065007200200035002e00300020006f00670020006e0079006500720065002e> /DEU <FEFF00560065007200770065006e00640065006e0020005300690065002000640069006500730065002000450069006e007300740065006c006c0075006e00670065006e0020007a0075006d002000450072007300740065006c006c0065006e00200076006f006e002000410064006f006200650020005000440046002d0044006f006b0075006d0065006e00740065006e002c00200076006f006e002000640065006e0065006e002000530069006500200068006f006300680077006500720074006900670065002000500072006500700072006500730073002d0044007200750063006b0065002000650072007a0065007500670065006e0020006d00f60063006800740065006e002e002000450072007300740065006c006c007400650020005000440046002d0044006f006b0075006d0065006e007400650020006b00f6006e006e0065006e0020006d006900740020004100630072006f00620061007400200075006e0064002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020006f0064006500720020006800f600680065007200200067006500f600660066006e00650074002000770065007200640065006e002e> /ESP <FEFF005500740069006c0069006300650020006500730074006100200063006f006e0066006900670075007200610063006900f3006e0020007000610072006100200063007200650061007200200064006f00630075006d0065006e0074006f00730020005000440046002000640065002000410064006f0062006500200061006400650063007500610064006f00730020007000610072006100200069006d0070007200650073006900f3006e0020007000720065002d0065006400690074006f007200690061006c00200064006500200061006c00740061002000630061006c0069006400610064002e002000530065002000700075006500640065006e00200061006200720069007200200064006f00630075006d0065006e0074006f00730020005000440046002000630072006500610064006f007300200063006f006e0020004100630072006f006200610074002c002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000200079002000760065007200730069006f006e0065007300200070006f00730074006500720069006f007200650073002e> /ETI <FEFF004b00610073007500740061006700650020006e0065006900640020007300e4007400740065006900640020006b00760061006c006900740065006500740073006500200074007200fc006b006900650065006c007300650020007000720069006e00740069006d0069007300650020006a0061006f006b007300200073006f00620069006c0069006b0065002000410064006f006200650020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e00740069006400650020006c006f006f006d006900730065006b0073002e00200020004c006f006f0064007500640020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e00740065002000730061006100740065002000610076006100640061002000700072006f006700720061006d006d006900640065006700610020004100630072006f0062006100740020006e0069006e0067002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020006a00610020007500750065006d006100740065002000760065007200730069006f006f006e00690064006500670061002e000d000a> /FRA <FEFF005500740069006c006900730065007a00200063006500730020006f007000740069006f006e00730020006100660069006e00200064006500200063007200e900650072002000640065007300200064006f00630075006d0065006e00740073002000410064006f00620065002000500044004600200070006f0075007200200075006e00650020007100750061006c0069007400e90020006400270069006d007000720065007300730069006f006e00200070007200e9007000720065007300730065002e0020004c0065007300200064006f00630075006d0065006e00740073002000500044004600200063007200e900e90073002000700065007500760065006e0074002000ea0074007200650020006f007500760065007200740073002000640061006e00730020004100630072006f006200610074002c002000610069006e00730069002000710075002700410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002000650074002000760065007200730069006f006e007300200075006c007400e90072006900650075007200650073002e> /GRE <FEFF03a703c103b703c303b903bc03bf03c003bf03b903ae03c303c403b5002003b103c503c403ad03c2002003c403b903c2002003c103c503b803bc03af03c303b503b903c2002003b303b903b1002003bd03b1002003b403b703bc03b903bf03c503c103b303ae03c303b503c403b5002003ad03b303b303c103b103c603b1002000410064006f006200650020005000440046002003c003bf03c5002003b503af03bd03b103b9002003ba03b103c42019002003b503be03bf03c703ae03bd002003ba03b103c403ac03bb03bb03b703bb03b1002003b303b903b1002003c003c103bf002d03b503ba03c403c503c003c903c403b903ba03ad03c2002003b503c103b303b103c303af03b503c2002003c503c803b703bb03ae03c2002003c003bf03b903cc03c403b703c403b103c2002e0020002003a403b10020005000440046002003ad03b303b303c103b103c603b1002003c003bf03c5002003ad03c703b503c403b5002003b403b703bc03b903bf03c503c103b303ae03c303b503b9002003bc03c003bf03c103bf03cd03bd002003bd03b1002003b103bd03bf03b903c703c403bf03cd03bd002003bc03b5002003c403bf0020004100630072006f006200610074002c002003c403bf002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002003ba03b103b9002003bc03b503c403b103b303b503bd03ad03c303c403b503c103b503c2002003b503ba03b403cc03c303b503b903c2002e> /HEB <FEFF05D405E905EA05DE05E905D5002005D105D405D205D305E805D505EA002005D005DC05D4002005DB05D305D9002005DC05D905E605D505E8002005DE05E105DE05DB05D9002000410064006F006200650020005000440046002005D405DE05D505EA05D005DE05D905DD002005DC05D405D305E405E105EA002005E705D305DD002D05D305E405D505E1002005D005D905DB05D505EA05D905EA002E002005DE05E105DE05DB05D90020005000440046002005E905E005D505E605E805D5002005E005D905EA05E005D905DD002005DC05E405EA05D905D705D4002005D105D005DE05E605E205D505EA0020004100630072006F006200610074002005D5002D00410064006F00620065002000520065006100640065007200200035002E0030002005D505D205E805E105D005D505EA002005DE05EA05E705D305DE05D505EA002005D905D505EA05E8002E05D005DE05D905DD002005DC002D005000440046002F0058002D0033002C002005E205D905D905E005D5002005D105DE05D305E805D905DA002005DC05DE05E905EA05DE05E9002005E905DC0020004100630072006F006200610074002E002005DE05E105DE05DB05D90020005000440046002005E905E005D505E605E805D5002005E005D905EA05E005D905DD002005DC05E405EA05D905D705D4002005D105D005DE05E605E205D505EA0020004100630072006F006200610074002005D5002D00410064006F00620065002000520065006100640065007200200035002E0030002005D505D205E805E105D005D505EA002005DE05EA05E705D305DE05D505EA002005D905D505EA05E8002E> /HRV (Za stvaranje Adobe PDF dokumenata najpogodnijih za visokokvalitetni ispis prije tiskanja koristite ove postavke. Stvoreni PDF dokumenti mogu se otvoriti Acrobat i Adobe Reader 5.0 i kasnijim verzijama.) /HUN <FEFF004b0069007600e1006c00f30020006d0069006e0151007300e9006701710020006e0079006f006d00640061006900200065006c0151006b00e90073007a00ed007401510020006e0079006f006d00740061007400e100730068006f007a0020006c006500670069006e006b00e1006200620020006d0065006700660065006c0065006c0151002000410064006f00620065002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e00740075006d006f006b0061007400200065007a0065006b006b0065006c0020006100200062006500e1006c006c00ed007400e10073006f006b006b0061006c0020006b00e90073007a00ed0074006800650074002e0020002000410020006c00e90074007200650068006f007a006f00740074002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e00740075006d006f006b00200061007a0020004100630072006f006200610074002000e9007300200061007a002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002c0020007600610067007900200061007a002000610074007400f3006c0020006b00e9007301510062006200690020007600650072007a006900f3006b006b0061006c0020006e00790069007400680061007400f3006b0020006d00650067002e> /ITA <FEFF005500740069006c0069007a007a006100720065002000710075006500730074006500200069006d0070006f007300740061007a0069006f006e00690020007000650072002000630072006500610072006500200064006f00630075006d0065006e00740069002000410064006f00620065002000500044004600200070006900f900200061006400610074007400690020006100200075006e00610020007000720065007300740061006d0070006100200064006900200061006c007400610020007100750061006c0069007400e0002e0020004900200064006f00630075006d0065006e007400690020005000440046002000630072006500610074006900200070006f00730073006f006e006f0020006500730073006500720065002000610070006500720074006900200063006f006e0020004100630072006f00620061007400200065002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000200065002000760065007200730069006f006e006900200073007500630063006500730073006900760065002e> /JPN <FEFF9ad854c18cea306a30d730ea30d730ec30b951fa529b7528002000410064006f0062006500200050004400460020658766f8306e4f5c6210306b4f7f75283057307e305930023053306e8a2d5b9a30674f5c62103055308c305f0020005000440046002030d530a130a430eb306f3001004100630072006f0062006100740020304a30883073002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000204ee5964d3067958b304f30533068304c3067304d307e305930023053306e8a2d5b9a306b306f30d530a930f330c8306e57cb30818fbc307f304c5fc59808306730593002> /KOR <FEFFc7740020c124c815c7440020c0acc6a9d558c5ec0020ace0d488c9c80020c2dcd5d80020c778c1c4c5d00020ac00c7a50020c801d569d55c002000410064006f0062006500200050004400460020bb38c11cb97c0020c791c131d569b2c8b2e4002e0020c774b807ac8c0020c791c131b41c00200050004400460020bb38c11cb2940020004100630072006f0062006100740020bc0f002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020c774c0c1c5d0c11c0020c5f40020c2180020c788c2b5b2c8b2e4002e> /LTH <FEFF004e006100750064006f006b0069007400650020016100690075006f007300200070006100720061006d006500740072007500730020006e006f0072011700640061006d00690020006b0075007200740069002000410064006f00620065002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e007400750073002c0020006b00750072006900650020006c0061006200690061007500730069006100690020007000720069007400610069006b007900740069002000610075006b01610074006f00730020006b006f006b007900620117007300200070006100720065006e006700740069006e00690061006d00200073007000610075007300640069006e0069006d00750069002e0020002000530075006b0075007200740069002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e007400610069002000670061006c006900200062016b007400690020006100740069006400610072006f006d00690020004100630072006f006200610074002000690072002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002000610072002000760117006c00650073006e0117006d00690073002000760065007200730069006a006f006d00690073002e> /LVI <FEFF0049007a006d0061006e0074006f006a00690065007400200161006f00730020006900650073007400610074012b006a0075006d00750073002c0020006c0061006900200076006500690064006f00740075002000410064006f00620065002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e007400750073002c0020006b006100730020006900720020012b00700061016100690020007000690065006d01130072006f00740069002000610075006700730074006100730020006b00760061006c0069007401010074006500730020007000690072006d007300690065007300700069006501610061006e006100730020006400720075006b00610069002e00200049007a0076006500690064006f006a006900650074002000500044004600200064006f006b0075006d0065006e007400750073002c0020006b006f002000760061007200200061007400760113007200740020006100720020004100630072006f00620061007400200075006e002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002c0020006b0101002000610072012b00200074006f0020006a00610075006e0101006b0101006d002000760065007200730069006a0101006d002e> /NLD (Gebruik deze instellingen om Adobe PDF-documenten te maken die zijn geoptimaliseerd voor prepress-afdrukken van hoge kwaliteit. De gemaakte PDF-documenten kunnen worden geopend met Acrobat en Adobe Reader 5.0 en hoger.) /NOR <FEFF004200720075006b00200064006900730073006500200069006e006e007300740069006c006c0069006e00670065006e0065002000740069006c002000e50020006f0070007000720065007400740065002000410064006f006200650020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e00740065007200200073006f006d00200065007200200062006500730074002000650067006e0065007400200066006f00720020006600f80072007400720079006b006b0073007500740073006b00720069006600740020006100760020006800f800790020006b00760061006c0069007400650074002e0020005000440046002d0064006f006b0075006d0065006e00740065006e00650020006b0061006e002000e50070006e00650073002000690020004100630072006f00620061007400200065006c006c00650072002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e003000200065006c006c00650072002000730065006e006500720065002e> /POL <FEFF0055007300740061007700690065006e0069006100200064006f002000740077006f0072007a0065006e0069006100200064006f006b0075006d0065006e007400f300770020005000440046002000700072007a0065007a006e00610063007a006f006e00790063006800200064006f002000770079006400720075006b00f30077002000770020007700790073006f006b00690065006a0020006a0061006b006f015b00630069002e002000200044006f006b0075006d0065006e0074007900200050004400460020006d006f017c006e00610020006f007400770069006500720061010700200077002000700072006f006700720061006d006900650020004100630072006f00620061007400200069002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002000690020006e006f00770073007a0079006d002e> /PTB <FEFF005500740069006c0069007a006500200065007300730061007300200063006f006e00660069006700750072006100e700f50065007300200064006500200066006f0072006d00610020006100200063007200690061007200200064006f00630075006d0065006e0074006f0073002000410064006f0062006500200050004400460020006d00610069007300200061006400650071007500610064006f00730020007000610072006100200070007200e9002d0069006d0070007200650073007300f50065007300200064006500200061006c007400610020007100750061006c00690064006100640065002e0020004f007300200064006f00630075006d0065006e0074006f00730020005000440046002000630072006900610064006f007300200070006f00640065006d0020007300650072002000610062006500720074006f007300200063006f006d0020006f0020004100630072006f006200610074002000650020006f002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e0030002000650020007600650072007300f50065007300200070006f00730074006500720069006f007200650073002e> /RUM <FEFF005500740069006c0069007a00610163006900200061006300650073007400650020007300650074010300720069002000700065006e007400720075002000610020006300720065006100200064006f00630075006d0065006e00740065002000410064006f006200650020005000440046002000610064006500630076006100740065002000700065006e0074007200750020007400690070010300720069007200650061002000700072006500700072006500730073002000640065002000630061006c006900740061007400650020007300750070006500720069006f006100720103002e002000200044006f00630075006d0065006e00740065006c00650020005000440046002000630072006500610074006500200070006f00740020006600690020006400650073006300680069007300650020006300750020004100630072006f006200610074002c002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020015f00690020007600650072007300690075006e0069006c006500200075006c0074006500720069006f006100720065002e> /RUS <FEFF04180441043f043e043b044c04370443043904420435002004340430043d043d044b04350020043d0430044104420440043e0439043a043800200434043b044f00200441043e043704340430043d0438044f00200434043e043a0443043c0435043d0442043e0432002000410064006f006200650020005000440046002c0020043c0430043a04410438043c0430043b044c043d043e0020043f043e04340445043e0434044f04490438044500200434043b044f00200432044b0441043e043a043e043a0430044704350441044204320435043d043d043e0433043e00200434043e043f0435044704300442043d043e0433043e00200432044b0432043e04340430002e002000200421043e043704340430043d043d044b04350020005000440046002d0434043e043a0443043c0435043d0442044b0020043c043e0436043d043e0020043e0442043a0440044b043204300442044c002004410020043f043e043c043e0449044c044e0020004100630072006f00620061007400200438002000410064006f00620065002000520065006100640065007200200035002e00300020043800200431043e043b043504350020043f043e04370434043d043804450020043204350440044104380439002e>

Potencijal za transformativno učenje u rekreativnim

Text of Potencijal za transformativno učenje u rekreativnim

Finansijski Potencijal Banke 1

PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: RANO UČENJE, UTISKIVANJE, EKSPOZICIONO UČENJE

entrepreneurial learning učenje o preduzetništvu učenje za

Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, I Deo

Električni potencijal

11.predavanje-redoks potencijal (eh)

Kompleksni potencijal

Geometrijski uzorak: potencijal i izazov

POTENCIJAL VRSTA ALYSSUM MURALE - UviDok

ljudski potencijal kao faktor razvoja.pdf

Projekat Turisticki Potencijal Srbije

Membranski akcioni potencijal seminarski

Inovacioni potencijal

Turisticki potencijal Bardace,Zelimir Uric

Kreiranje uspeha: Ostvari svoj potencijal

RECEPTORSKI POTENCIJAL

Energija Vetra, Neiskorišćeni Potencijal Srbije

Učenje i viši kognitivni procesi 7. Učenje, IV Deo: Neasocijativno učenje, efekti ranog učenja i učenje po modelu

OSNOVE UMETNE INTELIGENCE - ucilnica.fri.uni-lj.si Regresijska... · Pregled • strojno učenje • uvod v strojno učenje • učenje odločitvenih dreves • učenje dreves iz

Učenje i viši kognitivni procesi 6. Učenje, III Deo: Instrumentalno učenje

Sadržaj - udruzenjepedijatara.rs · 5 neprestano koriste vedi, samim tim je i potencijal za učenje vedi. Važno je znati da se veze među neuronima stvaraju i ojačavaju samo ako

Potencijal korištenja jelovine biotehnološkim metodama

Terapijski potencijal medicinske konoplje

Depozitni potencijal

B1 PLAKATI - Potencijal oglašavanja

ioelektrični fenomeni ekscitabilnih čelija · Mirovni membranski potencijal nervne i mišićne ćelije • Mirovni membranski potencijal nastaje pasivno, to je difuzioni potencijal,

Digitalizacija in nove · Učenje iz podatkov Umetna inteligenca, strojno učenje, globoko učenje (AI, ML in DL)

Sadržaj - Удружење педијатара Србије · 5 neprestano koriste vedi, samim tim je i potencijal za učenje vedi. Važno je znati da se veze među neuronima stvaraju

UČENJE NA DALJINU (DISTANCE LEARNING) UČENJE NA DALJINU …

Vodni potencijal ćelije

Documents

Potencijal za transformativno učenje u rekreativnim

Text of Potencijal za transformativno učenje u rekreativnim